Лична белешка

Већина људи које срећем у свом послу доживљавају себе као неспособне за много. Неки се чак
ни не воле посебно. Знам како се осећају. Као младић осећао сам исто, и то ме је скоро
уништило пре него што сам стекао самопоуздање да постанем учитељ, терапеут и организатор
личног развоја и комплементарних терапијских курсева.

Током свих мојих година редовног образовања, у школи, на факултету и на универзитету, не

могу да се сетим ниједне сесије о самопоштовању. Нити у 20-годишњој пословној каријери
томе нису били посвећени ресурси за обуку. Чинило се да нико није препознао његову
важност. Можда су сви претпостављали да се ништа не може учинити, или су се нејасно надали
да ће се самопоуздање развити као нуспроизвод других активности. Каква је предност послати
младу особу у свет са главом пуном знања, али без самопоуздања да га ефикасно користи?
Волим да мислим да ће доћи време када ће свако дете – без обзира на порекло – одрасти
научено да верује у себе и да има веру у своје способности као главни део свог образовања.
Колико би живота било обогаћено? Зар то не би било узбудљиво?

Увод

„Човек који сумња у себе је као човек који се уписује у редове непријатеља и носи оружје
против себе. Свој неуспех чини сигурним тако што се прво у то увери.“ - Алекандре Думас

ПОВЕРЕЊЕ ЈЕ КЉУЧНО ЗА СРЕЋАН И ИСПУЊАВАН ЖИВОТ. То утиче на ваш успех на послу, ваш
породични живот, односе и активности у слободно време. То утиче на ваш учинак у свему што
радите. Вера у себе је без сумње највећа предност од свих. Чак ни велико богатство и слава не
могу надокнадити лошу слику о себи.

Људи којима недостаје самопоуздање никад не успевају. Они су мање авантуристички

расположени и мање је вероватно да ће извући максимум из живота. Они су склонији разним
проблемима повезаним са стресом, укључујући анксиозност, поремећаје у исхрани и проблеме
менталног здравља. Ниско самопоштовање је основни узрок већине распада породице, лошег
родитељства и проблема у вези. Поред тога, велики број злочина је повезан са злоупотребом
дрога, незапосленошћу, сиромаштвом и бесциљношћу, а све то је повезано са ниским
самопоштовањем.

Да ли вас недостатак самопоуздања спутава? Ако јесте, направили сте мудру куповину. 365
корака до самопоуздања пажљиво је структурирано да вам помогне да постанете
самопоузданији. Води вас дубоко у ваш ум и даје вам алате и технике које су функционисале за
милионе људи широм света. Све што треба да урадите је да прорадите и примените његове
лекције.

Време и енергија посвећени изградњи вашег самопоуздања и самопоштовања нису ништа

мање од улагања у цео ваш живот. Узбудљива ствар је да, без обзира на вашу историју,
порекло или тренутно стање самопоуздања, ви – сви ми – можете научити да будете
самоуверени, јер никада није касно.
О овој књизи

Написао сам ову књигу за све – младе и старе, мушкарце, жене, студенте, просветне раднике,
пословне људе, администраторе, родитеље, домаћице, спортске ентузијасте, забављаче – да, и
за вас!

Пажљиво је структуриран у 52 одељка, који покривају следеће области:

■ Одлучите да будете самоуверени

■ Самосвест

■ Самоуверено размишљање

■ Користите своју машту да побољшате слику о себи

■ Понашање са самопоуздањем

■ Поуздана комуникација.

Сваки одељак садржи информације, увиде и речи инспирације, плус седам вежби, практичних
савета или тачака за размишљање. То је један дневно - није превише.

Гарантујем да ћете, ако пажљиво прочитате материјал и примените оно што научите,
приметити велике промене које се дешавају у року од два или три месеца, а годину дана од
сада ћете се осврнути на то колико сте самопоузданији постали.

Како изградити самопоуздање – преглед

Формула за изградњу самопоуздања, заиста за доношење било какве личне промене, има пет
елемената.

Прво, развијте самосвест: упознајте себе, признајте да постоје аспекти себе које желите да
промените и схватите шта вас је до сада спречило да се осећате самопоуздано.

Затим примените И-Т-И-А Формулу©:

■ Истакните своју намеру да будете самопоуздани и преузмите обавезу.

■ Промените своје размишљање. Ово укључује промену рестриктивних ставова и уверења.

■ Користите своју машту. Замислите себе као особу са самопоуздањем.

■ Понашајте се као да сте већ самопоуздани. Што више говорите и понашате се самоувереније,
то ћете постати сигурнији.

Сва четири дела И-Т-И-А Формуле© су од суштинског значаја, иначе је мало вероватно да ће
промена бити трајна, или још горе, ништа се не може променити.

Ако ово звучи мало застрашујуће, не брините – цео овај програм је дизајниран око ових пет
елемената – самосвести, намере, размишљања, маште и деловања „као да”. Бићете упознати
са њима у малим, практичним корацима како би вам било што лакше. Све што тражим је да
примените оно што научите, држите се тога и будите стрпљиви.

Самопоштовање није све, само нема ничега без њега - Глорија Штајнем

Наш први корак је једноставан, али неопходан: купите свеску средње величине. Користите га за
писмене вежбе у овом програму, такође да забележите своја искуства и пратите свој напредак.
Датирајте сваки унос који унесете.

Ваша свеска ће постати добар пријатељ, учитељ и повереник, зато је држите у близини,
консултујте је сваки дан и редовно је ажурирајте.

Посветите се да ћете сваки дан проводити неко време на овом програму. Само десет минута
дневно – читање, учење, размишљање, рад итд. – додаје више од 60 драгоцених сати
активности изградње самопоуздања годишње од сада. Двадесет пет минута дневно ствара до
152 сата годишње - то је скоро недељу дана! Можете ли смислити бољу инвестицију за своју
будућност

Каква би била разлика у вашем животу када бисте без икакве сумње знали да можете постићи
све што вам је срцем зацртано? Ако желите, запишите неколико коментара у своју бележницу.

Размислите, и ако желите да запишете, шта за вас значи самопоуздање. Шта самопоуздани
људи раде а непоуздани људи не?

Шта бисте урадили другачије да сте самопоуздани?

На пример, можда би вам било лакше да говорите у своје име, покажете своје емоције,
упознате нове људе или преузмете више одговорности на послу?

Запишите три уверења која имате о себи и која би могла да вам ограниче самопоуздање.

Сада размислите о три уверења која бисте радије имали, уверења која би вас оснажила и
донела самопоуздање. Прецртајте ограничавајућа уверења и на њихово место напишите ова
оснажујућа уверења.

Шта бисте морали да урадите да се ова нова веровања остваре?

Осетите се веома удобно, било да седите или лежите. Затворите очи, удахните неколико пута
дубоко и опустите се.

Дозволите својој машти да тече слободно. Како би било бити савршено самоуверен? Каква би
то била разлика у вашем животу?

Пустите да вам ум одлута неколико минута, а затим отворите очи и запишите све што вам
падне на памет. Чувајте ову листу: у вашој моћи да доживите све ово једног дана. Запамтите,
шта год ваш ум може замислити и поверовати, можете постићи.

Обавежите се да ћете се од сада понашати самоувереније, чак и ако вам то изгледа као чин.
Радите оно што глумци, музичари, политичари, спортске звезде и многи други раде широм
света – претварајте се да сте самопоуздани, чак и ако нисте.
На пример, смирите дах, устаните усправно, погледајте људе у очи и говорите јасним,
непоколебљивим тоном: одмах ћете се осећати сигурније.

Од сада, нека ово постане непоколебљиво правило: престаните да се понижавате.

Никада не говорите ништа о себи, тихо или наглас, што искрено не желите да будете.

Одлучите одмах да се према себи односите с љубављу и поштовањем и прихватите само

најбоље за себе до краја живота.

Иза њихових јавних личности многи познати људи, укључујући и оне најгламурозније и
најцењеније, очајнички су стидљиви.

У радио емисији Тери О’Нил, познати фотограф чије су слике богатих и славних красиле сјајне
часописе широм света, описао је прославу стогодишњице студија Парамаунт у Холивуду.
Окупило се стотину врхунских филмских звезда, од којих су многе желеле да упознају Елизабет
Тејлор. О’Нил ју је приметио како се савија у углу, близу врата.

„Мислио сам да јој нико неће прићи“, рекао је, „па сам је, пошто сам је већ срео, питао да ли
могу да јој помогнем. Истакнуо сам да су сви ти људи дошли да је упознају. Рекла је: „Тако сам
уплашена, Тери. Никада нисам видела толико звезда у једној соби.” Био сам запањен - сви су
били! Онда ме је замолила да је упознам са Робертом де Ниром. Нисам га познавао, али сам је
преузео, и било је невероватно. Било је као да видите двоје посрнуле деце како разговарају
једно с другим.“

Колико сте самоуверени?

Колико сте самоуверени? Шта је уопште самопоуздање и како се оно односи на

самопоштовање и слику о себи?

Ваша слика о себи – начин на који видите себе – састоји се од три основна осећања и уверења:

■ Самопоштовање: вредност коју себи придајете – колико вам је пријатно и у којој мери се
осећате достојним среће и успеха.

■ Компетенција: ваша уверења о вашој способности да постигнете, решавате проблеме и

мислите својом главом. То је оно што мислим под самопоуздањем.

■ Припадање: да ли се осећате прихваћено и поштовано од стране других. Ваша процена

сопствене вредности и осећања припадности чине ваше самопоштовање.

Ваш циљ је, наравно, да самопоуздање постане тако природан део себе да не само да споља
изгледате самоуверено, већ и да се осећате потпуно опуштено са собом изнутра. Ово се
постиже само када се комбинују сва четири елемента л-Т-И-А Формуле©. Намера и мисао
имају директан утицај на самопоуздање, које је у основи скуп веровања о вашим талентима и
способностима. Али они имају мали утицај на сопствену вредност, која је првенствено
емоционалне природе, а као што сви знамо, намера и мисао имају мали утицај на емоције.

Овде долазе машта и акција. Ваша креативна машта има директан утицај на емоције и, под
условом да се спроводе у правом духу, то чине и ваши поступци. Сада, да се вратим на моје
првобитно питање, какво је ваше самопоштовање? Верујете ли да сте способни да се носите са
животом и постигнете све што желите? И да ли се осећате прихваћено и поштовано од других?

„Ако намерно планирате да будете мање него што сте у стању да будете, онда вас
упозоравам да ћете бити несрећни до краја живота. Избегаћете сопствене способности,
сопствене могућности.“ - Професор Абрахам Маслов

Колико сте самоуверени? Дајте себи оцену од десет, где десет значи да осећате да можете
постићи све што желите, а нула, да се осећате потпуно неспособним за било шта. (Ако себи
доделите десет, дајте ову књигу пријатељу – очигледно вам не треба!)

Сада дајте себи оцену колико бисте желели да имате самопоуздање. Ако себи дате мање од
десет, запитајте се зашто. Размислите о оцени коју сте себи дали.

Колико је високо ваше самопоштовање? Дајте себи оцену од десет, где десет значи да се
осећате достојним свих добрих ствари које живот може да понуди, а нула, да се осећате
потпуно безвредним и незаслужним. Сада дајте себи оцену колико бисте желели да буде
високо. Опет, ако себи дате мање од десет, запитајте се зашто и размислите о оцени коју сте
себи дали.

Да ли осећате да вас други поштују? Дајте себи оцену од десет колико се добро односите
према другима. Сада дајте себи оцену колико бисте желели да се односите према другима. Још
једном, ако себи дате мање од десет, запитајте се зашто и размислите о оцени коју сте себи
дали.

Узмите велики комад папира и повуците линију по средини. На врху лево упишите своје име.
Испод опишите како се осећате у вези са овим именом.

Сада изаберите име под којим бисте желели да вас познају. Напишите га на врху десне колоне.
Ко је та особа? Попуните ову страну странице белешкама о њему или њој, како их замишљате.

Затим упоредите две колоне. Шта ти ово говори?

Доделите себи оцене од десет колико сте задовољни са:

■ Ваши физички атрибути: здравље, кондиција и изглед.

■ Ваш емоционални састав: да ли сте срећни, особа пуна љубави, брижна и пажљива, мирна и
сигурна?

■ Ваш интелект: ваша интелигенција, вештине и квалификације.

■ Ваше друштвене вештине: колико се удобно осећате у друштвеним ситуацијама и шта

верујете да други мисле о вама.

Размислите зашто сте себи дали ове оцене.

Запишите који је ваш потенцијал. Шта бисте могли да постигнете ако бисте имали пуно
самопоуздања?

Једно је сигурно – способни сте за много више него што мислите.

Идеја већине људи о њиховим способностима нема много везе са њиховим стварним
потенцијалом.

Свако јутро се осмехните себи у огледалу; бићете изненађени колику разлику то може учинити
за ваш дан.

И насмејте се себи ноћу пре одласка на спавање, јер ово доноси слатке снове и програмира
вашу подсвест да се осећате добро у вези са собом.

"У једном тренутку сам живео у кутији за ципеле која цури..."

Недавно сам био позван да учествујем у радио телефонском разговору. Када сам уведен у
студио, водитељ је подигао поглед са конзоле, прешао очима преко мене, а затим устао и
руковао се са мном. „Добро дошли“, насмејао се. „Морам да кажем, не изгледаш као она врста
слинк-пот који пише књиге о самопоуздању.“ Тачно сам знао на шта мисли. Сви смо видели те
свиленкасто глатке ликове са дизајнерским оделима, савршеном косом и козметичким зубима
како нам сијају са сјајних корица књига и часописа за самопомоћ.

Веома поштујем рад неких од ових људи, али многи од њих на својим делима, ако не и на
речима, дођу до тога да имају један главни интерес у животу – зарађивање новца, и то много
тога. Неки су попут лика из Монти Пајтоновог скеча: „У једном тренутку сам живео у кутији за
ципеле у олуку, онда сам открио тајну, а 12 месеци касније имао сам замак с погледом на
море, флоту растезљивих лимузина и приватни авион, викендица на тропском острву и
океанска јахта. Упознао сам и оженио савршену жену и на добром смо путу да имамо шесторо
савршене деце.’

Да ли желите или не желите да се угледате на такве људе, наравно, лична је ствар, све док се
не заваравате мислећи да ћете аутоматски пронаћи срећу и душевни мир само гомилањем
богатства. Не ради се о томе самопоуздање. Људи са самопоуздањем немају потребу да се
показују или да се намећу другима. Можда имају висока очекивања од себе, али такође знају
да је њихово самопоштовање независно од њихових достигнућа.

Оно што сејеш, то и жањеш је верна истина. Ако посадите жир у влажну, плодну земљу,
израсће у моћан храст.

Слично томе, без обзира шта је било раније, ако засадите семе поверења у своју свест кроз
своје намере, мисли, ставове и уверења, маште, акције и речи, и одржавате их добро
негованим, самопоуздање ће расти.

Приметићете да сам рекао без обзира шта је било раније. Свакако да сте били под утицајем
прошлих догађаја и околности, али они не говоре целу причу. Семе - или узроци - који су
процветали у особи која јесте укључују:

■ Ваше генетско наслеђе и биохемија (хормони итд.). Научници нам кажу да они чине око 25-
35% вашег карактера.

■ Окружење у којем сте одрасли, укључујући људе.

■ Ваш јединствени начин да покушате да схватите све то, како у то време, тако и сада.
Очигледно је да не можете променити своје гене, а не можете променити ни своју биохемију
без прибегавања драстичним, потенцијално опасним мерама (лекови итд.). Али ако вам је циљ
веће самопоуздање, нема потребе. Јер иако је познато да ваше генетско наслеђе игра улогу у
одређивању тога колико сте отворени, да ли сте нестални или мирни, и вашу предиспозицију
за одређене проблеме менталног здравља (као што су стрес, депресија, зависности и
компулзивно понашање), нема узрочне везе између гена и самопоуздања.

Самопоуздање (или недостатак истог) се учи, углавном у првих неколико година детињства.
Почео је да се обликује када сте били слаби и рањиви, након чега је постао самојачајући. А све
што је научено може се поново проценити и заменити новим, супериорним учењем.

Јуче је само сан

А сутра само визија

Али данас се добро живи

Свако јучерашњи сан о срећи

И свака сутрашња визија наде

Зато изгледајте добро данас. - Традиционална индијска песма

Обећајте себи да ћете од сада сејати само „семена“ – позитивне мисли, фантазије и менталне
слике, речи и акције – које ће вам повећати самопоуздање, побољшати односе и учинити да се
осећате добро у себи.

Наведите неке од фактора у вашем животу – укључујући прошле догађаје, људе и ситуације –
који су утицали на ваше самопоуздање. На који начин су утицали на вас?

Сада, без икаквих судова, размислите како су ваши ставови и уверења, фантазије, стил
комуникације и поступци створили ваш живот. Запишите све што вам се чини релевантним.

Да ли себе сматрате претежно интровертом или екстровертом? Другим речима, да ли уживате

у сопственом друштву и да ли се лако увлачите у свој унутрашњи свет? Или већину своје
енергије и инспирације добијате у друштву других?

У сваком случају можете бити самоуверени, а свакако не морате да будете гласни и друштвени.
Бити тихо самоуверен је исто тако награђујући.

Посветите се да ћете учинити све што је потребно да постанете самоуверенији.

Знам многе који уживају да расправљају о разлозима свог недостатка самопоуздања, али не
чине ништа по том питању. Немојте бити један од њих.

Напишите ове речи на лепљиву етикету или малу картицу и ставите је на место где ћете их први
пут видети сваког дана:

„Сваки нови дан поздрављам са чврстом посвећеношћу подизању свог самопоуздања. Урадићу
све што је потребно да постанем самопоузданији.“
Кад год видите ове речи, осмехните се и поновите их у себи, убеђено, тихо или наглас, најмање
десет пута. Реците их као да то заиста мислите.

Размислите о једној ствари коју бисте желели да урадите и која вас чини нервозним – ништа
презахтевно у овој фази. Говорите себи изнова и изнова: „Уживам (радим шта год да је). Знам
да то могу, и хоћу.’

Осетите се веома удобно, било да седите или лежите. Затворите очи, удахните неколико пута
дубоко и дозволите својој машти да слободно тече. Замислите да имате пуно самопоуздања и
да заправо радите све што вас чини нервозним.

Након неколико минута отворите очи. Запишите све што вам падне на памет у своју свеску.

Сада, ако је практично, само напред и урадите оно што сте замислили. Немојте да вас одврате
никаква непријатна осећања која се појаве. Управо сте први пут применили Формулу И-Т-И-А©
у пракси. Како се осећаш?

„Шта би моја мајка рекла?“

Са 52 године Џорџ Стратфорд је спавао на клупи у парку, без посла, без новца и осећао се
престарим да би могао да започне нови живот. Онда се једног јутра пробудио, прогоњен
мишљу: „Шта би моја мајка рекла да види ову пропалицу у коју сам се претворио?“ То га је
навело на размишљање. Престао је да сажаљева себе и постао је одлучан да се среди.
Помислио је на роман који је започео неколико година раније и никада није завршио, и
потврдио намеру да га заврши и објави.

Његова машта је одлутала до његовог сна да постане романописац. Како би било дивно бити
познати писац!

Онда је кренуо у акцију. Уписао се на локални колеџ да би студирао енглески језик, а следеће
године је добио место на курсу оглашавања након што је пријавио прва два поглавља свог
романа. Затим је потрошио последњу уштеђевину на возну карту до Лондона да би стекао
радно искуство у врхунској рекламној агенцији, и упркос томе што је у то време тешко спавао,
прихватили су га за стално. Истовремено је писао најмање 1.000 речи дневно док његов роман
није био завршен.

Врхунац Џорџових напора било је лансирање његовог романа, У дугој вожњи, на пријему са
звездама у Лондону. Смештен у позадини маратона другова у Јужној Африци, једне од
најтежих трка на свету, истражује теме самопоуздања, храбрости и одлучности – квалитета које
аутор демонстрира у изобиљу!

Чија одговорност?

Само једна особа може да изгради ваше самопоуздање – погодите ко? Тако је, ви. Ако ви то не
урадите, ко ће?

То ће се догодити само ако се чврсто посветите, поставите циљеве, планирате стратегију и

предузмете акцију. Све ово значи да прихватите пуну одговорност за себе – одлучите да будете
самоуверени и да одбијете да дозволите било коме да вас одврати од одабраног курса.
Прихватање одговорности значи да никада, никада не кривите друге људе за:

■ Ваш недостатак самопоуздања

■ Како се други понашају према вама

■ Ваше мисли, речи и дела

■ Неуспехе

■ Или било шта друго.

Претпоставите да је све што се дешава од сада ваше властито дело. Размишљајте и понашајте
се у складу са тим. Видећете да је то једна од најослобађајућих ствари које можете да урадите

„Да би било ко од нас био истински слободан, прво морамо бити вољни да будемо одговорни
за своје животе.“ - Давид МцНалли

Да ли се нешто од овога односи на вас? Замислите тренутак када нисте преузели одговорност.
Запишите чега сте се плашили.

Запиши ову реченицу:

„Највише избегавам самоодговорност када...“ Брзо, без превише размишљања, запишите

првих шест ствари које вам падају на памет. Размислите о ономе што сте написали. Шта вам то
говори о вама самима?

Запиши ову реченицу:

„Кад бих преузео више одговорности за своје мисли, речи и дела…“ Брзо запишите првих шест
ствари које вам падају на памет. Размислите о ономе што сте написали. Шта сте научили?

Направите зид поверења. Да бисте променили погрешна уверења, неопходно је да се стално

подсећате шта је исправно и истинито, па зашто не покријете један зид свог дома својим
омиљеним идејама, цитатима и анегдотама за јачање самопоуздања? Ако желите, поставите
огласну таблу.

Кад год наиђете на инспиративну или конструктивну идеју, закачите је. Не морате да их научите
напамет – једноставно њихово приказивање утиче на подсвест. Започните постављањем ових
афирмација на свој зид поверења.

„За мене је безбедно да преузмем контролу над својим животом.“

„Ја сам одговоран за себе и све што мислим и радим.“

Размислите о три ствари које од сада можете учинити или престати да радите да бисте
преузели одговорност за своје самопоуздање и самопоштовање. Напишите их великим
писмом, у облику постера, и причврстите их на свој Зид поверења.

Одлучите да се суочите са проблемима и потешкоћама уместо да их избегавате. Избегавање

бола и нелагодности – физичког и емоционалног – је разумљиво, али дугорочно гледано,
самопоражавајуће. Једноставно се нађете суочени са сличним потешкоћама изнова и изнова
док се на крају не суочите са њима. И то не чини ништа за ваше самопоуздање.

Од сада прихватите пуну одговорност за своја осећања – сва. Погледајте се у огледало и

реците: „Данас и до краја живота сам одговоран за своја осећања. Ја сам задужен за своје
емоције.’ Урадите то сада!

„Морамо научити да будемо сами себи најбољи пријатељ јер прелако упадамо у замку да
будемо сами себи највећи непријатељи.“ - Родерик Торп

Имаш моћ....

Имате моћ да постанете самоуверени, ако то желите, и ако то урадите на прави начин. Сви
имају ову моћ и није важно колико вам сада недостаје самопоуздања.

Можете променити свој начин размишљања. Можете користити своју машту другачије. Можете
променити свој начин говора. Можете напустити деструктивне навике и променити своје
понашање. Све ово можете да урадите сада, од овог тренутка. Временом ће ваше
самопоуздање расти и сваким даном ћете се осећати све боље и боље.

