Jestive Biljke Lokalne

Marko Stevanović Hrana iz prirode
SADRŽAJ
Predgovor ..................................................................................................................5
SAMONIKLE JESTIVE BILJKE ...........................................................................7
1. Bedrinac ( lat. Pimpinella major ) .......................................................................9
2. Bela rada ( lat. Bellis perennis ) ........................................................................ 11
3. Bokvica, ženska ( lat. Plantago major )............................................................. 14
4. Bokvica, muška ( lat. Plantago Lanceolata ) .................................................... 17
5. Broćika ( lat. Galium aparine ).......................................................................... 19
6. Bljušt ( lat. Tamus communis ) ......................................................................... 22
7. Bradavičak ( lat. Cardamine bulbifera ) .......................................................... 24
8. Brazdavi zvončić ( lat. Campanula trachelium ) .............................................. 26
9. Brekinja ( lat. Sorbus torminalis ) ..................................................................... 28
10. Čestoslavica ( lat. Veronica officinalis )......................................................... 31
11. Čičoka ( lat. Helianthus tuberosus ) ............................................................... 33
12. Cigansko perje ( lat. Asclepias syriaca ) ........................................................ 35
13. Cikorija ( lat. Cichorium intybus ) ................................................................. 38
14. Crni slez ( lat. Malva sylvestris )..................................................................... 40
15. Crnjevac ( lat. Prunella vulgaris ).................................................................. 42
16. Crvena mrtva kopriva ( lat. Lamium purpureum ) ...................................... 44
17. Čuvarkuća ( lat. Sempervivum tectorum ) ..................................................... 46
18. Detelina ( lat. Trifolium sp. ) .......................................................................... 48
19. Divlja nana ( lat. Mentha longifolia )............................................................. 50
20. Divlja salata ( lat. Lactuca virosa ) ................................................................ 52
21. Divlja šargarepa ( lat. Daucus carota ) .......................................................... 54
22. Divlji bosiljak ( lat. Clinopodium vulgare ) ................................................... 57
23. Divlji hmelj ( lat. Humulus lupulus ) ............................................................. 60
24. Divlji pelin ( lat. Artemisia vulgaris ) ............................................................. 62
1
25. Dobričica ( lat. Glechoma hederacea ) ........................................................... 64

26. Dren ( lat. Cornus mas ) ................................................................................. 66
27. Gavez ( lat. Symphytum officinale ) ............................................................... 68
28. Glog ( lat. Crataegus monogyna ) ................................................................... 71
29. Goži ( lat. Lycium barbarum ) ........................................................................ 73
30. Hajdučka trava ( lat. Achillea millefolium ) .................................................. 75
31. Jagorčevina ( lat. Primula vulgaris ) .............................................................. 76
32. Jelenski jezik ( lat. Asplenium scolopendrium )............................................. 79
33. Kiprovina ( lat. Epilobium anguistifolium ) .................................................. 80
34. Kopriva ( lat. Urtica dioica ) .......................................................................... 83
35. Krstasta broćika ( lat. Cruciata leavipes ) ..................................................... 85
36. Divlja kupina ( lat. Rubus fruticosus ) ........................................................... 87
37. Lazarkinja ( lat. Galium odoratum ) .............................................................. 89
38. Lisičina ( lat. Echium vulgare ) ...................................................................... 91
39. Ljoskavac ( lat. Physalis alkekeng ) ............................................................... 93
40. Loboda ( lat. Chenopodium album ) .............................................................. 95
41. Lučac ( lat. Alliaria officinalis ) ..................................................................... 97
42. Majčina dušica ( lat. Thymus serpyllum ) .................................................... 100
43. Maklura ( lat. Maclura pomifera ) ............................................................... 102
44. Maslačak ( lat. Taraxacum officinale ) ........................................................ 104
45. Mišjakinja ( lat. Stellaria media ) ................................................................ 107
46. Navala ( lat. Nephrodium filix max )............................................................ 110
47. Obična grahorica ( lat. Vicia sativa ) ........................................................... 113
48. Oman ( lat. Inula helenium )........................................................................ 115
49. Osjak ( lat. Cirsium ) .................................................................................... 117
50. Oštrolisna veprina ( lat. Ruscus aculeatus ) ................................................ 119
51. Pegava mrtva kopriva ( lat. Lamium maculatum ) ..................................... 122
52. Pirevina ( lat. Elymus repens ) ..................................................................... 124
2
53. Plućnjak ( lat. Pulmonaria officinalis )........................................................ 126

54. Poljsko zelje ( lat. Rumex patientia )............................................................ 129
55. Prosinac ( lat. Mercurialis perennis ) ........................................................... 131
56. Pršljenasta žalfija ( lat. Salvia verticillata ) ................................................. 134
57. Pucavac ( lat. Silene vulgaris ) ..................................................................... 136
58. Puzava ivica ( lat. Ajuga reptans ) ............................................................... 138
59. Renika ( lat. Cardaria draba ) ...................................................................... 140
60. Repunjača ( lat. Lapsana communis ).......................................................... 142
61. Rimski pelin ( lat. Artemisia pontica ) ......................................................... 144
62. Rusomača ( lat. Capsella bursa-pastoris ) .................................................... 146
63. Sedmolist ( lat. Aegopodium podagraria ) .................................................... 149
64. Šipak ( lat. Rosa canina ) ............................................................................. 152
65. Sremuš ( lat. Allium ursinum ) ..................................................................... 155
66. Štavelj ( lat. Rumex ) .................................................................................... 159
67. Štir ( lat. Amaranthus retroflexus ) .............................................................. 161
68. Šumski čistac ( lat. Stachys sylvatica ) ......................................................... 164
69. Trnjina ( lat. Prunus spinosa ) ..................................................................... 166
70. Troskot ( lat. Polygonum aviculate ) ............................................................ 168
71. Tušt ( lat. Portulaca oleracea ) ..................................................................... 170
72. Velika mišjakinja ( lat. Stellaria holostea ) ................................................. 172
73. Veliki različak ( lat. Centaurea scabiosa ) ................................................... 174
74. Verbena ( lat. Verbena officinalis ) .............................................................. 176
75. Vetrovalj ( lat. Eryngium campestre ) .......................................................... 178
76. Vlašac ( lat. Allium schoenoprasum )........................................................... 181
77. Vranilova trava ( lat. Origanum vulgare ) ................................................... 184
78. Vratić ( lat. Tanacetum vulgare ) ................................................................. 186
79. Zimska rukola ( lat. Barbarea vulgaris ) ..................................................... 188
80. Žir ................................................................................................................. 191
3
81. Zlatna soca ( lat. Oxalis corniculata ) .......................................................... 194

82. Žuta mrtva kopriva ( lat. Lamium galeobdolon )........................................ 196
83. Žuti gavez ( lat. Symphytum tuberosum ) .................................................... 198
OTROVNE BILJKE ............................................................................................. 200
1. Ambrozija ( lat. Ambrosia artemisiofolia ) .................................................. 201
2. Aptovina ( lat. Sambucus ebulus ) ............................................................... 204
3. Divlji mak ( lat. Papaver rhoeas ) ................................................................ 207
4. Divlji zumbul ( lat. Scilla bifolia ) ................................................................ 209
5. Kalina ( lat. Ligustrum vulgare ) .................................................................. 211
6. Kopitnjak ( lat. Asarum europaeum ) .......................................................... 214
7. Kozlac ( lat. Arum maculatum ) ................................................................... 217
8. Kukuta ( lat. Conium maculatum ) .............................................................. 220
9. Kurika ( lat. Euonymus europaeus ) ............................................................ 223
10. Ljutić ( lat. Ranunculus acris ) ................................................................. 225
11. Mali zimzelen ( lat. Vinca minor ) ............................................................ 228
12. Mrazovac ( lat. Colchicum autumnale ) ................................................... 231
13. Pomoćnica ( lat. Solanum nigrum ) .......................................................... 234
14. Rusa ( lat. Chelidonium majus )................................................................ 236
15. Škripavac ( lat. Digitalis lanata ) .............................................................. 239
16. Solomonov pečat ( lat. Polygonatum odoratum ) ...................................... 241
17. Tatula ( lat. Datura stramonium ) ............................................................. 243
18. Visibaba ( lat. Galantus nivalis ) ............................................................... 246
19. Vučja jabuka ( lat. Aristolochia clematitis ) ............................................. 249
LITERATURA ...................................................................................................... 252
O AUTORU ........................................................................................................... 253
4
Predgovor
Tokom cele ljudske istorije, hrana je predstavljala problem koji je svaki
narod pogađao. Pod uticajem rata, vremenskih nepogoda, neznanja i
predrasuda, stanovništvo je umiralo od gladi. Oni su strahovali od
smrti, a nisu videli šta im priroda sve nudi. Nisu znali ili nisu hteli da
prihvate to. Citiraćemo jedan stih iz Biblije, koji najbolje opisuje
celoukupnu situaciju – „ Izgibe moj narod, jer je bez znanja “ ( Osija
4:6 ).
Postoji i druga grupa ljudi, oni koji znaju, ali su to zloupotrebili. Biljke
mogu da budu i opasno oružje, ako se nepravilno upotrebe. Nekada
nismo imali nervne otrove, već su se zločini izvodili upravo preko
biljaka. Tada nismo imali laboratorije i stručnjake, koji bi utvrdili uzrok
smrti, tako da krivac nije mogao da se pronađe. Biljke su korišćene i u
ritualne svrhe, kako bi se približili „ bogovima “. Nažalost, to je ostalo i
do danas.
Nekada su ljudi na našim prostorima mnogo više znali o biljakama nego
mi sada, ali ni oni nisu to iskoristili na najbolji mogući način. I tada je
glad harala, porodice su gašene a određeni ljudi su primoravani da
prihvate određene koncepte, zbog hrane. Ova knjiga treba da pomogne
današnjim ljudima, da se bolje upoznaju sa prirodom. Ko god krene da
istražuje prirodu, nailaziće na još više informacija i na stvari koje nije
mogao da zamisli da postoje. To je kao lavirint - uđemo na jedna vrata a
otvore se još dosta njih.
Ovom knjigom ćemo pokušati da zaintresujemo ljude za nešto što nije
uobičajeno a što bi moglo da im koristi. Tekst sadrži samo najosnovnije
stvari, bez podataka, za koje smatramo, da nisu bitni za početnike. Slike
su savremene, sa boljom rezolucijom, nego što je to slučaj sa literaturom
koja danas kruži.
5
Da bi se kompletiralo znanje potrebno je pored teorije, posvetiti se

praksi. Jedan dan prakse ( sa ljudima koji znaju šta rade ) je kao više
dana provedenih uz čitanje literature.
Neke samonikle jestive biljke su takođe i lekovite. Naučnim
istraživanjima je dokazano njihovo pozitivno dejstvo na čoveka, a to
možemo čuti od ljudi koji su ih koristili. Kako moguće da to sve postoji u
prirodi!? Kao da je neko posadio sve te biljke, za našu upotrebu. Da su
one nastale „ slučajno “ kako tvrdi današnja nauka. U prirodi imamo
besplatnu baštu, na nama je da pokupimo te plodove.
U Bibliji stoji sledeći tekst: „ Pogledajte na ptice nebeske koje ne seju i
ne žanju, niti skupljaju žitnicu, a Otac vaš uzvišeni ih hrani . Pa zar vi
niste vredniji od njih?“ ( Matej 6:26 ). Ovaj tekst ćemo da testiramo u
praksi, da vidimo je li validan. Da li čovek stvarno može da se prehrani
iz prirode ili je to laž?
„ Obrazovanje je skupo, ali je neznanje još skuplje “ ( Baruh de Spinoza )
Travar
Marko Stevanović
Januar 2022
6
SAMONIKLE JESTIVE BILJKE

