Симболика боја 

(енг. color symbolism) у уметности и антропологији односи се на употребу

боје као симбола у различитим културама. Велика је разноликост у коришћењу боја и њиховој
повезаности између култура[1], па чак и унутар исте културе у различитим временским
периодима.[2] Различитост у симболизму боја јавља се зато што се значење боја и симболизам
јављају на индивидуалној, културолошкој и универзалној основи. Симболика боја такође
зависи од контекста и под утицајем промена током времена.[3] Симболичне представе верских
концепата или чланака могу да садрже одређену боју са којом је концепт или објекат
повезан. [4] Постоје докази који указују да су боје коришћене у ту сврху већ 90.000 година пре
нове ере.
Међу најпримитивнијим људима постоје само два појма о боји, бела боја представља светло
дана за разлику од црне која представља таму и ноћ.
У древним временима фаворизована су црна, бела и црвена боја.[5] Црвена боја носи значење
обојене тканине, црна асоцира на прљаво и необојено платно, а бела на необојено и чисто
платно. Друштвене норме и системи представљања вртели су се око ових вредности све
до средњег века.[6]
У средњем веку, употреба боја поделила је католичку цркву. Мишел Пастуро карактерише као
„хромофобе“ оне који, попут Бернарда од Клервоа, верују да боје представљају подлу
материју и да су бескорисна вештина коју је човек додао у стварање. Они потискују
украшавање места, књига, одеће и култног посуђа. Напротив, постоје и други, 'хромофили' као
што су опат Сугер, који асимилирају боје са светлошћу, а самим тим и са Духом и промовишу
њену употребу.[7] Овде је 'боја' супротстављена белој, црној или сивој. Бела боја је
божанствена.[8] Од краја XII века преовлађују браниоци употребе боја. Главне средњовековне
боје (бела, жута, црвена, зелена, плава и црна) распрострањене су у одећи и у црквама.

Заједничка удружења[уреди | уреди извор]

Црвена[уреди | уреди извор]
Црвена боја је примарна боја у свим моделима простора у боји. Често је повезана
са љубављу, страшћу и пожудом, али и опасношћу. Често се користи у релацији са Даном
заљубљених. [9] Такође се може користити да би се означила опасност или упозорење, али је
такође повезана са важношћу. На пример, користи се за знаке опасности[10] и ватрогасна
возила. [11] У Кини, црвено се често користи за симболизацију среће и користи се за многе
празнике или венчања. [12]

Плава[уреди | уреди извор]
Плава је примарна боја у свим моделима простора у боји.То је боја океана и неба; често
симболизује мир, стабилност, надахнуће, мудрост или здравље. [13] Може да буде смирујућа
боја и симболизује поузданост. [14] У католичкој цркви, Девица Марија је најчешће приказана у
плавом, да симболизује да је божанском наклоношћу. [15] Плава се нашироко користи за одећу
или спаваће собе за дечаке, мада је разлог што је плава толико повезана са дечацима тема
дискусија. [16] Плава такође може да значи тугу у већини култура. Може се повезати и са
животом.

Жута[уреди | уреди извор]
Жута је примарна боја у многим моделима простора у боји, а секундарна у свим осталим. То
је боја која је често повезана са сунцем или радошћу. [17] Понекад се користи у контексту
са кукавичлуком или страхом, тачна фраза "жуто-трбух". [18] Деца имају тенденцију да воле ову
боју и користи се за продају производа деци. [19] Такође се користи за школске аутобусе и такси
возила, јер је тако светла, приметна боја. [20]

Зелена[уреди | уреди извор]
Зелена је примарна боја у многим моделима простора у боји, а секундарна у свим осталим.
Најчешће се користи за
представљање природе, излечења, здравља, омладине или плодности, јер је то тако
доминантна боја у природи. Може бити веома опуштајућа боја [21], али се такође користи
у САД да симболизује новац, похлепу, болест или љубомору. [22][16 ] Рећи да је неко "зелен"
значи да је неискусан или нов.[23] .

