Egzemplarna nastava

Mr Biljana Jeremić1 Pregledni rad

asistent - Pedagoški fakultet „Obrazovna tehnologija”
Sombor 2/2012.
UDC: 371.214.11
str. 179-190

ODREDNICE PREDMETA MUZIČKA KULTURA

KROZ PRIZMU NASTAVNIH PLANOVA I
PROGRAMA U VREME GRAĐANSKOG RATA I
TRANZICIJE NA MLAĐEM ŠKOLSKOM
UZRASTU
Rezime: Sadržaji nastavnog predmeta Muzička kultura, kroz istoriju obrazovanja menjali su
se u skladu s didaktičkim principima i društvenim progresom. Prikazom nastavnih sadržaja i analizom
nastavne oblasti izvođenje muzike pevanjem i horsko muziciranje u nastavnim planovima i programima
u određenom istorijskom periodu, pokušali smo da utvrdimo zašto se ne peva na mlađem školskom
uzrastu. Sistem obrazovanja u Srbiji, kao i u ostalim zemljama u tranziciji reformisan je u skladu sa
društvenim promenama. Ali, da li je kreiran kvaliteno i funkcionalno za sve nastavne predmete? Učenik
mlađeg školskog uzrasta postaje deo komunikacijskog sistema, bez stvaranja trajnih navika i potreba za
bavljenjem muzikom (poput pevanja na mlađem školskom uzrastu, na časovima i u horu). Stoga,
zaključak ovog rada je da, evaluacijom i kontrolom ukupnih ishoda nastavnih sadržaja (svaka škola
mora imati hor), metoda, sredstava i rezultata mera koje se preduzimaju u ostvarivanju politike
obrazovanja, mogao bi se unaprediti kvalitet nastave, kao i vrati pevanje u škole, porodicu i društvo,
koje tada više neće biti samo svet elektronskih medija.
Ključne reči:  Muzička kultura, reforma, pevanje, horsko pevanje, nastavni plan i program.

1.Uvod kao nastavna oblast predmeta Muzička

       Vreme koje je iza nas predstavlja sliku
onoga što smo danas. Period građanskog rata
i tranzicije neminovno je doneo i promene u
društvu i obrazovanju. 1U ovom periodu
snažna ekonomska kriza počinje negativno
da se odražava na obrazovanje na svim ni-
voima, pa samim tim i na nepravedno
marginalizovane grupe predmeta. Pevanje
1
mrbiljana@gmail.com
kultura, kao najneposredniji način za izra-
žavanje emocija, usvajanje znanja i upoz-
navanja fenomena muzike kao umetnosti.
Potisnuto je pevanje kao radost, sreća, i
vesela lica učenika. I zato koristimo reč kao,
jer danas je, sve što nas čini boljim ljudima
imaginarno i nevažno.
Jedan od bitnih razloga za to je što
tadašnje pedagoške akademije za obrazo-
vanje vaspitača i učitelja ne vode dovoljno
paženje o muzičkim sposobnostima potenci-

BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 2/2012. 179

Mr Biljana Jeremić
jalnih studenata. Metodika muzičke kulture
postaje čak i u stručnim školama mar-
ginalizovan predmet. Kriterijumi koji su se
poštovali do kraja osamdesetih godina, a
vezani su za proveru muzičkih sposobnosti
prilikom upisana na akademije su se naglo
srozali. Posledice su se kasnije reflektovale
na decu i učenike u vrtiću odnosno školi.
Rajovićeva teza (2009) da je u
predškolskom periodu brzina stvaranja veza i
broj stvorenih sinapsičkih veza između
neurona je najveća do sedme godine. Brzina
stvaranja sinapsi i neuronskih puteva je
veoma brza u najranijem periodu života što
su dokazala i mnoga slučajna otkrića i
zapažanja. Ovu tezu zagovaraju i mnogi
svetski naučnici i zbog toga je neptrebno
objašnjavati koliko deca predškolskog i
mlađeg školskog uzrasta povodom neuro-
fiziološkog razvoja gube zbog nedovoljne
stimulacije svojih bioloških potencijala.
Reforma sistema obrazovanja urađena je od
strane ekspertskih timova koji oblikuju
propisani kurikulum, koji je širi pojam od
pojama nastavnog plana i programa. Kuri-
kulum obuhvata: ciljeve i sadržaje učenja,
uslove učenja i poučavanja, kao i kriterijume
vrednovanja ishoda učenja (Vidović i sar.
2003). Planiranje nastavnog plana i programa
uključuje vreme i količinu nastavnih sadržaja
koja je planom obuhvaćena.
Reforma obrazovanja u Srbiji, u
društvu koje se brzo menja zahteva sistem
koji može da odgovori na postavljene stan-
darde nastavnih sadržaja i uklopi ih u nas-
tavni plan. Sistem obrazovanja mora da od-
govara društvenim promenama i razvoju
društva jer će samo tako moći da odgovori na
potrebe, znanja, navike, umenja, veština i
vrednosti mladih naraštaja. „Najmoćniji pok-
retač društva je upravo obrazovanje, tako da i
ono zahteva primenu inovacija u cilju
kvalitenijeg rada, kompetentnog učenika i
nastavnika“ (Grandić, Stipić; 2011:199)
180
1.Vreme građanskog rata – period od
1990. do 2004. godine
Inovirani program nastave Muzičke
kulture nastao je u skladu sa novim pravcima
razvoja društva. Prosvetni savet SR Srbije je
28.6.1990.godine utvrdio Plan i program
osnovnog vaspitanja i obrazovanja. „Cilj
vaspitno – obrazovnog rada u nastavi Mu-
zičke kulture je da se, stvaranjem navika za
bavljenje muzikom kod učenika, neguju
reproduktivne i stvaralačke sposobnosti i
podstiče muzički, etički i estetski razvoj
ličnosti, kao i formiranje nacionalnog identi-
teta“ (Plan i program osnovnog obrazovanja i
vaspitanja,1990:69).
Vaspitno - obrazovni zadaci predmeta
Muzička kultura dati u nastavnom planu i
programu usmereni su na razvoj muzičkih,
reproduktivnih, stvaralačkih i izražajnih spo-
sobnosti učenika. Sposobnost za izvođenje
muzike pevanjem treba razvijati do stupnja
da učenici mogu da sudeluju u muzičkom
životu društvene sredine. Osnove muzičke
pismenosti i izražajnih sredstava muzike kao
i muzičkog stvaralaštva naroda drugih
zemalja učenici treba da upozanaju. Tadašnje
društvo kreira obrazovanje gde nastavnim
sadržajima učenike treba vaspitavati u duhu
internacionalizama i humanizma. U svim
oblicima vaspitno - obrazovnog rada sa
učenicima, posebno sa horom i orkestrom i
drugim vokalnim i instrumentalnim sasta-
vima, negovati smisao za zajedničko
muziciranje;
Nastavni sadržaji koji se odnose na
izvođenje muzike pevanjem obuhvatali su po
razredima:
I RAZRED
Izvođenje muzike pevanjem – uključuje
10.pesama koje učenici treba da nauče po
sluhu u toku školske godine. „Pesme treba da
odgovaraju po karakteru, sadržaju i tonskom
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 2/2012.
 Odrednice predmeta muzička kultura kroz prizmu nastavnih planova i programa u vreme
građanskog rada i tranzicije na mlađem školskom uzrastu
obimu, mogućnostima učenika ovog uzrasta i
da doprinose obogaćivanju vokalnog izraza.
Prilikom reprodukcije pesama nastavnik tre-
ba da poštuje pravila izražajnog pevanja, sa
svim komponentama vokalnog izraza (pra-
vilno disanje, čista intonacija, tačno izvo-
đenje ritma, jasna dikcija).Svakom pevanju
mora predhoditi davanje intonacije , prema
mogućnostima (vokalnim) učenika. Pesme i
brojalice izvoditi sa tekstom i na neutralan
slog. Pevanjem pesama učenike osposobiti da
kolektivno, grupno, a po mogućnosti i poje-
dinačno izvode pesme. Razvijati sposobnost
zapažanja, pamćenja, prepoznavanja i repro-
dukcije osobina tona, melodije“ (Isto,
1990:138).Muzičke igre u kojima treba obra-
đivati različite muzičke sadržaje u cilju
vokalnog interpretiranja zvučnih fenomena,
kao i igre sa pevanjem; predmetno područje
Muzičko izražavanje i stvaranje koje u
skladu sa zadacima stvaralačkog karaktera
podstiče stvaralačko angažovanje glasom.
Učenike treba osposobiti da stvaraju melodije
na poznati tekst i time podsticati kreativnost i
razvoj muzičkih sposobnosti.
II RAZRED
Pevanje pesama po sluhu obuhvata, pre
svega, izvođenje muzike pevanjem isto kao i
u predhodnom razredu. Nastavni sadržaji
upućeni su na negovanje izražajnog pevanja,
a capella, koji će osposobiti učenike da
muzičku frazu pevaju u jednom dahu uz
pravilno interpretiranje glasova u književnom
jeziku. Doživljajem u pevanim pesmama
treba upoznati učenike sa osobinama tona.
