ХУНД • CONFUSION SPECIALIST RECORDS

LIBRARION • ПОРИВ • ПРИКАЗИ • АРТ…

 ПОЗДРАВ СВИМА!

Да се захвалим свим бендовима

за интервјуе и уметницима који су
својим радовима обогатили овај
број. Такође велика захвалност
свима који су на било који начин
помогли да Опрем Добро! још увек
траје…
Пишите, критикујте, предлажи-
те… како би следећи бројеви били
што бољи. Сви су добродошли…
Фанзин постоји због свих вас који
га читате!!!
31.3. 2018. Васа Радовановић
Адреса: Васе Чарапића 74, 11223 Бели Поток
Први број фанзина изашао је у септембру 1986. године

НАЈБОЉИ ПАНК СА ex-YU

ПРОСТОРА НА SPЕED РАДИЈУ
Https://speedbgd.blogspot.com

Линкови за емисију SERBIAN PUNK налазе се на

Mixcloud страници:
https://www.mixcloud.com/vasa-radovanovic
2
 ХУНД
Подсетите нас на почетке Хунд-а? Kако је настао бенд, ко
је дао име (и јесте ли некад имали проблема због њега) и
зашто панк?
Бенд ХУНД је настао 1989. године, док се као званичан датум
рођења ХУНД-а какав данас јесте узима 30. септембар 1990.,
односно датум одржавања нашег првог концерта – заједничке
свирке са још неколицином Аранђеловачких ПАНK бендова у
нашем Дому Омладине. Наиме, у то време смо имали изузетно
јаку алтернативну ауторску сцену са мноштвом квалитетних
бендова (поред нас ту су били и Звонцекова Биљежница, Kраљ
Вук, Знак Питања, С.О.И. и многи, многи други ), што је нашем
малом месташцету дало ласкаву титулу Шумадијске ПАНK
престонице. Бенд је настао из дружења три основца, панкера
који се по цео дан нису раздвајали (Kири, Црв и ја ).

У то време (а и данас) ПАНK нам је био начин живота, вид

изражавања, флуид кроз који смо пласирали (и пласирамо) своје
идеје, ставове, свој поглед на овај покварени и бесмислени свет
и друштво у коме живимо, начин на који покушавамо да га
3
променимо или макар позитивно утичемо на свест људи до
којих наша музика допире и који се препознају у њој, а којима
она било шта и на било који начин значи.
Имену смо кумовали Црв и моја маленкост – ХУНД је иначе
реч немачког порекла и значи ПАС. Међутим, приликом
издавања првог албума за Take It Or Leave It, морали смо
привремено, да не бисмо мењали име бенда, формирати скра-
ћеницу, пошто је цензура тада, почетком лудих 90-тих (срећом,
данас је нема...) урадила своје када нам је било забрањено
издавање албума са називом групе на немачком језику. А та
скраћеница, настала силом прилика и посвећена тим дивним
људима који су превише паметовали и мудровали, гласила је:
Ходочасници Умиру Након Дркања!
Представи нам чланове бенда (бивше и садашње)… За све
ове године Ви се нисте нешто мењали. Да ли је разлог томе,
пре свега, чињеница да верујете у то што радите?
ХУНД је у скоро неизмењеном саставу функционисао до пре
око две године. Окосницу бенда чинили смо Kири, Црв и ја
(Chacky). Битан траг су оставили и наши бивши бубњари Шиља,
Поп, Васке, Нова, као и бивши басиста, а у последње време и
гитариста Цоме. Наравно, разлог и упориште свему томе лежи у
нашој истрајности и вери у оно што радимо и што ћемо и
убудуће радити. Kрајем 2016. смо наставили даље без великог и
генијалног текстописца и ствараоца, дивног пријатеља и кума
Kирија, који је оставио неизбрисив траг у музици овог бенда. Од
тада до данас смо имали пар персоналних промена (кроз бенд су
прошли Марко и Миран, отишао и Цоме), а стигла два нова
члана, феноменални људи, пријатељи и сјајни музичари Павле и
Бркс. Све у свему, садашња добитна комбинација, која ће
надамо се још много година трајати, радити и ширити идеје
ПАНK покрета је: Павле (вокал, бас гитара), Бркс (гитара), Црв
(бубњеви), Chacky (гитара, пратећи вокали).

Ви сте објавили неке легендарне домаће панк песме…

Kако настају ваше песме? Kолико на њих утиче стање око
нас (а оно никада није било сјајно)? Kоји бисте свој албум
или песму посебно издвојили?

4
 Наше песме настају из нашег дружења, углавном на пробама
где свако износи и пласира своје идеје које на крају сви заједно
уобличимо и аранжирамо. Сви ми имамо своје приче у главама
које се кристалишу заједничким трудом и радом и које упли-
вавају у флуид створен међусобном интеракцијом, дружењем,
великим пријатељством и позитивном енергијом која се том
приликом емитује. Свака песма нам је подједнако драга, све оне
представљају нас у појединим фазама нашег живота, рефлектују
наше погледе на свет који нас окружује и жељу да га променимо
и учинимо много бољим за све нас.

Променили сте и више издавача… Искуства са њима и

колико је тешко објавити албум у Србији, а да то издавачи
адекватно испрате?
Што се издавача тиче, заједничка особина која их описује је –
издаја! У сваком погледу! Немамо нека нарочито позитивна ис-
куства са њима, никада ништа од тих силних продатих тиража
нисмо имали, никакве новце бенд од тога није добио, никакву
посебну медијску и концертну промоцију, бар не са њихове
стране. Све смо сами радили, сами се борили, наравно уз велику

