Kako je nastao Life Coaching

Sve do malo pred njegovu smrt 1980. godine malo ko je čuo za Miltona Eriksona, ovog izvanrednog
psihijatra i doktora medicine.

Međutim, on je bio prva osoba koja je otkrila tajnu moć Life Coaching-a. I od tada svet više nije isti.

Pre Eriksona psihijatri su uvek razmišljali o mogućnosti promene ljudi iz perspektive medicine. Ako
biste želeli da promenite svoj život, psihijatar bi vam najpre postavio dijagnozu. Ovim biste postali
„pacijent“ na „tretmanu“ i u dugom procesu „oporavka“. Ako bi neka osoba bila fizički i mentalno
zdrava i jednostavno želela da unapredi neku oblast života, nije bilo načina da dobije profesionalnu
pomoć izuzev da najpre postane „pacijent“.

Erikson je otkrio da se većini ljudi može pomoći na drugi način. Ako se aktiviraju njihovi unutrašnji
resursi, ljude je moguće usmeravati kako bi otkrili praktična rešenja koja će radikalno poboljšati
njihov život, upravo ovde i upravo sada. Ljudima nisu potrebne složene psihijatrijske dijagnoze –
potrebna im je praktična pomoć da na kreativan način otkriju životna rešenja koja njima odgovaraju.
Ovo se može i ovako reći: sve što ti je potrebno nalazi se u tebi već sada.

Erikson je nadgradio ovo jednostavno, a zapravo ogromno otkriće tako što je razvio originalni set
strategija koje su ga učinile najveštijim kliničkim praktičarem dvadesetog veka, a najverovatnije i svih
vremena. Postao je poznat po tome što je mogao da pomogne govoto svim vrstama pacijenata ili
klijenata.

Više od jedne decenije ljudi nisu bili sigurni u Eriksonove sposobnosti pre nego što je čovek po imenu
Dej Hejli „dekodirao kod“ i napisao prvu knjigu u kojoj je analizirao Eriksonov metod. Onda su se
Eriksonu priklonili naučnici i studenti sa svih strana sveta, najznačajniji među njima bili su Richard
Bandler i John Grinder, koji su verovali da mogu da pojednostave Eriksonov model i učine ga lako
dostupnim za učenje i primenu. Svoj pristup su nazvali (http://www.nlpinstitut.com/) neuro-
lingvističko programiranje (NLP).

The Milton H. Erickson Foundation iz Arizone je jedina institutcija na svetu koja predstavlja rad Dr.
Ericksona bez obzira na sve pojedince i firme koje godinama dovode klijente u zabludu želeći da se
okoriste o ime čuvenog psihijatra, a da ga nikada nisu upoznali, niti učili od njega ili njegovih
naslednika kao što su:

Doktor psihologije (http://stephengilligan.com/) Stephen Gilligan, Ph.D. iz Kalifornije, jedan je od

originalnih studenata sa univerziteta u Santa Cruzu kome su mentori bili Milton Erickson i Gregory
Bateson. Gilligan je bio među prvim studentima koji su istraživali i razvijali rad ovog začetnika
moderne hipnoterapije. Nakon što je sa tom temom doktorirao na Stanford University, postao je prvi
stručnjak koji zaista praktikuje i podučava Miltonovu hipnoterapiju. Svo to znanje stečeno radeći 6
godina sa Ericksonom, ugradio je i primenio u praksi i napravio svoj originalni pristup Self-Relations i
Generative Trans, kasnije je u saradnji sa Robertom Diltsom svo svoje znanje i iskustvo pretočio u
sveobuhvatnu edukaciju pod nazivom Generative Coaching.

Robert Dilts je istraživač, autor, trener i konsultant i čovek koji je razvijao polje Neuro-Linguističkog
Programiranja (NLP) – model ljudskog ponašanja i komunikacije rame uz rame sa John Grinderom i
Richard Bandlerom i to od 1975. Osim što je dugi niz godina sarađivao na istraživačkim projektima sa
Grinderom i Bandlerom on je takođe imao tu privilegiju da mu mentori sa kojima je radio i od kojih je
učio budu lično Milton H. Erickson, M.D. i Gregory Bateson.
Generativni coaching je coaching edukacija koja direktno potiče iz rada dr Miltona Ericksona,
program su osmislili dr. Steven Gilligan i Robert Dilts u saradnji dugoj više decenija. Oni gostuju sa
ovim programom širom sveta, od Japana preko Rusije, Evrope do Južne Amerike i svuda se održava u
5 modula po 3 dana, ali u januaru 2016. Godine održali su, za sada jedini put, sve dan za danom, 15
dana u Brazilu. Moja supruga (http://slavicasquire.com) Slavica Squire je imala veliku radost i čast da
im bude asistent na toj edukaciji, a ja sam imao neizmernu sreću i zaista veliku čast da učim 15 dana
od njiha i da provodim vreme sa njima uz kafu i uz caipirinhu. Učiti od njih je neopisivo zadovoljstvo i
velika privilegija, a znanje koje sam poneo sa sobom mnogo mi znači za svakodnevni život i rad sa
klijentima.

Kako da postanete dobar lider

Najbolji lider nije obavezno onaj koji radi najbolje stvari. On je taj koji inspiriše ljude da rade najbolje
stvari. (Ronald Regan)

Bez obzira na to da li ste na čelu nekog tima u firmi ili ste preuzeli odgovornost za sve porodične
obaveze, ishod vašeg liderskog angažmana zavisi od toga kako komunicirate s drugima.

Mnogi lideri nisu svesni koliko lična nesigurnost može da se odrazi na njihovo upravljanje i koliko sve
to zavisi od njih. Ipak, svi lideri su nesigurni, hteli to da priznaju ili ne. S jedne strane, dobri lideri žele
da čine dobro za svoje ljude i organizaciju i iz te želje preispituju svaku svoju odluku i potez, a s druge,
loši lideri dopuštaju da im lična nesigurnost utiče na menadžerske sposobnosti. Ovi potonji uglavnom
izbegavaju da preuzmu odgovornost za probleme s kojima se tim suočava i krivca traže u drugom.

Gde najčešće greše loši lideri koji sumnjaju u sebe?

Maltretiraju druge

Kad lider sumnja u sopstvene sposobnosti, obično smatra da ne može da vlada situacijom i kako bi od
podređenih sakrio sopstvenu nesigurnost, degradira ih s ciljem da pokaže nadmoć. Neki loši lideri
ubeđuju sebe da će strogim kažnjavanjem učiniti da tim bolje radi, a u stvari dovode do potpuno
suprotnih rezultata – bude strah u kolektivu i mržnju u onom koga ponižavaju.

Loš lider zauzima nadmoćan stav čoveka koji „sve zna“ i iz straha da drugi ne uvide činjenicu da je i on
čovek koji može da pogreši, oduzima zaposlenima mogućnost odlučivanja i autonomiju. Svima
oduzima autoritet iz straha da isti ne oduzmu njemu.

Smatraju da su uvek drugi krivi

Lider koji ne uči i ne radi na tome da uvek bude u toku sa onim što se događa u njegovom kolektivu,
iz straha da neko ne otkrije njegovu neobaveštenost, prebacuje odgovornost na prvu sledeću osobu u
lancu odlučivanja.

Ovaj tip nesigurnosti može izbiti na površinu kada se suočava sa novom tehnologijom, projektima koji
zahtevaju dodatne veštine ili kada posluje sa pametnim i sposobnim klijentima. Lideri koji ne veruju u
svoj nivo stručnosti, misle da ih ugrožava svako ko zna više od njih.

Upravljanje je potpuno drugačija veština od znanja. Ne morate da budete stručnjak za sve da biste
bili sjajan lider. Samo je potrebno da znate kako da dobijete najbolje rezultate od svojih ljudi.

Bave se sitnicama
Ovaj lider sve detaljno analizira, oduzima projekte ljudima iz ruku i jednostavno čini da se svi oko njih
osećaju beskorisno. Bez obzira na to da li je suviše nadmen ili nema poverenja u zaposlene, lider koji
se bavi svakom sitnicom u poslovanju je neko ko strahuje od prepuštanja posla drugom.

Nevolja je u tome što jedan čovek nikad ne može odgovoriti na apsolutno sve zahteve velikih
kompanija. Umesto da svoje znanje koristi kao oslonac za to da upućuje kolege na njihove setove
veština i vodi firmu ka uspehu, on sabotira kompletan proces kako bi očuvao svoj ego.

Surova istina: ako ne umete da izvučete najbolje iz veština drugih ljudi i usmerite ih ka rešavanju
zajedničkog zadatka, ne bi trebalo da budete menadžer.

Izbegavanje rizika

Loši lideri plaše se svega što im je nepoznato, a taj problem „rešavaju“ tako što beskonačno
odugovlače donošenje odluke i odbijaju da se posvete smelijim ciljevima. Pritom, oni suzbijaju svaku
kritiku i sprečavaju uvođenje bilo kakve inovacije u poslovanju.

Mnogi lideri u svim ovim koracima greše potpuno nesvesno. Oni ne znaju da njima upravljaju duboko
lične nesigurnosti koje se odražavaju na kompletno poslovanje. Lideri koji su iskreni prema sebi i rade
na svom samopouzdanju, istovremeno rade na dobrobiti svih zaposlenih.

Kako da postanete bolji lider?

Budite svesni sebe

Svaki čovek ima nedostatke. Nakon što ih prepoznate kod sebe, fokusirajte se na svoje dobre
osobine, koje su vas, na kraju krajeva, i učinile liderom. Onda se potrudite da u ljudima koji vas
okružuju pronađete osobine i veštine koje možda vama nedostaju, kako biste zajedno postigli cilj.
Zadržite otvoren um i budite spremni na iskorak iz zone komfora jer je to jedini način da ostvarite
napredak.

Naučite kako da komunicirate sa saradnicima

Saznajte šta motiviše članove vašeg tima, pa makar morali direktno da ih pitate. Povežite se s njima i
radite na tome da istinski izgradite odnos koji se zasniva na poštovanju i poverenju. S njima
komunicirajte jasno i direktno. Bolje je da neke stvari detaljno objašnjavate, rizikujući da postanete
dosadni, nego da ostavljate prostora nesporazumu. Pre nego što drugom date instrukcije, prvo sami
o njima razmislite, kako ne biste dali dvosmislena uputstva. Ne završavajte razgovor sve dok ne
budete sigurni da sagovornik razume šta treba da uradi i zašto.

Obratite pažnju na neverbalnu komunikaciju

Mnoga istraživanja ukazuju na to da je neverbalna komunikacija podjednako važna kao i verbalna,

možda čak i važnija. Kako će neko shvatiti ono što mu govorite zavisi od vašeg izraza lica, pokreta
ruku i kontakta očima. Imajte to u vidu kada komunicirate sa saradnicima.

Slušajte više nego što govorite

Kada vam se neko obraća, poslušajte šta govori. Postavite dodatna pitanja da pokažete da obraćate
pažnju i da se uverite da nema propusta u komunikaciji. Zadržite otvoren um i fokusirajte se da
pažljivo odgovorite na ono što kažu umesto da automatski reagujete. Ovom vežbom izgrađuje se
prijateljski odnos i razumevanje između učesnika u komunikaciji.

Budite pozitivni i pristojni

Kada je prioritet jasna, pravedna i učtiva komunikacija unutar grupe onda je to jedna od najboljih
strategija za negovanje lojalnosti i podsticanje timskog rada. Neka vam položaj ne bude važniji od
drugih ljudi i ne koristite prinudu ili strah kao motivatore. Umesto toga, fokusirajte se na unošenje
iskrenog i pozitivnog stava, a isključite ego u rešavanju zajedničkih problema.

Svaki od ovih koraka nije nešto sa čim treba da se rodite – to su stvari na kojima se radi i koje
uvežbavate tokom celog života. Što više primenjujete ove veštine, to ćete prirodnije reagovati na
izazove koji su pred vama.

Bio sam kod Tony Robbins-a i naučio mnogo više nego što sam očekivao
Tony Robbins je tata ličnog razvoja i life coaching-a. Prilika da učite od njega uživo je blagoslov.

Napokon je došao taj 20. januar 2017. Nalazim se u Palm Beach County Convention Center, na Tony
Robbins Business Mastery edukaciji. Mesecima sam se radovao što mi je pružena prilika da učim od
čoveka koji je izmislio Coaching industriju i posle skoro 40 godina rada napravio 31 kompaniju u
sedam različitih industrija sa godišnjim prometom od preko 5 milijardi dolara. Čovek radi posao i
nesebično deli svoje iskustvo i savete. Jednom rečju – spektakl.

Počinje oko 10 h sa muzikom, ceo tim trenera je na bini i posle nekog vremena izlazi „tata“ coaching-
a. Glavom i bradom Tony Robbins. Veseo, razigran, raspoložen da radi sa nama (oko 1800 ljudi u sali)
do 19 h uveče bez pauze. Nadrealno.

Šta je, bre, ovo? Jesam li ja došao da me neko drži ceo dan za sve novce (možeš kupiti pristojan auto
za pet dana edukacije), u sali gde non-stop radi klima. Da sedim u jakni, smrzavam se, dok se ne
onesvestim. Da mi je ta Florida bliže pa da odem kući a ti pričaj Tony koliko hoćeš. Tokom dana sam
saznao da je pauza kada ti hoćeš jer Tony jednostavno neće prestati da priča i da gubi vreme dok
1800 ljudi izađe, ode u wc, popije kafu pa uđe. Došlo je nekako i tih 19 h i dobili smo pauzu od 1 h!!!
Pa ja sam mislio da je dosta za danas. Ovo je već previše, neću se vratiti. Moram da idem da se
odmorim, ne mogu više. U 20 h bio sam nazad među prvima jer neću da odustanem, sada iz inata.
Oko ponoći je bio kraj prvog dana i jedva sam pronašao sobu od umora.

Ujutru sam ustao oko 6 h da se bolje pripremim za novi dan i da se dogovorim sa sobom. Ovako više
ne ide. Prešao sam preko okeana na drugi kontinent, došao na najbolju i najskuplju edukaciju koju
poznajem, koju sam toliko želeo i radovao joj se. U čemu je problem, gde je zapelo?

U tom trenutku setio sam se fenomenalne knjige Seth Godin-a Linchpin: Are You Indispensable? Gde
Seth Godin mnogo govorio o „gušterskom mozgu“ (takođe se naziva i mozgom reptila) kako bi opisao
najprimitivniji deo ljudskog mozga u kome stanuju instinkti koji nas upozoravaju na opasnost kada
ona vreba. Gušter je fizički deo mozga, praistorijska kvrga u blizini moždanog stabla. Zapravo,
gušterski mozak je metafora za amigdalu, deo limbičkog sistema koji je odgovoran za strah i bes i
reproduktivni nagon. Sve mi je bilo jasno jer sam tu knjigu pročitao dva puta ali očigledno da je
„gušter“ mnogo jači i da se ne predaje već samo čeka u mraku.