Како знам? Прво зато што лично познајем стотине људи који су постали самоуверенији, а знам
и хиљаде других.

Друго, они укључују особу са којом проводим највише времена – себе. У тинејџерским
годинама нисам имао никаквог самопоуздања. Нисам могао ни да се натерам да поздравим
људе које нисам познавао. Онда, у својим средњим двадесетим, одлучио сам да урадим нешто
по том питању. Почео сам да читам књиге о самопомоћи и похађам курсеве и семинаре. Радио
сам на себи. Од тада сам постигао многе ствари које нисам могао да замислим у тим далеким
данима, укључујући говор пред великом публиком. Далеко сам премашио своја почетна
очекивања. И још се поправљам.

Ја се не разликујем од тебе. Ако ја то могу, можеш и ти! Сваки корак чини разлику, зато почните
одмах. Преузме одговорност. Посејте семе самопоуздања и гледајте како расте. Милиони су то
већ учинили и сада је на вас ред!

Изградња самопоуздања захтева време, стрпљење и труд. Мораћете да преузмете неколико

ризика. Понекад ћете осећати анксиозност. Како се можете мотивисати да истрпите нелагоду и
истрајете? Ми, људи, мотивисани смо:

■ Жеља или потреба која изазива напетост. Само ако су они незадовољени, може постојати
мотивациона снага.

■ Перцепције „задовољства“ и „бола“. Тражимо задовољство и води нас жеља да избегнемо

бол.

■ Наде и очекивања да можемо добити оно што желимо и да ће на крају све бити како треба.

Најјача мотивација долази из страствене жеље за нечим пријатним, заједно са избегавањем

бола.
Најбољи начин да се мотивишете је да себи поставите неке вредне циљеве, пронађете много
разлога зашто желите да их остварите и да имате на уму последице неуспеха – што је оно што
ћете учинити.

Циљеви су толико важни да ћу до краја овог програма претпоставити да их имате неколико у

покрету у сваком тренутку.

„Да бисте променили живот: Почните одмах. Уради то блиставо. Без изузетака. Без
изговора.“ - Професор Вилијам Џејмс

Запитајте се: ’Шта покушавам да постигнем тако што верујем да ми недостаје самопоуздања?‘
Запиши одговоре.

Можда ћете морати да будете искренији према себи него што сте навикли; али немојте то
прескакати само зато што се осећате непријатно – ваши одговори могу да вас осветле и
изненаде.

Запиши ову реченицу:

„Да имам одличну слику о себи и потпуно поверење у своје способности, ја бих...“ Запишите
све што вам падне на памет.

Узмите сваку ставку на својој листи и поставите је као чврст циљ. Напишите то у облику: „Мој
циљ је да...“ Посветите се безрезервном раду ка овим циљевима.

Осетите се веома удобно, било да седите или лежите. Затворите очи, удахните неколико пута
дубоко и дозволите својој машти да слободно тече.

Замислите да сте остварили циљеве које сте себи поставили

Замислите их како се остварују у сваком детаљу. Како се осећате? Када отворите очи, запишите
све мисли које вам падају на памет.

Замислите нешто што можете учинити као први корак ка сваком циљу, једној радњи коју
можете предузети да бисте покренули лопту – чак и ако је то само кратак телефонски позив или
читање релевантног чланка из часописа – и урадите то сада . Без изузетака, без изговора!

Идите у локалну библиотеку или књижару, пронађите полице за самопомоћ и прегледајте.

Постоји на десетине одличних књига за самопомоћ, препуних информација и идеја. Направите
свој избор и проведите неколико тренутака сваког дана читајући користан, инспиративан
материјал или слушајући програме са траке.

„Заиста је добар осећај учинити нешто за себе“

Једна особа која је била мотивисана да се промени била је Лине. Већи део свог живота живела
је по правилима других људи, обично дозвољавајући другима да доносе одлуке у њено име.
Онда је једне вечери, након жестоке свађе, њен насилни и манипулативни муж изјурио у бесу,
претећи да ће се бацити преко литице. Очекивао је да ће га молити да се врати, као што је то
увек чинила. Али без његовог знања, она је тихо радила на свом самопоуздању и овог пута је
одбила.
Најпре је претио, затим се изјаснио, али она је остала чврсто.

Ово је био почетак нове фазе у њеном животу. Шест месеци касније, више не суочавајући се са
свакодневним испадима које је раније трпела, њен дом је био рај мира. Похађала је часове
рачунарства, нашла добро плаћен посао, уписала се на вечерње часове уметности и наступала
са локалном групом певача. Чак је и њен син, који више није морао да трпи напетост, био
срећнији и сталоженији у школи.

„Пошто сам радила на свом самопоуздању“, рекла је Лин, „осећам се као да имам контролу.
Заиста је добар осећај учинити нешто за себе што сам одувек желела да урадим. И знам да ако
то не учиним, само себе треба кривити.“

Одлучност је можда квалитет који лежи у основи сваког успеха. Без тога нико не стиже далеко.
Ако вам је годинама недостајало самопоуздање, то се неће променити преко ноћи без ваше
одлучности.

Сваки избор који направите – укључујући избор да постанете сигурнији – резултат је

одмеравања равнотеже „задовољства“ и „бола“. Када се суочите са одлуком, ви свесно или
подсвесно одмеравате алтернативе и њихове последице. Питате се:

■ Које су предности спровођења овог правца деловања? Ако наставим, које ће бити вероватне
награде? Колико ће 'задовољства' донети? Има ли недостатака? Колико 'мука'?

■ Ако не наставим, колико ћу „бола“ избећи? И колико 'задовољства' ћу се вероватно одрећи?

На пример, учење нове вештине потенцијално доноси многе будуће користи, али може
укључивати краткорочне жртве, посебно време и труд који улажете. Али све док имате на уму
предности које ће вам доћи, ваша одлучност остаје јака . Све је могуће ако имате довољно
разлога да се промените. Потребно је само 30 дана да се поставе темељи за трајну промену у
вашем размишљању, понашању и животу.

„Ако кренете ка свом циљу са храброшћу и одлучношћу, све силе универзума ће вам
прискочити у помоћ.“ - Ралпх Валдо Емерсон

Напишите неколико напомена о предностима да останете такви какви јесте и да постанете

сигурнији, како за себе тако и за друге. На пример, ваши пријатељи и породица можда не воле
да сте пасивни и попустљиви. Који су разлози да останете у садашњој зони удобности?
Сматраћете да ће вам ова вежба бити изузетно подстицајна за размишљање.

Наведите најмање десет предности за себе лично од тога што сте постали самопоузданији.
Колико ће 'задовољства' донети? Размислите о свом послу, каријери, друштвеним односима и
породичном животу, активностима у слободно време, здрављу и свом менталном,
емоционалном и духовном благостању.

Затим додајте предности вашег повећања самопоуздања другим људима. На пример, ваша
породица би могла имати користи на много начина од тога да будете повезана са новим вама
који има више самопоуздања.
Наведите најмање десет разлога зашто је неприхватљиво остати такав какав јесте. Шта ћете
пропустити? Колико ћете се 'задовољства' одрећи?

Сада размотрите цену коју треба платити – време, труд, стрес и неизвесност – која прати
промене. Размотрите ова питања:

■ Шта морам да урадим да бих изградио своје самопоуздање?

■ Коју цену морам да очекујем да платим да бих постао самопоузданији?

■ Колико ће труда бити потребно? Колико сам труда спреман да уложим?

У градитељима поверења 36-39 идентификовали сте:

■ Награде за стицање самопоуздања.

■ Предности да останете такви какви јесте.

■ Недостаци не мењања.

■ Недостаци већег самопоуздања.

Размислите о овоме. Шта сте научили

Сумирајте предности постајања самопоузданијим.

Нека ово буде ваш мото:

„Од сада намеравам да будем самоуверен. Моје самопоуздање мора да се промени; Морам да
га променим; и могу.’ Реци то наглас. Док га изговарате, зналачки се осмехните себи. Ускоро ће
вам се чврсто утиснути у памћење.

„Осети страх и уради то свеједно“

Нема бољег примера одлучности и упорности од ауторке др Сузан Џеферс. Удата са 18 година,
са 25 година осећала се заробљеном у досадном кућном животу. Верујући да јој је суђено да се
бави нечим осим подизања породице, уписала се на универзитет и стекла диплому. И
магистрирала шест година касније. До средине седамдесетих постала је директорка њујоршке
болнице, образовне и медицинске установе за угрожене. Тамо је започела своје путовање у
самооткривање које је на крају довело до њеног писања прве књиге о самопомоћи која се
продаје за милионе, Осети страх и уради то свеједно.

Написана 1986. године, „Осети страх...“ је исмејана и одбачена од стране већине великих
издавача, који нису имали искуства са овом врстом књига. Један јој је рекао: „Леди Ди би могла
да се вози гола улицом и дели ову књигу, а ипак је нико не би прочитао.“

Али била је одлучна да успе. „Ако је идеја пионирска“, приметила је, „то се често чини глупо и
супротставља се устаљеној мудрости.“ Сада, у великој мери захваљујући њеним напорима,
жанр самопомоћи је добро успостављен и веома цењен део трговине књигама.

Сада је време да пажљиво погледате како размишљате.

Као што су највећи и најмудрији учитељи увек учили, побољшање квалитета ваших мисли
побољшава ваш живот скоро одмах:

■ Библија цитира краља Соломона: „Како човек мисли, такав ће и бити.“

■ Будистички текст, Дхаммапада, каже: „Ми смо оно што мислимо. Све што јесмо настаје
нашим мислима. Својим мислима стварамо наш свет.’

■ Грчки филозоф Сократ је рекао: „Да бисте пронашли себе, размислите сами.“

Када размишљате као самоуверена особа, аутоматски се осећате сигурније и делујете

самоувереније. Позитивни мислиоци су најсрећнији и најуспешнији.

Понекад је све што је потребно да промените свој живот заувек само једна мисао! Људи нису
роботи: можете намерно да бирате како да размишљате, а ако сте озбиљни у изградњи свог
самопоуздања, морате да почнете да мењате своје обрасце размишљања без одлагања.
Следећих неколико одељака објашњава како.

„Ако нема исправне мисли, не може бити никакве акције, а када постоји исправна мисао,
следи исправна акција.“ - Хенри Џорџ

Када размишљате као самоуверена особа, осећате се самопоузданије и делујете

самоувереније, па се посветите томе да преузмете контролу над својим мислима. Напишите
ову реченицу на малу картицу и поновите је у себи, са уверењем, неколико пута дневно:

„Ја сам позитиван мислилац – мислим и говорим самоуверено у сваком тренутку.“

Размислите: Да ли сте негативан мислилац? Да ли вам је тешко да размишљате позитивно? Да

ли ваш разговор често поприма изглед пропасти и суморности? Ова свест је кључна за ваше
благостање сада и у будућности, зато будите потпуно искрени према себи.

Ако су одговори на питања не, потапшајте себе по рамену и обећајте да ћете наставити као
позитиван мислилац.

Ако су одговори да, размислите:

■ Где ме је моје негативно размишљање довело до сада?

■ Колико бих био другачији да сам позитивнији у свом погледу?

Запишите најмање шест разлика које би позитивније утицале на ваш живот.

Постајете свесни својих свесних мисли као сталног коментара који вам се игра у глави – вашег
самоговора или унутрашњег дијалога. Преузети одговорност за своје размишљање је, у ствари,
једноставно променити оно што кажете себи. Настојте да управљате својим „унутрашњим
дијалогом“ тако да стално разговарате са собом на позитиван и подстицајан начин. Ово може
тражити мало вежбе, али је лако могуће. Постати самоуверен мислилац није ништа теже него
научити да возиш бицикл.

Вежбајте да правите реченице које почињу асертивним изјавама као што су „ја могу“, „ја
јесам“, „желим“, „ја радим“ и „ја бирам“.
Обећајте себи да од сада никада нећете:

■ Спуштати се.

■ Рећи да не можете.

■ Рећи да је оно што желите немогуће.

■ Рећи себи да нисте у стању да научите ништа ново.

„Да!“ је једна од најмоћнијих афирмација које можете дати. Говорите то често, са

ентузијазмом. Прикажите га великим словима на свом зиду поверења. Реците то кад год вам се
укаже нова прилика. И – пробајте ово и приметите разлику – реците то са уживањем када се
суочите са тешким проблемом или изазовом.

„Живимо себе својом мишљу. Ако желите да побољшате свој живот, прво морате да
побољшате своје мисли о њему и себи. Задржите идеал себе док чезнете да будете, увек,
свуда.“ - Орисон Светт Марден

Консултант за имиџ Марциа Град истиче важност промене образаца размишљања са

кристалном јасноћом у својој књизи, Харизма: Како добити ту посебну магију. „Све док
наставите да мислите као што сте размишљали, осећаћете се као што сте се осећали,
радити као што сте радили и добијаћете оно што сте добијали.“

Негативно размишљање може брзо измаћи контроли и уништити ваше самопоуздање ако то
дозволите. Овде на сцену ступа Метод четири корака – једноставна техника за стицање свести
о обесхрабрујућим мислима. Брзо се учи и лако примењује и, са праксом, убрзо постаје друга
природа.

Четири корака су:

1. Будите пажљиви.

2. Престаните да мислите обесхрабрујеће мисли.

3. Замените их оснажујућим мислима.

4. Наставите док не постане аутоматски.

Метода четири корака је једноставно најефикаснија појединачна техника коју познајем за

изградњу самопоуздања. Ако вас овај програм не научи ничему другом, и даље ћете трајно
променити свој живот на боље.

„Изаберите своје мисли. Не дозволите никоме да их изабере уместо вас.“ - Давид Лавренце
Престон

Запамтите методу четири корака.

Вежбајте свесност. Свесност значи обраћање пажње на оно што мислите и осећате и свест о
томе како реагујете на људе и догађаје.
Када постанете свеснији, ваш ум постаје тиши и ви видите ствари јасније. Мање је вероватно да
ћете говорити и деловати исхитрено.

Свесност продубљује ваше разумевање себе и света око себе. То је важан корак ка већем
самопоуздању и самопоштовању.

У наредних пет минута радите само једну ствар одједном и вербализирајте сваки покрет који
направите. На пример:

„Сада размишљам о томе да узмем оловку.

Сада узимам оловку.

Сада пишем у своју свеску.

Сада сам спустио оловку.

Сада затварам књигу.

Сада стављам књигу у фиоку.’

Радите ово свакодневно у наредних седам дана – што чешће, то боље. У почетку ће изгледати
чудно - али ипак урадите то. То је моћна вежба свесности.

Следећих седам дана престаните са оним што радите на пет минута дневно, будите тихи и
мирни и слушајте своје мисли. Не покушавајте да прекидате: само пустите да мисли долазе и
одлазе саме од себе, као да се дешавају неком другом.

Вероватно вам ово у почетку неће бити лако. Неувежбани, несређени ум има тенденцију да
прелете са једне ствари на другу, а чак и 60 секунди свесне пажње изгледа као вечност када
нисте навикли на то.

Обратите пажњу на то да ли неко са ким долазите у контакт или одређени догађаји утичу на вас
физички, изазивају непријатна осећања или изазивају низ мисли којима сумњате у себе.
Забележите било шта значајно.

Запишите све разлоге због којих би вам било тешко да одмах почнете да примењујете методу
четири корака. Кладим се да не можете да се сетите ниједног! Метода у четири корака је тако
једноставна!

„Избегавајте деструктивно размишљање. Неправилне негативне мисли потапају људе. Брод

може опловити свет много, много пута, али нека само толико воде уђе у брод и он ће
потонути. Тако је и са људским умом. Нека у људски ум уђе довољно негативних или
погрешних мисли и особа потоне баш као брод.’ – Алфред А. Монтаперт

Унутрашњи критичар је тај погубни мали глас у вашој глави који непрестано шапуће, жали се и
осуђује. То је глас који сеје сумњу – „Да... али... претпоставимо. Ти си глуп у томе, знаш да јеси.
Све ће поћи наопако, увек иде!’ Ако дозволите да мисли попут ових не буду изазване, дајете
Унутрашњем критичару моћ да уништи ваше самопоуздање и снизи ваше самопоштовање.
Морате научити да му кажете да ућути, престане да буде блесав и оде. Затим промените мисли
на нешто позитивно.

Ово је други од Четири корака, заустављање мисли. Може се користити у било ком тренутку и
има тренутни ефекат. На овај начин можда нећете спречити да вам негативне мисли уђу у ум,
али их можете учинити немоћним.

„Немојте се плашити својих негативних мисли: само их знајте какве јесу - не истина, само
негативне мисли. Не дајте им кућног места у својој свести и они ће се растворити у ономе
што јесу – лажним идејама, лажним концептима, без ичега да их одржава.“ - Нона Цокхеад

Док слушате свој самоговор, одмакните се и посматрајте. Запитајте се. „Зашто размишљам о тој
мисли? Где ме то води? Да ли ми то помаже да се осећам самоуверено?’

Ум није вакуум; не можете не мислити. Штавише, можете мислити само једну по једну свесну
мисао (ако ми не верујете, покушајте да мислите на две мисли одједном - немогуће!). Дакле,
када се ослободите нежељене мисли, одмах је замените другом, како бисте спречили да вам
још једна нежељена мисао упадне у свесни ум. Ако не можете одмах да смислите одговарајућу
мисао, употребите афирмацију, као што је:

'Волим себе.'

„Ја сам јака и вредна особа.“

„Савршен сам такав какав јесам.“

Сада узмите технику заустављања мисли корак даље. Док се одвајате од нежељене мисли,
истовремено одмахните главом, лупите ногама, штипајте се, лупите бутином или лупите о сто
итд. Будите разумни: очигледно има времена и места када је то незгодно, или чак опасно, па
користите своју дискрецију.

Пробајте овај алтернативни облик заустављања мисли. Када приметите обесхрабрујућу мисао,
добро се насмејте себи: само се смејте њеним бесмислицама. Реците: „Дакле, ти си та мисао?
Ха! Ха!’, или „Упс! Иде још једна!’ Онда дозволите себи топли унутрашњи осмех.

Осетите се веома удобно, било да седите или лежите. Затворите очи. неколико пута дубоко
удахните и замислите да постоји мала особа која брише сумњиве, узнемирене, бескорисне,
самозатајне мисли у гомилу прашине у центру ваше главе. Када су сви пометени, „издувајте“
прашину из уста и „гледајте“ како се распршује у атмосферу.

Потврдите себи да вас негативне мисли више неће мучити. Обратите пажњу на то како се
осећате. Ово посебно добро функционише када сте под стресом или анксиозни.

Када први пут користите формулу у четири корака, наићи ћете на отпор.

Ваша подсвест жели да се држи постојећих навика, јер је тако дизајнирана да функционише.
Ако покушава да саботира ваш напредак, на пример, чинећи да се осећате као да лажете себе,
не дозволите! Потребно је око месец дана да трајно промените образац размишљања, зато
наставите са тим, будите стрпљиви и немојте се кажњавати ако погрешите. Нема смисла
заменити једну негативну мисао другом.
Афирмације су облик самосугестије – нека врста звучног бајта који себи дајете. У сваком
тренутку користите афирмације, знали то или не.

Сваком речју и мишљу потврђујете и стварате своја животна искуства.

Они раде на принципу познатом оглашивачима и спин докторима широм света – понављање.
Ако некоме, укључујући и себе, довољно често кажете нешто, пре или касније ће вам
поверовати. Што је порука вештија и што је јаче изражена, то боље.

Афирмације помажу да:

■ Нагласите своје добре стране.

■ Промените слабости у предности.

■ Промените ставове.

■ Фокусирате се на оно што желите за себе.

Афирмације су изузетно ефикасне у промени образаца размишљања и програмирању

подсвесног ума. Са вежбом постају моћно оружје у вашем арсеналу за изградњу
самопоуздања.

„Када променимо однос према себи, мења се и све остало, јер наш живот је одраз онога како
се осећамо изнутра.“ - Др Мансукх Пател

Започните своје афирмације заменицом у првом лицу, „ја“.

На пример: „Прихватам, волим и одобравам себе и друге.“

'Ја сам ОК. Волим себе. Поносан сам што сам ја.’

„На мене утичу само самопоуздане мисли и позитивни људи.“

„Поштујем и дивим се себи.“

Користите само позитивне речи и фразе које описују оно што желите, а не оно што не желите.
На пример, реците: „Самоуверен сам“ уместо „Нисам стидљив“, и „Могу да успем“ уместо
„Нећу успети“.

Учините своје афирмације веродостојним. Нећете преко ноћи скочити са непоуздања на

савршено самопоуздање, зато потврдите своју спремност и одлучност да се промените, као и
своју намеру да предузмете неопходне кораке.

И – ово је веома важно – ставити све личне слабости и ограничења у прошло време.

Корисна реченична конструкција је: „Био сам... али све се то мења. Сада постајем све више...
сваким даном.’

Користите овај облик формулације да саставите афирмацију која је релевантна за ваше

тренутне потребе. На пример, „Некада сам био стидљив, али све се то мења. Сваким даном
постајем све друштвенији. Дајем све од себе и знам да ћу наставити да се усавршавам.’
Записивање својих афирмација појачава их у подсвести.

■ Свакодневно их копирајте ВЕЛИКИМ СЛОВИМА (ово чини већи утицај на подсвест).

■ Забележите их у свој дневник и чековну књижицу као подсетник.

■ Напишите их на лепљивим етикетама и поставите их на истакнута места око куће и у

аутомобилу.

■ Напишите их на мале картице које ћете носити са собом и читати током дана.

■ Закачите их на свој зид поверења.

Изговарајте своје афирмације као да их заиста мислите. Гласно је најбоље, иако тихо, испод
гласа, такође добро функционише. Никада не заборављате мисао изражену са јаким
емоцијама.

Ако се у вашој глави огласи гласић: „Лажеш, знаш да то није истина“, подсетите се да је ово
само ваш стари програм. Реци му чврсто да утихне и одлази.

Поновите сваку афирмацију најмање десет пута, три или више пута дневно.

Што их више понављате, то ће бити ефикасније. Ако је могуће, погледајте се у огледало док их
рецитујете. Такође, пре него што одете на спавање, прођите кроз своје омиљене афирмације у
свом уму.

Редовно ажурирајте своју тренутну листу афирмација и увек је држите са собом. Када један
више није релевантан, одбаците га и замените другим.

„Речи су најмоћнија дрога коју користи човечанство.“ - Рудиард Ки

Наша машта ће се проширити на било који сценарио, али људи којима недостаје самопоуздања
обично себе замишљају као неуспешне. Они не схватају да не могу ништа да успеју ако не могу
да замисле себе да то раде.

Начин на који себе замишљате можда нема никакве везе са истином, али ваша осећања и
понашање је оно што управља вашим осећањима и понашањем, а не стварност. Промена онога
што замишљате о себи може довести до дубоког раста самопоуздања. Када себе замислите као
добру, способну, самоуверену особу, лакше је тако размишљати и понашати се.

Машта је један од камена темељаца И-Т-И-А Формуле©. Да бисмо разумели зашто је то толико
важно, морамо детаљније размотрити подсвест.

Ум се често пореди са сантом леда, при чему више од 90% плута испод површине. Ова
скривена маса је подсвест, огромно складиште мисли, сећања и идеја.