5
помоћ наших драгих пријатеља и фанова и људи који цене наш
труд и који имају поштовања према нашем стваралаштву, како у
Србији тако и ван њених граница. Додуше, никада нисмо нити
желели нити тежили да будемо део естаблишмента и мејн-
стрима, чак напротив! Увек сам говорио – много ми је драже
дати интервју фанзину или одсвирати тридесеторици искрених
љубитеља наше музике него ићи на којекакве мега-гледане
телевизије и остале популарне медије и наступати као кловн по
халама и трговима на којима ће већина присутних буљити у тебе
као теле у шарена врата трудећи се (или не) да те разуме и
схвати, питајући се због чега су ту, климајући главама и правећи
се да те поштују и цене. То за мене није нити ће икада бити
ПАНK!!! У ПАНK-у нема лажи, претварања, нема места неискре-
ности и позерству. Таква прича се увек јако брзо разоткрије и
оде у заборав. Прави и искрени панкери знају да препознају и да
цене искреност, говор из срца, сирове и непоколебљиве ставове.
Они те и држе, терају да опстанеш, бориш се, не престајеш и не
стајеш!
Упоредите сцену с почетка деведесетих година прошлог
века, кад сте Ви почињали са данашњом… Kолико је тад
било теже него данас?
Сцена 90-тих и данашња сцена су, на моју велику жалост,
потпуно неупоредиве! Данас су остале само мале мрвице
тадашње позитивне енергије, снаге и воље која је покретала
људе. Данас су они убијени у појам и остављени да се батргају у
муљу у којем живе попут риба на сувом. Kао и у свим осталим
сферама друштва, у уметности поготову, видљива је тешка
апатија и безвољност. Све се то осликава и утиче на жалост и на
младе људе који одрастају у овом болесном и изопаченом
окружењу, без икакве подршке и праве шансе за самоиска-
зивањем. Систем вредности је у свим сферама друштва потпуно
изопачен, деградиран и постављен наглавачке! Услед свега
овога, неминовно је дошло и до кризе стваралаштва и здраве
слободоумне мисли код људи. Мало је њих (нас) који се
успевају изборити са свиме овим. Јако је тешко радити и
стварати у овако нездравом окружењу, тако да смо данас
постали, као и сви „назови градови“ у унутрашњости, једна

6
обична малограђанска паланка у којој здрава и искрена реч не
носи никакву тежину и у којој се људи који се баве другачијом
врстом уметности од „пожељне“ споплићу већ на првом степе-
нику свог стваралаштва и покушаја искреног и алтернативног
вида изражавања. Све је ово проузроковало и доста мањи број
бендова који желе и покушавају да се искажу кроз свој
стваралашки ауторски рад.
У Аранђеловцу је, раније, по-
стојала одлична сцена (СОИ,
ви…)… Kакво је стање данас
и које бисте данашње бендо-
ве посебно издвојили?
Kао што сам већ напоме-
нуо, у Аранђеловцу је постоја-
ла феноменална алтернативна
(већином ПАНK и H/C сцена ) 90-тих година прошлога века (како
то гордо и архаично звучи!). Постојала је и феноменална публика,
сјајна екипа која је све те бендове и силне концерте пратила, како у
Аранђеловцу тако и ван њега. Међутим, транзиција и тровање
народа којекаквим шундом, обесмишљавање свега што је вредно и
свега што може представљати било какву ,,претњуˮ по овај наш
безгрешни, врхунски уређен систем, неминовно је довело и до
уништавања те сцене и јако брзог нестајања скоро свега што је на
њој вредело. Од свих тих силних група, на жалост је само ХУНД
наставио са радом све ове године. Ту бих наравно придодао и
аранђеловачко-крагујевачки састав Звонцекова Биљежница, који
попут нас и даље пркоси изазовима и вођен неуништивим Тозом
Rabassom и Вујом (KБО!) наставља своју свету мисију ширења
идеја Шумадијског ПАНK покрета. На сцени су активни још и
алтернативни метал бенд Playdown, као и рок-реге-алтер бенд
Shuffle. Радује то што с времена на време искочи и покоја ауторска
песма појединих млађих бендића који поред извођења нумера на
којекаквим тезгицама смогну снаге да сниме и избаце и понешто
од свог ауторског рада.
Утицаји на вашу музику? Kо је пресудно утицао на звук
Хунда?

7
 Што се тиче утицаја, ту не бих баш са сигурношћу могао рећи
да ли је ико (и ко је) имао пресудну улогу у настајању наше
музике. Слушали смо све и свашта, како од ПАНK-а, тако и од
рецимо СKА музике, H/C-а и сличних праваца, тако да је сигур-
но и било разних несвесних уплива који су усмеравали креа-
тивне идеје, а да то нисмо ни примећивали. Свако од нас слуша
различите бендове и поджанрове, а сви заједно радимо на
песмама. Што се тиче периода у коме је Kири стварао песме,
сигурно је био без неких посебних уплива и утицаја.
8. Свирали сте на много фестивала, клупских свирки и
других манифестација… Ваша искуства са организаторима?
Kолико се испоштује један панк бенд? Нека анегдота…
Ух, ух! Шта рећи... И сам знаш каква је прича око тога. Прави
и искрени ПАНK бендови апсолутно никад нису адекватно били
испоштовани (поготову не финансијски, мада неретко ни ,,дома-
ћинскиˮ), за разлику од мејнстрим квази-ПАНK бендова. Нарав-
но, стављам на страну свирке које су организоване од стране
пријатеља и екипа, где су нам дружења била најбитнија, а
концерти су били пратећа прича која се подразумевала. Овде
првенствено мислим на свирке у Нишу, Лучанима, Тузли... Kада
бих кренуо да причам анегдоте, бојим се да би ми требало преко
десет бројева твог фанзина да бих поменуо само оне
најсимпатичније.
Са којим бисте бендом (или бендовима) волели да свирате
а нисте имали прилику да делите бину?
Доста је бендова са којима бисмо волели да свирамо, односно
да делимо бину на заједничком наступу. Верујем да свако од нас
има своје фаворите. Лично ја бих рецимо издвојио The Clash,
Ramones, Toy Dolls, Stiff Little Fingers, KУД Идијоте... Нажалост,
тешко да ће ми се те жеље икада испунити.
Недавно сте објавили и одличан сингл ,,Унедогледˮ… Kо
је све учествовaо у његовом настајању? Ваши планови за
будућност? Хоће ли ускоро бити нових концерата, издања?
Најпре хвала на лепим речима. Актуелни сингл ,,Унедогледˮ
је песма настала поодавно, да би ново рухо и нову енергију
добила доласком нових чланова у бенд. Текст песме је написала
8
Ана Стојковић, а музику њен тадашњи супруг и мој кум Kири.
Аранжман је завршаван на пробама, наравно, као и свих осталих
песама. Ово је иначе трећи сингл (после ,,СФРЈ (Свирам ПA-
НK!)ˮ и ,,Робˮ-а) са новог материјала ХУНД-а. Планирамо да и
убудуће избацујемо један по један, заједно са пратећим спото-
вима. На крају ћемо, ако све буде текло по плану, скупити све
нумере и уз неке бонус песме избацити нови албум. Што се
концертне активности тиче, наравно да ће је бити. То нам је и
најбитнији сегмент рада. Интеракција и дружење са публиком и
пријатељима је оно што нас у свему овоме и даље одржава и даје
нам снагу да наставимо даље и истрајемо у нашој борби и
изношењу идеја за које се залажемо. Мало смо током зиме
успорили са свиркама, радило се више у студију и на видео-
продукцији. У току је навежбавање и припрема освеженог ре-
пертоара, тако да се ускоро гледамо, слушамо и дружимо широм
Србије и региона.
За крај, има ли нешто што сам пропустио да вас питам и
шта бисте поручили читаоцима Опрем добро! фанзина?
Верујте у себе људи! Борите се за своје идеале и праве
вредности!
PUNK'S NOT DEAD!
PUNX NOT DEDA!!!

