Korovi u zasadu jagode i mere

njihovog suzbijanja

Mogućnosti suzbijanja korova u zasadu jagoda

Jagoda je voćna vrsta sa niskim habitusom, te je vrlo osetljiva na

prisustvo korova. Radi uspešnog njenog gajenja korovi se moraju tokom
celog vegetacionog perioda suzbijati.
S obzirom da je jagoda niska biljka, korovi je zasenjuju i umanjuju
fotosinezu, oduzimajući joj vodu i mineralne mateije, gusti sklop stvara
uslove za jači napad bolesti i štetočina, usporava se razvoj, prinosi su
manji, kvalitet polodova lošiji, a krajnji rezultat je uginuće biljke. Zbog
toga se ovom problemu mora prilaziti krajnje ozbiljno počev od pripreme
zemljišta, pa do kraja eksploatacije zasada.
Korovi u zasadu jagode se mogu suzbijati mehaničkim i hemijskim
putem.
Mehaničko suzbijanje korova je kombinacija ručnog plevljenja i
uništavanja korova pomoću mašina, najčešće motokultivatora,
rotofrezera. Održavanjem zemljišta između redova jagoda u stanju čistog
ugara, pored razbijanja pokorice, očuvanje vlage i pravljenja rastresitog
zemljišta, ujedno se uništavaju i korovi.
Istovremeno sa frezovanjem treba pleviti korove u redu sa jagodama
i to još dok su mladi i mali, a zemljište vlažno, jer se tako lakše čupaju.
Ručno okopavanje i plevljenje je naporno, postiže se mali učinak, a često
se obavlja u uslovima vlage ili suše. Na većim površinama zahteva dosta
radne snage.
U situacijama kada ne možemo obezbediti dovoljno radne snage i
mašina, ili nam spoljni uslovi to ne dozvoljavaju i kada korovi zbog
plodne zemlje intezivno rastu, njihovo uništavanje sprovodimo pomoću
herbicida. Primena herbicida u zasadima jagode je dopunska mera koja
može da zameni jedno do dva kultiviranja.
Uništavanje korova u zasadima jagode je mnogo teže nego kod
drugih voćaka. Većina herbicida koji se koriste kod jagode deluje
uglavnom na jednogodišnje korovske vrste, što je otežavajuća okolnost.
Kao niska zeljasta biljka sa plitkim korenovim sistemom jagoda je
osetljiva prema mnogim efikasnim herbicidima, pa ih ne smemo koristiti
čime je njihov izbor dosta sužen. S druge strane, efikasnost primene
nekog herbicida zavisi od niza činilaca: osobine zemljišta, količine

11
padavina, stepena zakorovljenosti i vrste korova, sorte jagoda, starosti
zasada, njegove ishranjenosti.
Efikasnost primene herbicida na korove ocenjuje se prema
internacionalnoj skali.
EWRC ( European Weed Research Council)
od 1 do 9, gde je:

1= 0% zakorovljenosti
2= 2-5% zakorovljenosti
3= 5% zakorovljenosti
4= 10% zakorovljenosti
5= 15% zakorovljenosti
6= 25% zakorovljenosti
7= 35% zakorovljenosti
8= 67,5% zakorovljenosti
9= 100% zakorovljenosti

Ova skala odražava ocenu zakorovljenosti tretirane površine u

odnosu na netretiranu površinu. Brojevi od 1-4 znače dobru efikasnost
herbicida, a brojevi od 6-9 nezadovoljavajući rezultat.
Efikasnost primene herbicida ocenjuje se i koeficijentom efikasnosti
(K.E.) po formuli:

(B-A) x 100
K.E.=
B
gde je:

A- broj korova na tretiranoj površini (na m2)

B- broj korova na m2 na kontroli ( netretiranoj površini)

Koeficijent efikasnosti predstavlja relativan odnos uništenih korova

tretiranjem u odnosu na kontrolu.
D. Jovanović (1995) je u svojim istraživanjima utvrdio kombinacije
herbicida koje zahtevaju najmanja ulaganja, daju najveći efekat i
obezbeđuju maksimalno moguću ekološki zdravu hranu. Najstabilniju
efikasnost ostvarila je kombinacija preparata Venzar + Fusilade super, a
koeficijent efikasnosti je iznosio od 92-95%.