U ovom poglavlju su opisane samonikle jestive biljke, koje se najčešće
mogu sresti i koje su narodu poznatije. Svaka biljka je prikazana za šta
može da se koristi.
Samonikle jestive biljke imaju više minerala, vitamina od gajenih
biljaka. Pritom, nije korišćena nikakva hemija. Veliki broj jestivih
biljaka je i lekovit, pa i to njihovo lekovito svojstvo može da se ispolji i
kroz jela pripremljena od njih. Možemo ih podeliti na više načina, u
zavisnosti od toga šta se koristi od te biljke. Koren, list, cvet, plod, seme
i stablo se koriste u ljudskoj ishrani.
Pri branju treba obratiti pažnju, da se ne pomešaju sa otrovnim biljkama.
Budite na oprezu.
Treba brati samo mlade i neoštećene delove biljke. Stariji delovi su gorči
i oštećeni. Uvek ostaviti oko 1/3 biljaka gde berete, da bi imali i za
sledeći put.
7
LEGENDA
8
1. Bedrinac ( lat. Pimpinella major )
Narodni nazivi: bedrenika,bedrinica,goveđa trava, reska, zaduh,

siljevina..
OPIS
-----------------------------------------------------------
Bedrinac je samonikla jestiva i izuzetno lekovita biljka. Naraste do
100cm,stabljika je šuplja. Koren je vretenast, neprijatnog mirisa. Cveta
od juna do novembra. Cvast je bele boje,sastavljena od 9-15 cvetova.
Listovi su perasti.
-----------------------------------------------------------
STANIŠTE
-----------------------------------------------------------
Raste po livadama,poljima,šumama,dvorištima.
-----------------------------------------------------------
UPOTREBA
-----------------------------------------------------------
Listovi se koriste sveži ili suvi, kao začin. Ima mnoga lekovita svojstva.
Dosta se koristila kod kuge,evo jedna izreka:
„ Jedi luka i malu bedreniku pa ćeš starost doživeti veliku “.
Koren se koristi u lekovite svrhe. Biljka ima specifičan miris i ukus.
Bedrinac: antiseptik, antireumatik, antiinflamatorik, antispazmodik,

antioksidans, antitusik, antiastmatik, antiemetik, detoksikant, diuretik,
dijaforetik, ekspektorant, emenagog, holagog, karminativ, laksativ,
sedativ, sekretolik, stomahik.
9
10
2. Bela rada ( lat. Bellis perennis )
Narodni nazivi: krasnica, krasuljak,

petrovac, tračanica,belka.
OPIS
-----------------------------------------------------------
Bela rada je višegodišnja zeljasta biljka. Ona je ukrasna, lekovita,
samonikla jestiva, medonosna biljka.
Naraste do 15 cm visine. Cvetovi se otvaraju kad je sunce a zatvaraju
kad padne mrak. Oni obrazuju glavice prečnika 1-2cm.
Ima je od proleća do zime.
Postoje razne vrste ove biljke.
-----------------------------------------------------------
STANIŠTE
-----------------------------------------------------------
Raste na livada,pašnjacima,dvorištima,dolinama,parkovima, do
1800mnv. Raste kao korov i ima je dosta .
11
-----------------------------------------------------------
UPOTREBA
-----------------------------------------------------------
Mladi listovi i cvetovi mogu da se koriste u ishrani. Salata, čorba,
dodatak variva, sok.
Medonosna je biljka i pčele je vole.
Pored svega toga gore navedenog ona je i lekovita biljka.Koristi se u

narodnoj medicini za širok spektar bolesti: kao blago sredstvo za
smirenje, za omekšavanje kože, poboljšava iskašljavanje, kao
laksativ.
Može da se jede u sirovom stanju. Glavice mogu da se kisele, kao

turšija. Pri kraju dana, one se zatvaraju i tako se koriste.
Sadrži saponine,gorke supstance,etericna ulja i tanine.
12
13
3. Bokvica, ženska ( lat. Plantago major )
Narodni nazivi: ženski zilovilak, žilavac, široki trputac, čelnik,

paskvica,...
OPIS
-----------------------------------------------------------
Ženska bokvica je samonikla jestiva i lekovita biljka.
Najpoznatije su muška (lat. Plantago lanceolata) i ženska (lat.
Plantago major) bokvica.
14
Ženska ima šire listove dok muška ima izdužene. Listovi kod ženske
bokvice su široki,debeli. Naraste od 5 do 10cm u visinu.
-----------------------------------------------------------
STANIŠTE
-----------------------------------------------------------
Raste na livadama,po dvorištima,između ograda,..
-----------------------------------------------------------
UPOTREBA
-----------------------------------------------------------
Koristi se list od bokvice (muški i ženski). Svež se stavlja na rane, dok
osušen služi za olakšavanje mokrenja, zaustavljanje krvarenja, upale
sluzokože grla i usta. Ima antibakterijsko dejstvo.
Seme može da se jede, ima sličan ukus kao kukuruz. Potrebno ga je
skuvati.
U narodnoj medicini se koristi kod upale bešike sa krvarenjem, kod

hemoroida koji krvare, hroničnog bronhitisa, bolova u želucu.
Veće doze mogu izazvati laksativni efekat i dovesti do sniženja pritiska.
Može da se koristi u salatama, varivima, čorbama samo u manjim

količinama jer je oksalat.
Oksalna kiselina utiče na stvaranje kamena u bubregu. Namirnice koje

je sadrže se mogu jesti ali u manjim količinama.
15
16
4. Bokvica, muška ( lat. Plantago Lanceolata )
Narodni nazivi: uskolisna bokvica, bukvica, glavor, duga bokva, dugi

trputac, konjsko rebro, krepotec,...
OPIS
-----------------------------------------------------------
Muška bokvica je samonikla jestiva i lekovita biljka. Može narasti
do 50cm u visinu. Listovi su duži nego kod ženske bokvice, zašiljeni na
kraju.
-----------------------------------------------------------
STANIŠTE
-----------------------------------------------------------
Raste na livadama, po dvorištima, između ograda,..
-----------------------------------------------------------
UPOTREBA
-----------------------------------------------------------
Ima slična lekovita svojstva kao ženska bokvica.
Može da se koristi u salatama, varivima, čorbama samo u manjim

Ne može da se zameni sa nekom otrovnicom.
17
18
5. Broćika ( lat. Galium aparine )
Narodni nazivi: broć, prilepak, divlji broć,

hvatavac, prilip, broćenica...
OPIS
-----------------------------------------------------------
Broćika je samonikla jestiva i lekovita biljka. Može narasti od 60cm
do 150cm u visinu. Listovi su dugi, kopljasti i izrazito lepljivi ( otuda i
naziv „ prilepak “ ). Penjačica je.
-----------------------------------------------------------
STANIŠTE
-----------------------------------------------------------
Raste na livadama, pašnjacima, uz dvorišta, pored puteva.
-----------------------------------------------------------
UPOTREBA
-----------------------------------------------------------
Svi delovi, osim korena, se koriste u ishrani. Broćika se može spremiti
kao varivo, čorba i dodatak raznim jelima. Sprema se kao blitva (
zbog lepljivih dlačica ne može da se jede sirova, tj. može ali nije prijatan
ukus )
Smiruje grčeve, pospešuje znojenje i mokrenje.
Ima je u toku proleća i to u večim količinama na jednom mestu.
19
20
21
6. Bljušt ( lat. Tamus communis )
Narodni nazivi: kuk, kuka, kukača, zmijino grožđe, crna

ruka.
OPIS
-----------------------------------------------------------
Bljušt je otrovna biljka dok je koren lekovit. Mladi izdanci mogu da
se jedu. Može da dostigne dužinu do 3m. Korenje je dugačko i široko.
Listovi su u obliku srca, šiljasti. Plodovi su crvene okrugle bobice.
-----------------------------------------------------------
STANIŠTE
-----------------------------------------------------------
Raste po šumama, uz ograde, grmlje.
-----------------------------------------------------------
UPOTREBA
-----------------------------------------------------------
Bobice izazivaju povraćanje, te se ne jedu. Mladi izdanci su jestivi.
Koren od bljušta nije jestiv, ali je lekovit. Koristi se za spoljašnju
upotrebu.
Napomena: Bobice su otrovne, ne konzumirati ih! Mladi izdanci su

jestivi
22
23
7. Bradavičak ( lat. Cardamine bulbifera )
Narodni naziv: konopljika
OPIS
-----------------------------------------------------------
Bradavičak je samonikla jestiva i lekovita biljka.
Stabljika naraste od 30 - 70cm. Pripada porodici kupusa.
Cveta u maju.
-----------------------------------------------------------
STANIŠTE
-----------------------------------------------------------
Raste na vlažnim mestima (šume, livade, pored potoka ...)
Raste u većim grupama na rastresitom zemljištu
-----------------------------------------------------------
UPOTREBA
-----------------------------------------------------------
Jedu se listovi, pupoljci, koren. Koristi se za salate, variva, čorbe,
dodatak jelima.
Nema otrovnu dvojnicu.
24
25
8. Brazdavi zvončić ( lat. Campanula trachelium )
Narodni naziv: koprivastolisni zvončič.
OPIS
-----------------------------------------------------------
Brazdavi zvončić je samonikla jestiva biljka. Listovi su jajoliki i
dlakavi. Koren je debeo poput repe. Cvetovi su sletloljubičasti.
-----------------------------------------------------------
STANIŠTE
-----------------------------------------------------------
Raste po svetlim listopadnim šumama, uz rubove šuma.
-----------------------------------------------------------
UPOTREBA
-----------------------------------------------------------
26
Jestivi su mladi listovi pre cvetanja. Dodaje se u salatama, čorbama,

varivima, dodatak jelima.
27
9. Brekinja ( lat. Sorbus torminalis )
Narodni nazivi: brek, bokunja, brekulja
OPIS
-----------------------------------------------------------
Brekinja je samonikla jestiva i lekovita biljka. Visoko drvo do 10m,
razgranato. Listovi su oko 10cm. Cvetovi su beli, sitni na dugim
peteljkama. Plod je okruglast, dugačak do 1.5cm. Kad sazri, postaje
smeđ sa beličastim tačkama.
-----------------------------------------------------------
STANIŠTE
-----------------------------------------------------------
Raste na livadama, šumama..
-----------------------------------------------------------
UPOTREBA
-----------------------------------------------------------
Plodovi imaju ukus na mušmulu a izgled na glog. Takođe, od plodova se
sprema sirće i rakija. Mogu se jesti sirove.
Pomaže kod:
• Dijabetesa
• Poboljšanje vida
• Pesak u bubrezima
• Bolesti prostate
• Čisti krv.
Kora se isto koristi, lekovita je.
28
29
30
10. Čestoslavica ( lat. Veronica officinalis )
Narodni nazivi: razgon, prava veronika, šumska

veronika, lekovita čestoslavica..
OPIS
-----------------------------------------------------------
Čestoslavica je samonikla jestiva i lekovita biljka. Stabljike su
maljave, četvorougaone i polegle po zemlji i izbijaju iz puzećeg rizoma.
Visoka je od 10 do 35 centimetara. Cveta od maja do jula.
Postoje više vrsta ove biljke.
-----------------------------------------------------------
STANIŠTE
-----------------------------------------------------------
Raste po vlažnim mestima i šumama, pored puteva, na livadama ...
-----------------------------------------------------------
UPOTREBA
-----------------------------------------------------------
Jestiva je cela biljka, osim korena. Može se jesti sirova. Koristi se za
salate, variva, dodatak jelima.
Potpomaže i olakšava varenje i rad creva, a sprečava i proliv

Za umirivanje napada kašlja
Za lakše iskašljavanje sluzi
Kod bolesti organa za varenje, jetre, slezine, bubrega i mokraćnih
puteva, kao i za ublažavanje tegoba kod gihta i reumatskih oboljenja.
Kod ekcema se koristi i za rane
31
32
11. Čičoka ( lat. Helianthus tuberosus )
Narodni naziv: divlji krompir
OPIS
-----------------------------------------------------------
Čičoka je samonikla jestiva i lekovita biljka. Može da naraste do 3m.
Ima uspravnu i razgranatu stabljiku. Koren podseća na mali đumbir.
Cveta tokom septembra i oktobra.
-----------------------------------------------------------
STANIŠTE
-----------------------------------------------------------
Raste na vlažnom i plodnom zemljištu, pored njiva, kraj puteva.
Invazivna je vrsta.
-----------------------------------------------------------
UPOTREBA
-----------------------------------------------------------
Koren može da se jede. Lekari je preporučuju da je jedemo sirovu ili
kuvanu.
Posebno se preporučuje dijabetičarima, jer sadrži oligo-fruktozni inulin
– rastvorljivi polisaharid oslobođen od skroba, koji neguje dobre
bakterije, održava imuni sistem i sprečava nastanak infekcija.
Koren sadrži polisaharid inulin, posebno koristan za dijabetičare.
Pomaže kod: jačanja srca,jačanje kože,mršavljanja,bolja produkcija
crvenih krvnih zrnaca,smanjuje holesterol,jača zube.
Ima više kalijuma od banane.
33
34
12. Cigansko perje ( lat. Asclepias syriaca )
Narodni naziv: svilenice
OPIS
----------------------------------------------------------
Cigansko perje je samonikla jestiva biljka. Višegodišnja zeljasta
biljka koja može da naraste do 2m. Stabljika je uspravna,šuplja,obrasla
sitnim dlačicama. Listovi su jajasti, dugački do 20cm. Cvetovi su
mali,bledoružičasti ili crvene boje, skupljeni u štitaste cvasti. Cveta od
juna do avgusta.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste u većoj grupi pored reka, po ivicama šuma, pored puteva.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Jestivi su mladi izdanci. Upotrebljavaju se kao ukusno i hranljivo povrće
(varivo, pire, čorbe). Najbolje je da se kuvaju najmanje 30min i da se
voda menja. Da bi se uklonio mlečni sok.
Za 1h branja može da se nabere i do 10kg. Ne postoji opasnost da se