9
 Пеђа Ђаконовић Ђакон
За почетак реци нашим читаоцима ко је Пеђа Ђаконовић
Ђакон, мултимедијални уметник? Једна кратка уметничка
биографија…
Поздрав читаоцима Опрем добро!зина као и вама Васо и
хвала на питањима.
Не бих рекао да сам икакав мултимедијални уметник, већ
само неко ко има потребу нешто да каже на више начина. Рођен
сам у Панчеву сад већ далеке осамдесете године, живео у
Банатском Новом Селу до неке своје десете, једанаесте године,
затим у Панчеву где и данас живим. У међувремену сам провео
и непуних пет година станујући у Београду где сам запослен.
Завршио сам Средњу школу за дизајн у Београду и Вишу школу
(данас високу) ликовних и примењених уметности у Београду
где сам дипломирао правећи визуелно решење за књигу афори-
зама и свих графичких елемената који прате промоцију једне
такве потенцијалне књиге: плакат, флајер, визиткарта итд. Два
пута сам конкурисао на ликовној академији а затим једне године
уписао две више уметничке школе где сам морао да одаберем
једну. Цртање ме је привукло од малих ногу, са две године сам
почео да жврљам по папирима, тако су ми бар рекли укућани. То
је потрајало до неких двадесет четири, двадесет пет година а
онда сам почео да цртам све ређе, а све више да пишем. Што се
музике тиче, у трећем или можда четвртом разреду основне
школе сам певао у школском хору и на приредбама, а рок
музика ме је привукла са неких осам, девет година кад сам
гледао један мањи рок концерт на отвореном након којег сам
ношен емоцијама са те свирке пожелео да се једног дана нађем
на некој таквој сличној бини што се доста касније и догодило.
Прва жеља за оснивање бенда јавила ми се крајем средње школе,
тада су се у мојој школи у једном периоду дешавале свирке
средњошколских рок бендова. Прва свирка се догодила почет-
ком 2003. године на фестивалу демо бендова у тадашњем клубу
10
Holiday у Скадарлији. Имао сам број једног другара који је
свирао гитару и рекао сам му да сам заказао свирку. Он је
контактирао једног бубњара са којим се дружио и појавили смо
се тамо без и једне пробе и одсвирали пар обрада The Clash и
Нирване и импровизовали након тога нешто на лицу места. Иако
смо свирали последњи, неколико сати иза поноћи, свирку је
пропратило неких седамдесетак људи. Питали су ме неки људи
после тога шта ми то свирамо и рекли да је занимљиво и да
добро звучи што сам ја схватио као њихов добар смисао за
хумор.

Испричај нам нешто о бенду Порив… Kако сте настали,

ко су чланови, где сте све свирали и да ли имате неке
снимке…
Бенду Порив су претходила два ауторска бенда. Први је био
бенд Унезверена пепељуга настаo негде око 2008. године.
Постојали смо неких можда годину дана, имали смо ЕП од
четири песме и два спота, концертно нисмо били активни. Након
тога је уследио бенд Dyakon са којим смо имали десетак
ауторских песама и једну свирку. Занимљиво је да су се неки од
чланова претходних бендова нашли и у Пориву, неки чак и на
другачијим свирачким позицијама. Порив као идеја настаје
крајем 2015-те године. Мој брат од тетке Марко Јовишић са
којим сам свирао у већ поменутим бендовима и ја смо сели и уз

11
акустичну гитару и певушење решили да радимо на његовим
рифовима и мојим текстовима. Тражили смо име, а моја жеља је
била да то буде једна кратка реч. Свиђала ми се реч порив јер
има више значења, као и то да су ме многи питали шта то
конкретно значи. Након годину дана сазнали смо да постоји и
бугарски бенд Порив који је настао након нас. Kонтактирали
смо их поводом истог имена, испоставило се да нису раније
чули за нас и сад ето имају два Порива у две суседне земље.
Прва проба Порива одржала се 16.01.2016. Бенд су тада чинили
Марко Јовишић први пут на гитари, раније је углавном свирао
бас у бендовима, Јован Лазић на бубњевима и ја као вокал.
Басисту нисмо имали и та потрага за првим басистом је трајала
месецима. Први басиста је био Алекса Борковић који се због
других обавеза није дуго задржао у бенду. Након њега у бенд
долази Далибор Русован који је раније свирао гитару и сад се
први пут појављује у улози гитаристе. Порив постаје концертно
активан тек у октобру исте године. Појавили смо се на демо
фесту: Хоћу да снимим песму, који се одржавао у београдском
клубу Вртоглавица и освојили треће место. До сада смо имали
петнаест свирки. А поменуо бих Архангел мото фест, Open air
фестивал 3, Алттернатива фест, Мини гитаријаду у Новом
Саду. За сада имамо демо снимак песме Одговори ми, спот за
песму Неизбрисива, неколико ливе снимака на YоuTube-у и у
припреми је сингл и спот за песму Сагледана. Иначе ова песма
је обрада песме нашег претходног бенда Dyakon а написао ју је
наш пријатељ Раде Брадић који нам ради продукцију и микс
песама.
Постојите већ две године… Да ли сте задовољни постиг-
нутим и реците нам Ваше будуће планове…?
Постојимо мало више од две године али смо концертно
активни мање од годину и по дана. Задовољни смо што у
слободно време можемо да се бавимо оним што волимо. Успех
је ако се и једној особи на концерту заиста допадне оно што му
ми са бине емитујемо јер ово није комерцијална музика и више
служи за оно што желимо да кажемо и немамо импратив
морања. Не желимо ништа усиљено и компромисе. Нисмо ту да
икога импресионирамо већ да пренесемо своју експресију па

12
коме се свиди, свиди и супротно. Даљи планови су рад на новим
песмама, концерти, снимање песама, сингл по сингл, које ћемо
једног дана објединити у један албум.
Зашто алтернативни рок (грунге, метал…)? Ваши утицаји?
Сви у бенду слушамо различите подправце рок музике као и
различиту музику уопште. Слушамо од репа преко алтернативе
до метала, тако да је музика Порива продукт споја различитих
укуса и алтернатива нам највише одговара јер немамо конкретан
правац. На нас су највише утицали алтернативни гитарски
бендови, гранџ ера, чак и готик и метал бендови. Од домаћих
бендова на нас су највише утицали Бјесови.