12
 Hemijske mere borbe protiv korova

Suzbijanje korova obuhvata brojne i raznovrsne mere, koje imaju za

cilj eliminisanje korova i povećanje prinosa gajenih biljaka. U
savremenoj borbi protiv korova veoma važno i značajno mesto imaju
herbicidi. Njihovom primenom omogućeno je povećanje prinosa uz
prelazak na mehanizovanu proizvodnju i smanjenje neposrednog ljudskog
rada.
Izbor herbicida, pored vrste gajenih biljaka, faze njenog razvića i
načina (sistema) gajenja, zavisi kako od stanja zakorovljenosti i stepena
razvića korova, tako i od kompleksa agrotehničkih mera i agroekoloških
faktora datog područja. Za pravilan izbor herbicida takođe je važno
poznavanje načina njihovog usvajanja i delovanja kao i perzistetnost
herbicida i vreme njigove eliminacije iz spoljašnje sredine. Poznavanje
svih ovih činilaca omogućuje primenu herbicida bez mogućih negativnih
posledica, naročito pri uzastopnoj višegodišnjoj primeni istih herbicida na
jednoj proizvodnoj površini.
Na osnovu rezultata višegodišnjih ispitivanja primene herbicida u
zasadima jagoda (R. Janković, 1996; D. Jovanović, 1995.), preporučuju
se sledeći: Difenamid WP-80 ili Dymid 80, Venzar WP 80 ili Lenacil S
80, Tenoran, Simazin, Devrinol WP-50 i kao dopunski Gramokson,
Reglon i u novije vreme Betanal, Sinbar i Selekt super.
Dajmid ili Difenamid WP-80 se koristi u količini 6 do 8 kg/ha sa 400
do 600 l vode. Efikasan je protiv mnogih jednogodišnjih širokolisnih i
uskolisnih korova, a može se koristiti i u novim zasadima od 2 do 6
nedelja posle sadnje. Deluje samo u fazi klijanja semena korova, pa zato
već nikle korove treba suzbiti mehanički ili istovremeno koristiti
Gramokson ili Reglon: u međurednom prostoru ili između folija. U
starijim zasadima se koristi tokom februara-marta. Od momenta prskanja
do berbe treba da prođe najmanje 2 meseca. Ako se koristi posle berbe,
onda treba koristiti štitnike da rastvor herbicida ne padne na zelene
delove bokora, a pogotovu ne na centralnu rozetu. Ovaj preparat se koristi
isključivo na srednje teškim i težim zemljištima.
Venzar WP-80 ili Lenacil S-80 suzbija mnoge širokolisne
jednogodišnje vrste i neke jednogodišnje uskolisne vrste korova.
Primenjuje se pre i posle sadnje u količinama 1,5 do 2 kg/ha, sa
obaveznim unošenjem u zemljište na dubinu 5 do 8 cm. U rodnim

13
 zasadima primenjuje se rano u proleće po čitavoj površini ili duž redova i
samo jedanput godišnje na istoj površini. Ne sme se koristiti na lakim i
peskovitim zemljištima. Za pun efekat potrebna je optimalna vlažnost, te
ukoliko toga nema treba primeniti navodnjavanje.
Tenoran ( Tenoran R-50) se primenjuje u količini 6-8 kg/ha u jesen,
rano u proleće ili posle berbe. Namenjen je suzbijanju jednogodišnjih
širokolisnih korova, a slabo deluje na uskolisne korove. Deluje na korove
u fazi klijanja i nicanja do pojave dva lista i to uglavnom preko korena.
Najmanje 15 dana pre tretiranja zemljište držati u obrađenom stanju-da
korovi počnu klijati, a posle tretiranja ne vrši se obrada najmanje 20 dana
da bi dejstvo herbicida došlo do izražaja.
Simazin ( Simazin S-50) je dosta primenjivan herbicid u gajenju
jagodastih voćaka. Širokog je spektra delovanja na širokolisne i uskolisne
korove u fazi klijanja i nicanja. Koristi se u količinama oko 2 kg/ha uz
puni oprez da rastvorom ne budu zahvaćeni bokori jagode. Primenjuju se
od novembra do kraja februara, jedanput godišnje i ne sme se koristiti na
lakim i peskovitim zemljištima.
Devrinol WP-50 sa aktivnom materijom napropamid se vrlo uspešno
koristi kod gajenja jagoda, kako u mladim tako i u rodnim zasadima u
količinama od 3 do 6 kg/ha. Primenjuje se u jesen i zimu, uništava mnoge
jednogodišnje korove u fazi klijanja, a pre nicanja. Ako se primenjuje u
proleće zemljište treba plitko iskultivirati na 3 do 5 cm dubine, a u slučaju
manjka vlage treba izvršiti navodnjavanje.
Devrinol se može u rano proleće, kombinovati sa kontaktnim
herbicidima Gramoksonom i Reglonom- kako bi se uništili
prezimljavajući korovi.