Ovaj deo mozga omogućava nam da reagujemo na pretnju trenutno i automatski, a da ostatak mozga
ne obradi informaciju, čime dobijamo delić sekunde koji nam je omogućavao opstanak milionima
godina. Danas, u svetu u kome ove pretnje nisu baš svakodnevna pojava (naše predatore veoma
dobro kontrolišemo i ne živimo u tako neprijateljskom okruženju), ovaj „instinkt za preživljavanje“
koji gotovo da nije evoluirao, i umesto da nam pomaže, nanosi nam štetu

Ljudski mozak nije dizajniran da nas učini srećnim i ispunjenim. Dizajniran je da nam omogući
opstanak (Tony Robbins)
Znate o čemu govorim. Osetili ste to mnogo puta, iako možda niste znali pravi naziv.

Stiven Presfild naziva ovaj fenomen „otporom“ u svojoj knjizi Obavite posao: „Otpor je aktivna,
inteligentna, fluidna, loša sila – neumorna, uporna, koju je nemoguće uništiti – a čiji jedini cilj je da
nas spreči da postanemo najbolja verzija sebe i postignemo više ciljeve.“

Otpor je glas u glavi koji nam govori da se povučemo, da budemo pažljivi, da usporimo, da odlažemo,
pravimo kompromise. Kažemo da želimo jedno, a onda uradimo drugo. Kažemo da želimo da
budemo uspešni, ali sabotiramo sebe kada treba da radimo na svom uspehu. Kažemo da želimo da
budemo mršavi, ali jedemo previše. Kažemo da želimo da budemo pametni, ali ne čitamo knjige koje
su napisali pametni ljudi.

Kontradikcijama nema kraja. Kada se neko pojavi i ponaša se bez kontradikcija, začuđeni smo. Kada
se sportista bavi sportom, ili kada neki pisac samo piše reči, prinuđeni smo da posmatramo, zapanjeni
čistoćom njihovih postupaka. Zašto nam je tako teško da uradimo ono što kažemo da ćemo uraditi?

Otpor postaje jači kako se približavamo kraju, kako se približavamo uvidu, kako se približavamo istini
o onome što zaista želimo. To je zato što gušter mrzi promene, postignuće i rizik.

Ono što meni pomaže u situacijama kada mi se javi glas otpora jeste da stanem i kažem sebi da to
nisu moje misli, to je automat i nije mi korisno. Otpor je brz i reaguje prvi tako da je moj prvi korak da
to prepoznam i da stanem pre nego što preuzme upravljanje mojim emocijama i postupcima.

Ne osuđujte sebe. Samokritika nije dozvoljena jer predstavlja deo otpora.

Prestanite da koristite izgovore. Izgovore koje sami smišljate… oni su samo izgovori.

Treba da imate mnogo ideja, dobrih i loših, logičnih i iracionalnih, i da ih sve uhvatite. Za početak, ne
znate potencijal neke ideje.

Najpre delajte, mislite kasnije. Delajte i mislite. I ponovite proces. Tekući rad stvara magnetno polje
koje vas grabi i tera da nastavite da radite.

Nemojte se plašiti neuspeha. Neuspeh je samo još jedan način da naučite. Pravi neuspeh je da ne
pokušate.

Ako sve ovo ne upali, setite se iz kog razloga ste želeli to da učinite? Koliko to želite? Ako ne postoji
strast ili posvećenost, ili razlog za rađanje čitave ideje nije baš važan, verovatno gubite vreme i
morate prekinuti to da činite. Ali ako postoji nešto zaista značajno i važno za vas, ako ga se setite i
prihvatite ga, pomoći će vam da prevaziđete svoj gušterski mozak.

Amigdala neće nestati. Vaš gušterski mozak će ostati, a vaš zadatak je da smislite kako da ga utišate i
ignorišete. Na ovom treningu sam naučio mnogo o sebi i pre nego što je trening zapravo počeo.

Toni Robins o 6 osnovnih potreba koje nas pokreću

Bez obzira na to da li tražiš ljubav ili se kriješ od nje, štediš pare za neki super auto, gradiš kompaniju,
stvaraš porodicu, putuješ po svetu… za sve ljude postoji univerzalni razlog zbog kog nešto rade.

Zašto ljudi rade to što rade, pita Toni Robins oko 1800 ljudi u sali, svi se gledamo i sa nestrpljenjem
očekujemo odgovor.

Videli smo to milion puta, počinje Toni – ljudi izjednačavaju vrednost svoje imovine sa sopstvenom
vrednošću. Njihov identitet je tako usko vezan za njihov bankovni račun, kvartalne izveštaje i
portfolija da su zaboravili da je novac jednostavno sredstvo kojim zadovoljavamo neke svoje potrebe,
pri čemu gotovo sve te potrebe i nemaju nikakve veze sa finansijama. Upoznati smo sa klišeom da
novac ne može kupiti sreću, ali opet, kao da gotovo svi moraju da nauče tu lekciju na teži način jer,
priznajmo, ideja o tome da imamo dovoljno novca kojim možemo zatrpavati probleme dok se ne
reše, zavodljiva je. To je nešto o čemu je Toni razmišljao kada je bio dete. Dok nije odrastao, novac
mu nikako nije bio dostupan. Uvek mu je izazivao stres jer ga nikada nije bilo dovoljno. Priseća se da
je kucao na vrata komšiji da bi ga zamolio da njegovom bratu, sestri i njemu da hranu.

Na Dan zahvalnosti, kada je imao 11 godina, dogodilo se nešto što mu je zauvek promenilo život. Kao
i obično, u kući nije bilo hrane i njegovi roditelji su se svađali. Čuo je kucanje na vratima. Odškrinuo ih
je i video čoveka koji je stajao na stepenicama sa torbom za namirnice u kojoj je bilo dovoljno hrane
za veliku večeru za Dan zahvalnosti. Nije mogao da veruje.

Posle nekog vremena, kada je imao 17 godina, uštedeo je novac koji je zarađivao kao domar radeći
noću i za Dan zahvalnosti nahranio je dve porodice. Toni kaže da je to jedno od najdirljivijih iskustava
koja je imao u životu. Naučio je šta je radost davanja i danas smatra da je davanje jedna od šest
najvažnijih stvari koje su potrebne svakome.

Kakvu god emociju da želite, ma šta da nastojite da ostvarite – da pokrenete biznis, venčate se,
osnujete porodicu, proputujete svet – ma šta da mislite da je vaša strast, postoji šest osnovnih,
univerzalnih potreba koje pokreću i podstiču svako ljudsko ponašanje. Ako se kombinuju, one su
pokretačka sila ludosti koje (drugi) ljudi čine i velikih stvari koje mi činimo. Svi imamo istih šest
potreba, ali kako te potrebe vrednujemo i njihova hijerarhija odrediće pravac našeg života.

Potreba 1: Sigurnost / Komfor

Prva ljudska potreba je potreba za sigurnošću. Imamo potrebu da osećamo da imamo kontrolu i da
znamo šta sledi da bismo se osećali sigurno. To je potreba za osnovnim komforom, potreba da
izbegavamo bol i stres, ali i potreba da stvaramo osećaj zadovoljstva. Naša potreba za sigurnošću je
mehanizam opstanka. Ona utiče na količinu rizika koji želimo da preuzmemo u životu – na poslu, u
investicijama i u vezama. Što je veća potreba za sigurnošću, to ćete manje rizika biti voljni da
preuzmete ili emocionalno podnesete. Uzgred, odavde potiče vaša stvarna „tolerancija na rizik“.

Potreba 2: Neizvesnost / Raznolikost

Pita Toni: Da li volite iznenađenja? Pa odgovara, ako je vaš odgovor „da“, sami sebe zavaravate!
Volite iznenađenja koja želite. Ona koja ne želite nazivate problemima! Ali su vam ipak potrebna da
biste se potrudili. Ne možete izgraditi mišić ako ne osećate otpor, isto je i sa karakterom.

Potreba 3: Značaj

Svima nam je potrebno da se osećamo značajnim, posebnim, jedinstvenim ili potrebnim. Pa kako
onda neki od nas postaju značajni? Možete postati značajni ako zaradite milijarde dolara, ako
steknete akademska zvanja – ako se izdvojite master diplomom ili doktoratom. Možete da imate
ogroman broj pratilaca na Tviteru. Možete da učestvujete u nekom od rijaliti programa. Neki to rade
tako što po celom telu urade tetovaže ili pirsinge. Možete postati značajni po tome što imate više
problema ili veće probleme nego bilo ko. „Misliš da je tvoj muž pokvaren, uzmi mog na jedan dan!“
Naravno, možete postati značajni i po duhovnosti (ili odglumljenoj duhovnosti).

Možete se osećati značajnim ako potrošite mnogo novca, ali i ako potrošite veoma malo. Svi znamo
ljude koji se stalno hvale svojim poslovima, ili koji se osećaju posebnima jer svoje domove greju
kravljom balegom ili na solarnu energiju. Neki veoma bogati ljudi dobijaju na značaju tako što kriju
svoje bogatstvo. Kao pokojni Sem Volton, osnivač Vol Marta i jedno vreme najbogatiji čovek u
Americi, koji se vozio kroz Bentonvil u Arkanzasu starim pikapom, pokazujući tako da mu nije
potreban Bentli – ali, naravno, imao je privatnu avio-flotu koja je stajala u pripravnosti.

Razumevanje potrebe ljudi za značajem takođe može da donese novac – tako se Tonijev prijatelj Stiv
Vin obogatio. Čovek koji je izgradio današnji Las Vegas shvatio je da će ljudi platiti sve za šta veruju da
je „najbolje“, sve što čini da se osećaju posebnima, jedinstvenima ili važnima, sve što im pomaže da
se izdvoje iz mase i budu značajna osoba. On nudi najekskluzivnija, najluksuznija iskustva koja se
mogu zamisliti u svojim kazinima i hotelima – oni su zaista veličanstveni i jedinstveni u celom svetu.

Potreba 4: Ljubav i povezanost

Četvrta osnovna potreba je potreba za ljubavlju i povezanošću. Ljubav je kiseonik života; svi najviše
želimo i najviše nam je potrebna ljubav. Kada bez rezerve volimo, osećamo se živima, ali kada
izgubimo ljubav, bol je tako veliki da se ljudi zadovoljavaju povezanošću, mrvicama ljubavi. Osećaj
povezanosti ili ljubavi možete dobiti kroz intimnost, prijateljstvo, meditaciju ili šetnju u prirodi. Ako
ništa drugo ne funkcioniše, možete nabaviti psa.

Ove prve četiri potrebe su ono što Toni naziva potrebama ličnosti. Svi pronalazimo načine da ove
potrebe zadovoljimo – bilo tako što više radimo, pojavljujemo se sa velikim problemom ili izmišljamo
priče kako bismo ih racionalizovali.

Poslednje dve potrebe su potrebe duha. One su ređe – njih ne zadovoljava svako, nije svako na tom
nivou, ali samo kada se ove dve potrebe zadovolje zaista možemo biti ispunjeni.

Potreba 5: Razvoj

Ako se ne razvijate, onda umirete, naglašava Toni. Tu se jako slažem sa njim i zato sam kod njega. Ako
se veza ne razvija, nastavlja Toni, ako se posao ne razvija, ako se vi ne razvijate, nije važno koliko
novca u banci imate, koliko prijatelja imate, koliko ljudi vas voli – nećete osetiti istinsku ispunjenost.
A verujem da se razvijamo kako bismo imali nešto vredno da damo.

Potreba 6: Doprinos

Ma kako bezvezno zvučalo, tajna života je u davanju. U životu se ne radi o meni, kaže Toni, radi se o
nama. Razmislite o tome, šta prvo uradite kada dobijete dobre ili uzbudljive vesti? Pozovete nekoga
koga volite da te vesti sa njim podelite. Deljenje pojačava doživljaj svega kroz šta prolazite.

Suština života je stvaranje značenja. A značenje ne potiče iz onoga što dobijate, potiče iz onoga što
dajete. Konačno, neće vas ono što dobijete dugoročno učiniti srećnima, već ono što postanete i čime
doprinesete.

A sada razmislite kako novac može ispuniti šest ljudskih potreba. Da li nam novac može obezbediti
izvesnost? Sigurno. Raznolikost? Da. Očigledno može učiniti da se osećamo važnima ili značajnima. Ali
šta ćemo sa povezanošću i ljubavlju? U besmrtnim rečima pesme Bitlsa, novac ne može kupiti ljubav.
Ali njime možete kupiti psa! I to vam može, nažalost, dati lažni osećaj povezanosti, jer novac privlači
veze, iako ne uvek veze koje ispunjavaju. A šta je sa rastom? Novac može potpomoći rast u biznisu i
novcem možete priuštiti sebi učenje i lični razvoj. I što više novca imate, to više možete finansijski
doprinositi.

Ali evo u šta istinski verujem: ako je u vašoj hijerarhiji značaj najviši, novac će uvek učiniti da se
osećati praznima izuzev ako značaj potiče od doprinosa koji ste učinili. A ako očekujete da će vaš
značaj proisteći iz novca, platićete visoku cenu. Potrebno vam je mnogo novca, ali je malo verovatno
da ćete biti ispunjeni srazmerno njegovoj količini.
Krajnji značaj u životu ne potiče od nečega izvan vas, već iznutra. On potiče od osećaja poštovanja
prema sebi samom, što nikada ne možemo dobiti od nekog drugog. Ljudi vam mogu govoriti da ste
lepi, bistri, inteligentni, najbolji, ili vam mogu govoriti da ste najužasnije ljudsko biće na planeti Zemlji
– važno je ono što vi mislite o sebi samom. Bilo da verujete da duboko unutra nastavljate da se
razvijate i motivišete sebe ili ne, da činite i dajete više nego što treba ili čak što je moguće.
Najbogatija osoba na svetu je osoba koja sebe ceni.

Ono što je suština koju sam iz ovoga naučio od Tonija je da sam definitivno shvatio da su prve 4
potrebe pokretačka snaga za uspeh, ali da je ostvarenje poslednje dve potrebe jedini put do
ispunjenosti. Sada razumem zašto mnogi ljudi koji su uspešni i mogu novcem sebi da kupe sigurnost,
raznovrsnost, značaj, povezanost, čak i neku vrstu ljubavi, nisu ispunjeni već su nesrećni i prazni. Sve
dok se njihova svest ne uzdigne na taj nivo da počnu da rade na sebi, da uče i da se razvijaju i da onim
što rade i što imaju daju svoj doprinos svetu i okruženju u kome žive, ostaju prazni. Sada još bolje
razumem koliko je važno da u našem radu nauka o uspehu bude neraskidivo povezana sa umetnošću
ispunjenog življenja.

Kako biti sretan – Richard Branson

U vreme kada tako mnogo ljudi ima problema sa mentalnim zdravljem, želeo sam da podelim sledeće
pismo koje sam napisao za knjigu: Dragi stranče, Pisma o sreći. Nadam se da moje reči mogu pomoći
drugima da pronađu radost koju zaslužuju. Učinimo 2017. godinu godinom sreće.

Dragi stranče,

Ti me ne poznaješ, ali čujem da prolaziš kroz težak period i želeo bih da ti pomognem. Želim da
budem otvoren i iskren prema tebi i kažem ti da sreća nije nešto što može da ima samo nekolicina
posebnih. Ona može biti tvoja ako joj daš vremena da se razvije.