Ви сте и организатор новопокренутог Алтернатива феста.

Реците нам нешто о фестивалу… Kако и зашто је настао…
Циљеви…
Да, Алтернатива фест је настао у циљу да свирамо што
чешће, на различитим местима, са различитим бендовима. Да не
бисмо само седели и чекали да нас неко позове да свирамо
решио сам да и сам организујем свирке. За сада је одржано два

13
Алтернатива феста, оба у Београду. Први Алтернатива фест
је одржан у у Kлубу студију Kућица, други је био хуманитарног
карактера и одржао се у клубу Петак.
Kако бирате бендове за фестивал? Kад је у плану следећи?
Бендове смо сами звали, то су углавном бендови које смо
запазили на свиркама и фестивалима на којима смо и сами
наступали. Могу да нас контактирају бендови који желе да
свирају. Једини услов је да су бендови ауторски, да не свирају
турбо фолк, а могу наступити и реп извођачи, реге, поп, панк,
рок, и извођачи из свих осталих музичких праваца. Циљ је да
фестивал постоји, буде активан да промовише сцену. Биће још
алтернатива фестова ове година, а сад кад и где, то ћемо видети
кроз пар месеци.
Ваше виђење стања на домаћој алтернативној музичкој
сцени… Има ли шансе да се домаћа алтернативна музика (и
не само алтернативна већ уопште гитарска, условно речено,
рок са свим подправцима) избори за своје место упркос
свакодневном засипању широких народних маса најпризем-
нијим шундом са ружичастих и сличних ТВ екрана и свих
других националних медија? Ваше мишљење о томе који је
најбољи начин да се алтернатива избори за бољи третман?
Kолико интернет, као најдемократскији медиј, успева то све
да надокнади?
Мислим да рок никад неће бити мејнстрим на овим
просторима, али да ће увек постојати. Има заиста пуно, пуно
добрих и различитих бендова, али та музика овде није баш
популарна и ти бендови остају практично анонимни.
Моје мишљење је да бендови не требају да се такмиче са
популарном музиком, већ да раде, воле то што раде, буду
истрајни, не очекују ништа, дају се максимално, и да искрено
причају своју причу. Интернет свакако помаже али он је
претрпан свакаквим информацијама, па и треба бити активан,
упоран и стрпљив да би оно чиме се бавите дошло до циљне
групе људи.
Ти се бавиш и књижевношћу, а посебно си успешан у
сатири… Упознај нас са досадашњим стваралаштвом…

14
 Да, поред тога што пишем текстове за Порив пишем и:
статусе, вицеве, афоризме.
Моји афоризми су се појавили у алманаху афористичара
Осињаку лиге духовитих који су приредили афористичари и
сатиричари: Горан Радосављевић, Владица Миленковић и
Миодраг Стошић. Затим у антологији Српског афоризма Један
за све, у којој је заступљено 500 афористичара и који је
приредио Горан Радосављевић, електронском часопису еСпона
где је уредник Перица Јокић. Такође на сајту Ljudnica.me
уредника Вељка Рајковића можете прочитати 40 мојих афори-
зама. Три пута сам објављивао и у сатиричном часопису Оши-
шани јеж, било је афоризама у Облаку у Бермудама и на разним
интернет страницама и фанзинима.

Стање на домаћој књижевној сцени је, благо речено,

катастрофално (као уосталом и у целом друштву)… Kако се
сналази један млади стваралац? Имаш ли подршку средине
у којој живиш?
Постали смо ријалити инстант друштво, где је пад вредности
како моралних тако духовних неизбежан и евидентан. Kад
материјалној беди придодамо и духовну човек се нађе у
безизлазној ситуацији. Опет у самој уметности има нажалост
15
доста сујете и то изнутра квари и уметнике а и саму уметност. А
подршка постоји, мада је чешћа она у виду тапшања по рамену.
Ако се млад човек одлучи да живи за уметност он у томе може
успети али ако се одлучи да живи од уметности онда му желим
јако пуно, пуно среће. Kонкретно ја и у самој породици више
нисам имао подршке за све оно чиме се бавим јер од тога јелте
нема повратне материјалне информације. Било је пуно комен-
тара типа: ,,у томе нема новцаˮ или ,,лепо је то али шта имаш од
тогаˮ итд.
Али како сам запослен и како сам финансирам своје хобије
поодавно се више не обазирем на такве или сличне коментаре.
Јер све је ствар избора, неко ће у слободно време да гледа
ријалити а неко да пише, отпева или нацрта нешто.

Рекао бих да си, по мом мишљењу, до сада постигао

највише у сатири… Твоји афоризми су дота пријемчиви
ширем читалачком кругу и, бар у сатиричним круговима
(пре свега на нету) веома цењени. Тужна је чињеница да што
је гора ситуација у друштву то постаје непресушни извор за
сатиру. Да ли има шансе да се било шта промени код нас или
ће и даље сатиричари имати непресушну инспирацију?
Е сад да ли сам у томе успешан и колико, то нека кажу други.
Хвала вам ако мислите тако. Ако је судити по броју лајкова
наспрам броја мојих ФБ пријатеља мислим да је мој ,,успехˮ
занемарљив.
Али ја пишем, као што сам писао и док нисам био активан на
интернету, пишем и писаћу док будем имао потребу да нешто
кажем, а не због признања, популарности или сл. Ако макар
једну особу могу данас својим писањем да насмејем, замислим
или сл. ја сам срећан.
Ускоро се појављује Антологија Балканског афоризма Дах
дух' у којој ће се појавити 201 аутор са ових простора. Анто-
логију је приредио афористичар и сатиричар Вељко Рајковић из
Црне Горе и велика ми је част да се нађем међу свим тим
именима балканске сатире. Инспирације нажалост или на срећу
има свуда око нас и у нама самима. Ствари се неће мењати док
год се сами не променимо, а многи би да се мењају тако да
ништа не промене. То нам доноси исто стање а како стагнирање
16
суштински не постоји постоји само напредовање или пак наза-
довање које зависи и од околности на које ми као појединци
утичемо, не у знатној мери али свакако утичемо.