zameni sa nekom otrovnom biljkom.
35
36
37
13. Cikorija ( lat. Cichorium intybus

)
Narodni nazivi: vodopija, plava vodopija, modrica, žućenica, konjogriz,

vodoplav, zmijina trava, golica...
OPIS
----------------------------------------------------------
Cikorija je samonikla jestiva i lekovita biljka. Korovska je biljka.
Stablo je uspravno, čvrsto, naizmenično posednuto sitnim listovima. U
gornjem delu je razgranato. Listovi su krupni, duguljasti, perasto
urezani. Cvetovi su tamnoplave boje.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na različitim terenima. Uz puteve, pored livada, na poljima,
obodima šuma,..
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Koristi se u narodnoj medicine za lečenje organa za varenje.
Koren je bogat inulinom, polisaharidom i kao takav se preporučuje

dijabetičarima.
Reguliše nivo holesterola i triglicerida u krvi.
U ishrani se koriste listovi. Mešaju se sa drugim povrćem. Koristi se i za

salate, variva, čorbe. Cikorija se koristi kao zamena za kafu.
38
39
14. Crni slez ( lat. Malva sylvestris )
Narodni nazivi: gušćernjak, ćureća trava, velika

slezovača,..
OPIS
----------------------------------------------------------
Crni slez je samonikla jestiva i lekovita biljka.
Dvogodišnja zeljasta biljka sa uspravnom odrvenelom stabljikom.
Dostiže visinu do 150cm. Koren je vretenast. Cvetovi su ljubičaste boje.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste pored puteva, u šumama, vlažnim mestima...
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Crni slez je čest sastojak čajnih mešavina koje se koriste kod prehlada,
suvog nadražajnog kašlja i za ispiranje usta i grla, kao i kod upale
želudačne sluznice i kod blažih proliva.
Može se spremati varivo i čorba od listova sleza.
40
41
15. Crnjevac ( lat. Prunella vulgaris )
Narodni naziv: svelečilica
OPIS
----------------------------------------------------------
Crnjevac je lekovita i samonikla jestiva biljka. Stabljika je uspravna
ili se izdiže. Dugačka 5-30cm. Listovi su jajasti. Cveta od juna do
septembra. Cvet je roze boje.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste kao korov. Ima je po šumama, livadama, baštama.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Neki je smatraju "svelečilicom" jer ima širok spektar primene.
Koristi se kod posekotina i upala. Prave se melemi.
Može da se koristi u salatama, u manjim količinama jer su listovi gorči.
42
43
16. Crvena mrtva kopriva ( lat.

Lamium purpureum )
Narodni nazivi: ljubičasta mrtva kopriva, ljubičasta arhanđelka.
OPIS
----------------------------------------------------------
Crvena mrtva kopriva je samonikla jestiva biljka, medonosna i
lekovita biljka.
Naziv „ mrtva kopriva “ dobila je zbog fizičke sličnosti sa običnom
koprivom, ali zapravo mrtva kopriva nema karakteristike obične
koprive. Korovska biljka koja klija u jesen i proleće. Stabljika je šuplja,
uspravna do 30cm visine. Listovi su srcoliki. Cvetovi su ljubičaste boje.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Najviše joj pogoduje rastresito, humusno, peskovito tlo ilovače, koje nije
siromašno krečnjakom i koje je bogato hranljivim materijama.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Može se koristiti u pripremi salata, supa, variva.
Najlakše ćete maksimalno iskoristiti njene nutritivne vrednosti tako što
ćete je pojesti sirovu.
Ova biljka je nadaleko poznata u medicini po svojim lekovitim
svojstvima, jer se smatra da ima anti-inflamatorna, antibakterijska i
antimikotična svojstva.
44
45
17. Čuvarkuća ( lat. Sempervivum tectorum )
Narodni nazivi: pazikuća, vazdraživa, divlje

smilje, žednjak..
OPIS
----------------------------------------------------------
Čuvarkuća je samonikla jestiva i lekovita biljka. Naraste i do 30cm.
Veoma je otporna na visoke i niske temperature. Njeni listovi su puni sa
vodom. Listovi su rozetasti.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste između kamenja,na stenama, po krovovima
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Može da se koristi kao salata. Ima u sebi puno vitamina A,C. Ukusna je.
Sadrži antiseptično ,antibakterijsko dejstvo. Ima primenu kod upale
uveta.
Može da se koristi i za spoljašnju upotrebu protiv opekotina, herpesa,
čireva.
Napomena: Sve vrste roda čuvarkuća u prirodi su zaštićene.
46
47
18. Detelina ( lat. Trifolium sp. )
OPIS
----------------------------------------------------------
Detelina je samonikla jestiva i lekovita biljka. Na našem podneblju
raste oko 40 vrsta dok u svetu ima oko 300. Najčešće imaju 3 lista.
Rastu u grupi.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na livadama,poljima,dvorištima.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Može da se koristi u salatama,varivima,čorbama. Bolje je da se
kombinuje sa nekim drugim namirnicama.
Crvena detelina razređuje krv.

Pomaže kod:
• Akutne respiratorne bolesti
• Laringitisa
• Bronhitisa
• …
48
49
19. Divlja nana ( lat. Mentha

longifolia )
OPIS
----------------------------------------------------------
Divlja nana je začinska i lekovita biljka. Široko je rasprostanjena
biljka. Visoka je do 30cm. Ima prijatan miris. Postoji oko 30 vrsta nane.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na poljima, livadama, njivama.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Listovi mogu da se jedu u salatama ili kao dodatak jelima.
Divlja nana ima antiupalna,antifungalna, antimikrobna svojstva. Sadrži

visoka antioksidansna svojstva. Svaka nana ima primenu u sistemu
organa za varenje,smiruje želudac i pomaže varenju.
50
51
20. Divlja salata ( lat. Lactuca virosa )
OPIS
----------------------------------------------------------
Divlja salata je samonikla jestiva i lekovita biljka.
Cveta od maja do septembra. Stabljika je razgranata, može narasti do
2m visine. Pri preseku ispušta mlečni sok. Koren ide duboku u zemlju.
Listovi su nazubljeni i ukošeni.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste sa sunčanim mestima,pored puteva,uz rubove šuma, po
dvorištima.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Koristi se u manjim količinama za jelo, u salatama. Veće količine su
otrovne.
Ima 10 puta više vitamina C od zelene salate.
Inače je i lekovita:
• Pojačava izlučivanje seratonina kod depresivnih osoba
(alternativni antidepresiv – insomija)
• Anti-stres (stanja prevelike uzbuđenosti)
• Protiv starenja …
Zanimljivo: Testovi koji su rađeni su potvrdili da mlečni sok brže i
efektivnije smanjuje bol od ibuprofena!
52
53
21. Divlja šargarepa ( lat. Daucus

carota )
Narodni naziv: divlja mrkva.
OPIS
----------------------------------------------------------
Divlja šargarepa je samonikla jestiva i lekovita biljka. Dvogodišnja
je biljka. Stabljika je uspravna, razgranata, šuplja i dlakava. Koren je
žilav,bele boje i slabije razvijen. Cvetovi su sitni,bele boje skupljeni u
štit sa tamnocrvenim cvetićem u sredini!
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na zapuštenim zemljištima, poljima, pored puteva, obodi šuma,
livade.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Koren može da se jede i sirov a može i kuvan. Listovi imaju lep miris
koji podseća na domaću šargarepu. Seme služi kao začin. Biljka može
da posluži za salate,čorbe,variva.
Stimulans, diuretik, sredstvo za jačanje želuca, antihelmintik.
Neiskusni berači bi mogli da je pomešaju sa smrtno otrovnom

kukutom!
54
55
56
22. Divlji bosiljak ( lat. Clinopodium vulgare )
OPIS
----------------------------------------------------------
Divlji bosiljak je začinska, lekovita biljka. Stabljika je uspravna,
visine do 60cm. Listovi su savijeni na dole, jajastog oblika. Cvet je
ljubičaste boje.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste po šumama, livadama, zapuštenim mestima.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Može da se koristi kao začin, salata.
Ima antibakterijsko,antivirusno,protiv upalno dejstvo.
57
58
59
23. Divlji hmelj ( lat. Humulus lupulus )
Narodni nazivi: blust, hmelina, kuk, melika, melj,

meljevina...
OPIS
----------------------------------------------------------
Divlji hmelj je samonikla jestiva i lekovita biljka.
Raste kao penjačica. Može da naraste do 6-7 metara. Listovi i izdanci su
hrapavi. Cvet je žućkasto-zelene boje. Iz ženskih cvetova se razvijaju
šišarke, odnosno plodovi.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na humusnim zemljištima sa dosta vlage
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Jedu se izdanci kao špargla ili kao varivo. Mogu se jesti sirovi.
Hmelj zaustavlja aritmiju, smiruje nerve. Poboljšava cirkulaciju.
60
61
24. Divlji pelin ( lat. Artemisia

vulgaris )
Narodni naziv: crni pelen.
OPIS
----------------------------------------------------------
Divlji pelin je samonikla jestiva i lekovita biljka. Naraste od 40 -
200cm. Stablo je čvrsto,uspravno i gusto granato. Cveta u toku jula,
avgusta i septembra. List je perast.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na livadama,njivama,zapuštenim mestima,pored puteva.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Listovi i cvetovi se koriste kao dodatak jelima. List može sirov da se
jede.
Čaj od biljke se koristi i kao efikasan insekticid.
Pomaže kod boljeg varenja,anksioznosti.Koristi se protiv grčeva,jačanja
živaca.Treba je koristiti u manjim količinama jer ima toksični sastojak
tujon.
62
63
25. Dobričica ( lat. Glechoma

hederacea )
Narodni nazivi: Brštan po zemlji, brštan-trava, niski bršljan, vrednjak,

grošic, dobričava trava, dobričavica,...
OPIS
----------------------------------------------------------
Dobričica je samonikla jestiva, začinska i lekovita biljka. Niska
puzava biljka sa uspravnom stabljikom. Cvetovi su ljubicasti. Postoji
više vrsta ove biljke. Listovi su u obliku bubrega.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na vlažnim livadama, šumama...
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Mladi listovi mogu da se jedu. Dobričica ima specifičan miris. Koristi
se i kao začin.
U narodnoj medicini se koristi kod bronhitisa, proliva, hemoroida, upale
mokracne bešike, upale želudacne sluznice, i spolja za ispiranje rana.
64
65
26. Dren ( lat. Cornus mas )
Narodni nazivi: drenak, drenić,

drenovina, drenj, drin...
OPIS
----------------------------------------------------------
Dren je samonikla jestiva i lekovita biljka. Raste kao grm, dostigne od
2 do 5 m visine. Kora stabla je sivkasta do sivo-žuta, ispucala. Listovi su
jajasti, bez nazubljenja. Cvetovi su žuti.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste po hrastovim šumama. Ne podnosi jake mrazeve i direktno sunce.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Jede se plod, crvenkaste boje. Ovalnog je oblika. Dok je nezreo, kiseo
je. Treba da bude tamnocrvene boje kad može da se jede. To je tamo u
rano jesen, septembar. Tada je sadržaj šećera u plodu veliki i prijatan je
za jelo. Plod se jede sirov a može i da se suši (za čaj). Može da se pravi
marmelada, slatko, kompot, sok. Pravi se i rakija.
Tanini i pektini iz ploda povoljno utiču na sluznicu creva i služe za
lečenje dijareje. Pomažu i kod organa za varenje.
Ispržene semenke se mogu koristiti kao zamena za kafu.
66
67
27. Gavez ( lat. Symphytum officinale )
Narodni nazivi: veliki gavez, crni gavez, volovski

jezik, kilnjak,..
OPIS
----------------------------------------------------------
Gavez je lekovita i samonikla jestiva biljka.
Višegodišnja zeljasta biljka. Cveta od aprila do septembra.
Ovo je ljubičasti gavez, postoji i žuti. Koren od gaveza je crne boje, pri
preseku je beo. Stablo je uspravno, ide u visinu do 60cm, prekriveno
dlačicama. Listovi su isto dlakavi.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na ravnim terenima, zahteva vlažna mesta poput livada.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Mladi list može da se jede, u manjim količinama.
Koristi se za zarastanje rana,opekotina,kostiju. Prave se melemi,
tinkture, kreme.
68
69
70
28. Glog ( lat. Crataegus monogyna )
Narodni nazivi: glogovac, glogić,