U redu je biti pod stresom, uplašen i tužan, sasvim sigurno sam i ja to bio za ovih 66 godina. Suočavao
sam se sa svojim najvećim strahovima iznova i iznova. Prevario sam smrt u mnogim avanturama,
gledao voljene kako umiru, doživljavao neuspeh u poslu, zbunio se pred zahtevnom publikom i moje
srce je bilo slomljeno.

Znam da sam srećan što živim izuzetnim životom i da bi mnogi ljudi pretpostavili da su mi poslovni
uspeh i bogatstvo koje on donosi doneli sreću. Ali nisu; zapravo, obrnuto je. Uspešan sam, bogat i
povezan sa drugim ljudima zato što sam srećan. Tako mnogo ljudi se zarobi radeći ono što misle da će
ih učiniti srećnima, ali, po meni, zato doživljavaju neuspeh. Sreća se ne sastoji u činjenju, već u
postojanju. Kako bi bo srećan, moraš svesno da razmisliš o tome. Nemoj zaboraviti listu stvari koje
treba da uradiš, ali zapamti da napišeš i listu stvari koje želiš da budeš.

Decu često pitaju: „Šta želiš da budeš kada porasteš?“ Svet očekuje grandiozne ambicije: „Želim da
budem pisac, lekar, premijer.“ Deci se govori: idite u školu, idite na koledž, zaposlite se, stupite u
brak i onda ćete biti srećni. Ali to je sve činjenje, a ne postojanje – i dok će ti činjenje doneti trenutke
radosti, neće te nužno nagraditi trajnom srećom.

Stani i diši. Budi zdrav. Budi sa porodicom i prijateljima. Nađi se nekome i dozvoli nekome da se tebi
nađe. Budi hrabar. Samo budi na minut.

Ako dozvoliš sebi da postojiš u trenutku i da ceniš taj trenutak, uslediće sreća. Govorim iz iskustva.
Izgradili smo poslovno carstvo, učestvovali o razgovorima o budućnosti naše planete, bili na mnogo
zabava vrednih pamćenja i sreli mnogo nezaboravnih ljudi. I mada mi je sve ovo donelo veliku radost,
trenuci u kojima sam se zaustavio i samo postojao umesto da činim su mi doneli pravu sreću. Zašto?
Zato što kada omogućiš sebi samo da postojiš uspevaš da dobiješ pravu perspektivu. Pokušaj. Umiri
se. Budi prisutan.

Za mene, to je posmatranje flaminga kako leti preko ostrva Neker u sumrak. To je držanje novog
unučeta za ručicu. To je gledanje u zvezde i sanjarenje da ću ih videti izbliza jednoga dana. To je
slušanje diskusija moje porodice u vreme večere. To je osmeh na licu stranca, miris kiše, mreškanje
talasa, vetar koji duva po pesku. To je prvi sneg u zimu i poslednja oluja leta. To je izlazak i zalazak
sunca.

Postoji razlog zašto sebe nazivamo ljudskim bićima a ne ljudskim činjenjem. Kao ljudska bića imamo
sposobnost da mislimo, krećemo se, komuniciramo na uzvišen način. Možemo da sarađujemo,
razumemo, mirimo se i volimo, to je ono što nas odvaja od većine drugih vrsta.

Nemoj trošiti svoje ljudske talente izlažući se stresu zbog bezbačajnih stvari ili onoga što ne možeš da
promeniš. Ako odvojiš vreme jednostavno da postojiš i da ceniš plodove života, tvoji stresovi će
početi da se tope i bićeš srećniji.

Ali nemoj da tražiš sreću samo kada si neraspoložen. Sreća ne treba da bude cilj, ona treba da bude
navika. Nemoj da se koncentrišeš na činjenje i počni da postojiš svakoga dana. Voli, budi zahvalan,
pomaži i budi posmatrač sopstvenih misli.

Dozvoli sebi da živiš u trenutku i da ceniš taj trenutak. Nemoj da se koncentrišeš na sve što misliš da
moraš da uradiš i počni da postojiš – obećavam, sreća će uslediti.

Biti nesretan je vještina koja se usavršava svaki dan

Biti nesrećan nije određeno našim okolnostima več načinom na koji se odnosimo prema tim
okolnostima. Činjenica je da je život kratak, a biti nesrećan ga dodatno otežava i komplikuje. Kvalitet
našeg života određuju naše navike. Mi biramo kako ćemo živeti i odnositi se prema izazovima u
životu, a taj naš izbor direktno utiče na našu sreću ili njen nedostatak

Postaješ ono što svakodnevno upražnjavaš, a pitanje je šta upražnjavaju ljudi koji su nesrećni, šta oni
praktikuju iz dana u dan? U čemu su stvarno dobri nesrećni ljudi?

1. Kukanje

Imati problem za svako rešenje i prema svemu se odnositi na negativan način. Od svakog problemčića
praviti katastrofu. Praviti probleme mnogo većim nego što jesu i fokusirati se na njih umesto na
rešenje. Da i ne pominjem uzaludnu glupost tipa nazvati problem drugim imenom, npr. izazov i misliti
onda da je sve super. Preimenovanje samo po sebi ništa ne pomaže, možete ga zvati kako god
hoćete, dok ste fokusirani na problem, nema vam pomoći. Tajna je u promeni fokusa a ne u promeni
imena. Izmaknite se od problema, udahnite duboko i kažite: Interesantno, šta bih mogao da uradim u
vezi sa tim ili ne uradim (ponekad i to rešava problem).

2. Biti kritičan

Biti kritičan prema sebi i prema drugima je takođe navika koja lako čini život nesrećnim. Ono što
govorimo sebi određuje našu sliku o nama samima. Gadosti koje govorimo sebi (drugim ljudima to ne
bismo dozvolili) utiče na naše samopoštovanje. Ako ne poštujemo sebe niko nas neće poštovati. Tek
kada naučimo sami sebe da poštujemo, onda mogu i drugi da poštuju nas i mi da poštujemo druge.
Poštovati sebe i druge i njihovo pravo da budu drugačiji od nas je podjednako važno za srećan život.

3. Biti žrtva
Mislim na ljude kome su krivi roditelji, država, sistem, političari… Uvek su drugi krivi, a jadan ja ne
mogu tu ništa, ja sam žrtva. Žaliti se na druge je lako, ali nije korisno. Preuzeti odgovornost za svoj
život nije lako ali je nagrada vredna svakog truda u suprotnom postajemo žrtva sopstvene
nesposobnosti da preuzmemo SVOJ život u SVOJE ruke.

4. Živeti bez smisla

Život nije raditi posao koji mrziš, plaćanje računa i kraj. Živimo u materijalnom svetu ali nas
posedovanje više stvari koje su lepše i veće neće ispuniti. To je začarani krug koji se ne završava,
lavirint bez izlaza. Koliko smo srećni kada nešto kupimo? Tri sata, tri dana… Kada saznaš zašto si se
rodio i čemu ćeš doprineti što je veće i važnije od tebe je odgovor na najvažnije pitanje – šta je tvoja
svrha. Šta je to u tebi što „gori od želje“ da doprinese da svet u kome živiš bude još bolje mesto, zbog
tebe, zbog onoga što ti radiš iz dana u dan. Ne možemo svi biti Steve Jobs ali možemo biti mi,
jedinstveni i neponovljivi original i dati svoj doprinos na svoj način.

5. Kajanje

Istraživanja su pokazala da kajanje može biti izuzetno štetno po naše zdravlje. Konstatno kajanje i
zameranje sebi i drugima izaziva stres, depresiju i teška oboljenja. Naučite nešto iz grešaka, prihvatite
da nije moglo biti drugačije, uradili ste najbolje što ste mogli u tom trenutku, oprostite sebi i drugima,
oslobodite se tereta i nastavite dalje.

6. Ogovaranje

Pričati ružno o ljudima iza njihovih leđa umesto da se bavite svojim životom je štetno. Ljudi koji znaju
šta žele da postignu u svom životu, oni koji su svesni šta je njihova svrha i doprinos, nemaju vremena
da ogovaraju druge ljude. Poželeti drugim ljudima sreću, baviti se svojim životom i pomagati ljudima
kojima je potrebna pomoć je put ka sreći.

7. Briga- strah od budućnosti

Jedino što imamo je sadašnji trenutak. Prošlost je sećanje, a budućnost još ne postoji. Mi kreiramo
budućnost u sadašnjem trenutku onim što mislimo i radimo sada. Kada znamo šta hoćemo da
postignemo u životu onda svesno kreiramo život kakav želimo. Uživajte u lepim trenucima i budite
prisutni u sada i ovde. Kada se pojave izazovi suočite se sa njima sa osmehom na licu i poželite im
dobrodošlicu. Uživajte u preprekama na putu najbolje verzije svog života i razvijajte se u tom
putovanju kao ljudsko biće. Poenta života je da postajemo bolji nego što smo bili juče, a upravo
izazovne situacije mogu da nas učine boljim, ako odaberemo da iz njih učimo.

8. Odlagati svoje snove

Nemati snove ili ih imati i ne činiti ništa na njihovom ostvarenju znači biti osuđen na besmisleno
životarenje. Najteže je dozvoliti sebi da sanjate velike snove vredne življenja. Prvi korak je najteži u
ostvarivanju svojih snova, a ujedno i najvažniji, jer dokazuje da verujemo da je to moguće za nas.
Posle toga se otvaraju nove mogućnosti i postajemo sve samouvereniji u dostizanju naših snova. Ako
vam ljudi kažu da je nešto nemoguće, onda znate da ste na pravom putu.

Znanje je samo glasina dok ne uđe u mišiće kažu na Novoj Gvineji. Koje znanje posedujete i šta
upražnjavate, u čemu ste zaista dobri će odrediti vaš život. Biti nesrećan ili srećan je veština koja
zahteva podjednaku količinu energije, a vi birate u kom pravcu se razvijate onim što svakodnevno
praktikujete. Pitanje je postajete li sve veći stručnjak za nesreću ili za sreću?
Šta god da odaberete sami ste odgovorni, to je vaš život

U tišini se stvaraju čuda

Živimo u džungli informacija, a ljudski um može da obradi samo par u jednom trenutku.
Bombardovani smo desetinama hiljada informacija svakog trenutka. Posao, porodica, prijatelji,
televizija, internet…Koliko je lepo isključiti se iz toga, pa makar na trenutak, jel da?

Nikola Tesla je stvarao u tišini. Sam sa sobom isključen iz „realnog“ sveta, oslobođen svega što
„mora“ prelazi u svet gde je sva kreativnost i gde se stvaraju čuda. On je zamišljao svoje uređaje u
glavi, pre eksperimentisanja. Ideju o motoru/generatoru naizmenične struje dobio je 1882. godine,
tokom šetnje, pa je sliku skicirao u pesku. Na isti način je između 1887. i 1888. godine patentirao oko
30 izuma.

Nikola Tesla je to objasnio ovako: „Moj mozak je samo prijemnik. U univerzumu postoji srž iz koje
dobijam znanja, snagu i inspiraciju. Nisam još došao do tajne te srži, ali znam da postoji. Moj metod
stvaranja je drugačiji. Ja ne žurim da radim. Kada dobijem ideju, prvo počnem da je gradim u svojoj
mašti, pravim poboljšanja i upravljam uređajem u svojoj glavi. Kada uspem da dam oblik svemu što
podrazumeva moj izum, kada ga poboljšam na sve načine koje mogu da zamislim i kada više ne vidim
ni jednu manu tek onda stvaram finalni proizvod svog mozga.“

Ja bih rekao da je važno da znamo da to funkcioniše, a ne kako funkcioniše i da svako može sebi da
dozvoli da bude u tišini, sam sa sobom. Svako može u tišini da se poveže sa kreativnom svešću koja je
veća od njega. Samo je pitanje da li to hoćemo ili „moramo“ da živimo u „realnom“ svetu.

Pretpostavlja se da su geniji, poput Da Vinčija i Ajnštajna svoje ideje dobijali i realizovali ih na sličan
način.

Kao odrasli, mi uglavnom živimo u svesnom umu. Ova virtuelna stvarnost koju nazivamo „realni“ svet
je odvojena jednim korakom od sveta beskrajnih mogućnosti. Ljudi se lako zaglave u ovoj kutiji
„realnog“, te lako skliznu u ono što bi Henri Dejvid Toro nazvao „životom tihog očaja“.

Kada se isključimo iz analitičkog razmišljanja mi uskočimo u svet neograničenih slika, osećanja,

simbola pokreta i energije. Kao u snu ili igri, u tišini možete ići bilo gde iz bilo kog mesta. Sve što je
fiksirano u stvarnom svetu postaju promenljive, slobodne za generisanje novih obrazaca i identiteta.

U tišini se privremeno isključe filteri „realnosti“ svesnog uma, a ulazimo u svet beskrajne kreativnosti
nesvesnog uma. U tišini postoji svet mašte, gde je sve moguće. Kao dete koje kada nema sa kim da se
igra, odluta u svojoj mašti na predivno mesto gde nađe sve što mu je potrebno za igru. U tišini nas
čeka moćna kreativnost i tu se čuda dešavaju, ako je prihvatimo kao dete poklon.

Kao izvor beskrajnih mogućnosti u tišini nalazimo nove vizije, identitete, ideje. Bez obzira na situaciju
u kojoj se nalazimo, u tišini nalazimo vizije koje su bez ograničenja. Tišina nam daje mnogo novih
uvida i različite puteve. Tišina razigrava naš um i kreira izbore.

U tišini je kreativna moć, a ona opet nije realna dok ne postoji u „realnom svetu“. Dokle god postoji
bezbroj ideja i mogućnosti u tišini, ništa od toga nije važno dokle god se ne pojavi u „realnom svetu“.
Biti kreativan genije znači realizovati svoje snove. U „realnom svetu“ je potreban dobar „oslonac“ da
bi neko bio stvarno kreativan. Potrebno je mnogo uslova, poput zdravlja, kontakata, veština,
emocionalne ineteligencije, planova, posvećenosti.

Veza između „realnog sveta“ i „sveta moćne kreativnosti“ mora biti stalno otvorena. Kanal između ta
dva sveta mora biti otvoren da bi život bio kreativan i avantura vredna življena. Ako je veza prekinuta
onda se život svodi na puko preživljavanje, ego takmičenje, životarenje…

Tišina je svaki trenutak koji ste proveli sami sa sobom, a da osim misli koje dolaze i odlaze ne postoji
ništa. Dozvolite sebi da uživate u tišini i da pronađete odgovore na pitanja koja uporno tražite napolju
u „realnom svetu“.

Vreme, vodič za neupućene

Svi smo mi putnici kroz vreme. Živimo od sećanja na prošlost, doživljavamo sadašnjost i radujemo se
onome što nas čeka u budućnosti. Zašto neki ljudi misle da je pre sve bilo super, a neki da je
katastrofa. Neki ljudi misle da nikad nije bilo gore nego danas, a nekima je sada najbolje vreme ikad.
Sutra ko živ ko mrtav a nekim ljudima je budućnost svetla. Šta je to što pravi ogromnu razliku u tome
kako doživljavamo prošlost, sadašnjost i budućnost. Ključno pitanje je koja je vaša vremenska
perspektiva i kako utiče na vaš život. Fantastična knjiga koja sve to objašnjava je The Time Paradox:
The New Psychology of Time That Will Change Your Life, koju je napisao čuveni profesor sa
Univerziteta Stanford Philip Zimbardo.