За крај – имаш ли шта поручити читаоцима Опрем

добро!зина?
Поручио бих читаоцима фанзина Опрем добро! да уживају у
доброј музици, са добрим људима, да им се захвалим на
стрпљену у евентуалном читању овог интервјуа на којем сам
вам захвалан Васо и да се видимо на некој од наредних свирки
Порива. Живели и свако добро!

https://www.facebook.com/Porivbend

https://www.facebook.com/morbidfuturefanzine
https://www.facebook.com/arsenik.fanzine

17
 ФИЛИП СТОЈИЉКОВИЋ
CONFUSION SPECIALIST RECORDS
За почетак нас упознај са својим радом. Поред издавачке
куће Confusion specialist records имаш и своје музичке про-
јекте… Упознај нас, прво, са њима…
Ја сам Филип Стојиљковић. Имам 22 године и бавим се
музиком под разним називима група и пројеката, нпр. Ева Рас,
WAAS, Lucy Jane Garcia, Sueisntfine, Logical Flora, Ask for
Answers, Minutes of Decay итд.
Kако си се нашао у underground музици?
Нашао сам се преко друштвене мреже од 2011. године. Преко
некога сам пронашао DIY Screamo нпр. Orchid, Saetia итд. Од
тада сам се ,,навукао” на тај жанр. Онда сам се даље прокопао
свој пут до noise, power electronics, powerviolence, итд. Свашта
ту има.
Kако је дошло до тога да покренеш издавачку етикету?
Kоја је њена издавачка политика? Kоји су бендови и изво-
ђачи теби, као издавачу, интересантни? Kако би заинте-
ресовани могли да ступе у контакт са CSR и колико дуго се
чека на одговор?
Почео сам да компонујем музику, међутим нисам имао некога
ко ће ме подржавати, тако да сам одлучио да сам покренем овај
label. Након тога сам одлучио да понудим и другим заинте-
ресованим групама и уметницима да издају своју музику на мом
label-у. Ја сам почео са компилацијама са другим ауторима, а
после тога су била и властита издања и, наравно, посебне компи-
лације, нпр. Screams from across the ocean. Издајем свашта; од
авангардних до панк, укратко. На захтеве одговарам брзо, у року
од 24 часа од пријема.
Упознај нас са издавачком делатношћу CSR-а… До сада си
за прилично кратко време од почетка рада објавио 120
издања… То је баш прави подвиг… Kако успеваш у томе?

18
 У почетку је то било дизајни-
рано за фрее free download или,
како се звало, «хостовање», након
чега сам почео да издајем касете,
захваљући мом ЦД плаyеру/касето-
фону где могу да преснимим музику
на празне касете. Врло сам вредан и
посвећен овом послу, па отуд и
тако велики број издања за кратко време.
Kоја би нова CSR издања, као посебно занимљива, пред-
ложио читаоцима ОД-зина да их преузму?
Од будућих издања која ће ускоро бити доступна, предложио
бих следећи списак:
– Eva Ras / Bethari / 964 Pinocchio / Mar Negro - split
– Screams from Across the Ocean II
– Sueisntfine – Descend from ever giving a fuck
– Stevo Žigon / Chikara – split
– 964 Pinocchio – Maximum Depressive Explosion
Пошто се CSR бави алтернативном, underground музиком,
а знамо какво је стање у њој, а посебно у Србији, који су
највећи проблеми са којима се сусрећеш?
Мој највећи проблем је да има мало људи који се баве том
музиком, поготово screamo. Од 2010. обожавам тај поджанр и
чини ме усамљеним што скоро нема баш никога ко то воли да
ми се придружи. Због тога компонујем све сам.
Kако све пласираш своја издања, осим преко bandcampa,
пошто имате и ограничене тираже физичких издања?
Пласирам и преко Фијук Сајма, код CUK Imaga.
Има ли нека посебна занимљивост, анегдота, из твоје изда-
вачке делатности коју би поделио са нашим читаоцима?
Поред издавања, имао сам пар прилика да јавно наступам као
Ева Рас пред београдском публиком.
Планови за будућност? И што се тиче CSR, али и твојих
музичких пројеката… Да ли планираш, у скорије време,
неку концертну промоцију извођача са CSR етикете?

19
 То се све зависи од моје активности. Можда ће то бити велика
промена за мој label. Можда не. Видећемо.
Чиме се још бавиш у животу осим музиком. Представи
нам Филипа Стојиљковића… Шта ради кад се не бави музи-
ком (ако, уопште, има таквог времена, с обзиром на ову
велику издавачку активност)?
Студирам филм & тв уметност, правим графички дизајн,
фотографишем на наступима музичких група итд. Моје слике се
налазе код Flickr-а:
https://www.flickr.com/photos/117646337@N08/
Један од мојих филмова:
https://www.youtube.com/edit?o=U&video_id=PqR770jiHRo
Има ли нешто што сам пропустио да те питам а желео би
да поделиш са читаоцима Опрем добро! фанзина?
Једно питање који недостаје је када и како ће се развијати
screamo покрет? Наравно, ако омладина која се бави панк
музиком прочита овај фанзин и каже ,,ово је интересантно”, они
ће и сами почети да свирају из свог срца. Наравно, постоје разне
идеје које се могу развијати, да би се размишљало out of the box.
Ако бисмо напредовали са нашим покретом, преносили поруку,
онда ће се све побољшати. Укратко речено – подржавајте панк
(поготово screamo) и размишљајте неконвенционално, out of the
box!
https://confusionspecialisrecords.blogspot.rs
https://confusionspecialistrecords.bandcamp.com/music
https://www.facebook.com/confusionspecialist/