trnka..
OPIS
----------------------------------------------------------
Glog je samonikla jestiva i lekovita biljka. Od gloga se koriste list,
plod, cvet. Najpoznatije vrste gloga su beli i crveni glog. Ima bodlje na
granama. List je ovalnog oblika. Cvetovi su bele boje. Može dostići
visinu do 5m.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste u listopadnim i četinarskim šumama, uz dvorišta, puteve.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Plod je jestiv i koristi se za pravljenje kompota, džemova,
marmelada, sokova.
Može sirov da se jede.
Listovi, cvetovi, plod deluju blagotvorno na srce. Glog može da bude i
zamena za kafu.
71
72
29. Goži ( lat. Lycium barbarum )
OPIS
----------------------------------------------------------
Godži bobice mogu da budu samonikle. Inače je i lekovita biljka.
Bobice su duguljastog oblika, veličine 1-2cm. Od jula do oktobra ih ima.
Prva biljka po količini antioksidanata.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Inače se gaji, a samonikli raste po livadama,između puteva.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Bobice se jedu, lekovite su. U 100gr bobica ima čak 25 300
antioksidantnih jedinica!
Koriste se za detoksikaciju organizma i regeneraciju tkiva. Lišće i kora
su takođe lekoviti.
Kora se koristi kod kožnih bolesti.
Bobice se mogu jesti sirove ili sušene. Lišće može da posluži kao salata.
Paziti da se ne pomeša sa otrovnom kurikom!
73
74
30. Hajdučka trava ( lat. Achillea

millefolium )
Narodni nazivi: stolisnik, hajdučica, sporiš, kunica, jalovi mesečnjak
OPIS
----------------------------------------------------------
Hajdučka trava je veoma lekovita biljka i samonikla jestiva. Zove se
hajdučka trava jer su hajduci previjali rane sa njom. Listovi su trojno
perasto deljeni na veliki broj sićušnih režnjeva. Raspored je spiralan.
Stablo može da dostigne do 1m i grana se u gornjem delu. Cvet je bele
boje i cveta od juna do septembra.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Rasprostranjena je od nizije do planinskih predela. Raste po livadama,
pored puteva, šumskim čistinama.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Koristi se nadzemni deo biljke i cvetovi.
Mladi listovi se mogu koristiti kao salata i dodatak jelima.
Koristi se kao snažno antibakterijsko sredstvo protiv
stafilokoka,ešerihije,kandide...
75
31. Jagorčevina ( lat. Primula vulgaris )
Narodni nazivi: jaglac, jaglika, galcina, sunašce,..
OPIS
----------------------------------------------------------
Jagorčevina je samonikla jestiva i lekovita biljka. Listovi su prizemni,
jajastog oblika. Koren je plitak. Cvetovi su žute boje.
76
Jagorčevina je među prvim biljkama koje počinju da cvetaju u proleće.

----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
U prirodi jagorčevina raste na livadama, proplancima i šumama, od
marta do maja.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
U manjim količinama može da se koristi za salatu. Sirova može da se
jede.
Koristi se kao čaj ili u sirup za iskašljavanje. Odlično deluje na kašalj,
bronhitis, nazeb i uopšte kod nagomilavanja sluzi u organima za disanje.
Pored raznih vrsta minerala i vitamina, zanimljivo je to da ima mnogo
više vitamina C nego limun. ( limun ima oko 53 mg dok jagorčevina ima
193 mg )
Jagorčevina je ugrožena vrsta!
77
78
32. Jelenski jezik ( lat. Asplenium

scolopendrium )
Narodni nazivi: jelenjak, jelenja paprat, obicni

jelenak, jelenje uho.
OPIS
----------------------------------------------------------
Jelenski jezik je samonikla jestiva i lekovita biljka. Naraste do 50cm
visine i širine. Listovi su dugi do 80cm, duguljasto kopljasti.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na podrucju Evrope. Senovita mesta šuma, vrlo vlažna zemljišta
od niskih do visokih predela.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Koristi se kao varivo ili kao dodatak jelima.
Jelenski jezik deluje kao jak diuretik. Služi za detoksikaciju organizma i

za mokrenje,znojenje. Dobar je i za bolesti jetre,želudca,creva,disajnih
puteva.
79
33. Kiprovina ( lat. Epilobium anguistifolium )
Narodni nazivi: vrbica, vrbovica
OPIS
----------------------------------------------------------
Kiprovina je samonikla jestiva i lekovita biljka.
Stablo je nerazgranatao i uspravno pri vrhu cvenkaste boje. Plod je sitna
mahuna dužine 4-8cm. Naraste i preko 2m.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste pored šuma. Voli sveža, hranljiva zemljišta.
80
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Može da se koristi u svežem stanju, od proleća do jeseni. Mladi izdanci
se spremaju kao špargla. Jedu se i vrhovi i mladi listovi. Inače je veoma
medonosna biljka.
Ima antizapaljenske,sedativne,regenerativne osobine. Sadrži

flavonoide,pektine,tanine..
Ova biljka je izuzetno efikasna kod oboljenja prostate, bešike i

bubrega. Smatra se da leči i najteža oboljenja ovih organa, ali treba
zapamtiti da se i u najtežim slučajevima ne sme uzimati više od dve šolje
čaja na dan.
81
82
34. Kopriva ( lat. Urtica dioica )
Narodni nazivi: žara, pasja kupina, velika

kopriva...
OPIS
----------------------------------------------------------
Kopriva je samonika jestiva i lekovita biljka.
Koren je žiličast. Stablo je uspravno i ide do 1.5m. Listovi su izduženo
jajasti, nazubljeni i hrapavi. Seme je sitno i brojno. Rasejava se vetrom
dok se razmnožava vegetativno ili semenom.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na svim kontinentima. Nalazi se u šumama, na livadama,
pašnjacima, pored puteva, kod ograda..
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Mladi listovi su bogati mineralima, gvožđem, kalcijumom, fosforom,
vitaminom C. Odlična kao salata i za variva.
Čaj od koprive se koristi kao diuretik i za reumu. Pomaže i kod
malokrvnosti.Čisti krv i jača organizam. Pored toga koristi se i za razne
druge probleme ( bolovi u želudcu, nesanica, nervoza, krvarenje, jetra..)
Postoje razne vrste koprive.
83
84
35. Krstasta broćika ( lat. Cruciata

leavipes )
OPIS
----------------------------------------------------------
Broćika je jednogodišnja zeljasta biljka. Ona je lekovita i samonikla
jestiva biljka.
Dostiže visinu do 150cm, penjačica je. Ima listove koji su duguljasti.
Cvetovi su žute boje.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na području cele Evrope. Ima je po livadama, šumama,
pašnjacima, putevima.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Koristi se cela biljka. Mladi izdanci mogu da se jedu. Koristi se u
salatama, varivima, kao dodatak jelima. Nadzemni deo se suši za čaj.
Primena:
• Smiruje grčeve
• Pospešuje znojenje i mokrenje
• Upale bešike i bubrega
• Obolenja slezine i gušterače
Ova broćika nije lepljiva kao druga vrsta.
85
86
36. Divlja kupina ( lat. Rubus fruticosus )
OPIS
----------------------------------------------------------
Divlja kupina je samonikla jestiva i lekovita biljka. Raste kao grm.
Ima trnje po stablu i po listovima.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste po šumama, pored puteva, na livadama.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Plod je jestiv. Mogu se praviti džemovi, slatka. Mladi izdanci su
takođe jestivi.
Takođe, divlja kupina je i lekovita biljka. List se koristi za lečenje

hronične dijareje, hemoroida, rana, ...
87
88
37. Lazarkinja ( lat. Galium odoratum )
Narodni nazivi: mirisni broć, prvenac,

lazina trava, marinka.
OPIS
----------------------------------------------------------
Lazarkinja je lekovita i začinska biljka. Stablo je uspravno,visine do
pola metra. Oblik listova je kopljast. Cvetovi su beli i sitni.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste u šumama.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Stavlja se u salate, dodaje se u jela. Koristi se kao začin.
Deluje pozitivno na urinarne infekcije i štiti kardiovaskularni sistem.
Smatra se odličnim sredstvom protiv čira na želucu i zapaljenja žučne
kese.
89
90
38. Lisičina ( lat. Echium vulgare )
Narodni nazivi: lisičiji rep.
OPIS
----------------------------------------------------------
Lisičina je samonikla jestiva biljka. Koren je dobro razvijen, dugačak.
Stabljika je uspravna, pokrivena tvrdim i hrapavim dlačicama. Naraste
do 1m. Listovi su ovalnog oblika.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste po travnjacima,pored puteva,rubove šuma.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Jestivi su mladi listovi i stabljike koje se skupljaju pre razvoja cvetova.
Bogati su vitaminom C,karotinom,.. Sprema se kao spanać. Starija
biljka sadrži alkaloide, malo saponina te je otrovna.
Odlična je medonosna biljka.
91
92
39. Ljoskavac ( lat. Physalis alkekeng )
Narodni nazivi: pljuskavac, divlja paprika, zmijino grožđice,

zrniš, voskavac, pogančeva trava...
OPIS
----------------------------------------------------------
Ljoskavac je samonikla jestiva i lekovita biljka. Naraste do 80cm
visine. Stabljika je uspravna i razgranata. Listovi su jajasti, dužine 5-
7cm. Cvetovi su bele boje. Plod je sočna bobica, narandžaste boje. U
plodu ima dosta semena. Omot je otrovan, plod je jestiv. Sazrevaju
krajem leta i u ranu jesen.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste kao korovska biljka. Ima je po poljima, vinogradima, na obodima i
unutar šuma, pored puteva.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Spada u samoniklo voće. Neki ga gaje kao dekorativnu vrstu po
baštama. U bobicama ima vitamina C, limunove kiseline.
Bobice su slatkasto kiselkastog ukusa. Nekada su ih mnogo više ljudi
jeli. Jedu se sirove a mogu da se spremaju na različite načine.
Ima i lekovita svojstva. Dobar je diuretik, upotrebljava se za lečenje
mokraćnih puteva, kamena u bubrezima, gihta, laksativ.
93
94
40. Loboda ( lat. Chenopodium album )
Narodni nazivi: bela loboda, pepeljuga.
OPIS
----------------------------------------------------------
Loboda je samonikla jestiva biljka.
Jednogodišnja zeljasta biljka koja ima razgranat koren. Može da naraste
do 1.5m. Stablo je uspravno i razgranato. Listovi su jajasti i nazubljeni
na obodu.
Loboda je bogata provitaminima A, vitaminom C, kalcijumom i
gvožđem. Rod loboda obuhvata oko 200 vrsta.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na mestima gde se kopa. Najčešće su to bašte, njive, vrtovi.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Koristi se u salatama, varivima i čorbama. Ima blago laksativno
delovanje. Seme mora da se prokuva, ne sme sirovo da se jede.
Loboda je oksalat, jesti je u manjim količinama.
95
96
41. Lučac ( lat. Alliaria officinalis )
Narodni nazivi: lučica, češnjevka, rogati

hren.
OPIS
----------------------------------------------------------
Lučac je samonikla jestiva, lekovita i zacinska biljka.
Dvogodišnja zeljasta biljka, visoka do 80cm.
Gornji listovi su u obliku srca, dok su donji u obliku bubrega. Na vrhu se
nalaze sitni beli cvetovi sa semenom. Seme može da se koristi kao zacin
i zamena za slačicu. Cvetovi su beli.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste po celom regionu. Može se naci u šumama, na livadama,
pašnjacima, pored puteva.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Od ove biljke se mogu spremati čorbe, variva, salate. Podseća na beli
luk pa može da posluži kao začin.
Mogu se upotrebljavati bez ogranicenja i nema otrovnu dvojnicu.
Pomaže kod respiratornih problema,kod iskašljavanja. Reguliše varenje.
Može da se koristi u vidu obloga za rane,modrice.
97
98
99
42. Majčina dušica ( lat. Thymus

serpyllum )
Narodni nazivi: majkina dušica, bakina dušica, materinka, duša,

popovac, tamjanika, pismena trava, trup, divlji bosiljak, čabrac,...
OPIS
----------------------------------------------------------
Majčina dušica je samonikla jestiva i lekovita biljka. Koren je
razgranat i raste do 30cm u dubinu. Stablo je poleglo i izraste do 30cm.
Cvetovi su ružičaste boje.
Cela biljka ima ugodan miris i ukus.Cveta od maja do septembra.
Medonosna je biljka.
----------------------------------------------------------
STANIŠTA
----------------------------------------------------------
Raste na suvim i toplim mestima. Raste po livadama, šumama,
pašnjacima.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
U kulinarstvu se koristi kao začin, u svežem ili suvom stanju.
Aromatična je. Koristi se za salate, variva, čorbe.
Majčina dušica je jak antiseptik za disajne organe, urogenitalne organe.
Pomaže kod neuroze, alkoholizma. Stimuliše seksualne funkcije.Ima
primenu i kod astme, bronhitisa, tuberkuloze.
100
101
43. Maklura ( lat. Maclura pomifera )
Narodni nazivi: konjska jabuka, drvo mozak, divlja