Tabela 1.
Neke karakteristike najvažnijih herbicida

Sadržaj Rastvorlji- Perzistet-

Grupa Deluje
Preparat aktivne vost u vodi nost LD-50 mg/kg
otrova preko
materije mg/l (dana)
Venzar Lenacil 80 WP 6 III 11.000 Korena
Napropamid 50
Devrinol 73 70 III 5.000 Korena
WP
Difenamid 50
Difenamid 260 90 III 1.050 Korena
WP
Fusilade Fluazifop-p-
2 28 III 2.451-3.680 Lista
super butil 125 KE

Za suzbijanje korova u zasadima jagoda iz svog proizvodnog

programa Galenika-fitofarmacija a.d. preporučuje preparat Gallant Super

14
u količini od 0.8 l/ha za uskolisne jednogodišnje korove i od 1.3-1.5 l/ha
za uskolisne višegodišnje korove, kao i preparat Monosan herbi u dozi od
1-1.5 l/ha. Delta Agrohemija Beograd iz svog proizvodnog programa
preporučuje preparat Fusilade forte za suzbijanje uskolisnih korova u
količini od 0.8-1.5 l/ha.

Osnove izbora herbicida

Herbicidi su različita hemijska jedinjenja organskog i neorganskog

porekla, koja služe za uništavanje biljaka. Sama reč herbicid potiče od
latinske reči herba, što znači trava, biljka, i cedo, cedere, što znači ubiti,
uništiti. Prema tome, sva jedinjenja i različite druge materije sa fitocidnim
delovanjem mogle bi se nazvati herbicidima. Međutim u praksi se pod
herbicidima, po pravilu, podrazumevaju samo ona jedinjenja koja se
koriste, ili dolaze u obzir za borbu protiv korovskih biljaka.
Herbicidi mogu delovati i na gajene biljke. Zbog toga je od
posebnog značaja poznavati, kod svakog herbicida, njegovo delovanje
kako na korovske tako i na gajene biljke. Isto tako, od izuzetnog je
značaja znati kako, kada, na koji način i pod kojim uslovima herbicid
deluje, pošto njegovo delovanje nastupa često u određenim fazama svake
biljne vrste, a u velikom stepenu zavisi i od ekoloških uslova. Otuda je
primena herbicida veoma složen zadatak jer se nepravilnom primenom
mogu naneti ozbiljne štete gajenim biljkama, čak i veće nego štete koje bi
naneo korov u svom optimalnom razvoju.
Po karakteru dejstva na biljke, herbicidi se dele na dve osnovne
grupe:
1. Totalne (koji uništavaju sve biljke) i
2. Selektivne (koji uništavaju samo određene vrste biljaka, pre
svega korovske biljke)

Selektivna svojstva pojedinih grupa herbicida koja zavise ne samo

od prirode aktivne supstance već i od čitavog niza drugih faktora,
iskorišćena su za suzbijanje korovskih biljaka u usevu gajenih biljaka.
Problem racionalne primene herbicida podrazumeva efkasno
suzbijanje korova u optimalnim uslovima i uz minimalne troškove je
naročito značajan danas, u vreme prelaska na intezivnu, skoro potpuno
mehanizovanu proizvodnju. Unošenjem velikih količina mineralnih
đubriva, gajenjem visokorodnih sorti i hibrida, navodnjavanjem,
mehanizacijom procesa proizvodnje, utiče se na promenu sastava
korovske flore određenog useva, pojavljuju se neki novi korovi ili se šire
oni koji su bili malo zastupljeni.