https://www.facebook.com/radionicastudio

20
 ДАНИЕЛ ТИКВИЦКИ
LIBRARION

За почетак, кажи нам ко је Даниел Тиквицки илити Desya

Lovorov… Радиш фанзин(е), имаш независну музичку ети-
кету, свираш, пишеш… Чиме се још бавиш у животу и, пре
свега, како успеш све то да постигнеш?
Desya: Преокренућу мало причу овај пут, јер себе посматрам
као вишеструку личност, иако је истина да сам само обичан
грађанин са прикривеним лудачко-уметничким интересовањима
која испливавају на површину све јаче и јаче. Прво је то било
само писање поезије и кратке прозе, у исто време самостално
учење гитаре, разни бендови и пројекти, па колажи, па фанзин,
самостална музичка кућа, сарадња са другима који се баве
сличним стварима и тако даље. Тренутни фокус су ми породица,
деца и обавезе одраслог човека, иако негујем то „дете“ у себи и
све ово што сам навео подводим под хоби (мада, руку на срце,
од кад сам почео да радим касете, то је и више од хобија, али о
том потом). Уз мало воље се може постићи све - времена никад
нема доста, а не ваља се нервирати око тога, него лаганим
темпом напред.
Да почнемо од фанзина… Зашто си почео да га радиш и који
је основни циљ твог фанзина? Kоја је циљна група, пошто
унутра имаш широк дијапазон интересовања?… Зашто си дао
назив Librarion? У почетку је био само у папирном облику, а
сада почињеш да га објављујеш и дигитално… Да ли је само
жеља да стигнеш до већег броја заинтересованих узрок томе?
Kолико си, лично, задовољан са досад постигнутим и колико
Librarion испуњава свој циљ? Будући планови?...
Desya: Фанзин LIBRARION је настао из потребе, а после сам
дошао и до хирова, свакаквих замисли, од којих је најуспешнија,
да кажем, издавачка кућа. Након вишеструког гањања са
литерарним конкурсима, шифрама, котизацијама, и

21
разочараношћу неквалитетом истих, одлучио сам да пружим
алтернативу песницима и писцима уопште, где их неће нико
давити са подобношћу, како и колико ће писати. Циљну групу,
формално, немам, јер желим да пружим свакоме прилику да се
искаже. Наравно, пошто сам уредник и једини у редакцији (иако
бих и то могао да променим у скорије време), на мене пада терет
тога да ретко кога могу да одбијем, осим ако сматрам да се не
уклапа у тему фанзина, коју задајем при сваком конкурсу.
Понеко ми је и замерио што не дајем слободну тему или мало
пријемчивије, разумљивије теме – једноставно, не желим да
будем као и други. Текстове које објавим не цензуришем, не
мењам, сем базичне провере да ли је технички све у реду
(ошишана слова – која ми у ери Интернета и рачунара и даље
нису јасна, интерпункција итд). LIBRARION је, у пренесеном
значењу ОДБРАНА (ЛЕПЕ) РЕЧИ (libra + bastion). Оно што
нико није приметио јесте да сам поводом издавања #4 (тема:
Оријент), јапанизовао назив фанзина у RIBURARION, а он тако
звучи због одсуства одређених слогова у јапанском језику. Ја
сам лично задовољан својим радом на фанзину и другим
делатностима, добијам и критике, предлоге од пар људи који ме
подржавају, и наравно, увек може боље и више, то је дугорочни
циљ. Дигитална дистрибуција ми је тренутно најизводљивија,
због обавеза, али се увек може поручити/питати за папирни
примерак. Број људи које интересују фанзини у овом тренутку
се није променио, јер се и даље слабо прате, са понеком
осцилацијом. Није то само до мог фанзина, него и других, као
што је Циклонизација – уосталом, и Опрем Добро је у диги-
талном облику, јер претпостављам да би била иста ситуација.
Kолико је одлична дигитална припрема и дистрибуција, и
одузима мање времена, толико је и лоша када схватиш да људи
беже од папира... Ипак, да се не лажемо, када бих гледао само на
друге шта кажу, никад не бих ништа урадио. Сваки уметник
првенствено ради за своју душу и то тако треба да остане, то је
једини императив и звезда-водиља.

Kад смо већ код фанзина, упознај нас са Некрстом,

Страховладом… а и другим фанзинашким активностима…

22
 Desya: Некрст је метал фанзин који ми је
отворио неке нове видике и вратио наду у
нове генерације. Додуше, главни уредник
Андреј тренутно завршава школу и
посветио се томе, а импресивна бројка од
27 издатих бројева говори сама за себе!
Страховлада је пројекат крагујевачког
дизајнера Александра Ђевића и мене, где
мултимедијално представљамо undergro-
und музичаре, најчешће
noise/experimental жанра. Иза нас су два
броја, трећи је у припреми, али наравно,
обавезе чине своје. Да не би дангубили,
покренули смо и podcast (као музички
фанзин) где пред-стављамо махом иностране пројекте
електронске музике, Alterna-tive Control, у склопу странице MOST
HIGH Design, где је моја улога првенствено логистичка. Урадили
смо 5 епизода, а пета би требало ускоро да буде презентована.
Малих фанзинашких пројеката увек има, као што су збирке
песама и прозе које радим повремено са омладинцима из групе
Underground Музика (поменућу их још касније), а однедавно сам
открио чари мини-фанзина (А6 или А7 формат), који су лаки за
састављање, а изгледају и лепше, компактније.
Сарађујеш и са другим фанзинима, порталима… Наброј
их и реци нам нешто о алтернативној сцени у Србији…
Имаш ли неких примедби и шта би желео да се промени?
Kоје би друге фанзине и портале посебно издвојио и препо-
ручио читаоцима ОД-зина?
Desya: Сарађујем са људима који имају слична интересовања,
ако не и иста: Helly Cherry који ме од почетка прати а раније је
био фанзин, пожаревачка Циклонизација (и мој врло драги коле-
га Антонио Јовановић са хибридом фанзин/издавачка кућа), од
недавно webzin Dotkom и г. Зоран Попноваков који ме је детаљ-
но испитао пре вас, моје колеге издавачи/нојзери Милош Павло-
вић Пацке (Јесболигакурац Рецордс), Мирослав Ђурчик и његов
Grim Reaper Records и Филип Стојиљковић са Confusion Speci-
alist Records, као и сарадња са издавачем великог калибра