pomorandža.
OPIS
----------------------------------------------------------
Maklura je samonikla jestiva i lekovita biljka. Listopadno drvo,
visine do 20m. Stablo je kratko, sive do svetlosmeđe boje. Trnovi su
dugu od 1 do 2cm. Listovi su jajasti, dužine od 6 do 12 cm. Plodovi
dozrevaju u septembru i oktobru. Seme je dugo 10 mm.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Potiče iz Severne Amerike. Danas raste po dvorištima,uz puteve..
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Indijanci su pravili lukove od stabla ove biljke. Izuzetno je otporna na
vremenske prilike.
Svojim specifičnim mirisom odbija glodare.
Plod je lekovit, dok se semenke jedu.
102
103
44. Maslačak ( lat. Taraxacum

officinale )
Narodni nazivi: radič, popina pogačica, žutinica, mljekača, smetanka...
OPIS
----------------------------------------------------------
Maslačak je samonikla jestiva, lekovita, začinska biljka.
Višegodišnja zeljasta biljka.
Cvetna stabljika je šuplja i naraste od 20 do 30cm. Cveta od marta do
oktobra. Pod zemljom se nalazi dosta debeo koren. Cvetovi su jarko žute
boje. Listovi su izduženi i grupisani u rozetu.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Rasprostranjen je na celom području od nizina do visokih planina.
Raste po baštama kao korov, livadama, pored staza i puteva,
travnjacima, njivama...
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Može se koristiti svež za salate, kao varivo, dodatak čorbama. Od
korena se može praviti hleb i kafa.
Podstiče varenje, izaziva znojenje, deluje kao diuretik, pojacava rad
bubrega, pomaže kod lečenja gihta, reumatizma, kožnih
104
105
106
45. Mišjakinja ( lat. Stellaria media )
Narodni nazivi: mišje uho, crevac, pticja trava,

zvezdica, mokrica, ...
OPIS
----------------------------------------------------------
Mišjakinja je samonikla jestiva i lekovita biljka. Raste po zemlji i
cveta tokom cele godine. Cvetovi su mali, beli.
Stabljika može da bude duga do 50cm. Ima je i preko zime. Listovi su
naspramni, mali.
Koristi se mladi socni izdanci bez korena.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste kao korov i ima je svuda.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Može da se jede sirova, može da se koristi kao salata, varivo, čorba.
Koristi se i u narodnoj medicini. Ona je baza za neke biljne meleme.
Koristi se za spoljašnju i unutrašnju upotrebu.
107
108
109
46. Navala ( lat. Nephrodium filix max )
Narodni nazivi: obicna paprat, bujatka.
OPIS
----------------------------------------------------------
Navala je samonikla jestiva biljka. Višegodišnja biljka, visoka 30 do
100 cm. Listovi joj izbijaju pravo iz zemlje i poredjani su u krug.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste po šumama, od viših brda pa do preko 1500 m nadmorske visine.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Sasvim mladi, socni, nerazvijeni listovi, koji su još uvijeni u spiralu kao
puževa kucica, mogu da se upotrebljavaju za spremanje čorbi, variva i
pirea u mešavini sa drugim divljim povrcem.
Podzemni deo je otrovan.
110
111
112
47. Obična grahorica ( lat. Vicia sativa )
OPIS
----------------------------------------------------------
Grahorica je samonikla jestiva biljka.
Visoka je do 1m. Stabljika je tanka i polegnuta. Krmna je biljka. Listovi
su parno perasti.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste pored puteva, livada, urbanih sredina
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Jestivi su mladi listovi kao i kuvane mahune (spremaju se kao pasulj).
Semenke sadrže 36% skroba.
Biljka ima antidijabetično delovanje. Primenjuje se i za cirkulaciju.
113
114
48. Oman ( lat. Inula helenium )
Narodni nazivi: obratiš, veliko zelje, ivansko

zelje, veliki koren
OPIS
----------------------------------------------------------
Oman je samonikla jestiva i lekovita biljka. Višegodišnja zeljasta
biljka, koja naraste preko 1m. Na vrhu stabljike su krupne cvasti žute
boje. Listovi su grubi i mogu biti dužine i do pola metra.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na vlažnim livadama, svetlim i sunčanim mestima.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Koristi se koren od biljke koji se vadi u rano proleće ili jesen.
Može da se jede i list kao i koren.
Primenjuje se za lečenje kašlja, protiv kuge, gripa, bronhitisa.
115
116
49. Osjak ( lat. Cirsium )
OPIS
----------------------------------------------------------
Osjak je samonikla jestiva i lekovita biljka. Rod sadrži oko 250 vrsta.
Listovi su im bodljikaci a cvetne glavice su ljubičaste boje. Čest su
korov.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na livadama, pored puteva, na neobrađenim zemljištima, u
baštama.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Koren je jestiv, može da se skuva. Stabljike i listovi su jestivi, ali se
moraju očistiti od bodljica. Cvetna glava je isto jestiva.
Ublažava bolove i pomaže kod gihta i reume.
117
118
50. Oštrolisna veprina ( lat. Ruscus aculeatus )
Narodni nazivi: bodljikava veprina
OPIS
----------------------------------------------------------
Oštrolisna veprina je samonikla jestiva i lekovita biljka. Raste kao
zimzeleni grm. Može dostići visinu do 1m. Stabljike su čvrste i
uspravne. Listovi su tvrdi, jajasti. Plod je jarkocrvena bobica, dužine oko
1cm.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste po šumama.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Mladi izdanci su jestivi, spramaju se kao špargle. Koren je lekovit, isto
može da se jede.
Napomena: Oštrolisna veprina je ugrožena vrsta !!!
119
120
121
51. Pegava mrtva kopriva ( lat. Lamium

maculatum )
OPIS
----------------------------------------------------------
Pegava mrtva kopriva je samonikla jestiva i lekovita biljka. Pripada
mrtvim koprivama. Ima bele pege na sredini po cemu se i zove tako.
Raste od proleca do jeseni.
Bogata je karotinom i vitaminom C.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste po šumama.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Koristi se sve osim korena. Prave se čorbe, salate, variva. Ne može da
se zameni sa nekom dvojnicom.
122
123
52. Pirevina ( lat. Elymus repens )
Narodni nazivi: pirevina, pirovina, puzeća

pirevina, pirika.
OPIS
----------------------------------------------------------
Pirevina je samonikla jestiva i lekovita biljka. Biljka je visine od 50
do 150 cm. Cvetovi su sakupljeni u uspravne, tanke i guste klasove.
Cveta preko celog leta. Listovi su duguljasti.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste kao korov po baštama, putevima, livadama..
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Može se jesti u manjim količinama. Kao salata.
Pomaže kod: upalnih procesa bešike,bubrega. Čisti krvne sudove.
Smanjuje nivo holesterola i triglicerida u krvi. Deluje kao diuretik.
Cela biljka se koristi.
124
125
53. Plućnjak ( lat. Pulmonaria officinalis )
Narodni nazivi: plućnik, medunika, kudrovac,

lisac...
OPIS
----------------------------------------------------------
Plućnjak je samonikla jestiva i lekovita biljka. Listovi su dlakavi dok
je stabljika visoka do 30cm. Na listovima ima pluca, pa se zbog toga i
tako zove.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na livadama, šumama, odgovara mu vlažno zemljište. Ima ga od
proleca do jeseni.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Može da se koristi kao varivo i za salate. Bogat je raznim vitaminima i
mineralima.
U ranoj fazi, može da se pomeša sa Kozlacem ( otrovna ) !
126
127
128
54. Poljsko zelje ( lat. Rumex patientia )
OPIS
----------------------------------------------------------
Zelje je samonikla jestiva biljka. Listovi su dugački, zelene boje.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na livadama u većem broju.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Koriste se mladi listovi i izdanci koji su ukusni i socni.
Pripremaju se na isti nacin kao i kultivirano povrće, slicno spanaću ili
kupusu sa što manje osoljene i kljucale vode. Jelo se priprema bez
mešanja u poklopljenoj posudi. Pripremaju se kao samostalno jelo ili se
dodaju čorbama, varivima, pasulju, pitama i drugim jelima.
Zelje sadrži više vitamina C nego limun (limun ima oko 53mg u 100gr).
Sadrži kalijum oksalat, vitamin A, kalcijum,...
129
130
55. Prosinac ( lat. Mercurialis perennis )
Narodni nazivi: resulja
OPIS
----------------------------------------------------------
Prosinac je samonikla jestiva biljka . Stabljika mu je u donjem delu
slabo dlakava dok je prema vrhu dlakavija. Naraste do 30cm. Listovi su
jajasti.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na senovitim mestima u listopadnim šumama.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Mladi listovi mogu da se jedu ali moraju da se prokuvaju, u sirovom
stanju je otrovna.
131
132
133
56. Pršljenasta žalfija ( lat. Salvia

verticillata )
OPIS
----------------------------------------------------------
Pršljenasta žalfija je samonikla jestiva i lekovita biljka. Stabljika je
uspravna, visine do 80cm. Listovi su srcoliki, dugi do 12cm.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste po livadama, napuštenim zemljištima, pokraj puteva.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Odlična je medonosna biljka. Listovi se koriste kao začin, isto i cvetovi.
134
135
57. Pucavac ( lat. Silene vulgaris )
Narodni nazivi: pušina, puknež, trava od uroka
OPIS
----------------------------------------------------------
Pucavac je samonikla jestiva i lekovita biljka. Naraste do 80cm.
Stabljika je gola i uspravna.
Listovi su ovalnog do jajastog oblika. Cveta od maja do septembra. Plod
je pucajuća čaura.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na livadama, pašnjacima, peskovitim i kamenitim terenima.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Koristi se mlado lišće, pupoljci i cvetovi. Dodaje se salatama,
čorbama, varivima. Pupoljci i cvetovi se jedu sveži.
Za lečenje se koriste lišće,stablo i cvet. Deluje kod
bronhitisa,gastritisa,bubrežnih oboljenja,izbacuje vodu, kao sedativ.
Koren se može upotrebiti kao zamena za sapun. Dobija se kuvanjem
korena u vrućoj vodi.
136
137
58. Puzava ivica ( lat. Ajuga reptans )
OPIS
----------------------------------------------------------
Puzava ivica je medonosna, samonikla jestiva i lekovita biljka.
Listovi su jajoliki i dugi su 4-12cm. Cvet je dvopolan i nalaze se na vrhu
stabljike.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste u većem broju pored puteva, na vlažnim livadama, šumama, sve
do 2000 mnv.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Koristi se za kašalj i problema sa jetrom. Jestivi su mladi listovi.
Spremaju se u čorbama i varivima. Nisu lepog ukusa, gorki su.
138
139
59. Renika ( lat. Cardaria draba )
Narodni nazivi: Obična renika, kupusac, sivkasta grbica
OPIS
----------------------------------------------------------
Renika je samonikla jestiva biljka. Višegodišnja biljka koja naraste
20-40cm. Cveta od maja do jula.
Liči na hajdučku travu ali nije ona. Listovi su prekriveni dlačicama,
ušiljenog vrha. Cvetovi su bele boje.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Podnosi sušu, raste pored puteva kao korov.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Jestivi su mladi listovi koji se beru pre cvetanja. Koriste se kao začin i
u salatama. Bitno je da se pre cvetanja beru listovi, kasnije postaju
otrovni.
140
141
60. Repunjača ( lat. Lapsana communis )
Narodni nazivi: vlaška salata, zlatnica, ognjičina
OPIS
----------------------------------------------------------
Repunjača je samonikla jestiva biljka. Stabljika je uspravna, tanka,
razgranata. Visoka 30-120cm. Listovi su kao na slici. Cvetovi su žute
boje.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste u šumama, vrtovima, kraj puteva. Od nižih predela do viših.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Jestivi su mladi listovi. Mogu se jesti u salatama, varivima, čorbama.
Sadrže karotin.
142
143
61. Rimski pelin ( lat. Artemisia pontica )
OPIS
----------------------------------------------------------
Rimski pelin je samonikla jestiva i lekovita biljka. Naraste od 40 -
200cm. Stablo je čvrsto,uspravno i gusto granato. Cveta u toku jula,
avgusta i septembra.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na livadama, njivama, zapuštenim mestima, pored puteva.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Listovi i cvetovi se koriste kao dodatak jelima. Pomaže kod boljeg
varenja, anksioznosti.Koristi se protiv grčeva, jačanja živaca.Treba je
koristiti u manjim količinama jer ima toksični sastojak tujon.
Biljka čisti creva od parazita, pomaže u otklanjanju problema sa
menstruacijama, matericom, astmom čak se koristila i za lečenje
steriliteta i moždanih oboljenja. List se jede i svež ili kuvan.
Svež i suv list odbijaju štetne insekte a biljka privlači korisne
oprašivače.
Čaj od biljke se koristi i kao efikasan insekticid.
144
145
62. Rusomača ( lat. Capsella bursa-pastoris )
Narodni nazivi: hocu-neću, tarcužak, devojačka