15
 S druge strane, u svakom području, usled različitih klimatskih i
edafskih uslova postoji i niz za dotična područja specifičnih vrsta korova.
Osim toga, sastav flore korova u pojedinim usevima karakterističan je za
svaku vrstu gajenih biljaka. Pored ovih, za svaku vrstu gajenih biljaka
specifičnih korova, ima i niz opšte raširenih korova, koje u određenom
području nalazimo u svim gajenim biljkama koje se u tom području gaje.
Sve ovo usložnjava i visok stepen varijabilnosti korovskih biljaka.
Na pojavu velikog broja infraspecijskih jedinica korovskih vrsta uticaja je
svakako imala i primena različitih agrotehničkih mera.
Imajući sve ovo u vidu, kao i načine razmnožavanja, dužinu života,
individualnu otpornost i dr. , podrazumeva da izbor načina, vremena i
količine primene herbicida predstavlja izuzetno složen i delikatan
zadatak. Stoga za uspešnu primenu herbicida nije dovoljno poznavati
samo selektivnost u odnosu na određenu gajenu biljku.
Selektivnost u odnosu na gajenu biljku, stepen efikasnosti i spektar
delovanja na korovske biljke predstavljaju osnovu od koje se mora poći
pri izboru hebricida. Selektivna svojstva herbicida određuju njihovu
primenu u određenoj gajenoj biljci, a stepen efikasnosti i spektar
delovanja određuje širinu delovanja kao i efikasnost u odnosu na
zastupljene korovske biljke. Pošto je svaki herbicid efikasan za određene
vrste korovskih biljaka, to znači da je dobro poznavanje pojedinih vrsta
korova i njihovih nižih sistematskih jedinica jedan od osnovnih faktora za
izbor herbicida.
Međutim, sve veća primena herbicida stvara jedan nov problem-
problem otpornosti pojedinih korovskih biljaka na herbicide. Taj problem
nastaje otuda što ni jedan herbicid ne uništava sve vrste korova nego
samo izvestan broj najzastupljenijih korova.
Za pravilan izbror herbicida potrebno je znati i koliko traje
delovanje svakog pojedinog herbicida. Danas preovlađuje mišljenje da su
za praksu pogodniji herbicidi čije je delovanje kraće.

16
 Perzistentnost primenjenih herbicida u zasadu jagoda

Poznato je da, čim molekul herbicida dospe na direktan ili

indirektan način (putem spiranja sa tretiranih biljaka) u dodir sa
komponentama zemljišta, usledi čitav niz različitih fizičkih, hemijskih i
bioloških procesa, koji direktno određuju herbicidni efekat i njegovu
dalju sudbinu.
Perzistentnost je vremenski period u kome neki herbicidi ostaju u
zemljištu u aktivnom obliku, a njegove rezidne su nepromenjene ostale u
zemljištu mogu, ali i ne moraju biti dostupne biljci (Anderson, 1977). S
obzirom da je stepen perzistentnosti zemljišnih herbicida rezultat
interakcije između herbicida-zemljišta i klimatskih činilaca to je i
perzistentnost nekih herbicida različita i menja se od lokaliteta do
lokaliteta.
Preparati kao što su: Venzar, Devrinol i Difenamid pripadaju grupi
perzistentnih zemljišnih herbicida čije je vreme poluraspada duže od šest
meseci. U takvim slučajevima potrebno je obratiti posebnu pažnju, te
putem laboratorijskih ispitivanja utvrditi njihove ostatke, jer rezidne
perzistentnih zemljišnih herbicida mogu da: oštete osetljive kulture u
plodoredu, suze plodored, a time i izbor herbicida, da doprinesu
akumulaciji herbicida u zemljištu i biljnim proizvodima i nepovoljno da
utiču na mikroorganizme zemljišta (Hurle i Walker, 1980).
Skoro svake godine se događa da određene površine, koje su
zasejane i tretirane herbicidima iz bilo kojih razloga (mraz, suša, višak
vlage, bolesti, štetočine i sl.) treba preorati i zasejati ili zasaditi drugom
kulturom. Tada mogu nastupiti problemi, jer su ostaci herbicida još
prisutni u zemljištu, a kako je većina herbicida selektivna samo na
određeni broj kultura, to je mogućnost izbora naredne kulture veoma
mala.