Muzičke igre kojima se na ovom uzrastu
obezbeđuju svi načini dečjeg muzičkog
izražavanja i u kvalitativnom smislu obje-
dinjuju različite brojalice i imitativne igre.
Muzičko izražavanje i stvaranje u kome treba
podsticati, razvijati i negovati sposobnost za
vokalnu improvizaciju.
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 2/2012.
III RAZRED
Izvođenje muzike pevanjem sa uče-
nicima nastaviti razvoj na vokalnoj interpre-
taciji pesama obezbeđujući interesovanje i
zadovoljstvo učenika za ovakva angažovanja.
U toku pevanja osposobiti učenike da
pravilno dišu,izvode tačno melodiju, da sa
doživljajem izvode dinamiku i pesme pevaju
po sluhu i iz notnog teksta.
Uvođenje u osnove muzičke pismeno-
sti izvodi se pevanjem i sviranjem (sa notnog
teksta) brojalica,pesama osposobljavati uče-
nike za usvajanje osnova muzičke pisme-
nosti. I to tonske visine od C1 do C2, zatim
upoznati učenike sa trajanjem nota i pauza
(četvrtina, osmina, polovina, polovina sa tač-
kom) sa violinski ključem i linijskim siste-
mom i sa četvrtinskim taktovima (24 ;34 ;44 ).
IV RAZRED
Izvođenje muzike pevanjem u koje
spada izvođenje narodnih i umetničkih pe-
sama naroda i narodnosti SFRJ, pesama iz
NOR-a. U toku izvođenja pesama voditi
računa i negovati izražajno horsko, grupno i
solističko izvođenje, ujednačenim i umere-
nim glasom. Pesme koje se izvode treba da
su sa elementima dvoglasa, kanone i to sol-
mizacijom i na neutralan slog. Osnove
muzičke pismenosti gde učenike na ovom
uzrastu treba upoznati sa: C-dur lestvicom,
solmizacijom i muzičkom abecedom. Zatim
ih treba upoznati sa muzičkim pojmovima:
stupanj, stepen, polustepen, intervali, taktovi
2 3 4
4 ; 4 ; 4. Notne vrednosti, znaci za
ponavljanje, korona, oznake za tempo i
dinamiku takođe su sadržaji koji su
predviđeni nastavnim programom.
181
Mr Biljana Jeremić
1.1.Analiza sadržaja nastavnog
plana i programa
Upoređujući ovaj nastavni plan i pro-
gram sa nastavnim planom i programom iz
1984.godine uočavamo sledeće:
• Ovaj nastavni plan i program pokazuje
nam da je nastava, realizovana kroz
predmetna područja;
• Nova aktivnost prvi put zastupljena u
3.razredu je upoznavanje sa osnovama
muzičke pismenosti;
• Novina je i da je nastavna jedinica uvek
umetničko delo;
• Pevanje pesama i dalje zauzima značajno
mesto;
• Istaknuto mesto ima aktivno muziciranje,
a upoznavanje osnova muzičke pisme-
nosti proizilazi iz ovakvog pristupa, s
ciljem da se bolje razumeju i prihvate
muzika i muzička dela;
• Naročitu pažnju program daje narodnim
pesmama (izvornim) iz Srbije i drugih
delova zemlje i negovanju tradicije mu-
zičkog folklora. Tih godina počinje da se
primećuje uticaj sredstava masovnih
komunikacija, koja iz ovog područja naj-
više mesta daju takozvanoj novo-
komponovanoj narodnoj muzici. Mlade
generacije, nedovoljno poznaju izvornu
narodnu muziku, njenu raznolikost,
bogatstvo sadržaja i izraza, i tako gube
kontakt sa jednim od važnijih segmenata
muzičke kulture. Zato je obaveza nas-
tavnika da posebnu pažnju posveti izboru
pesama koje će učenike uvesti i upoznati
sa vrednim muzičkim delima;
• Po prvi put se navode uslovi za izvođenje
nastave - muzički kabinet;
• U ovom programu nema sadržaja za
nastavu hora, sem na početku u vaspitno -
obrazovnim zadacima muzičke kulture.
Predpostavljamo da se hor realizovao na
182
osnovu predhodnog nastavnog programa
iz 1984.godine.
Nedostaci ovog programa, koji iako
sveobuhvatan i detaljan u pogledu nastavnih
sadržaja, po našem mišljenju, preobiman i u
odnosu na predhodne. Program iz muzičke
pismenosti, koji učenici treba da usvoje ne
spada u „osnove“ niti „upoznavanje“ mu-
zičke pismenosti. Postavlja se pitanje da li
učenici mogu, na tom stupnju psihofizičkog
razvoja savladati sve ono što je predvideo
ovaj program svojim sadržajima? Za ovako
obiman sadržaj potreban je veći broj časova,
a postoji i opasnost da učenici uče napamet a
ne preko doživljaja u pevanim pesmama. Ne
smemo zaboraviti ni činjenicu da je za
ovakve sadržaje potrebno obezbediti odgo-
varajuća nastavna sredstva, stručnog nas-
tavnika, manji broj učenika u odeljenju. Us-
vajanje sadržaja iz „osnova muzičke pisme-
nosti“ je kao u osnovnoj muzičkoj školi. Ako
se u usvajanju znanja javi nastavnik kao
„subjekt opterećivanja učenika koji svoje-
voljno ili dobronamerno, proširuje nastavne
sadržaje“ (Jukić,2005:262) (rezultat je da
učenici pišu nazive tonova ispod notnog
zapisa) nastava Muzičke kulture neće biti
radost, niti će učenike trajno zainteresovati,
što joj je cilj.
1.Vreme tranzicije - reformisani
nastavni plan i program od 2004
godine
Koncepcija reforme obrazovanja u
Srbiji, kao uostalom i u drugim zemljama u
tranziciji, suočila se s izazovom kako kreirati
funkcionalan, fleksibilan i kvalitetan sistem
obrazovanja u društvu koje se brzo menja.
Učenik postaje deo komunikacijskog sistema
u kome su norme vrednovanja i sticanja
znanja pomerene, bez stvaranja trajnih
navika i potreba za bavljenjem muzikom
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 2/2012.
 Odrednice predmeta muzička kultura kroz prizmu nastavnih planova i programa u vreme
građanskog rada i tranzicije na mlađem školskom uzrastu