Подсвест увек слуша, посматра, упија ваша искуства као сунђер. Затим делује као нека врста
базе података на коју се стално позивате за смернице и подршку. Једном када ваша подсвест
прихвати идеју да сте сигурни, то ће осигурати да ваше размишљање, осећања и понашање
буду у складу; то чини самопоуздање вашом стварношћу.
Можете разговарати са својом подсвести, али она још боље реагује на менталне слике и
емоције. Искористите своју дивну машту да изградите самопоуздање, тако што ћете се осећати
и замишљати самопоузданим док не постане природан део вас.

Посветите се томе да сваки дан проведете неколико минута замишљајући себе какви бисте
желели да будете.

Или се намерно опустите и смирите свој ум, или искористите оне природне тренутке када сте
опуштени. Што дуже и живље можете задржати мисли, осећања и менталне слике о себи као
самопоузданој особи када је ваш ум миран, то боље.

Почните тако што ћете замислити нешто познато, попут поморанџе, свеже печене векне хлеба,
ваше куће, вољене особе или руже. Замислите изглед, текстуру, укус и мирис. Слушајте
омиљено музичко дело и замислите да видите уметнике који га изводе. Замислите глас вољене
особе.

Једноставне вежбе попут ових ће довести до брзог побољшања ваших креативних вештина
сликања.

Креативне слике се често називају визуализацијом, што је помало обмањујуће јер није стриктно
неопходно да се могу направити детаљне слике. Свих пет чула, вид, додир/осећај, звук, укус и
мирис – утичу на подсвест, посебно када сте опуштени. Зато немојте одлагати ако заправо не
можете ништа да „видите“: осећати да се жеља остварује важније је од добијања јасне слике.
Узми оно што си користио јуче. Сада покушајте да га визуализујете са свих пет чула. Ако то
заправо не можете да замислите, више користите друга чула.

Седите или лезите удобно, дубоко удахните и затворите очи. Замислите себе како лежите на
прелепој плажи током лепог летњег дана. Замислите сцену ако можете. Замислите шум мора,
топлину сунца на лицу, мекоћу песка, мирис морских алги и осећај да сте сигурни.

Вежбајте, али не форсирајте ову вежбу. Поента је да користите она чула која вам највише
одговарају.

Док замишљате опуштање на плажи, размислите о нечему што бисте желели да постигнете.
Замислите или „визуализујте“ себе као:

1. Самоуверену особу. Осетите какав би био осећај бити напуњен самопоуздањем.

2. Предузимате акције. Осећајте да самопоуздано следите свој циљ.

3. Постижете све што желите.

Када савладате горњу процедуру, додајте четврту фазу:

4. „Визуализујте“ како бисте желели да други реагују на вас када постигнете свој циљ.

Користите ову афирмацију:

„Сваког дана видим себе као особу са самопоуздањем и осећам да постајем све сигурнији.“

„Када се снага воље сукоби са маштом, машта превладава. Увек.“ - Давид Лавренце Престон
Савршен погодак

Многи врхунски спортисти и жене користе креативне слике и менталне пробе као саставни део
тренинга за менталну издржљивост. Они знају да када су позитивне слике чврсто утиснуте у
подсвест, већа је вероватноћа да ће се најбоље понашати. Они проводе много сати 'видећи'
себе како погађају савршен ударац, бацају копље или диск даље, прелазе победничку линију
пре такмичења, дају голове и тако даље.

Да поновимо, креативне слике су процес свесног стварања менталне слике или утиска као
средства утицаја на све важне подсвести. Овај одељак ће вам помоћи да извучете максимум из
ових техника.

Технике за креативне слике најбоље се користе када је тело опуштено, а ум миран. Они су
такође ефикасни кад год се осећате природно сањивим, као што је прва ствар ујутру, последња
ствар увече и када сањате, јер је ум у том тренутку у природном стању повећане свести.

Фантазирање је добро за вас – радите то често. Маштајте о свим стварима које желите од
живота, местима које бисте посетили, људима које бисте желели да упознате, стицању нових
вештина и о томе да будете особа каква бисте желели да будете. Пустите машти на вољу!

„Прво сањам своју слику. Онда сликам свој сан.“ - Винсент Ван Гог

Будите јасни шта бисте желели да промените или појачате пре него што почнете, и изаберите
осећања и слике које симболизују ваш циљ. На пример, шта за вас значи бити самоуверен?
Како изгледају самоуверени људи? Како се крећу и говоре? Шта раде по чему се разликују од
осталих.

Доведите свој ум и тело у мирно и опуштено стање и користите свих пет чула колико год је то
могуће да замислите оно што желите као већ ваше, да се дешава управо сада и да радите
савршено.

На пример, ако вежбате да изађете на сцену, замислите да гледате у публику и уживате у

аплаузу. Једном када ово утиснете, ваша подсвест ће учинити све што може да вам се то
оствари.

Поставите слике у центар вашег менталног екрана. Погледајте све у три димензије користећи
боју, осветљеност и кретање, посматрано као што бисте то чинили својим чулима, а не као
посматрач. „Чујте“ звукове, „помиришите“ мирисе живописном јасноћом и унесите што више
осећања у то.

Запамтите, увек је важније осетити да се жеља остварује него да се прецизни детаљи

визуелизације разјасне.

Будите нежни према себи када користите креативне слике и не форсирајте то.

Превише напора је самопоражавајуће. Само дозволите да се звуци, слике и сензације

материјализују.

Ојачајте креативне слике аутосугестијом. Ово је употреба позитивног самоговора и афирмација

када је подсвест опуштена и пријемчива.
Ево моћне аутосугестивне технике. Или запамтите ове речи, или их снимите на касету.
Понављајте их, или слушајте траку, свако вече непосредно пре него што одете на спавање и
када се пробудите ујутру. Изговорите речи тихо у себи док слушате.

„Ја (ваше име) сам веома самоуверена особа.“

„Ви (ваше име) сте веома самоуверена особа.“

„(Ваше име) је веома самоуверена особа.“

Вежбајте менталну пробу. Ако знате да ћете се суочити са тешким изазовом, проведите
неколико минута сваког дана замишљајући себе тамо, размишљајући и делујући самоуверено.
Замислите то као да се већ дешава и савршено функционише. Што више ментално вежбате,
више ћете бити у свом најбољем издању и са лакоћом се носити са тим када дође време.

Вики је дошла да ме види пре неколико година. Пријавила се за полагање мотоциклистичког

теста, и иако је била компетентан возач аутомобила и била је уверена да може савршено добро
да вози мотоцикл, била је ужаснута стварног теста. У претходним приликама, тог дана се
распала.

Научио сам је да уђе у дубоко опуштено стање и да визуализује себе како полаже тест са
потпуним самопоуздањем. Вики је било лако да прави менталне слике и није имала проблема
да замисли себе како гледа преко управљача, осећа вибрације кроз седиште својих панталона,
чује звук мотора, осећа мирис уља и издувних гасова. Користила је и аутосугестију: „Смирена
сам, самоуверена и имам контролу.“

Затим је визуализовала испитивача како јој честита на успеху. Она је изазвала осећања поноса,
среће и узбуђења док јој је предавао пропусницу.

Коначно је визуализовала себе како стиже кући на екстатичан дочек свог мужа, који ју је извео
на прославу.

Вики је вежбала сваки дан. Две недеље касније отишао сам на одмор. Када сам се вратио,
нашао сам разгледницу на струњачи. Златним словима је писало: „Била сам мирна, била сам
сигурна, имала сам контролу и прошла сам! Не могу да верујем колико је добро
функционисало. Много хвала.'

Када се младић пријави у војску, од првог дана је присиљен да се понаша као војник. Војска зна
да ће се тако брзо осетити као војник и постати војник.

Слично томе, када говорите и делујете самоуверено – чак и ако је све то претварање – осећате
се самопоузданије. Други претпостављају да сте сигурни и да се према вама понашају у складу
са тим, што појачава ваше понашање и чини да се осећате још самопоузданије.

Важи и супротно. Ако говорите и поступате стидљиво, други претпостављају да сте плашљиви и
третирају вас као такве, што појачава вашу плашљивост.

Принцип 'Као да' је четврти елемент И-Т-И-А Формуле©. Једноставно каже да када се понашате
као да сте сигурни, без обзира колико се непријатно осећате изнутра, постајете самоуверени.
Ваша осећања се убрзо прилагођавају новом понашању и, ако истрајете, самопоуздање цвета.
„Претпоставите врлину ако је немате.“ - Вилијам Шекспир

У своју свеску опишите како бисте се понашали и шта бисте радили да сте сигурни.

Сада урадите то. Понашајте се тако

Људи могу бити пуни самопоуздања споља, али изнутра оптерећени сумњом у себе. Направите
списак познатих људи, који изгледају самопоуздани, али признају да немају самопоуздања.
Додајте било кога кога познајете или познајете лично. Како су прикрили недостатак
самопоуздања? Шта су урадили да би изгледали сигурни? Ако нисте сигурни, покушајте да
сазнате.

Користите технику моделирања. Моделирање се заснива на здравом разуму да можете избећи

велику борбу и непријатности тако што ћете пронаћи некога ко је већ сигуран у себе и учити од
њега.

Почните тако што ћете направити листу људи које познајете, за које сте чули, читали или
видели у филмовима и на ТВ-у, којима се дивите и којима бисте желели да се угледате. Они
могу бити, на пример, најпопуларнији људи на послу или у школи, историјске личности или чак
измишљени ликови.

Изаберите два или три модела са своје листе и сазнајте што више о њима. Ако их лично
познајете, тихо их посматрајте; ако не, прочитајте о њима, унајмите филмове или видео записе
и ставите се на њихово место. Замислите како је то бити ови људи.

Које од њихових квалитета већ поседујете? Који вам недостаје?

Један сат понашајте се као да сте један од својих узора и примените оно што сте о њима
научили у пракси. Ако имате приступ опреми за видео снимање, снимајте и посматрајте себе и
учите из тога. Постепено продужите један сат на два, три... па цео дан. Ако се осећате
непријатно (а вероватно хоће), запамтите да је свака промена у почетку непријатна. Многи
људи са самопоуздањем, укључујући можда и ваше узоре, морали су да раде на томе.

Када први пут примените принцип „Као да“, појавиће се непријатна осећања – нећете моћи да
их спречите. Али не дозволите да вас ово заустави. Само напред и урадите то ипак. Временом
више нећете бити погођени њима.

Изаберите нешто у чему заиста уживате или знате да имате таленат и постаните стручњак за то.
Стечено самопоуздање ће зрачити из вас и учинити чуда за вас и у другим областима.
Самопоуздање расте само по себи.

Ништа не успева као успех!

„Буди неко. Ако сте изгубили поверење у себе, уверите се да сте неко други, неко са мозгом, и
понашајте се као он.“ - Сол Хес

„Тако несигурно, ја сам измислио овај лик.“

Глумац и срцеломац Роџер Мур, најпознатији по улози Џејмса Бонда, развио је своју славну
личност управо зато што му је као младићу недостајало самопоуздање. Био је тако предебео и
стидљив да га је отац назвао „врећом гована завезана ружно у средини“.

„Био сам толико несигуран у себе, радије бих гладовао него у ресторан“, каже он.

„Тако да сам изградио одбрамбени зид и измислио овог лика Роџера Мура.“ Понашање „као
да“ је у почетку можда мало застрашујуће, али запамтите, анксиозност је једноставно ваша
подсвест која покушава да се ухвати за старе навике. Урадите то у сваком случају, и убрзо
нестаје.

Тада исти механизам који је једном покушао да вас спречи да промените брани ваше ново
понашање и наставиће да то чини све док не покушате да извршите даље промене.

Како једете слона? Један по један залогај. Како се пење на мердевине?

Једна по једна степеница. Како градите самопоуздање? Корак по корак. Као што нас Аристотел
подсећа, шта год научимо да радимо, учимо радећи то.

Промена чини да се већина нас осећа непријатно. Побуђује анксиозност. Али када се крећете
малим корацима, анксиозност је лакша за управљање. Зато је важно да се редовно бавите
стварима које би вам раније биле застрашујуће. Да ли вам је тешко разговарати са људима?
Започните разговор са једном новом особом сваког дана! Да ли ћутите и када имате нешто да
кажете?

Говори, реци своје! Добијате охрабрење и осећате се сигурније сваки пут када градите сваки
мали успех.

Не дозволите да вас непријатна осећања зауставе, она потичу делом из вашег подсвесног
програмирања, а делом из онога што сами себи говорите о ситуацији.

Останите мирни, промените саморазговор (користећи методу четири корака) и истрајте.

Запамтите, храброст није одсуство страха, већ игнорисање страха и наставак рада упркос њему.

„Пробајте нешто што нисте раније покушали три пута: једном да превазиђете страх,
једном да сазнате како то да урадите, а трећи пут да сазнате да ли вам се свиђа или не.“ -
Виргил Тхомсон

Свакодневно радите нешто практично како бисте повећали своје самопоуздање. Преузмите
одмерене ризике. Сваки мали корак треба да прати јасна намера, афирмација (или промена
мишљења) и ментална проба.

Направите листу свих навика, манира, начина говора или понашања који одају ваш недостатак
самопоуздања.

Додајте њихово уклањање циљевима које сте себи поставили. Оцените своје циљеве према (1)
важности и (2) тежини
Радите уназад од сваког циља и поделите га на мале кораке. Успоставите изазован, али
реалистичан распоред за завршетак сваког корака.

Поставите рокове. Запишите их у свеску.

Усвојите мото извиђача, „Будите спремни“. Пре него што предузмете сваки корак, урадите
домаћи. Сазнајте шта треба да радите, вежбајте вештине и стекните релевантно знање.
Деведесет посто исхода било које активности зависи од квалитета предузете припреме.

Док се бавите сваким кораком, користите пуну И-Т-И-А Формулу©. Користите афирмацију као
што је:

Ја сам самоуверен, ентузијастичан и потпуно способан за...

(именујте корак који ћете предузети).

Ментално увежбајте сваки корак. Замислите да је добро урађено и „видите“ како савршено
функционише.

Сада само напред и урадите то! Игноришите било какву анксиозност или нелагодност и
подсетите се да све што ваш ум може да замисли и верује, можете постићи. Ако не успе,
промените приступ ако је потребно и покушајте поново.

Изнад свега, усредсредите се на оно што желите, никада не губите из вида свој циљ и истрајте.

Сада имате све основне алате и технике за изградњу вашег самопоуздања и самопоштовања.

Наставите да их вежбате док прелазите на следећих неколико одељака. (Неке од њих ћемо
касније детаљније погледати.) У међувремену, прелазимо на суштинску област самосвести.

Познавање себе је камен темељац сваког личног раста. Тешко је променити било коју ствар,
укључујући и себе, а да не разумете како је сада. Све што тражим је да предузмете вежбе
истинито и искрено.

Можете покушати да сакријете одређене аспекте себе од других, али нема смисла да их
скривате од себе ако желите да остварите истински напредак.

Да растете у самопоуздању

Разјасните своју намеру и поставите циљеве.

Научите себе да размишљате сигурније.

Замислите себе као самопоузданог.

Понашајте се као да сте сигурни.

Плус

Развијте већу самосвест.

Све је резултат онога што је прошло. Ваш ниво самопоуздања је углавном резултат начина на
који сте одговорили онима који су вас васпитали и окружењу у којем сте одрасли. Али то није
цела прича.

Генетика – природа – чини око 25-35% вашег карактера. Ваша прошла искуства и ваша
интерпретација истих – остатак. Када сте рођени, није вам недостајало самопоуздања – то је
дошло касније, када сте почели да се повезујете са другим људима и светом око себе.

Самопоуздање, или недостатак истог, се учи, углавном у првих неколико година детињства.
Развио се када сте били слаби и ментално и емоционално рањиви, а онда, како сте одрастали,
постао је самојачајући. Дакле, што боље разумете шта се догодило и како је то утицало на вас,
ефикасније ћете моћи да преузмете контролу над својим данашњим осећањима и поступцима.

Можда ћете открити да неке од вежби у наредних неколико одељака извлаче болна осећања
на површину, али немојте да вас одвраћају. Бити искрен према себи. Не добијате ништа ако се
намерно обмањујете или обмањујете.

„Познавање других је интелигенција.

Познавање себе је права мудрост.

Овладавање другима је снага.

Овладавање собом је права моћ.“ - Лао Цу

Напишите своју животну причу, бирајући значајне догађаје и епизоде које су највише утицале
на ваше самопоуздање. Нема потребе да пишете роман - само неколико белешки ће бити
добро.

Седите мирно и размислите о свом животу.

■ Које су главне потешкоће, губици и неуспеси којих се сећате?

■ Како сте се снашли?

■ Да ли још увек имате осећања према тим догађајима?

■ Има ли жаљења?

■ Које снаге и ресурсе су вам дале ове тешкоће и губици?

■ Колико често вас је самопоуздање изневерило? На који начин?

Које су биле ваше највеће грешке? Ваши највећи неуспеси? Како су они тада утицали на вас?
Како они сада утичу на вас?

Запишите ову реченицу:

Најневероватнија ствар коју сам икада урадио је... Брзо, не размишљајући превише о томе,
запишите првих шест ствари које вам падну на памет. Видите, имали сте своје тренутке.
Признајте сва своја прошла достигнућа, ма колико она изгледала тривијално.
Ову вежбу је најбоље урадити када сте опуштени. Пустите да вам мисли одлутају у време када
сте се осећали заиста самопоуздано (свако има барем једно). Где сте били и са ким? Шта се
десило? Прођите кроз догађаје у свом уму – „видите“, „чујте“, „осећајте“, проживите их као да
се изнова дешавају.

Не морате нужно да замишљате како је бити самоуверен.

Ви већ знате!

„Једног дана сам коначно схватио да ми више није потребна лична историја – па сам је
отписао.“ - Карлос Кастанеда

Самопоуздање и самопоштовање не долазе у фиксним износима – они се разликују од места

до места, од тренутка до тренутка у зависности од тога шта радите и са ким.

На пример, неки људи су изузетно самоуверени на послу, али не успевају у својим односима; а
многи бриљантни појединци једва могу спојити две речи када су далеко од обезбеђења својих
канцеларија или лабораторија.

А што се тебе тиче?

Пажљиво погледајте себе. Одмакните се и посматрајте. Што сте свеснији себе, то више имате
контроле над својим животом.

Тада, и само тада, могућа је трајна промена.

„Упознај себе, познај свог непријатеља, Сто битака, сто победа.“ - Мао Тсе-Тунг

Недељу дана бележите сваку негативну реакцију према себи у своју свеску. Укључите све
самокритике и критике (изговорене и неизречене), самопоражавајуће и самосаботирајуће
понашање, итд.

Запишите их што је пре могуће.

Погледајте шта сте написали. Шта можете научити из тога?

Сваког дана током једне недеље проведите 20 минута у тихој контемплацији, ступајући у
контакт са својим унутрашњим ја. Седите или лезите удобно, дубоко удахните и затворите очи.
Усредсредите своју пажњу на оно што се дешава у вама: телесне сензације, мисли,
емоционална осећања, менталне слике и сањарења. Ако је могуће, мењајте ове сесије према
добу дана – ујутро, подне, поподне и увече како бисте имали у виду чињеницу да расположење
и осећања варирају током дана. Одмах након сваке сесије запишите све што вам падне на
памет.

Запишите ове реченице и попуните празнине:

„Недостаје ми самопоуздања да..., али сада знам да могу да превазиђем своје сумње.“

„Узнемирен сам када..., али сада знам да могу да победим своје страхове.“

Узмите сваки редом и брзо запишите првих шест ствари које вам падну на памет.
Размислите о својим талентима, вештинама и способностима.

1. Колико се осећате способним да постигнете било шта што сте замислили?

2. У којим ситуацијама се осећате најкомпетентнијим? Најмање компетентан?

3. Колико се осећате компетентно у свом послу/каријери/академским настојањима?

4. Колико се осећате способним да будете успешни у слободним и спортским активностима?

5. Да ли икада замерате другима њихов успех?

6. Да ли имате тенденцију да превише драматизујете или правите планине од кртичњака?

Размислите о својим личним односима:

1. Колико добро управљате својим интимним односима? Ваш породични живот?

Пријатељства?

2. Колико вам је пријатно у друштвеним ситуацијама, нпр. забаве, друштвени догађаји на

послу, свадбени пријеми, итд?

3. Да ли сте икада оптужени да сте хвалисави или претенциозни?

4. Да ли обично више волите да останете у позадини?

5. Да ли се икада осећате непријатно јер мислите да вас сви гледају?

6. Да ли лако попуштате када се неко не слаже са вама?

7. Да ли вам је тешко рећи не када то желите?

8. Да ли доносите одлуке на основу сопствених инстинкта или дозвољавате другима да вас

гурају?

9. Да ли живите онако како сте изабрали или радите углавном оно што други мисле да треба?

10. Ако сте одговорили да радите углавном оно што други мисле да бисте требали, зашто
мислите да је то тако?

Размислите о свом самопоштовању:

1. Да ли често сажаљевате себе?

2. Да ли сте склони да кривите себе када ствари крену наопако, чак и ако су околности ван ваше
контроле?

3. Да ли често критикујете друге?

4. Да ли често критикујете себе?

5. Да ли добро водите рачуна о свом здрављу и кондицији?

6. Да ли верујете да морате да постигнете велике ствари пре него што се осећате добро у себи?

7. Да ли имате тенденцију да се распадате када вас неко критикује?

8. Да ли се трудите да тражите одобрење од других?

9. Да ли вам одговара појам духовне димензије живота?

10. Да ли сте генерално срећни?

Када се погледате у огледало, да ли сте поносни што сте особа коју видите?

Ако је одговор не, напишите шта бисте морали да урадите или да постанете пре него што
будете поносни на то ко јесте.

Ваша слика о себи је почела да се обликује чак и пре него што сте напустили колевку и била је
прилично добро успостављена до тренутка када сте навршили 8 година.

До тада сте, у просеку, већ добили преко 70.000 негативних диктата: „Немој то да радиш“, „Не,
не можеш“, „Шта мислиш ко си?“ „Никада ништа нећеш направити од себе, ' и тако даље.
Већина њих су биле млинске опомене којима одрасли придају мало значаја; али они дубоко
утичу на дете и акумулирани ефекат може бити разоран. Истина је да деца једноставно немају
способност да разликују поштену и неправедну критику, нити да прихвате ако су одрасли у
њиховом животу имали тежак дан.

Када сте задовољили своје родитеље или друге одрасле ауторитете, они су вас наградили: дали
су вам пажњу и одобравање. Када сте им били незадовољааајући, показали су своје
неодобравање повлачењем пажње или привилегија или, у неким случајевима, физичким
кажњавањем. Начин на који особа обликује понашање другог користећи комбинацију награде
и казне назива се условљавање.

Доживели сте доста тога као дете, углавном негативно. Веома мали број младих људи достигне
зрелост а да им на неки начин није нарушено самопоуздање.

Када схватите своју условљеност, можете размрсити чворове, ослободити се ужади који су вас
везали и оставити их заувек.

Речи и изреке родитеља и наставника могу остати у уму годинама.

На пример, недавни клијент, сада у својим 50-им, рекао ми је да још увек чује како му у ушима
звоне речи своје мајке: „Живот је кучка, а онда умреш!“

Други ми је рекао како је његов отац бубњао у њега: „Када можеш да бираш тежи или лакши
пут сине, уради то на тежи начин. То гради карактер.’ Јадник је провео цео живот чинећи
ствари компликованијим него што је требало.