17
 Uticaj zakorovljenosti zasada jagoda na pojavu i
intezitet prouzrokovača biljnih bolesti

Pored toga što korovi, na koje je jagoda veoma osetljiva, uzimaju

vodu i mineralne materije, te zasenjuju i umanjuju fotosintezu, oni
stvaraju veoma povoljne usove za razvoj nekih biljnih bolesti. Naime,
poznato je iz ranijih ispitivanja (Powelson, 1959 i Muler 1966) da uslovi
za zarazu parazitom Botrytis cinerea postoje kada je visoka relativna
vlažnost vazduha, u takvim uslovima spore gljive ostvaruju infekciju
čašice već nakon 24 časa od otvaranja cvasti. Upravo u uslovima
zakorovljenosti zasada jagoda, postižu se uslovi veće vlažnosti, a samim
tim i veće mogućnosti zaraze biljnim patogenima.
Jagoda je izložena napadu velikog broja parazita kao što su:
Mycosphaerella fragariae-lisna pegavost, Botrytis cinerea- prouzrokovač
truleži plodova, Sphaerothem macularis- pepelnica, Verticillium dahlie-
uvenuće i dr.

Mycosphaerella fragariae se javlja svake godine u slabijem ili jačem

intezitetu. Bolest se manifestuje iskljičivo na lišću i to rano s proleća u
vidu sitnih pega okruglastog oblika 2-4 mm u prečniku, tamno crvene
boje, koje se vrlo lako uočavaju. Sa razvojem bolesti pege se povećavaju,
u sredini poprimaju svetlo sivu boju, a oivičene su crvenkasto ljubičastom
bojom. Prilikom jače zaraze susedne pege se mogu spajati i zahvataju
veću lisnu površinu. Sa donje strane lišća u početku se simptomi slbo
uočavaju, a kasnije se jasnije vide. U okviru pega lisno tkivo izumire tako
da može biti sasušena čitava liska. U godinama kada su pogodni uslovi za
razvoj parazita, plodovi zaostaju u porastu, sitniji su, sporije dozrevaju i
lošijeg su kvaliteta. Na lisnim drškama i na peteljkama cvetova javljaju se
pege slične onima na lišću dužine do 1cm. Parazit se održava na obolelom
suvom lišću u vidu plodonosnih tela peritecija, sa askusima i
askosporama.
U proleće kad nastupe povoljni uslovi za razvoj parazita, oslobađaju
se askospore i plodonosnih tela, klijaju i vrše primarnu infekciju. U svom
razvoju parazit stvara u toku proleća ili jeseni piknide s piknosporama pa
primarna zaraza može nastati i od piknospora. Micelija može prodreti u
biljku na dva načina bilo preko prirodnih otvora (stoma) bilo
performacijom micelije preko kutikule i epidermisa lista. Posle
inkubacionog perioda, koji traje oko dve nedelje, micelija stvara
konidiofore koje u vidu snopića izbijaju kroz stomine otvore, na kojima

18
se formiraju cilindrične, obično višećelijske konidije. One se raznose
vetrom, padaju na biljke, klijaju i micelija vrši primarnu zarazu.
Konidijski stadijum je opisan kao Ranmlaria tulasnei. Plodonosna tela-
peritecije stvara u zaraženom mrtvom lišću.
Na razvoj parazita i širenje povoljno deluje hladnije i vlažno vreme
pogotovu ako su jagode u većem stepenu zakorovljenosti i uzgajaju se na
teškom i slabo propustljivom zemljištu. Viša vlažnost odgovara razvoju
parazita, naročito ako su češće kiše sa sunčanim vremenskim periodima.
U uslovima navodnjavanja jagoda, intezitet napada parazita je jači
naročito osetljivih sorata.