Nakon desetogodišnjeg istraživanja profesor Zimbardo je predstavio novi koncept u psihologiji koji je
nazvao vremenska perspektiva. Zimbardo veruje da sva naša iskustva delimo na različite vremenske
okvire. Vremenske perspektive se koriste automatski – vrlo često bez naše svesti, i utiču na mnoge
oblasti našeg života.

Većina eksperata veruje da je naša vremenska perspektiva najvećim delom naučena u detinjstvu.
Naša kultura takođe ima uticaj na našu vremensku perspektivu. Veća je verovatnoća da će društva
koja podstiču društveno angažovanje investirati u prošlost, dok ona koja slede „ja“ pristup imaju
tendenciju da budu više vođena budućnošću. Zajednice koje su siromašnije više žive u sadašnjosti.
Koja god da je vaša vremenska perspektiva, Zimbardo objašnjava da svako od nas može da promeni
svoj stav u odnosu na život i vreme.

Često uhvatim sebe kako razmišljam o greškama iz prošlosti. Sve brže prepoznajem gde mi ide fokus i
onda mogu da ga menjam. Nije mi korisno da živim u prošlosti i da razmišljam šta sam mogao
drugačije. Prošlost je takva kakva je, a najvažnije mi je da moj odnos prema njoj promenim na
pozitivno. Kada o greškama iz prošlosti razmišljam kao o životnim lekcijama, onda mogu da izvučem
pouku iz njih, što mi daje snagu i lakoću da se sa sličnim situacijama lakše nosi i rešavam ih.

Kada sam preopterećen svakodnevnim obavezama i planovima za budućnost, prepustim se

sadašnjem trenutku, hedonizam je skroz u redu jer jedini trenutak koji imamo je SADA i to je život.
Važno je da to bude umereno.

Kao i većina roditelja pomalo imam strah od budućnosti jer razmišljam o svojoj deci i o tome kako će
oni kroz život, ali se često setim Entoni Hopkinsa koji kaže: ne očekujem ništa i prihvatam sve.
Očekivanja su često neprijatelji iskustva.

Svi mi možemo da naučimo da pomeramo fokus sa prošlosti, sadašnjosti i budućnosti. Ukoliko u tome
uspemo, to će nam omogućiti da budemo opušteniji i da u potpunosti uživamo u životu. Nastavite sa
čitanjem kako biste saznali više.

Šta su to različite vremenske perspektive?

Postoje tri glavna vremenska perioda – prošlost, sadašnjost i budućnost. Ona su dalje, u zavisnosti od
individualnog emocionalnog fokusa, podeljena na kategorije kao što su dobro/pozitivno ili
negativno/traumatično. Nakon dugogodišnjeg istraživanja, Zimbardo je bio u mogućnosti da
identifikuje 6 različitih vremenskih perspektiva. To su:

1. Prošlost – pozitivno

2. Prošlost – negativno

3. Sadašnjost – hedonizam

4. Sadašnjost – fatalizam

5. Budućnost

6. Transcendentalna budućnost

Hajde da ih detaljno pogledamo i procenimo koja je vaša vremenska perspektiva.

OSOBE ORIJENTISANE NA PROŠLOST

Oni koji su fokusirani na svoja prošla iskustva koriste ih kao primer sa kojim mogu da uporede svoja
nova iskustva. Prošlost jedne osobe ne obuhvata samo porodične tradicije i kulturu već nosi i neke
skrivene traume, krivicu i sram. Ova sećanja često vode osobe koje su orijentisane na prošlost i
depresiju ukoliko izaberu da traže osvetu. Oni se opiru promeni i drže se poznatog okruženja i ljudi.
Oni nisu kreativni niti inovativni.

Prošlost – pozitivno: oni koji prate vremensku perspektivu „prošlost – pozitivno“ veruju u pristup
„bolje sprečiti nego lečiti“. Oni su srećni i društveni i sećaju se pozitivnih aspekata iz svoje prošlosti.

Primer:

Osećam nostalgiju kada razmišljam o svom detinjstvu.

To mi pruža zadovoljstvo da ponovo doživim trenutke iz svoje prošlosti.

Prošlost – negativno: ovaj tip ljudi pamti negativne i traumatične senke iz svoje prošlosti, što ih
proganja na svakom koraku koji naprave u životu. Oni provode svoje vreme sećajući se loših
trenutaka što ih naposletku sprečava da uživaju u sadašnjosti i da streme budućnosti. Često se, više
nego ostali, osećaju uznemireno, žalosno i depresivno.

Primer:

Još uvek imam noćne more o traumama iz prošlosti.

Mislim da je trebalo da promenim mnoge stvari u svojoj prošlosti.
Često mislim na dobre stvari koje sam u prošlosti propustio.

Abdulfatah Džandali je rođen 1931. godine u Siriji, preselio se u SAD 1954. godine, gde je upoznao
Džoan Kerol Šebel, nemačku katolkinju sa kojom je otpočeo vezu. Ipak, njeni roditelji su joj branili
vezu sa muslimanom pa je Džoan svog sina, rođenog 1955. godine, dala na usvajanje… u porodicu
Džobs. Stiv Džobs je usvojen kao beba i nosi prezime svog očuha. Mogao je da bude ljut i besan što je
ostavljen kao beba ili da posluša svog očuha koji ga je voleo i othranio i stalno mu govorio da je on
poseban jer nije ostavljen već odabran, oni su ga birali i želeli.
OSOBE ORIJENTISANE NA SADAŠNJOST

Osobe orijentisane na sadašnjost su „lako ćemo“ tipovi. Oni nisu zabrinuti za svoju prošlost niti za
budućnost. Oni žive u trenutku i često traže nove avanture i iskustva. Kreativni su i fokusirani na
trenutne zadatke, i ne brinu previše o budućnosti. Oni su zabavni i smeli ljudi koji vole da učestvuju u
ekstremnim sportovima i trkama. Oni će takođe češće da popuste pod pritiskom što znači da njih čini
većina pušača, gojaznih i zavisnika.

Sadašnjost – hedonizam: ovi tipovi osoba žive svaki sekund svog života. Oni su kreativni i energični
ljudi kod kojih najvećim delom dominiraju porivi za traženjem uživanja. Oni su popularni ali imaju
nezdrav način života i imaju tendenciju da preuzimaju više rizika od drugih.

Primer:

Impulsivno preduzimam akciju.

Preuzimanje rizika očarava mene i moj život.
Stvari radim onako kako mi srce kaže, a ne mozak.

Sadašnjost – fatalizam: ove osobe nisu u stanju da vide svetlo koje će sigurno sresti u budućnosti. Oni
ne uživaju u sadašnjosti i nisu u stanju da promene ono što ih čeka u budućnosti. Često budu
bespomoćni kada se suoče sa životom i spoznaja da je to nepravedno čini ih agresivnim i
revoltiranim.

Primer:

Moj život je pod kontrolom koja je izvan moje moći.

Život se menja toliko brzo da je teško planirati budućnost.

OSOBE ORIJENTISANE NA BUDUĆNOST

Ovi tipovi ljudi su ambiciozni i imaju jasan cilj u svom umu o tome kako žele da izgleda njihova
budućnost. Oni naporno rade u sadašnjosti i čine sve što je u njihovoj moći kako bi ostvarili
postavljene ciljeve.

Orijentisani ka budućnosti: ovaj tip ljudi je pun energije. Takođe su oprezniji kada su oni sami u
pitanju i vode računa o sebi hraneći se dobro, vežbajući i posećujući češće lekara. Ovo je razlog zbog
kog su osobe orijentisane ka budućnosti dugovečne. Oni su takođe inovativni i smišljaju najrazličitije
načine kako bi pronašli efikasna rešenja za uobičajene probleme. Oni su postavili očekivanja o svojoj
budućnosti i čine sve što je u njihovoj moći kako bi ostvarili svoje ciljeve. Oni su od onih ljudi koji
dobijaju dobre ocene u školi i često se među njima mogu naći oni koji brinu o okruženju – zato što
žele da osiguraju svoju budućnost. Međutim, jedina negativna strana „futurističkih“ pojedinaca jeste
da oni previše rade i igraju se manje, što ih čini manje društvenim. Oni su obično izolovani od svojih
prijatelja i članova porodice i jedva učestvuju u društvenim okupljanjima.

Primer:

Ne volim da kasnim na sastanke, to me uznemirava.

Završavam sve projekte pre zadatog roka.
Ne mogu da mislim ni na šta drugo kada imam posao koji mora da se završi.
Transcendentalna budućnost: odnosi se na to kako neko tumači sopstvenu smrtnost: da li kao kraj
života („postoji samo ovozemaljski, materijalni život“) ili odlazak na drugi svet („smrt je novi
početak“, „odgovaraću za svoja dela na onom svetu“). Ova vremenska dimenzija je izražena kod
osoba sklonih religioznosti i tradicionalnim/konzervativnim vrednostima. Oni su više fokusirani na
budućnost i razmišljaju samo o tome kakav život žele posle smrti.

Svaki od ova tri vremenska perioda ima svoje pozitivne i negativne strane. U jednom trenutku u
našem životu, svih 6 vremenskih perspektiva dobija svoju ulogu.

Međutim, mi smo više fokusirani na jedan ili dva pravca. Ukoliko su ovi pravci izbalansirani u našem
životu, možemo da počnemo da živimo sa zdravijim i efikasnijim pristupom životu.

(http://www.thetimeparadox.com/zimbardo-time-perspective-inventory/) Zimbardov „Vremenski

Test“, koji je dostupan na internetu, omogućava osobama da procene sebe i saznaju više o svojoj
vremenskoj perspektivi.

Kako biti objektivniji kada je u pitanju vreme

Mi ljudi smo dobri u mnogim stvarima. Ali objektivnost prema vremenu nije jedna od njih. Naša
vremenska perspektiva – bez obzira na to da li želimo da živimo u nostalgiji, da živimo u trenutku ili
da težimo ka najboljem u budućnosti – može da predvidi sve u našim životima. Naše obrazovanje,
karijera, veze, pa čak i zdravlje, pod uticajem su onoga kako koristimo našu vremensku perspektivu.
Prema Zimbardu, vremenska perspektiva je jedan od najmoćnijih uticaja na gotovo sve aspekte
ljudskog ponašanja.

Kada ove perspektive razumemo i kada ih koristimo efikasnije, možemo da:

Budemo svesniji našeg okruženja, naročito ljudi.

Napravimo promene unutar nas samih koje mogu pomoći da naša budućnost bude bolja.

Cilj Zimbardove teorije jeste da se pronađe perspektiva koja zadovoljava psihološke potrebe i
vrednosti jedne osobe. Ravnoteža između vremenskih perspektiva je neophodna. Iskoristiti pozitivno
prošlost i pronaći načine kako živeti u sadašnjosti, ali i praviti planove za uspeh u budućnosti, jeste
ključ za efikasno upravljanje vremenskim perspektivama.

Na primer, analizirati žaljenja koja imate u vašem životu. Da li možete da se vratite na fakultet ili da
uzmete učešće u nekim aktivnostima u kojima niste bili aktivni tada? Iskoristite te emocije kao način
da poboljšate vašu motivaciju. Obavljajte aktivnosti koje zahtevaju vašu punu pažnju radije nego da
sanjarite o stvarima koje ste mogli da promenite pre 10 godina.

Zimbardo je predložio mogućnost balansiranja vremenskih perspektiva, gde pojedinac treba da bude
svestan da može korigovati svoju „vremensku perspektivu“ tako da snizi dominantne perspektive
negativnog predznaka, a češće koristi druge, korisnije vremenske perspektive. Idealan profil,
izraženost svake od njih. Da bi pojedinac posedovao dobro mentalno zdravlje, bio optimista, otvoren,
siguran u sebe i zadovoljan životom, treba da ima: ispodprosečnu negativnu prošlost, izraženu
pozitivnu prošlost, hedonističku sadašnjost nešto iznad proseka, nisku fatalističku sadašnjost i
iznadprosečnu budućnost.

Promeniti budućnost je moguće. Samo kontrolišite vaše akcije i smanjite neizvesnost o životu koju
imate u svom umu. Nadanjem i verovanjem da ćete imati pozitivnu budućnost, povećaćete
verovatnoću da će tako biti. Napravite dobar akcioni plan i hrabro napred, a do tada pročitajte knjigu
The Time Paradox: The New Psychology of Time That Will Change Your Life.
Verujem pa ću videti
Koliko ste često čuli da neko kaže: ja nemam sreće, to nije za mene, ko sam ja da budem ovo ili ono.
Često to i ne čujemo, ali ljudi to sebi stalno govore i ponavljaju 24h, sedam dana u nedelji. Svaka
odluka u našem životu je kontrolisana našim uverenjima. Pretpostavke koje imamo o svetu odlučuju
jesmo li moćni ili nemoćni, a to određuje naš život. To je kao prekidač kojim određujem možemo li
nešto da uradimo ili ne.

Ono u šta ne verujete jednako je važno kao i ono u šta verujete. Naša uverenja predstavljaju osećaj
sigurnosti šta nešto znači za nas. Verovanja kreiraju naše mape koje nas usmeravaju ka našim
ciljevima, daju nam snagu da preduzmemo akciju i istrajemo u njihovom ostvarivanju bez obzira na
prepreke i izazove koji nam se pojave. Zamka je u tome što su naša uverenja generalizacije naše
prošlosti, bazirana na našim subjektivnim interpretacijama naših bolnih i lepih iskustva. Uglavnom mi
smo nesvesni svojih uverenja i kako ta uverenje utiču na naše akcije. Zato se može desiti da
propustimo da uradimo stvari za sebe i za svoj život koje najviše želimo i o njima sanjamo, samo zbog
svojih ograničavajućih uverenja. Dok nas podržavajuća uverenja mogu gurati napred prema životu
koju želimo da živimo. Ponekad je jedina stvar koja stoji između nas i onoga što želimo neko naše
ograničavajuće uverenje.

Koliko god da nam ide dobro u životu uvek ćemo pridavati više pažnje negativnim stvarima. Samim
tim priči o neuspehu, patnji i bolu dajemo snagu. Time ojačavamo naša uverenja da smo nesposobni
da uradimo i promenimo stvari u svom životu na bolje. Sve nas to sprečava da dostignemo svoj pun
potencijal.

Ograničavajuća uverenja utiču na to koliko akcije ćemo preduzeti, što utiče na rezultate koje ćemo
dobiti i na kraju jača naša ograničavajuća uverenja, jer dokazuje da su tačna. To je začaran krug. I
dokle god sebi govorite takvu priču ona će i dalje biti istina za vas. Tek kada promenite svoju priču
možete promeniti svoj život.

Možda vam bude korisna ova ideja da razmislite o svojim ograničavajućim uverenjima i da ih
eventualno promenite:

1. Zapišite svoja ograničavajuća uverenja. Dok ih čitate razmislite o njima i emocijama koje bude u
vama.

Prihvatite da su to uverenja, a ne istine. Koliko god to bilo teško. Jer dokle god ih branite vi ih
zadržavate.

