Nebojša Jovanović

IDEMO
N A ZAGREB
Dnevnik sa srpskim rezervistima
Гу
lЈ inl
B □i n»ЈaКГДЦII
L i i 1 (S
aUl ul
 Književna biblioteka

Urednik
Josip Pavičić

Naslov izvornika
Дневник c:a резервистима
Historia vulgata
Beograd, 1998.

Na naslovnici
Trubači iz Guče,
monografija ]ugoslavija, M ostar/Beograd, 1990.

Na zalistu i predlistu
Korice srbijanskog lzdanja romana Idemo na Zagreb

Korektura
Dario Sinovčić

Kompjutorska priprema
LASERplus d.o.o., Zagreb
Mario Rogić

© 2002. Naklada Pavičić

Pretiskivanje ili bilo kakvo umnožavanje ove knjige, kako u cjelini

tako i u dijelovima, bez suglasnosti nakladnika nije dopušteno.
 Nebojša Jovanović

IDEMO
NA Z A G R E B
Dnevnik sa srpskim rezervistima

В Н М И 1И

EI.E
IIJS IM H
Zagreb 2002
 Predgovor

Zašto se objavljuje roman

o hrvatsko-srpskom ratu autora
koji je u tom ratu bio vojnik
na srpskoj, neprijateljskoj strani?

U Frankfurtu, na Sajmu knjiga, bio je petak, 12. listopada

2001., na štand Naklade Pavičić došao je čovjek star oko 35 godi-
na, s pretrpanom crnom aktntaškom u ruci. Govorio je srpski i
zanimali su ga uđžbenici, jer da u Beogradu radi na izdavanju
udžbenika iz povijesti. Po struci je povjesničar i urednik za po-
vijest. Uputio sam ga na hrvatske izdavače koji se bave udžbeni-
cima, ali on nije otišao. Zanimale su ga i naše knjige iz Biblioteke
hrvatske povijesti, posebice Povijest Hrvatske i Povijest jugoslavijc,
pa smo nastavili razgovor. I, riječ po riječ, došli na prošli hrvat-
sko-srpski rat.
- Jeste li i vi tukli po nama? - pitao sam ga malo pregrubo.
- Jesam.
- Kod Vukovara?
- Ne, kod Karlovca.
- Vi ste raketirah i Zagreb?
- Da.
- I Banske dvore?
- Da, i Banske dvore.

5
 Nisam znao što đa kažem. Što da radim? Da prekinem raz-
govor? Da bivšeg neprijateljskog vojnika i sadašnjeg urednika za
piovijest najurim sa štanda? Da se izvičem? Šokirana je bila i gđa.
lioža Mikulič, Hrvatica iz Frankfurta, koja se tu slučajno zatekla i
čula cijeli razgovor.
Nisam učinio ništa i razgovor se nastavio. Je li prevladala
đomačinska pristojnost? Ili znatižclja? lli je možda prevagnuo
osjećaj trijumfa koji me obuzeo?
- A, tako! Znate li - rekao sam mu - da ste vi pnd čovjek sa
srpske strane koji priznaje raketiranje Banskih dvora. S vaše se
strane đosađ službeno h'rdilo da su Banske đvore raketirali sami
Hrvati!
- Ne, mi smo to učinili, aii se o tome nije smjelo govoriti.
Napetost je popustila, vratili smo se knjigama.
- Čitate li ćirilicu? - pitao me čovjek koji me ujesen 91. po-
kušao ubiti.
- Čitam li ćirilicu? - reagirao sam prilično neinteligentno.
- Pa ja sam profesor jugoslavenskih književnosti, a studirao sam
i ruski jezik.
- Oprostite, nisam vas htio uvrijediti. Znate, ja sam o svom
suđjelovanju u ratu napisao knjigu, pa ako bi vas zanimala, mo-
gu vam je ostaviti.
- Da, zanimala bi me, najviše zbog rušenja Banskih dvora.
- E, ali to nisam napisao. I bez toga sam knjigu jedva objavio,
s tim ne bih imao nikakve šanse.
- Dobro, možemo se zamijeniti.
Iz krcate je aktntaške izvadio neugledan knjižuljak Dvcnik sa
rezervistinm (koji se, usput govoreći, već nakon prvog čitanja po-
sve raspao) i dao mi ga u zamjenu za našu Povijest jugoslavije,
obećavši da će sutradan, u subotu, donijeti još jcdan primjerak
svoje knjige - za gđu. Božu koja se u međuvremenu povratila od
šoka. Obećanje je izvršio i u subotu uistinu donio još jedan pri-
mjerak Dnevnika, koji sam istog dana navečer, u Katoličkoj misiji,
poslije predavanja prof. Steinđorffa o hrvatskoj povijesti, predao
gđi. Boži, diskretno, kako me zamolila, da ne bi tko vidio o
kakvoj je knjizi riječ.

6
 Riječ je o knjizi koju upravo držite u rukama, a kojoj smo za
ovo hrvatsko izdanje, u dogovoru sa znancem iz Frankfurta,
njezinim autorom Nebojšom Jovanovićem, izmijenili naslov i na-
zvali je Idemo na Zagreb, s pođnaslovom Dnevnik sa srpskim rezer-
vistima. Kad sam se, naime, sredinom listopađa vratio iz Frank-
furta u Zagreb, odmah sam pročitao Jovanovičev roman. I, nakon
što se raspao, odlučio da ćemo ga u Nakladi Pavičić odmah
objaviti.
Kako me je zatekao frankfurtski susrct s Jovanovićcm, tako
me zatekao i Jovanovićev roman. I zatekao, i privukao, i moti-
virao da ga preporučim našoj publici, kao prvi srbijanski roman
o prošlom ratu koji se pojavljuje u Hrvatskoj.
Ponajprije, riječ je o književnome tekstu neumoljive uvjerlji-
vosti i iskrenosti, s tim što, kao i uvijek u dobroj literaturi, nije
lako dokučiti je li uvjerljivost posljeđica iskrenosti ili je iskrenost
posljedica uvjerljivosti.
Drugo, Idemo na Zagreb roman je o dobro poznatoj temi, a to
je prošli hrvatsko-srpski rat, ali i o (za nas u Hrvatskoj) posve
neobičnom pogledu na nju, a to je pogled s druge strane bojišni-
ce: o zbivanjima na ratištu u Hrvatskoj pripovijeda srpski rezer-
vist, dakle, neprijatelj. Neprijatelj koji je u Jovanovićevu romanu
regrutirani ratnik, pozvani i nimalo oduševljeni vojnik, čovjek s
osjećajem obveze i odgovomosti, ali i s mnogo sumnje koja je to
jača što je kraj rata dalji.
Pripovjedač je hrvatski ratni neprijatelj, ali samo kad sc gle-
da s ove, moje strane Jovanovićeva književnog teksta. S druge
strane teksta, tj. iz teksta sama, pripovjcđač i njegovi rezervisti
koji tuku po Karlovcu, regrutirani su vojnici, pripadnici rcgu-
larne vojske svoje zemlje (istina, ni njima samima nije bnš jasno
dokle sežu granice te zemlje), koji prihaćaju patriotsku duž.nost i
bore se za vlastitu državu. Oni su junaci, dobri momci, a ne-
prijatelji, loši momci, su oni na drugoj strani, oni koji brane
Karlovac i druge hrvatske gradove, tj. mi.
Ta inverzija - koja, usput, sa stajališta pripovjedača romana,
ili srbijanske čitateljske publike, nije nikakva inverzija, nego nor-
malan poredak stvari - hrvatskom čitatelju djeluje šokantno, ne-
očekivano, izazovno, mnogima bez sumnje i gađljivo, ali i za-

7
nimljivo, znači i privlačno. Komana poput Jovanovičeva u Srbiji
vjerojatno ima mnogo, a publike koja bi u njima (u ođnosu prija-
telj - neprijatelj) viđjela nešto neobično, uopće nema. U Hrvat-
skoj takvih romana uopće nema, pa je hrvatskoj publici pojava
jeđnoga/bilo kojega od njih krajnje neobična. Izvrstan, školski
primjer (ligvističkog i, uopće, semiološkog) zakona o tome da
kontekst određuje značenje.
Treći je razlog koji me privukao Jovanovićevu romanu na
samom njegovu književnom rubu, možda i malo preko njega.
Naime, premda je roman Idemo na Zagreb književno djelo, on se
može čitati i kao svojevrsni dokument o obrani Hrvatske na
početku devedesetih godina, o vremenu kad se Hrvatska, odu-
pirući se napadima srpskih rezervista, borila za opstanak. Ovdje
ne mislim na to kako je u romanu prikazan hrvatsko-srpski rat,
znači i naš Domovinski rat, nego na golu činjenicu da se on
uopće priznaje kao pravi, krvavi ratni sukob.
Kad se 1990./ 9 1, veći dio hrvatskih građana srpske nacional-
nosti oružano pobunio protiv hrvatske vlasti i kad su se toj
pobuni pridružili (još vrlo jaki) ostaci nekadašnje Jugoslavenske
narodne armije, kad je, dakle, počeo strašni napad Srbije na tek
stvorenu neovisnu hrvatsku državu, počeo je i propagandni rat
protiv neovisne Hrvatske. Bio je, među ostalim, zasnovan i na
premisama da rata nije trebalo biti, đa su rat nepotrebno izazvali
i da su za njega krivi hrvatski nacionalisti i da je, na kraju kra-
jeva, taj i takav rat bio lažni, namješteni, tobožnji rat koji su
dogovorili Milošević i Tuđman zbog podjele Jugoslavije. Ш,
ukratko, od samog početka rata na sve se strane trubilo, kao što
se trubi i danas, da pravog rata zapravo nema i da ga nikad i nije
biio.
I, sad, iz crnc aktntaške u Frankfurtu izlazi roman koji tvrdi
isto što i »hrvatski nacionalisti«, da je rata bilo, da je Hrvatska
tučena iz svih mogućih cijevi, da se pljačkalo, palilo i rušilo, da
se ginulo... I to roman koji nije napisao nitko od nas iz Hrvatske,
nitko tko je bio s naše strane fronte, nego ga potpisujc autor koji
je bio na drugoj strani i koji je po našoj strani pucao.
O romanu, bez obzira na šok koji će izazvati, ne bih posebno
govorio. Uvjeren sam da će naš čitatelj umjeti s njim izaći na kraj.

8
Hoće li rnu u tome pomoći ili odmoći njegov điskretni humo-
rističko-satirički ton koji donekle podsjeća na Cvetnićev Kratki
izlet, ovisi o čitateljevu »obzoru očekivanja«. Ono što ćc ga za-
cijelo iznenaditi jest ozbiljnost s kojom se u romanu uzimaju
neke nevjerojatne, u svojoj izobličenosti i udaljenosti od stvar-
nosti čak i komične, a tobože istinite priče (koje, zapravo, potječu
iz loše, ali, eto, ipak prijemčive propagande). Primjerice, u po-
glavlju o osvajanju Viduševca kaže se da su Srbi »u utvrđenjima,
koja su osvajali ručnim bombama, zaticali tela raskomadaniir -
ne Hrvata nego crnaca, lancima vezanih za puškarnice«!
Ukratko, roman Idemo na Zagreb izazvat će rnnoge neugodne
asocijađje, pa i žestoko protivljenje. Ali, siguran sam, i poneki
uzdah olakšanja: Eto, tako je to bilo, čak i oni to priznaju! Uosta-
lom, ne treba iz vida gubiti činjenicu da ovaj roman nije u škol-
skoj lektiri i nitko ga ne mora čitati. Njegova je »konzumađja«,
duboko sam uvjeren, uzbudljiva i korisna, ali, ponavljam, nije
obvezna.
Uoči Frankfurtskog sajma knjiga, na kojem smo se slučajno
sreli s Nebojšom Jovanovićem i tako došli do knjige koju držite u
rukama, u Beogradu su, u Centru za kulturnu dekontaminaciju
moje stare znanice, lucidne i borbene Вогке Pavićević, gostovali
hrvatski pisci okupljeni pod kapom FAK-a (FAK je Festival alter-
nativne ili A književnosti). Među njima je bio i moj prezimenjak
Jurica Pavičić koji je o beogradskom gostovanju fakovaca - na-
stupili su pod naslovom FAK YU - poslije izvijestio u svojim
novinama. Uz ostalo, osvrnuo se i na prigovor, ne navodi čiji, da
»još nije vrijeme« za odlazak hrvatskih pisaca u Beograd i Srbiju.
»Argument«, veli Ju Pavičić, »da nijejoš vrijeme još se katkad čuje
u Hrvatskoj. Pri tome oni koji ga izriču izbjegavaju odrediti
točno kojeg će datuma, dana i godine po njima biti vrijeme.« (Ju
Pavičić: »Susret pisaca bez sluha za proces pomirbe«, Jutamji list, 2.
listopada 2001., str. 20)
Premda nisam među onima koji bi se služili argunrentom
»još nije vrijeme«, jer ga smatram suvišnim, isforsiranim posljet-
kom duboke potrebe za uspostavom nekadašnjeg stanja na juino-
slavjanskim stranama, na pitanje uznemirenog prezimenjaka rado
odgovaram samo jednom jedinom riječju: NIKAD! Nikad više u

9
hrvatsko-srpskim ođnosima neće doći vrijeme za povratak na
staro! Ili, kako je to izrazio anonimni pisac grafita na građskom
parkiralištu u Jelsi na Hvaru (koji se još đobro vidi): »Nema više
teškog jada, nema više Beograda«.
O tome mislim isto što i profesor Stanko Lasić koji je prije
nekoliko godina formulirao kako se ubuduće Iirvatska valja od-
nositi prema Srbiji. Srbija će za nas, rekao je Lasić, ubuduće biti
isto što i bilo koja druga zemlja, primjerice kao Bugarska. Ne, to
ne z.nači da se Bugarska potcjenjuje, ili da se potcjenjuje Srbija, to
samo znači da Hrvatska sa Srbijom ne želi imati i neće imati
nikakvih posebnih odnosa. Kako s drugima (s kojima nemamo
posebne odnose), tako i sa Srbijom.
Za neko osobito prijateljstvo, za nekakve posebno bliske re-
lacije, a ne daj bože za staro »bratstvo i jedinstvo« (koje je za-
vršilo u krvi, plaču i smrađu spaljenih kuća, upravo onako kako
u romanu Idcmo na Zagreb svjedoče Jovanovićevi rezcrvisti), ni-
kad neće doći vrijeme. Suradnja da, normalni odnosi da, raz-
mjena dobara đa..., ali povratak na staro - nikad. Zanimaju nas
interesi, a ne parole i manifcstacije. Ne dolaze, đaklc, u obzir
nikakvi svečani književni susreti, cmakanje, Skađarlija, lesko-
vačka ljuta, zagrljaji, tapšanja po ramcnu (s nožem iza leđa),
nikakva zajednička kulturna prenemaganja, bratimljenja, spck-
takulame karavane prijateljsh'a (poput ovih FAK-ovih)... a ma-
nje od svega odurno jugo-bugarenje o tome kako Srbi i Hrvati ne
mogu jedni bez drugih. Ne, upravo u tome i jest bit svega, u
tome da Hrvati bez Srba mogu (a mogu li Srbi bez Hrvata, baš
nas briga!)! Tu ste, živjeli smo s vama u istoj državi, imali smo
neke zajedničke iluzije..., ali nakon što ste nas napali, razorili
nam zemlju i pobili tisuće naših sugrađana, zbogom! Ne mrzimo
vas, nego smo prema vama ravnodušni, kao narod nas jedno-
stavno više ne zanimate! Na Hrvate više ne računajte!
Lijepo, ali kako sad takvo stajalište dovesti u sklađ s ođlu-
kom o objavljivanju (prvog) srbijanskog romana o hrvatsko-srp-
skom ratu. Lako, јег riječ je o tome da se ne želi povratak na staro
jugoslavensko bratstvo, a ne o tome da se ne žele bilo kakvi
odnosi. Staro je mrtvo, a hoće li se stvoriti što novo, vidjet ćemo.
Lasićevo »kao s Bugarskom« ne obvezuje ni na što posebno. Ako