Botrytis cinerea napada veliki broj različitih vrsta biljaka. U

proizvodnji jagoda spada u najopasnije prouzrokovače bolesti, koja može
u pojedinim godinama potpuno da kompromituje proizvodnju. Za razvoj
ovog parazita potrebna je visoka vlažnost i odgovarajuća temperatura.
Dovoljno je da zasad bude zakorovljen ili samo da padne slabija kiša 2-3
dana da bi došlo do masovne infekcije. Stvara konidije u velikom broju,
koje se vetrom raznose na sve strane. U kapi vode počinju da klijaju na
temperaturi od 5-12o C da bi dostigle najveći broj klijanja na temperaturi
od 25o C. Napada prvenstveno plodove bilo zrele ili zelene, zatim
cvetove, cvetne i plodonosne peteljke.
Cvet može biti napadnut od početka do završetka cvetanja.
Osetljivost cveta na infekciju varira i zavisi od razvoja i dospevanja
konidija na cvet, uz uslov da su faktori temperatura i vlažnost povoljni.
Zeleni pupoljci su takođe u početku cvetanja jako osetljivi na parazita.
Po Đačenku (1982) infekcija nastaje i na listovima kada nastupa
nekroza na mestu gde je parazit prodro, stvarajući na taj način pege
nepravilnog oblika. Optimalna temperatura za infekciju je između 13 i
15o C uz visoku relativnu vlažnost vazduha. U jesen parazit obrazuje na
obolelim delovima sklerocije veličine 2-3 mm, nepravilnog oblika. Na
njima se u toku proleća razvijaju konidije ili plodonosna tela- apotecije
što je ređi slučaj. U povoljnim uslovima za razvoj može biti zahvaćeno i
upropašćeno 60-80% plodova. Zaraženi mladi plodovi obično ne dostižu
zrelost, a zreli plodovi ukoliko ne propadnu daju loš kvalitet proizvoda.
Smeđa pegavost lišća jagode javlja se skoro u čitavom svetu.
Prouzrukuje je gljivica Phomopsis abscurans. U našoj zemlji otkrivena je
1975 godine. Mnogi je mešaju sa pegavošću lišća. Najveće štete nanosi
krajem leta uništavajući većinu lišća matične biljke, što ima za posledicu
loš rod u narednoj godini. Simptomi se najčešće ispoljavaju na lišću u
obliku okruglastih pega crveno-purpurne boje, a pege se mogu uočiti i na
čašici.
Crvenilo srži i trulež korena jagode je veoma raširena bolest u SAD i
Evropi. Nanosi ogromne štete zasadima. Prouzrokovač je gljivica

19
Phytophthora fragariae Hickman. Kod nas nema podataka o pričinjenim
štetama. Karantinska je bolest. Simptomi počinju zaostajanjem biljke u
porastu, mlađe lišće je modrozeleno, a starije crveno ili žuto. Stolone se
slabo razvijaju, a plodovi su sitni. Retko se javlja duž reda, već u zonama
gde je zemljište vlažnije.
Pepelnica jagode napada sve delove biljke: list, cvet, plod i stolone.
Nanosi veće štete u godinama sa većom vlagom. Prouzrokovač je gljivica
Sphaerothea macularis f. sp. fragariae. Simptomi se lako uočavaju, jer se
zaraženo lišće uvija na gore, na naličju se pojavljuje sivkasta prevlaka, a
ivica lišća je najčšće sasušena. Napadnuti plodovi su sitniji, nekvalitetni i
izgledaju kao da su posuti belim prahom.