2. Prvo ih malo uzdrmajte i za to primenite na zapisana uverenja reč „još”.

Obratite pažnju kako se osećate kod sledećih rečenica:

„Nemam posao.” ili „Još nemam posao.”

„Sama sam.” ili „Još sam sama.”
„Ne mogu ja to!” ili „Ne mogu to još.”
Reč „još” vam otvara vrata u pravcu moguće promene.
Reč „možda” može da ima slično dejstvo kao reč „još”.

Probajte nešto ovako:

„To nikada neću uspeti! … a možda i hoću.”

„Ne mogu to da uradim, plašim se … a možda ću se uskoro usuditi.
Primenite jednu od ove dve reči na svoja konkretna ograničavajuća uverenja, uzdrmajte ih malo.

3. Isprobajte neka drugačija podržavajuća uverenja kojima ćete zameniti stara ograničavajuća.
Iskoristite svoju kreativnost i maštu. Nešto vas je na primer zadržavalo u lošim odnosima jer ste
verovali da… loša vam je finansijska situacija jer verujete da… Probajte da verujete da su to bile
lekcije koje su vas naučile nešto korisno i verujte da sada možete drugačije i bolje jer… Razmislite,
upišite i izgovorite naglas novo osmišljeno podržavajuće uverenje. Obratite pažnju kakav je osećaj.
Možda ćete primetiti da nije dovoljno samo da izgovoriti naglas već je potrebno da osetite dok
govorite kako to dobro rezonira sa vama i da se dobro osećate sa tim dok izgovarate. Probajte ovo
više puta sve dok ne osetite kako time demontirate stara ograničavajuća uverenja.

4. Sada preduzmite akciju i ponašajte se kao da su nova podržavajuća uverenja tačna. Ako ste nešto
naučili u prethodnoj vezi koja nije bila dobra za vas kakvu ćete sada vezu kreirati, mudriji za tu
naučenu lekciju. Isto tako sa lošim finansijskim odlukama koje su vas nešto naučile kakve ćete korake
preduzeti sa novim podržavajućim uverenjima. Prvi koraci ne moraju biti savršeni jer je najvažnije da
idete u pravom smeru. Pohvalite sebe kada preduzmete taj korak, jer njime dokazujete da je
podržavajuće uverenje sve više istina za vas.

Podržavajuća uverenja nam daju veru da je nešto za nas moguće i to nam služi kao pogonsko gorivo
za ostvarivanje naših ciljeva.

I da ne zaboravim ovo je samo predlog a ne tajni recept, tips and tricks, ili neko instant rešenje. Tako
nešto ne postoji jer da postoji već bi ga otkrio neki pronalazač i dobi spomenik u centru grada.
Razmislite i ako vam se svidi uradite nešto sa tim, jer samo se neće uraditi a pogotovo neće uraditi
neko drugi umesto vas.

Veruj pa ćeš videti.

Moć navike – Charles Duhig

„Moć navike“ ističe značajnu ulogu navika i njihovu nužnost u našim životima. Već ste svesni
nekih od ovih navika, kao što su pranje zuba, pušenje, vežbanje, ali da li znate kako su tačno
ove navike uobličene? Ova knjiga rezultat je ogromnog istraživanja sačinjenog od
akademskih studija i intervjua sa naučnicima i direktorima.

Naši izbori da svakog dana namerno radimo neke stvari deo su ovih navika, koje i dalje
praktikujemo, čak i kada ne razmišljamo o tome. Posle nekog vremena, prestanemo da
obraćamo pažnju na to što radimo pa tako prestajemo da biramo. Ovo jedino znači da naše
ponašanje postaje automatsko, kao prirodna posledica našeg uma.

EFIKASNOST VAŠEG MOZGA

Posvetite svoju mentalnu energiju i prestanite da razmišljate o osnovnim ponašanjima.

Prema naučnicima, navike se pojavljuju samo usled sposobnosti mozga da stalno traži
drugačije načine kako bi uštedeo trud. A to je odličan način da bolje prihvatite sve drugo.

Baš kao uređaj, naš mozak u suštini pokušava da ulovi rutinu i transformiše je u naviku.
Prema tome, to nam dozvoljava da iznijansiramo svoje umove. Ovo oblikovanje navike je
ogromna prednost za nas jer nam štedi vreme i trud. Zbog toga naviku možemo posmatrati
kao instinkt stvoren sam od sebe u koji se možete u potpunosti uzdati.

Razmislite o tome na ovaj način, efikasnost Vašeg mozga podrazumeva manje prostora,
dozvoljavajući Vam da prestanete sa stalnim razmišljanjem o osnovnim ponašanjima
(hodanju i jelu). S obzirom na to, možete da posvetite mentalnu energiju važnijim stvarima:
izmišljanju harpuna, sistemu za filtriranje vazduha i eventualno automobila i filmova ili video-
igrica.

SPIRALA OD TRI KORAKA

Sve je pitanje spirale od signala–rutine–nagrade koja može učiniti da navika odstrani stres i
patnju. Svi želimo da sačuvamo više energije i sve to dolazi iz našeg mozga. Jedan od načina
da se to postigne je automatski mehanizam pretvaranja aktivnosti u naviku.

Automatski mehanizam je proces oblikovan unutar našeg mozga. Ovaj proces je nazvan
spirala od tri koraka. Prvo, to znači da postoji signal, okidač koji pokazuje Vašem mozgu kada
da pređe na automatski način rada. Šta više, za ovaj signal Vaš mozak zna koju naviku da
koristi. Nakon tog okidača, sledi rutina, fizička, mentalna ili emocionalna. Poslednji korak
ovog procesa je nagrada, onaj deo mozga koji Vam pomaže da dođete do rešenja ako je
navika koja se tek oblikuje vredna pamćenja za budućnost.

Otuda će možda komplikovana radnja zahtevati koncentraciju u početku. Recimo da učite da

odustanete od prilaznog puta za auto.

Posle nekog vremena, to će postati laka navika jer ćete nastaviti da radite to što vam je
neophodno u vožnji.

Bilo koju naviku da uzmete videćete da je ova spirala od tri dela proces koji je potreban.
Na primer, uzmimo najrasprostranjeniju naviku, buđenje. Čujete da alarm zvoni, što je
spoljni signal koji doživljavate. Ovog trenutka šalje signal Vašoj moždanoj aktivnosti koja
odlučuje o prvoj navici u ovoj situaciji. Ovde dolazi do rutine, aktivnosti koju uobičajeno
izvršavate kao naviku, što je buđenje i odlazak u kupatilo na pranje zuba. Sve to deluje
automatski, jer jeste. Nagrada za ovo je dostignuće Vaše akcije: svež i ustreptao osećaj sa
ukusom mente u Vašim ustima. To nije mnogo komplikovano ali morate da razumete kako
navika funkcioniše.

Mada, neke navike su prilagodljive. Postoje ljudi koji se oslobode loše navike poput pušenja.
Oni stvaraju otpor navici jer uvek postoji rizik od ponovnog vraćanja cigaretama. Ali više o
ovome pronaći ćete u narednom treptaju.

NAĐITE SIGNAL

Počnite sa signalom, rutina i nagrada će uslediti.

Nakon razumevanja navike i identifikovanja procesa tri koraka spirale, dozvolite mi da Vam
pokažem kako su oni povezani u stvaranju uspešne navike.
Primera radi, pripremate um da krenete na trčanje svakog jutra, što je izvanredna opcija.
Kako biste započeli ovo, suštinski je važno da izaberete neki jednostavan signal. To je sasvim
dovoljno i pokrenuće Vas. Nađite signal kao što je vezivanje pertli na patikama pre doručka ili
ostavljanje odeće za trčanje na stolici.

Signal nije dovoljan pa ćete morati da razjasnite šta je nagrada kako biste do nje došli. To
može da bude bilo šta, od podnevnog zadovoljstva do predivnih nalepnica. To bi Vam mnogo
značilo jer ćete okidanjem ove nagrade u Vašem umu početi da žudite za tim što će Vam
pomoći da automatski transformišete početak u rutinu.

Kao što možete da vidite, to je potpuno zatvoren ciklus najvažnijih stvari za naviku, što znači
da ćete, ako započnete sa signalom, rutinu i nagradu steći kasnije.

ŽUDITE ZA NAGRADOM I USPEHOM:

Zašto navike postoje i istrajavaju? Zato što stvaraju žudnju.

Imajte ovo na umu: svakodnevno nakon posla kupujete biskvit sa malim komadićima
čokolade iz restorana sa samoposluživanjem. To je lepa i ukusna nagrada, jelda? Pa, žudite za
njim i dobijate ga nakon teškog dana na poslu. Šta mislite da će se dogoditi?

Nažalost, neki od Vaših prijatelja rekli su vam da ste se ugojili. Tako da odlučujete da se
oslobodite te navike. Bilo kako bilo, lakše je reći nego učiniti. Zašto je to tako? Jer ćete već
sledećeg jutra proći pored restorana sa samoposluživanjem. Morate da donesete drugačiju
odluku, da pojedete još jedan kolačić ili da odete kući raspoloženi kao pravi namćor.

Dakle, možete da vidite protivrečnu situaciju. To je zato što je oslobađanje od loše navike
teško jer ste žudnju za nagradom razvili na samom kraju spirale navike. To je predviđanje
proučavano na životinjama i pokazalo je da, kada se naviknu na jednostavnu signal–rutina–
nagrada naviku, njihovi mozgovi iščekuju nagradu čak i pre nego što je dobiju. Što je opasna
situacija u kojoj možete da se nađete. I više od toga, jednom kad iščekujete nagradu, kad
morate da demantujete, to Vas čini stvarno osujećenim. U suštini, to je definicija žudnje.

Bilo kako bilo, ova neurološka navika, žudnja, takođe funkcioniše u oba pravca. To može biti
dobra žudnja za dobru naviku. Primera radi, ovu žudnju doživljavaju ljudi koji žele da vežbaju
i čineći to sa nagradom na umu, navika je očvrsnula.

MOĆ PROMENE

Shvatite da možete bolje i promenite Vašu naviku.

Pošto smo videli da navika može da bude dobra i loša, vreme je da osmotrimo kako možete
da je promenite.

Promena navike nije egzaktna nauka. Kako bilo, postoji nekoliko saveta koje morate da
razmotrite. Na primer, umesto garantovane promene navike, birajte da je zamenite. Navika
se ne može u potpunosti iskoreniti, bez obzira na to koliko se trudite.
Pa čak, ako razmislite o tome, možete shvatiti zlatno pravilo kada je reč o promeni ili zameni
navike. Šta ako zadržite isti signal i nagradu ali promenite rutinu? Nije li to nešto čemu
možete unapred da se radujete?

To još bolje funkcioniše kada zapravo verujete u promenu koju želite da sprovedete. I ovde
dolazi do najvećih blokada. Teško je da nešto promenite sami i nije problem to priznati.
Samo su Vam potrebni drugačiji pristupi, poput grupe za podršku.

Kada se suočite sa ljudima koji biju iste bitke kao i Vi, ceo proces može biti za dobrobit
razumevanja i prihvatanja problema. Prvo što morate da promenite je Vaše razumevanje jer
možete da se razvijate kao osoba, što će se desiti i sa Vašim navikama.

NE OPIRITE SE, PREUSMERITE

Zamenite rutinu za neku drugu i preusmerite svoje žudnje u pravcu potpune promene.

Veoma je teško ignorisati žudnju, pitajte bilo kojeg pušača kada se suočava sa problemom
odvikavanja. Kada nikotin iznenada napadne, veoma je teško ignorisati ono što Vaše telo
traži. Tako da, morate imati neophodan trik pri ruci. Znate li šta možete da uradite?

Ne opirite se, samo preusmerite. Drugim rečima, ne preporučuje se da ignorišete žudnju, ali
je saslušajte; jedino ćete morati da odgovorite drugom rutinom, drugačijom od pušenja.

Ovo je glavno otkriće za ljude koji traže način da promene svoje navike. Zadržavanjem istih
signala i nagrada, mogu da promene trenutnu rutinu vodeći računa o žudnji.

To je zaista uspešan metod koji koriste najbolje organizacije za promenu navika u svetu.
Sigurno ste čuli za Anonimne alkoholičare (AA), predivnu organizaciju koja je pomogla
desetini miliona alkoholičara da se izleče. Takođe, možete prepoznati da je grupa za podršku
koristan deo kada neko želi da promeni svoju lošu naviku.

To je iz razloga što, suočavajući se sa žudnjom za pušenjem ili pićem, oni otkrivaju da postoje
mnogo važniji faktori od trenutne opojne navike, poput opuštanja i drugarstva. Tako da
jedino morate da verujete da postoje savršene zamene za Vašu lošu rutinu i samo počnite da
preusmeravate Vašu žudnju prema zdravijem načinu života.

SUŠTINSKE NAVIKE ZA MALE POBEDE

Budite hrabri i usmerite pažnju na postizanje malih pobeda – one su vodopadi mogućnosti.

U ovom velikom svetu navika, postoji posebna vrsta, nazvana suštinske navike. To su navike
koje su se pokazale važnijim od drugih usled njihovog pozitivnog dejstva na ljude. U osnovi,
morate da reprogramirate Vaše rutine tako što ćete početi sa malim pobedama.

Postoje doktori koji se drže ovih malih navika kada moraju da uvere svoje gojazne pacijente
da smršaju. Suočeni sa velikom promenom, ovi pacijenti ne mogu da funkcionišu sa tri
koraka spirale. Umesto toga, doktori počinju sa nekom suštinskom navikom poput preciznog
vođenja dnevnika ishrane.

Kada postoji mala pobeda, ostale pozitivne navike takođe počinju da puštaju korenje. Razlog
zbog kojih ova vrsta navika funkcioniše bolje za većinu ljudi je taj što su male pobede
pristupačnije, lakše ih je ostvariti. Kada postignete određenu naviku koja je suštinska,
primetićete da u stvari možete da promenite loše rutine iz ostalih sfera Vašeg života.

Na primer, pokušajte da više vežbate. To je jednostavan zadatak, nije važno koliko je ova
aktivnost retka. Posle izvesnog vremena, otkrićete da to daje rezultate i da ste sposobni da
promenite nešto zarad boljeg života. Nesvesno ste stvorili zdraviji obrazac i nećete želeti da
se tu zaustavite. Ova mala pobeda okidač je za rasprostranjenu promenu!

VAŽNOST SNAGE VOLJE

Kada ostvarite suštinsku naviku, suočićete se sa važnošću snage volje.

Nakon većeg razumevanja o tome šta čini naviku, kako možete da promenite tok navike,
želim da Vam predstavim najvažniju suštinsku naviku: snagu volje.

Budite svesni da je ovo sila na koju stvarno morate računati. Za pojedinačni uspeh, to je
samodisciplina, mnogo naporniji rad, ali je i ulog veći. Unutar snage volje, pronaći ćete bolju
verziju sebe i stvari koje možete da radite. To je viši performans Vašeg postojanja, snaga da
zakoračite u svet i promenite ga tako što počnete sa osobom u ogledalu.

Samodisciplina je takođe zdrava navika koja može da unapredi svaki akademski rad, intelekt i
stanje uma.