(poput pevanja na mlađem školskom uzrastu
kao najneposrednijeg načina izražavanja).
Nastavni plan za prvi razred i nastavni
plan i program za treći razred osnovnog
vaspitanja i obrazovanja primenjuje se počev
od šk. 2005/2006. godine.
Svrha, ciljevi i zadaci obrazovanja i
vaspitanja danas, dati su u nastavnom planu
koji je donelo ministarstvo prosvete a objav-
ljeno u Sl.glasniku RS- Prosvetni glasnik
br.1/2005, 15/2006. Neki od ciljevi i
zadataka programa obrazovanja, a važni su
za predmet Muzička kultura jesu razvijanje
svesti o državnoj i nacionalnoj pripadnosti,
negovanje srpske tradicije i kulture, kao i
tradicije i kulture nacionalnih manjina.
Zatim, omogućavanje uključivanja u procese
evropskog i međunarodnog povezivanja. U
duhu evropskih integracija pevanjem pesama
evropskih naroda uključiti učenike u procese
evropskog i međunarodnog povezivanja.
Nastavni sadržaji treba da omoguće razvi-
janje i negovanje drugarstva i prijateljstva,
usvajanje vrednosti zajedničkog života i
podsticanje individualne odgovornosti.
Na osnovu ovako definisanog programa
obrazovanja proistekli su i ciljevi i zadaci za
predmet Muzička kultura, koji glase:
CILJ:
• razvijanje interesovanja, muzičke oset-
ljivosti i kreativnosti;
• osposobljavanje za razumevanje moguć-
nosti muzičkog izražavanja;
• razvijanje osetljivosti za muzičke vred-
nosti upoznavanjem muzičke tradicije i
kulture svoga i drugih naroda;
ZADACI:
• negovanje sposobnosti izvođenja muzike
(pevanje/ sviranje);
• sticanje navike slušanja muzike,
podsticanje doživljaja i osposobljavanja
za razumevanje muzičkih poruka;
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 2/2012.
• upoznavanje tradicionalne i umetničke
muzike svoga i drugih naroda;
• razvijanje kritičkog mišljenja, upoz-
navanje osnova muzičke pismenosti i
izražajnih sredstava muzičke umetnosti
(Sl.glasnik RS 2004).
Ciljevi i zadaci nastave Muzičke
kulture u skladu su sa vaspitno – obrazovnim
zahtevima plana i programa i novim ten-
dencijama u obrazovanju i vaspitanju mladih.
Nastavni plan i program po razredima:
I i II RAZRED
Sadržaji programa obuhvataju izvo-
đenje muzike koje se u ovom razredu
realizuje pevanjem i sviranjem i to: pevanje
pesama po sluhu različitog sadržaja i raspo-
loženja, tradicionalne i umetničke muzike
primerene glasovnim mogućnostima učenika.
Poželjno je povezivati sadržaje pesama sa
sadržajima ostalih predmeta. Pevanje i
izvođenje muzičkih igara i pevanje jedno-
stavnih modela i namenskih pesama kao
zvučne pripreme za postavku muzičke
pismenosti“ (Isto, 2004). U sadržajima se
navode još i sviranje, slušanje i stvaranje
muzike.
Nastavnim sadržajima, na ovom uz-
rastu, omogućuje se izražavanje „zvučnim
sredstvima (glasom - po sluhu) -
oponašanjem, demonstracijom učitelja“ (Isto,
2004:58). Na osnovu iskustva u izvođenju
muzike učenici treba da prepoznaju zvuke
koje stvara glas, stepene jačine zvuka,
trajanje, tempo, različita raspoloženja i na
osnovu tih izražajnih elemenata muzike
(dinamika, tempo, ritam i melodija) pre-
poznaju poznatu pesmu. Usvajanjem mu-
zičkog rečnika u vezi sa pevanjem učenici
„putem iskustva, bez definicija“ (Isto,
2004:59) treba da usvoje : da tonovi uzlaze i
silaze; glasno - srednje glasno - tiho; brzo -
umereno; brzo - sporo; nežno - tužno ; nežno
183
Mr Biljana Jeremić
- radosno. Nastavni program sadrži i
spiskove preporučenih pesama za obradu.
III RAZRED
Sadržaji programa obuhvataju pevanje
pesama po sluhu i sa notnog teksta, igre sa
pevanjem i opismenjavanje učenika. Usva-
janje muzičkog rečnika u vezi sa pevanjem
odnosi se na tiho,srednje jako, i jako.
Savlađuju se tonske visine u obimu c1-g1, kao
i muzičkog pisma i trajanja tonova. Pevanje
pesama u trećem razredu jeste osnovni
sadržaj rada, pomoću kojeg se usvajaju sva
znanja.
IV RAZRED
Sadržaj programa kao i u trećem razredu,
jeste pevanje pesama po sluhu i sa notnog
teksta, igre sa pevanjem i opismenjavanje
učenika. Od muzičkog rečnika učenici treba
da upoznaju postepeno pojačavanje i
utišavanje (krešendo i dekrešendo), oznake
za tempo i tonske visine, C - dur lestvicu,
pauze, pojam i naziv intervala, koronu,
stepen i polustepen, znake za ponavljanje,
dvodelni i trodelni oblik pesme. Sadržaj
programa čine nastavne oblasti:
1. Izvođenje muzike pevanjem i sviranjem;
2. Slušanje muzike;
3. Stvaralački rad;
4. Horsko i orkestarsko muziciranje
Ovaj nastavni plan i program pokazuje
nam sledeće:
• u sklopu ostalih predmeta osnovne škole
muzička kultura je jedna od najvažnijih
disciplina koja utiče na svestran razvoj
ličnosti;
• nastava teži ka svesnom usvajanju znanja
i veština tako da muzička umetnost
postane potreba svake ličnosti;
184
• savladavanjem muzičke pismenosti i
razvijanjem ukusa učenici se osposob-
ljavaju da aktivno učestvuju u muzičkom
životu svoje okoline;
• nastava se ostvaruje međusobnim pre-
plitanjem nastavnih oblasti: izvođenje
muzike, slušanje muzike, muzičko stva-
ralaštvo;
• saznajni proces u nastavi muzičke kulture
zasniva se na doživljaju muzike kroz
pevanje i slušanje muzike;
• učenicima se prenose neophodni ele-
menti, koji čine osnovu muzičke pis-
menosti i znanja, a u funkciji boljeg
razumevanja muzike;
• osnovni princip jeste aktivan učenik a čas