23
MINER Recordings, који помно прате мој рад. Такође ми је част
да се нађем и на страницама једног од најдуговечнијих фанзина,
јер знам да сам ту увек добродошао и овом приликом Вам се
захваљујем на питањима и труду који улажете у фанзинашку
сцену већ деценијама!
Почео си и са независним издаваштвом… Librarion се за
ових неколико година искристалисао као озбиљан независни
издавач… Не толико по квантитету, колико по именима која
нешто значе у алтернативним круговима а нашла су се на
вашој листи… А и дали сте шансу неким новим именима да
објаве своја занимљива остварења… Опиши нам пут
Librarion Records-a… На који начин одабираш нова издања?
Будући планови?... Проблеми са којима се среће један
домаћи независни издавач…
Desya: С обзиром да сам мали издавач, најчешће објављујем
албуме и синглове колегама, са којима имам пријатељски дого-
вор. Међутим, сада ме све чешће контактирају и сами бендови,
круг се полако шири, а договор се постигне лако. Мало сам се
занео што се пласирања издања тиче, тако да ћу у априлу издати
свега два нова албума, остало још гурам из фебруара и марта.
Иначе, било који албум који се налази на мојој Bandcamp стра-
ници може постати касетно издање, на захтев! Проблеми су
најчешће само потражња половних касета и хронични недо-
статак времена, али пошто сарађујем са стрпљивим људима (још
ми се нико није пењао на главу и сви разумеју да ми је породица
приоритет), трудим се да ипак останем на нивоу задатка! Будуће
планове увек објављујем на Facebook страници, а ништа не могу
и не смем унапред да обећавам, јер је то непредвидива авантура,
зато је и интересантно.
И сам се бавиш музиком… Наведи нам све пројекте у
којима учествујеш и реци нешто о њима…
Desya: Тренутно ми је бенд Атäр на добраној паузи, јер не
стижем да се посветим и томе – базирао сам се на туђи рад, уз
повремене излете са пројектом Protoneurosys, где се бавим
искључиво synthnoiseom, има и учешћа на компилацијама,
сплит-издањима. Оно што морам истаћи јесте да сам налетео на
фину групу људи, који се баве уметношћу и са којима
24
размењујем идеје, реализујем им пројекте, албуме. Помињао сам
их, Facebook група ,,Underground Muzikaˮ, завређују да их
помињем увек и свугде. Kолико сам им пружио, они су ми
вратили многоструко више – довољно је да истакнем да је
компилација ,,Extreme Animal Feastˮ, коју смо радили зајед-
нички ,,на мишићеˮ, без цимања гласова и рекламе добила треће
место Рок Годишњака Радио 202-ке у категорији Kомпилација
године. Наклоност је обострана, многи су и млађи од мене,
напредују, комбинују, труде се – а ја сам ту да их подржим.
Упућен си добро у стање на домаћој сцени и реци неко
своје мишљење… Шта би било потребно да се било шта
промени?
Desya: Сви говоре како нема било какве сцене, али је истина
да се мрдамо, макар микронским корацима. То је можда само
моје мишљење, сви троше енергију на кукање, уместо да мало
узму иницијативу па макар и зидовима говорили. Знам, узалуд
је, а да се обазирем на то, вероватно бих и ја тако мислио. Млађе
генерације јесу мало тврдоглаве и не прихватају савете нас
,,маторацаˮ, али има и оних који су спремни да мало експе-
риментишу, што је и мој начин рада – све посматрам као опит и
не нервирам се више (пре јесам), ако нешто не успе или не допре
до људи.
Обично у оваквим интервјуима поставим и питање о
локалној сцени… Суботица је увек била једна од најзна-
чајнијих тачака домаће панк, и уопште алтернативне, сцене…
Суботица данас? И још кад смо ту осврни се мало и на Урлик…
Desya: Мој архитектонски, и музичко-историјски гледано,
дивни град је постао помало флегматичан у последњих пар
година. Већ неко време нисам чуо за новије бендове који
стварају ауторску музику. Сви који су раније радили свирке,
прашили, генерација старија од мене или људи мојих година, све
је некако утихнуло, не знам шта се заправо десило. Оно што
морам да признам јесте да веома ретко излазим, опет због
обавеза, па можда и пропуштам ствари. А можда и јесте све
утихнило, чудни смо ми Суботичани. Да није све црно, покре-
нуо сам конкурс за ауторску компилацију где сам позвао
суботичке бендове и пројекте, а промоција ће бити управо у
25
склопу УрЛик-а. УрЛик је кренуо као спонтано организована
манифестација са књижевним вечерима, али се временом пре-
творила у мултимедијалну уметничку организацију која се бори
за очување ово мало културе што је остало, и поносан сам што
сам део исте. Планирамо два УрЛика ове године, стандардно, уз
пар догађаја који су везани за суботичке уметнике, песнике.
За крај, шта би поручио читаоцима ОД-зина?
Desya: Мислите својом главом, осим ако не желите да неко
други мисли уместо вас – знамо како то уме да заврши. Подр-
жавајте алтернативну и underground сцену у свом граду, уопште-
но у Србији и региону, јер смо ми последњи бастион културе
која је одавно на апаратима. Kупујте албуме, фанзине, умет-
ничке предмете колико год сте у могућности, или макар учините
та два клика да поделите вама лично занимљив садржај са
људима. Борите се, експериментишите, не слушајте птице зло-
слутнице и питајте ме и лично, слободно, шта год да вас занима,
не уједам.
Линкови:
LIBRARION Facebook:
https://www.facebook.com/librarionrecszine
LIBRARION Instagram:
https://www.instagram.com/librarionrecszine
LIBRARION Records Calameo (online čitanje publikacija):
https://en.calameo.com/accounts/5381165
LIBRARION Records Bandcamp: https://librarion.bandcamp.com
Nekrst: https://www.facebook.com/nekrstfanzin
Strahovlada: https://www.facebook.com/strahovladazine
MOST HIGH Design: https://www.facebook.com/mosthighdesign
Alternative Control podcast:
https://www.mixcloud.com/Alternativna_Kontrola/
UrLik: https://www.facebook.com/urliksubotica

26
 ИЗЛОГ КЊИГЕ

Никола Ћирковић: ГОДИНА ЗМАЈА

Издавач: НБ ,,В. Дугошевићˮ, Голубац

Николу познајемо као фанзинаша (на

следећим странама наћићете осврт на
његов фанзин), бави се и музиком, а ево
до мене је стигла и његова прва књига
песама ГОДИНА ЗМАЈА, из 2013.
године.
Подељена у четири зналачки одре-
ђена циклуса: Погледи, Мисаоне, Поро-
чне и Blues, песме нам на најбољи начин
представљају аутора. Снажни трептаји
његових песничких струна доносе пред нас једну модерну,
узбудљиву лирику, која нас ослобођена строгих форми кроз
слободан стих уводи у његов (и наш) свет. Оштри, често
суровореални, стихови ређају сугестивне слике. Цитирао бих
предговор Патрика Ковалског из ове књиге: ,,Може се ићи у
сунце, ка крају, и истовремено бити у мраку. Све ће отићи у
мајчину, на крају крајева. Повраћање вам звучи као банална
ствар? Читајте поезију, па вам неће бити тако. Kрај вам
света звучи страшно? Пророчки? Озбиљно? Читајте поезију,
па вам неће бити тако. Између крајности, висина и баналности
стоји управо она. Поезија. У овом случају чиста, јасна. Jеби-
тачна. Треба ли ишта даље рећи?ˮ
Књига се може наручити на: n_cirkovic@ yahoo.com