10
u Bugarskoj izađe nama u Hrvatskoj/nekome u Hrvatskoj za-
nimijiv roman, pročitat čemo ga, pa i prevesti i objaviti. Ako ne
izađe, nikome ništa, ncčemo zbog toga sazivati međunarodne
skupove, putovati u Sofiju i kukati što romana nema (kao što su
se fakovci u Beogradu rasplakali što na njibovu hrvatsko-srpsku
manifestaciju nije došao nitko iz hrvatskog veleposlanstva u
Beogradu). Jednako je i sa Srbijom: ako nam je nešto zanimljivo,
uzet ćemo i gotovo! Tako je i s ovim Jovanovićevim romanom. Za
njega smo se odlučili iz razloga o kojima smo govorili, a koji se
svi mogu svcsti na jedan jedini: Idemo na Zagreb objavljujemo u
interesu hrvatskog čitatelja, a ne zbog razvijanja odnosa sa
Srbijom.
Na kraju i nešto o jeziku. iako pripadam onima koji smatraju
da sve tuđe književne tekstove koji izlaze u Hrvatskoj valja ob-
javljivati na hrvatskom jeziku, dakle, prevoditi, Jovanovićev ro-
man ipak izdajemo na njegovu izvomom, srpskom jeziku. Razlog
je tome isključivo književni, stilski. Roman, naime, nije napisan
neutralnim srpskim standardom, nego pretežno (vojničkim) žar-
gonom i narjećjem. Da smo ga preveli na standardni hrvatski
jezik, izgubile bi se njegove stilske vrijednosti zasnovane na je-
zičnoj raznolikosti. A da smo ga, pak, preveii na neki odgo-
varajući hrvatski idiom, opet ne bi bilo dobro. Dobili bismo,
primjerice, srpske rezerviste koji međusobno razgovaraju zagre-
bačkom ili splitskom šatrom. Pa smo sve ostavili kao u izvor-
niku, ocjenjujući da je bolje da se dogodi poneki nesporazum
nego totaLru fijasko.
Josip Pavičić

11
H RAM I PLEM E
 retali smo tek krajem leta, kao Indijanci koji se
povlače u zimovmk. U hladnoj jutarnjoj magli voj-
nici su obarali šatore, slagali i pakovali cirade, od-
vrtali cevi i kabiove i ubacivali opremu na kola.
Iza nas je, na kraju, ostajala samo pusta šuma. Komandant,
ogrnut kišnom kabanicom, s titovkom na glavi, stajao je iznad
puteljka i posmatrao kao kip - kroz oblake dima od cigarete -
kamione koji su brektali i izvlačili se, u koloni, gore, prema
asfaltnom putu. Sa okolnih brda već se slivao i promicao iz-
nad šume konvoj različitih vozila, prepunih vojske, i kamiona
što su vukli topove. Suvonjavom vodniku Simiću, zagleda-
nom u šljunak gdje je bio štabni šator, učini se da ličimo na va-
šardžije. Finansista, Rajo Pevac, glavonja, rezervni kapetan,
jedini među nama u cipelama i sa akten-tašnom, pogleda u
Simića pa zavrti glavom, oponašajući nekakvu snajku iz vica i
proceđi kroz zube:
»Bogami, biće nama vašera...«
Kancelarijske sanduke ubacimo u malenu karoseriju štab-
nih kola pa se preko njih i klupa natrpa nas desetak. Kapetan
prve klase Bojić, takođe rezervista, kao najstariji ode sa voza-
čem u kabinu. Komandant i načelnik štaba sedoše sa svojim
vozačima u džipove i krenuše ispređ, a mi uporavismo za nji-
ma. Na svakoj krivini počesmo da se preturamo jedan preko
drugog, da gnječimo i gubimo kape. Umorni, neispavani i
neobrijani naginjali smo se prema staklu i rešetkama prozor-
čića, kao iz šinterskih kola, da vidimo koliko smo odmakli i
kuda nas vode.

15
 Izbismo na valjevski put. Kolona se ubrzo smače desno,
na makadam, prema Popovom raskršću. Sa obe strane puta
sve češće smo nailazili na grupice roditelja, žena, dece i stara-
ca iskupljenih kraj plotova. Očima su gutali svako vozilo, ne-
moćni da nam pomognu, ukočeni pred silom koja nas je čupa-
Ia iz zavičaja i odvodila u neizvesnost. Nisu umeli ni da
mahnu, ni koga da pozdrave. IzašLi su da nas kroz buku ka-
miona, makar još jednom ogreju svojim suzama, nazor suoče-
ni sa istinom da ratovi postoje otkada je sveta i veka - kao što
postoje vremenske nepogode - gradobitine, poplave i oluje -
ma koliko ih Ijudi u jednom vremenu zaboravili, da ođrasli
muškarci moraju da idu u rat i da se to sada opet dešava - po
nekom neredovnom ali obaveznom ciklusu istorije i zahteva
države.
»Vidite li vi da zaobiđosmo Loznicu?!« razočara se Simić
јег prepozna džombastu prečicu.
»Ajoj, pa šta si mislio?« odgovori mu mlađi vodnik Ne-
storović iz ćoška. »Nisu oni ludi, k'o prošli put...!«
»Ba... Babaaa!« riknu kao magare crnomanjasti, mršavi
desetar Radnić, jer ugleda kroz prozor držeću staricu, pove-
zane marame, u gomili, koja ga ne ču, iako isprati očima naše
vozilo. Visoki čovek sa šajkačom, kraj nje, pokaza joj prstom
za nama, ona potrča dva-tri koraka kroz prašinu, pa zastade
jer ionako ništa nije mogla vidjeti.
»Eh, kad smo k'o u zatvoru! Ko izmisli ovakav kamion?!«
skoro se zaplaka kancelarijski desetar i udari kapom po kole-
nu. Gledali smo u njega i ćutali neko vreme.
»Aj' ti, baba, za nam a...!« pokuša da se našali kovrdžavi
kapetan Kaitović ali zbog Radnića nije imalo smisla da se nas-
mejemo, iako smo razumeli na šta kapetan cilja. Naime, priča-
lo se da je tog leta, početkom jula (ja to nisam video) - kad su
usred Loznice varošani zaustavili brigadu sedajući i Iežući po
puhi ispred kamiona - jedna majka stala pred našeg koman-
danta, pukovnika Purića, i rekla mu otvoreno da nitko nema

16
pravo da njenog sina vodi u rat koji sam nije zgrešio, ni njega,
ni bilo čije dete! Posle duže pauze, pukovnik, gledajući se oči
u oči sa dvadesetak hiljada duša, naredi da se vozila okrenu i
vojska vrati natrag. Ali, tad se sin te žene, čovek od skoro tri-
deset pet godina, popeo na kamion i izdaleka zapomagao:
»Majkaaa! Aj', ti, za nam a... oni će nas drugim putem ...«
Ovo kuda smo sada išli bio je taj drugi put.
»A što ti nosiš tu tašnu, k'o neki gospodin, k'o da ideš
onako, na pos’o« upitaše glavatog finansistu što je sedeo na
vrhu kamare, kao Turčin, s rukama preko kolena, povijen
zbog tavanice; kapu je držao zgužvanu u šaci, a sa proćelavog
čela kapao mu je znoj. ..
»Ja ću vam deliti plate«, odgovori.
»Kakve plate? Nećemo, valjda, duže od meseca, pa da i
plate primamo? Uzbuniše se oni što upitaše.
»Mesec đana...? Ha, ha!« nasmeja se Pevac u Iice najbli-
žem do sebe, Nestoroviću. » Čet'ri godine, baćo moj! Kod nas
svaki rat traje čet'ri godine! Pitaj đeda kol'ko je on ratov'o?«
»Daj, Pevac, nemoj svirati!« prekide ga nosati poručnik
Rajević preko nepripaljene cigarete u ustima. »Ne volim ni
kad mi neko priča tako bez veze, a kam oli...«
»Nek' traje kol'ko 'oće... Valjđa i ja volim da se pre vratim
kući. Za svaki slučaj, ovde su spiskovi, svi' nas...«
»Kol'ko nas ima, bez šale?«
»Oko čet'ri 'iljade trista. Od šes' 'iljada pozvani'. A i ovaj
broj ako ostane. Juče su neki vraćali puške, kad su čuli da će
stvarno ići. I sad će, možda, neki iskakati iz kola...«
»Neće sad... Ako krenemo za Hrvatsku...!«
»Da, za Hrvatsku!« huknu Pevac. »Ma, nema boga, sad
nas sto-posto vode tamo! КоГко li ću plata pođeliti kad se bu-
demo vraćali?«
Okrenusmo se u tom trenutku svi prema njemu...

17
 »A, možda, šta me gledate, necu ja ni cleliti...?« sleže га-
menima kao za pomirenje.
»Tako reci!« rekosmo mu i svi se zasmejasmo.
Posle desetak kilometara, kolona, ispraćana u svakom se-
lu sve većim mnoštvom sveta, zalorni opet desno i ispade na
šabački put. Prednji kraj se dohvatio magistrale pa je uveliko
grabio prema Mačvi, a гер se, verovatno, još lomatao po pr-
vom makadamu.
»Sve što je bradato, ode u rato!« odmahnu rukom Nesto-
rović, već malo pripit, i steže zubima.
»O-pa! Je 1' to neka poznata pesma?« kliknusmo. »Kako
ide dalje?« Mlađi vodnik pogleda kroz prozor i kao da je če-
kao to pitanje, klinmu glavom:
»Udri sad, kilo...! Kako bilo...«
»Koliko ima do Bogatića, sad odavde?« zastenja vodnik
Miladin, debeljko, zgnječen u ćošku.
»Tri'es' pet, četres' kilometara... Što te zanima?«
»Otpade mi, more, dupe na ovom sanduku...«

e godine, sećam se, beše predivan jun na Oplencu,

sa nabujalim travama, cvećem i cvrkutom ptica
među stolctnim stablima. Sa asfaltne staze, kojom
sam svakog jutra prolazio, gledao sam veverice i
zastajkivao katkad na mestu gde su, davno, poslednji put fo-
tografisali čika Peru, bivšeg vlasnika ovog imanja. Posle, dok
bih ispijao kafu za radnim stolom, sa zida, iz drvenog rama,
posmatrao bi me sa prostođušnim smeškom - kao nekada
svog sina Aleksandra dok je držao fotoaparat - starčić u pros-

18
toj vojničkoj uniformi, naslonjen na štap. Drveće, u pozađini
slike, beše još mlado a staza tek pošljunčana. Dan je bio sve-
tao, jesenji...
Librzo po dolasku u Zadužbinu kralja Petra I Karađorđe-
\'ića, u donjoj fioci svog radnog stola, u zaturenoj fascikli is-
pod koverta sa fotografijama iz dvadesetih godina, pronašao
sam zanimljiv rukopis o »bivšem vlasniku ovog irnanja«. Ne-
poznati autor je pisao:
. ..Komšije u Topoli zvale su ga: čika Pera. Suviše obično ili, čak,
bezlično, i zbogjedne i zbog druge rcči. Tck kad bi naglasile: naš čika
Pera, neupućeni bi naslutili da starac, otprilike, nije šala, jer Ijudi
vole da ga svojataju. Celog života, kažu, bio je odličan vojnik. Rato-
vao je svuda po Evropi i stekao mnoga ordenja. Tek na kraju došaoje
u zemlju i sa srpskom vojskom pregazio Albaniju, okovanu snegom i
ledom, bodreći svojint primerom i autoritetom mladiće oko sebe da
istraju! I istrajali su do pobede. Pri tom je uvekjeo što i ostali vojni-
ci, najčešćc pasulj iz zajedničkog kazana. To mu je, inače, i kod kuće
bilo omiljeno jelo. A bio je, u stvari, kralj...
Zamišljen, prevrtao sam listove i tražio potpis. Nije ga bi-
lo. Štampana, ćirilična slova na četiri lista bila su, po mojoj
proceni, druga ili treća kopija, slučajno zaboravljena u rad-
nom stolu. Oblik slova odgovarao je novoj pisaćoj mašini u
susednoj kancelariji. Fotografije u kovertu nisu imale nikakve
veze s tekstom. Pitao sam kolege:
»Ko je рге mene sedeo za ovim stolom?«
»Neki istoričar«, odgovorili su. »Bio je malo onako... Sam
je dao otkaz.«
»Kako mislite: malo onako?«
»Pa, kod nas su svi istoričari: malo onako! Zar ne? Ovaj je
samo sedeo, čitao i lupao u mašinu. Nije primao grupe. Sam
je otišao zirnus...«
»A, kada je nabavljena ona ćirilična mašina?«

19
 »Hm, negde oko Nove godine. E, da, taj istoričar je odma'
zgrabio i stalno je na njoj nešto pisao. Kad je on otiš'o, i maši-
na je oslobođena.«
Ostatak teksta kucanog širokim proredom na sedam i po
stranica, nastavljao se rečenicom: Priča o ovotn mesiu počela je ...
Brzo sam i lako pročitao, i shvatio šta je autor hteo da ka-
že. Dva dana posle toga zavlačio sam ruke u ormane, vadio
stare knjige, prelistavao, čeprkao po dokumentima, čitao tek
napisane članke i monografije o gradnji crkve i o Zadužbini
kralja Petra I Karađorđevića i pratio pouzdanost hronološke
vertikale u rukopisu. Tekst s mnoštvom opštepoznatih infor-
macija na mnogo mesta nije bio originalan, ali, i pored ргеро-
znatljivih parafraza i preuzetih sklopova rečenica, nije sadrža-
vao napomene o tome. Čudno za istoriografsku pedantnost.
Još je čudnija bila tenzija priče i uopštavanje da bi se navela
»voda na vodenicu«. Proverio sam: kopije teksta nije bilo u
priručnom arhivu Zadužbine; o njemu niko ništa nije znao.
Ostalo je pitanje: za koga je pisan, čemu je namenjen? Od po-
lovine prve stranice glasio je ovako:
Priča o ovom meslu počela je, moida, još kada se hajduk Đorđe
Petrović, poznatiji kao Crni ili Karađorđe, doselio dole, u Topolu
(gde je sada konak) i dalje svoj život neraskidivo povezao sa sudbi-
nom i istorijom svog naroda, a nastavila se mtiogo docnije, kada se
njegov unuk Petar, posle dugogodišnjeg izgnanstva, vratio u Srbiju,
prihvatio krunu i pohitao u zavičaj da odabere mesto gde bi preneo
kosti svojih roditelja, kneza Aleksandra i kneginje Perside, progna-
nih nekad iz zemlje, zajedno s njim, od druge dinastije.
Već ostareli pretendent na srpski presto Petar I Karađorđević je
i sam bio izgubio svaku nadu da može skončati u rođcnoj zemlji.
Građanin vascele Evrope, samo ne otadžbine, izgnanik od dečačkih
dana, proslavljeni francuski oficir, utučen nostalgijom za rodnom
grudotn, još tri godine pre nego što je, voljotn naroda, došao na srp-
ski presto, zapisao je na dvoru svoga tasta, crnogorskog kncza Niko-
le, oporuku koju je jednostavno nazvao »Poslednja volja«. Malolet-