doživljaj za učenike;
• muzičko opismenjavanje počinje krajem
trećeg, odnosno u četvrtom razredu.
U nekoliko navrata u programu se
spominje nastavnik od koga zavisi realizacija
ovako visoko postavljenih ciljeva i zadataka.
Nastavnik ima slobodu, ali mora paziti u
odabiru pesama, mora poznavati muzičke
sposobnosti učenika, stvarati pogodnu atmo-
sferu, pevati iz srca, mora da ispravlja
nepravilno pevanje i disanje i primenjuje
didaktičke principe.
Horsko pevanje po novom nstavnom
programu može biti odeljensko, razredno i
horsko pevanje mlađih razreda. Pevanje u
odeljenskom horu ima vaspitni i obrazovni
cilj. Obrazovni obuhvata razvijanje sluha i
ritma, širenje glasovnih mogućnosti, učvršći-
vanje intonacije. Vaspitni cilj obuhvata
razvijanje osećanja, pripadnosti kolektivu,
razvijanje estetskih osećanja, upoznavanje
novih reči, odnosa u prirodi i među ljudima.
Razredni hor obuhvata sva odeljenja istog
uzrasta u školi. Hor učenika mlađih razreda
obuhvata uzrast učenika od I do IV razreda,
sa nedeljnim fondom časova od tri časa.
Časovi hora ulaze u fond časova nepo-
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 2/2012.
 Odrednice predmeta muzička kultura kroz prizmu nastavnih planova i programa u vreme
građanskog rada i tranzicije na mlađem školskom uzrastu
srednog rada sa učenicima. Na repertoaru
hora mlađih uzrasta treba da se nađu
jednoglasne i dvoglasne kompozicije u
izvođenju a kapela ili uz instrumentalnu
pratnju. Repertoar hora obuhvata dela
domaćih i stranih autora. U toku školske
godine potrebno je uraditi sa horom osam do
deset kompozicija i nastupati na smotrama,
takmičenjima i drugim muzičkim
manifestacijama.
1.1.Analiza sadržaja nastavnog plana i
programa
Analizirajući reformisani nastavni plan i
program dolazimo do zaključka da je fond
časova po jedan čas nedeljno od I - IV
razreda. Pevanje pesama zastupljeno je u
svim razredima kao osnova saznavanja
doživljajem, sa različitim sadržajem pevanih
pesama. Nastava hora proširena je sa dva
oblika pevanja – razredno i odeljensko, pored
hora mlađih razreda. Nastavniku – učitelju
data je mogućnost da sam odabere i prilagodi
sadržaje koje će učenici usvojiti u toku
školske godine. Međutim, iako je nastavni
program kreiran fleksibilno, funkcionalno i
kompletno, nastavni plan ne dozvoljava
potpunu realizaciju. Nameće nam se pitanje
gde smo to onda pogrešili pa se više ne peva
na časovima predmeta Muzička kultura?
Prema našem mišljenju nastavni program
daje preobimne sadržaje koje je nemoguće
usvojiti planiranim fondom časova. Naime,
mi smo ovde samo pomenuli sadržaje koje
treba usvojiti pevanjem jer iako se nastavni
sadržaji prepliću, svako predmetno područje
ili nastavna oblast (kako se sada po prvi put
nazivaju delovi sadržaja programa nastave
predmeta muzička kultura) ima i svoje
sadržaje koje treba usvojiti. Tek ponav-
ljanjem i utvrđivanjem nastavnih sadržaja
znanja, veštine i navike koje učenici stiču u
školi postaju njihova svojina. Jer samo
znanje koje se može, kasnije kada je
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 2/2012.
školovanje završeno, primenjivati i koriste je
trajno znanje. „Učenje za ocenu, ili kratko
vreme, ne trebe tolerisati, a još manje
podsticati, jer se na taj način ne mogu
izgraditi radne navike, ni veštine, a naučeno
se brzo zaboravlja“ (Radičeva,1997:10,11).
Sa planiranim fondom časova od po jednog
časa nedeljno što godišnje, od prvog do
četvrtog razreda, iznosi samo 36.časova. Sa
ovako malim brojem časova, naročito u
trećem i četvrtom razredu, nije moguće
ispuniti planirane sadržaje, niti stvoriti trajna
znanja i interesovanja učenika. Ovakvi
nastavni sadržaji opterećuju učenike i dovode
do nezainteresovanosti učenika za usvajanje
znanja.
Sadržaji nastave hora dati su i dobri ali
situacija na terenu je drugačija. Od
16.anketiranih škola u opštini Kikinda samo
jedan hor ispunjava postavljene zadatke. Na
pitanje zašto? odgovori su:
• nemotivisanost učenika i nastavnika;
• preopterećenost učenika;
• nedostatak profesora muzičke kulture ;
• nepevanje na časovima redovne nastave ;
• -časovi hora ne plaćaju se niti ulaze u
fond časova nastavnika koji radi sa
horom;
• uticaj masovne kulture.
Ovde se nameće i pitanje realizacije
nastave od strane učitelja? Realno, da li je
dovoljno osposobljen da realizuje ove nas-
tavne sadržaje ili je za to potreban stručan
nastavnik (završena akademija umetnosti -
smer pedagogija) od 3.razreda? Učitelj
postaje deo sistema koji daje gotova znanja
bez doživljaja u pevanim pesmama. On mora
da ispuni zadatke nastavnog programa,
ishode časa i da i sam peva. Istraživanja u
svetu pokazuju da je i kod njih prisutan
problem realizacije muzike od strane učitelja.
Viginsovi (Wiggins, R. A. & Wiggins, J.
(2008) u svom radu „Osnovno muzičko
185
Mr Biljana Jeremić
obrazovanje u nedostatku stručnjaka“ ističu
značaj pripreme i obrazovanje učitelja za
izvođenje nastave muzike. Prema njihovom
istraživanju koje je obuhvatilo 50.učitelja u
pet osnovnih škola u Engleskoj učitelji usled
nedovoljne obučenosti za ovaj predmet ne
realizuju nastavu i žele stručnog nastavnika
za muziku. Australijski autori Garvis i
Pendergast (Garvis, & Pendergast, 2011) u