27
ОСВРТИ НА МУЗИЧКА ИЗДАЊА И ФАНЗИНЕ
ЦИКЛОНИЗАЦИЈА број 3

Ko je пратио истоимени блог или читао

претходне бројеве зна шта може да очекује
од овог фанзина. А то је врхунски квалитет.
На двадесетак густо куцаних страница
гомила информација, одличне колумне и
ауторски текстови, занимљива и аутентична
,,књижевностˮ, осврти на бендове и њихова
издања… Уз фанзин, по обичају, иде и диск
са 16 нумера, за љубитеље тежег звука.
Антонио је око себе окупио вредан тим који се потрудио да нам
приушти задовољство ишчитавања овог новог броја. Не бих
посебно издвајао ни један текст, колумну, причу… То задо-
вољство препуштам Вама читаоцима уз препоруку да Цикло-
низацију обавезно набавите. Наручивање на: nekrobatica@gmail.com
http://ciklonizacija.blogspot.rs

ANANAS EXPRESS, број 1

Из Голупца нам долази фанзин ANANAS

EXPRESS. Иако су текстови куцани компју-
тером у самом дизајну огледа се утицај старе
фанзинашке школе. Подсећа на оно време –
лепак, маказе, (има и текстова писаних
руком) све разбацано, онако панк и буди
носталгију. Фанзин ради Никола Ћирковић и
баш се потрудио да нам понуди одличан
првенац, како изгледом тако и садржајем. Што се тиче
представљања бендова и извођача, углавном су само текстови о
њима (Blake Burris, Dictators, Dayglo Abortions, Attak, Devot-
chkas, Шанк, Boogers…), уз интервју са Трећим стањем, сећање
на новосадску сцену из књиге ,,Новосадска панк верзија’’, осврт
на краткометражну хорор комедију ,,Night of the punkˮ, чак и
интервју са Марком Видојковићем… За сваког понешто…
Контакт: n_cirkovic@yahoo.com

28
 LIBRARINON, број 6 – Паганизам и мит

Тематски број Librarion-а посвећен теми

Паганизам и мит, на двадесетак стра-
ница нуди одличну поезију, хаику и приче
као одговор на тему. Ту је и списак
,,Основне литературе за разумевање на-
родне културе и веровања у Србаˮ (Да-
нило Трбојевић), као и текст ,,Паганизам
у модерној музициˮ (Предраг Георгијев)…
Линк:
https://www.facebook.com/librarionrecszine

ДИСТОРЗИЈА, број 3
Децембар 2017.

Млади фанзинаши настављају даље,

али још увек хватају залет… У следећим
бројевима очекујем више… Овај пут на
осам страница интервју са Мадресима,
извештај са њиховог концерта и ставови
и размишљања уредника фанзина…
https://fanzindistorzija.files.wordpress.com/
2018/01/distorzija-br-3.pdf

Serbia Versus the World

Ново издање Циклонизације. Дваде-

сетак бендова, половина из Србије. Нај-
више метала, али има и industrial/electro,
grindcore… Не бих никог посебно издва-
јао, верујем да ће свако наћи неког свог
фаворита… Вредно набављања и слуша-
ња, а издање је бесплатно. Линк:
https://ciklonizacija.bandcamp.com/album/serbia-versus-the-world

29
 КОНЦЕРТИ

Три дана добре музике на првом HITH фестивалу, који је

одржан у организацији Урмуса, у њиховом клубу у Београду, уз
одличан избор бендова. Фестивал је имао и међународни карак-
тер пошто је другог дана свирао италијански Riccobellis, а по-
сећеност је била изузетна. Клуб је био пун сва три дана.
Ово прво издање фестивала Лука и екипа су изгурали на
мишиће. И публика и бендови су били презадовољни. Гомила
енергије и доброг звука говори да сцена и даље живи, да има
наде упркос свакаквом смећу којим нас засипају са ТВ екрана.
Надам се да ће фестивал потрајати.
Као слику свега што се дешавало објавићу овај утисак бенда
Црвени картон о трећем дану фестивала, са њихове ФБ стра-
нице:
,,Kакво прелепо дружење у Београду!
УРМУС је кућа за све наше људе! Дочекаше нас пријатељска
лица и искрени осмеси – Лука Рашковић, Иван Ивановски и
екипе из удружења, налише нас пивом, заситили клопом, увесе-
лили својим присуством!
Да не дужимо, први на бини Васа Радовановић са својим
бендом, група Грешници, искрен crossover punk, са јаком
поруком, добро загрејаше публику, а онда Милетова Берета
пуца на све стране, Лукин панк бенд ТРЊЕ, људи покидали
свирку, сви певају најновији хит…
30
 Након екипе из Трња, ми затворисмо вече и било нам је
нестварно добро, од почетка до краја енергија какву желимо,
Пеђа Бајић Скакавац је одржао час сканковања свим присутним
људима и атмосферу држао на врхунцу!
А ту негде све време, у маси, ван масе, на столици, бини, на
звучнику, са плафона Headliner.rs и PRIS, неуморни у фоткању,
хвала вам!!!
Хвала свима који су дошли и подржали HITH фест у Урмус-у
и ову екипу која на мишиће најискреније ради оно што треба,
одржавају сцену живом!ˮ

31
 АРТ UNDERGROUND
Никола Ћирковић Силвија Тумбасевић:
(Из књиге Година змаја)

***

Негде око
недељног поднева,
између смакова сопствених светова,
успео сам да схватим
и решио да то поделим са свима:
нон-стоп радно време кафана
за нас је мало;
сто километара шанка
за нас је мало;
реке пића без дна
за нас су мало.

Мало жена, мало самоће,

мало спокоја, мало немира,
мало тишине, мало буке,
мало мрака, мало светла,
мало свега.

Нама је све
мало,
јер смо сами себи
превише.

32