20
nitn sinovima, Đorđu i Aleksandru, stavio je u amanet đa sami, ako
ikada dobiju pravo da dođu u Srbiju, od njegove pozamašne ušteđe-
vine, podignu, po mogućstvu u Topoii, hratn i grobniat za dedu i
babu koji su počivali u Beču, ali u grobovima više puta oštećenim od
nepoznatih Ijudi. Izmučen izgnaničkim životom, smatrao je da će i
njegova duša konačno naći mira tek kada se zemni ostaci kneževskog
para, njegovih roditelja, smire u zavičaju.
Ali, Petru se, hiljadu devetsto ireće, kao što rekoh, i samom po-
srećilo da bude pozvan u Srbiju - i to kao vladar. Za narod je nastalo
doba primerne, demokratske uprave i biagostanja u predvečerje svet-
skog rata, a uporedo - počeia je da niče veličanstvena zadužbina kao
plod kraljevog ličnog nadahnuća.
U novim prilikama, pošto je izabrao da na Opiencu bude mesto
gradnje, ostareli Karađorđević je rešio, po uzoru na naše sredttjove-
kovne vladare, da ozida monumentalnu crkvu u srpsko-vizanlij-
skom stilu, ali sa kriptom koja bi bila grobnica svih Uanova dinastije.
Grubi građevittski radovi dovršeni su do hiljadu devetsto dvanaeste
godine - kad je zagrmeo barut na Balkanu - a nešto pre toga po-
božna starina požurila je da u kriptu prenese kosti svojih roditelja iz
Beča, babe i prababe iz topolske crkve, a potom, sa različitih grobalja
iz Evrope, zemne ostatke svoje supruge, kneginje Zorke, i rano pre-
minule dece, sestara i braće.
Još nezavršen iznutra i neobložen belim mermerom spolja,
hratti, visok skoro četrdeset metara, čekao jc da prođe oblak ratova.
Zajedno sa šumottt koja je, tek zasađena, ulepšala profil opletmčkog
brda, pet kupola na vrhu su, poput prirodne krune, postajale simbol
nove, velike države koja se stvarala u piamenu I jeci topoim od Ku-
manova do Alpa. Tri godine posie rata, na prostom, vojniČkom kre-
vetu u Bcogradu, izdahtiuo je, prcmoren i odavno u senci tnlađeg si-
na, prvi jugoslovenski kralj. Svoju zadužbinu nije stigao da vidi
završenu ali je zato uspeo da prctoči u stvarnost san predaka i stvori
jedinstvenu Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca, granicama veću i
od srednjovekovnog Dušatiovog carstva. Ovim je trebalo da vreme
ratova za Južne Siovene, konačno oslobođene, zauvek postane stvar

21
prošlosti. Kovčeg sn telom pobednika nad turskom, bugarskom i
habsburškom vojskom unelo je sutradan u crkvu dvadeset ratnih ve-
terana iz zavičaja, a dvadeset golobradih mladića - onih na kojima
počiva buduće vreme - položili su ga u grobnicu ju in e apside.
Crkva i država nastavile su da žive povezano, ali na čudniji na-
čin nego što je to klitor zamislio. On nije slutio da političko i vojno
delo kojeje stvoreno neće dočekati ni njegove godine starosti, sedam-
deset sedam, a hram je svojom sudbinom ostao samo da odslikava
bolne mene u trajanju mog dela...
Naslednik prestola, Aleksandar Prvi - kome se pripisuje sudbo-
nosna odluka da se пе stvara Velika Srbija već zajednička država sa
jugoslovenima - morao je, uz ostalo, da završava radove i na očevoj
zadužbini. Uposiio je veliki broj domaćih i stranih umetnika, arhite-
kata i graditelja, najviše ruskih emigranata i, posle oplate, započelo
se sa unutrašnjom đekoracijom. Po kraljevoj ideji, zidove je trebalo
mozaički oslikati prema najlepšim fresko-uzorima iz naših srednjo-
vekovnih crkava. U proširenoj državi valjalo je predstaviti na jed-
nom mestu, u kraljevoj crkvi, što više od onoga što srpska kultura
nudi ujedinjenoj braći. Za nekoliko godina dobijena je jedna od naj-
većih i najbriljantnijih mozaičkih površina na svetu, na trideset pet
ari, sa više od petnaest hiljada nijansi boja. Sve slike predstavljale su
verne kopije svojih originala iz više od šezdeset crkava i manastira
rasejanih od Fruške gore do HUandara, sa dobro osmišljenim tema-
ma i redosledom. Patron, zaštitnik mauzoleja postao je sveti Đorđe,
zbog zasluga za hrišćanstvo i imena Crnog Đorđa, rodonačelnika di-
nastije kome je ktitor crkvu i posvetio. U ulaznom delu dominiraju
motivi iz svetiteljevog iivota a ziđovi kripte prekriveni su, uglav-
nom, slikama iz života svetog Petra, zaštitnika same grobnice, po
kome je ktitor dobio ime.
U međuvremenu, kralj Aleksandar je izvršio poslednji raz-
meštajgrobnih mesta. Iz kripte je preneo kosli svog oca kralja Petra I
u sarkofag sevem e pevnice, a naspram njega, u sarkofag južne pev-
nice, preneo je iz topolske crkve kosti svog pradede Karađorđa. Mo-
zaičkije udešeno tako da pradedin grob bude okružen povorkom svih

22
srpskih vladara tz srednjeg veka. To je davalo i izvestan politički ton
unutrašnjosti hranta. Rastojanje izme.đu polukruga u kojem stoje
stari kraljevi, carevi, kneževi i despoti, i groba Karađorđevog, sintbo-
ličtto predstavlja prekid u trajanju države, odnosno, vretne provede-
no pod Turcima. Pradeda je svojim delom, Prvim ustankom, nasiavio
kontinuitet države pa je on, zapravo, naredni ti vladarskoj poim ci.
Time se, u stvari, potvrđivala zakonitost dinastije i opravdavalo pos-
tojanje Karađorđevih potomaka na srpskom, odnosno jugosloven-
skotn prestolu.
Sa svim propratnim radovima crkva je u potpunosti uobličena
tekhiljadu devetsto tridesei četvrte, kada se u nju neoiekivano brzo,
uz grob svoje ntajke, zauvek uselio i završilac ktitorskog dela; usnir-
tili su ga hicima u Marseju oni čije je postojanje, ili čije je moguće
rušilačko ponašanje u proširenoj otadžbini, potpuno prevideo. Emi-
granti iz Hrvalske - ustaše - organizovani od nacista, stavili stt do
znattja Beogradu da su oslobođenje koje im je donela srpska vojska
shvatili isključivo kao okupatorski čtn. Uz mnoge strane državnike,
pritikom sahrane, pojavio se ovde, па Oplencu, i Gering, jedan od
organizatora atentata, noseći Hitlerov vettac sa lentom: »Svom rat-
nom protivniku - s dubokom tugo'm.«
Vlada mišljenje mttogih da su već tada Srbirna krenula kola ni-
za stranu. Novi naslednik prestola, Petar Drugi, bio je dečak od je-
danaest godina kome su do punoletstva određeni namesnici. Oni su,
sa svoje strane, gledali da izađu u susrct hrvatskim zahtevima i da
zemlju, načetu iznutra, ne uvode u novi svetski rat. Mladi kralj je,
nekoliko meseci pre svog osamnaestog rođendana, ipak poslužio kao
produžena ruka stranih stužbi kojitna je odgovaralo otvaranjc bat-
kanskog ratišta. Po njihovom nagovoru zbacio je natnesnike, preu-
zeo рипи vlast i - time izazvao Hitlera! Obraz Beograda pred Evro-
pom bio je spasen, ali je zemlja progoreta u plamenu. (Hrvati su,
uniesto da ratuju, položili oružje i bivše gospodare dočekali u Zagre-
bu svečano, kao oslobodioce.) Oni koji su kralja ttagovorili tta ovaj
potcz lako su ga sklonili čak ч Englesku. Odatleje, posle kapitulacije
vojske, nevešto organizovan pokret otpora, a onda stt prava oslobo-
dioca preneta na botje organizovane pariizatte s Titom na čelu. I je-

23
dnu i drugu vcjsku činili su uglavnom Srbi, ali prvi sa nacionai-
nim, monarhističkim, a drugi sa internacionalnim, komunističkim
konceptom. Dok su Hrvati ubijaii stotine hiljada srpskih civila, svo-
jih komšija, dve vojske su, daleko od njih, ratovale međusobno. Na
kraju su partizanima đošli u pomoć crvetioarmejci i - terajući Nem-
ce - dokrajčili i ostatke prvobitne kraljevc vojske.
Prilikotn prolaska kroz Topolu, gađajući nemačkog mitraljesca,
topovsko zrno crvenoarmejaca pogodilo jc centralnu kupolu ople-
načke crkve. Cigle i mozaik sa predstavom Hrista Pantokratora sur-
vali su se na pod i - kakva simbolika! - označili početak doba bez-
božništva u Srbiji. Snegovi su godinama vejali kroz otvor i vlagom
nagrizali i bledeli predstave svelih ratnika i mnogih svetaca. Tek se
neka razutnna duša našla da zazida kupolu, spasavajući crkvu bar
kao tnuzej, ako narodu nije više bilo stalo do bogotnolje.
A Tito se па kraju rata potvrdi da je Hrvat, a пе Rus, kako su
mnogi mislili, i iscrta granice unutar zemlje, da tobože reši nacio-
ttalno pitanje. Pri tom, od tri izmisli šcst nacija i svakoj dade po re-
publiku, razume se, s jednakim pravima i slobodom otcepljenja. Sr-
bija je vraćena u granice iz devetnaestog veka (kao kakav krivac), a
Srbima izvan i uttutar nje preporučeno je da se tttnogo ne ističu jer
ih ionako, u ukupnom broju, ima najviše. M noge partizanske vođe
uskoro je proterao tta Goli otok, u logor, navodno zbog dalje pođrške
Rusiji, a uz sebe je privukao jednorodnu bratiju, do iada nevidljivu,
da s njima vodi državu i beskrajno eksperimentiše. Svaku grešku
pokrivali su novcem sa strane - koji je nekada trebalo i vratiti - i ta-
ko stvarali svojevrstan privredni i državni perpetum mobile: svi su
dobro zarađivali a malo ko je čestito radio (»...pa im poče demonski
mesija lažne vjere pružat poslastice«), Štaviše, Ijudi su verovali u
sistem jer jeform ula ne satno postojala već je naučno i praktično do-
kazivana, a ličnost njenog tvorca uzdizana je do kulta. Samo su
zlobnici, tobože u šali, primećivali da državi, posle predsednikovc
smrti (ako se ona ikada desi), iz počasti trcba dati naziv »Titanik«.
Karađorđevićima u nastaioj komunističkoj republici nije bilo
mesta. lmovina im je oduzeta, a oplenačka šuma je, umesto crkvcniit

24
zvona, započela da sluša ciku sa terevenki nekih novih Ijudi iz kra-
Ijevih vila. Zaduibinska ceiina, oblikovana davno dobrovoljnim ot-
kupima, isključivo od ličnog novca kralja Petra (sačuvane su tapije,
ugovori i računi), prepuštena je nebrizi, a ekonotnija nizu novih
društvenih vlasnika.
Dok je u ZagrebaČkoj katedrali redovno i pobožno, sa pijetetom i
bez ustručavanja polagano cveće па sarkofag nadbiskupa Stepinca,
glaimog ideologa ustaškog režima i blagoslovitelja genocida nad Sr-
bima, umirali su kao prognanici i sahranjivani na grobljima u En-
gleskoj i SAD: kralj Petar Drugi, kraljica Marija, knez Pavle, princ
Andreja...
Danas je Oplenac zapušten velelepni park sa crkvom Svetog
Dorđa, u kojoj pola veka nije vršena služba, sa kućom kralja Petra
Prvog (prostorijama muzeja) sa Vilom kralja Aleksatidra, Vilom
kraljice Marije, Vilottt prinčeva, koionadama i cvećnjacittm ispred
n 'ph i još nizom pratećih objekata povezanih brojnim asfaltnim sta-
zama koje krivudaju kroz svojevrsnu botaničku baštu, odnegovanu
davtto pod nadzorotn samog zadužbinara.
Oplenac danas čeka Karađorđeviće. Oni čekaju dozvolu svog
naroda, odnegovanog na idejama revolucije, komunizma i antimo-
narhizma.
To je bilo to. Sećam se da sam prilikom čitanja poslednjih
redova spazio kroz prozor veliku grupu mališana koja je or-
ganizovano promicala prema crkvi. Tad sam se raspitao i za
istoričara pa mi, pored ostalog, ponovo napomenuše i ono:
»...N ije primao grupe. Sam je otišao zim us...«
Izašao sam napolje. Pred belinom mermernog zida i dve-
rima crkve, učiteljice su postrojavale decu u kolone i opomi-
njale ih da mirno sačekaju da se nabave ulaznice i da prethod-
na grupa izađe iz mauzoleja-crkve. Visoko, visoko iznad njih,
pet zlatnih krstova na kupolama presijavalo se na suncu...
»Crkva i država nastaviie su da žive povezano, ali na
čudniji način nego što je ktitor zamislio. On nije slutio da poli-
tičko i vojno delo koje je stvoreno neće dočekati ni njegove go-

25
dine starosti, sedamdeset sedam, a hram je svojom sudbinom
ostao samo da odslikava bolne mene u trajanju tog dela...«
Na kraju, taj hram je postao nemi svedok, bez zvona, genera-
ciji koja je devedeset prve, nesvesna mnogo čega, poslednja
krenula da brani ostatke, karikaturu države mlađe od mnogih
savrememka.

septembru se oblaci neizvesnosti raziđoše i poče

se nazirati pravac raspleta. Grmljavinu sa neba za-
meni grmljavina topova u Slavoniji. Gospođarima
rata, nervoznim od proleča, dođoše prave karte,
šta li, tek - vojnici na terenu primetiše da se stvari pomeraju
sa mrtve tačke. Kod nas, u Bogatić - gde smo bili privremeno
smešteni - posle prve ponoći stigoše novi načelnici štaba i
operative, potpukovnik i major hitno upućeni iz Novog Sada.
Saznadosmo u brzini da su obojica sa gorkim iskustvom iz
Slovenije i da je jedan od njih tamo čak bio i ranjen. Sama či-
njenica da su aktivni oficiri poskidali šapke i paradne unifor-
me, da su komforan život zamenili jumjavom od štaba do štaba
јег se konačno počela dešavati ona opasnost čijem sprečava-
nju je služila čitava njihova karijera, najbolje je svedočila o no-
vonastaloj situaciji, bar prvih meseci. »Samo su nam takvi tre-
bali...«, komentarisali su rezervisti izvirujući iza vrata, dok su
ova đvojica, posle dužeg zadržavanja u dvorištu, prolaziii
kroz hodnik ka spratu. Za razliku od plavookog majora (čuli
smo da se preziva Kostić), širokog Iica, što je otvoreno prizna-
vao da je mrtav od umora, koketni potpukovnik, visok, s tan-
ko oštucanim brkovima (prezime mu beše Trnovac), pod be-
retkom kakvu prvi put videsmo na glavi naših oficira - pa još
u maskirnom odelu i sa revolverom čija je drška do pola virila

26
iz futrole - sav ćutljiv, namrgođen, prek a jetkog glasa, uplaši
nas ne samo svojim izgledom već pretpostavkom šta sve takav
može tražiti od nas ako se gde krene. A on, ništa manje, nego
u skladu s naredbom koju je doneo iz komande korpusa, na-
redi da se do svanuća obave sve pripreme za pokret prema
Hrvatskoj! Vojnik koji je prvi saznao za ovo potrča niz hodnik
i viknu: »Jeeebo te...!?« Vremena za spavanje tek sada pones-
tade.
Pođosmo, posle preturanja preko glave od posla, tek po-
sle podne. I u kamionu klonusmo od um ora...
Kao serija brzo snimljenih fotografija, preturale su mi se u
mislima po nekoliko puta iste slike:
Bučna kafana u Bogatiću. Rezervisti ustaju, bacaju čaše,
dižu ruke i tapšu uz pesmu:

Još ovu noć gledam je ja,

Nek' joj je lagan san,
Ona još ne zna da odlazim,
Čim soane novi dan...
Iz. zgrade našeg štaba izađe major Kostić, gologlav, s blu-
zom raskopčanom poput sakoa. Teturao se kao pijan zbog ne-
dospavanosti, žmirkao spram sunca i nameravao da uđe u
džip. Pritrča mu desetar policajac, dodade opasač i pomože
kao detetu da se zakopča. Major izvađi ogroman pištolj iz fu-
trole, izbaci šaržer i uze da prebrojava m etke... Ispadoše mu
dva-tri zrna na beton...Sam se saže - rukom pokaza da ne da
nikom blizu - dohvati metke, pa ih vrati natrag u okvir. Radio
je sve to nekako mlitavo, iako se po dugim, čvornovatim pr-
stima videlo da pištolj lako leže u tu ruku, da je poznaje...
Major se na kraju nasmeja i topio zahvali desetaru na pomoći.
Tako nadahnut, načelnik operative sede u kola i krenu u rat,
kao na gubilište sa kojeg je nedavno pobegao.
Vraćam se na kratko u zgradu, zastajem pred ulazom, na
vrhu stepenica, i gledam na levo, u široko dvorište iza drvene
ograde... Tamo vodnik Milojko postrojava kuvare i koman-

27
duje: »Miiir-no! Na deee-sno!« Stroj mu je okrenut leđima,
vojnici su u maslinastim bluzama i šajkanim kapama, kao
partizani. S puškama o ramenima i upravo podeljenom muni-
cijom, kreću, uozbiljeni, uplašeni - gledajući se u potiijak -
prema zadignutoj ceradi kamiona. Lišće treperi pod dahom
vetra koji oduvava pretposlednji dan leta.
»Brale, odnese đavo svaku šalu...!« govori iza mojih leđa
kapetan Dokić, inspirisan istim prizorom.
»Video sam to još noćas«, odgovaram, dok sagovornik
klima glavom pretpostavljajući šta ću reći, »kad stigoše ona
dvojica...«
Iz siame viri moj rođak Zoran, širi oči od čuda što kažem
da krećemo i to čak u Kostajnicu, i dugo niti se pomera niti šta
govori. Hangar pod kojim se bude vojnici čete veze vrvi posle
vesti da se polazi. Rezervisti ustaju, psuju, uspremaju ćebad,
prepakuju opremu i pregledaju rance. Iznenađenje je potpuno,
bez obzira na okolnosti. Najposle, ustaje i moj rođak. Neiz-
gužvana uniforma pokazuje da se nijednom u snu nije okre-
nuo, ako je uopšte i zaspao. Stresa sa bluze slamu i govori:
» Znači... najpametnije je«, pokazuje rukom prema vrati-
ma kroz koja bije mlaz kose jutamje svetlosti,« da se to ide le-
po kući...«
»Kuda?!«
»Kući, more...!«
»Ne razumem, kakvoj kući?«
»Svojoj, brate! Da idem ja do Kostajnice?! Znaš Иti gde je to?«
»Znam, na Uni...«
»Pa?«
»Jeste daleko, skroz gore, na Baniji«, razmišljam. »Baš gde
su javljali da je žestoko...«
Zoran trza glavom kao da je očigledno dobio za pravo u
našem dijalogu, okreće leđa i uzima polako da se sprema za
svoj naumljeni put.

28
 »Hm, aj' bež', bogati«, komentariše. »Nemam preča po-
sla? Jesam li lepo doš'o, odazv'o se, e sad treba još i da me uz-
jašu!? Je Г to? A! Je Г to? E, neće moći!« vrti giavom. »Čuj, za
Kostajnicu? Svašta!«
»Čekaj, polako...«, pokušavam i sam da se presaberem.
»Ne možeš ti tek tako pobeći! A svi ovi ljudi ovde...? I ja...?«
»Pa, vi idite, ako ste luđi!«
»Ali... trebalo bi, po nekoj logici...«, mucam i pitam se:
kako mi nedostaju reči?
»Po kojoj logici?« mom rođaku očito ne manjkaju argu-
menti. »Što se nekom budali ćefnulo da nas zafićuri čak tamo,
u tri lepe...«
»Ali, čoveče, ovo je vojska! Ne sme se tek tako...«
»Znam, znam to što 'oćeš da mi kažeš«, prekida i on me-
nc. »A, je I' ti misliš da ja ovde trebam kao Zoran, il' onaj kao
Pajo, il' onaj kao Pero? Svi mi njima trebamo samo kao glincni
golubovi i kao brojevi, brojevi, čoveče! I kad bi' tamo s'rado,
ne daj bože, opet bi me zaveli kao broj taj i taj, k'o u svakom
ratu! Dosta mi je istorije, priča o ratovima, majora Gavrilovi-
ća... I ti si, čoveče, isto broj i svi ovde...«
»Da, ali...«
»Slušaj«, ne da se on. »Nisu oni mene pozvali kao tog i
tog čoveka, jer su čuli o meni, pa me cene, već kao broj koji či-
ni masu. Ne zanima onog generala ođozgo što je ovde neko
ostavio bolesnu ženu kod kuće Ui troje-četvoro dece, što ne-
kom nema ko da obere 'kuruz, ili što je jedan mučenik iz Dra-
ginca, juče ču', čovek od preko četres' godina, taman srušio
kuću, k'o šupu, da je prezida, a mobilisan... A deca ostala da
gledaju...?! E, ti misliš da tamo nekog generalčinu zanima
tvoje ime, prezime, zanimanje? A? Boli njega uvo da Г si ti, re-
cimo, Lale konobar, Marko stolar, ili si... Pućo... saksofonista!
Idi, bre! Njemu je bitno da kaže: sto ovamo, dvesta tamo, a za
ovo mi treba hiljadu ili dve hiljade ljudi! Ko si ti stvarno, šta si

29
i kakav si, to se njega savršeno ne tiče! Oni su ljudi igraju s na-
m a...«
Potpukovnik Kaćanski, dojučerašnji načelnik štaba, otva-
ra zadnja vrata štabnih kola, pruža ruku Vrankoviću, Kaitovi-
ću, Radojku, Rajeviću i meni a onda zastaje, uzdigriute ruke,
na platou, i maše jer se naša kola odmiču i uključuju u kolo-
nu...
Kroz rešetku prozora i železnu ogradu mosta gledam Dri-
nu, široku i zelenu, kako ostaje, ostaje...
još ovu noć gledarn je ja,
Nek' joj je lagan san...
Bezbroj vozila i vojnika stoje na proširenju nalik na pistu i
sačekuju začelje. Okolo su brda, visoka, bosanska. Na putu
smetamo umotanim bulama, u šarenim dimijama, što kraj nas
moraju da proteraju krave sa paše. Miriše trava. Galama. Bule
idu krajem i bogoradaju. Dete sa prutićem u ruci zaboravilo je
na kravu i gleda vojsku... Mati ga sustiže, udara i tera da
okrene glavu! Oštrog koraka, kapetan Pijesković, policajac,
utegnut belim opasačem, pod nakrivljenom titovkom i sa au-
tomatom oborenim kao lovačka puška, prilazi mi, smeje se,
vrti glavom i namiguje prema onoj ženi:
»Pička joj mater'na turska...« kaže.
»Kao da nismo i njihova vojska?« čudim se.
»Pa... izgleda da i nismo! Vidiš kako nas vole!? I oni se
spremaju da nam udare kajlu, samo čekaju pravi trenutak!«
kapetan pripaljuje cigaretu. »Nego, za tebe se raspituje jedan
potporučnik iz trećeg bataljona. Proverava, u stvari, da 1' si tu.
Kaže da ste drugari...«
Sležem ramenima.
»Što proverava!? Kako se zove? Kako izgleda?«
»Ma, ne proverava službeno, nego ga čisto zanima. Jebi
ga, kako izgleda? K'o Ciganjaš, ha, ha! Visok, onako, crn, mr-

30
Sav, a čekaj, kako se zove...? Isto nešto ciganjsko... Bodin, da!
Tako reče! Zajebano neko ime. Je 1' ga znaš?«
»Bodin!?« Više sam nego iznenađen. »Imam jednog dru-
gara u Beogradu koji se tako zove... I cm je... АГ nije Ciga-
nin!«
»Ma, znam da nije Cigo, аГ tačno je da je iz Beograda!
Vi'š, ja se nisam odma' setio da ti pomenem da je 'kević'.«
»Je si ti siguran?«
Kapetan izduvava dim od cigarete i širi ruke, kao da kaže:
»Nema sumnje u ovo što ti govorim.«
»O, bože, nemoguče mi je za Bodina da zamislim... Ot-
kud on ovde, sa nama?«
»Jebi ga, rezervni starešina, pozvali ga, odredili tako, što
da ne?«
»A, je Г ima dugu kosu, i bradicu...?«
»E, jebi ga, pa valjda su ga ošišali, i obrijali...«
»A, da, stvarno...«
»To je taj, zna te čovek. Sad sam, pre pola sata, prič'o s
njim. Pita za te! Reko' mu ja gde si.«
»Hoće li doći ovamo?«
»Sad? Ne verujem da će imati vremena...«
»Neverovatno! Bodin u našoj brigadi...«
Između šumovitih visova kroz koje vijuga drum rano se
sleže suton. Moji drugari sede nageti nad stolom, glava nabi-
jenih u podlaktice, i dremaju; jedva ih vidim. Radojko se trza i
izgovara, više za sebe:
»Bože, nisam ni decu stigao da poljubim...«
Okrećem se i zurim u zmijoliku kolonu upaljenih farova
iza sebe. Visoko iznad puta, na brdu, belasaju se latinična slo-
va ispisana ređanjem kamena uz kamen: TITO.
Slike počinju da se mešaju. Glava sve više klone.

31
 Sa klupe, između nas, ustaje potpukovnik Kaćanski, u
maršalskoj bluzi sa šapkom. Drma nas, budi redom i pita ku-
da smo krenuli? Nismo li se, kaže, stvamo namerili na njego-
ve pitome zemljake? Mi ćutimo kao kurve, oborenih glava.
Niko ne sme u oči da ga pogleda. Vranković šapuće:
»Znao sam ja da je ovo neki kalambur, da nas je opet neko
namagarčio!«
Sasvim u uglu, u mraku, bez upaljene lampe, kao da ih se
ne tiče šta se zbiva, igraju šah Bodin i Rajo Pevac. Partiju po-
smatra Rajević.
»Svašta!« promrmljah. »Oni vide u mraku, ko džukele?!«
Bodin je onakav kakvog ga se sećam iz Beograda: dugo-
kos, u šarenoj košulji i izlizanim, zakrpljenim farmerkama.
Meni nije ništa čudno što je on sad tu, sa nama, već što viđi fi-
gure u mraku. Lupaju on i Pevac po cmo-beloj mušemi i po
satu, posle svakog poteza, jedino zaneti u igru i u dragocene
sekunde. Bodin, čujem iz priče, ima bolju poziciju, ali strahuje
da će mu pre pasti zastavica.
Ja stižem da sramežljivo odignem glavu i pogledam u lice
Kaćanskom. Čudim se sad kako već u Bogatiću nisam pre-
poznao maršala iz mlađih dana. Još: evo ga rat, a tačno je on
tad bio ovih godina. Opet spuštam glavu i krišom posmatram
kako korača s rukama na leđima, prilazi nam, zagleda svakog
u oči, grdi i propituje. Glas mu je kao u neke babe, gnjecav, ali
nas reči, iako jedva razumljive, pogađaju. Uostalom, mi smo
tu babu do juče obožavali!
Tamo u uglu, Rajević suflira Pevcu i pita ga, prvo, iznervi-
ran, što nije pojeo pešaka, pa posle toga konja? Pevac ga gleda
rasejano i odgovara sa zadrškom:
»Neka, fala, nisam gladan...«
»Vid' sad! Pojede on tebi konja!«
»Čekaj da čujem šta se ovo Kaćanski izmotava?«

32
 »Pusti Kaćanskog! Što mu ne uze makar ovog lovca?«
uporan je Rajević.
»Neka, fala, reko ti! Nisam gladan!«
Za to vreme Bodin svojim lovcem odnosi protivničkog.
Rajević besni:
»Pa, ne jede ni on, pička ti materina, što je gladan, već što
igra...!«
»Čekaj da čujem!«
Maršai nam i dalje uzburkava savest podsećanjem na lep
život i na njegove slike što smo ih do juče, umesto ikona, dr-
žali na zidu, na petokrake koje sad sramotimo jer ih i dalje no-
simo na kapama u ime velikosrpskog nacionalizma (a upravo
je tim simbolom, kaže, slomljen san o Velikoj Srbiji), uveliko
se s tim obeležjem i sahranjujemo, umesto sa krstom, pa - zar
se time, pita, nismo već jednom odrekli Boga? I šta smo sad -
traži odgovor - kad više nismo Srbi, pravoslavci a, kako vidi,
ni komimisti? Mi sad, ruga nam se i ujedno odgovara, traži-
mo sebe i svoje izgubljeno biće u ratu protiv Hrvata!
»Ma, šta mi ti tu palamuđiš? Čekaj...!« viče iz dmgog
ugla major Kostić, vadi onu pištoljčinu, izbacuje šaržer, preb-
rojava metke, ali oni ispadaju na pod i, drži levo-desno, ne
mogu se više naći...
»E, jebi se. .«, cedi kroz zube Radojko, nepomičan na svo-
joj stolici.
Maršal samo što se ne zacene od smeha. Nisam ga, čini mi
se, nikad video da je ovako slatko razvukao usta.
»Ti si, pseto, sve ovo i zamesio!« galami Pijesković. »Hr-
vati ispunjavaju tvoj zavet, vidimo tek sad! Ali, tebi ću barem
pokazati!« poteže automat ali... škljocnu naprazno!
»Dokurca...« izgubi Radojko još jednu nadu, smrtno u-
plašen.
»Vratiću ja vas sve preko Drine!« smeje se Kaćanski i je-
dva dolazi do daha. »A onda, a onda...« rukom pokazuje da
dođe onaj policajac što je pomogao Kostiću i naređuje mu:

33
 »Hapsi ove moje đake! Pali su na ispitu zrelosti! Trebalo
bi ih izolirati iz našega društva! Znam ja kako ću s njim a...«
»Ponestaje mi vremena! Izgubiću bez veze partiju! Pada
mi zastavica...« prekriva tamo šakom lice Bodin.
Radojko počinje da kuka, sav unezveren, a Rajo Pevac se
okreće, smeje se i kaže:
»Reko' li? Reko' li ja vama da će biti jeben vašer?«
Kamion se naglo trza, koči, mi padamo sa sanđuka i stoli-
ca i, najednom, nestaju i Kaćanski, i desetar policajac, i Pi-
jesković, i Bodin, i Pevac... U prvom osvitu prepoznajemo se
nas petorica s kojima se Kaćanski stvarno pozdravio još u Bo-
gatiću.

