Универзитет уметности у Београду

Факултет музичке уметности

ИСТРАЖИВАЧКИ РАД

Тема:

Хумор у разреду

Студенти: Вукашин Бакић и Марија Гардиновачки

Смер: Џез одсек и музичка педагогија

Година: Четврта

Школска година: 2017/2018

Предмет: Педагогија

Професор: Тијана Мировић

Садржај:

Увод............................................................................................................................................................3
 Мотивациона снага хумора......................................................................................................3
Предмет истраживања...............................................................................................................................4
Резултати анкете........................................................................................................................................5
Закључак:...................................................................................................................................................6
Литература:................................................................................................................................................7

2
УВОД

Школа је установа у којој се врши организован васпитно – образовни рад. У њој

учитељи, наставници и професори преносе знање млађим генерацијама, по плану и
програму који је раније утврђен. Наставник би требало да мотивше ученика, а један од
начина може бити хумор.

Значајно место у наставном процесу има мотивација ученика, а начин да се мотивишу је

хумор у настави.

Сваки човек је изложен стресу, па је то такође и случај са децом, у школи. Тада

може доћи до непажње на часовима, недостатка концентрације и проблема са учењем. На
то могу да утичу средина, породица, особе из разреда, итд. До проблема унутар породице
долази на пример када су нека очекивања неостварена (слабије оцене). Наставник не може
утицати на стрес ван школе, али може у току часова и тада би требало да утиче на
појединца или цео разред, и ублажи тај стрес колико год је могуће. Један од начина је
употреба хумора у току наставе.

Хумор је облик забаве и вид људске комуникације који има сврху да насмеје људе.
Тај осећај углавном прати смех који је здрав за организам. Порекло речи ''хумор'' долази
од старих Грка (хуморлано лечење) који су тврдили да мешавина течности – хумора
контролише здравље и осећаје. Касније се хумор ипак дефинисао као емоција која се
јавља у случају комичних ситуација. Он не зависи од културе, узраста, пола и служи за
ублажавање стресних ситуација и тензије.

Мотивациона снага хумора

Хумор се у нашој настави врло ретко користи као систематизован и програмски део
активности при обради садржаја, вежбама или утврживању градива. Истраживања су
показала да наставници који се служе хумором постају омиљени међу ученицима 2.
Ученици лакше прихватају обавезе у настави када се користи хумор. Традиционална
настава је стереотипна, монотона и репродуктивна. Хумор ангажује дететову когницију
(спознају или поимање стварности)3. Било којим послом да се бавимо биће нам
занимљивије и лакше ако је атмосфера опуштенија и ако смо окружени људима који су
спремни на шалу. Врло често се ученици жале да им је у школи досадно, да се ,,смарају“
на часовима и да им час траје ,,читаву вечност“. Воле када им час брзо прође, посебно ако
је занимљив и ако активно учествују у раду на часу, ако је наставник забаван и духовит.

3
Смех смањује напетост, повећава осећај пријатности, па тако ученицима отвара врата
сазнавања и усвајања нових садржаја.

Предмет истраживања
Предмет истраживања је употреба хумора у циљу повећања заинтересованости
ученика за учење и рад, као и стварање пријатне атмосфере у разреду.

Кључне речи:

Хумор, заинтересованост, смех, позитиван став о настави, мотивација, креативност.

Циљ истраживања:

Циљ овог истраживања је испитивање утицаја хумора на квалитет наставе и

мотивацију ученика.
2
др Сузић Ненад (1998), ,Како мотивисати ученике“ Српско Сарајево
3
Матијевић M. (1994), Хумор у настави , Загреб

Задаци истраживања:

- Испитати да ли постоји повезаност хумора са заинтересованошћу ученика

- Испитати да ли постоји повезаност хумора са интелигенцијом и креативношћу
- Испитати да ли постоји повезаност хумора са ауторитетом наставника
- Испитати да ли постоји повезаност хумора са разумевањем наставних садржаја
- Испитати да ли постоји повезаност хумора са неформалном комуникацијом

Узорак истраживања:

Узорак ће чинити 23 ученика осмог разреда ОШ ,,Доситеј Обрадовић“

Технике:

Техника за коју смо се одлучиле је анкетирање.