To što imate snagu volje i odupirete se iskušenjima u Vašoj blizini neverovatno će uvećati
Vaše pristupe životu i društveno govoreći. Znam da možete pomisliti kako Vi to nemate. To
nije istina, samo morate da je pronađete i da je negujete, učite od nje.

Ponekad, može se činiti da se snaga volje ugasila kada, na primer, jednog dana odlazite u
teretanu savršeno veseli, dok je drugog dana napuštanje sofe nemoguća misija.

Istina je da na snagu volje možete gledati kao na trenutni mišić; može se umoriti. Umor se
instalira u Vašem telu kada svu snagu volje iznurite na jednom zadatku, na primer, važan
sastanak na poslu. Naravno, neće Vam preostati ništa od snage volje. Umesto toga, možete
da pokušate da vežbate mišić. Snaga volje se može podeliti na složene navike samo kada ste
spremni da uključite rešenja za svaku od njih.

Prevazilaženjem ovih neprijatnih situacija koje uključuju stres i pritisak, možete sastaviti
organizovani plan u kojem je snaga volja glavni junak. Mislite o tome kao o suncu, snaga
volje je jezgro i navike koje treba da isijavate su zraci koji dopiru iz toga. Uživajte u svakom
trenutku i radujte se navikama poveravajući se snazi svoje volje.
ZAKLJUČAK

Fokusirajte se, razvijte snagu volje i svet je Vaš.

Zaista, svet je Vaš. Zdrava i korisna navika samo Vam pomaže u shvatanju neverovatnih
stvari za koje ste sposobni. Obuhvatanjem signal–rutina–nagrada spirale, promena loše
navike može biti mnogo lakša dok ostvarujete ciljeve koje ste planirali. Ova promena trajaće
zauvek, čak iako je postizanje ovoga u Vašem životu teško, samo je potrebno da počnete.
Prvi korak je načinjen i spremni ste. I put do uspeha je blizu ugla, samo morate da se
fokusirate na suštinsku naviku, kao što je snaga volja. To je snaga Vaše obnove.

6 koraka za planiranje uspjeha

Zato što nije stvar u onome što nam se događa, već u onome što mi činimo u vezi sa tim.

Naši rezultati zavise od naših planova.

Mentor Erl Šoaf me je naučio da nam veći deo budućnosti ne određuje ono što se događa – jer ono
što se događa – događa se svima nama. Umesto toga, naučio me je, ključno je ono što mi
preduzimamo. Ako proces promene započnemo osmišljavanjem plana, tako što radimo nešto
drugačije sledeće godine nego što smo radili prethodne, nije bitno koliko su ti napori mali u početku.
Počnte da radite na drugi način u istim okolnostima – onima koje smo uvek imali i koje ne možemo
da promenimo – i posmatrajte kakva se čuda događaju. Ako započnemo čudesni proces i promenimo
sebe, i sve ostalo će se promeniti. A ovo je zanimljivo – razlika između neuspeha i uspeha je
neznatna.

Objasniću vam ovo mojom definicijom neuspeha i uspeha: neuspeh je nekoliko pogrešnih procena
koje se svakodnevno ponavljaju. Čovek kaže „Pa, nisam šetao oko bloka danas i nisam zbog toga
umro, tako da to mora biti OK“. Ne, ne, takva pogrešna procena nakon šest godina učini da ostane
bez daha na putu od auta do kancelarije. Takve greške ne treba da pravite. One će vas koštati.

A ovo je moja definicija uspeha: nekoliko jednostavnih, disciplinovanih postupaka koji se ponavljaju
svakodnevno. Primećujete li razliku? Nekoliko disciplinovanih… evo jedne izreke koju smo svi čuli:
„Jedna jabuka na dan – doktor iz kuće van“. Pitam vas „Šta ako je to istina?“ Koliko je jednostavan i
lak taj plan?

Činjenica je da ćete kada posmatrate uspešne ljude gotovo uvek otkriti da postoji plan na kome se
zasniva njihov uspeh. Oni znaju šta žele, oni osmisle plan koji će ih odvesti tamo gde žele i zatim se
drže tog plana. To je osnova za uspeh.

Kao ljudi, imamo jedinstvenu sposobnost da utičemo na promene u našim životima. Svesnim
izborima kojima se uključujemo u čudesne procese ličnog razvoja možemo da promenimo svoju
prirodu i svoje živote.

Želim da vam ova godina bude uspešna – neverovatno uspešna – i znamo da to znači da morate imati
plan i da ga zatim morate metodično ostvarivati. Kombinacija spremnosti za učenje i marljivog
ispunjavanja plana koji vam odgovara će učiniti da vam ova godina donese uspeh kakav želite. Zato
vas izazivam da budete samo iskreni, posvećeni napretku sopstvene filozofije, da započnete put, da
započnete ostvarenje vašeg plana.
Koje su dobre ideje za osmišljavanje plana koji će dobro funkcionisati i koji će vas odvesti do cilja?
Ovih šest najvažnijih stvari morate imati na umu:

1. Osmislite pravi plan za sebe

Neki ljudi su veoma skloni detaljisanju i mogu bez greške da realizuju složen plan. Drugi su manje
skloni detaljisanju, što je takođe u redu.

Šta je, dakle, odgovarajući plan? To je plan koji odgovara vama. Svako od nas je jedinstveno biće i sve
nas motivišu različite stvari, zato morate osmisliti plan koji odgovara vama. Neki planovi neće biti
tako detaljni kao drugi, ali svi moramo imati plan, kao i ciljeve tog plana, koje ćemo ostvarivati. Ako
ste slobodnog duha, nemojte govoriti sebi da ćete provoditi dva sata dnevno sa knjigom ili
časopisom. To se verovatno neće desiti, zbog čega ćete se obeshrabriti. Kakva god da vam je ličnost,
kakve god da su vam jače strane i slabosti, zasnujte plan na njima. Ne predlažem vam neki univerzalni
plan koji odgovara svima.

2. Odredite vreme koje ćete mu posvetiti

To može biti svaka nedelja uveče. To može biti 20 minuta svakoga jutra ili za vreme ručka ili pre
spavanja. Može biti u automobilu dok slušate CD svakog ponedeljka, srede i petka. Koje god da je
vreme, odredite ga i držite ga se. U svom korak-po-korak planu odredite šta morate ostvariti svake
nedelje. To mora biti nešto karakteristično i ostvarivo. Budite disciplinovani i preduzimajte planirane
korake svakoga dana da biste se približili svom cilju.

3. Vodite dnevnik

Vodite beleške. G. Šoaf me je naučio da se ne oslanjam na pamćenje, već da zapisujem, da pronađem

jedno mesto na kome ću sakupljati informacije koje utiču na promenu. I taj savet mi je veoma koristio
sve ove godine. Beležite ideje i inspiracije koje će vam pomoći da stignete tamo gde želite. Pravite
beleške o idejama koje na vas najviše utiču. Beležite svoje misli i ideje. Razmišljajte o tome kuda ste
se uputili i šta želite da postignete. Beležite svoje snove i ambicije. Vaši dnevnici su mesto na kome se
nalaze sve vredne informacije koje ćete otkriti. Ako zaista želite da postanete bogati, moćni,
prefinjeni, zdravi, uticajni, kulturni i jedinstveni, ako naiđete na nešto važno, zapišite to. Dvoje ljudi
mogu slušati ili čitati isti materijal, a dobiti različite ideje. Koristite informacije koje sakupljate i
beležite ih kako biste o njima dalje razmišljali, kako biste o njima razgovarali i kako biste razmotrili
koliko su vam važne.

4. Razmišljajte

Nađite vremena da razmišljate – vremena da se vratite unazad, da ponovo proučite ono što ste
naučili i ono što ste svakoga dana radili. Ja to nazivam „premotavanje trake“, i ovo razmišljanje mi
služi da dnevne događaje zaključam u memoriji kako bi mi ubuduće koristili. Dok prolazite kroz
materijal ovog plana, želećete da provedete vreme razmišljajući o njegovom značaju. Odvojte
nekoliko minuta na kraju svakog dana i prisetite se onoga što vam se događalo: sa kim ste razgovarali,
šta su te osobe rekle, šta se dogodilo i kako ste se vi osećali zbog toga. Svaki dan je delić mozaika
vašeg života.

Zatim, odvojte nekoliko sati na kraju nedelje da biste se prisetili svojih aktivnosti. Takođe, tokom
nedelje, odvojte nekoliko minuta da razmislite kako to čime raspolažete treba da primenite na svoj
život i okolnosti u kojima živite. Odvojte pola dana na kraju meseca i jedan vikend na kraju godine da
sve zapamtite, da sve to nikada ne nestane, da se postarate da vam prošlost bude još vrednija i da
vam dobro služi u budućnosti.

5. Odredite ciljeve

Zapamtite da je vaš plan mapa koja će vam pokazati kako da ostvarite ciljeve, zato ih morate imati.
Od svega onog što mi je promenilo život nabolje (i najbrže), najvažnije je bilo naučiti kako da odredim
ciljeve. Savladavanje ovog jedinstvenog procesa takođe ima moćan uticaj na vaš život. Sećam se da
me je g. Šoaf ubrzo nakon što smo se upoznali pitao da li imam spisak sopstvenih ciljeva, i naravno da
nisam imao. Savetovao mi je da ga sačinim jer mi je nedostajala grupa jasno definisanih ciljeva, što je
on jasno video. G. Šoaf je odmah počeo da mi pomaže da definišem sopstvenu viziju budućnosti,
sopstvene snove. Naučio me je da postavim sebi ciljeve jer je to najveći uticaj koji možete imati na
nečiju budućnost i najveća sila koja će povući osobu u pravcu kojim želi da se kreće. Budućnost se
mora planirati, mora se dobro osmisliti kako bi se aktivirala sila koja nas vuče ka budućnosti kakvu
želimo.

6. Držite se plana

Ono što pravi razliku između uspešnih i onih koji po ko zna koji put doživljavaju neuspeh je to što
uspešni jednostavno nešto rade. Oni nešto preduzimaju. Oni ne moraju nužno biti pametniji od
drugih; uspešni se jednostavno drže plana. Vreme kada treba delati je onda kada je osećaj jak. A ono
što se događa ako ne delate je Zakon namere koja nestaje. Nameravamo da delamo kada nam padne
na pamet ideja, kada su emocije intenzivne, ali ako odlažemo i ne sprovedemo ideju u delo uskoro
zatim namera počinje da nestaje, nestaje i za mesec dana se ohladimo, a za godinu dana ne možemo
da je se setimo. Zato budite disciplinovani kada vam se ideja javi, kada je jasna i snažna – to je vreme
kada treba da osmišljavate plan. Morate održati emociju i pretvoriti je u disciplinovane aktivnosti i u
kapital. I ovo je zanimljivo – svaka disciplinovanost utiče jedna na drugu, sve utiče na sve. Zato je i
najmanje delo važno – jer će vas vrednost i benefiti koje imate od tog malog dela inspirisati da učinite
sledeće i sledeće… Zato krenite i počnite da se bavite svojim planom, jer plan je dobar, a onda će
rezultati biti čudesni.

Ostvarenje svakog plana ima poteškoća. Iskoristie ovih 6 saveta kako biste savladali način da se
oporavite od lošeg dana.

Ljudi vas procenjuju na osnovu dva kriterija

Jednostavno nam je u prirodi da procenjujemo drugo ljudsko biće. Svi to radimo kada tek upoznamo
nekoga. Dakle, prvi utisci su veoma važni. Jeste li radoznali da otkrijete na kojim kriterijumima ljudi
zasnivaju svoj sud?

Kako bi nas upoznala sa temom, psiholog sa Harvarda razotkriva koja su to dva najvažnija kriterijuma
na koje ljudi obraćaju pažnju prilikom prvog susreta.

Ejmi Kadi, profesorka na Harvardskoj poslovnoj školi, i njenih dvoje kolega, psiholozi Suzan Fisk i Piter
Glik, proučavali su prve utiske punih 15 godina i došli do zaključaka da postoje određeni obrasci u
ovim interakcijama.

U svojoj novoj knjizi „Prisutnost“, Kadijeva objašnjava da, kada se sretnete sa nekim po prvi put, ta
osoba odmah sebi postavlja dva pitanja:

 Mogu li da verujem ovoj osobi?

  Mogu li da poštujem ovu osobu?

U suštini, prema rečima psihologa, ljudi procenjuju da li ste srdačna odnosno sposobna osoba. U
idealnom slučaju želimo da posedujemo oba kvaliteta.

Zavisno od situacije, ljudi misle da je važna srdačnost ili sposobnost osobe.

Prema rečima Kadijeve, kada se posmatra profesionalni kontekst, mnogo ljudi smatra da je
sposobnost relevantniji faktor od srdačnosti. Konačno, kada se ljudi prijavljuju za radno mesto, oni
žele da dokažu da su dovoljno pametni i talentovani za uspeh da bi rukovodili vašim poslom.

Bilo kako bilo, istina je da je srdačnost ili pouzdanost najvažniji faktor na osnovu kojeg vas ljudi
procenjuju.
„Gledano iz razvojnog ugla“, kaže Kadijeva, „za naš opstanak je presudno da znamo da li osoba
zaslužuje naše poverenje.“

Ova izjava ima smisla kada se vratimo unazad i prisetimo drevnih vremena, kada je za pećinskog
čoveka bilo mnogo važnije da li će ga njegov kolega ubiti i ukrasti mu svu imovinu nego da li je
dovoljno sposoban da pronađe šumu ili zapali vatru.

I dok se sposobnost smatra za važnu vrednost koju čovek može da poseduje, Kadijeva objašnjava da
se sposobnost ocenjuje tek nakon provere poverenja. Prema njenim rečima, preveliko fokusiranje
na predstavljanje svojih snaga može imati negativan rezultat.

Primera radi, pripravnici u oblasti upravljanja poslovnom administracijom, koji su prečesto zabrinuti
jesu li dovoljno pokazali koliko su pametni i talentovani, redovno preskaču društvene događaje,
nikada ne traže pomoć, retko se druže i kao rezultat toga su nepristupačni.

Ovakav tip ljudi možda ima velike težnje ali ipak nekako ostaju nezaposleni.

Oni neće dobiti bolju poslovnu ponudu jer se čine kao nepouzdani i nesigurni jednostavno zbog toga
što nisu dozvolili ljudima da ih bolje upoznaju, da vide da su i oni tople osobe i da počnu da im veruju.

Kadijeva kaže: „Ako vam ne veruje onaj na koga pokušavate da utičete, nećete mnogo postići;
zapravo, možda ćete čak izmamiti sumnju jer vas smatra manipulantom. Srdačna i pouzdana osoba,
koja je uz to i snažna izaziva divljenje, ali tek nakon uspostavljanja poverenja vaša snaga postaje dar
a ne pretnja.“

Imajte na umu ovaj savet uvek kada idete na razgovor za posao ili kad tek upoznajete nekog.
Slobodno i otvoreno porazgovarajte sa njima i dozvolite im da vas vide kao osobu dostojnu
poverenja. To može da promeni vaš život zauvek.

Kako da budete fokusirani tokom celog radnog dana

Da li ste fokusirani tokom celog radnog dana?