(Iz pisnia Ivani, 4. februara 199...)

a sam to proleće ispratio u tišini oplenačke šume.
Od kraja aprila morao sam boraviti na poslu, pa
sam zbog toga često napuštao ono naše prelepo
društvo. U vreme kad su se širom zemlje otkopa-
vale ratne sekire, bio sam prividno sklonjen u jednu sredinu
ođakle su se, kroz poseban vidokrug, dala naslutiti buduća
događanja, drugačije ali možda bolje nego iz Beograda (...)
Kada se đanas setim, pomislim da je prihvatiti poslovnu po-
nudu van svog mesta i van Beograda, tog proleća, značilo ve-
rovati da svet oko nas još uvek postoji i da ima budućnosti.
Pored mnogih vesti kojima smo zasipani sa radija, televizije i
iz novina, ja sam tražio snagu da se posvetim novim obaveza-
ma. Ipak, neka tamna zavesa pretila je da se spusti pred sve
naše puteve. Zato sam žurio s poslovima, osećajući ograniče-
nost vremena, blizinu noći, kao što dečaci jure za loptom u

34
kasnom sumraku, sve slađe i sve brže, što se manje vidi (...)
V'as sam se, naročito od junskog rastanka, s radošću sećao i
verovao da ćemo se u septembru opet sastati. U gluvim pala-
načkim noćima nedostajali ste mi svi: i Elena, i Zoja, i Bodin, i
Katarina, i Marija, i Tanja, i Snežana, i Irina, i M ihajlo... i ti,
naravno. A preko dana, zabavljenom u najvećem poslu, kao
kroz otvoren prozor, iz šume, u uhu su mi umeli odjekivati
glasovi našeg šarolikog hora, kao onih prolećnih večeri kad
smo, oko devetke, kroz sporedan ulaz napuštali zgradu Ko-
larca i nastavljali druženje u jednoj od bašh Knez-Mihailove
ulice (...) Prošlo je od tada, i sama znaš koliko, a nekih detalja
i sada se sećam kao jučerašnjeg dana. I još onda sam shvatio
da ne posmatra svako istim očima ogromno iskušenje što ga
donosi vreme. A pre toga, eh, nikada više priče o svekolikoj
jeđnakosti i pravdi u okviru jednog društva. Meni izgleda,
možda grešim, da se naš narod nikada u prošlosti nije tako br-
zo izdelio po imovnim mogućnostima kao baš za poslednju
deceniju vlade onih koji su, navodno, stvarali besklasnu za-
jednicu i koji su, u to ime, posle Drugog svetskog rata poubi-
jali ili razvlastili Ijuđe i porodice u kojima se generacijama sti-
ealo. Pokazalo se, na kraju, što reče jedan seljak, da su to
obični krkani, gladni i zavidni rođeni i nikad dovoljno na-
hljebljeni. Sve se to, nažalost, kasno shvatilo. Obećavali su,
dođuše, da će svet okrenuti naglavačke i to su zaista uradili,
bar kod nas. Druge, pametnije nacije, mahom im nisu dale ni
da privire. I šta se onda kod nas desilo? Kao u kakvoj drevnoj
priči, jedno staro, ali naglo obezboženo pleme, našlo se po ko
zna koji put pred velikom muljevitom rekom koja se mora
preći. Naši preci su tu reku znali da brode, jer su sa njima pli-
vali: i poglavica, i starešine, i svi vrači, i jer se slušala volja sta-
rih i mudrih. A sada, gle čuda! Svako se počeo snalaziti na
svoj način, ne mareći za ostale! Nigde starešine, nigde koman-
de... Jedni su bez dogovora poseđali u skelu, drugi su, na sli-
čan način, otišli da traže most, treći su se izgovorili da moraju
zbog kojckakvih prekih poslova ostati, četvrti su napustili

35
pleme koje, rekoše, stalno nailazi na prepreke i otišli su drugi-
ma - a gulija, gulija se stade izuvati, zavrtati nogavice i kretati
u mnoštvu da traži gazove, ostrvceta, da preplivava, da se da-
vi i, grcajući, moli zaboravljenog Gospoda za spas, pa ma gde
ih i na kakvu obalu izbacio! U toj guliji, što je batrgala i ruka-
ma i nogama k'o slepa štenad bačena u vodu da se podavi,
guliji stavljenoj na rashod kao običan višak, plivao sam i ja i
evo me, hvala Bogu, živ sam i zdrav - rnnogi nisu ni živi ni
zdravi - ali stariji, pomišljam, dva puta više nego što jesam
(...) A ti se tamo zanimaš za tragediju sevemoameričkih Indi-
janaca... Kakav apsurd?! Došlo ti je, je li, iz pusta besa, da
proučavaš egzotičnu temu o tome kako je nekada nestao je-
dan narod? E, moja Ivana! Bez šale, šta kažu knjige o tome?
Jesi li se možda sažalila?
(...)

Jutros sam slušao Albinonijev Adađo i shvatio da moram

pozitivno odgovoriti na tvoj zahtev. Ubedila me je violina, taj
čudesni instrument. Pronašao sam neke svoje beleške iz te go-
dtne, isečke iz novina, jednu svesku koja mi je služila i kao
ratni dnevnik, dve-tri knjige o Oplencu, i rešio sam da počnem.
Slaću ti delove, kako ih budem završavao sa propratnim ko-
mentarima, odnosno pismima, a i ti ćeš mi iznositi svoja zapa-
žanja. Ispričaću ti upravo onako kako sam ja sve to video i do-
živeo. Biće to, možda, građa za jednu priču o našoj historii
vulgati. Samo, onaj pesnik, što si ga pomenula da je kukao:
No, zahorav je, Gospo, sav i svuda, zaborav svirep, neumitan, zao...
(je Г tako beše?), bojim se da je bio u pravu. Veruj mi da ovde,
evo, ima već koliko godina, niko više ne pita ni za nju, ni za
njega, a bogami ni za tebe (...)«

36
 pet zastoj koji traje više od sat vremena. Posle tri
stotine kilometara, govore, vozila moraju da se
snabdeju gorivom. »Tankuju... Tankuju, počeli su«,
mrmore neki u mraku i razumeju se, samo ja, tako
probuđen, još ne shvatam ni gde smo ni šta se dešava.
Kolona podseća na beskrajni zakrivljen voz oko kojeg vrve
putnici u uniformama. Rosa i svež vazduh hvataju za nozdrve
ćim se proviri napolje. Dok otvaramo konzerve i žvačemo
odmrznute vekne, u kola uskaće kapetan Bojić, sa upaljenom
lampom, i prepričava šta je sve čuo dok je cunjao okolo... Ne-
kakav starina, u maskirnoj uniformi, valjda upravo stigao s
fronta, rekao mu je, u prolazu, da u Kostajnici trenutno nije
opasno... Trebalo bi se, kaže, jedino pripaziti od snajperista!
Poručniku Rajeviću zastaje zalogaj i kaže:
»Pa, tam an...«
Kapetan Radojko okreće glavu i ponavlja:
»Jao, Bože, nisam ni decu stigao da poljubim ...«
Iskačem iz kamiona da se protegnem i nadišem. Odlazim
prema najvećoj gužvi. U prepunom dućanu, otvorenom рге
vremena, kuvaju se kafe i prodaju u plastičnim čašicama. Na-
rućujem tri đuple i nosim do svojih da ih podelimo - dovoljan
je i po gutljaj.
U daljini, kroz maglu što se razilazi, naziru se soliteri...
Razdanjuje se, negde kod Banjaluke, dvadeset prvi septem-
bar...
Ispred kamiona zatičem Vrankovića kako zvera u prolaz-
nike što ivicom puta žure u prvu smenu. Dajem mu pola svo-
je kafe, a druge dve mi pridržava dok se penjem u karoseriju.
Kaitoviću čestitam slavu, Malu Gospojinu! On zahvaljuje, vr-
luda očima i time pokazuje koliko je raspoložen što danas nije
kod svoje kuće. Kaže da se oseća bedno.
I ja se osećam bedno. Tešim se samo što nisam jedini koji
se čudi ovome što nas snađe. Sedim na sanduku punom mu-
nicije i razmišljam: ispađa da smo za konačni pokret poku-

37
pljeni - posle dva meseca već upropaštena u mobilizacijama,
dangubama i strahovima - kad smo se, nekako, najmanje na-
dali...

(Iz pisma Ivani, 9. marta 199...)

»Sećam se ponedeljka. Ti i ja idemo Knez-Mihailovom i
razgovaramo. I’ominješ da uveče nećeš moći da dođeš na Ko-
larac. Pričaš, onda, nešto vezano za tvog Dejana, a ja za moju
Milicu. Smejemo se. Vučeš me za rukav i moliš da te otpratim
do tramvaja, kod Kalemegdana, pa tu, na stanici, nastavljamo
razgovor. Svet oko nas još uvek izgleda normaLno, kao da ni-
ko ne čita novine. Nailazi tramvaj. Ti uiaziš. Gledamo se kroz
staklo i počinjemo da mašemo jedno drugom. Znam da tad
pomišljaš isto što i ja ... A ne slutimo da je to naš posleđnji
susret.
Uveče se okuplja stara družina na Kolarcu. Nema tebe,
nema Kaće i nema Bodina. Ostali i ne pitaju mnogo za vas.
Prepianuli, radosni što se opet vidimo, ometamo profesora i
skoro ceo dvočas provodimo u razgovoru i šalama. Tek pred
kraj, umirujemo se i, umesto čitanja prve lekcije, obnavljamo
u horu neke od onih simpatičnih pesmica...
U devet, po starom običaju, krećemo zajedno na piće.
Kroz žamor Knez-Mihailove stižemo do bašte Ruskog cara, ali
tu nema mesta. Ne prolazimo dobro, u prvi mah, ni ispređ
Mažestika, ali, po povratku od bašte Ineksa, oslobađa se jedan
sto i svi sedamo. Za pola sata, koliko ja s njima provodim, ni-
ko ne pominje mobilizaciju, niti da je bio na vežbi. O ratu, ta-
kođe, ni reči. Ustajem i pozdravljam se dok Tanja prepričava
dogodovštine iz Italije. Krećem prema Narodnom pozorištu i
sačekujem trolu do Kalemegđana, јег me najednom mrzi da
pešačim. Na pločniku, ispred spomenika knezu, vidim mnoštvo
upaljenih sveća. Stepenice podno konjskih nogu zaklonjene
su desetinama uveličanih fotografija nepoznatih muških lica.
Uglovi kartona uvezani su cmirn florom. Neka deca, starački

38
ozbiljna, i dve žene čuvaju sedećki stražu, pokretima očiju
prate prolaznike i motre da se koja sveća ne ugasi pod daškom
vetra. Gore, visoko iznad njih, u sedlu, knez Mihailo rukom
pokazuje u pravcu zapada, tamo negde gde se upravo gase
životi simbolično predstavljeni stotinama plamićaka. Zasta-
jem kao u izdvojenom delu sveta. Sred gradske vreve, nekoii-
krr ljudi i sveće žive nezavisno od pravog, raspoloženog sveta
koji počinje već tu, desetak koraka dalje, u dvema ogromnim
baštama prepunim naroda. Tek svukao uniformu, ne želim da
o tome mislim pa jurim za trolom, ođatle za tramvajem a on-
da niz Dubrovačku ulicu u iznajmljeni stan na Dunavskom
keju...
Tamo je trebalo da, zajedno sa Jasnom, svojom kolegini-
com sa studija koja mi je ustupila stan, a sama živela sa rodi-
leljima u Dubrovačkoj, tešim Dejana, komšiju sa sprata i na-
šeg drugara, jer je pretrpeo nervni slom zbog vojnog poziva u
jedinicu koja kreće u Vukovar; umesto da tog dana vodi svoju
bokserku Caeu na zakazanu operaciju kod veterinara, on se
tresao u fotelji i mucao, gleđao u plafon i nije registrovao po-
ruke bilo koga od nas što smo mu se najdobronamernije uno-
sili u lice. Njegovi roditelji su najveće nade polagali u ono što
mu ja mogu reći kao utehu jer su znali da sam se preko leta
nekoiiko puta pozdravljao ulazeći u lift sa ogromnim vojnim
ruksakom, nonšalantno zabačenim preko ramena.
Tspred zgrade, sećam se, ugledah devojčicu od đesetak
godina, anđeoskog lica i duge plave kose sa šiškama, koja u-
stađe i izdvoji se iz društva zanetog u igru na pločniku i poče
pomno da me posmatra neobično pametnim očima, da zasta-
doh. Lspruži ručicu u kojoj je bila sličica sa žvake, upravo
stavljene u usta i dade mi je bez ijedne reči. - Hvala, - rekoh i
nasmejah se. Ona se zakikota i ponovi otegnuto: - Hovaaa-
la... -Molim? - Simpatično mi je - reče - kako to kažete: ho-
vaaala! - Ih, pa nisam baš tako rekao: ho-vaaala... - Jeste, jes-
te! - potvrđi i nastavi da se smeši. - A ti si baš slatko, malo
stvorenje! namignuh joj i štipnuh je za obraz - biće od tebe

39
nešto! Ho-vaaala ti za siičicu, baš je lepa - dođađoh i produ-
žih ka ulazu u zgradu.
Nisam slutio da je i za mene već bio odštampan novi po-
ziv. Saznao sam za njega sutrađan ujutru.
Sukobi u Hrvatskoj, koji su od proleća bili nezaobilazna
tema pri svakom ozbiljnijem razgovoru i u svačijem razmišlja-
nju, kao da su tih poslednjih dana izgubili na aktuelnosti. Po-
put kakve sportske senzacije, daleke od očiju, koja dugo traje i
zasiti i najzagriženije, iščileli su sa prvim svežijim noćima, i
ljudi, daleko od njih, nisu ih više pratili ni na TV-ekranima.
Oprostiše, lakoverno, što im je upropašteno letovanje i počeše
se spremati za redovnu jesen. U Beograd pristigoše stuđenti
da zakazuju i polažu ispite i eventualno potraže novi stan pre
početka nastave. Đaci krenuše u škole. Bašte restorana i kafa-
ne napuniše se smehom, duvanskim dimom i muzikom. Na
ulicama je izgledalo da još jedino kolporteri znaju šta se deša-
va, mašući novinama i uzvikujući gromoglasne naslove, kao
u starim filmovima. A kada na radiju i televiziji počeše ko-
načno da prozivaju obveznike čitajući spiskove vojnih pošti,
mnogi pokušaše da zadrže inerciju nezainteresovanosti, zga-
đeni i prezasićeni lošom godinom. Nisu shvatali da, nezavis-
no od stanja njihovog duha, sa smirajem leta i lepih dana izđi-
še čitavo jedno lepo doba - lagano, lagano i nepovratno.«

redinom juna, u jednoj od soba kraljeve vile, u di-

mu cigareta, sedelo je nekoliko ljudi okruženo no-
vinarima i dugo, pre uvodne reči, razgovaralo o
Karađorđevićima. Pitalo se i odgovaralo: šta je sad
sa njima, koliko ih ima, ko je među njima kome šta, gde i kako

40
žive, kako se ko snašao, ko je bio u prilici da se sretne sa ne-
kim od njih i kako Li sada razmišljaju? Ispostavilo se da Ijudi
vole o tome da razgovaraju. Povod za skup bila je ideja da se
u Topoli podigne spomenik kralju Petru Prvom. U avgustu se
inače navršavalo sedamdeset godina od njegove smrti, ali je u
nedostatku vremena predloženo da se posao završi do Pe-
trovdana idućeg Leta.
Istaknute su zasluge bivšeg vladara za razvoj same varo-
ši, jer je on izgrađio ne samo Oplenac već je od svog novca
dao da se podignu bolnica, česma, vođovod, električna cen-
trala, put i rtiz drugih objekata. Zaključeno je, posle više dece-
nija, da je Topola, u stvari, sva u znaku kralja Petra! To što
nijedna ulica u gradu nije nosila njegovo ime, ni ikojeg Kara-
đorđevića, i što je čitav kompleks muzeja, uključujući i crkvu i
Karađorđev konak, do prethodne godine nosio ime jednog
partizana, nije smetalo da se donese ovako komotan zaklju-
čak. Grad je od Drugog svetskog rata tavorio, ne povećavajući
česlito ni broj stanovnika (rastao je samo broj neoženjenjh i
neudatih), stručnjaci su odlazili iz letargične sredine, a u Do-
mu kulture je davno završena poslednja bioskopska pred-
stava...
Na prethodnom sastanku, mesec dana ranije, usvojen je
spisak članova Odbora. U Odbor su predloženi uvaženi umet-
nici, naučnici, privrednici, dvojica akademika iz Beograda,
radnici rnuzeja i regionalnog zavoda za zaštitu spomenika
kulture, predstavnici republičke i lokaLne vlasti i jedan član
SUBNOR-a iz varoši. Počelo se sa konstatacijom da bezmalo
polovina pozvanih nije prisutna. Sekretar je preneo usmenu
poruku višeg muzejskog savetnika iz Beograda, na koga se
nije ni računalo, da je kralj sam sebi za života podigao spome-
nik kakav je želeo i da akciju smatra bespređmetnom. Ko-
mentara nije bilo. Više je iznenadilo odsustvo ekstravagan-
tnog slikara koji se, u poslednje vreme, isticao srbovanjem.
No, kao što obično biva, zaključilo se, u vezi sa svima odsut-
nima, da »koga nema, bez njega se može«.