trava, torbičica.
OPIS
----------------------------------------------------------
Rusomača je samonikla jestiva i lekovita biljka. Listovi su
dugulasti,šiljasti. Plodovi su sitne trouglasto-srcaste ljušcice, koje kad
sazru pucaju na dva šava. Cveta od ranog proleca do kasne jeseni.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Pored puta, na livadama,na padinama, njivama i u povrtnjacima.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Nadzemni deo je jestiv. Mladi listovi se koriste u salatama, varivima,
kao dodatak jela.
Koristi se za zaustavljanje krvarenja iz sluznica probavnog sistema, kod
jakog menstrualnog krvarenja,
kao diuretik sa blagim antiseptickim delovanjem, kod akutne upale
mokracne bešike, kod pojave krvi u mokraci,
za poboljšanje izmene materija, kod arterioskleroze i za snižavanje
krvnog pritiska.
146
147
148
63. Sedmolist ( lat. Aegopodium

podagraria )
Narodni nazivi: sedmolist, kozja noga, bazjan, jarčevac
OPIS
----------------------------------------------------------
Sedmolist je samonikla jestiva, zacinska i lekovita biljka.
Naraste i do 100cm u visinu. Zove se sedmolist jer ima 7 listova.
Lako se razmnožava i predstavlja invazivnu vrstu.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Senovita mesta u listopadnim šumama, kraj potoka... Raste od proleca
do jeseni.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Mladi listovi su jestivi ( i stabljika ). Mogu da se koriste u salatama,
varivima, čorbama.
Ima ukus mešavine peršuna i celera.
Osušeni listovi se melju i koriste kao začin.
149
150
151
64. Šipak ( lat. Rosa canina )
Narodni nazivi: šipurak, divlja ruža, divlji šipak,

bela ruža, šepurika...
OPIS
----------------------------------------------------------
Šipak je samonikla jestiva i lekovita biljka. Koren je dobro razvijen i
duboko prodire u zemlju. Stablo je visoko 2-3m sa dugim granama.
Grane su obrasle jakim trnovima, i povijaju se na dole. Listovi su dugi
do 9cm. Cvetovi su bledoružičasti,beli. Plod se jede. Sazreva na jesen.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste po livadama,šumama,pored puteva,uz dvorišta...
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Od ploda se prave džemovi, marmelade. Služi i za čaj, pošto je lekovita
biljka.
Koristi se kod:
• Gastritisa
• Dijareje
• Avitaminoze
• Anemije
• Diuretik
152
• Antiupalno svojstvo
U 100gr ploda ima čak 450mg vitamina C. Limun, koji je simbol
vitamina C, jedva ima 50 mg u 100gr. Znači, 9 puta više!
153
154
65. Sremuš ( lat. Allium ursinum )
Narodni nazivi: medveđi luk, divlji luk,

srijemuž, crijemuša, cremoš.
OPIS
----------------------------------------------------------
Sremuš je lekovita i samonikla jestiva biljka.
Cveta od aprila do juna. Cela biljka miriše na beli luk. Javlja se u vecoj
meri na vecoj površini. List je duguljast, oštrog vrha i zelene boje. Mora
da miriše na beli luk! Ima bele cvetove. Koren je lukovica bele boje.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste u vlažnim, senovitim listopadnim šumama. Ima ga od ravnicarskih
predela pa sve do 1900 mnv
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Upotrebljavaju se za spremanje salata, čorbi, variva, pirea, zacina.
Inače je jako lekovit. Obara krvni pritisak i čisti masnoću!
OPREZ: Može da se zameni sa mrazovcem, kozlacem ili divljim
zumbulom !
155
156
157
158
66. Štavelj ( lat. Rumex )
Narodni nazivi: kiselica, kiseljak, ščav, konjsko

zelje
OPIS
----------------------------------------------------------
Štavelj je samonikla jestiva i lekovita biljka. Vrlo je invazivna biljka.
Izgled je sličan sa običnim zeljem, stim, da štavelj ima crvenkastu dršku.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na livadama, pored puteva, na njivama, u dvorištima,..
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Mladi listovi su jestivi, za salate, variva, čorbe. Oksalat je, može da se
koristi u manjim količinama.
Koristi se kod hemoroida, dijareje, regulisanje probave.
Koristi se čak i kao insekticid. Protiv biljnih vaši,tripsa,grinja.
159
160
67. Štir ( lat. Amaranthus retroflexus )
OPIS
----------------------------------------------------------
Štir je samonikla jestiva biljka. Naraste do 1m. Stablo je uspravno,
razgranato. Listovi mogu biti dugački od 4 do 14cm, a možda i više.
Koren je vretenast.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste u baštama, poljima, livadama. Na mestima gde se kopa.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Lišće štira je jestivo i ima veliku nutritivnu vrednost. Bogato je
mineralima (kalcijum, magnezijum, fosfor, cink i gvožđe) i vitamina
(vitamin C, beta karoten, niacin i riboflavin). Lišće se koristi sveže ili
kao začin. Može se pripremati kao varivo ili prilog uz jelo. Kuva se 15
do 20 minuta u osoljenoj vodi ili se dinsta. Ima neutralan ukus, a neki ga
smatraju ukusnijim od spanaća.
Seme koje se još naziva amarant je sitno i okruglo kao kod žitarica, ali
ne sadrži gluten. Od semena se pravi kaša, pahuljice, kokice, proteinske
pločice, supe i variva, a od brašna hleb, kolači i testenine. Mora termički
da se obradi, ne može sirovo da se jede.
161
162
163
68. Šumski čistac ( lat. Stachys sylvatica )
OPIS
----------------------------------------------------------
Šumski čistac je samonikla jestiva i lekovita biljka. Stabljika je
uspravna, šuplja, prekrivena dlačicama. Listovi su veliki, srcolikog
oblika.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste po šumama.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Mladi listovi su jestivi kao i cvetovi. Koriste se za salate, variva,
čorbe.
Koristi se za giht, bolesti želudca, jetre. Ima sedativno dejstvo,smanjuje
krvni pritisak,ojačava matericu i srce.
Koristio se pre u ginekološkoj praksi kao i za krvarenja materice.
164
165
69. Trnjina ( lat. Prunus spinosa )
Narodni nazivi: divlja šljiva, crni trn
OPIS
----------------------------------------------------------
Trnjina je samonikla jestiva i lekovita biljka. Može dostići visinu do
5m. Plod je plavičaste boje, sa košticom unutra. Koren se razvija duboko
u zemlju. Listovi su dugački oko 5 cm na kratkoj dršci. Cvetovi su bele
boje. Cveta od marta do aprila.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste uz njive, pored puteva, livada, uz rubove šuma.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Plodovi su jestivi. Prave se džemovi, marmelade, kompoti, rakija...
Osušeni plodovi se koriste za čaj. Lekoviti delovi su cvet, list, plod.
Listovi su bogati vitaminom C. Čaj od cvetova se koristi za jačanje
želudca, podsticanje mokraće.
Kompot je odličan za creva, obnavlja stolicu.
Ljudi koji imaju problema sa prostatom bi trebali da koriste trnjinu.
Pomaže za lečenje kašlja.
166
167
70. Troskot ( lat. Polygonum aviculate )
Narodni nazivi: pasja trava, ptičja trava, troska
OPIS
----------------------------------------------------------
Troskot je samonikla jestiva i lekovita biljka. Korovska je biljka.
Stabljika je polegnuta. Listovi su ovalni, kopljasti ili izduženi.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste u dvorištima,livadama,poljima,baštama. Široko je rasprostranjen.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Pomaže kod čira na želudcu,kod crevnih upala. Deluje na prestanak
povraćanja i dijareje. Koristi se i kod oboljenja jetre,kamena u buregu,
hemoroida, glavobolja. Služi za ispriranje usta i grla.
Može da se koristi u salatama, čorbama, varivima. Samo u manjim
168
169
71. Tušt ( lat. Portulaca oleracea )
Narodni nazivi: tušac, tušnjak, portulak,

ledena trava, tušanj.
OPIS
----------------------------------------------------------
Tušt je samonikla jestiva i lekovita biljka. Korovska je. Raste nisko,
po zemlji. Stabljika je okrugla, mesnata i sočna. Listovi su debeli,
mesnati, sočni. Cvet je žute boje.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste po baštama, njivama, pored puteva..
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Sadrži dosta kalijuma (494mg) i magnezijuma.
Koristi se često kao veoma ukusna samonikla biljka. Sve osim korena se
koristi. Mladi listovi su blagog kiselkastog ukusa. Sprema se kao
salata,čorba ili dodatak jelima. Može da se konzervira. Oksalat je,
treba da se koristi u manjim količinama.
Slično deluje kao adrenalin.U narodnoj medicini tušt se koristi za
poboljšanje imuniteta, poboljšanje cirkulacije, jačanje srca, prevenciju
tumora i oporavak onkoloških pacijenata, a brojni izvori navode da
pomaže ubrzavanju zarastanja rana, sprečavanju glavobolje, migrene,...
170
171
72. Velika mišjakinja ( lat. Stellaria holostea )
OPIS
----------------------------------------------------------
Velika mišjakinja je samonikla jestiva biljka. Razlikuje se od obične
mišjakinje ( lat. Stellaria media ) po cvetu bele boje, listovima. Ima 5
latica na cvetu.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na livadama, svetlim mestima, uz puteve, na senovitim mestima, u
šumama. Raste od nizina do 1800 mnv.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Može da posluži kao salata a i kao varivo. Ukusna je.
Paziti da se ne pomeša sa biljkom "Ptičje mleko (Ornithogalum L)".
Broj latica kod te vrste je deljiv sa 3. Ima još razlika.
172
173
73. Veliki različak ( lat. Centaurea scabiosa )
Narodni nazivi:Velika zečina
OPIS
----------------------------------------------------------
Veliki različak je samonikla jestiva biljka. Stabljika je uspravna,
visoka do 130cm.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste po suvim livadama,pašnjacima.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Jestivi su mladi listovi. Kuvaju se . Stariji listovi su gorči.
174
175
74. Verbena ( lat. Verbena officinalis )
OPIS
----------------------------------------------------------
Verbena je samonikla jestiva i lekovita biljka. Stabljika je
uspravna,naraste do 120cm. Cvetovi su ružičaste boje. Možete videti
kako izgleda na slikama.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na pašnjacima, suvim livadama,kamenitom tlu. Korovska je biljka.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Dobra je medonosna biljka. Koristi se biljka pre nego što potpuno
procveta. Gorkog je ukusa. Pomaže kod: Napetosti, nervnih oboljenja,
stres, nervoza, nesanica.
Koristila se u religijske svrhe.
Može za salate.
176
177
75. Vetrovalj ( lat. Eryngium campestre )
Narodni naziv: poljski kotrljan
OPIS
----------------------------------------------------------
Vetrovalj je samonikla jestiva i lekovita biljka. Lišće je kruto,
beličasto - zelene boje. Raste kao mali grm. Rasejava se vetrom, odakle
potiče i naziv biljke.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na livadama, brdima, njivama, pored puteva, otvorena mesta.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Mladi listovi mogu da se jedu kao salata. Koren se kuva, peče i služi
kao ukusno povrće. Pre se koristio kao slatkiš.
Pomaže kod kašlja, infekcije urinarnog trakta, čira na želudcu,
tuberkuloze, epilepsije. Ima antiseptično i protiv upalno dejstvo.
178
179
180
76. Vlašac ( lat. Allium

schoenoprasum )
OPIS
----------------------------------------------------------
Vlašac je samonikla jestiva i lekovita biljka. Listovi su šuplji, dugi 20
- 25 cm, rastu kao busen. Ima karakterističan miris, na luk. Cveta roze
boje. Lukovica je bele boje. Ne prijaju mu visoke temperature.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na vlažnim mestima, pored reka, potoka, livadama.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Koristi se kao začin i jede se u salatama. Listovi i lukovica se koriste.
Izražen miris i ukus.
Pomaže kod boljeg vida, jača imunitet, popravlja varenje,...
181
182
183
77. Vranilova trava ( lat. Origanum vulgare )
Narodni nazivi: divlji origano, bakina dušica, vranilovka,