20
 Zaključak

Najzančajniji korovi koji se javljaju u zasadu jagode su: Agropyron

repens, Amaranthus retroflexus, Capsella bursa-pastoris, Chenopodium
album, Cirsium arvense, Convolvulus arvensis, Cynodom dactylon,
Equisetum arvense, Bromus sterilis, Sonchus arvensis, i drugi.
Suzbijanje korova obuhvata brojne i raznovrsne mere, koje imaju za
cilj eliminisanje korova i povećanje prinosa gajenih biljaka.
Najvažnije mere borbe protiv korova u zasadu jagoda su
agrotehničke i hemijske. Od agrotehničkih mera najčešće se koristi ručno
plevljenje korova i kultivisanje pomoću motokultivatora. Savremena
proizvodnja jagoda ima sve veću potrebu za primenu herbicida u
suzbijanju korova.
Najčešći herbicidi koji se primenjuju u suzbijanju korova u
zasadima jagoda su : Difenamid WP 80 ili Dymid 80, Venzar WP 80 ili
Lenacil S 80, Tenoran, Simazin, Devrinol WP 50, Gramokson, Reglon,
Betanol, Sinbar, Select super, Monosan herbi.
Korovi u zasadu jagoda stvaraju veoma povoljne uslove za razvoj
nekih biljnih bolesti.
Jagodu najčešće napadaju i najveće štete joj pričinjavaju
prouzrokovači gljivičnih i virusnih bolesti a napadaju je i mnogobrojne
štetočine.
Kombinacija agrotehničkih-mehaničkih i hemijskih mera borbe daje
najbolje rezultate u suzbijanju korova u zasadu jagoda.

21
 Literatura

Avall, H. (1974): Results from weed control trials up to 1973.

Procceedings of the 15th Swedish Weed Conference, Upsala, Sweden
Ahrens, J.F. (1980): Herbicides for newly planted strawberries.
Proc.of the Northeasternn Weed Science Sovety, 4, 259-263, USA
Ashton, F.M. , Crafts, A.S. (1981): Mode od action of herbicides, A
Wiley-Inter science Publ. , New York- Chilchester-Toronto
Anderson, W. (1977): Herbicide and the soil. In Weed Science
principles, 171-200, St.Paul
Belov, V.F. , Rakitin, A.J. , Ivanov, A.N. (1974): Borba s sornjakani
na promislennih plantacijah zemlajniki. Zascita rstenij, 1, 21-22 Moscow
USS strawberries 1967-1970. Lantrbukshogskolans Meedeladen, 18
Cianciara, T. , Smolarz, K. (1968) Wstepne vymiki badan nad
stosowaniem herbicydow na borzdo mlodych plantacjah truskver. Prace
Instituty Sadownictwa w Skierniewicach, 12, 261-269, Polland
Devjatov, A.C. , Vasilijev M.J. , Skruk, G.V. (1966); O rezultatima
ispitivanja garbicodov, Sadovodstvo, 5, Moskva
Djačenko, I.D. (1982): Peimenjenie Gerbicidov na jagodnikah,
Zaštita rastenij, 11,36, Moskva USSR
Eagle, D.J. (1978): Interpretation of soil analysis for herbicide
residnes. Proceed. British Crop. Protection Conference, 2, 535-539,
London, England
Freeman, J. A. (1982): Preplant herbicide tested for weed control in
Strawberries. Research review, Research Station, Agassiz, Canada
Faedi, W., Arcut, P. , Lovatti, L. , Recupero, S. , Tura, P. (1988):
Monograph on strawberry cultivars. Monografia di cultuvar di fragola,
81, Rome, Italy
Fedke, D. (1982) : Biochemistry and physiology of herbicide action.
Springer, Berlin
Herdi, L. B. (1967): Results of trials with triazine herbicide
incultures od strawberries. Fruhe van Eszterhaza, Proc. 6th int. Congres
Plam Protection, 405-406, Bienna, Austria
Hertz, L.B. (1978): Weed control with terbacil, Bentazon and
napropamid in strawberies. Proc. North Control, Weed Control
Conference, Vol. 3.44.45
Hughes, H.M. (1970): Use of Lenacil and simazine on newly
planted strawberries. Exp. Horticultural, 21, 33-35, England
Hurle, R. , Walker, A. (1980): Persistance and its prediction in
interaction between herbicides and the soil, London, 83-122