41
 Posle usvajanja zapisnika sa prošlog sastanka, diskusija
je, po dnevnom redu, započela oko izbora lokacije i utvrđivanja
kriterijuma za izgied spomenika. Pre formalnih razgovora,
sticao se opšti utisak da varoš jedva čeka da dobije impozan-
tan spomenik, negde u centru, kako bi vratila svoj istorijski
identitet i pokajaia se za poluvekovni zaborav pravih vred-
nosti. U sklađu s tim, zaista, jedan od prvih govornika, knji-
ževnik i prevodilac iz Beograda, nadahnuto je opisao svoju
viziju kralja-ratnika na zaigranom konju, u bronzi, koji dorni-
nira proširenim i uređenim centrainim trgom. ideju prihvati
bradati arhitekta i razvi na zidu plan Topole sa projektom pla-
toa i svim prilazima. Opštinari primetiše da takav posao zah-
teva i vreme i velike pare 1 da ga nije moguče izvesti za godi-
nu dana: nekoliko starijih kuća oko trga bi trebalo srušiti, a
teško da će se tek tako moći nagoditi s Ijudima koji u njima ži-
ve. Priča se nađoveza i na nazive ulica, pa većina predloži da
se pokrene inicijativa oko vraćanja starih, predratnih naziva.
Usprotivi se jedino stari partizan, smatrajući poslednju ideju
vandalskom!
Rasprava se oduži više od dva sata. Želje su usklađivane
sa mogućnostima. Već se pitalo da li je neophodno izlivati i
konja i da li treba uiaziti u bilo kakve imovinsko-pravne od-
nose sa varošanima. Po mišljenju ijudi iz Zavođa za zaštitu
spomenika trebalo bi, ako se već hoće nešto raditi, lokaciju
ipak potražiti na brdu, na prostoru između crkve i vile. Drugi
primetiše da bi se time, rnožda, narušio izgled zadužbinske
celine, protivno zamisli onog kome se spomenik podiže. Na
stranu Ijudi iz Zavoda stade predstavnik republičke vlasti i
potvrdi da je mesto spomenika na Oplencu, a ne u gradu; pri
tome, reče, trebalo bi povesti računa da kip veličinom ili bilo
čim ne ugrozi značaj crkve; morala bi se, dodađe, poštovati
skromnost samog kralja. Bogati privrednik predloži da se
napravi jednostavna »bistica« kojoj je mesto u crkvi, kod ula-
za; na taj način posetiocima bi odmah bilo jasno ko je ktitor.
Istoričar umelnosti mu objasni da u priprati (na ulazu), sa

42
đesne strane, postoji ogromna ktitorska kompozicija na kojoj
je pređstavljen Petar Prvi sa modelom oplenačkc crkve pred
Bogorodicom; takve kompozicije postoje, po jednom pravilu,
u svim srpskim zadužbinama; uz to, vodiči svakom posetiocu
posebno objašnja\'aju predstave u mozaiku, a počinju, narav-
no, od priprate. Drugi član pomisli da bistu onda treba sme-
stiti u vilu...
Književnik s početka điskusije, zanemeo što kralj lako iz-
gubi konja, a kako sluša, polako ostade i bez opasača i bez no-
gu, natera sebe da opet progovori pa zamoli Odbor da se ne
odriče ideje o celovitoj figuralnoj predstavi, makar je morali
»sklanjati« iz varoši na brdo. Čika Pera je, naglasi, bio veliki
ratnik koji ima konjanički spomenik i ulicu sred Pariza; stoga
se, valjda, mogu izdvojiti sredstva makar za pešaka u unifor-
mi! Doduše, reče da bi trebalo prodiskutovati o tome da li se
može i da li se sme spomenik prilepiti monumentalnom kom-
pleksu Oplenca.
Dvojica akademika, koji se do tada retko javljaše, naturiše
naočare i opomenuše prisutne da je vreme sve kriznije za bilo
kakva veća financijska ulaganja. Zato, oni vide reženje u skrom-
noj bisli ukomponovanoj u ambijent parka. Možda bi najbolje
mesto, rekoše, bilo ispred same vile; svaka druga ideja zahte-
vala bi šire arhitektonske pripreme. Zaključiše da bi ovo bilo
iogično i zbog ostalih članova dinastije, naročito vladara; sva-
ki ođ njih vezan je za određeni deo varoši ili brda: Karađorđe
i njegov sin, knez Aleksandar, po nekom pravilu, pripadaju
TopoLi, a kralj Petar i njegovi naslednici pripadaju Oplencu;
kasnije bi, nastavljanjem akcije, i ispred ostalih vila mogla da
se izradi po jedna bista. U uslovima konkursa, od umetnika bi
trebalo zahtevati da izrade realistički portret, bez kape, prema
nizu fotografija koje bi im bile dostavljene; vrstu materijala od
kojeg bi se rađilo, kao i precizno mesto postavljanja, trebalo bi
odrediti na idućem sastanku a za njega se mogu pripremiti si-
mulacije od stiropora.

43
 Predsednik odhora, kraljev biograf i profesor univerzite-
ta, posle preglasavanja sleže ramenima i zaključi da će se рга-
viti jednostavno i realističko spomen-obeležje negde na pote-
zu od kuće prema crkvi, zakaza idući sastanak za mesec dana
i zaduži sve članove da porazmisle o tome koga bi trebalo
pozvati u žiri i sa njima razraditi uslove konkursa. KraJju po-
bedniku ne bi suđeno da vaskrsne na ulicama Topole, ne nađe
se za njega nijedno mesto u varoši sem tu ispred kućnog рга-
ga. Ali, da ne bi štrčao i narušavao izgled sopstvene crkve, i
kvario celinu sopstvenog dvorišta, oduzeše mu i konja, i noge
iz uzengija, i sablju, i uniformu, i kapu s glave... I tako oni ko-
jima je čika Pera - zadovoljan i u ratu i u miru pasuljem iz ka-
zana i običnom vojničkom uniformom umesto skupih odela -
gradio državu, širio granice, podizao crkve, škole, bolnice, si-
rotišta, puteve - sada, presiti i debeli, rekoše da nernaju pare
za njegov spomenik.

ut ka Prijedoru. U selu s istaknutom džamijom, u

krajoliku ispod grebena Kozare, počinje da tutnji
oko nas kao da nadleće helikopter. Kola se nagi-
nju, teturaju i staju. Dekaju spreda vrata kabine i
Bojić razočarano viče: »Ode guma!« Iskačemo svi i gledamo
šta nam valja raditi. Ostah kamioni rukću i obilaze nas, a voj-
nici ispod cirada, kako vide šta nas je snašlo, dobacuju u šali
da sabotiramo! »Je 1' nam zavidite?« vičemo i mi za njima. Re-
zervna guma, s mukom nameštena, takođe nije ispravna. Te-
hnička kola na začelju kolone upravo promakoše. Koga sad
zaustaviti?
Na svu sreću, prijatelji sami staju. Jedan kamiondžija, s
prijedorskom registracijom vozila, predlaže da se oba točka

44
ubace kod njega i da se, zajedno sa nasim vozačem, ode do
grada, kod njegovog prijatelja, privatnog vulkanizera. Nema
druge. Njih đvojica sedaju i odiaze niz drum a mi ostajemo da
ćekamo.
»Sad nemamo ni vozača, ni dovoljno točkova«, kaže Ra-
dojko i briše znoj s čela.
»Kad ćemo stići kolonu?«
»Nek nam je sad Bog na pomoći.«
»Ajd' da se vratimo!«
»U, kaki si pametan?«
»A, gde, gde si mislio da se vratimo?«
»U Srbiju.«
»Jest', pa da nas posle okače za muda!«
Sunce je već visoko, žeže. Nikoga nema da naiđe. Kuće
su, i sa jedne i sa druge strane, udaljene od puta. Nigde ni so-
kaka koji se odvaja prema njima - svuda samo spržena travu-
ljina, do kolena. Odižem dvogled. Napred, blizu mosta, sa
đesne strane, vidim bunar, kraj njega šumarak, hlađnjak od
vinove loze i starinsku kućicu. Krećem bez razmišljanja. Bojić
viče za mnom i pokazuje mešinu za vodu:
»Id' de, bar, ponesi i nama!«
U dvorištu, na klupici, prekrštenih nogu sedi mladić mo-
jih godina i puši. Javljam mu se i molim da dohvatim kofu vode.
On skače, predusretljivo, i uzima sam da vrh bunarski točak.
Dodaje mi i lonče a onda, u gumenim opancima i pohabanim
pantalonama, trči u kuću i donosi sapun.
»Kako se zoveš?« pitam ga.
»Hasan.«
Pređstavljam se i ja njemu i pružam ruku.
»A, kako se zove ovo selo?«
»Kozarac.«
»Koliko ima do Prijedora?«

45
 »Tu je Prijedor, odma'!«
Skidam košulju a on me poliva do pojasa. Osvežen, kao
nov, oblačim se, prtim mešinu i krećem, ali me on ustavlja:
»Hoćeš li kafu? Imaš li vremena?« Osvrćem se na moje
drugare kod kamiona i objašnjavam Hasanu šta se, zapravo,
desilo. On na to kaže:
»Ama, zovi i njih!«
Ovakva prilika se ne propušta... Sad sedimo svi na klupi-
ci, za stolom pod hladnjakom, i razgovaramo sa Hasanom,
njegovom majkom i mlađim bratom. Pitamo za domaćina.
Kažu - umro pre tri godine. Siroma...
Kafenišemo i jedemo pitu. Jadikujemo zbog rata, Tuđma-
na, ustaša i čudimo se, zajedno, šta to iz čista mira i bez potre-
be počinje da se dešava...
Tražimo telefon. Pokazuju žutu, spratnu kuću preko puta
i kažu da je gazda »fini ćojek, nastavnik«, razumeće, kažu, a
uostalom - vojsci se uvek izlazi u susret.
Ja opet krećem prečicom u izviđanje. Gazim visoku travu-
ljinu i ulazim u lepo dvorište okruženo živom ogradom. Zvo-
nim. Niko ne otvara. Obilazim oko kuće jer mi se čini da čujem
glasove u avliji. Ni tamo nema nikoga, ali baštenske stolice su
čudno neraspremljene, sa tanjirima i hranom na stolu. Vičem:
»Domaćine...!« ali ostajem bez odgovora. U povratku - još
jednom pritiskam zvonce, razočaran, i slučajno rukom hva-
tam za bravu. Vrata se otvaraju... Duboko u hodniku stoje
troje odraslih ljudi, s detetom, jedno do drugog, kao za poro-
dičnu fotografiju; devojčica uspeva da se istrgne i zamakne u
sobu. Trenutak-dva gledamo se zbunjeno, a onda se smejemo,
više sami sebi, nego uzajamno. Objašnjavam da bi mi trebalo
da se poslužim telefonom, da ću platiti i izvinjavam se zbog
uznemiravanja. Oni, opet, govore da su upravo ušli u kuću, s
doručka, i da nisu čuli zvono. Donose stolicu na hodnik i
stavljaju je ispred telefona. Ljubazni su. Dok okrećem brojeve,
nude kafu, ali ja zahvaljujem jer sam upravo popio u komšilu-

46
ku. Ra/.govaram, najzad, sa svojim ocem a posmatram kako
snajka unosi u kuću posuđe. Gazdarici u Beogradu ostavljam
poruku za devojku. Pozivam i Jasnu na broj u Dubrovačkoj,
koja prvo vrišti od sreće kad me čuje, pita odakle zovem i da
li sam uspeo da se javim roditeljima, a onda priznaje da su u
zgradi na Dunavskom keju broj 20 svi u »bedaku« zbog Deja-
na koji je otišao pre dva dana, ali i zbog mene, naravno; kaže
da često odlazi tamo; dok je slušam mahinalno vadim iz le-
vog džepa bluze sličicu »Panter Pante« sa žvake koju sam
preneo iz zadnjeg džepa farnrerki u uniformu, i sećam se ple-
menitih očiju one devojčice ispred zgrade na Dunavskom ke-
ju. Nisarn je upitao ni kako se zove..., prođe mi kroz glavu, a
baš bih voleo da znam. I ne znam zbog čega mi baš ova njena,
dečija sličica pruža nadu da će sve biti u redu. Čuvaću je...
Snajka pere tanjire, sluša šta pričam i, onako veselog izra-
za, smeje se i namiguje mi. Moli da ne zamerim - ispalo joj je,
eto, simpatično. Razgovor sa svojima i poruka koju ostavljam
psihički me okrepljuju. Ambijent kuće u kojoj sam, prostor
gde se mirno i normalno boravi, podseća me da ni sam, inače,
ne živim u nikakvom kamionu i da ću, ako Bog da, opet neka-
da leći u krevet i konačno se naspavati...
Upadaju Vranković i Rajević i takođe mole da se posluže
telefonom. Pitaju mene što ih ne vičem i ne javljam da sam u-
speo u »akciji«. Domaćin mi odbija novac i vodi me pozadi, u
dvorište, da me ponudi grožđem. Pruža mi u ruke dve pune
kese i govori:
»Nek vam se nađe za usput!«
S puta viče Mihec, naš vozač, i objašnjava da je guma već
nameštena. Čovek koji ga je dovezao pozdravlja se s nama,
soda u kabinu i odlazi. Oko nas se okupljaju deca iz sela na
poni-biciklima, s prepunim torbama i kesama jabuka, krušaka
i grožđa. Kaitović uzima plavokosu devojčicu u ruke, odiže
je, ljubi i pita:

47
 »Hoćeš li ti, lepotice, kad odrasteš, da budeš moja snajka?
Imam sinčinu za tebe! A?«
Bojić viče da uskačemo i krećemo. Mihec okleva da uđe
jer se hvali da je u Prijedoru doručkovao džabe u kafani. Vul-
kanizer je, priča, za to vreme zamenio obe unutrašnje gume
novim, i to bez dinara!
»A obojica su, i ovaj šofer i taj njegov ortak, vulkanizer,
muslimani!«
»Pa, šta?« kaže Bojić.
»Pa, ništa...«
»Jes' ti, blago meni, držo jezik za zubima?«
»Kako misliš?«
»Da nis' šta izlan'o?«
»E, sađ, ja sam lud, pa treba ti da mi kažeš šta smem da
pričam ...«
»Ne znam, ti ističeš da su obojica muslimani.«
»Hoću da kažem da su dobri ljudi.«
»Niko to ne spori.«
»A, truća se da će se i oni dići protiv nas...«
»Ajd, ajd, ulaz' i ne seri!«
Krećemo i mašemo deci što nam osmesima i ručicama že-
ie srećan put...
Kolonu sustižemo mnogo pre Bosanskog Novog, u jed-
nom srpskom selu, usporenu i skoro ustavljenu od naroda.
Još od Prijedora i sami više puta zastajkujemo jer se svet, suz-
nih očiju i kličući, sleže kraj puta, iznosi rakiju, pruža flaše i
nazdravlja nam. Deca vrište, aplaudiraju, dođaju nam voće i
slatkiše. Meni pada u ruke kesa »smokija«. Odrasli umeju da
istrče pred kamion i da traže da nas, sve do jednog, izljube. I
nama kreću suze, kao da tek sad shvatamo zašto smo pošli.
Jedan čiča ide кгај naših kola i govori, odižući prst, da je iz tog
kraja prvi regrut Srbin, posle rata, otišao u vojsku, tek šezde-

