Zoran Stanojević

NEGOVATI

Da... Kad se samo setim kako sam nekada davao podršku... Gde su ta vremena...
Nažalost, svedoke nemam. Gde god se ja pojavim izbijalo nezapamćeno oduševljenje, usled
čega se tih događaja niko ne seća... To je jedina mana nezapamćenog oduševljenja, a inače ga
treba spontano upražnjavati.
Eto, i vi se smejete! Ja stvarno ne znam zašto se ljudi uvek kesere kad čovek govori iz
dna duše! Kažem vam, davanje podrške svemu - to je za mene bio način života! Javna zdanja,
na primer, imala su moju snažnu potporu. Samo li negde uočim čak i najskromniju Mesnu
zajednicu - odmah sam se bacao pred njom na kolena, a već od Opštinskih skupština prosto
nisu mogli da me odvoje! Zalivao sam ih suzama odanosti toliko da su se oni unutra žalili;
mokri im temelji, vlaga im prosto izede Zapisnike sa Sastanaka i druge sakralne objekte,
mahovine ih obrastaju, paviti se nekakve pojavljuju... Da... pokušavali su da me suzbiju, i
odnosili su me sa tih svetih mesta, ali ja sam, čim me puste, odlazio do prve sledeće Opštinske
skupštine da se ponosim kao da sam i njen pripadnik, pa tamo opet gromki izlivi oduševljenja,
a istinski njeni pripadnici su nastojali da me odatle razjure, sigurno da se ne vidi koliko
podbacuju, ako bi se našao neko da uporedi moje pripadanje sa njihovim. I to su me posebno
energično razjurivali posle dva sata ujutru, navodno zbog gromkosti, kao da je tu smelo da
bude neke granice, čak i kad bi mogla da se zamisli, i gađali su me raznim predmetima koje
sam sakupljao, izlagao javnoj prodaji, i odatle finansirao pomoć onima kojima je bila
neophodna, na primer meni, za hemijsko čišćenje odeće od onih izliva kojima su oni mene
obasipali, pri čemu su se čak i noćnim sudovima služili, kao da nije dovoljno što se sudi
danju.
Pa onda, po pitanju naroda i narodnosti, i tu sam se isticao! Gde god samo ugledam
narode i narodnosti – odmah sam se bacao na njih sa pokličima podrške i razumevanja, i
oblivao ih vrelim suzama oduševljenja i tronutosti. To sam toliko radio da su narodi i
narodnosti počeli da me izbegavaju, pa sam posle uglavnom išao opustelim ulicama; uvek oko
mene prazan kvadratni kilometar; premestili se ljudi da ih ne zadržavam izlivima oduševljenja
i neprekidnim davanjem podrške.
A tek ono dok je bilo da se neguje – negovao sam danonoćno! Posebno Tradicije. Čuj,
Tradicije su kod mene bile toliko odnegovane da... ma šta pričam, dokazaću. U toku je
tradicija gnušanja, pa vi kupite koju flašu pića, a onda idemo kod mene, da svojim očima
vidite kako, složno kao jedan čovek, sam-samcit igram kolo oko logorske vatre u vlastitom
stanu, zbijam redove, dajem podršku Stremljenjima, prestrojavam se u hodu, i još uz to, sa
vidljivim gnušanjem, snažno Evociram!