svom istraživanju koje je sprovedeno širom
Kvinslenda dolaze do zaključka da je
efikasnost nastave veća kod nastavnika -
učitelja koji su u ranom detinjstvu i sami
učili muziku. Anketirani učitelji izjavljuju da
su njihove stečene kompetencije u obra-
zovanju dobre za matematiku i engleski jezik
i daleko su ispred bilo koje umetnosti (ples,
dramu, mediji, vizuelne umetnosti i muziku).
Interesantan je podatak da se mnogi učitelji u
ranom detinjstvu nisu bavili muzikom pa je
sada ni u svojim učionicama nemaju. Ovo
pokazuje značaj bavljenja muzikom od ranog
detinjstva (0-5 godina). U radu pod nazivom
„Prve godine nastave u osnovnoj školi: Gde
je mesto muzici?“ Vriesa (de Vries, 2011)
postavlja se pitanje šta je važnije - vreme
posvećeno muzičkom obrazovanju u toku
školovanja, ili kvalitet muzičke nastave?
Istraživanje je pokazalo da samo 37%
nastavnika -učitelja predaje muziku u svojim
učionicama. Razlozi zbog kojih ne podu-
čavaju decu muzici bili su da nemaju do-
voljno iskustva u svom muzičkom obra-
zovanju i da postaje muzički stručnjaci u
njihovim školama. Jedan od zaključaka de
Vriesa jeste da vreme uloženo na učenje
muzike nastavnika -učitelja utiče da li će on
odlučiti da predaje muziku u svom razredu.
Istraživanje Heininga (Heyning, 2011)
pokazuje da su učitelji više zabrinuti za
izvođenje nastave muzike od bilo kojih
drugih predmeta jer nemaju poverenja u
svoje lične muzičke sposobnosti iako muziku
186
se smatraju predmetom koji čini jezgro
nastavnog plana i programa.
I kod nas su prisutni isti problemi.
Glavni uzroci po našem mišljenju, a vezani
za današnji nastavni plan i program (a on nas
najviše i zanima) su:
nedovoljan broj časova;
malo pevanja na časovima;
nestručno zastupljena nastava;
opširno gradivo;
U svim ovim uslovima i pevanje na
časovima a samim tim i horsko pevanje na
mlađem školskom uzrastu se negde izgubilo,
potisnuto je i zaboravljeno!!
Urađeni nastavni program koji je
detaljan i daje kompletna uputstva, nema
osnovne činioce nastave Muzičke kulture
koji obezbeđuju nastavni proces - aktivanog
učenika i kompetentanog nastavnika). Preo-
bimni sadržaji, malo časova, nestručnost
učitelja(uz dužno poštovanje, ali za reali-
zaciju ovakvih sadržaja nedovoljna su znanja
koja se stiču na Pedagoškim fakultetima iz
ovog predmeta) doveli su i potvrdili upravo
probleme sa kojima se srećemo u nastavi
predmeta Muzička kultura. „Profesiona-
lizacija nastavnog kadra postala je ključno
pitanje. Naime, novije meta – analize
ukazuju na činjenicu da kvalitet nastavničkih
kompetincija predstavlja najvažniji činilac
postignuća učenika“ (Gajić, 2007:69). Kako
navodi Buchberger (Buchberger 1998)
osnovni problem inicijalnog obrazovanja
nastavnika jeste njegova fragmentiranost,
nedovoljna zastupljenost disciplina kroz koje
se stiču profesionalne veštine nastavnika i
nedovoljna i neadekvatno organizovana
praksa studenata. Dostizanje muzičke uspeš-
nosti je proces koji je potrebno sagledavati
dugoročno i upravo zato nastava predmeta
Muzička kultura, čija je nastavna oblast i
pevanje pesama, mora od samog početka
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 2/2012.
 Odrednice predmeta muzička kultura kroz prizmu nastavnih planova i programa u vreme
građanskog rada i tranzicije na mlađem školskom uzrastu
zauzimati značajno mesto u radu svakog
nastavnika, a ne samo na papiru (nastavni
plan i program). Napredovanje se odvija
korak po korak uz vešto upravljanje nas-
tavnika, kroz kumulativan efekat u ovla-
davanju veštinom pevanja. Sam proces, raz-
voja i izgradnje veština a samim tim i sti-
canje kompetencija za pevanje i intere-
sovanja i ljubavi za muzikom uopšte traje od
najranijeg uzrasta. I zato je važno početi što
ranije delovanje na razvoj muzičkih spo-
sobnosti učenika. U razvijanju i školovanju
učenika važnu ulogu ima porodica i
okruženje učenika, društvo u kojem učenici
rastu i razvijaju se. Današnje društvo je
globalni svet informacija zasnovan na
komunikacijskim sistemima. „Ljudi među-
sobno komuniciraju (personalna komu-
nikacija), ali još više apersonalno (s me-
dijem). Sve to doprinosi snažnim promenama
i u obrazovanju“ (Gajić, 2007:61). Učenik
postaje deo komunikacijskog sistema u kome
su norme, merila ponašanja, vrednovanja i
sticanja znanja pomerene. Pevati u horu nije
„kul“ jer od samog početka školovanja
insistiramo i jurimo da ostvarimo planirane
sadržaje, bez stvaranja trajnih navika i
potreba za bavljenje muzikom. Prema
Vlahović (2001) materijalna ulaganja u
obrazovanje daju značajne efekte koji se
postižu u školstvu, ali činiocima koji
obezbeđuju materijalna sredstava i kreiraju
politiku obrazovanja neophodne su pouzdane
povratne informacije. Efekti nastavnog plana
i programa, danas, kao i materijalna ulaganja
„činioca“ (ne plaćeni časovi hora) za predmet
Muzička kultura, jesu slobodno možemo reći
prestanak pevanja na časovima predmeta
Muzička kultura a samim tim i nepostojanje
horova na mlađem školskom uzrastu, pa i
šire.
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 2/2012.
Zaključak
Ono što određuje suštinu nastave
predmeta Muzička kultura posmatrano kroz
prizmu nastavnih planova i programa jeste
razvoj muzičkih sposobnosti, estetskih,