48
set prve. Sve je to, kaže, posledica »čišćenja« Kozare od strane
ustaša, četrdeset druge.
»Ali«, stari poskakuje i stiska pesnice, »htjeli bi to oni
opet, e, neće moći jer ste vi, braćo, sad sa nama!«
Sa leve strane, stopljena sa zelenilom pejzaža i bogatija
vođom nego što sam zamišljao, prikrada se i beži od asfaltne
trake reka Sana. Kod Novog gledamo njeno široko, prelepo
ušće u U n u ...
l’rodužavamo desnom, bosanskom obalom prema Kostaj-
nici, Preko Une bacamo poglede na suprotnu stranu i ma-
lo-malo tmemo pred prizorima zgarišta srpskih i hrvatskih
sela. Zurimo u grupice nekadašnjih kuća na kosinama, surva-
nih krovova, u pustoš sablasno zjapećih razrušenih i spaljenih
domova, srećom dovoljno udaljenih od naših nepriviknutih
očiju.
»Zar je tamo nekad neko živeo?«
»Naravno, do pre par meseci...«

(Iz pisma Ivatti, 3. јипа 199...)

ada ću ti ispričati o nečemu što se dešavalo na Vi-
dovdan, posle podne, a što me je pođsetiio na sa-
držaj jednog tvog ranijeg pisma. Kao što vidiš,
imena ljudi namerno izostavljam, ali oni koji su
bitni, mislim da su prepoznatijivi...
U galeriji Petrove kuće, pred mnoštvom znanica, otvori se
izložba slika i crteža poznatog umetnika iz Beograda. Temat-
ski je obuhvaćena duga istorija Srba, negde od kneza Lazara
pa sve do kralja Aleksandra. Motivi su bili vezani za narodne
epske pesme i predanja, pa su takve naslove nudile i same sli-
ke, često sa širim objašnjenjima događaja i navođenjem imena
svih prikazanih junaka. Time je simbolično, slikom i rečju,

49
obeležavana šest stotina druga godišnjica Kosovskog boja i
sedamdeset sedma godišnjica Sarajevskog atentata. Sve ovo
želeo je da naglasi i likovni kritičar pozvan da otvori izložbu.
Autor se pojavio sa zakašnjenjem, ušao na sporedni ulaz i
kroz špalir gostiju prekoračao polako, bez jedne reči, odeven
u crnu mantiju, s neobičnom beretkom i visoko podignutim
štapom. Dva dana ranije, dok su pokušavali da spakuju slike
u kombi, video sam ga, u farmerkama i majici, kako iznervi-
ran sočno psuje sestru sopstvenoj slici, spreman da je izgazi...
Ali, sada je započela predstava i on više nije bio običan smr-
tnik. Smestio se u upletenu fotelju, zabacio pogled negde u
neodređenom pravcu, u daljinu, preko ljudi kojima je stajao
dah...
...ja se uvek (udim (a moguće i da se divim) Ijudima koji su u
stanju da o kakvoj siici naširoko govore dok samo platno ćuti, pisala
si pre tri godine. Tada mi se čini da je to veština nezavisna od kon-
kretne slike, veština za sebe, kao bukvica, koja može biti preneta i na
drugačiji sadržaj. Ako je umetnost plemenita i misaona veština, on-
da i izražavanje u bilo kojoj od njenib grana mora biti jasno, dotera-
no i lepo oblikovano. Sadržaj može biti dubok jedino ako jeform a jasna.
Slike kojima trebaju tumači, koje negovore same, po mom mišljenju
ne žive u svetu medija koji šaije poruke, koji izaziva plemenita ose-
ćanja i približava čoveka Bogu...
Hm, je Г se sećaš? Još si rekla:
.. .Slikarstvo dvadesetog veka pojavomfotograftje i fihna izgubi-
lo je značajan deo svoje misije, ali nije. izgubiio svrhu. Pomišljam da
je praislorijski čovek iz pećine Altamira, pokušavajući da naslika go-
veče u pokretu, bez štafelaja, brda kupljenih boja i idealnog osvetlje-
nja, imao iskrenije nadahnuće od mnogih savremenih slikara. On
nije želeo nikoga đa obmane. Iza onog što je ostavio na zidu pećine
tutnje vekovi, kao krdo za koje mu je bio prikovan pogled kada je
shvatio da njegova ruka ntora napraviti nekakve linije na kamenu,
nalik na one koje su parale ravnicu i ostavljale prašinu iza sebe. Ono
što ga je nateralo na pokušaj, što тпи je ulilo nadahnuće, bio je nje-

50
gov taleimt. O tome svedoči svega nekoliko poteza koje je napravio.
Čineći ih, on je znao šta hoće da predstavi ali je opel, verovatno ne-
zadovoljan sobom, odustao na pola posla. Mnogi savremeni slikari
nemaju deo njegove samokritike. Oni šaraju li, šaraju ... Već nekoii-
ko decenija oni beže ođ sveta realnosti i stvaraju svoje svetove oblika
i boja. Krenuli su za onima koji su hteli ali i umeli da govore jezikom
simbola. Ti prvi begunci imali su razloga, ali su znali i da barataju
novim oružjem, kao i starim. Verovali su u svet humanosti, drugači-
ji od realnog, i tražili do tada neizmišljena sredstva da pomognu čo-
večanstvu. Prepuni iiuzija, kao, uostalom, svi umetnici, u tome su
shvatili svoju misiju. Pojednostavljivali su lege artis složenu i
tmurnu svakodnevicu, ijudske figure i predmete iz prirode na počet-
ku i do geometrijskih oblika, ali uvek u dopadijivim kompozicijama
koje su govorile, ubeđivale i budile plemenita osećanja.
Za njitna je, međutim, krenula i armija neregrutovanih slikara
(ili iz lošili regrulnih centara), prosečnjaka koji su tražili slavu u te-
mama a ne u svojoj snalailjivosti da je obrade. U svakorn narodu i u
svakom trenutku postoje takozvane velike i male teme. Uporedo sa
njima postoje ne takozvani, već stvarni veliki i mali umetnici. Tu se
stvari često zamene, jer veliki umctnici jesu obično žrtve svojih ie-
nm, izmučeni su i retko udovoljeni. Mali umetnici, katkad nevični i
običnoj tehnici crtanja, često se hvataju veiikih tema i nesvesno, kat-
kad i bezbrižno, tonu zajedno sa njima. Nedostatak kvaiiteta nađo-
knađuju hiperprodukcijom, ekstravagantnim izjavama, ponavljanjem
i prepoznatljivošću motiva, političkom osetljivošću teme, obaveznim
potpisom i uspehom na tržištu. Koristeći isti materija! (platno, uije,
boje, četkice i ostalo što se nabavlja u prodavnici) i oponašajući for-
mu znalaca, oni, paralelno uz njih, stvaraju jedno lažno slikarstvo.
Kao i ostale iažne vrednosti, prepuštene sudu onevaspitanog naroda,
оно se lako institucionalizuje i proglasi za veličinu u poretku gde
gazduju nemerodavni, laici i poluistine. Sve se tada uobiiči i organi-
zuje da podscća na kakav obred. Izložbe se otvaraju pred odabranim
zvamcama, na značajne datume, na važnim mestima, a kritičari u
uvodnom slovu govore kao sveštenici - samo pohvale. Svega bude
osim snage koja potresa dušu...

51
 E, tako se i toga poslepodneva na Opleneu iskupio oda-
bran svet, datum je bio značajan, historijski, umetnik je bio
poznat i na zidovima je visilo mnoštvo njegovih slika koje bi
trebalo da probude nacionalni zanos. Stariji su još uvek imaii
osećanje da rade nešto pomalo nedozvoljeno, da prkose sop-
stvenom metabolizmu, a miađi da prisustvuju jednom u nizu
događaja koji, u najmanju ruku, otvara novo doba. Likovni
kritičar je dugo, nadahnuto govorio o nadrealisti kojem je srp-
stvo od početka karijere bilo osnovni predznak (i pored nevo-
lja sa komunistima), a istorija i pravoslavlje izvor pouka i
inspiracija. Stoga, reče, nije slučajno što se u ovako teškom
trenutku koji zahteva nove Obiliće, Sinđeliće, Mišiće, otvara
ovakva izložba na brdu koje je hram srpstva u dvadesetom
veku. A naš narod, izigran u sopstvenoj državi i pred novim
opasnostima, nalazi se na prekretnici... Priča je bila dobro
uobličena, slike su pohvaljene ali na njima samima ne beše
mnogo od onog što kritičar reče. Konfuzne kompozicije pre-
natrpane loše nacrtanim, uniformnim likovima ispod ili iznad
raznih kupola, crkvenih zvona, šajkače i zulufi, govorile su
nerazumljivim jezikom same od sebe, a kamoii da su pravile
spoj sa publikom i rečima kritičara. Nešto je u svemu ne-
dostajalo. Nešto zbog čega u celom tom spoju teme, pozvanih
ljudi, istorijskog trenutka, mesta, datuma i izgovorenih reči
nikome ne krenuše žmarci uz kičmu! Možda je nedostajala još
samo jedna nova i snažna rečenica, koju su kod nas znali i sle-
pi pesnici, ili bar jedna dobra slika koju bi neko iskreno razu-
meo. Ovako, sve je ostalo na nivou improvizacije nečeg stvar-
nog. A to stvarno, čudno, kao da na kraju niko nije ni očekivao
niti znao kako izgleda. Ravnodušno i zadovoljno, kao po sva-
kom obavljenom poslu, svi su se posle govora razišli po gale-
riji ili izašli na dvorište, pod sjenicu, sa čašicom u ruci, paleći
cigaretu. Umetnik uze štap i na isti način, teatralno, napusti
vilu u pravcu vozača i automobila. Kritičar pre odlaska stiže
da na miru ispije čašu soka; kad je zgrabio tašnu ličio je na po-
pa koji je svetio vodicu i žurio dalje kroz selo, ali se ipak pri-
hvatio tog jednog pića tek da ne uvredi Ijubazne domaćine.

52
 Oblačina iznad šume nagoveštavala je kišu. Uparađeni
gosti, zadržani na partv baru, nastavili su uz sendviče i viski
da razvijaju svoje koncepcije nacionalne strategije, nabeđivali
se, pljuvaii komunizam i oduševljavali zakikotane đarne i se-
kice sa poslužavnicima. Hvaijeno je usput vreme, prijatna
hladovina tu, sa zapadne strane vile, jer bi sunce na zalasku,
rekoše, svojim crvenilom smetalo pogledu. O izloženim slika-
ma i govoru povodom njih niko više nije ni razniišljao. Prepu-
na galerija umetničkih slika ostala je da visi poput tapiserije
nn zidovima...
Nekada davno, kažu, pre Platona i Aristotela, stari Atinja-
ni pali su u očaj što su im susedni Megarani ispred nosa zau-
zeli ostrvce Salaminu, važan štit za odbranu luke. Posle više-
godišnjih pokušaja da je vrate ratoni. izgubivši nadu i rnnogo
mladih ljudi, rešiše da je se odreknu posebmm zakonom: za-
prete da će svakog ko pomene da se još jednorn krene u po-
hod kazniti, ni manje ni više nego smrću! Tada se pojavi mud-
rnc Solon, pope se na kamen da ga svi vide i u dahu ispeva
elegiju kojom svoje sugrađane opet pozva u rat_! Pesma je
tako snažno prostrujala kroz krv okupljenog sveta, da su od-
mah oboriii zakon, krenuli za Solonom, potukli Megarane i
zauzeli Salaminu! Atinska luka bila je spasena.
Da je Solon ispevao nerazumljive ili nedopadljive stihove
a potom, prezadovoljan sobom, pogledao sa visine sugrađane
i napustio trg, Atina se, možda, nikada ne bi rnzvila u antičku
metropolu.
Devedeset prve Srbi nisu imali Solona, a ni sami nisu
mnogo ličili na stare Atinjane. Imali su zato mnogo Salamina i
naoružanih Megarana na njima, mnogo više nego što su za-
mi.šljali...
Na Oplencu, pola sata po umetnikovom odlasku, kroz
\rata gaierije na stepenice izađe dama u zelenoj haljini sa du-
bokim dekolteom, sva zajapurena; osvrtala se levo i desno
prema gostima, pokušavajući da nešto saopšti: - G os... Gos-

53
podo! U Sloveniji je počeo rat! - Neko se nasmeja njenoj us-
plahirenosti, a muški glas ispod hladnjaka odgovori joj: -
Gospođo, niste u toku! Rat je počeo još juče! - N isam ... nisam
znala. Sad sm o... Gordana i ja, slučajno upalile televizor u
kancelariji. Prikazuju! Pravi rat! Ginu naši m ladići... - U ratu
sc gine... - Ali, vidi se krv, i ranjene kako nose! - Ima takvih i
na njihovoj strani. Mnogo više. - O, Bože! uhvati se žena za
glavu i ponovo, sa zvukom zvonceta iznad vrata, nestade iza
stakla.
Blesnu sve unaokolo i prolomi se grom ...! Za njim još
jedan, jači... Pirnu i vetar a po betonskoj stazi zašareniše se
krupne kišne kapi. Gosti zgrabiše čašice i zatrčaše se, odjeđ-
nom svi, uz stepenice prema vratima.«

odne. Kapetan Kaitović i ja stojimo na mostu u

Kostajnici i gledamo Unu, široku, svetlucavu, ze-
lenkastih virova. Zabavljena sama sobom, kao kak-
va ogromna životinja, reka izgleda spokojno kao
svako ko pamti mnogo. Siguma u svoju večnost, teče nedo-
pustivo mirna između Ijudskih tragedija koje se kraj nje i nad
njom nadnose.
»Ratovi su za nju prolaznost. Ljudi koji se ovako kao nas
dvojica nadnose preko ograde i zure u talase, u stvari su sami
talasi, siluete, treptaji u njenom životu...«, govori kapetan pa-
tetično, sa zadrškom, zagledan u daljinu. »A, uopšte i biti živ,
šta to, zapravo, znači?« obara pogled i upravlja ga u maticom
oderanu obalu. »Već sama ova uniforma što smo je navukli
pre neki dan, znači, u stvari, naš poslednji pristanak da se us-
koro susretnemo sa smrću. Je Г tako? Znači li to da kroz koji

54
dan inože biti da nas više nigde ne bude, da nestanemo, pres-
tanemo da postojimo, a da opet ovo sve ovako ostane, i bez
nas, kao i sada, sa nama?«
»Da reka i dalje svetluca spram sunca, spokojno, i da do-
čekuje na mostu i obalama nove ljude koji će grčevito misliti o
životu i smrti, i nikada se na nju neće ugledati«, ponesoše me
njegove patetične reči.
»Da. Evo, stojimo ovde nad rekom, između dva grada.
Onaj levo je mrtav, nadživele su ga i one kuće što im krovovi
nemo gledaju ovamo, ovaj đesno je živ, ali prepun ljudi u uni-
formama. Ovaj most je granica između života i smrti.«
»Jedan političar kaže: - Ako bi trebalo da Una bude grani-
ca između Srba, popićemo je.«
»Nadahnuto, da. Ali to kaže čovek, prolazno biće od рга-
oca Adama naovamo, a Bog je rekama dao večni život.«
»I večnu mladost i večnu starost, istovremeno i zauvek.
Reke su jedina stvorenja koja uvek žive i u svome rađanju, i u
svome detinjstvu, i u svojoj mladosti, i u najboljim godinama,
i u spokojnoj utoci, smrti, koja je istovremeno i produžetak vr-
ste.«
»Uvek postoje i u svojoj smrti koja je istovremeno produ-
žetak vrste. Da nas sluša neki biolog, ala bi nas ispljuvao! Za-
nimljivo...«
»Njima uopšte ne nedostaju uspomene, one sebe uvek
imaju u svakoj dobi!«
»Eh, možemo filozofirati do sutra! A danas je, pored osta-
log, vašar u Šapcu! Da sam makar tamo, kad već ne mogu na
dan slave da budem kod kuće?«
Iz Hrvatske Kostajnice vraćaju se neki radoznali vojnici i,
užasnuti, pričaju da su videli ljudsko telo spaljeno na ražnju,
pravom pravcatom, i tako ostavljeno, a na zgradi opštine, iz-
nad ulaznih vrata, odsečenu, poluistrulelu glavu sa šahovni-