Verovatno vam je ovaj osećaj vrlo dobro poznat:

Stižete na posao sa jasnim planom za taj dan i onda odjendom ono što se dešava u sledećem
trenutku je da ste vi već na putu ka kući. Devet, deset sati je proletelo a vi ste odradili samo samo par
prioritetnih stvari koje ste planirali za taj dan. I najverovatnije uopšte ne možete da se setite šta ste
radili čitavog dana. Ako vam ovo zvuči poznato, ne brinite niste jedini koji se tako osećaju. Istraživanja
su pokazala da ljudi provedu 47% svog budnog vremena razmišljajući o nečemu drugom a ne o
onome  što trenutno rade. Drugim rečima, većina nas funksioniše uz pomoć autopilota.

Mi smo ušli u fazu “ekonomske pažnje”. “Ekonomska pažnja” podrazumeva da imamo sposobnost da
održimo fokus i koncentraciju podjednako na tehničkim kao i na upravljačkim veštinama. Zato što
lideri moraju da apsorbuju i sintetišu sve informacije koje postoje kako bi mogli da donesu prave
odluke, oni su posebno pogođeni ovim novim trendom.

Dobra vest je da možete da naučite kako da istrenirate svoj mozak da se bolje koncentriše tokom
čitavog dana, koristeći vežbu sabranosti pažnje. Na osnovu našeg posmatranja preko hiljadu lidera u
preko 250 organizacija, došli smo do nekih smernica kako da postanete sabrani i fokusirani lider.

Prvo, važno je da ispravno započnete svoj dan. Istraživanja pokazuju da najviše hormona stresa
oslobađamo par minuta nakon buđenja. Zašto? Zato što je razmišljanje o tome za šta se boriti tog
dana ili od čega bežati, okidač za pojačano lučenje kortizola u krvi. Kada se probudite, provediti par
minuta u krevetu fokusirajući pažnju samo na svoje disanje i o njemu mislite. Ukoliko se u toku
disanja pojava misli o tome šta treba da uradite tog dana, jednostavno ih pustite da prođu, i nastavite
da dišete.

Sledeće što treba da uradite kada stignete u kancelariju je da 10 minuta provedete za svojim stolom
ili možete to uraditi i u kolima, kako biste odradili vežbe sabranosti pažnje pre nego što krenete sa
dnevnim aktivnostima. Zatvorite oči, opustite se i sedate pravo. Fokusirajte svu svoju pažnju samo na
disanje. Neka vaša pažnja bude samo na udahu i izdahu, udahu i izdahu. Kako bi vam fokus ostao
samo na disanju možete brojati pri svakom izdahu. Svaki put kada primetite da vam je um
preopterećen, prebacite fokus na disanje. Jako je važno da uživate u tim trenucima disanja. Tokom
ostatka dana ljudi će se truditi da fokusirate svoju pažnju na njih ali tih 10 minuta je samo vaše.

Kada ste završili ovu vežbu, možete započeti radni dan a vežba sabranosti pažnje će učiniti da budete
efikasniji. Dve veštine definišu sabrani um: fokus i svest. Fokusiranje je veština da se skoncentrišete
na ono što radite u ovom trenutku dok svest doprinosi tome da se prepozna i ukloni neželjena
smetnja koja se pojavila.  Vežba sabranosti pažnje nije statična vežba ona se može koristiti u svim
aktivnostima koje radite u toku radnog dana. Fokusirajte se na zadatak koju imate da uradite i
eliminišite sve spoljnje i unutrašnje faktore koji ometaju aktivnost. Sabranost pažnje može povećati
vašu efikasnost, smanjiti procenat grešaka pa čak i povećati kreativnost.

Kako bismo bolje razumeli dobrobit fokusa i svesti, objasniću vam to na primeru sa kojim svi imamo
problem: zavisnost od emailova. Emailovi mogu odlično da zaokupe našu pažnju i da je preusmerava
na manje prioritetne zadatke jer završavanje malih, brzo rešivih zadataka oslobađa u našem mozgu
dopamin, hormon prijatnosti.To nas uvodi u stanje zavisnosti i smanjene koncentracije. Uradite vežbu
sabranosti pažnje pre nego što otvorite inboks I fokusirajte se na one mailove koji su važni. Kako bi
vam dan bio uspešniji, izbegavajte da odmah ujutru proverite svoje mailove. Na taj način ćete izbeći
rešavanje kratkoročnih problema i fokusiraćete se na važne stvari.

Kako dan odmiče a sastanaka je sve više, vežba sabranosti pažnje vam može pomoći da oni budu
kraći I produktivniji. Za to vam je potrebno dva minuta, možete vežbati na putu do sale za sastanke, ili
još bolje, neka prva dva minuta sastanka prođu u tišini kako bi svi postali fizički i mentalno prisutni.
Zatim ukoliko je moguće, završite sastanak pet minuta ranije kako biste svim učesnicima omogućili da
se mentalno pripreme za naredni sastanak uz pomoć vežbi sabranosti pažnje.
Kako dan odmiče i vaš mozak postaje umoran, ove vežbe će vam pomoći da ne donosite loše odluke
usled umora. Nakon ručka podesite alarm da vam zvoni na svakih sat vremena. Kada alarm zazvoni
prekinite svoju tekuću aktivnost i jedan minut radite vežbu pažnje. Ovakvo prekidanje aktivnosti će
vam pomoći da ne radite stvari mehanički i da izbegnete zavisnost da uvek budete u nekoj aktivnosti.

Konačno kada krenete kući takođe primenite vežbu sabranosti  pažnje. Isklučite telefon, radio i
jednostavno samo dišite. Pustite da prođe svaka misao koja vas ometa, jednostavno samo dišite. Ovo
će vam pomoći da se oslobodite stresa i da provedete kvalitetno vreme sa svojom porodicom.

Vežbanje sabranosti pažnje ne znači živeti u kao u usporenom filmu već znači fokusiranje i
svesnost na posao i na privatni život. Vežbajte ovu vežbu 14 dana i videćete šta će se desiti.

Lovci na skriveno blago

Svi bi voleli da pronađu skriveno blago, jel da?

Mel Fišer je bio vlasnik male prodavnice ronilačke opreme u Kaliforniji. U slobodno vreme je tražio
skriveno blago. Njegov moto bio je „danas je taj dan“. Sve je više vremena provodio tražeći skriveno
blago kada je saznao za špansku galiju pod imenom Nuestra Senora De Atocha, koja je potonula
1622. sa nekoliko tona zlata, srebra i neprocenjivog nakita od dragog kamenja. Potraga za tom
galijom je postala njegova opsesija. Svoj život je posvetio potrazi za skrivenim blagom i godine su
prolazile. Nekoliko puta je uspeo da dobije novac od finansijera za svoju potragu ali ništa nije našao.
U jednoj od tih potraga nastradali su mu sin, njegova supruga i još jedan član posade. To je bio najteži
udarac za njega, teško ga je podneo, ali nije odustao. Godine su prolazile i ništa nije pronašao. Svaki
dan bi govorio „danas je taj dan“ i nastavljao da traži skriveno blago. Nakon 16 godina i mnogo
izazova, bola, odricanja, požrtvovanosti 1985. Mel Fišer je pronašao svoje skriveno blago. Procenjena
vrednost blaga na brodu je bila oko 500 miliona dolara.

Šta je vaše skriveno blago u životu ili poslu? Šta je to što vi želite da postignete i pronađete? Posle
koliko neuspeha biste odustali? Posle koliko godina biste prestali da tražite vaše skriveno blago? Šta
je to što možemo da naučimo od Mela Fišera?

Koju lekciju možemo da naučimo i primenimo u životu i poslu?

Život je avantura i putovanje. Kretanje ka cilju koji ste postavili kao najbolju verziju svog života u
stvari je potraga za skrivenim blagom. Samo se neće pronaći. Biće izazova, teških trenutaka, bola…

Kako se pronalazi skriveno blago je lekcija koju nam je preneo Mel Fišer i ključno je da verujete u tri
stvari:

1. Tu je, postoji.
2. Naći ću ga sigurno.
3. Vredno je truda i vremena.

Sada razmislite šta je vaše „skriveno blago“ i krenite da ga tražite jer je vredno.

Najčešći izgovori za odustajanje i kako ih promeniti

Zašto ne živite život kakav želite? To je zato što imate puno izgovora umesto da se krećete u pravcu
svojih ciljeva. Uspešni ljudi nemaju izgovore za odustajanje, samo razloge zašto će uspeti. Ne sede
očajno niti proklinju svoju jadnu i ružnu sudbinu. Niste slabići. Uplašeni ste i treba vam nešto ili neko
da vam podigne samopouzdanje i pogura vas napred.

Ovo su najčešći izgovori za odustajanje i načini kako da odmah počnete sa delovanjem.

1. Ne želim da rizikujem.

Svaki put kada odete da spavate rizikujete da se ne probudite. Zar ne spavate zbog te mogućnosti?
Sledeći put kada pomislite kako je vama glupo ili neprijatno ili strašno da rizikujete, upitajte sebe ovo:
„Da li bih rizikovao kada bih znao da se sutra ujutru neću probuditi?“

2. Nemam dovoljno vremena.

To je najčešći izgovor. Trošite dragocene sate tokom dana na spavanje, gledanje TV-a, tračarenje o
drugima, jadikovanje nad sopstvenom sudbinom. Onda je očigledno da nemate vremena. Uspešni
ljudi nikada ne troše vreme na stvari koje im oduzimaju energiju. Kad prestanete da radite makar
jednu stvar koja vam oduzima vreme, bićete mnogo uspešniji.

3. Nisam vredan uspeha.

Ako to govorite, onda je vaš život pravi primer onoga kako vi vidite sebe. Ali ako kažete: „Uspešan
sam, mogu da uradim ovo, mogu makar da pokušam“, živećete drugačiju istinu. Ko kaže da morate da
budete vredni onoga što želite? Jednostavno treba da prestanete da sa sobom negativno
razgovarate. To su nečije tuđe reči.

Vi, baš kao i bilo ko u celom univerzumu, zaslužujete sopstvenu ljubav i naklonost. Buda

4. Ne znam ništa o tom poslu.

Možete da naučite zahvaljujući besplatnim informacijama na Internetu mnogo toga o temama koje
vas zanimaju. Potražite one koje potiču od uticajnih ljudi, uspešnih preduzetnika i blogera. Čitajte
kako su uspeli. Uspeh se nije desio preko noći, ali oni su znali šta žele i krenuli su za tim.

5. Ne postoje mogućnosti za mene.

Prilike se nalaze svuda. Ne vidite ih jer ne verujete da one postoje. Ako želite da uspete, pogledajte
koliko mogućnosti čeka da ih zgrabite. Kada se otvorite za nove mogućnosti, ugledate ih ili ih stvorite.
Uspešni ljudi kreiraju sebi prilike. Ne čekaju da im dođu.

6. Plašim se neuspeha.

Strah od neuspeha ne postoji, samo strah od uspeha. Nesigurnost vam donosi osećaj panike. Šta ako
uspem? Promeniće mi se život; ne osećam se spremnim za to. Kako ću izaći na kraj sa uspehom?
Uspeh donosi više posla, više obaveza. Hoću li znati kako da se odnosim prema tom novcu? Nikada
nisam imao toliko novca u životu. Da li vam je fokus na uspehu ili strahu od neuspeha? Fokusirajte se
na ono što želite i na ono što je sada dobro u vašem životu. I ostvarićete svaki cilj na koji se
fokusirate.
7. Možda treba da ostanem tu gde sam.

Ne, ne treba da ostanete tu gde ste ako vas to ne ispunjava. Da, treba da budete zahvalni na
sadašnjem trenutku, bez obzira na to kako se teškim činio. Ali ne ostajte tu ako imate (a svi je imamo)
volju da to promenite. Treba da iskoračite iz svoje negativne zone komfora i kreirate novu, mnogo
pozitivniju. Menjajte svoje navike, dan za danom, bebećim koracima.

8. Moji ciljevi su preveliki i nedostižni.

Nema malih ili velikih ciljeva. To je samo način kako vi na njih gledate. Ako vas neki ciljevi plaše, onda
ćete reći da su nedostižni jer su preveliki.

Podelite vaš veliki cilj na male, dnevne korake, kao na male ciljeve. Ali imajte više ciljeve na umu ili
zapisane na papiru. Neki od najuspešnijih ljudi na svetu ne bi bili tako veliki da su imali male ciljeve.

Da Henri Ford nije imao „veliki“ cilj da masovno proizvodi automobile koje američki srednji sloj može
sebi da priušti, nikada to ne bi postigao. Da Rodžer Federer nije imao „veliki“ cilj da osvoji sva četiri
Gren slem turnira, nikada to ne bi uradio.

Odustajanje je naša najveća slabost. Najsigurniji način da uspete je da uvek pokušate još
jednom. Tomas A. Edison

9. Plašim se šta će drugi reći.

Strah od kritike potiče iz vašeg detinjstva. Zavisili ste od mišljenja vaših roditelja i od starijih ljudi u
vašem životu. Stekli ste uverenje da morate da radite ono što drugi govore kako biste bili prihvaćeni.
Uvek će postojati neko kome se nećete svideti ni vi ni vaš način života. Ne morate da se prilagođavate
drugima, već pratite svoje unutrašnje osećaje. Jedino tako živećete slobodni od straha od kritike.

10. Ne znam odakle da krenem.

Pretraživanje informacija koje nećete koristiti u svojoj realnosti vas čini poraženim. Umesto da
prikupljate previše informacija, počnite sa onim što vam je u ovom trenutku prioritet. I upotrebite to
u svom životu. Prvo isprobajte. Onda pređite na sledeću stvar. Nikuda nećete stići ako ne počnete da
delate. Sve dok samo čitate i razmišljate o uspehu, ostaćete na istom mestu na kojem ste sada.

Šta za vas sada znači uspeh i šta će značiti kada postanete aktivni, dve su različite stvari. Aktivirate se i
nestaće izgovori za odustajanje. Samo će postojati razlozi ZAŠTO morate da uspete.

Životne istine koje će preoblikovati vašu budućnost u trenutku

1. Istina nije otmena.

Da li ste se ikada zapitali zbog čega psujem kao kočijaš, koristim reč „gubitnik“ ili zašto sam
neposredan? To je zato što istina nije otmena. Ne pokušavam da Vas impresioniram: pokušavam da
prekinem Vaše obrasce. Promena nije laka i ako razgovaram sa Vama tiho i pristojnim glasom, nećete
se pokrenuti na akciju.

„Prestanite da se trudite da budete pristojni i otmeni sve vreme jer ste Vi jedina osoba koju morate
da impresionirate.“
2. Koristite ono što već imate.

Većinu onoga što želite da ostvarite u svom životu možete već sada da pronađete u sebi. Već imate
većinu onoga što je potrebno da budete uspešni. Umetnost je da otkrijete kako da koristite Vaš
neograničeni potencijal. Umesto da se trudite da postanete nešto što niste, uživajte u onome što
jeste.

3. Zapišite stvari.

Vaša brzina pamćenja se uvećava za 40-50% ako sve zapisujete. Umesto da pasivno sedite i slušate,
obratite pažnju i zapisujte. Čak i ako ste upoznati sa sadržajem o kojem slušate, zapisujte. Ponavljanje
je majka veštine.