mravinac, crnovrh.
OPIS
----------------------------------------------------------
Vranilova trava je veoma lekovita i začinska biljka. Stabljika je
crvena do ljubičasta. Listovi su jajasti.Cela biljka miriše.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na livadama, svetlim listopadnim šumama.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Koristi se kao začin.
Vranilova trava ima antimikrobno dejstvo.
184
185
78. Vratić ( lat. Tanacetum vulgare )
OPIS
----------------------------------------------------------
Vratić je lekovita i začinska biljka (u manjim količinama!).Stabljika
je uspravna,visoka do 150cm.Ima žute cvetove.
Latinsko ime Tanacetum potiče od grčke reči athanasia (besmrtan,dug
život). Ovo vulgare znači uobičajen, čest.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na zapuštenim mestima, vlažnim mestima, uz potoke, puteve,..
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Kao začin može da se koristi, u malim količinama.
Vratić je i lekovita biljka, stim što se mora voditi računa o dozi. Bolje ne
uzimati na sopstvenu ruku!
Ono što vratiću daje lekovtu svrhu, jesu alkaloidi, flavonidi, organske
materije, vitamim C, karotenoidi, gorka materija tanacetin.
Deluje kao fungicid i insekticid. Tera moljce,buve.
186
187
79. Zimska rukola ( lat. Barbarea vulgaris )
Narodni nazivi: sveta barbara, barica, repnica,

ritnja, dičak...
OPIS
----------------------------------------------------------
Zimska rukola je samonikla jestiva i lekovita biljka. Stabljika je
uspravna i dobro razgranjena. Biljka cveta od aprila do jula, žute boje.
Listovi su sjajni i goli.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na vlažnom i peskovitom zemljištu, uz reke, vlažne njive i livade.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Prizemni listovi se beru za jelo i koriste kao salata. Kad biljka procveta,
listovi nisu za jelo ( gorki su ).
188
189
190
80. Žir
OPIS
----------------------------------------------------------
Postoji više vrsta žirova. Hrastov i bukov žir. Oblik i veličina žira
različita je od vrste do vrste. Može biti dužine od 1.5 cm do 5 cm, širine
0.7cm do 2.7cm. Sazreva u septembru, oktobru. Zakačen je za peteljku.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste kao plod na drvetu hrasta, bukve. Najčešće listopadne šume.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Žir je jestiv i lekovit. Može da se pravi kafa od njega, služi i za
dobijanje brašna. Tokom istorije, narod ga je dosta koristio. Plod ima
dosta skroba. U sirovom stanju ne može da se jede, jer je gorak. Sadrži
tanin.
Pomaže kod štitne žlezde, anemije, ...
191
192
193
81. Zlatna soca ( lat. Oxalis corniculata )
OPIS
----------------------------------------------------------
Zlatna soca je samonikla jestiva i lekovita biljka. Pripada istoj
porodici kao i zečja soca. Nadzemni izdanci su dugi 15-50cm. Stablo je
puzeće. Cveta žute boje.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste po dvorištu, baštama, livadama, između kamenja.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Pomaže kod problema sa varenjem,gorušice, upale bubrega,osipa na
koži.
Jede se i sirova, dodatak jelima. Ne u većoj količini.
194
195
82. Žuta mrtva kopriva ( lat. Lamium

galeobdolon )
OPIS
----------------------------------------------------------
Žuta mrtva kopriva je samonikla jestiva i lekovita biljka. Pripada
mrtvim koprivama. Ima žute cvetove i zbog toga se tako zove.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na vlažnim mestima, na livadama, u šumama, pored puteva...
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Istraživanja su pokazala da oboleli od hronične bubrežne insuficijencije,
koji upotrebljavaju čaj od žute ili bele mrtve koprive, produžavaju vreme
do odlaska na hemodijalizu, jer ova biljka snižava nivo kreatinina i uree.
Može da se jede sirova a može i kao varivo, salata, pire, čorba da se

sprema. Ne može da se pomeša sa nekom otrovnom dvojnicom. Ne žari.
196
197
83. Žuti gavez ( lat. Symphytum tuberosum )
OPIS
----------------------------------------------------------
Žuti gavez je samonikla jestiva i lekovita biljka.
Trajna zeljasta biljka. Stabljika je uspravna, dlakava. Listovi su izbušeni,
hrapavi.
Ima žute cvetove i po tome se zove.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste u listopadnim šumama, na vlažnim zemljištima. Od nizina do
1700 mnv.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Jestivi su mladi listovi. Stariji listovi i koren sadrže alkaloide pa se ne
konzumiraju.
Koristi se za brže zaceljivanje rana i za regeneraciju tkiva.
198
199
OTROVNE BILJKE
Na otrovne biljke treba obratiti posebnu pažnju i dobro ih izučiti.
Otrovne biljke rastu u blizini samoniklih jestivih biljaka, pa dolazi do
mešanja. Nažalost, ponekad se dese smrtni slučajevi.
Ukoliko je neko početnik sa skupljanjem biljaka, prvo što treba, jeste da
nauči otrovne biljke. Sve biljke koje se svrstavaju u otrovne, nemaju istu
toksičnost. Nije ista otrovnost biljke u njenom punom razvoju i na kraju
vegetacije. Otrovni sastojci nisu ravnomerno raspoređeni u celoj biljci,
negde ih ima mnogo više u listu nego u korenu, ili u nekom drugom
delu.
Dosis sola facit venenum - doza čini otrov, to je nekad presudno.
U prirodi često nailazimo na plodove koji privlače našu pažnju svojim
oblikom, bojom. Nikako ne treba jesti, nešto što ne poznajemo
dobro! Neki to osete na svojoj koži.
Do trovanja dolazi slučajno, iz neznanja ili neopreznosti. Posledice
mogu biti blaže ili teže, zavisi kako se i kada odreaguje. Treba voditi
računa i sve prekontrolisati.
Simptomi mogu da budu različiti, od mučnine, povraćanja, dijareje pa do
otežanog disanja, kome itd. To sve zavisi od vrste i količine biljke.
Najčešće se otruju deca, zbog svoje radoznalosti.
Ukoliko osetite simptome, treba da se javite lekaru.
200
1. Ambrozija ( lat. Ambrosia artemisiofolia )
Narodni nazivi: opaš, parložna trava, pelenasta ambrozija,

amerikanka,...
OPIS
----------------------------------------------------------
Ambrozija je invazivni korov, jedna od najopasnijih i napoznatijih
alergenih biljaka na svetu. Može dostići visini i preko 2m. Koren je
vretenast. Stablo je uspravno, razgranato. Listovi su jajastog oblika.
Presek stabla je četvrtast ili okrugao. Cvetovi su žute boje. Ima je od
sredine aprila pa sve do kasno u jesen.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste pored puteva, u njivama, livadama, dvorištima.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Polen od ambrozije utiče na alergijske reakcije kod ljudi. Nekada se ova
biljka smatrala " hranom bogova ".
Otežano disanje i pojačana sekrrecija su osnovni oblici alergije.
Dermatitis isto može da nastupi.
201
202
203
2. Aptovina ( lat. Sambucus ebulus )
Narodni nazivi: apta, abdovina, avdika, burjan, smrdljiva

bazga.
OPIS
----------------------------------------------------------
Aptovina je otrovna i lekovita biljka. Raste od 50 do 250cm. Listovi
neprijatno mirišu. Plodovi su male crne bobice. Cveta u julu i avgustu.
Koren je jak i bele boje.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste po rubovima šuma, putevima, njivama, poljima, gde su ljudi.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Pre se mnogo više koristila u lekovite svrhe. Treba biti oprezan jer može
da izazove probleme ukoliko se uzima u većoj količini!
Svi delovi sadrže gorke stvari, eterično ulje i razne šećere te stvari koje
deluju diuretički, purgativno i izazivaju mokrenje. Plodovi sadrže gorke
stvari, eterično ulje, tanine, šećer, organske kiseline, pektine, glikozid
sambunigrin i antocijan sambucijanin.
Ukoliko se uzme u većim količinama, može da izazove mučninu i
povraćanje. Bobice ne smeju sirove da se jedu.
204
205
206
3. Divlji mak ( lat. Papaver rhoeas )
Narodni nazivi: bulka, turčinak
OPIS
----------------------------------------------------------
Divlji mak je lekovita i otrovna biljka. Široko je rasprostranjena. Ima
crvenu boju latice. Plod je čaura, ispunjena mnogobrojnim semenima.
Stabljika je uspravna, slabo razgranata. Listovi su jajasti.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste pored puteva, u šumama, livadama...
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
U sirovom stanju je otrovna i ne treba je konzumirati. Sušenjem, ova
biljka gubi otrovnost.
U narodnoj medicini, čaj od ove biljke se koristi za lečenje disajnih

organa, problema sa organima za varenje.
207
208
4. Divlji zumbul ( lat. Scilla bifolia )
OPIS
----------------------------------------------------------
Divlji zumbul je smrtonosna biljka koja raste jako blizu sremuša.
Razlikuje se po listu od njega i ne može se pomešati ukoliko se pažljivo
bere sremuš. Ima malu jabučicu na kraju, a listovi su mu uski i dugački.
Raste nekoliko mm od sremuša.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste po šumama, senovitim mestima, kamenitom području. Od nizina
do 2000 mnv.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Cela biljka je otrovna.
209
210
5. Kalina ( lat. Ligustrum vulgare )
Narodni nazivi: divlja kalina, evropska kalina, kozje grožđe,

kozjačica.
OPIS
----------------------------------------------------------
Kalina je otrovna biljka. Raste kao žbun visine do 3m. Stabljika je
kruta, uspravna sa sivo-braon korom. Plod je mala crna bobica koja je
otrovna.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste po listopadnim šumama.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Cela biljka je otrovna, plod, listovi. Plodovi uzrokuju povraćanje,
dijareju, grčeve.
Sok od bobica se koristio za bojenje tkanina
211
212
213
6. Kopitnjak ( lat. Asarum europaeum )
Narodni nazivi: konjsko kopito, omiljnik, leskovnjača,

tamnjanče.
OPIS
----------------------------------------------------------
Kopitnjak je lekovita i otrovna biljka. Koren je žiličast. Stablo je
kratko, uspravno sa dlačicama. Listovi su bubrežastog oblika.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste u šumama hrasta kitnjaka, graba, bukve.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Koren ima lekovita svojstva. Pre se koristio u narodnoj medicini. Neki
ga preporučuju kao zamena za biber. Drugi smatraju da je otrovna i da je
ne treba koristiti.
214
215
216
7. Kozlac ( lat. Arum maculatum )
Narodni nazivi: kozalac, zmijino grožđe, zmijin češalj,

kalendar, zakoznik,..
OPIS
----------------------------------------------------------
Kozlac je otrovna biljka. Stabljika dostiže visinu do 40 cm. Listovi su
krupni, šiljastog oblika. Drške su dugačke. Listovi su tamnozelene boje
sa pegama. Plod je bobica narandžastocrvene boje.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste po šumama.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Cela biljka je otrovna. Koren sadrži dosta skroba. Tokom prelaska
Srpske vojske preko Albanije, dosta se koristio. Mora prvo da se osuši
pa tek onda da se kuva, peče. Ne preporučujem!
U sirovom stanju je otrovan. Javlja se pečenje u ustima i grlu.
217
218
219
8. Kukuta ( lat. Conium maculatum )
Narodni nazivi: boliglava, bologlav, vodena mrkva,