22
 Janković, R., Bugarčić, V. (1976): Ispitivanje mogućnosti primene
herbicida u matičnim zasadima jagode. Jugoslovenski simpozijum o borbi
protiv korova u voćnjacima i vinogradima, 329-335, Peć
Janković, R. (1984): Dejstvo nekih herbicida na korove i rodnost
jagode Senga Sengana. Zbornik radova sa II Jugoslovenskog kongresa o
korovima, 365-373, Osijek
Janković, R., Bugarčić, V. (1979): Neka iskustva u primeni
herbicida u zasadima jagoda u rodu. Jugoslovensko voćarstvo, 47-48, 49-
64, Beograd
Janković, R. (1996) Suzbijanje korova herbicidima u zasadima
jagodastog voća. Biljni lekar, Novi Sad, 2, 154-159.
Jovanović, D. (1995) Delovanje herbicida na korove u zasadima
jagoda. Doktorski rad. Zajednica za voće i povrće Republike Srbije-
Beograd
Kljajić, R. (1966): Neki osnovni preduslovi za racionalnu primenu
herbicida. Hrana i ishrana.6. 9-10
Konstantinović, B. (1984): Proučavanje mogućnosti suzbijanja
emerznih vrsta korova u kanalima Dunav-Tisa-Dunav uz osvrt na
kombinaciju vode i zemlje. Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet,
Osijek
Konstantinović, B., Jovanović, D. (1992): Ispitivanje efikasnosti
herbicida u jagodama. IX jugoslovenski simpozijum o zaštiti bilja,
Zbornik rezimea referata, Vrnjačka Banja
Lansari, A., Lasheen, A.M., Hertz, L.B. (1989):
Weed control is newly planted strawberries in Maroco, Fruit
Varietes Journal, 43(4), 143-147, Minessolta, USA
Leefe, J.S. (1968): Efect of soil on the phytotoxicity of simazine to
strawberries 1965-1972. Canadian Journal Plant Science, 48, 424-425,
Canada
Leefe, J.S. (1972): Chemical weed control in strawberries 1965-
1972. Annual report 1972, Research Station, Canada Department of
Agriculture, 51-54, Kentville, Canada
Literitz, R., Piltz, T. (1988): Use of herbicides in strawberries and
varietal specific reactions. Gartenbau, 35(7), 151-153, Pflanzenschutzaht,
Dresden, Germany
Nikolova, G. (1968): Opiti za borbu s plevelite pri jagodi s
triazinovi herbicidi. Gradinarska i lozarska nauka, V, 8, 21-28, Sofia,
Bulgaria
Nikolova, G., Fetvadjleva, N. (1985): Effect of fluarifop-butil on
annual and perenial grass weeds and strawberrz plants. Proc. British Crop
Protection Conference, Weeds vol 3, 1059-1063, Brighton

23
 Nikolova, G. , Baeva, G. , Marinkov, P. (1989): Post harvest weed
control and runner control with glufosinate-ammonium in strawberries.
Proc. of Brighton Crop Protection Conf. 3, 1039-1044, Brighton, England
Nicholls, P.M. (1988): Factors influensing entry of pesticides into
soil water. Pesticide science, vol. 22
Ostojić, Z. (1983): Firofarmakološka vrednost etofumesata kao
herbicida za šećernu repu. Doktorska disertacija, Sveučilište u Zagrebu,
Fakultet poljoprivrednih znanosti, Zagreb
Powelson, R.L. (1959): Etiology and epiphytology of strawberry
fruit rot caused by Botrytis cinera Pers. , Ph. D. thesis, Oregon State
College, Corvallies, 91 USA
Putnam, A.R. , Kesner, C.D. , Hess, F.D. (1969): Herbicides and
herbicide combinations for newly planted strawberries. Proceedings 24th
N. cont Weed Control Conference, 53, USA
Živanović, M. (1965): Proizvodnja jagoda, Diplomski rad.
Poljoprivredni fakultet, Zemun-Beograd

24
 SADRŽAJ:

Uvod...........................................................................................str:3
Pregled literature........................................................................str:4
Najznačajniji korovi u zasadu jagoda........................................ str:7
Mogućnosti suzbijanja korova u zasadu jagoda.........................str:11
Hemijske mere borbe protiv korova...........................................str:13
Osnove izbora herbicida.............................................................str:15
Perzistentnost primenjenih herbicida u zasadu jagoda........................
Uticaj zakorovljenosti zasada jagoda na pojavu i intenzitet
prouzrokovača biljnih bolesti.......................................................................
Zaključak..............................................................................................
Literatura..............................................................................................

25