„Дечак мора да научи да буде мушкарац“ Сер Џон Харви Џонс је управо модел успешног
бизнисмена. Сада у својим средином 80-их, бивши председник ИЦИ-ја (некада највеће
британске компаније) се осврће на бриљантну каријеру официра Краљевске морнарице, веома
цењеног предузетника, а у последње време писца и емитера. Ипак, његове прве године једва
да су биле повољне и као дечак није видео свог оца 20 година! Рођен у Индији, послат је у
интернат са 6 година. „Немилосрдно су ме малтретирали“, присећа се он. „Насиље је било и
физичко и вербално, и увек са бројевима, никада један на један. То је резултирало тиме да сам
покушао да прережем зглобове у тоалету тупим перорезом.'

„Сви су знали да сам ужасно несрећан. Писао сам родитељима и рекао им да сам очајан, али
претпостављам да је мој отац мислио да дечак мора да научи да буде мушкарац и да се брани
за себе.

Са 12 је напустио школу да би отишао на Поморски факултет, који описује као „прилично

драконски“. Дисциплина је била ужасна.’ Један од најбољих дана у његовом животу био је када
је своју стару школу срушио булдожером пре реконструкције. Попут многих успешних људи
који су претрпели злостављање у детињству, није да је заборавио шта се догодило – сећања су
кристално јасна. Једноставно је одлучио да не дозволи да га то спутава.

У својој бестселер књизи Целестино пророчанство, Џејмс Редфилд сугерише да одрасли

привлаче љубав, признање, одобравање и подршку која им је потребна у складу са врстом
интеракције коју су имали са родитељима као деца. Научили смо како да привучемо пажњу од
њих и наставили да играмо ове драме изнова и изнова, обично подсвесно, све док нису
постале уобичајене. Уколико их не постанемо свесни и не учинимо свесни напор да се
променимо, они остају са нама доживотно.

Редфилд сугерише да ове контролне драме долазе у четири типа. Већина нас има омиљени
стил и усваја друге с времена на време у зависности од околности:

■ Застрашивач

■ Испитивач

■ Повучено

■ Јадни ја

Разумевање контролних драма је изузетно корисно. Када одлучите у коју групу се

најприкладније уклапате ви, ваши родитељи/старатељи, браћа и сестре и било ко други који је
имао дубок утицај на ваше детињство, можете користити ове увиде да развијете боље
разумевање свог детињства и себе какви сте сада .

„Без обзира на то какво путовање направимо од живота, оно где смо почели увек ће бити
део нас. Али само део.“ - Сер Алекс Фергусон

Поделите комад папира на четири квадранта, по један за сваку контролну драму: застрашивач,
испитивач, повучен и јадни ја.

Помислите на утицајне одрасле особе у свом раном животу. Ако је неко од ових покушао да вас
контролише гласним, агресивним или физичким претњама, наведите их под „Застрашивачи“.

Напомена: (а) Ако је било који родитељ био застрашивач, велике су шансе да је и други био или
застрашивач или јадан ја. (б) Застрашивачи имају тенденцију да стварају јадну децу.
Испитивачи су мање физички претећи; они разбијају отпор саркастичним, погрдним
коментарима, постављајући пробна питања и проналазећи грешке: „Шта мислиш да си ти?“
„Зашто ниси?“ „Рекао сам ти“, итд. Испитивачи могу бити цинични, арогантни. и самоправедни.

Напомена: застрашивачи стварају повучену децу, а понекад и јадне ја, и једни и други
покушавају да побегну од сталног надзора. Да ли је неко од твојих родитеља био иследник?

Страшни уживају пажњу и одобравање колико и сви, али користе сасвим другачију стратегију.
Често уздржани, верују да ће други покушати да их извуку ако створе ауру мистерије и интриге:

„Не знаш шта ја заиста мислим и осећам.“ Они не схватају да их њихова повученост заправо
може спречити да привуку пажњу, јер што више одступају, то су неприступачнији. Напомена:
Ообично стварају децу испитивача. Да ли је неко од твојих родитеља био повучен?

Јадни људи се осећају превише немоћни да би активно преузели свет, па траже саосећање
глумећи жртву. Они носе забринуте изразе лица и причају приче о трагедији и личној кризи,
често праћене дубоким уздасима и јецањем. Они могу покушати да повуку, тихи третман, али
се побрините да се то примети. Још једна омиљена тактика је осећај кривице: „Да си ме заиста
волео, ти би...“ „Погледај шта ми радиш.“ „Молим те, немој ме повредити, тако сам слаб.“
Напомена: Јадни људи често одржавају свој став жртве тако што подсвесно траже људе који их
злостављају. На пример, јадна жена може привући мужа застрашивача. Исплата је извињење и
кајање застрашивача - што је, међутим, обично лажно и краткорочно. Да ли је неко од твојих
родитеља био јадна особа?

Који од четири типа контролне драме вас најбоље описује?

■ Да ли сте љути, нестрпљиви тип? Да ли покушавате да доминирате над другима?

■ Да ли уживате у иглању или испитивању људи?

■ Да ли волите да се држите на дистанци и да ли волите да будете сигурни?

■ Или волите да сажаљевате себе, бринете се, жалите се и фокусирате се на проблеме?

Ако још увек нисте јасно којој групи припадате, размислите шта се догодило ако се нисте
слагали са својим родитељима/старатељима. Шта се десило ако их не послушаш? Шта се
дешава ако се сада не слажете са њима или игноришете њихове жеље?

Које типове привлачите данас? Престаните да се поклапате са њиховим драмама.

На пример, вежбајте да користите асертивне речи и фразе у присуству застрашивача и љубазно,

али одлучно дајте јадним људима до знања да више нећете повлађивати њиховој
самосажаљевној замци. А ако откријете да се препуштате самосажаљењу, одмах престаните

'Не могу, али морам'

Један од најштетнијих образаца негативног условљавања настаје када одрасли застрашивачи

или испитивачи стално говоре деци или им остављају утисак да нису добри, да никада неће
ништа учинити од себе.
Деца подвргнута оваквом разговору одрастају без поверења и често се плаше неуспеха.

Још је горе ако су жртве условне љубави – када је јасно, експлицитно или имплицитно, да ће
бити вољени само ако испуне очекивања одраслих:

„Уради ово – или иначе!“ Ово често производи опсесију оним што други људи мисле и добија
њихово одобрење.

Најгоре од свега је двоструко негативно самоговорење које мучи појединца који се, због своје
условљености, осећа потакнутим да наступа, али се превише плаши да покуша: 'Не могу, али
морам' је уобичајени образац за одсуство или јадност што вероватно објашњава већину
неуспеха које ови несрећници доживљавају као одрасли.

Дете које сте некада били живи у вама, утиче на сваку мисао, сваку емоцију, сваки покрет. Ви
сте једно са другим сваког минута у дану.

Многи људи су у одраслом телу, али и даље реагују као деца, још увек везани за своје
родитеље, никада се нису ослободили ставова и уверења које су стекли у младости.

Ваше унутрашње дете је део ваше личности који:

■ Разигран је и спонтан

■ Воли да се забавља

■ Маштовит је

■ Воли свет „хајде да се претварамо“

■ Осетљив је

■ Треба да се брине и разуме

■ Воли да угађа, тражи љубав и одобрење заузврат.

Попут правог детета, унутрашње дете изгладњело љубави, топлине и разумевања лако је
повређено, може постати депресивно и повучено.

Унутрашње дете може бити извор велике несреће одраслих ако још увек носи бес, бол и
кривицу из ранијих година. Ако је ово тачно за вас, никада не можете бити истински
самоуверени и срећни ако се ова осећања не разреше.

Научите да прихватите своје унутрашње дете као важан и вредан део себе.

„Какво год да је било наше васпитање, као одрасли, наше самопоштовање је у нашим
рукама.“ - Др Натханиел Бранден

Поставите фотографију себе као детета на истакнуто место, на пример на зиду поверења.
Насмејте се и признајте то сваки дан. Разговарајте са њим или њом, реците му да волите и да
ћете се бринути о њему.

Већина мале деце се у једном или другом тренутку осећа повређено и рањиво.
Слично, свако се понекад осећа као дете, невино и коме је потребна нежност и брига.

У којој мери признајете ове аспекте себе? Да ли довољно тешите своје унутрашње дете када се
оно или оно осећа изгубљено и усамљено, беспомоћно или узнемирено?

Замислите да вам седи на колену и ужива у неколико интимних тренутака.

Како се осећаш? Обећајте да ћете у будућности бити мање строги према овом делу себе.

Ако бисте слушали своје унутрашње дете, шта мислите да би оно или она рекла?

Испробајте технику празне столице. Узмите две столице и поставите их једна према другој.
Седите на једну, а на другу замислите себе као мало дете. Разговарају једни са другима.
Питајте га како се осећа у вези са начином на који се понашате према њему. Реци шта осећаш
према њему. Затим промените места и будите он, одговарајући на „ти“. Наставите да мењате
столице и покушајте да боље разумете једни друге.

Та мала особа није могла да не буде рањива, стидљива, стидљива, несветска и, да, детињаста.
Дакле, иако строго говорећи, нема шта да се прашта, запишите следеће реченице у своју свеску
и попуните празнине првим мислима које вам падају на памет:

„Сада могу да опростим што сам био... као дете. Могу себи да опростим оно што нисам могао и
са чим нисам могао да се носим, укључујући...’

У којој мери и даље дозвољавате родитељима/старатељима да сада контролишу ваше мисли,

речи и дела? Које промене бисте желели да направите?

Користите И-Т-И-А Формулу© да их примените у пракси.

■ Наведите шта намеравате да промените.

■ Доведите своје мисли у ред.

■ Замислите промену као да је већ направљена.

■ Понашајте се као да се промена већ дешава и да је неизбежна.

Забавите се више. Потрудите се да будете разигранији. Сваки дан радите све више оних глупих
ствари у којима сте уживали као дете. Потражите смешну страну у свакој ситуацији. Ваше
унутрашње дете ће доживети право уживање.

Заузмите хоби који од вас захтева да будете маштовитији – сликање и цртање, стварање
музике, креативно писање, омиљени занат, глума, плес итд. Запамтите, ваше унутрашње дете
воли да користи своју машту и, наравно, машта је једна од камен темељац Формуле И-Т-И-А©.

'Њена грешка, не моја'

Целиа је веровала да није била вољена као дете. Њен отац је напустио жену и ћерку убрзо
након њеног рођења, а мајка је увек била запослена. Сећала се да се осећала усамљено и
молила мајку да се игра са њом, али мама ју је увек отерала. „Увек сам осећала да је то моја
грешка“, рекла је. „Мора да сам био стварно досадна.“
На терапији Целиа је ушла у опуштено стање и замишљала себе као дете. Замишљала је
девојчицу којој је некада седела на коленима, како је теше. Они су међусобно ћаскали;
девојчица је инсистирала да није досадна, само усамљена. Мрзела је начин на који је се сећала
одрасла Селија. Сматрала је то веома неправедним. Док је замишљала себе како ужива у
топлом, дуготрајном мажењу, наврле су јој сузе.

Следеће недеље Селија се осећала много боље у вези са својим детињством и собом. „Сада
схватам да сам била 0К“, рекла је. „Ако моја мајка није хтела да зна, то је била њена грешка, а
не моја.“

Као и Селија, ви ћете моћи да прихватите своје унутрашње дете као важан и вредан део себе
само када престанете да га осуђујете и уместо тога се према њој односите са саосећањем.

Без обзира на то како се осећате у вези са тим, као одрасла особа, потпуно сте одговорни за
начин на који реагујете на све што се дешава. Размишљање другачије само вас држи
заглављеним у обрасцу жртве. Самопоуздање и унутрашњи мир биће ваши само када
престанете да кривите и практикујете опраштање. Ко је ту да опрости? Свако кога сте икада
кривили за то како вам је живот испао, укључујући, наравно, ваше родитеље или старатеље.
Уосталом, и они су имали родитеље! Они су били производи сопственог условљавања. И они су
можда патили од ниског самопоштовања или су били под стресом, а ако су вас повредили, то је
вероватно зато што нису знали за боље.

Осим тога, опраштање не значи одобравање онога што је учињено, само да сте вољни да
живите са оним што се догодило. А да ли починиоци заслужују да им се опрости, то је небитно;
могу бити потпуно криви.

Али ви то не радите за њих. Урадите то за себе. Само повређујете себе тако што ћете држати
горчину и огорченост коју носите са собом.

'Како се усуђује?'

Ерик је имао 11 година када га је директор позвао испред школе и рекао пред свима: „Ево
безвредног, глупог дечака који никада неће учинити ништа од себе“. Инцидент га је пратио
годинама. Када сам га упознао, имао је 47 година.

Под хипнозом се присетио првобитног инцидента. Сузе су му текле низ лице. Затим је поново
одиграо сцену, али овог пута је веома снажно рекао глави: „О, не, нисам! Ви сте ван реда.
Извините се!’ Замислио је директора на коленима испред себе како пузи. Сада се смеши
сећању. „Глупи човек“, каже. „Како се усуђује да тако разговара са мном или са било којом
другом младом особом?“

Можете пронаћи начин да извучете најбоље из себе тако што ћете:

■ боље информисање

■ стицање нових вештина

■ промена нежељених навика

■ ефикасније руковање односима и проблемима.

Али имајте на уму, самоприхватање не значи одустајање од себе. Ако је неки ваш аспект који
вам се не допада важан и може се променити, урадите нешто по том питању.

„Никада не стари у свом уму. Твоја права старост је како се осећаш изнутра.“ - Валерие Ј.
Хаивард

Које аспекте себе најтеже прихватате? Да ли постоје тренуци или ситуације када вам је теже
прихватити себе од других? Ако желите, запишите шта вас спречава да себи дозволите да
будете такви какви јесте.

Запишите све што вам се не свиђа код себе. Укључите било шта у чему сматрате да нисте
посебно добри. Будите искрени: али немојте претеривати или се упуштати у самосажаљење.

Прођите кроз своју листу и подвуците све ствари које вам се не свиђају, а које се не могу
променити. Онда погледајте поново: јесте ли сигурни да ништа не можете учинити да их
промените? Елиминишите све оне које су само резултат негативног условљавања.

Користите ову афирмацију:

„Прихватам своје... и моје... (атрибуте које сте подвукли). Ово сам ја, и ја сам диван, зар не?’

Да ли сте икада осетили да најбоље никада није довољно добро?

Ако процените да сте недовољно добри, ниједно достигнуће вас никада неће задовољити.
Запитајте се: „Колико су реални циљеви и стандарди које сам себи поставио?“

Овде постоји парадокс. Нема ништа лоше у томе што имате висока очекивања од себе: ниска
очекивања воде до неуспеха. Али немогуће оне уништавају ваше самопоуздање.

Запиши ову реченицу:

„Када не испуним своја очекивања или паднем испод стандарда које сам себи поставио, кажем
себи...“ Запишите првих шест мисли које вам падну на памет. Зашто сте тако строги према
себи?

Ако упаднете у размишљање „Нисам тако... (атрактиван/паметан/атлетски итд.) као...“,

престаните. Реците себи: „Ја сам дивно, невероватно биће. Довољно сам добар и захвалан сам
на томе.’

„Морате научити да прихватите себе пре него што можете очекивати да вас други
прихвате.“ - Давид Баирд

Смиреност и самопоуздање су уско повезани, а почињу физичким опуштањем. Када је ваше

тело опуштено, ваш ум је мирнији и јаснији, више контролишете своје емоције и боље се
повезујете са другима. Физичка релаксација и ментална смиреност помажу вам да се носите са
стресним ситуацијама, ослободите нереалних страхова и анксиозности и побољшате
концентрацију и креативност.

Да бисте стекли ове предности за себе, морате да вежбате:

1. Улазак у мирно, дубоко опуштено стање како бисте могли да напуните батерије. Искористите
најбоље технике као што су аутосугестија, ментална проба, сидрење и преобликовање.

2. Тренутни смирујући. Научите да се одмах смирите и останите мирни, тако да можете са

лакоћом да се носите са незгодним људима и ситуацијама.

На срећу, ове вештине се лако уче. Ако помаже, можете користити унапред снимљени програм
за опуштање (неке можете бесплатно преузети са моје веб странице). Већина раних проблема
на које можете наићи ће нестати ако вежбате свакодневно, а ускоро ћете моћи да се опустите
брзо и лако кад год вам затреба.

„Ако сте посвећени свом личном развоју, морате сваки дан имати мало времена за себе.
Нека то буде приоритет.“ - Давид Лавренце Престон

Вежбајте ову једноставну методу опуштања сваки дан без грешке све док не дође природно.
Зове се техника пет дубоких уздаха.

Одведите се на мирно место где ћете бити неометани. Добро се истегните, а затим седите или
легните удобно. Неколико пута дубоко удахните.

Усмерите поглед на место на плафону. Када вам очи почну да се замарају, пустите их да се
затворе.

Сада удахните веома дубоко. Реците „један“ и полако га пустите, опуштајући мишиће ока, лица
и врата. Застаните на тренутак, а затим удахните још дубље. Реците „два“ и полако га
испустите, опуштајући рамена, руке и шаке. Паузирајте и трећи пут дубоко удахните. Реците
„три“ и полако га пустите, опуштајући све мишиће ногу и стопала. Сада четврто дубоко
удахните. Реците „четири“ и пустите га полако, опуштајући све мишиће у целом телу.

Сада пети дубоко удахните. Реците „пет“ и полако испустите, шапћући реч „опустите се“ испод
гласа. Ако се осећате мало ошамућено, или су вам руке и ноге мало тешке, добро! Сада, док
настављате да идете дубље у релаксацију, замислите да сте на тихом, мирном месту, као што је
плажа или башта, или у посебном уточишту или удобној сеоској колиби. Спојите палац и прсте
и полако шапните неколико пута следеће речи:

'Једно. Два. Три. Опустити. Опустити.'

Ако вежбате сваки дан, за недељу или две моћи ћете да се дубоко опустите кад год пожелите.
Све што треба да урадите је да затворите очи, дубоко удахнете, спојите палац и прсте и тихо
кажете:

'Једно. Два. Три. Опустити. Опустити.'

Ова метода се зове диференцијална релаксација. Удобно се раскомотите, дубоко удахните и

затворите очи. Сваки пут када удахнете, затегните групу мишића што јаче можете на пет
секунди.

Док издишете, изговорите реч „опустите се“ или „смири се“ испод даха и осетите како напетост
излази, остављајући мишиће тешким и опуштеним. Приметите разлику између напетости и
опуштања.
■ Затегните и опустите стопала, савијте ножне прсте што јаче можете.

■ Напните и опустите потколенице.

■ Напните и опустите натколенице.

■ Затегните и опустите кукове и задњицу.

■ Затегните и опустите мишиће стомака.

■ Извијте леђа и затегните и опустите мишиће.

■ Затегните и опустите руке, чврсто стегните песнице.

■ Затегните и опустите подлактице, гурајући их ка споља као да притискате невидљиви зид.

■ Затегните и опустите надлактице.

■ Савијте лактове и напните и опустите бицепсе.

■ Слегните раменима до ушију и опустите их.

■ Затегните и опустите врат.

■ Напните и опустите лице, затворите очи што јаче можете, наборајте чело и повуците углове
уста уназад.

Сада замислите своје тело као крпену лутку, млохаву и клонулу, са мишићима меким и
лабавим, без напетости. Полако одбројавајте од десет до један при сваком издаху. Можда ће
вам бити од помоћи и да замислите неки једноставан призор, негде пуно мира и спокоја, као
што је место на селу, башта, плажа или посебно уточиште.

Када сте дубоко опуштени, полако поновите следеће предлоге.

„Опуштам се лако, брзо и дубоко. Сваки пут када се опустим, идем све дубље и дубље. Моје
размишљање је мирно, смирено и усредсређено.’ Ово условљава вашу подсвест и помаже вам
да се лако опустите.

После сваке сесије размислите о опуштању.

■ Како сте се осећали пре него што сте почели?

■ О чему сте размишљали током сесије?

■ Да ли вам је ум у било ком тренутку био потпуно миран?

■ Како се сада осећате?

Дисање је кључ тренутног смирења и опуштања. Пажња на свој дах помаже вам да постанете
свесни свог тела, фокусирате концентрацију и враћате ум у садашњост.
Удахните три веома споро, дубоко. Полако издахните, изговарајући реч „опустите се“ испод
даха, све док вам плућа не буду празна. Дишите нормално неколико удисаја. Затим поновите
три спора удисаја. Вратите се својим активностима осећајући се опуштено и смирено.

Вежбај ово. Дубоко удахните и полако га испустите. Затим поновите ову афирмацију:

„Ја сам кул, смирен, самоуверен и имам контролу.“

Што више вежбате, то ће бити ефикасније када вам затреба.

Запиши ову реченицу:

„Како постајем смиренија и опуштенија особа, постајем свестан...“

Брзо запишите првих шест мисли које вам падну на памет.

Сидрење је начин да се ослањате на прошла искуства у којима сте се осећали сигурни да ће вам
помоћи да се боље носите у садашњости. То је још једно моћно оружје у вашој оружарници
самопоуздања.

Сидро је сваки стимуланс који доследно изазива емоцију. Да бисте користили сидро, морате:

■ Створите у себи одређени скуп осећања која желите да поново створите.

■ Програмирајте своју подсвест да та осећања повеже са одређеним речима и гестовима.

■ Користите те речи и гестове да изазовете жељена осећања када је то потребно.

Спортисти стално користе сидра. На пример, тенисери више пута одбијају лопту пре него што
сервирају да би се смирили; већина тркача пролази кроз сложену рутину да би се
усредсредила, од чега већина није стриктно неопходна за стварни учинак; а моћни Алл Блацк
рагби тим пролази кроз серију ритуала пре сваког меча како би застрашио опозицију и запалио
се.

Непрестано сидрите осећања у нервном систему, свиђало се то вама или не, па зашто не бисте
научили да то искористите у своју корист? Користећи сидра можете се осећати смирено и
самопоуздано, или пуни енергије и самопоуздања кад год пожелите.

„Људи ми кажу да имам среће, али приметио сам што теже вежбам, то сам срећнији.“ -
Гари Плаиер

Када сте спојили палац и прсте и шапнули Један.Два.Три. Опустити. Опустите се.’ ви сте, у
ствари, постављали сидро.

Вежбајте ово сваки дан док не будете у стању да се смирите једноставним дубоким удахом,
слагањем палца и прстију, полако издахујући и говорећи „Један“. Два. Три. Опустити. Опустите
се.’ Ово ће трајати неколико недеља да се усаврши, али је вредно тога. То је непроцењива
вештина.

Поставите сидро које вам даје енергију.

Опустите своје тело и сетите се или замислите ситуацију у којој сте се осећали 100% напуњено
иу најбољем издању. Подсетите све повезане призоре, звукове, мирисе и физичке сензације
што је могуће живописније.

Затим „усидрите“ та осећања. Изаберите гест који иначе не бисте користили (не палац и прсти,
ваша подсвест то повезује са смиреношћу). Користим стиснуту песницу. Направите гест и
шапните фразу као што је „Да! Да! Да!

Наставите да вежбате и, у року од неколико недеља, кад год стиснете песницу и кажете: „Да!
Да! Да!’ осетићете налет енергије, физичке и емоционалне.

Изаберите догађај са којим ћете се ускоро морати суочити, када треба да останете мирни, али
се бојите да би могао изазвати нервозу.

Почните да радите на свом сидру неколико недеља пре догађаја. Уђите у опуштено стање и
присетите се времена када сте се осећали заиста смирено и самопоуздано. Проживите то што
је могуће више детаља. Ако не можете да смислите погодно време, само се претварајте да сте
сигурни. Ако имате добру машту, ваша подсвест неће знати разлику.