Резултати анкете

Пол Године старости

испитаника

4
Ж М
14
13 10

У одељењу има 23 ученика, 13 девојчица и 10 дечака. Сви ученици воле шалу. Седам
ученика је одговорило да воли шалу на свој рачун , четири на туђи рачун, док дванаест ученика
воли шалу на свој и туђи рачун. На питање да ли постоје у њиховој школи наставници који
користе хумор на часу петнаесторо је одговорило да мали број наставника користи хумор на часу,
а седморо да хумор на часу користи већина наставника. На питање да ли су духовити наставници
мање ауторитативни само један ученик је одговорио потврдно, док је двадесет двоје одговорило
не, напротив. По мишљењу двадесет ученика хумор доприноси бољој атмосфери на часу, а три
ученика мисле да се то догађа понекад. Сви ученици су одговорили да је опуштенија комукација
са наставником који користи хумор у настави. Двадесет ученика мисли да се наставници шале на
свој рачун, а три мисле да се не шале. Сви ученици мисле да хумор који користе наставници није
увредљив. Што се тиче атмосфере на часу сви су одговорили да је пријатнија атмосфера код
духовитог наставника. Петнаест ученика је рекло да ће боље разумети и дуже памтити важне
појмове ако су објашњени на духовит начин, четворо је рекло понекад, двоје не, а два ученика
нису одговорила на ово питање. Десет ученика мисли да је смех знак искрености, десет мисли да је
то случај понекад, а троје мисли да је смех знак неискрености. Дватесет ученика је одговорило да
је духовитост врлина, а три ученика нису одговорила на питање. Што се тиче показатеља
занимљивости часа најзанимљивији одговори су били следећи:

,,Када је час занимљив веома брзо прође.“

,,Часови духовитих наставника ме не смарају!“

,,Опуштен наставник, опуштен час!“

,,Занимљиво предавање!“

,,Опуштено!“

,,Све сам разумела!“

,, Наставник је кул!“

Смисао осталих одговора био је сличан.

Закључак:

После спроведеног истраживања, могле би закључити да хумор у настави има

веома значајно место, како по мишљењу девојчица, тако и по мишљењу дечака. Ученике
хумор додатно мотивише да имају боља постигнућа, а смех их зближава како међусобно
тако и са наставником (ненасилна комуникација, боља атмосфера на часу). Духовит
наставник има већи ауторитет, а ученици га доживљавају као позитивну искрену и
креативну особу. Ученици воле хумор који никога не вређа нити омаловажава, а то је

5
хумор који негују њихови наставници. Духовите досетке и објашњења им омогућавају да
лакше савладају наставне садржаје.

Мислимо да је шала на свој рачун показатељ квалитета наставника који је свестан

својих вредности и који је зрела и личност са самопоуздањем. Такав наставник је узор
својим ученицима.

Најважније од свега је што наставници подстичу децу да буду духовита, што ће

допринети бољој социјализацији, сарадњи , ненасилној комуникацији и што је најважније
уче их како да ефикасније уче.

Наставника који се труди да направи пријатну средину за учење, који је доследан,

образован и даје јасна објашњења, а при том је и духовит, ученици памте цео живот.

Литература:

 Крњајић Стеван (2007), Поглед у разред, Београд: Институт за педгошка

истраживања

6
 др Сузић Ненад (1998), „Како мотивисати ученике“,Српско Сарајево: Завод за
уџбенике и наставна средства Републике Српске
 Матијевић М. (1994), Хумор у настави, Загреб
 др Крнета Љубомир (1974), Педагогија, Научна књига, Београд