moralnih i vaspitnih vrednosti učenika. Nas-
tavni programi treba da teže rasterećivanju
učenika a razvijanju znanja, umenja i navika
za dalje razumevanje i bavljenje muzikom.
Uzimajući u obzir sve društveno -
socijalne uzroke koji utiču na kreiranje
nastavnog procesa (porodica, učitelj,
društvo), moramo reći da se kroz istoriju
položaj predmeta Muzička kultura i horskog
pevanja u osnovnoj školi menjao i varirao.
Od Pevanja kada nije mereno ishodima časa
šta su učenici usvojili, do Muzičke kulture
kada se usvajaju znanja bez pevanja.
Nastavni planovi i programi izrađivani su
prema koncepcijama obrazovanja, u skladu
sa razvojem i smernicama društva. Prema
našim saznanjima (nastavničke prakse, kon-
sultovane literature, kao i razgovora sa nas-
tavnicima koji su bili deo ranijeg sistema
obrazovanja i vaspitanja) od posleratnog
perioda, pa do danas, težilo se usavršavanju
nastavnog procesa i pronalaženju modela koji
će odgovoriti na postavljene ciljeve i zadatke
obrazovanja. Pokazatelj uspešnosti, a vezano
za pevanje kao integralnom delu obrazovanja
i kulture učenika, kao i ishoda samog pred-
meta bile su smotre horova učenika osnovnih
škola i brojni horovi širom zemlje. Postojanje
horova predstavljalo je tradiciju horskog
pevanja i kulturu jednog naroda (od 1838.
kada je osnovano Pančevačko srpsko crkveno
pevačko društvo, pa 1853. Beogradsko
pevačko društvo). Festival dečjih horova
Srbije nastao je 1969.godine i svake godine
je okupljao na desetine hiljada pevača i više
stotina horova (prema podatku iz 1983.
godine kada je slavio 15.godina postojanja).
Kroz sve nastavne planove i programe,
187
Mr Biljana Jeremić
sadržaji programa, predmeta Muzička kultura
i horsko pevanje, bili su dobro postavljeni, ali
se njihova realizacija postepeno gubila. Ovo
potvrđuje smotra horova Srbije danas, gde
imamo mali broj učesnika i nisko postavljene
kriterijume horskog pevanja u osnovnoj
školi.
Nažalost, ako ovo vreme u jurističkom
smislu može da se sagleda kao plodonosno za
dobijanje značaja muzičke kulture, praksa je
pokazala da su građanski rat i niz društveno-
ekonomskih činilaca loše uticali na kvalitet
ovog predmeta u osnovnoj školi. Samo
profesori i učitelji - entuzijasti su održavali
nivo muzičke kulture na časovima koji se
najčešće reflektovao u okviru formiranja
kvalitetnih horova.
Odgovarajućim mehanizmima praćenja i
vrednovanja - evaluacijom, i kontrolom
ukupnih ishoda nastavnih sadržaja o me-
todama, sredstvima i rezultatima mera koje
se preduzimaju u ostvarivanju politike obra-
zovanja unapredićemo kvalitet obrazovanja, i
možda, dok još nije kasno, vratiti pevanje ne
samo u škole nego i u porodicu (koja je
osnova za stvaranje predispozicija) i u
društvo. Porodicu koja je „bila i ostala
izuzetno značajan faktor i najsigurniji
saradnik škole“ (Grandić, 2001:285) i
društvo koje se menja i postaje svet
elektronskih medija.
Literatura
1. Buhberger, F. (1998).Teacher Education in
Europe: Europen Education,30.
2. Vidović, V., i dr. (2003). Psihologija
obrazovanja. Zagreb: IEP/VERN
3. Vlahović, B.( 2001). Putevi inovacija u
obrazovanju,Beograd: Stručna knjiga,
Beograd.
4. deVries, P. (2011). The first year of teaching
in primary school: Where is the place of
music? International Journal of Education &
the Arts, 12(2). Retrieved [5.1.2011] from
http://www.ijea.org/v12n2/
188
5. Garvis, S. & Pendergast, D. (2011). An
investigation of early childhood teacher self-
efficacy beliefs in the teaching of arts
education. International Journal of
Education & the Arts, 12(9). Retrieved
[5.1.2011] from http://www.ijea.org/v12n9/.
6. Grandić, R. (2001). Porodična pedagogija.
Novi Sad: KriMel
7. Grandić, R., & Stipić, M. (2011).
Profesionalni razvoj nastavnika – put do
kvalitetnog obrazovanja. Pedagoška
stvarnost. 57(3-4). 198 – 209.
8. Jukić, S. (2005). Didaktičko metodički
fragmenti. Izabrani radovi/priredila Olivera
Gajić Novi Sad:Viša škola za obrazovanje
vaspitača, Vršac
9. Prosvetni savet SR Srbije.(1990). Nacrt
plana i programa za osnovnu školu.Beograd:
Pedagoška akademija za obrazovanje
nastavnika razredne nastave.
10. Prosvetni savet SR Srbije.(1990). Plan i
program osnovnog obrazovanja i vaspitanja,
(1990).Beograd: Pedagoška akademija za
obrazovanje nastavnika razredne nastave u
Beogradu.
11. Radičeva, D. (1997).Uvod u metodiku
nastave solfeđa.Novi Sad: Univetzitet u
Novom Sadu,Akademija umetnosti.
12. Rajović, R. (2009). IQ deteta - briga
roditelja. Novi Sad.
13. Sl. glasnik RS. Prosvetni glasnik, br.1/2004,
1/2005, 15/2006 i 2/2008.
14. Heyning, L. (2011). “I can’t sing!” The
concept of teacher confidence in singing and
the use within their classroom. International
Journal of Education & the Arts, 12(13).
Retrieved [20.10.2011] from
http://www.ijea.org/v12n13/.
15. Wiggins, R. A. & Wiggins, J. (2008).
Primary music education in the absence of
specialists. International Journal of
Education & the Arts, 9(12). Retrieved
[12.11.2011] from
http://www.ijea.org/v9n12/.
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 2/2012.
Odrednice predmeta muzička kultura kroz prizmu nastavnih planova i programa u vreme
građanskog rada i tranzicije na mlađem školskom uzrastu