Када је осећај јак, спојите палац и прсте и нежно шапните: „Хладно, мирно и самоуверено“.
Што је јачи осећај, успешније ће бити ваше сидро. Потврдите да сваки пут када направите овај
гест и поновите ове речи, та иста смирена, самоуверена осећања ће се вратити. Ово се зове
„инсталирање сидра“.

Вежбајте сидрење сваки дан док вам не буде лако. Што више праксе, то боље.

Алтернативно, поставите сидро када се осећате добро док се бавите својим активностима. То је
оно што спортисти раде када подигну руке изнад главе док прекидају победничку траку.

Ако би то радили више пута, открили би да би једноставно подизање руку изнад главе изазвало
та победничка осећања.

Сада смо нешто више од пола пута. Шта сте научили о самопоуздању? Још важније, шта сте
научили о себи? Ако сте разумели оно што сте до сада прочитали и применили то у пракси,
ваше самопоуздање и самопоштовање су већ порасли.

Узмите оловку и папир и дајте себи оцену од десет, где десет значи да осећате да можете
постићи било шта, а нула да се осећате бескорисно у свему.

Сада дајте себи још једну оцену од десет, где десет значи да се осећате достојним добрих
ствари, а нула потпуно незаслужним.

Сада дајте себи оцену од десет за то колико се добро односите према другима.

Упоредите ове оцене са оним што сте себи дали пре шест месеци. Видите на шта мислим када
су ваше самопоуздање и самопоштовање порасли?

Након паузе да направимо инвентар, детаљније ћемо погледати И-Т-ИА Формулу©, увести
додатне увиде и технике, а затим ћемо разговарати о вештинама које ће вам помоћи да
комуницирате самоуверено. Ускоро ћете бити спремни да преузмете свет и следите оно што
вам срце жели.

„Прихватајући себе и радосно бити оно што јесте, испуњавате своје способности, а ваше
једноставно присуство може учинити друге срећним.“- Јане Робертс

Направите листу свих добрих ствари које су вам се десиле откако сте почели да читате ову
књигу. Колико их има због вашег повећаног самопоуздања?

Наведите шест начина на које је ваше самопоуздање порасло. Шта још треба да се промени?
Шта радите да их промените? Шта још треба да урадите?

Како напредујете са алатима и техникама које сте научили?

■ Колико времена сваког дана одвајате да изградите своје самопоуздање. Како га можете
повећати? Што више времена и труда уложите, то је ваш напредак бржи.

■ Како напредујете са Формулом И-Т-И-А© и методом у четири корака? Које сте бенефиције
стекли до сада?

■ Која побољшања сте направили користећи афирмације?

■ Које афирмације тренутно користите?

■ Како се сада осећате у вези са инцидентима које сте преформулисали?

■ Колико брзо и дубоко се опуштате када користите технике пет дубоких удисаја или
диференцијалне релаксације? Наставите да вежбате.

■ Колико брзо можете да се смирите када је то потребно? Наставите да вежбате.

■ Колико добро раде окидачи, „Један. Два, три. Опустити. Опустите се.“ и „Хладно, мирно и
самоуверено.“ раде за вас?

■ Колико је ефикасан стиснуте песнице енергизатор „Да! Да! Да!'?

■ Која сидра сте још поставили за себе?

■ Шта још треба да урадите?

Такође сте добили многе практичне предлоге за изградњу самопоуздања:

■ Замолио сам вас да изаберете нешто што вас чини нервозним и урадите то. Шта сте
изабрали? Да ли си то стварно урадио? Шта се десило? (Ако нисте, урадите то сада!)

■ Погледајте своју листу циљева Шта си урадио са њима? докле сте стигли? Шта још треба да
урадите?

■ Наведите три примера како сте користили менталне пробе да вам помогну да се носите са
тешким ситуацијама. Какви су били исходи? Шта бисте још могли да искористите од ове
технике? Како би то могао боље следећи пут?
■ Коме сте изабрали да будете модел? Како иде? Шта сте добили?

■ У програму Цонфиденце Буилдер 91 одлучили сте да постанете стручњак за нешто. Шта сте
изабрали? Колико времена и размишљања сте томе посветили? Какав напредак сте постигли?
Наставите да радите на томе.

■ Како напредујете са одабраним хобијима?

■ Како напредује ваш програм побољшања физичке слике о себи? Да ли се држиш тога? Шта
још треба да урадите?

Како бисте се осећали да све што сте икада желели да будете јесте управо сада?

Ако сте све што намеравате да постигнете већ постигли? Живот би био прилично бесмислен,
зар не?

Не постоји ништа важније од проналажења сврхе која вас инспирише и мотивише и даје вашем
животу смисао и правац. Ништа више не уништава душу од лутања кроз живот без ичега чему
треба тежити, без амбиција, без циљева. Бесциљност уништава самопоуздање и
самопоштовање.

Када пронађете оно што волите да радите и у то уложите своје срце и душу, све се мења. Живот
постаје испуњен и узбудљив. Ако ваша сврха користи другима као и вама самима, све, да, све
долази савршено на своје место. Ако су ваши мотиви здрави, срећа и благостање једноставно
теку ка вама; ништа их не може зауставити.

Ако нисте свесни да имате сврху, то није зато што је немате; свако има. То је зато што га никада
нисте тражили. Лежи успаван негде у вашој свести, чекајући да буде откривен.

„Понашамо се као да су удобност и луксуз главни захтеви живота, када је све што нам је
потребно да бисмо били заиста срећни нешто за шта треба да будемо ентузијастични.“ -
Чарлс Кингсли

Да ли имате општи осећај сврхе који користи другима, као и вама самима? Нешто што волите
да радите и у шта можете да уложите своје срце и душу?

Ако јесте, запишите то на малу картицу и задржите је код себе.

Размислите о својим вредностима. Разјашњавање ваших вредности је почетна тачка за

проналажење ваше сврхе. Вредности су једноставно оно за шта верујете да је важно.

Шта вам је најважније у животу? За шта се залажете?

Где леже ваши приоритети? Колико су важни, рецимо, ваше здравље или породични односи у
поређењу са вашом каријером, или ваше друштвене и слободне активности у поређењу са
вашим духовним животом?

Ако нисте сигурни у одговоре, уђите унутра и ступите у контакт са својом интуицијом, делом
који зна. Опустите тело, смирите ум и питајте: „Шта ми је најважније у животу?
Где леже моји приоритети? Шта је моја сврха што сам овде?’ Остани тих пет или десет минута.
Слушајте стрпљиво и пажљиво своје унутрашње ја. Одговори можда неће доћи одмах, али хоће
ако сте стрпљиви.

Које од ваших вредности, ако их има, тренутно тешко испуњавате? На који начин)? Шта бисте
желели да промените?

Запишите одговоре на ова питања:

■ Које таленте и вештине поседујем? Како да их боље искористим?

■ Када бих могао да променим било шта што би користило другима и мени, шта би то било?

■ Претпоставимо да ми је остало још само три месеца живота. Како бих највише волео да
проведем своје преостало време?

Напишите себи писмо у којем објашњавате зашто већ не радите ове ствари.

Запишите своју „изјаву о животној мисији“ у не више од три реченице.

Мисли бочно. На пример, ако сте фризер, ваша мисија је више од шишања: то је да учините да
се људи осећају добро у себи; ако је декоратер или баштован, да створи привлачније
окружење; ако је учитељ, да помогне у подизању самопоштовања младих људи и пружи им
најбоље шансе за срећан живот.

Напишите своју мисију на малој картици, закачите је на зид поверења и читајте је сваки дан.

(Ево мог примера: „Моја мисија је да ширим мир, љубав и срећу, да охрабрим људе да живе
живот пуним плућима и да помогнем другима да учине исто. Ја то радим кроз своје писање,
подучавање, снимање програма, терапију и сви моји лични контакти.')

Минимизирајте своје контакте са људима који немају сопствену сврху и визију. Повући ће вас
доле и оштетити ваше самопоштовање ако им дозволите.

„Цените слободу да будете своји. Будите вођени својим унутрашњим гласом и радите оно у
шта верујете. Певајте, играјте и прихватите живот у потпуности.“ - Линда Келхам

Будите прворазредни ви, а не неко други! Џорџ Гершвин, чувени џез пијаниста, композитор и
текстописац, имао је амбиције као класични музичар, па се обратио Морису Равелу,
композитору чувеног Болера, за упутства из оркестарске партитуре. После неколико лекција,
Равел је био преплашен. Чинило се да његов ученик није могао да схвати ни основе.

„Да сам на твом месту“, саветовао је свом ученику, „био бих срећнији да будем прворазредни
Гершвин него другоразредни Равел“.

Практични циљеви граде самопоуздање и дају вам већу контролу над својим животом. Када
себи поставите циљ, чак и ако никада раније нисте размишљали о томе, ослобађате моћне
менталне снаге. Постижете више, често много више. Чак и да је све што сте урадили било да
запишете циљ и одложите комад папира у фиоку, ваш живот би на неки начин био другачији.

Зашто јасни, реални циљеви чине такву разлику?

1. Они појашњавају вашу сврху.

2. Показују да сте озбиљни у постизању.

3. Подстичу узбуђење, ишчекивање, енергију и ентузијазам.

4. Помажу да задржите мисли на ономе што желите. Циљеви утискују ваше жеље у подсвест,
повећавају вашу свест и истичу прилике које сте можда раније пропустили.

5. Подстичу вас на стицање нових знања и вештина.

6. Откривате резервоаре маште и креативности за које раније нисте знали да их имате.

„Верујем да сте дошли на свет да нешто постигнете, а не нешто мало или безначајно. То
није достојно вас. Дошли сте овде да дате велики допринос животу на овој планети.“ - Паул
Соломон

Погледајте поново циљеве које сте навели у својој бележници. Да ли су и даље релевантни?
Има ли шта да се дода? Шта бисте још желели да постигнете? Измените своју листу ако је
потребно. Дозволите себи да мислите ВЕЛИКО. Мислите веће него што обично дозвољавате
себи да замислите. Запишите их. Користите јасан језик, избегавајући нејасне речи и фразе као
што је „Желим да помогнем људима“. Како тачно желите да им помогнете?

Циљајте високо, али имајте на уму да многи људи са ниским самопоштовањем постављају себи
нереалне захтеве. Постају фрустрирани због јаза између њихових тежњи и стварних
достигнућа. На пример, можда сте забринути за бескућнике, али не можете их све лично
удомити, нити прикупити довољно новца да сами решите проблем. Концентришите се на оно
што можете да урадите и немојте претпостављати да сте пропали ако не можете да спасете
читаво човечанство.

Узмите сваки циљ редом и наведите све предности које ће његово постизање донети вама,
вашој породици и широј заједници.

Запамтите, што више користи можете да идентификујете, то је већа моћ привлачења вашег
циља.

Радите уназад од сваког циља у, поделите га на мале кораке и успоставите временску скалу за
завршетак сваког корака.

Задржите своје циљеве за себе, осим ако мислите да друга особа може понудити практичну
помоћ и охрабрење. Постоји само један изузетак: ако је ваш циљ да се ослободите лоше
навике, као што је пушење, псовке или губљење живаца, реците свима. Људи неће бити спори
да вас подсете ако погрешите!

Сваки дан радите нешто према својим циљевима и не заборавите да проведете неколико
минута сваког дана визуализирајући себе како сте успели. Ово је посебно ефикасно последње
ноћу, јер даје подсвести нешто на чему треба да ради док спавате.
Не дозволите да ваша самопоштовање зависи од ваших достигнућа. Људи са високим
самопоштовањем не осећају да морају да се доказују високим достигнућима. Они се осећају
добро у себи чак и ако не успеју у свему.

Нема ништа лоше у жељи да се постигне, али људи који су вођени потребом да постигну ретко
проналазе праву срећу чак и када успеју. Пробајте, али немојте постати опсесивни. Урадите то
јер уживате у томе, учите из тога и растете.

„Највеће задовољство у животу је радити оно што људи кажу да не можете.“ - Валтер
Багехот

Пуцај на месец!

Када је председник Кенеди изазвао Америку да стави човека на Месец у року од једне
деценије и врати га безбедно на Земљу, учене обрве су се подигле јер потребна технологија у
то време није постојала. Међутим, одлука да се постави чврст циљ подстакла је научну
заједницу на акцију. Инспирисани визијом свог председника, научници који су то сматрали
немогућим променили су свој менталитет са „То се не може“ на „Како можемо да учинимо да
се ово деси?“

Слично томе, када себи поставите циљ, није неопходно да имате на располагању сво знање и
ресурсе. Све што је потребно је ентузијазам и упорност, а онда се основни састојци некако
појављују како би то било могуће. И баш као што су нове технологије развијене за снимак
Месеца утицале на друге области наших живота, рад ка вредном циљу има многе
непредвиђене користи, не само огроман раст самопоуздања.

Већина мисли долази из подсвести, те кошнице менталне активности која лежи испод прага
тренутне свести. Не можете спречити да мисао исплива из подсвести; ово је ван ваше свесне
контроле.

Међутим, увек можете изабрати да ли да прихватите, одбаците или игноришете мисао, да ли

ћете је изразити или поступити по њој. Сваки образац мишљења или радње који се често
понавља утискује се у подсвест и постаје навика. Исто тако, када повучете своју пажњу са
нежељене мисли или навике, она на крају вене и умире.

Константно се позивате на своје подсвесно складиште мисли и сећања за информације и

смернице, што поставља циклус у коме оно о чему стално размишљате има тенденцију да се
интензивира у вашем искуству. Свесни ум је Мислилац; подсвест је Проверавач. Ако, на
пример, држите мисао „нисам баш паметан“, подсвест тражи доказе да сте оно што мислите да
јесте. Због тога се клоните свега што захтева интелигенцију, што „доказује“ да сте све време
били у праву.

Осим, наравно, можда сами себе обмањујете. Можда сте заправо далеко паметнији него што
мислите да јесте!

Зато је толико важно да преокренете своје размишљање, намерно и свесно усађујући сигурне
мисли у свој ум. Када се ослободите обесхрабрујућих мисли које црпе самопоуздање и почнете
да мислите о себи као о снажном, способном, допадљивом и заслужном, циклус се обрће.
„Понављајте своја ограничења и она су ваша.“ - Рицхард Царлсон

Размислите о свом животу. Колико често сте мислили да је нешто изнад ваших могућности, па
сте одустали, да бисте касније схватили да бисте могли да успете да сте покушали? Можете ли
се сетити шта сте себи рекли у то време?

Ућуткајте унутрашњег критичара охрабрујућим, подржавајућим али реалистичним говором о

себи. На пример:

■ Промените „Не могу“ у „Могу“. Ако је ово превелики скок, покушајте:

■ „Можда би ми тренутно било тешко, али могу да научим.“

■ „Мора постојати начин. Хајде да погледамо алтернативе.’

■ „Не могу (нпр. да свирам виолину), али само зато што никада нисам покушао. Сигуран сам да
бих могао да научим.’

■ „Молим вас, покажите ми како. Спреман сам да учим.’

На овај начин дајете Проверавачу нешто позитивно за рад и отварате нови свет могућности.

Ако погрешите, а сви то чине, немојте сами себе да кривите. Уместо тога, учите из тога и
тражите бољи начин за будућност.

Пажљиво слушајте свој говор и постаните свесни цензурних питања као што су:

■ „Зашто сам то урадио (или рекао), идиоте?“

■ „Која је корист?“

■ „Зашто сам тако глуп?“

■ „Зашто ми се то увек дешава?“

■ „Зашто ме сви мрзе?“

Питања попут ових заснована су на претпоставци да сте идиот или да сте (опет) зезнули ствар.
Доказивач није програмиран да оспори основу питања; одговара као да је истина. На пример,
ако се запитате „Зашто сам тако глуп?“, Проверавач ће пронаћи мноштво разлога зашто сте
глупи иако нисте. То је оно за шта је дизајнирано. Уместо тога, откажите питање користећи
стопирање мисли и дајте својој подсвести нешто позитивно на чему ћете радити, нпр.

■ „Шта могу да научим из овога?“

■ „Шта сада могу да урадим да бих се осећао сигурније?“

■ „Како би особа са самопоуздањем поднела ову ситуацију?“

■ „Како могу да се побољшам?“

Када се појаве проблеми, усредсредите свој ум на проналажење решења постављајући себи
права питања:

■ „Шта могу да урадим да решим овај проблем?“

■ „Како да то претворим у своју корист?“

■ „Шта још треба да знам?“

Ово приморава Проверавача да ради за вас а не против вас.

Престани да се извињаваш за себе. Не дозволите да вам фразе као што су следеће прођу са
усана:

■ „То сам само ја!“ Не умањујте себе на овај начин. Само реци „ја сам!“

■ „Извините што вас узнемиравам, али...“

■ „Бојим се...“

■ „Знам да није баш добро, али...“

■ „Не желим да правим проблеме, али...“

Престаните да мислите о себи као о жртви. Ако сте одлучни да то будете, увек ћете бити. Ако се
икада осећате као жртва, користите ову афирмацију:

„Нисам доведен на свет да будем жртва, и нисам жртва.“

Запишите га у своју свеску и закачите на зид поверења.

Хенри Форд је чувено приметио

„Било да мислите да можете, или мислите да не можете, сасвим сте у праву.“

Када размишљате као самоуверена особа, аутоматски се осећате сигурније и делујете

самоувереније. Има смисла, зар не? Самоуверени разговор укључује сваки језик који вам
помаже да се осећате боље и лакше се носите са собом. Речи и реченице које имплицирају да
сте беспомоћни или неспособни, или да су ствари горе него што јесу, хране Проверавача
потенцијално штетном муницијом која стари, због чега негативни обрасци мишљења о којима
се говори у овом одељку долаз.

Следеће мисли уништавају самопоуздање и нарушавају самопоштовање. Једноставне језичке

промене као што су оне описане у овом одељку често се исмевају као површне, али могу
направити огромну разлику у начину на који се понашате.

И запамтите: не покушавате да навучете вуну на очи, само усвојите конструктивније,

самоувереније гледиште.

„Ако наставите да говорите да ће ствари бити лоше, имате добре шансе да будете
пророк.“ - Исаац Басхевис Сингер
Међу најпогубнијим фразама којих треба бити свестан су оне које садрже „треба“, „не треба“ и
њихове блиске рођаке, „треба“, „мора“, „мора“, „мора“, „не сме“, 'требало' итд. и њихове
негације 'не треба', 'не сме' и тако даље.

Ако живите свој живот према „требало би“ и „не би требало“, вероватно не живите у стварном
свету. Морате да се носите са стварима онаквима какве јесу, а не како мислите да треба да
буду.

Постоје две врсте „требало би“. Први се односи на вас, ваша достигнућа и ваше понашање. На
пример:

■ „Требао бих да будем другачији од онога какав јесам.“

■ „Требало би да будем бољи него што јесам.“

■ „Не смем....“

■ „Да бих био срећан морам....“

Ови закључују да фиксна правила ограничавају ваше могућности или да неко други доноси
ваше изборе уместо вас. Промените их у „Желим да…“, „Не желим…“, „Бирам/изабрам да не…“
или „Више волим/радије не…“

Направите листу свих ствари за које мислите да бисте „требали“ да радите, другим речима,
правила по којима одлучите да живите. Узмите сваки редом и запитајте се: ’Зашто бих?‘

Сада препишите своју листу:

■ Замена „требало би“ са „могла би“.

■ Користећи фразу „Да сам заиста желео, могао бих...“

Како се сада осећате према ставкама на вашој листи?

Други „требало би“ да се односе на живот, друге људе и свет уопште:

■ „Требало је боље.“

■ „Не би требало да се тако понаша.“

■ „Ствари би требало да буду другачије.“

■ „Неко би требало да уради нешто поводом тога!“

Ово увек доводи до разочарења, јер је нереално очекивати да се свет повинује вашим жељама,
и никада се нећете осећати добро у себи ако стално не одобравате све и желите да је све
другачије.

Ако сте „требало“ особа, то вероватно значи да су вас одгајали доминантни родитељи и да се
још нисте ослободили. Сваки пут када постанете свесни да треба или не треба да мислите, тихо
или гласно, престаните. Запитајте се: „Одакле је дошла та мисао? Где су докази да тако треба
да буде?’ Обично ћете наћи да их нема!
Престаните да генерализујете. на пример

■ „Ја увек...“

■ „Ти никад...“

■ „Ти увек...“

■ „Они никада...“

Држите ствари у пропорцијама. Само зато што сте направили једну грешку не значи да никада
ништа не поправите, а ако вас неко лоше третира, то не значи да вас сви мрзе. Немојте
претпостављати да је цео свет против вас само зато што је једна особа била неправедна.

Избегавајте црно-бело размишљање. На пример, можда нећете успети 100% времена, али то
не значи да никада нећете постићи ништа вредно. Можете научити из свега што радите; све
има неку вредност за тебе.

Престаните да претерујете и претерате са драматизацијом. Вето фразе као што су:

■ „Ужасно је, страшно, безнадежно.“

■ „То је катастрофа, потпуна катастрофа, потпуни фијаско.“

■ 'Упропастио сам!'

Замените љубазнијим, нежнијим, оптимистичнијим облицима речи:

■ „Мало је несрећно.“

■ „Мало сам разочаран.“

■ „Није оно што бих желео, али је у реду.“

■ „Имао сам мали застој/неколико мањих проблема које морам да превазиђем.“

■ „Мора постојати начин. Које су алтернативе?’

Веровање је скуп мисли које прихватамо као истините. Већина наших веровања потиче од
условљености детињства и нашег културног порекла: апсорбована су без икаквог напора са
наше стране. Друге смо стицали како смо сазревали и учили да сами тумачимо свет.

Ваша уверења утичу на све што радите:

■ Људи са самопоуздањем верују да могу да буду шта год желе и да остваре све што желе. Чак
и ако им се циљеви чине далеко, верују да је све на крају достижно.

■ Веровање да не можете нешто да урадите чини вас неспособним да то урадите. Али нису
ваше стварне способности те које одређују исход, већ оно у шта верујете у њих.

■ Негативна уверења су као аутоматске кочнице које се постављају на одређена возила. Баш
кад се спремате да пробијете старе баријере, кочнице! Од виталног је значаја да напустите
уверења која уништавају ваше самопоуздање, а то је савршено могуће. На срећу, ниједно
веровање није трајно урезано у ваш мозак. Сва уверења се уче, а све учење се може поново
проценити и ажурирати.

Чим усвојите ново уверење, Проверавач почиње да ради на потврђивању новог веровања.
Одједном сви пристигли докази подржавају ваш нови начин размишљања, а све што му је у
супротности се одбацује или игнорише.

Мушкарци често постају оно за шта верују да јесу. Ако верујем да нешто не могу да урадим, то
ме чини неспособним да то урадим. Када верујем да могу, стичем способност да то урадим чак
и ако је нисам имао у почетку. - Махатма Ганди

Највише обесхрабрује уверење да недостатак самопоуздања долази са вашим генима и да је

управо такав какав јесте. Ово је потпуна заблуда, иако прилично уобичајена.

Ово је толико важно, морам да поновим: ваши гени играју улогу у одлучивању да ли сте више
интровертирани или екстровертнији; несталан или миран; и склони одређеним стањима као
што су депресија и компулзивно понашање.

Али гени не одређују поверење. Самопоуздање (или недостатак истог) долази из онога у шта
верујете о себи. Никада није пронађена узрочна веза између гена и самопоуздања.

Можете поново условити свако уверење које омета ваше самопоуздање, срећу и
самопоштовање користећи И-Т-И-А Формулу©:

■ Будите јасни у погледу уверења која треба да се промене и чиме намеравате да их замените.