Црна[уреди | уреди извор]
Црна је примарна боја у свим моделима простора у боји. У западној култури, она се сматра
негативном бојом и обично симболизује смрт, тугу или зло, али и депресију.[24] Људи често
носе црно због жалости, мада ова пракса није распрострањена као што је била у прошлости.[25]

Бела[уреди | уреди извор]
Бела је примарна боја у свим моделима простора у боји. Она најчешће
симболизује савршенство, веру, невиност, мекоћу и чистоћу. [26] Младе често носе беле
хаљине да симболизују чистоћу.[27]

Розе[уреди | уреди извор]
Розе је секундарна или терцијарна боја у многим моделима простора у боји. Повезана је са
нежношћу, слаткоћом и љубављу.[28] Постоји урбана легенда да је розе боја била мушка пре
средине XX века, на основу доказа о конфликтним традицијама пре отприлике 1940. Дел
Гуицид (2012) тврди да је розе-плаво родно кодирање углавном доследно у Великој Британији
и САД од када се појавило око 1890. године.

Симболика боја у маркетингу[уреди | уреди извор]

Боја игра важну улогу у постављању очекивања за производ и преношењу његових кључних
карактеристика.[29] Боја је други најважнији елемент који омогућава потрошачима да
идентификују паковање бренда.[30]
Маркетиншки стручњаци за производе са међународним тржиштем се крећу кроз варијације
симболике боја између култура циљаним оглашавањем. Произвођач аутомобила, Фолксваген,
покренуо је рекламу у Италији са црном овцом усред већег стада која симболизује оне који
поседују ВВ Голф као неког јединственог и самоувереног међу гомилом других који нису. У
неколико култура широм света, црна овца представља изопштеника и доживљава се као
нешто непожељно. У Италији, црна овца представља самопоуздање и независност.

Стадо црних и белих оваца које пасу.

Постоје многе додатне варијације у симболици боја између култура. Хладноћа је
симболизована плавом у источној Азији, САД и Шведској, док је топлина симболизована
жутом у САД и плавом у Холандији. Понекад су значења боја у оштрој супротности преко
географских граница, што захтева да производи који се продају одређеним демографским
категоријама узму у обзир те промене на различитим тржиштима. На пример, женственост је
симболизована плавом у Холандији и ружичастом у САД, док је мушкост симболизована
плавом у Шведској и САД, а црвеном у Великој Британији и Француској.[29] У неким случајевима
се конструише симболика боја у маркетингу. За компаније чији су производи дефинисани
именом њихове боје, њихова продаја је подложна симболици и асоцијацији на то име. У
једном примеру, компанија која продаје боју под називом „сигурно бела“ је више него
удвостручила своју продају преименовањем исте боје у „древну свилу“.[30]

Концептуализације боја међукултурално[уреди | уреди извор]

Симболика боја се временом мењала. Између V и XVII века, боја је у великој мери била
повезана са верским контекстом. Плава је била симбол неба, а бела чистоћа. Данас је
чистоћа још увек симболизована белом у Аустралији и САД, али плавом у другим земљама
попут Индије. Слично, црква је утицала на перцепцију боја попут гримизне и љубичасте.
Углавном због тога што су се боје за ове боје могле добити само од драгоцених пигмената,
религиозне личности попут Мадоне, кардинала и Девице виђене су у гримизној и љубичастој
боји.

Католички надбискуп и кардинал у хорској одежди. Бискупи традиционално носе љубичасту, а

кардинали црвено.

Данас љубичаста симболизује зло и неверство у Јапану, али истo симболизује плава у
источној Азији и жута у Француској. Поред тога, света боја хиндуистичких и будистичких
монаха је наранџаста.