Slušanje istog sadržaja izrečenog na stotine različitih načina čini Vas jačim i inteligentnijim. Konačno,
jedan od tih načina biće izrečen tako da možete da obradite ideju i upotrebite je u svom životu.

4. Energija Vas čini prelepim.

Jeste li se ikada zapitali kako ljudi koji nisu fizički predivni mogu da se viđaju sa privlačnim
partnerima? To se zove energija. Ti jedinstveni pojedinci imaju tako divnu i zaraznu energiju da mogu
da privuku suprotni pol uprkos svom izgledu. Znate, nije sve u izgledu.

5. Energija dolazi iz načina na koji pokrećete svoje telo.

Najvažnija stvar za kreiranje energije u Vašem telu je pokret. Način na koji pokrećete svoje telo može
Vam pomoći da uvećate nivo energije. Osvestite kakvo Vam je držanje tela. Shvatite da u svakom
trenutku možete da pritisnete dugme i postanete ludi i nečuveni. Isprobajte ovo:

 uradite jumping-jack pokret iz aerobika;

 pustite omiljenu pesmu na telefonu i glasno pevajte;
 skačite na trambulini pet minuta.

Ovi mali pokreti potpuno će promeniti Vašu energiju u minuti. Nemojte mi reći da ne možete
promeniti energiju, jer možete.

6. Istina je nelagodna.

Nedavno sam priznao sebi da sam sabotirao svoj uspeh mislima poput „Nisam dovoljno…“ Boli da
znate istinu i to je nelagodno. Jednom kada to prevaziđete, možete da ostvarite neophodne
promene. Prestanite da ublažavate istinu ili da je izbegavate.

7. Bol može da Vas pokrene ili uništi.

Prijatelji moji, bol Vam je mač sa dve oštrice. Može Vas pokrenuti na promenu i podići Vaš život na
sledeći nivo ili Vas može uništiti i prouzrokovati Vam patnju. Kako želite da upotrebite bol? Ja biram
da me bol pokrene, čime sam oduševljen.
8. Težite emociji.

Postoji razlog zbog koga posećujete događaje, koncerte i seminare; tragate za emocijom. Žudimo za
emocijom u svakodnevnom životu i ova mesta nam dozvoljavaju da je prigrlimo. Počnete da osećate
emociju radosti, sreće i inspiracije. Radite stvari da biste doživeli emociju.

9. Više od pet sati provedenih na društvenim mrežama znači da ste depresivni.

Provodite li pet i više časova na društvenim mrežama? Ako je odgovor da, studije pokazuju da ste
depresivni. Ispostavilo se da nas društveni mediji prisiljavaju da upoređujemo svoje živote sa
drugima. Ovaj proces nas čini neverovatno depresivnim. Ne dozvolite društvenim medijima da Vas
konzumiraju. Umesto toga, kreirajte.

10. Većini ljudi ne ide dobro. Fokusirajte se one kojima ide.

Mnogim ljudima ne ide dobro u životu. Oni kojima dobro ide su retki i trebalo bi da fokusirate svoje
vreme u razumevanje zbog čega je to tako. Možete da naučite toliko toga od ovih predivnih
pojedinaca.

11. Veliki ljudi su imali teške živote.

Svi ti izvanredni ljudi kojima se divite su teško živeli. To što teško živite pokrenuće Vas i to je ono što
veliki ljudi kojima se divite razumeju. Težak život je Vaše najveće preimućstvo u životu.

„Prigrlite teškoću. Upotrebite bol tako da Vas pokrene.“

12. Ako okrivljujete druge, zezate samo sebe.

Kada okrivljujete okruženje, Vaše radno mesto, ekonomiju, Vašeg lekara, roditelje, bračnog partnera
ili koga god već, zezate samo sebe. Okrivljavanjem se lišavate odgovornosti i prebacujete je na nekog
nedužnog.

Pretvorite okrivljavanje u zahvalnost i svedočićete pravom životnom čudu. Prestanite da želite da sve
i svako bude savršen jer nikada neće ispuniti Vaša očekivanja. Naša očekivanja su različita.

13. Informacija bez emocije je zaboravljena.

Gde ste bili 11. septembra 2001. godine? Kladim se da možete tačno da se setite gde ste bili. Razlog
zašto se sećate je taj što ste konzumirali događaje tog dana dok ste izdržavali ekstremno visok nivo
emocija. To mesto ni vreme nikada neće biti zaboravljeni zbog te emocije.

Ista stvar je i sa učenjem. Uvedite emociju u okruženje u kojem se uči i brzina pamćenja se značajno
uvećava.

14. Slobodni ste kada preuzmete kontrolu.

Želite ponovo da budete slobodni? Povratite nazad kontrolu. Oduzmite događajima kontrolu nad
Vama i tim istim događajima dodelite ohrabrujuća značenja. Možete biti slobodni samo kada
prestanite da mislite i dozvolite srcu da Vas vodi. Biti slobodan je tako dobar osećaj, tako da
poklonite sebi taj dar. Odluka je na Vama.
15. Krajnji resurs je emocija.

Kada bi trebalo da identifikujem jedan resurs koji imate da biste postigli bilo šta, bila bi to Vaša
emocija. Vaše emocije mogu da Vas pokrenu da izvršite samoubistvo ili da oženite ljubav svog života.
Vi birate svoje emocije i one koje osećate u svakom trenutku.

Ako negativna emocija počne da se probija, prekinite obrazac. Oslobodite se toga i pomislite na nešto
od čega se bolje osećate. Prisetite se nečega što Vas čini zahvalnim zbog onoga ko ste i šta imate.

16. Strah nasuprot žudnji.

Može se reći da je život ples između Vaših strahova i žudnji. Dobro balansirajte i preuzećete kontrolu.
Loše balansirajte i patićete garantovano.

17. Činite za druge više nego bilo ko drugi.

Zbog čega milioni ljudi slušaju šta ja govorim svakog dana? Slušaju jer ja činim više za njih od bilo
koga drugog na poziciji koja je slična mojoj. Ja iskreno marim i trudim se da bude više reči o drugima,
a ne o meni.

„Radije pronađite načine da date više nego što se trudite da budete neko ko niste da biste ostavili
utisak na ljude.“

18. Uticaj je najvažnija veština.

Ako bih mogao da Vam predložim jednu veštinu da njome ovladate, to bi bio uticaj. Uticaj Vas čini
liderom i to znači da Vam ljudi veruju. Kada Vam ljudi veruju, možete da ih inspirišete da preduzmu
akciju.

Ne možete uticati na nekoga ako ne znate pod kakvim je on uticajem. Ljudi greše jer ono što utiče na
Vas je drugačije od onoga što utiče na druge. Razumite šta pokreće osobu na koju želite da utičete i
potom će stupiti u akciju.

Inspirisanje ljudi na akciju i promenu je jedna od stvari koju možete da ostvarite i najviše Vas
ispunjava. To je ono što pokušavam da uradim svakog dana i volim to.

19. Kada dostignete najbolju verziju sebe, uvek postoji drugi nivo.

Jeste li ikada postigli uspeh i onda otkrili da zapravo možete da odete još dalje? Ovo se dešava jer
kada stignete na vrh, uvek se otvara novi nivo.

Uvek možete da odete dalje i putovanje se nikada ne završava. To je zbog toga što je potrebno da
zastanete i pomirišete ruže s vremena na vreme. Inače, nikada nećete poštovati koliko daleko ste
stigli. Budite prisutni i fokusirajte se na napredak koji ste ostvarili. Stigli ste i dalje nego što uviđate.
Uživajte u tome!

20. Ne ostavljajte smeh za kasnije.

Toliko nam je lako da odlažemo užitak. Ako je nešto smešno, onda se tome smejte sada. Ne govorite:
„jednog dana ćemo se ovome smejati.“ Svaki put kada odlažete, zaboravljate. Vaš mozak već sada
ima dovoljno toga o čemu da misli. Smejanje baš ovog momenta je najbolja stvar koju možete da
uradite. Da probamo?

21. Vaš mozak je dizajniran da preživi.

Nalazimo da je teško da budemo srećni jer se oslanjamo na mozak koji jedino zna da preživljava. Vaša
sreća dolazi iznutra. Onog trenutka kada postavite umu pitanje, sve što zna da uradi je da potraži ono
što ne valja i onda Vam istakne tu činjenicu, tako da izbegnete štetan put.

22. Ne treba nam krupan razlog da se osećamo grozno.

Da li ste se ikada zapitali zbog čega je tako lako da se osećamo grozno? To je zato što su nam
potrebni samo mali razlozi da bismo se osećali loše. Mi smo stručnjaci u dozvoljavanju ljudima,
navikama koje nas nerviraju ili nekome ko nam ukrade parking mesto da nam pokvare dan. Dobili
smo titulu i previše smo osetljivi na sve loše stvari. Ne brinite zbog nevažnih stvari. Razmrdajte se.
Menjajte stanje!

23. Novi rezultati zahtevaju nove akcije.

Ako ne volite Vaše rezultate, onda preuzmite neke nove akcije. Zvuči jednostavno i jeste. Probajte
nešto što niste radili ranije i brzo ćete pronaći način kako da postignete drugačiji rezultat.

24. Ono na šta se fokusirate osetićete fizički.

Ako se fokusirate na Vašu drugu polovinu kako Vas vara, onda ćete fizički to i osetiti. U svom fizičkom
telu osećamo ono na šta se fokusiramo. Naše telo ne poznaje razliku između onoga o čemu često
mislimo i onoga što se dešava u stvarnom svetu.

Velika je moć u ovoj istini i možete osetiti dobre emocije ili negativne zavisno od toga na šta se
fokusirate.

Ako se previše fokusirate na ono što nedostaje, upropastićete sebe.

Ako se fokusirate na ono što ne možete da kontrolišete, upašćete u depresiju.

Ako se previše fokusirate na prošlost, osetićete se grozno.

25. Sve što ste radili na početku radite i na kraju.

Ako ste u nekoj vrsti odnosa koji se bliži kraju, radite sve ono što ste radili na početku. Na početku ste
uvek inspirisani i puni energije. Jednom kada nekog upoznate, lako je dozvoliti ovim pozitivnim
emocijama da nestanu.

Uvek radite lepe stvari koje radite na početku i nikada neće biti kraja u tom odnosu. Razlika je u tome
što na početku veze Vi ne procenjujete šta dobijate i fokusirani ste na davanje. Zanimljivo, zar ne?
26. Potpuna sigurnost je moćna.

Jeste li ikada upoznali nekoga ko je najbolji u svom poslu? Primetićete da su apsolutno sigurni u
pogledu toga ko su i koji su njihovi ciljevi. Sigurnost Vam daje moć u nesigurnom svetu gde svi beže
unaokolo od loših vesti koje se lako nalaze.

27. Složenost je neprijatelj izvođenja.

Ako ne uradite nešto kako treba to je zato što Vas okružuje složenost. Lako je sprovesti jednostavne
stvari. Šta god da kreirate u životnom veku, neka bude jednostavno. Što je nešto jednostavnije do
više ljudi možete doći, inspirisati ih i transformisati.

„Sto puta je teže napraviti nešto jednostavno nego složeno i dosadno.“

28. Novac ne menja ljude već uveličava to ko ste.

Ako ste škrtica pre zarađenog prvog miliona, bićete škrtica i kada se obogatite. Novac Vas ne menja;
samo detaljnije pokazuje više o onome ko ste.

Fokusirajte se na to da postanete fenomenalna osoba kada niste bogati i onda kada budete imućni
uveličaćete sve svoje dobre osobine, kako biste dali više svetu. Ispuniće Vas ono što dajete.

29. Srećni ljudi su retki.

Zapravo, ima nekoliko milijardera i mnogi su u procesu da to postanu svakog dana. Retki su ljudi iz
prošlosti koji su istinski srećni poput Nelsona Mendele i Majke Tereze.

30. Ono loše je dostupno isto kao i dobro.

Istovremeno možete pristupiti onome što je dobro i onome što je loše. Pametno birajte i izaberite
dobro u svakoj situaciji. Potrebno je više discipline da biste izabrali šta je dobro, ali bićete deset puta
moćniji ako to uradite.

31. Ne možete sasvim ukloniti patnju.

Mit da možemo izbeći patnju je potpuna glupost. Patnja je zagarantovana, ali nam daje mnogo
dragocene motivacije. Pokazuje nam šta ne želimo tako da možemo da imamo više od onoga što
želimo.

„Patnja nas može odvesti do najniže tačke u našem životu i onda nam pomoći da se popnemo na
vrh ponovo.“

32. Pomerite se od patnje ka zahvalnosti.

Patnja je prouzrokovana prevelikom opsednutošću sobom. Kada se previše fokusiramo na sebe, mi
smo u umu, što nam prouzrokuje patnju. Naš um želi da nam pomogne da pronađemo šta ne valja.
Znaćete da izazivate stanje patnje kada upotrebljavate jednu od ove tri reči:
1. Gubitak
2. Manje
3. Nikada
Kada ste zahvalni i uživate u stvarima, ovaj fokus isključuje Vaš um iz potrage za lošim. Možete
okončati patnju tako što ćete više rasti, voleti, davati i biti zahvalni.

Kada okončate patnju, videćete da ste postali svetlo drugima. Okončanje patnje prouzrokuje u svima
želju da budu u Vašoj blizini. Rekao bih da je to odlična motivacija.

33. Sve su to nevažne stvari.

Jeste li čuli za izreku: „Sve su to nevažne stvari?“ Pogodite šta? Sve zbog čega se preznojavate su
nevažne stvari. Setite se toga sledeći put kada budete zabrinuti zbog nečega.

34.  Negativne misli su obrasci.

Svaka negativna misao je obrazac koji ste ponavljali godinama, potpuno nesvesni toga. Ne posedujete
ove negativne misli jer ćete veoma brzo shvatiti da svako oko Vas ima istu negativnu misao.

Ako počnete da svojatate negativnu misao, onda ste se zeznuli. Vaši problemi nisu jedinstveni i svi ih
delimo. Setite se toga sledeći put kada pomislite da su Vaše misli jedinstvene i da ih niko drugi ne
može razumeti.

Postanite radoznali u pogledu negativnih misli i to će promeniti Vaš život. Radoznalost Vam
omogućava da postanete svesni i da ubijete ove negativne misli.

35. Ako postoji izlaz napolje vratićete se prošlosti.

Zbog toga nije dobro imati plan b. Postojanje samo jedne opcije Vas prisiljava da uspete i da
pronađete način kada sve nade izgledaju izgubljeno.

„Spalite brodove tako da ste primorani da zauzmete ostrvo.“

36. Mozak traga za onim što je pogrešno.

Vaše negativne misli su poput malih čudovišta koje možete ubiti ranije, dok još nemaju stvarnu
veličinu. Najbolji način da to uradite je da ih etiketirate onog trenutka kada se pojave. Etiketirajte
negativne misli rečima kao što su luckast, obeshrabrujući, neistinit itd…

37. Menjajte svoja očekivanja za poštovanje.

U tom trenutku će Vam se život transformisati.

Novac ne mijenja nikoga. Novac samo otkriva ljude. Isto tako je i sa uspjehom.