■ Оспорите стара веровања и усвојите нови начин размишљања.

■ Замислите себе како делујете према новом уверењу и добијате жељене резултате.

■ Понашајте се као да потпуно прихватате ново уверење. Што је ваше понашање више у складу
са уверењем, оно постаје непоколебљивије

Брзо запишите пет позитивних и пет негативних уверења која имате о себи.

Која од веровања из Цонфиденце Буилдер 220, ако их има, доносе несрећу, смањују вашу
ефикасност, уништавају односе или умањују квалитет вашег живота?

Прецртајте свако обеснажујуће уверење и запишите његову супротност.

Претворите то у афирмацију, почевши речима „Верујем у себе“. На пример:

■ „Верујем у себе. Ја сам привлачан.’

■ „Верујем у себе. Ја сам храбар.’

■ „Верујем у себе. Ја сам интелигентан.'

Вежбајте оспоравање обесхрабрујућих уверења. Оспоравање негативног уверења значи
испитивање његове валидности. Може се заснивати на нетачним или погрешним
информацијама, па потражите различита објашњења и значења. Запитајте се:

■ Где су докази?

■ Да ли сам нешто пропустио?

■ Какву позитивну вредност може имати?

■ Шта бих могао да научим из тога што ће ми користити?

■ Да ли је то уопште важно?

Размислите о својим обесхрабрујућим уверењима и допуните ове реченице са неколико

завршетака:

■ „Да је ово веровање заиста истинито...“

■ „Ако се ово веровање покаже лажним...“

Сваки дан се опустите и замислите ефекат ваших ажурираних, позитивних уверења на ваш
живот. „Видите“, „чујте“ и „осећајте“ да се понашате другачије како се ваше самопоуздање
побољшава. Кад год имате прилику да своја нова уверења примените у пракси, понашајте се
као да су дефинитивно истинита.

Званично је - бумбар не може да лети!

Према теорији аеродинамике, бумбар је потпуно неспособан да лети.

Лабораторијски експерименти то недвосмислено доказују. Величина, тежина и облик тела

пчеле у односу на величину њених крила онемогућавају летење.

Поука: Недостатак вере у наше способности и брига о исходу су главне препреке успеху.

Бумбар, пошто не зна теорију, ипак лети!

Ставови и веровања, иако су блиско повезани, нису потпуно исти. Веровање је мисао или
ментална слика коју прихватамо као истиниту. Став је оно што износите у свет својим речима и
делима.

На пример, уверење као што је „нисам довољно добар“ манифестоваће се у вашем говору и
понашању. Тада то постаје став. Поред тога, ставови укључују степен евалуације, другим
речима, шта осећате у вези са веровањем.

Позитиван став показује се у свему што радите – како ходате, причате, шта говорите, како то
говорите и како вас други виде. Гради самопоуздање и успех у свакој области вашег живота.
Када победите ставове сумње и страха, ефикасно побеђујете осећања неуспеха. А добра вест је
да се позитивни ставови могу развити, користећи методу четири корака и И-Т-И-А Формулу©.
Овај одељак наводи седам ставова који су неопходни за самопоуздање, самопоштовање, срећу
и душевни мир. Научите их и примените их.

Ништа није добро или лоше, али размишљање то чини таквим. -Виллиам Схакеспеаре

Волим да сам бољи – не бољи од других, али бољи него што сам био раније. Нико није бољи од
било кога другог, само другачији. Нико није више заслужан за срећу од мене.

Волим себе. Љубазан сам и пажљив према себи. Добро се бринем о себи. Поносан сам што сам
ја, и волим оно што јесам. Тако проналазим мир и задовољство изнутра.

Верујем у себе. Могу да радим шта год хоћу – ако не сада, могу да научим.

У сваком тренутку мислим, говорим и делујем самоуверено.

Моја самопоштовање не зависи од одобравања других или од онога што други говоре или
раде. Нисам овде да испуњавам очекивања других људи. Храним се љубављу, одобравањем и
самопоштовањем.

Моја самопоштовање не зависи од мојих достигнућа, нити дозвољавам да је умањи неуспех.

Зато сам срећан да ризикујем, осећам страх и ипак кренем.

Прихваћен сам, и поштујем друге. Прихватам и односим се према њима онаквима какви јесу и
не покушавам да их променим.

Неки људи мисле да је грех волети себе. Они који воле себе сматрају себичнима, уображеним и
прилично непријатним. Али греше. Они мешају самољубље са лажним поносом и нарцизмом
(бити заљубљен у себе) што је сасвим друга ствар. Таштина и ароганција су обично облик
разметљивости људи који се премало воле и покушавају да то прикрију. Ако не волите себе,
нећете имати осећај сопствене вредности, нити осећај прихватања или припадности.

Штавише, ваша способност да волите друге је директно повезана с тим колико љубави имате
према себи. Не можете да делите ништа што немате. Како можете истински волети другог ако
се не осећате достојним давања и примања љубави? Немогуће.

Веровање да морате да будете другачији од онога какав јесте да бисте били вољени изазива
велику невољу. Осим ако нисте срећни изнутра, никада нећете бити истински задовољни оним
што радите. Вољети себе безусловно је кључ среће. Али не морате бити савршени: највољенија
особа на свету прави грешке! Не морате чак ни да дате све од себе. Не морате ништа да
доказујете.

У реду си јер си добро, и симпатичан баш као што јеси.

То је смешна ствар у животу: ако одбијете да прихватите било шта мање од најбољег, врло
често то добијете. - В. Сомерсет Маугхам

Редовно се мазите. Приуштите себи повремену масажу, ароматерапију, сауну, дуго купање у
кади, рефлексотерапију, маникир, шта год желите. Не само да вам помаже да напуните
батерије, већ вас такође подсећа да заслужујете најбоље.
Користите ове афирмације:

„Ја сам вредан свега доброг у свом животу.“

„Отворен сам и прихватам себе и друге.“

„Љубав сам, вољен и вољен.“

„Осећам топлоту и љубав према себи у сваком тренутку.“

Вежбајте ТФМ – Време за мене. Сваки дан одвојите време за себе, за опуштање, за рад како
желите, за забаву. Ово шаље снажну поруку подсвести да то заслужујете и да сте вредни тога.

Осим тога, ако не нађете времена за себе, ко ће други наћи времена за вас?

Да бисте уживали у бољем животу, морате се фокусирати на свој потенцијал, а не на своја

ограничења, и концентрисати се на оно што радите добро. Морате максимално искористити
своје природне склоности и способности.

Наравно, свако има слабости и потребна је храброст да се то призна. Али може бити
подједнако мучно прихватити да имамо своје предности и признати да имамо таленте и личне
квалитете које други немају.

Овај одељак говори о вашим предностима и њиховом бољем коришћењу. Открићете да имате
много тога на чему можете да градите.

Свет је пун неуспешних људи који имају таленат, али им недостаје самопоуздање и упорност,
који осећају да без обзира колико су они добри у нечему, неко други мора бити бољи. Немојте
бити један од њих.

Превише је очигледно да код велике већине људских бића, већи део њихових могућности,
било физичких или духовних, интелектуалних или естетских, остаје неостварен. - Сер Џулијан
Хаксли

Поставите страницу своје бележнице „Моје снаге“. Сада запишите све своје добре стране, све
што вам се свиђа код себе. На пример, да ли сте добар комуникатор? Добар кувар?
Талентовани уметник или музичар? Добро са бројевима? Згодан са алатима или добар у
поправљању ствари? Симпатичан слушалац?

Не суздржавајте се. Наставите да пишете док не помислите на најмање две десетине. Додајте
на своју листу у наредних неколико дана кад год помислите на нову снагу.

Запиши ову реченицу:

„Највише волим себе када…“

Брзо, без превише размишљања о томе, запишите прве мисли које вам падају на памет и
додајте их на своју листу предности.

Наведите своје предности онако како би их ваш партнер или најбољи пријатељ видео.
Прођите кроз своју листу предности (Градитељ самопоуздања 239) и за сваку размотрите:

■ Како ово могу добро/боље искористити?

■ Како могу да урадим или користим више од овога?

■ Како то могу да радим/користим чешће?

Упишите своје одговоре у своју свеску. Размислите о њима. Можда бисте желели да измените
своје циљеве у светлу ових нових увида.

Направите листу личних квалитета које желите да развијете или стекнете. Узмите сваки редом
и радите на њему недељу дана користећи И-Т-И-А Формулу©.

Почните измишљањем афирмација које обухватају врсту особе коју желите да постанете. На
пример, „Сваког дана у сваком погледу постајем све стрпљивији.“ Сваки дан користите своје
афирмације.

Сваког дана у току једне недеље опустите се и визуализујте или замислите какав би осећај био
да имате тај квалитет. На пример, замислите како бисте се осећали и понашали да сте
стрпљивији и како би ваш живот био другачији.

Недељу дана концентришите се на понашање као да већ имате овај нови квалитет или навику.
Узимајући стрпљење као пример, у првој недељи уложите одлучан напор да будете
стрпљивији. Ако погрешите, не брините, само наставите да покушавате. Сваки успех, колико
год мали, подиже ваше самопоуздање још једну степеницу.

У другој недељи пређите на следећи квалитет, радите на томе недељу дана, и тако даље. Када
дођете до дна листе, прегледајте свој напредак. Прецртајте све квалитете које сматрате да сте
овладали. Ако желите, замените новим. Затим поново прођите кроз листу.

Наставите, радите на својој листи док не стекнете све квалитете или навике које желите.

Шекспир, који није био зао психолог, написао је: „Претпоставите врлину ако је немате.“ Управо
је то оно што је Бенџамин Френклин, један од потписника америчке декларације о
независности, одлучио да уради.

Направио је листу од 17 личних квалитета и навика које је желео да стекне. Схватио је да би

било превише покушати свих 17 одједном, па је радио на једном недељно.

Провео је недељу дана вежбајући сваку нову навику, а затим је прешао на следећу и радио на
томе недељу дана.

Када је осетио да је савладао нову навику, избацио ју је са листе и заменио је новом. После 17
недеља вратио се на врх своје листе, тако да је до краја године три пута завршио цео циклус.

У одељку 22 направили сте листу личних „слабости“. Имајте на уму да сам ту реч ставио у
обрнуте зарезе, јер неке можда уопште нису слабости, већ само ваша перцепција.

Слабости се јављају у три типа:

■ Важне особине на којима се може радити, а можда чак и елиминисати ако то желите и ако
сте спремни да уложите мало времена и труда. То укључује оне који потичу из свесних ставова
или уверења, резултат су погрешног условљавања или су у основи сведени на недостатак
одлучности, као што је недостатак стрпљења или упорности, или лењост.

■ Оне које мало утичу на ваш живот или су релативно неважне. На пример, никада нисам
научио да цртам, али ми то не смета јер имам друге приоритете и мало ме занима. То скоро да
не утиче на мој живот.

■ Оне које је немогуће променити. Ово се мора прихватити или заобићи.

На пример, особа склона урођеној депресији може научити да живи са њом и да и даље има
успешан и релативно срећан живот.

Важно је знати које од ваших такозваних слабости спадају у сваку категорију.

Затим, попут Бенџамина Френклина, можете развити активан, систематски програм који ће
довести до сталних побољшања.

Ништа не спречава човека (сиц) који жели да постигне. Свака препрека је једноставно курс за
развој његовог мишића постигнућа. То је јачање његове моћи постигнућа. - Ериц Буттервортх

Узмите своју листу „слабости“ (одељак 22) и за сваку слабост размотрите:

Како би се мој живот побољшао ако бих успео да превазиђем ову „слабост“ или да је
претворим у снагу? Колико бих се боље осећао према себи?

Какве би биле последице ако не урадим ништа да променим или побољшам овај аспект себе?
Коју бих цену, ако икакву, платио да останем на овом путу?

Користите своје одговоре да идентификујете слабости које за вас чине релативно малу разлику
и означите их крстићем.

Прођите кроз своју листу из Цонфиденце Буилдер 246 и подвуците све што се заиста не може
променити. Затим погледајте поново - јесте ли сигурни да се ово не може променити? Да ли је
то само резултат негативног условљавања или непоузданих ставова или уверења, нпр.

■ Нисам довољно паметан.

■ Нико ме не воли.

■ Стидљива сам и не могу ништа да урадим поводом тога.

■ Сада сам престар. Прошао сам

Користите ову афирмацију да вам помогне да прихватите атрибуте које или не желите да
промените или које се не могу променити: „Прихватам своје... и своје... (атрибуте са којима
ћете морати да научите да живите). Ово сам ја, и ја сам диван, зар не?’
Ништа велико се не ствара изненада, као ни грозд или смоква.

Ако ми кажеш да желиш смокву, ја ћу ти одговорити: „За то је потребно време.

Нека прво процвета, па донесе плод, па сазри. – Епиктет

Два квалитета која су неопходна за изградњу самопоуздања и срећан и испуњен живот су

стрпљење и упорност. За трајну промену потребно је време, а када вам буде тешко, сетите се
колико се боље осећате када сте постигли нешто вредно труда држећи се тога.

Зато притисните. Ништа не може да замени стрпљење и упорност.

Хиљаде људи има таленат. Могао бих да ти честитам што имаш очи у глави. Једна и једина
ствар која се рачуна је да ли имате издржљивост? - Ноел Цовард

Да бисте изградили самопоуздање, повремено ћете морати да се гурате да радите ствари које
не желите да радите и стављате се на коцку. Добродошли у сваку прилику.

Избегавање нових изазова, тешких људи и незгодних ситуација никада није дугорочно
задовољство и само вас држи заглављеним као што сте сада.

У недавној студији социолога др Ентонија Кампола, узорак старијих од деведесетих је упитан

шта би урадили другачије ако би морали да се врате и ураде све поново. Већина је рекла да би
више ризиковала. Жалили су због прилика које су изгубили јер су се плашили ризика.

Наравно, преузимање ризика доводи до неуспеха, али то је у реду. Не можете очекивати да

ћете пловити кроз живот, а да понекад не стигнете, то је природан део људског искуства. Бебе
које уче да ходају се преврћу много пута. Као одрасли, и ми ћемо пасти, повратити равнотежу и
поново стати на ноге. Нико не добија све како треба све време.

Наставите - ризикујте (знате да желите)! Ако се осећате непријатно, то је само зато што нисте
навикли на то. Промена се у почетку увек осећа непријатно, јер ваша претходна условљеност
покушава да задржи старе начине. Самопоуздани људи не успевају увек, али увек уживају у
покушајима и не осећају се мање особом ако не успеју.

Будите спремни да се суочите са својим страховима. Осетите страх, али немојте бити погођени
њиме. Не морате све да радите савршено. Довољно је бити оно што јесте и покушати.

Шта год можете да урадите или сањате да можете, почните. Храброст има у себи генијалност,
магију и моћ. Почни сада. – Гете

Размислите о ризицима које сте преузели у прошлости. Шта се десило? Како су успели?
Изаберите три велика ризика која сте преузели. Шта можете научити од њих?

Размислите о три ствари које бисте волели да урадите, али сте се плашили да покушате јер
нисте сигурни у последице. За сваку запишите:

■ Шта би био најбољи могући исход?

■ Шта би било најгоре што би се могло догодити?

■ Чега се највише плашите?

■ Колико су реални ваши страхови?

Сада их урадите! Не дајте се одбити, посебно због било чега што други кажу. Вероватно ћете
открити две ствари: једну, ваши страхови су били неосновани (често јесу) и друго, осећате се
сјајно!

Нека ова изрека (наслов одличне књиге др Сузан Џеферс) постане мото:

„Осети страх и уради то свеједно.“

Подсети се на то кад год се осећаш несигурно у себе.

Опустите се и пустите машти на вољу. Замислите да сте дали отказ на крају месеца.

■ Шта би се следеће догодило?

■ Какав би то ефекат имао на ваш живот?

■ Шта ћете учинити?

■ Шта бисте желели да радите? Замислите да то постаје стварност.

Запишите све значајно што вам падне на памет.

Проведите дан радећи управо оно што желите. Не правите компромисе.

Током дана питајте: „Шта бих желео да радим сада?“ и урадите то. Наставите да проверавате
да ли радите тачно оно што желите.

Радите нешто у чему уживате, само за вас, сваки дан, нешто што вас инспирише и чини да се
осећате добро. Ако подразумева преузимање одмереног ризика, тим боље!

Ако ризик захтева од вас да научите нове вештине, темељно их вежбајте. Ако се ради о нечему
са другима или пред њима, ускоро ћете открити да ћете, када их приватно савладате, имати
довољно самопоуздања да покажете своје вештине пред другима.

Највећи успех није у томе да никада не паднете, већ да се уздигнете сваки пут када паднете. -
Винце Ломбарди

„Сада смо то урадили једном, урадили бисмо то поново било када.“

Сестре Валери и Линда волеле су да певају, али помисао да наступају у јавности плашила их је.
Певушити уз радио је било једно, али стајати пред публиком је била друга ствар. Онда је једног
дана, подстакнута учитељем музике своје ћерке, Валери одлучила да проба и убрзо се и Линда
пријавила.

Неколико недеља касније учитељица их је позвала да учествују у радионици коју је водио

врхунски инструктор певања из Лондона, а завршила се концертом пред осталим учесницима и
позваном публиком породице и пријатеља.
Како се страшни тренутак представе ближио, успаничили су се. „Не могу да прођем кроз ово“,
рекла је Валери инструктору.

„Не могу ни ја“, додала је Линда.

„Да, можеш“, инсистирао је показујући. „Седите на те столице и урадите то. Сада!'

Затечени његовом жестином сели су, дубоко удахнули и почели. Лепо су певали, а публика је
бурно аплаудирала.

„Невероватно је колико се осећамо сигурније“, рекли су касније. „Сада смо то урадили једном,
знамо да то можемо, и није лоше...“

Следеће активности одлично подижу самопоуздање. Очигледно ће вам се неки допасти више
од других. На пример, ако уживате у плесу и ако сте добри у томе, вероватно ћете сматрати да
је узимање часова плеса непотребно. Али ако мрзите плес, немате самопоуздања на плесном
подију и ако вам је тешко да се физички изразите, сама идеја може да вас траумира.

Зашто је већини нас тешко да се ставимо на коцку? Обично зато што се плашимо да се
покажемо. Превазилажење ових страхова захтева преобликовање вашег говора о себи и
преиспитивање својих уверења. Са високим самопоштовањем, не бринемо да ћемо се правити
будале пред другима јер знамо да ово није катастрофа.

Па шта ако не успете први пут? Препреке не постају све веће, али ви јесте! Са позитивном
сликом о себи можете потпуно пропасти, а да се и даље осећате добро у вези са собом.

■ Пошто сам добро, могу да правим грешке. Могу да пропаднем и да се и даље осећам добро у
себи.

■ Одушевљен сам животом и испуњен сам енергијом и сврхом.

Не освајамо планине, него сами себе. - Сер Едмунд Хилари

Придружите се клубу говорника или се упишите на курс јавног говора. Говор пред публиком је
страх број један за многе, али чак и ако никада не намеравате да одржите говор, присуство
часовима говора ће учинити чуда за ваше самопоуздање.

Идите на часове плеса - диско, рокенрол, плесна дворана, није важно.

Користите своје тело. Постаните физички изражајнији. Имајте на уму да то не радите да бисте
импресионирали, већ да бисте се осећали опуштеније у начину на који се крећете.

Играње шарада са породицом и пријатељима, или још боље, са странцима, може донети исте
награде.

Неуспех у суботу увече

Ричард је био потпуно јадан. Са 35 година овај успешни предузетник је још увек био самац и
усамљен. „Већину радим до касно увече“, рекао је, „јер се бојим да идем кући. Нема шта да се
врати кући.’ Никада није имао девојку, једини сексуални контакти су му били са проституткама,
због чега се осећао прљаво и стидљиво.
Веровао је да је један од његових главних проблема у немогућности да се придружи плесу у
дискотекама и ноћним клубовима. Био је на многима годинама, али колико год се трудио, био
је скамењен да закорачи на подијум за игру. Стајао би за шанком и гледао људе како плешу и
касније заједно одлазили, ако би остао толико. Обично је скренуо доста пре затварања.

Ричард је упознат са Формулом И-Т-И-А©, охрабрен је да се упише на часове плеса и научио га

је како да користи сидрење. У фазама је визуализовао себе како долази у ноћни клуб, ћаска са
људима и купује пиће, користећи окидач „кул, смирен и самоуверен“ ако је осетио да му ниво
анксиозности расте. Затим је замислио себе како мирно крочи на подијум за игру и креће се
лако – у почетку ништа превише блиставо – а затим прилази привлачној жени и плеше са њом.

Онда је узео корак. У почетку је био престрављен, али је за неколико недеља успео да уради
све за шта је кренуо.

Када се самоуверено крећете и самоуверено носите своје тело, не само да се осећате сигурније
него и други претпостављају да јесте.

Можда ћете бити изненађени када сазнате да је само 7% информација које преносите другима
на језику који користите. Остатак долази од:

■ 38% Како говорите – квалитет гласа, акценат, пројекција гласа, нагласак, израз, темпо, јачина,
висина итд.

■ 55% Говор тела – држање, положај, контакт очима, израз лица, покрети главе и тела, гестови,
додир итд.

Док људи често покушавају да прикрију своја права осећања у својим изјавама, они их
слободно комуницирају путем невербалних речи. Када ваш говор тела прича другачију причу
од ваших изговорених речи, погодите у шта верујете? Одговор је ваш говор тела. Он даје осам
пута више информација.

Обратите више пажње на то како користите своје тело. Лоше кретање и држање ограничавају
дисање, затежу мишиће и изазивају поремећаје скелета.

Један од најбољих начина да побољшате своје држање је вежбање Александрове технике,

дивне методе за откривање и ослобађање мишићне напетости. Укључује кретање са
исправљеним леђима, погледом нежно усмереним право напред, раменима уназад, али
опуштеним, уши, рамена, кукови и глежњеви у линији. Ово има ефекат продужења и ширења
кичме дајући плућима шансу да боље раде.

Ово је оличење самоувереног држања. Штавише, редовни практичари су такође ментално

смиренији и сигурнији него раније.

Нико никада није видео петла како пева погнуте главе. - Алонзо Њутн Бен

Покрети руку и руку су веома изражајни. Научите да користите руке за истицање и одржавајте
покрете руку глатким и течним. Избегавајте:

■ Преклапање руку или их обавија око себе (као мажење).

Ово указује на затворен, одбрамбени став и чини да изгледате неприступачно.

■ Стављање руку у џепове.

■ Куцкање по површинама као што су столови и столови прстима или полеђини друге руке.

■ Врпољење, гребање, грчење руку (што показује напетост).

■ Додиривање лица или врата. Ово открива нелагодност или срамоту.

Будите свесни свих својих манира и гестова. Ако је могуће, снимите сами, пажљиво погледајте
и извршите подешавања.

Очи су веома изражајне.

■ Живе, светлуцаве очи су привлачне. Кажу: „Разговарај са мном, ја сам приступачан.“

■ Поглед у страну показује незаинтересованост или превртљивост.

■ Гледање надоле показује потчињеност.

Самопоуздани људи чешће остварују контакт очима од људи који нису сигурни у себе, па
развијте мирни поглед. Када уђете у просторију, кретајте се удобно, осмехните се и успоставите
нежан контакт очима са свима; ни превише, ни премало

Ваше дисање је такође веома важно. Можете се одмах смирити и постати мање напети и
анксиозни тако што ћете скренути пажњу на дах, успорити га и продубити.