Група младих будистичких монаха у Камбоџи. Наранџаста, која симболизује просветљење, важна је боја
у будизму.
Наранџаста, која симболизује просветљење, важна је боја у будизму. Ренесанса је такође
била време у коме су црна и љубичаста биле боје жалости. Данас је жаљење или смрт
симболизовано белом у источној Азији, црном у САД и плавом у Ирану, док је срећа
симболизована белом у Аустралији и Новој Зеландији, а жутом у Кини.[29]
Постоји опште неслагање око тога да ли су реакције на боју и њену симболику резултат
културолошке условљености или инстинкта. Неколико студија је закључило да је боја део
процеса друштвеног учења због значајне симболике унутар културе. Висок квалитет и
поузданост симболизује плава у САД, Јапану, Кореји и зелена и жута у Кини - као и љубичаста
у Кини, Јужној Кореји и Јапану. Због ових варијација, критични знаци варирају у различитим
културама. Знакови упозорења су различито кодирани јер је опасност симболизована зеленом
у Малезији и црвеном у САД и Мексику. Иста зелена боја симболизује завист у Белгији и САД,
али завист симболизује жута у Немачкој и Русији, а љубичаста у Мексику. Чак се и боје које
означавају снажне емоције разликују. Љубав је симболизована зеленом у Јапану, црвеном и
љубичастом у Кини, Кореји, Јапану и САД. Несрећу симболизује црвена у Чаду, Нигерији и
Немачкој. У Кини, Данској и Аргентини срећа је симболизована црвеном бојом.
Традиционална свадбена боја је црвена у Кини, а бела у САД. У Индији црвеном бојом
симболизују амбицију и жељу.[29]
Један пример у којем различите концептуализације боје могу довести до забуне је бојење
долазећих или опадајућих трендова на финансијским тржиштима; док се у већини света
зелена или плава користи за означавање долазећег тренда, а црвена за означавање
опадајућег тренда, у континенталној Кини, Јапану, Јужној Кореји и Тајвану је обрнуто. Ова
конфузија често доводи до тога да западни медији користе нетачне или обрнуте слике
наслова да прате извештаје о великом економском успону или паду на азијском тржишту.[31]

Боје у езотеризму[уреди | уреди извор]

Аналогије и кореспонденције; синестезија[уреди | уреди извор]
Боје и геометријске фигуре[уреди | уреди извор]
Кандински успоставља корелацију између три елементарна геометријска облика и три
основне боје: жути троугао, црвени квадрат и плави круг. Јоханес Итен и Паул Кле су
изградили сличне аналогије.
Боје и драго камење[уреди | уреди извор]
Драго камење: дијамант (безбојан), смарагд (зелена), рубин (црвена) и сафир (плава).
Фино камење: аквамарин (бледо плаво-зелена), аметист (љубичаста), цитрин (жута), горски
кристал (безбојан), топаз (провидна, светло ка тамно жутој), турмалин (зелена, плава , браон
или бледо црвена), циркон (безбојан, плава, бледо зелена, браон, итд.).
Боје и планете[уреди | уреди извор]
Свака планета има своју боју. Сунце: жута, златна; Месец: бела, сребрна; Марс: црвена,
боја рђе; Меркур: наранџаста, боја живе; Венера: зелена, бакарна; Јупитер: плава,
боја калаја; Сатурн: црно, боја олова.

Историја[уреди | уреди извор]
Пре него што је био широко проучаван у научном контексту, о симболици боја су теоретисали
радознали појединци из других хуманистичких наука. Ови рани теоретичари укључују
немачког писца Јохана Волфганга фон Гетеа (у његовој Теорији боја[32]) и руског апстрактног
уметника Василија Кандинског (између осталог у делу О духовном у уметности[33]). Иако су
расправе о бојама попут ових често ненаучне (на пример, Кандински је био под јаким
утицајем теозофије), повремено наилазе на резонанцу са уметницима, филозофима и
другима који раде на „мекшим“ темама.
У древним временима фаворизована су црна, бела и црвена боја.[34] Црвена боја носи значење
обојене тканине. Црна асоцира на прљаво и необојено платно, а бела на необојено и чисто
платно. Друштвени кодови и системи представљања вртели су се око ових вредности све до
средњег века.[35]
У средњем веку, употреба боја поделила је католичку цркву. Мишел Пастуро карактерише као
„хромофобе“ оне који, попут Бернарда од Клервоа, верују да боје представљају подлу
материју и да су бескорисна вештина коју је човек осмислио. Они потискују украшавање
места, књига, одеће и култног посуђа. Напротив, постоје и други, 'хромофили' као што су опат
Сугер, који асимилирају боје са светлошћу и промовишу њену употребу. [36] Од краја XII века
преовлађују браниоци употребе боја. Главне средњовековне боје (бела, жута, црвена, зелена,
плава и црна) распрострањене су у одећи и у црквама.
У то време, хришћанство је дубоко утицало на симболику боја: бела је изражавала
чистоћу, понизност и либералност. Црна постаје одраз смирења и покајања од IX века,
постајући обавезна боја монашке одеће. Плава боја, која се раније сматрала само варијантом
црне, добија аутономно значење крајем XI века: светлоплава боја је приказана
у Богородичином венцу,[37] и постала је симбол спокоја и искрености. Жута, боја која је и злато
и зли сумпор, повезује се са болешћу, опадањем (жута је боја која умире, досадна и тужна у
поређењу са златом или сунчевом светлошћу, извор енергије и живота), издајом,
бојом Јудине хаљине).[38] Зелена, симболизује нестабилност (повезану са љубављу,
детињством, срећом и случајношћу), боју ислама или боју ђавола од XII. века, тако да је
представљала природу међу романтичарима. Црна, симбол мрака и смрти, постала је „боја
моде“ од XIV. до XVI. века и била је краљевска боја до средине XVII. века. Иако се и даље
повезује са враџбинама и жаловањем, црна је усвојена на свим европским судовима након
раскошних закона који забрањују римским аристократама да носе обојену одећу која се
сматрала разметљивом када је наступила црна смрт.[39] Анонимни сонет је сажимао сву
симболику коју су боје достигле у Златно доба, око 1593.