velika kukuta, mišje zelje, mišjak, komin, kukuta pegava, smrdljivac,
smrdljivi koren, trbulja, trbuljika, cvolika, bučumiž
OPIS
----------------------------------------------------------
Kukuta je veoma otrovna biljka. Ova biljka je služila za izvršenje
smrtne kazne u Grčkoj. Sokrat je nastradao od nje.
Zeljasta biljka koja naraste i do 2.5m visine. Cela biljka smrdi na miševe
i cela je otrovna. Stabljika je šuplja. Listovi su sastavljeni od 2 do 4
listića u obliku pera.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste pored puteva, ograda i međa, po ruševinama, livadama, šumama...
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Cela biljka je otrovna i treba je se paziti. Sadrži supstancu konin koja
razara celo telo. Dovodi do otkazivanja organa, pa na kraju i do smrti.
Oko 6-8 listova može da bude fatalno.
Umire se polako i bolno.
220
221
222
9. Kurika ( lat. Euonymus europaeus )
OPIS
----------------------------------------------------------
Kurika je otrovna biljka. Raste kao listopadni grm ili nisko stablo,
visine do 6 metara. Kora je glatka. Listovi su izduženi, dugi 3 - 10 cm.
Plod je otrovan, sadrži alkaloide: teobromin i kofein.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na rubovima šuma, u parkovima.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Cela biljka je otrovna, posebno plod.
Od trovanja najčešće stradaju deca zbog lepog ploda.
223
224
10. Ljutić ( lat. Ranunculus acris )
OPIS
----------------------------------------------------------
Ljutić je lekovita i otrovna biljka. Stabljika je uspravna, razgranata.
Naraste do 100 cm. Listovi su dlakavi na dugim peteljkama. Cveta žute
boje.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na vlažnim mestima, pored kanala, potoka, livada.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Cela biljka je otrovna. Nije za upotrebu. Sadrži kardiotinične glikozide.
U narodnoj medicini se koristila za spoljašnju upotrebu.
225
226
227
11. Mali zimzelen ( lat. Vinca minor )
OPIS
----------------------------------------------------------
Mali zimzelen je lekovita i otrovna biljka.
Zeljasta biljka koja može narasti i do 25cm. Listovi su zeleni tokom cele
godine. Tamnozelene su boje i glatki su.
Raste u većoj gomili i pokriva velike površine.
Prekriva zemlju i time sprečava isparavanje vode, korisna je.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste uglavnom u listopadnim šumama, šumaricima i čistinama uz rub
šume.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Mali zimzelen je otrovan.
Ova biljka sadrži između ostalih bioaktivnih stvari i sitosterol. Sitesterol
je vrlo koristan jer smanjuje upijanje holesterola u crevima unešenog
hranom. Tako pridonosi smanjenju tzv. lošeg holesterola male gustoće
(LDL).
Alkaloid vinkamin još je jedna važna bioaktivna tvar u malom zimzelenu
koja se koristi u lečenju ljudi. Vinkamin je vazodilatator (širi krvne žile)
pa poboljšava opskrbljenost mozga kiseonikom. Stoga je koristan jer
pospešuje različite mentalne aktivnosti.
228
229
230
12. Mrazovac ( lat. Colchicum autumnale )
OPIS
----------------------------------------------------------
Mrazovac je otrovna biljka, stim da može doći do smrtnog ishoda.
Koren prodire duboko u zemlju, smeđa je lukovica. Cveta ružičaste boje.
Listovi su kopljasto-levkastog oblika. Mrazovac cveta od kraja leta pa
do polovine jeseni.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na pašnjacima, livadama, vlažnim mestima.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Mrazovac se često zameni sa Sremušem ( lat. Allium ursinum ). Zato
voditi računa. Dešavali su se smrtni ishodi.
• Prva faza - muka, povraćanje, dijareja
• Druga faza - aritmija, oštećenje jetre i bubrega, smanjenje
leukocita...
Cela biljka je otrovna.
231
232
233
13. Pomoćnica ( lat. Solanum nigrum )
Narodni nazivi: kokošije grožđe, crna pomoćnica, pasje

zelje, torica.
OPIS
----------------------------------------------------------
Pomoćnica je otrovna biljka. Ima uspravno stablo koje može da naraste
do 60cm. Listovi su trougaonog oblika. Plod je bobica crne boje, rastu
kao grozd.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste uz puteve.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Cela biljka je otrovna. Upotrebljava se u medicini ali ne i u narodnoj
medicini.
Neki ljudi je vode kao biljku koja može da se jede u izuzetnim
slučajevima.
Sadrži supstancu solanin.
234
235
14. Rusa ( lat. Chelidonium majus )
Narodni nazivi: rosopas, lastina trava, lišavica, zmijino

mleko
OPIS
----------------------------------------------------------
Rusa je lekovita i otrovna biljka. Višegodišnja biljka uspravnog stabla.
Listovi su krupni i dlakavi.
Cvetovi su žuti. Cela biljka se koristi.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na livadama, šumama, pored puteva, dvorišta... Raste na prostoru
Evrope.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Biljka nije za jelo.
Biljka je bogata sa alkaloidima, saponinima. Pri upotrebi ruse treba biti
oprezan jer može izazvati povracanje, dijateju,bolove u stomaku.
236
237
238
15. Škripavac ( lat. Digitalis lanata )
Narodni nazivi: Vunasti digitalis, besnik, nesniče,

zubačica, ponjavica.
OPIS
----------------------------------------------------------
Škripavac je otrovna biljka koja može dovesti do smrti. Naraste do
60cm u visinu. Cvetovi su dvopolni i oprašuju ih insekti. Koren je
razgranat,dužine oko 20cm. Plod je čaura u kojoj se nalazi dosta semena.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na zemljištu bogatim humusom, na suvim ili vlažnim mestima.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Biljka je jako otrovna i može biti smrtonosna, pogotovo za decu.
U svim delovima digitalisa ima kardiotoničnih glikozida sa steroidnim
skeletom. U listovima (+Digitalis lanatae folium) ima najviše glikozida,
a naročito u prizemnim (0,4 – 1%). U stabljici, korenu, cvetovima i
semenu takođe su prisutni glikozidi (lanatozidi A, B, C, D) a naročito
lanatozid C.
Određeni delovi se koriste za pravljenje lekova.
239
240
16. Solomonov pečat ( lat. Polygonatum odoratum )
OPIS
----------------------------------------------------------
Solomonov pečat je lekovita i otrovna biljka. Ime je dobila po kralju
Solomonu ( iz Biblije, sin Davidov ). Stabljika je uspravna, povijena u
luku, visine do 50 cm. Koren je horizontalan za podlogom. Listovi su
usmereni prema gore, suženi u kratku peteljku.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na prostoru cele Evrope i Azije. Raste u svetlijim listopadnim
šumama, na vlažnim zemljištima, rubovi šuma.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Jestivi su mladi izdanci. Bogati su vitaminom C i obavezno se kuvaju.
Koren je i lekovit ( Mora dobro da se osuši ili termički da se obradi
pošto je otrovna ). Bobice su otrovne.
241
242
17. Tatula ( lat. Datura stramonium )
Narodni nazivi: Datura, kužnjak, bikov list, bika,

bulnjak, kravljača...
OPIS
----------------------------------------------------------
Tatula je smrtonosno otrovna biljka. Stablo je uspravno. Listovi su
jajasti. Cvetovi su pojedinačni i imaju neprijatan miris.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste na zapuštenim mestima, pored puteva i ograda, u baštama,
njivama, vinogradima.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Cela biljka je otrovna. Određeni delovi se koriste u medicini. Nikako da
uzimate na svoju ruku, može biti fatalno.
243
244
245
18. Visibaba ( lat. Galantus nivalis )
Narodni nazivi: dremulja, podremušak, bablji klimpač,

debeloglavka.
OPIS
----------------------------------------------------------
Visibaba je lekovita i otrovna biljka. Listovi su nepotpuni dugi 8-9cm.
U osnovi se nalaze 2-3 široka linearna lista. Cvetovi su beli, slabo
mirišu. Stablo je uspravno.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste u prozračnim listopadnim šumama, na livadama, uz potoke.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Svi delovi biljke sadrže otrovne alkaloide. Lukovice sadrže galantamin,
on je vrlo otrovan i uzorkuje povraćanje.
Koristi se kod spoljnih bolesti.
246
247
248
19. Vučja jabuka ( lat. Aristolochia clematitis )
OPIS
----------------------------------------------------------
Vučja jabuka se ranije smatrala lekovitom biljkom i upotrebljavana je
širom Balkana. Novijim istraživanjima, smatra se otrovnom biljkom.
Smatra se da je uzrok balkanse endemske nefropatije.
Stabljika je visoka do 1m, uspravna. Listovi su na dugačkim drškama,
jajastog oblika. Ima žute cvetove, i cveta od maja do juna.
----------------------------------------------------------
STANIŠTE
----------------------------------------------------------
Raste po ravničarskim krajevima, pored puteva, na livadama, šumama.
----------------------------------------------------------
UPOTREBA
----------------------------------------------------------
Vučja jabuka oštećuje bubrege. Cela biljka je otrovna.
249
250
251
LITERATURA
• Plantea https://www.plantea.com.hr/
• Wikipedia https://sr.wikipedia.org/sr
• Ljubiša Grlić „ Enciklopedija samoniklog jestivog bilja “
• Ishrana u prirodi, Vojnoizdavački zavod
• Bio ras Petnica http://bioras.petnica.rs/home.php
Sve slike koje su korišćene u ovoj knjizi pripadaju autoru.
252
O AUTORU
Marko Stevanović je rođen maja meseca 2000. godine, u Ostružnici kod
Beograda. Trenutno je student elektotehnike, a bavi se proučavanjem
prirode. Autor je više tekstova o samoniklim jestivim i lekovitim
biljkama. Vodi kurseve za upoznavanje sa prirodom.
Kontakt:
Gmail: marko438@gmail.com
Fb stranica:
https://www.facebook.com/mocbiljaka1/?ref=pages_you_manage
253

Jestive Biljke Lokalne

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Jestive Biljke Lokalne

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Marko Stevanović Hrana iz prirode

25. Dobričica ( lat. Glechoma hederacea ) ........................................................... 64

53. Plućnjak ( lat. Pulmonaria officinalis )........................................................ 126

81. Zlatna soca ( lat. Oxalis corniculata ) .......................................................... 194

Da bi se kompletiralo znanje potrebno je pored teorije, posvetiti se

SAMONIKLE JESTIVE BILJKE

1. Bedrinac ( lat. Pimpinella major )

Narodni nazivi: bedrenika,bedrinica,goveđa trava, reska, zaduh,

„ Jedi luka i malu bedreniku pa ćeš starost doživeti veliku “.

Koren se koristi u lekovite svrhe. Biljka ima specifičan miris i ukus.

Bedrinac: antiseptik, antireumatik, antiinflamatorik, antispazmodik,

2. Bela rada ( lat. Bellis perennis )

Narodni nazivi: krasnica, krasuljak,

Pored svega toga gore navedenog ona je i lekovita biljka.Koristi se u

Može da se jede u sirovom stanju. Glavice mogu da se kisele, kao

Sadrži saponine,gorke supstance,etericna ulja i tanine.

3. Bokvica, ženska ( lat. Plantago major )

Narodni nazivi: ženski zilovilak, žilavac, široki trputac, čelnik,

U narodnoj medicini se koristi kod upale bešike sa krvarenjem, kod

Može da se koristi u salatama, varivima, čorbama samo u manjim

Oksalna kiselina utiče na stvaranje kamena u bubregu. Namirnice koje

4. Bokvica, muška ( lat. Plantago Lanceolata )

Narodni nazivi: uskolisna bokvica, bukvica, glavor, duga bokva, dugi

Može da se koristi u salatama, varivima, čorbama samo u manjim

5. Broćika ( lat. Galium aparine )

Narodni nazivi: broć, prilepak, divlji broć,

Smiruje grčeve, pospešuje znojenje i mokrenje.

Ima je u toku proleća i to u večim količinama na jednom mestu.

6. Bljušt ( lat. Tamus communis )

Narodni nazivi: kuk, kuka, kukača, zmijino grožđe, crna

Napomena: Bobice su otrovne, ne konzumirati ih! Mladi izdanci su

7. Bradavičak ( lat. Cardamine bulbifera )

Narodni naziv: konopljika

Nema otrovnu dvojnicu.

8. Brazdavi zvončić ( lat. Campanula trachelium )

Narodni naziv: koprivastolisni zvončič.

Jestivi su mladi listovi pre cvetanja. Dodaje se u salatama, čorbama,

9. Brekinja ( lat. Sorbus torminalis )

Narodni nazivi: brek, bokunja, brekulja

Kora se isto koristi, lekovita je.

10. Čestoslavica ( lat. Veronica officinalis )

Narodni nazivi: razgon, prava veronika, šumska

Potpomaže i olakšava varenje i rad creva, a sprečava i proliv

11. Čičoka ( lat. Helianthus tuberosus )

Narodni naziv: divlji krompir

12. Cigansko perje ( lat. Asclepias syriaca )

Narodni naziv: svilenice

Za 1h branja može da se nabere i do 10kg. Ne postoji opasnost da se

13. Cikorija ( lat. Cichorium intybus

Narodni nazivi: vodopija, plava vodopija, modrica, žućenica, konjogriz,

Koren je bogat inulinom, polisaharidom i kao takav se preporučuje

U ishrani se koriste listovi. Mešaju se sa drugim povrćem. Koristi se i za

14. Crni slez ( lat. Malva sylvestris )

Narodni nazivi: gušćernjak, ćureća trava, velika

Može se spremati varivo i čorba od listova sleza.

15. Crnjevac ( lat. Prunella vulgaris )

Narodni naziv: svelečilica

16. Crvena mrtva kopriva ( lat.

Narodni nazivi: ljubičasta mrtva kopriva, ljubičasta arhanđelka.

17. Čuvarkuća ( lat. Sempervivum tectorum )

Narodni nazivi: pazikuća, vazdraživa, divlje

18. Detelina ( lat. Trifolium sp. )

Crvena detelina razređuje krv.