Вежбајте смиривање даха. Споро дисање и сталожен поглед, у комбинацији са сидром као што
је „Хладно, мирно и опуштено“, могу да се боре против нервозе у било ком тренутку, где год да
сте и са ким год да сте.

Боље искористите свој лични простор. Покушајте да будете већи.

Што се чини да заузимате више простора, то сте сигурнији и важнији. Али приближавање
другима је узнемирујуће, зато се немојте превише приближавати.

Пробајте 'стееплинг'. Спојите врхове прстију да бисте формирали оно што личи на црквени
торањ. Ово комуницира ауторитет и оставља утисак да сте сигурни у оно што говорите.

Подвиг самопоуздања?

Пре много година био сам извршни приправник у великој компанији. Као део увођења у посао,
послат сам на курс вештина презентације. Након три дана интензивног тренирања, сви смо
морали да направимо десетоминутну презентацију, која је требало да буде снимљена на
видео, инструкторима и колегама на тему по нашем избору.

Свестан утиска који остављају поколебан глас и нескладан језик тела, вежбао сам јасан,
уједначен тон, самоуверен израз и глатке, течне покрете руку испред огледала. Када је дошао
тренутак, иако сам се осећао далеко од опуштености, био сам сигуран да ћу изгледати и
звучати самоуверено. И тако је изгледало у почетку. Када је видео репродукован, моје лице и
горњи део тела изгледали су потпуно опуштено.

Међутим, камерман је приметио нешто чега ја нисам био свестан. Падао ми је на ноге. Мени
непознати, али савршено очигледни за све остале у просторији, они су неконтролисано
тапкали, са снагом која би Фреда Астера учинила поносним!

Морална? Ако нисте потпуно самоуверени, колико год се трудили да то прикријете, ваши
невербални ће вас на овај или онај начин одати.

Следећих неколико одељака говори о вези између самопоуздања и самопоштовања и ваших

односа. То је двосмерно:

■ Ваши односи са другима, и прошли и садашњи, помажу у одређивању вашег самопоуздања.

■ Како ваше самопоуздање и самопоштовање расту, ваши односи се побољшавају.

Људи којима недостаје самопоштовање често мере своју вредност у смислу одобравања других
људи. И деца и одрасли су под огромним притиском да заслуже одобравање других
прилагођавајући се ставовима и понашањима која нису нужно по њиховом избору. Ова врста
одобрења се не даје слободно за то ко сте – оно је условљено оним што радите.

Најчешћи услови вредности односе се на наше:

■ Физички изглед – укључујући стил облачења.

■ Интелигенција – и начин говора.

■ Достигнућа – спортска, уметничка, академска итд.

■ Новац и имовина.

■ Породично порекло.

Сви желимо да се допаднемо другима и спремни смо да се у извесној мери повинујемо да

бисмо добили то одобрење. Али када осетимо да морамо да радимо оно што други желе да
бисмо им се свидели, а то постаје главни разлог за наше поступке, у великој смо опасности да
одајемо своју личну моћ и издамо своје најдубље вредности.

Ваш циљ је, наравно, да процените себе по сопственим критеријумима, знајући да нисте оно
што други мисле о вама, већ много више. Сада сте одрасли, једина особа чије вам је одобрење
заиста потребно јесте ви.

Нико вас не може натерати да се осећате инфериорним без вашег пристанка. - Елеанор
Роосевелт

Понашање у потрази за одобрењем подразумева да се слажете са оним што мислите да други

очекују из страха да им се нећете допасти. То значи бити претерано забринут за оно што други
мисле.
Очигледно нема ничег лошег у жељи да будете вољени и прихваћени; то је природна људска
жеља. Али то постаје проблем када дозволите да одобравање других диктира како се осећате
према себи. Психолози то препознају као дубоко усађену неурозу. На пример, многи појединци
у одраслој доби још увек подсвесно покушавају да удовоље својим родитељима, учитељима и
другој деци на игралишту, а многи други су робови туђих идеја и мишљења.

Понашање у потрази за одобрењем има краткорочне користи; усрећује друге, скида их с леђа.
Али то може бити на штету вашег дугорочног самопоштовања. Не можете пронаћи дугорочну
срећу тако што ћете стално повлађивати другима.

Осим тога, људи се убрзо замарају од „да-човека“. Постоји само једна особа чије вам је
одобрење заиста потребно, а то сте ви. Очекивања других људи нису ваша брига. Нисте их ви
створили и не поседујете их. Ако се другима не свиђа то што радите, то је њихов проблем, а не
ваш.

Када престанете да радите ствари само зато што други то очекују, осећај слободе може бити
узбудљив. Више не морате да се претварате да сте нешто што нисте. Увек имате избор како да
одговорите на очекивања других. Користите га мудро

Можемо да обезбедимо одобравање других људи ако поступамо како треба и трудимо се, али
наше вреди стотину тога. - Марк Твен

Шта ако је нешто од овога типично за вас?

■ Стално жуди за признањем од стране других.

■ Ненаклоњено се поредите са другима.

■ Бити застрашени нечијим успехом.

■ Бити превише великодушан да покушаш да натераш друге да те заволе.

■ Не пријављујете се за унапређење јер не верујете да сте дорасли послу.

■ Склоност тражењу других који су стидљиви или имају ниско самопоштовање.

■ Осећати се као жртва већину времена.

■ Често се правдате да избегавате друштвене догађаје или једноставно не долазите.

■ Прелазите пут или се скривате да бисте избегли разговор са неким.

■ Останите у позадини, на пример избегавајући да носите светлу одећу или ћутите када имате
нешто да кажете.

Ако сте одговорили потврдно на било шта од горе наведеног, шта ово говори о вама? Које
промене намеравате да направите?

Ако се икада ухватите да размишљате „Шта би тај и тај мислио?“, „Ако ово урадим или кажем,
шта ће људи рећи?“ или сличне мисли, промените их.
Они откривају очајничку потребу за одобрењем. Одмах их замените афирмацијом:

„Ја сам своја особа.“

Користите ову афирмацију кад год се осећате под притиском, љутњом или иритацијом од
стране друге особе:

„Не дозвољавам да ми туђе речи или понашање покваре дан.“

Неопходно је схватити да се нећете слагати са свима. Мислити другачије је нереално, подстиче

понашање у потрази за одобравањем и неизбежно штети вашем самопоштовању.

Постоје људи са којима се обострано свиђате и који постају чврсти пријатељи. Упознаћете и
људе са којима имате мало заједничког, али можете да одржавате љубазне и пријатељске
односе. Али такође је неизбежно да ћете срести људе са којима се никада нећете видети очи у
очи, који вас не воле, а ви њих. Такође можете прихватити да им се не свиђате и само покушати
да останете мирни и љубазни у њиховом присуству.

Очекујте свој део неодобравања. Чак и ваши најбољи пријатељи вас не одобравају све време!
Прихватите да нећете освојити свакога кога сретнете. И престаните да бринете: живот није
такмичење у популарности!

Ако откријете да се прилагођавате због тога, што имплицира да дозвољавате другима да

доносе ваше одлуке уместо вас, запитајте се: „Зашто ово радим? Да ли заиста желим? Или је то
само зато што то неко други очекује?’ Слушајте своје унутрашње ја и следите своју интуицију.
Онда, ако одлучите да се придржавате, то је ваш избор.

Немојте се бунити ни због тога: и даље оцјењујете себе према критеријумима других и не
морате нужно бити вјерни себи. Морате одлучити у шта верујете и како ћете се понашати.

Шта би учитељ мислио?

Патриша је била забринута, а највише се бринула шта други мисле о њој. Једног дана
учитељица њеног сина је замолила разред да следећег дана однесе неке новине у школу. Све
што је у почетку могла да пронађе био је прошлонедељни локални бесплатни оглашивач и
копија таблоида на нижем тржишту познатог углавном по страници са сликама жена у топлесу.
Патрициа је упала у панику. Није му могла дозволити да узме ни једно од тога. Шта би учитељ
мислио? Коначно, после дуге и жучне расправе са њеним мужем, он је свратио до суседне
комшије и вратио се са неколико резервних примерака квалитетног листа. Фуј!

У случају да наставник није ни погледао новине. Хтела их је само за папир-маше!

Први утисци трају. Врло брзо одлучујемо о другим људима.

Ми формирамо 90% нашег мишљења о другима у прва четири минута, тако да је од виталног
значаја да размислите о томе како се представљате другима.

Следећих неколико одељака говори о комуникацији са другима. Разговор са другим људима

може бити ноћна мора када вам недостаје самопоуздања, посебно ако их срећете први пут.
Али иако о томе не размишљамо на тај начин, разговор је вештина коју сви можемо научити,
почевши од неколико основних техника, а затим постепено развијајући сопствени стил.

Стални напори да побољшате своје слушање, вештине разговора и асертивност омогућиће вам
да постигнете нове висине самопоуздања. Ништа не доноси самопоуздање сигурније од
сазнања да можете лако разговарати са људима; да увек имаш шта да кажеш и знаш да кажеш.

Често опраштамо онима који су нам досадили, али никада онима којима смо досадили. - Дуц
Де Ла Роцхефоуцаулд

Напишите кратак параграф (највише 100 речи) увода о себи, користећи само позитивне речи и
фразе. Запамтите то. Станите испред огледала и прочитајте га као да се представљате публици
непознатих људи. Не би требало да траје дуже од 30 секунди. Како то звучи? Како се осећаш?

Када некога сретнете први пут, њихов почетни утисак о вама је визуелан – ваш изглед и говор
тела.

■ Ваше лице је најизразитији део вашег тела, зато се осмехните. Осмех је пријатељски, преноси
топлину, привлачан је и говори више него што би речи икада могле.

■ Користите нежне, течне покрете руку.

■ Развијте чврст стисак руке. Хлап стисак руке указује на слаб карактер.

Вежбајте брзо успостављање односа са другима, откривајући шта вам је заједничко. Наведите
их да говоре о себи и својим интересима и апелују на њихову потребу за одобрењем. С
љубављу коментаришите оно што цените код њих. Питајте о њиховој породици, послу,
хобијима и интересовањима за слободно време, празницима, интересовањима и образовању.
Слушајте стрпљиво њихов одговор. Избегавајте спорне теме као што су политика, секс и
религија док их боље не упознате.

Започните разговор са најмање једном новом особом сваког дана. Ако сте нервозни,
претходно вежбајте дубоко дисање и брзе релаксације. Ако за почетак не иде добро, немојте
паничарити: учите из тога, покушајте поново и истрајте.

Вежбајте коришћење отворених питања да бисте започели разговоре, проверите да ли сте

добро чули другу особу и наставите разговор.

Затворена питања захтевају само одговор да, не или не знам, чиме се разговор брзо завршава.
Отворена питања подстичу друге да говоре. На пример, питање „Да ли си срећан?“ убија
разговор, али „Изгледаш срећно – шта ти се дешава?“ захтева потпунији одговор. Користите
отворена питања и упутства као што су:

■ Како то мислите?

■ Реците ми више о...

■ Зашто то кажете?

■ Шта мислите о...?

■ Шта мислите о...?

Развијте пријатан и самоуверен тон гласа. Говорите без журбе стабилним, јасним тоном гласа и
дишите полако док говорите.

■ Мењајте тон, темпо и висину свог гласа. Ово чини ваш разговор занимљивијим.

■ Нагласите свој глас у средњем опсегу. Нервозни људи превисоко дижу глас.

■ Ваш тон гласа преноси емоције. Циљајте на топао, благ тон.

■ Не говори пребрзо или преспоро. Пребрзо и делујете као преузбуђени или напети. Преспоро
је досадно.

Говори у касетофон. Како звучиш? Мало људи воли звук њиховог гласа на траци, али запамтите,
оно што чујете је како се заправо сусрећете са другима.

Оставите отворене опције!

У холу је било зујање док су нови матуранти и њихови родитељи консултовали распоред
седења и ишли до столова. Церемонија је добро прошла.

Сада су могли да се опусте и ушушкају у раскошну матурску вечеру у овом величанственом

окружењу.

Али не сви. Јутро је било као искушење за Вила, стидљивог човека у пензији који је ипак уживао
у друштву. Окренуо се жени поред себе, нестрпљив да започне разговор. Нервозно се
осмехнуо, покушавајући да смисли нешто духовито да каже. „Увек сам мислио да је важно
држати две ствари отворене у животу“, рекао је, „ваше опције и ваша црева“.

Око стола је завладала срамотна тишина, праћена нелагодним цврчањем. Жена је окренула
леђа. Вилова ћерка је поцрвенела. И до краја ручка више није било покушаја разговора.

Уметност добре комуникације може се сажети у четири тачке:

■ Будите добар слушалац како бисте заиста разумели шта вам други говоре. Добро слушање
зарађује искрено поштовање и дивљење и једна је од тајни популарности.

■ Имајте нешто добро да кажете. Досадни људи чине досадан разговор.

■ Добро се изразите. Користите шарен, описни језик. Нека ваш разговор звучи занимљиво.

■ Апелујте на емоције. Постоји мудра изрека: Глава не чује док срце не слуша.

Зачудили бисте се колико се самопоузданије осећате када сте добар слушалац.

Открићете да можете самоуверено да се носите са пословним и друштвеним ситуацијама.

Постаните добар слушалац и стећи ћете репутацију доброг саговорника, а да не морате много
да кажете.

Кинески глагол слушати се састоји од пет знакова који означавају ухо, ти, очи, индивидуална
пажња, срце. Уметност слушања укључује цело наше биће. - Линда Филд
Посветите се томе да постанете бољи слушалац. Право слушање значи да одвојите време и
труд да схватите шта вам се говори и да то разумевање повратите. Када неко разговара са
вама, ако је безбедно, зауставите оно што радите и стрпљиво усмерите пуну пажњу на њих.
Посматрајте њихов израз лица и говор тела. Преузмите одговорност да будете сигурни да
потпуно разумете.

Није довољно пажљиво слушати – морате показати и да слушате. Користите мнемонику

СОФТЕН:

■ Осмех.

■ Заузмите отворен став са непрекрштеним рукама и ногама.

■ Нагните се напред и окрените се право према њима.

■ Користите додир тамо где је то прикладно.

■ Остварите контакт очима – не превише; до три или четири секунде одједном.

■ Климните главом да означите разумевање и/или одобравање.

Урадите све ово на безопасан начин. На пример, лагани додир и мали контакт очима преносе
топлину и подршку, али превише тога може бити погрешно протумачено.

Ако ухватите себе да прекидате, одмах престаните, извините се и позовите другу особу да
настави.

Немојте остављати утисак да само чекате паузу да бисте могли да ускочите. Разговор је једном
био описан као „двоје људи који чекају да други престану да говоре како би могли да причају“.

Често постоји искушење да искористите време за слушање да бисте увежбали свој одговор. Ако
имате тенденцију да то радите, покушајте следеће. Када говорник престане да говори, бројите
до три пре него што одговорите. Онда знате да су заиста завршили, а не само да застају да
удахну.

Дајући повратне информације, проверите да ли сте тачно чули и разумели.

Прецизно шта сте чули. На пример:

„Ако сам те добро разумео, ти кажеш…“

или

'Тако ти мислиш...?'

Говорник ће вас ускоро исправити ако сте погрешно разумели.

Научите да читате невербалне. Запамтите, говор тела преноси осам пута више информација од
речи, а тон гласа пет пута више. Тамо где су вербални и невербални у супротности једни са
другима, верујте невербалима.
Добро слушање не значи слагање ако вам се не свиђа оно што чујете. Ако се не слажете,
потпуно сте слободни да то кажете. Можете прихватити туђе ставове, а да их не делите, па
имајте на уму да је сасвим у реду пристати да се разликујете. Не морате бити овца да бисте
били популарни. Људи су инстинктивно привучени некоме ко има снагу карактера и сопствени
ум.

Залагати се за себе – асертивност – значи да се јасно изражавате, да останете верни својим

потребама и вредностима, док истовремено поштујете достојанство других.

Асертивност не треба мешати са ароганцијом, грубошћу и нереалним очекивањима од других.

Самопоуздани, добро прилагођени људи немају потребу да се хвале, или да буду надмоћни.

Када знате како да се заузмете за себе, ефикасно се носите са ситуацијама, укључујући и оне
најтеже. Мало је вероватно да ћете бити увучени у било шта против своје воље.

Запамтите, према вама се поступа онако како учите друге да се понашају према вама.
Потврдите себе и стећи ћете поштовање других. Ваши односи су искренији, јер вас сви
савршено разумеју.

Пречесто је наше понашање диктирано обавезама према другима; у том процесу заборављамо
примарну обавезу: да будемо своји. - Артхур Миллер

Размислите о временима у прошлости када се нисте заузели за себе. Како бисте волели да сте
их третирали? Како бисте могли одлучније да одговорите ако се нешто слично понови?

Направите листу предности за вас лично од тога да постанете асертивнији.

Затим направите листу недостатака да останете такви какви јесте.

У којим областима свог живота бисте желели да будете асертивнији: на послу, код куће, у
друштвеним активностима итд? Да ли дозвољавате да вас гурају около?

Само за данас немојте говорити ништа што је у супротности са вашим правим осећањима,
жељама, потребама и вредностима. Будите чврсти и љубазни у сваком тренутку, али не
дозволите никоме да вас искористи.

На крају дана размислите. Колико је добро прошло? Учите из тога, па урадите исто сутра

Када сте несрећни због нечега, како то обично изражавате?

1. Обавестите људе на заобилазан начин, нпр. одбацивањем наговештаја или лошим

расположењем?

2. Ћутите из страха да не изазовете сцену или узнемирите друге?

3. Реците како се осећате и будите конкретни?

4. Изгубили сте живце или тражите некога ко би окривио?

Ако сте пасивна особа, шта је то у вама што тера друге да се према вама понашају онако како се
понашају? Запишите своје мисли и потврдите да намеравате да се одвојите од покорног
понашања и постанете асертивнији.

Агресивним људима не смета да искористе друге и мало воде рачуна о својим осећањима.
Верују да је агресија једини начин да добију оно што желе.

Агресија је често димна завеса коју несигурни људи користе да сакрију своју несигурност.
Заправо им недостаје самопоуздања, али то не признају.

Користе страх и кривицу да би манипулисали људима, било гласним и застрашујућим или, што
је исто толико за осуду, користећи суптилна понижавања, сарказам и емоционалне уцене.

Људи са самопоуздањем немају потребу да злостављају, искоришћавају или понижавају друге

мање самоуверене од себе. Велики его није једнак високом самопоштовању.

Навикнемо се да познајемо особу на одређени начин. Како будете били сигурнији, постојаће и
они којима се промена неће допасти; могу се чак осећати угрожено због тога.

А другима ће можда требати неко време да се прилагоде.

Али не дозволите да вас ово одврати. Не мисле на тебе. Они пројектују свој недостатак
самопоштовања на вас. Последња ствар коју ћете желети је да вас врате тамо где сте били. А
зашто би био? Само будите осетљиви на њихова осећања док се не навикну на нову вас.

Можда ћете чак морати да будете спремни да изгубите неколико пријатеља и тражите више
веза са подршком. Али ово неће бити проблем. Прави пријатељи ће бити задовољни када виде
позитивне промене које правите.

Чак и ако никада нисте сматрали да сте упорни, савладавање неколико основних техника
ускоро почиње да убире неописиве награде. Примените И Т-И-А Формулу©:

■ Одлучите да постанете асертивнији.

■ Размишљајте као асертивна особа и мислите о себи као о њој.

■ Замислите да се понашате асертивно и да се према вама поступа у складу са тим.

■ Понашајте се асертивно. Почните малим корацима. Наставите док непријатна осећања не

нестану.

Ово изнад свега: буди истинит према себи. И мора уследити, као што је ноћ дан, онда не
можете бити лажни ни према једном човеку. - Вилијам Шекспир

Користите ове афирмације:

„Мислим, говорим и понашам се асертивно у сваком тренутку.“

„Био сам пасиван, али све се то мења.

Сваким даном постајем све упорнији.’

Ментално увежбајте потенцијално тешке ситуације. „Замислите“ и „осетите“ како се асертивно
рукујете њима. „Видите“ како други одговарају у складу са тим.

Вежбајте асертивне невербалне. Будите свесни невербалних сигнала које дајете:

■ Говорите без журбе, јасним, уједначеним тоном.

■ Направите навику да одвојите мало више времена за одговор.

■ Омогућите опуштен контакт очима: не превише, ни премало.

■ Избегавајте да се врпољите, чешете и додирујете косу и лице.

Изнесите своју поенту јасно, са убеђењем, и немојте се заваравати. Онда ћути. Ако не успете
одмах, реците то поново, и ако је потребно, наставите да понављате. Промените формулацију
ако желите, али не и поруку. Останите мирни и не дозволите да будете скренути са стране.

Ако вас неко узнемири или наљути, коментаришите увредљиво понашање.

Напад на карактер особе само даје подршку и смањује вероватноћу да ће вас послушати.
Реците како сте били погођени и шта бисте желели да се догоди следеће. На пример:

„Не волим кад ти... Осећам се... А ако се настави/ не престанеш, то ће бити последице. Желим
те да...'

Пример: „Не волим када тако причаш о мом пријатељу. Чини ми се да ти не могу веровати. Ако
не престанеш, рећи ћу јој шта си рекао. Желим да ми обећаш да то више нећеш радити.’

Најбоља стратегија за суочавање са агресивним понашањем је да га одмах изазовете. Када вас

суочени агресори често оптужују да сте преосетљиви или да пуштате машти да побегне са вама,
али понекад заиста нису свесни како наилазе и затечени вашим коментаром. реци:

„Не покушаваш да ме натераш да се осећам... зар не?“

„Не покушаваш да ме... (повредиш, уплашиш, контролишеш итд.), зар не?“

Ако га поново испробају, наставите са изазовима. Неће им се допасти, али пре или касније ће
схватити поенту.

Пријавите се за курс асертивности. Уверите се да нуди много прилика за вежбање са другим

људима. Ако то није могуће, купите едукативни видео или сет аудио касета о асертивности и
примените га!

Изаберите 'врсту'

Заиста асертивни људи одговорно користе своје вештине. Они знају када треба да се „охладе“,
а када да „покрену“. И никада намерно не повређују осећања других.

Дакле, кад год се суочите са избором да покажете колико сте у праву и једноставно будете
љубазни, запитајте се да ли је то заиста важно, а ако није, изаберите љубазност!

Асертивни одговор
Ако је неко непристојан према вама, нанесите повређен израз на лицу и реците: „Знаш, мени је
то било страшно непристојно!“

Асертивним људима је лако рећи не када мисле не. Не брину да ће бити виђени у лошем
светлу. Они знају да само зато што су их питали не значи да су под било каквом обавезом.
Пасивни људи, с друге стране, обично тешко одбију. Реците да сте замољени за услугу. То је
незгодно. Желели бисте да кажете не.

■ Пасивно понашање: рећи „да“ док размишљате: „Каква сметња“. Па добро!’ или низ
половичних изговора у слабашном покушају да се избегне наношење увреде.

■ Агресивно понашање: безобразан одговор, вероватно док размишљам: „Зашто... да бих?“

■ Асертивно понашање: топао, пријатељски осмех, док говорите: „Не, жао ми је што није
згодно. Направио сам друге аранжмане.

На дуге стазе рећи да када не мислите, то само погоршава ствари за себе. То вас ставља у већи
ризик од стреса и смањује ваше самопоуздање и самопоштовање.