Види још[уреди | уреди извор]

Боја
Списак боја
Вид у боји

Референце[уреди | уреди извор]
1. ^ Smith, N. S.; Whitfield, T. W. A.; Wiltshire, T. J. (април 1990). „The accuracy of the NCS, DIN, and
OSA-UCS colour atlases”. Color Research & Application  (на језику: енглески). 15 (2): 111—
116.  doi:10.1002/col.5080150209.
2. ^ Birren, Faber (2006).  Color psychology and color therapy  : a factual study of the influence of color
on human life. [Whitefish, MT]: Kessinger Publishing.  ISBN  1-4254-2410-4. OCLC  74452551.
3. ^ Feisner, Edith Anderson (2016). Color studies.  Ronald Reed (3rd edition изд.). [New
York].  ISBN  978-1-5013-0336-4. OCLC  1053938255.
4. ^ „Encyclopaedia Britannica”  (на језику: енглески). doi:10.1163/9789004337862_lgbo_com_050367.
5. ^ dir., Villard, Laurence, (2002). Couleurs et vision dans l'Antiquité classique (на језику: француски).
Presses universitaires de Rouen.  ISBN  2-87775-336-0. OCLC  638812024.
6. ^ Michel., Pastoureau, (2014). Le petit livre des couleurs (на језику: француски). Edition du
Panama. ISBN 978-2-7578-4153-2.  OCLC 1029024137.
7. ^ Pastoureau, Michel (1999).  „Le temps mis en couleurs  : des couleurs liturgiques aux modes
vestimentaires (XIIe-XIIIe siècles)”. Bibliothèque de l'école des chartes (на језику:
француски). 157 (1): 111—135. ISSN 0373-6237.  doi:10.3406/bec.1999.450962.
8. ^ 1804-1876., Portal, Frédéric, baron de, (1979).  Des couleurs symboliques dans l'antiquité, le
moyen-aĝe et les temps modernes  (на језику: француски). Éditions de la Maisnie.  ISBN  2-85707-
004-7. OCLC  9855320.
9. ^ „valentine - Google претрага”.  www.google.com. Приступљено  2022-05-15.
10. ^ „Road vertical signs. Variable message traffic signs: Product standard” (на језику:
енглески). doi:10.3403/03263875u.
11. ^ „Why are fire trucks red?”. www.rocklandfirefighters.org. Приступљено  2022-05-15.
12. ^ „Color Symbolism in Chinese Culture: What do Traditional Chinese Colors Mean?”.  Color
Meanings  (на језику: енглески). 2015-01-16. Приступљено  2022-05-15.
13. ^ „Meaning of The Color Blue |”.  Bourn Creative  (на језику: енглески). 2011-01-15.
Приступљено 2022-05-15.
14. ^ „Blue Color Meaning: The Color Blue Symbolizes Trust and Loyalty”.  Color Meanings  (на језику:
енглески). 2013-03-01. Приступљено  2022-05-15.
15. ^ „Why is the Blessed Virgin Mary always wearing blue?”.  Aleteia — Catholic Spirituality, Lifestyle,
World News, and Culture  (на језику: енглески). 2017-06-24. Приступљено  2022-05-15.
16. ^ published, Natalie Wolchover (2012-08-01). „Why Is Pink for Girls and Blue for
Boys?”.  livescience.com  (на језику: енглески). Приступљено  2022-05-15.
17. ^ „Yellow”. www.colormatters.com. Приступљено  2022-05-15.
18. ^ „Yellow-bellied - Definition, Meaning & Synonyms”. Vocabulary.com  (на језику: енглески).
Приступљено 2022-05-15.
19. ^ „Meaning of The Color Yellow |”. Bourn Creative (на језику: енглески). 2011-02-05.
Приступљено 2022-05-15.
20. ^ „Meaning of The Color Yellow |”. Bourn Creative (на језику: енглески). 2011-02-05.
Приступљено 2022-05-15.