Biljana Jeremic, MA

DETERMINANTS OF SCHOOL SUBJECT, MUSIC, THROUGH THE PRISM

OF CURRICULA IN TIME OF CIVIL WAR AND TRANSITION IN YOUNG
SCHOOL AGE

Summary: Contents of the subject, Music, through the history of education have
changed in accordance with the principles of didactic and school progress. By
reviewing the curriculum and analyzing teaching areas – the performance of music and
singing choral music in the curricula in a particular historical period, we tried to
determine why there is no singing in the junior grades. The education system in Serbia,
as well as in other transition countries has been reformed in accordance with social
changes. But, is it created with quality and function for all subjects? A pupil at junior
grades becomes part of the communications system, without creating a permanent habit
and the need to pursue the music (like singing in the junior grades, in classes and in the
choir). Therefore, the conclusion of this paper is that the evaluation and control of the
overall outcomes of the teaching content (every school should have a choir), methods,
means and results of measures taken in implementation of education policy, could
improve the quality of teaching as well as bring singing back into schools, family and
society, which will no longer be a world of electronic media.
Keywords: Music, reform, singing, choral singing, curriculum

Rad je primljen 23.03.2012 a recenziran 25.04.2012. godine

189
BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 2/2012.
Mr Biljana Jeremić

190 BRAZOVNA TEHNOLOGIJA • br. 2/2012.