Ако желимо да будемо заиста самоуверени, морамо да прекинемо навику да покушавамо да

угодимо свим људима, све време - Гаел Линденфилд

Размислите о свим стварима које сте урадили са или за друге људе прошле недеље. Прођите
кроз листу један по један. Зар не:

■ Покренути ову активност?

■ Да ли се слажете са нечијим предлогом?

■ Да ли се пасивно придржавате своје боље процене или жеља?

Само за данас реците не свим захтевима упућеним од вас, осим ако, наравно, то није нешто
што посебно желите да урадите. Онда поновите исто сутра. И дан после...

Вежбајте да кажете не јасно и недвосмислено кад год се укаже одговарајућа прилика.

Навикните се да чујете себе како то говорите. Осмех. Користите пријатан тон гласа и топао,
отворен говор тела да покажете другој особи да нисте само непријатни. Ако желите, ублажите
свој одговор да се не увредите. На пример:

■ „Више бих волео да не...“

■ „То је одлична идеја, али тренутно нисам заинтересован.“

■ „Жао ми је што чујем за ваш проблем, али тренутно не могу да вам помогнем.“

Немојте се осећати обавезним да оправдате своју одлуку.

Изаберите сценарио као што је позив на забаву на коју не желите да идете и ментално се
увежбајте да то одбијете.
Не дозволите другима да вас оптерећују својим проблемима осим ако заиста не желите да се
укључите. Знајте где леже границе. Дајте им до знања чврсто и јасно да нећете пристати на
њихов захтев.

Увек јасно дајте до знања да одбијате захтев, а не да одбијате особу. Један од начина је да дате
комплимент пре него што одбијете. на пример

„Заиста се дивим послу који радите, али тренутно не желим да дам донацију вашој
добротворној организацији.

Понекад нема начина да то заобиђете - само морате да кажете не и наставите да говорите не

док они не добију поруку.

Није важно шта мисле о мени; то је оно што ја мислим о њима. - Краљица Викторија

Људи којима недостаје самопоуздања често су у искушењу да се сагну и ткају када други
покушавају да их наговоре о њиховом гледишту.

■ Пол воли да изражава своје мишљење, али је забринут ако се неко не слаже са њим, па
штити своје опкладе колико год је то могуће тако што ће се побринути да његове идеје буду
прихватљиве особи са којом разговара у било ком тренутку.

■ Берту су једном на вратима продали комплет енциклопедија јер није желео да узнемири
продавца.

■ Џенифер има гардеробу пуну одеће коју никада није носила јер је превише плашљива да се
одупре пажњи убедљивих продаваца.

■ Џон, стар 49 година, проводи недеља поподне код своје мајке, упркос протестима његове
деце, јер она то очекује, а он је превише плашљив да би јој рекао да би неколико недеља
радије направио друге аранжмане.

И ви? Да ли вам је тешко рећи не? Да ли заобилазите проблем уместо да се суочите са

стварима?

Многим људима је тешко да траже оно што желе или да се жале на лошу услугу чак и када су
потпуно оправдани. Они мисле да је то непристојно. Не воле да узнемиравају људе, нити се
брину да би могли бити наишли на непријатељство. Они више воле да 'стрпе и ћуте'. Зашто?
Постоје два главна узрока:

■ Ниско самопоштовање; осећајући се недостојним да добију оно што желе.

■ Не зна како да се ефикасно пита или жали.

Самопоуздани људи се не плаше да се жале. Они радо траже помоћ када им је потребна. Они
сазнају на шта имају право и одбијају да се задовоље са мање.

Они знају да је боље питати и ризиковати да буду одбијени него да заташкају своје притужбе и
сигурно изгубе.
Највећа опасност за већину нас није да нам је циљ превисок и да га промашимо, већ да је
пренизак и да га достижемо. – Мицхелангело

Следећи пут када се осећате као да се одлепите од тога да тражите нешто из страха

да изгледате глупо или да изазовете љуту реакцију, поставите себи ова три питања:

■ Шта је најгоре што може да се деси?

■ Да ли бих могао да се носим са тим? (Реците себи „да!“)

■ Која је најбоља стратегија?

Онда игноришите своје страхове, само напред и питајте свеједно!

Направите листу захтева које бисте желели да упутите другим људима. На пример, да ли бисте
желели да замолите свог шефа за повишицу? Да ли постоји неко кога бисте желели да позовете
за састанак? Узми прва три или четири захтева.

Размислите шта ћете рећи унапред. Ментално увежбајте себе да упутите захтев и он ће бити
одобрен. Онда иди и уради то!

Када питате, прво разјасните шта тачно желите. Онда:

■ Питајте са чврстим очекивањем да ћете успети.

■ Не лупајте около. Почните са „желим“ или „желео бих“.

■ Избегавајте фразе извињења попут: „Бојим се“ и „Извини, али...“

■ Немојте се заобилазити.

Ако желите, ублажите свој захтев фразом попут „Схватам да је ово можда мало незгодно,
али...“, пазећи да ваш говор тела показује да очекујете да ће ваш захтев бити испуњен.

Пре много година, пре него што сам био сигуран као сада, наш кампер се покварио у Немачкој.
Осигуравачи су договорили да нас одвуку у локалну гаражу. Речено нам је да можемо да
кампујемо на слободном терену иза гараже док се поправке обављају и да користимо објекте
испред дворишта током трговачких сати.

Моја супруга, троје мале деце и ја остали смо тамо три дана и ноћи, без текуће воде и тоалета
од 18 до 8 сати ујутру, без приватности и константне буке са прометног пута.

Четвртог дана смо били јако сити. Поправке нису ни започеле јер нису могли да добију
резервне делове, па смо телефонирали осигуравајућем друштву у Енглеској. „Ово је
неподношљиво“, рекли смо. „Овим темпом могли бисмо бити овде данима. Шта можемо да
урадимо?'

„Ваша политика вам даје право на ноћење и доручак у хотелу са три звездице док вам комби
не поправимо“, обавестила нас је млада жена са „телефона“. ’Желите ли да се договоримо

то за тебе? Поправићемо то одмах.’

Зачуђени смо питали зашто нам то нико раније није рекао. „Ниси питао!“ одговорила је.

Да ли бисте веровали! Провели смо три дана и ноћи живећи на блатној површини када смо
могли да одседнемо у удобном хотелу! Све зато што нисмо били вољни да питамо о нашим
правима.

Људи којима недостаје самопоуздања често себе схватају веома озбиљно. Лако се вређају и
брзо пређу у одбрану. Успеју на мамац када им се неко подсмева (а они су лаке мете). Такве
људе можете лако уочити - обично су сами!

Немогуће је истовремено се смејати и осећати анксиозност, а што је мање анксиозно, то се

осећате сигурније. Зато се разведри. Потрудите се да видите смешну страну живота. Потражите
људе који имају добар смисао за хумор и имају једну или две смешне приче у рукаву.

Када се смејете и насмејете друге, то чини чуда за ваше самопоштовање. Следећих неколико
дана одмакните се и посматрајте своје интеракције са другима. Колико често:

■ Претерано анализирати?

■ Говорите о себи и/или својим проблемима?

■ Сулк?

■ Недостаје вам да видите смешну страну ситуација?

■ Реци „ја“?

■ Увредити се?

Ако сте одговорили „често“ на било које од ових, треба да се разведрите. Искористите сваку
прилику да се добро насмејете. Гледајте смешне филмове и видео записе. Читајте стрипове.
Слушајте хумористичне програме на радију, касети или ЦД-у. Када ствари не иду како треба,
насмејте се и запитајте се:

„Шта је смешно у овоме што никада раније нисам приметио?“

Три ствари које треба избегавати:

■ Кикотање: ово одаје нервозу.

■ „Зар није грозно“ разговори: они усмеравају вашу пажњу на оно што не желите.

■ Јефтино се смеје на рачун других људи. Људи са самопоуздањем никада нису саркастични
или нељубазни. Не морају да буду.

Да ли улазите у многе расправе? Покушајте са другачијим приступом. Ако неко изрази

мишљење које не делите:

1. Одлучите да ли је довољно важно да уложите свој приговор. Обично није.

2. Реците: „Можда сте у праву у вези тога.“

3. Оставите то на томе. Или промените тему или се удаљите.

Људи са самопоуздањем не осећају да морају стално да доказују да су у праву.

Они весело прихватају да други могу имати другачије гледиште. Као што је Лао-Цу рекао: „Онај
ко је превише инсистира на сопственим ставовима, мало ко се слаже са њим.“

Ако се осећате нападнутим од стране друге особе, само реците себи: „Штитови горе!“ и
замислите да вас окружује невидљива енергетска сила. (Љубитељи научнофантастичних
програма као што су Звездане стазе тачно знају на шта мислим.)

Имагинарна сила поља је моћан облик психичке заштите.

Музика мења расположење. Када желите да стопала буду опуштена, слушајте опуштајућу
музику. Када желите да будете инспирисани, инспиративна музика; енергична, узбудљива
музика; самоуверена, музика која вас узбуђује, ревитализира и развесељује.

Учините изградњу самопоуздања забавним. Сваки пут када пробијете баријеру или савладате
нову препреку, наградите себе. Радите нешто у чему уживате, што вас охрабрује, што вас тера
да наставите да растете.

Емоционална интелигенција је кључна за високо самопоштовање, самопоуздање и

асертивност. Има два аспекта, који су подједнако важни:

■ Самосвест: разумевање и способност управљања својим емоцијама.

■ Способност да осетите шта други осећају и реагујете на одговарајући начин. Људи који то
имају ефикасније комуницирају, лакше склапају пријатељства и инспиришу лојалност и
поверење.

Људска бића су склонија да делују емоционално него логично. Када се односите према
другима на емотивном нивоу и схватите да је мало вероватно да ће размишљати, осећати и
реаговати као ви – боље се слажете са свима. Будите осетљиви на осећања других, прихватите
их и саосећајте са њима. Тада ћете бити сигурнији у свим својим личним интеракцијама.

Размислите о томе шта сте научили о емоцијама од одраслих у свом животу када сте били дете.
Узми ову реченицу и попуни празнине:

„Због онога што се догодило када...,

Вероватно ћу почети да се осећам... када... Можда је то разлог зашто...“

На пример, „Пошто су се мама и тата увек свађали када сам био дете, вероватно ћу почети да
се осећам нервозно када људи дигну глас. Можда зато радије избегавам конфронтацију.'

Поседујте своје емоције: све оне потичу у вама. Они су ваш одговор на оно што опажате и
верујете о ономе што се дешава око вас.

Људи често дају изјаве попут: „Муж ме је изнервирао“,

„Замотаваш ме“ или „Одјебаваш ме“, али ниједна од њих нема праву валидност. Други могу
изазвати емоционалне реакције, али не могу да вас натерају да осетите било шта. Ви и само ви
стварате своје емоције.

Исправније би било рећи: „Понашање мог мужа изазвало је у мени реакцију љутње.“ „На ваше
понашање одговарам са осећањем иритације.“

Прихватање пуне одговорности за своје емоције је основа емоционалне интелигенције.

Осећања могу бити подсвесно изазвана безбројним факторима који су ван ваше контроле - то
је начин на који сте створени. Али не морате да будете управљани њима. Зар нисте надвладали
своје емоције када сте знали да би поступање према њима имало катастрофалне последице?
На пример, када сте били толико љути на некога да сте желели да га ударите, али сте се
уздржали.

Замислите пет или шест случајева када сте осетили да постајете емотивни (нпр. љути,
љубоморни, уплашени) и нисте реаговали на то. Шта се десило? Како си то поднео? Какав је
био исход? Шта би се догодило да сте отишли са емоцијама?

Можете бити страшно заведени својим емоцијама.

■ Само зато што се нешто осећа погрешно, то не значи нужно да је погрешно.

■ Слично томе, само зато што се осећа исправно, то не значи аутоматски да је исправно.

Милиони се плаше домаћих паука; али ова сићушна створења не носе никакву претњу. Ови
јадни несрећници су преварени сопственим чулима!

Када вас обузме осећај анксиозности, запитајте се: ’Одакле ово долази? Да ли сам заиста у
опасности? Или ме само вара моја емоционална условљеност?’

Покушајте да се не идентификујете са својим емоцијама. Они су нешто што доживљавате, али

они нису ви. Научите се да их гледате као да се дешавају неком другом. Будите радознали
према њима, дозволите им да буду, али немојте реаговати.

Када останете мирни и једноставно посматрате емоцију без реаговања, долази до излечења. И
даље то осећате, али то више не утиче на вас.

Постоји интимна веза између вашег дисања и емоционалног стања. Када дишете полако и
дубоко, анксиозност и раздражљивост се топе. Пробајте! Дишите полако и дубоко два минута.
Затим учините да ваше дисање буде убрзано и плитко два минута. Како се осећаш?

Кад год желите да преузмете контролу над својим емоцијама, пренесите своју свест на своје
дисање. Удахните дуго, полако и гласно уздахните. Дишите полако и равномерно неколико
минута. Дефинитивно ћете се осећати смиреније.

Не покушавајте да потиснете своје емоције - дугорочно, ово их појачава. Пре или касније
мораћете да се суочите са њима.
Немојте намерно избегавати ситуације које доносе непријатност, на пример, правдање да се
држите подаље од забаве због стидљивости или одбијање да се пријавите за унапређење из
страха од интервјуа. Избегавање привремено отупљује бол, али и елиминише сваку могућност
да имате емоције које желите – забаву, пријатељство, авантуру и тако даље. Није баш забавно
остати код куће када знате да ваши пријатељи уживају напољу или да гледате друге мање
способни од вас како вас прескачу на послу.

Суочите се са својим емоцијама радије него бежите од њих, научите да их боље рукујете и
њихов ефекат на вас ускоро ће се смањити.

Свако од нас може да се осврне на људе који су извршили огроман утицај на наше животе. То
могу бити наставници, рођаци, колеге са посла или пријатељи. Можда су једноставно дали
пример или урадили нешто практично само зато што им је стало. Нису очекивали ништа
заузврат и вероватно нису схватили какав ефекат имају. Вероватно сте мислили (и још увек
мислите) „како сјајна особа“. Сада је твој ред. Једна од великих тајни изградње сопственог
самопоуздања и самопоштовања је да постанете мање самоповољни… итд.

■ Активно се интересујте за друге.

■ Када своју пажњу усмерите на друге, а не на себе, чините да се осећају боље и подижете
њихово самопоштовање.

■ И сваки пут када допринесете подизању туђег самопоштовања, истовремено подижете своје
барем до истог степена.

Када позитивно утичете на живот друге особе, привлачите исто од других јер оно што дајемо,
то и примамо. По речима Ог Мандина,

„Срећа је парфем који не можете сипати на друге, а да не капнете неколико капи на себе“

Настојте да учините нешто што ће вам помоћи да подигнете самопоштовање најмање троје
других људи сваког дана. Ово не захтева много времена и труда, само мало размишљања.
Само да некоме дате своју неподељену пажњу чини да се осећа вреднијим и важнијим.

Почните са онима који су вам најближи – породицом и пријатељима. Три дневно дају више од
1000 чинова љубазности у току године – вредан допринос срећи других.

Златно правило које је у основи свих односа је „Чини другима оно што желиш да они теби
чине“. Пратите ово и не само да ћете учинити да се други осећају боље у вези са собом, већ
ћете такође открити да стекнете много пријатеља.

Почните да примењујете златно правило тако што ћете размислити о томе шта ћете рећи пре
него што отворите уста. Запитајте се: ’Како бих се осећао да ми је неко ово урадио или рекао?‘

Прихватите сваку прилику да понудите љубазну реч или комплимент. Не кошта ништа, али
доноси толико користи и примаоцу и даваоцу:

■ Често говорите хвала.

■ Искрено хвалите љубазност, поштење, великодушност других итд.

■ Убаците им у ум сугестију да могу успети.

■ Избегавајте окривљавање, исмевање, морализирање и сарказам.

■ Критикујте само тамо где је потребно, и то конструктивно. Непромишљена критика уништава

самопоуздање. Већину времена радимо најбоље што можемо и боли када се омаловажавају
наши напори.

Престаните да бринете о утиску који остављате и уместо тога се фокусирајте на друге. Већина
људи је превише заокупљена собом да би вас много приметила. Када уђете у собу, престаните
да размишљате,

„Сви ме гледају, питам се шта мисле о мени?“ Уместо тога помислите: „Каква занимљива група
људи. Питам се какве животе воде!’

Прихватите људе онаквима какви јесу. Људи са самопоуздањем су срећни што су други сами.
Не покушавају да их контролишу - не морају. Омогућавају им да сами размишљају и доносе
своје одлуке.

Покушај промене других доводи само до отпора и огорчености на обе стране. Они се неће
променити за вас осим ако то не желе, као што бисте се ви променили за њих.

Ево моћне афирмације:

„Радо и радо прихватам свакога тачно онаквог какав јесте.“

Прођите кроз наредна 24 сата не осуђујући никога. Ако успете, честитајте себи, па урадите исто
следећег дана. Ако не успете, покушајте поново. Наставите да покушавате док то не постане
трајна навика.

Стално тражите начине да помогнете другима. Вежбајте спонтана дела љубазности. Урадите
нешто неочекивано за странца без икаквог логичног разлога. Ово не само да чини да се осећате
добро у вези са собом и пружате искрену услугу неком другом, већ вас такође подсећа на
најважније ствари у животу (љубав и доброту).

Осећамо се боље у вези са собом када се концентришемо на давање, а не на примање, и када

показујемо пажњу према другима који шире љубав и срећу на сваки могући начин. Кад год
дајемо другима, они се осећају цењенима и то не мора бити много. Чак и осмех, лепа реч и
неколико тренутака нашег времена су драгоцени поклони.

Не само да се осећамо добро у вези са собом када помажемо другима, већ постоји и ефекат
куцања. И никад не знамо докле ће то ићи. Пре неколико година сам помогао младом
музичару да преброди трему. Није могла да приушти лечење па сам се одрекао накнаде. У то
време сам планирао нови аудио програм и испоставило се да њен отац поседује студио за
снимање. Био ми је толико захвалан што сам помогао његовој ћерки да је понудио коришћење
свог студија по веома разумној цени.

Склоните мисли са „Шта је од тога за мене?“ и питајте уместо тога: „Шта могу да учиним за
вас?“
Дубоко унутра, у нашој сржи, лежи природни центар апсолутне тишине и мира који може
донети дубок осећај благостања. Ово је духовно ја – али како да ступимо у контакт са њим и
доживимо га у свакодневном животу?

Почиње тако што ценимо ко и шта смо заиста – да, по речима Пјера де Шардена, „ми нисмо
људска бића која имају духовна искуства, већ духовна бића која имају људска искуства.“

Уз мало размишљања, убрзо постаје очигледно да сте више од скупа костију које држе заједно
мишићи и мека ткива, и више од збирки мисли и емоција. Нешто у вама је свесно не само
онога што мислите, већ и тога што мислите. То је то – Духовно Ја:

(Моја књига, 365 корака до практичне духовности говори о томе много дубље.)

Када схватимо да смо духовна бића у људском облику, то је као да се пробудимо из сна.
Можемо се повући, видети све у његовој правој перспективи, носити се са фрустрацијом и
пронаћи мир и разумевање у несавршеном свету.

Сада сте спремни за коначни пробој из којег произилазе истинско самопоуздање,

самопоштовање и душевни мир.

Можемо да се носимо са било чим ако имамо алате и можемо да црпимо своју унутрашњу
моћ. Али нема сунца без кише; нема радости без духовне свести; и нема раста без знања да је
помоћ увек доступна и да можемо да се носимо са животним потешкоћама. - Јои Вард

Оставите 15-20 минута за ову вежбу. Седите или лезите и опустите се. Приметите било какве
физичке сензације, а затим постаните свесни онога ко те сензације посматра. Реците: 'Ја нисам
те сензације. Ја нисам ово тело.’

Сада будите свесни свог размишљања. Посматрајте своје мисли. Скрени пажњу на онога ко
посматра мисли. Реците: „Ја нисам ове мисли. Ја нисам моје мисли.’

Онда постаните свесни својих емоција. Скрените пажњу на онога ко посматра те емоције.
Реците: „Ја нисам те емоције. Ја нисам моје емоције.’

Коначно постаните свесни себе као духовног бића. Замислите да сте повезани са свемоћним
Универзалним умом који вам жели најбоље, који вас води и подржава и доноси вам мир.

Уживајте у овом осећају неколико минута, а затим отворите очи.

Седите тихо неколико тренутака пре него што се вратите својим активностима.

Можете изабрати мир кад год желите. Само неколико пута дубоко удахните и полако их
испустите. Подсетите се да сте духовно биће и поновите афирмацију:

„Могу да изаберем мир уместо овога.“

Не можете бити приморани да одустанете од свог мира осим ако нисте вољни да га предате.

У корену већине анксиозности је жеља да је свет другачији.

Пустите ово и одмах ћете се осећати мирније. Престани да осуђујеш.

Прикажите ове речи на свом зиду поверења. Нека они буду ваш главни мото:

Све је тачно онако како треба да буде, и увек иде најбоље. У миру сам са собом и са светом.
Ништа и нико не може уништити мој мир.

Одустани од непоштења. Самоуверени људи немају потребу да буду неистинити, зато увек
држите реч.

У наредна 24 сата не дозволите да ни једна неистина прође кроз ваше усне.

Затим наставите још 24 сата и тако даље. Ако не успете, само почните изнова и никада не
одустајте.

Живите у садашњем тренутку и на добром сте путу ка трајном душевном миру.

Тренутно је вероватно све добро у вашем свету, али оног тренутка када дозволите вашим
мислима да одлутају у прошлост, ваш унутрашњи мир је нарушен док га не вратите у садашњи
тренутак.

Једини тренутак над којим имате било какву контролу је сада. Сваки тренутак, чак и
најобичнији, драгоцен је поклон. Када вам је јасно шта је заиста важно и фокусирате се на оно
што можете да урадите управо сада, будућност има навику да се брине о себи.

Замислите како би било да сте повезани са Универзалом

Интелигенција која неуморно ради у вашу корист, нудећи вам сво самопоуздање које вам је
потребно. Замислите да вас води и подржава, храни ваш ум и тело и брине о вама.

Замислите да можете безбедно да живите са знањем да је све што се дешава за вашу крајњу
корист.

Сада живите као да је ово истина. Потражите своју срећу и сигурност на виши начин
размишљања. Видећете да страх и анксиозност бледе у забораву. Живот добија потпуно нови
смисао и никад вам више не недостаје самопоуздања!

Само напред!

Ако сте савесно радили на овој књизи, направили сте велики корак напред у последњих 12
месеци. Ви сте самосвеснији. Знате да постављате циљеве, мислите сигурније, замишљате себе
самоуверенијим и понашате се сигурније. Ако ми не верујете, поновите оцене од десет вежби и
упоредите ове оцене са оним што сте себи дали раније.

Повремено сте можда осетили да се с времена на време мало повлачите. Ово је сасвим
нормално; Ово називам „ефекат чегртаљке“ – два велика корака напред, па један мали корак
назад. Али ако се држите своје одлуке, укупни тренд је увек навише. Будите стрпљиви, држите
на оку лопту, третирајте неуспехе смирено и истрајте.

Једном сам провео две недеље у холистичком центру за одмор у Грчкој где сам упознао
одлучну младу жену која је била на добром путу ка већем самопоуздању и самопоштовању.
Док је размишљала о својим недавним искуствима, изговорила је речи које ћете наћи у
наставку. Када постанете сигурнији и осврнете се на свој живот, њена осећања ће бити и ваша.

„Не враћам се у затвор који сам себи направио“