21. ^ „Meaning of The Color Green |”.  Bourn Creative  (на језику: енглески). 2011-01-25.
Приступљено 2022-05-15.
22. ^ „Meaning of The Color Green |”.  Bourn Creative  (на језику: енглески). 2011-01-25.
Приступљено 2022-05-15.
23. ^ „Green definition and meaning | Collins English Dictionary”. www.collinsdictionary.com.
Приступљено 2022-05-15.
24. ^ „Black Color Psychology - Black Meaning & Personality”. Color Psychology  (на језику: енглески).
2015-02-22. Приступљено  2022-05-15.
25. ^ Jalland, Patricia (1996).  Death in the Victorian family. Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-
820188-5.  OCLC 34410599.
26. ^ „Meaning of The Color White |”.  Bourn Creative  (на језику: енглески). 2010-12-05.
Приступљено 2022-05-15.
27. ^ „14 Colorful Wedding Dresses You Can Buy Right Now”.  Brides  (на језику: енглески).
Приступљено 2022-05-15.
28. ^ „Meaning of The Color Pink |”. Bourn Creative (на језику: енглески). 2010-11-15.
Приступљено 2022-05-15.
29. ^ Врати се на:а б в г Aslam, Mubeen M (2006). „Are You Selling the Right Colour? A Cross‐Cultural
Review of Colour as a Marketing Cue”.  Journal of Marketing Communications. Приступљено 2022-
05-15.
30. ^ Врати се на:а б Popa, C.N.; Popescu, S.; Berehoiu, R.M.T.; Berehoiu, S.M.T.
(2013).  „Considerations regarding use and role of colour in marketing”  (PDF).  Scientific Papers Series
- Management, Economic Engineering in Agriculture and Rural Development. стр.  269—274.
31. ^ „Colour coding cultural translation - Making Sense: Language and Translation
blog”.  www.worldaccent.com. Приступљено 2022-05-15.
32. ^ author., Goethe, Johann Wolfgang von, 1749-1832,.  Goethe's theory of colours.  ISBN  978-0-367-
02315-7.  OCLC 1233317368.
33. ^ 1866-1944., Kandinsky, Wassily, (2008).  Concerning the spiritual in art. Floating Press.  ISBN  978-
1-77541-154-3.  OCLC 575710339.
 34. ^ Villard, Laurence (2002). Couleurs et vision dans l'Antiquité classique (на језику: француски).
Publication Universitaire Rouen Havre. стр.  97.
35. ^ Michel Pastoureau, Dominique Simonnet (2007).  Le petit livre des couleurs  (на језику: француски).
Points. стр.  121.
36. ^ Pastoureau, Michel (1999).  „Le temps mis en couleurs  : des couleurs liturgiques aux modes
vestimentaires (XIIe-XIIIe siècles)”. Bibliothèque de l'École des chartes  (на језику:
француски). 157 (1): 111—135. doi:10.3406/bec.1999.450962.
37. ^ Fonctions de la couleur en Eurasie  (на језику: француски). Editions L'Harmattan. 2000. стр. 129.
38. ^ „5. Le jaune  : tous les attributs de l'infamie  !”.  LExpress.fr  (на језику: француски). 2004-08-02.
Приступљено 2022-05-15.
39. ^ Pastoureau, Michel (2010).  Noir: histoire d’une couleur (на језику: француски). Editions du Seuil.
стр.  210.

Литература[уреди | уреди извор]
○ Фабер Бирен, (1961), „Color psychology and color therapy”, The Citadel Press
○ Идит Андерсон Фајснер, (2016), „Color studies”, Bloomsbury
○ Пјер Тилије, (1997), „La revanche des sorcières”, Belin

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Симболика боја у Библији
Боје у различитим културама