55
com na kapi. A nigde, kažu, žive duše u gradu. Nigde nijed-
nog čoveka.
Kaitović i ja, prekinuti u priči, krećemo za ovima natrag
na bosansku stranu. U dugačkoj ulici, kod crkve, ima na stoti-
ne vojnika i parkiranih kamiona. Priča se da su sve prodavni-
ce ispražnjene za tili čas i da pivo nema više gde da se kupi.
Otkopčanih bluza, raspojasani, neki sa izukrštanim redenici-
ma preko grudi i sa mitraljezima na ramenu oponašaju juna-
ke iz partizanskih filmova. Psuje se, galami kao pod šatrom,
ali se ne peva, vaijda zbog treme koju svako oseća.
Brigada se posle samo jedne noći putovanja kroz Bosnu
nalazi na drugom kraju, od Drine na Uni. Ovde, pak, ni od
koga nije dočekana i u komandi se ne zna šta bi trebalo dalje
raditi sa ovolikim ljuđima. Meštani, policajci, objašnjavaju da
otkako je kapetan Dragan oslobodio Kostajnicu, onu preko re-
ke, ovde nema rata. Grad je ponovo pod kontrolom Srba, ali je
stanovništvo izbeglo još kad su ustaše upale.
»To smo svi znali i pre«, progovara neko od naših. »Valjda
smo došli da je čuvamo...?«
»A, ne«, čuje se posle. »Brigada mora natrag, đo Banjalu-
ke. Posle će se videti šta će zatrebati!«
»Znali smo!« opet neko pametuje, »samo smo demonstri-
rali silu! Da se Hrvati, kad čuju, uplaše, a ovi Ijudi ovde da se
ohrabre. Da vide da smo sa njima! Da vide da možemo za jed-
nu noć da se stvorimo pred njima, naoružani do zuba! Nije to
loša ideja!«
»Znači, nema ništa od ratovanja! Super!« čuje se iz gomi-
le. »Natrag do Banjaluke, to bi značilo: da ustaše znaju da
smo blizu! Koji dan dok sve prođe, pa ćemo i kući. To mi se
sviđa.«
»E, pametni' li komandanata!? Izdrndaše nas dovde pa
odma' natrag.«
»Za čije babe zdravlje? Zna li se ovde ko pije, a ko plaća?
Ovoliki narod, za džabe!«

56
 »Ćuti, samo nek nas oni lepo vrate. Prvo do Banjaluke, a
posle polako i kući. Vidiš da rata nigde i nema!«
»Dobro je, dobro je! Taman sam se bio opokojio...«
Brigada, zaista, najpre u velikom neredu, a potom, od iz-
laska iz grada u kakvoj-takvoj koloni, kreće ka Novom.
Na raskrsnici, posle izlaza, nekoliko vozila, među njima i
štabna kola, zastaju kraj puta. Odatle kroz dvoglede i jedan
snajper bacamo poslednje poglede preko reke na hrvatsku
stranu. Kroz nabujale i ponegde nažutele krošnje štrči toranj
katoličke, a nešto dalje i pravoslavne crkve. Crveni krovovi
uz bedem, ispod kojeg čuti mrtva varoš, čuvaju, kao pod sku-
tima, stare, visoke kuće, rrrnoge još iz austrijskih vremena. A
onda se durbini naglo usmeravaju ukoso, uz brdo, zapađnije,
jer neko klikće:
»Eno čoveka!«
»Gde? G de...?«
»Eno ga! Blizu vrha! Između dva šumarka, na proplanku.
Gledaj kuda pokazujem nikom! Ne tamo, malo Ievo, sad još
gore, jo š... Tamo!«
Kroz dva okrugla vizira, pribiižena, vidi se, zaista, si-
ćušna ljudska prilika, u beloj atletskoj majici i plavim pantalo-
nama, kako se saginje i radi nešto na zemlji. Nekoliko koraka
iza gazi i starica, u crnoj marami, isto se saginjući.
»Šta li rade?«
»Nešto na zem iji...«
»Da Г su iz Kostajnice?«
»Đavo će ga znati!«
»Bog te... ts!«
»Koliko li ima do njih, odavde?«
»Možda, kilometar, kilometar i po...«
»Tako i ja mislim: kilometar i jače...«

57
 »Ajte, ljuđi, do Banjaluke je mnogo više!« viče neko od
oficira. »Aj'mo, stvamo! Uskači u kola! Pokret!«
I krećemo opet prema Banjaluci, skoro sa olakšanjem, ra-
dosni, a ne znamo da bi trebalo odatle da budemo upućeni u

asna je one noći, kad smo tešili Dejana, ostala da

spava u svom stanu, odnosno kod mene, aJi u
dnevnoj sobi u kojoj je nabacala jastuk i posteljinu
na trosed. Sa njom je bila i Milica, njena cma mačka,
koja je do pred svitanje mimo spavala, a onda je dva-tri puta
kroz otvorena vrata upadala kod mene u sobu, njuškala me
po licu i tabala po leđima. Tražila je čak, mjaučući, da joj otvo-
rim vrata na terasi gde je, u sandučetu s peskom, obavila fi-
ziološku potrebu; kad sam tada, uz mrmljanje i negodovanje
ustajao i klatio se uz vrata čekajući da šapice zagmu pesak iza
sebe, kako bih se ponovo skljokao u krevet, pitao sam se: šta li
će me još snaći do jutra?
Onda sam počeo da sanjam ogromnu bolničku sobu, kao
kakvu halu, okrečenu u blještavo belu boju, sa bezbroj prostih
metalnih kreveta, u dva reda, na kojima su, ispod belih čarša-
fa, virile samo bose mrtvačke noge, u beskrajnom nizu.
Pre nego što sam primetio da se jako sunce kroz spuštene
roletne uvuklo u sobu, zazvonio je telefon i ja sam, pod stre-
som vraćen u javu, drhtavom rukom dohvatio slušalicu sa
vitrine. Veliki sat na zidu pokazivao je tačno sedam. Uplašio
sam se za roditelje: da se nije njima šta dogođilo?
Sa dm ge strane čuo sam ozbiljan glas moga oca.

58
 »Otkud ti?« upitah prvi, uspaničeno, »šta se desilo? Je Г
sve u redu?«
»Polako«, poče otac i reče da zove iz vojnog odseka, da je
prvo zvao na Oplenac i da su mu tamo rckli da sam službeno
u Beogradu...
»Dobro, šta je bilo? Zašto zoveš ovako rano? Zašto si opet
u vojnom odseku?« pitao sam a slutio jer sam znao da su ga
kao starijeg rezervnog oficira pozivali kad god su sprovođene
mobilizacije.
»Pa, šta misliš, šta može biti? Nažalost, vreme je...«, reče,
smatrajući da mi je ionako jasno; bio je u pravu.
»Ali«, počeh da vrdam između jedne činjenice višeg reda
i rođenog oca, koji je i sam stajao kao čovek između čekića i
nakovnja: kako će učestvovati u mobilisanju drugih, ako me-
đu prvima ne obavesti sopstvenog sina, »zar se i ovoga puta
mora?«
»Izgleda...«, reče, pa oćuta malo, »izgleda da se ovoga
puta mora više nego ikada pre!«
»Znači«, još se više sledih, »sasvim je ozbiljno?!«
»Najozbiljnije...«
»U h ...! Ali, ja imam službenih obaveza ч Beogradu preko
glave, bar za mesec dana: moram u arhiv da istražujem za
magistarski, moram da koordiniram rad odbora za onaj spo-
menik na Oplencu, moram da se sastanem bar sa deset važnih
ljudi ovih dana; najposle, dvadeset prvog imam zakazan veli-
ki i težak ispit, taman sam ga spremio...«
»Da, da, razumem te...«, prekine me otac, »razumem te
ja, valjda, bolje nego itko drugi. Ali, ovo se mora[«
»A, ko će umesto mene da obavi sve ove poslove? Ko će
da položi ispit? To je nemoguće...«
»Ispit će d a... sačeka, a te poslove će obaviti drugi.«
»Eh, lako je tako reći...«

59
 »Uostalom, razmisli i sam!« prekine otac ubeđivanje. »Ni
meni zbog toga, sigumo, nije lako. Ja šaljem sina u rat!«
»Da, a meni je lakse jer sam ja taj sin koji ide u rat?!«
»Nisam zaslužio đa se sa mnom izmotavaš!«
»Pa, dobro, kad da krenem?«
»Odmah! Ostali se već okupljaju.«
»Odmah?«
»Da, da, organizuj se! Pozovi sve one na koje možeš pre-
neti deo obaveza i brzo kreni. Čekaću te kod kuće...«
»Dobro«, rekoh posle dužeg razmišljanja, »ali, ja ne bih
opet na topove! jesi li se video sa onima što su govorili da bi
me prebacili tamo gde bi, kako sami rekoše, bio potrebniji?
Znaš na šta mislim?«
»Za to su me već pitali. Mislim da za to ne bi trebalo da
brineš...«
»E, makar jedna lepa vest u ovom ludilu. O.K. Vidimo se
popodne!«
»Zdravo, sine, vidimo se!«
Posle toga, više od desetak minuta - iako rni se, u stvari,
gubila svaka predstava o vremenu - ležao sam na leđima i
gledao u piafon, držeći sa obe ruke, kao u položaju molitve,
telefon na grudima.
Razbuđena, tada se u moju sobu ušetala Jasna, neumive-
na, u spavaćici, uzdrhtala jer je kroz san razumela deo razgo-
vora. Mahnu rukom ispred mog nepomičnog lica, skrete po-
gled na sebe, oslovi me po imenu i bojažljivo progovori:
»E-hej? Jesi li to ti? Šta se, bre, desilo?«
»Idem u rat!«
»U rat!?« reče, sede niže mojih nogu sklanjajući ćebe i
bubnu: »Zar opet?«
»Molim?«
»Pa, mislila sam, ti malo-malo pa ideš u taj rat...«

60
 »E, jebi ga, Jasna, pa zar nisi shvatila da su ovo do sada bi-
le samo vojne vežbe, pripremc, a sada, sađa će se, nažalost,
stvarno ići!«
Dugo je ćutala i gledala u neku neodređenu tačku na zi-
du. Ja sam za to vreme ustao, umio se, obrijao, obukao i počeo
da okrećem brojeve telefona svih onih važnih ljuđi sa kojima
je trebalo da se narednih dana sastanem. Jasna upita hoću li
kafu, a kad odgovorih da nemam vremena, ona se, ionako po-
metena, povuee u dnevnu sobu.
Univerzitetski profesor, predseđnik Odbora za podizanje
spomenika, nije bio u mogućnosti da se odmah sastane sa
mnom, kako bih mu predao kompletan materijal i zapismk,
već predloži da to ostavim kod pomoćnika ministra za kultu-
ru, člana odbora, i jednog od one dvojice akademika. Na moje
pitanje kako ću uspeti da sve to završim za manje od sat vre-
mena i da posle toga uhvatim međugradski autobus, on mi
hladno reče:
»Pozovi taksi!«
To, đoduše, jeste bilo jedino rešenje u datoj situaciji, ali ja
sa novcem nisam naročito stajao.
»Dobro«, rekoli, »izaći ću na ulicu i uhvatiti prvi taksi!« a
u sebi sam, rezigniran, pomislio na novac, možda, više ni za
šta neće trebati.
Kad sam sa vojničkom torbom - u koju sam nagurao i za-
pisnike namenjene pomoćniku ministra k u ltu re- krenuo pre-
ma izlaznim vratima, Jasna krenu za mnom i, sa suzama u
očima, priđe, zagrli me i poljubi.
»Mi«, reče, »sinoć tešismo Dejana, a ispade da ti pre kre-
ćeš!«
»A, eto, ispade tako...«
Ona mi pruži komplet rezervnih ključeva i reče:
»Ako nastupi kataklizma i sve padne, ovde ti je poslednje
utočište. Računaj na to...! Čuvaj se, molim te...«

61
 Stegoh ključeve u šaci.
»Ne brini...«, rekoh, »valjda neće tako biti. Valjda ćemo
dobiti ovaj rat?!«
»Znam, ti si hrabar, ali ipak...«
»Da, ja sam naročito hrabari« nasmejah se, a onda ponovih:
»Ne brini!«
Poljubih i ja nju. Izađoh i čuh kako sporo zaključava vrata
za mnom.
Strčah se niz stepenice sa petog sprata i ispred zgrade me
zablesnu jako jutarnje sunce. Stegoh kapke i nabih pogled u
beton, bez volje da u žurbi preturam po preteškom i ogrom-
nom sivomaslinastom ruksaku zabačenom na rame i da tra-
žim naočare za sunce. Jara koja se dizala sa isprskanog betona
i pločnika i beznađe u koje sam koračao, izmešano sa besom
prema onima kojima sam bio potreban samo još toliko da bi
im predao nekakav nepotreban materijal za nekakav - bar ka-
ko su ga oni zamislili - još nepotrebniji spomenik o kojem će
oni dalje razmišljati u svojim udobnim kabinetima kraj uklju-
čenih ventilatora i tako pružati patriotski doprinos - potpuno
su mi zamutili pogled. Tada me zaustavi glas nekoga kraj ko-
ga sam prošao a nisam stigao da obratim pažnju...
Bila je to ona ista devojčica od sinoć, blagih očiju kao sa
ikone, u beloj haljinici, bosa, koja ponovi:
»A, gde Vi to idete?«
Zastadoh sekundu-dve, obrisah nađlanicom znoj koji mi
se već kupio na čelu i kroz suva usta izgovorih joj:
»Idem, dete, tamo odakle se možda neću vratiti...!«
Devojčica se najpre iznenadi, kao da utmu, a onda obreče
glavom, pokazujući da ne veruje i pokuša da se nasmeje isto
onako slatko kao sinoć:
»Vratićete se, vratićete...«
»Eh, iz tvojih usta u božje uši...«
»Jeste li sačuvali onu sličicu što sam vam dala?«

62
 Zavukoh ruku u džep i izvadih je.
»Vidiš! Jesam!«
Ona se oduševi i reče:
»Čuvajte je! Hoćete li mi obećati da ćete je čuvati?«
»Hoću, ne brini! Ćao!«
»Ćao!« reče i ona i rnahnu rukom za mnom.
Uto naiđe taksi.

eć četiri dana, neprestano, u kamionu ili pod kak-

vim šatorom, ja sam sa šestoricom ljudi koje ranije
nisam poznavao. Dobro se slažemo, iako zbog pre-
velikog posla nemamo mnogo vremena za razgo-
vor. Svi su stariji od mene, sredovečni su i porodični ljudi koji
se prema meni odnose kao prema mlađem bratu. Atmosfera
je drugačija nego u divizionu iz kojeg sam prebačen već prvog
dana najnovijeg okupljanja. Ovde je sve mnogo ozbiijnije. I si-
tuacija je takva.
Vraćamo se istim putem prema Banjaluci. Budni smo sa-
mo Kaitović i ja. Rajević, Vranković i Radojko leže kao pobije-
ni na sanducima i između stolova i krkljaju zbog truckanja i
neuđobnosti. Pitamo se kako izdržava Mihec i da li Bojić, kraj
njega, drži obećanje da će ga bodriti i zagovarati? Vozači još
od Kostajnice jadikuju da im se oči sklapaju i da neće izdržati.
Kasno je posle podne. Niže puta, u jendeku, vidimo prevrnut
kamion sa točkovima koji se još vrte... Govore da, srećom,
nitko nije ozbiljnije povređen; šofer je, jednostavno, zaspao.
Kaitović je zaniniljiv sagovomik. Trudi se da izgleda naj-
pribranije u metežu na koji smo osuđeni, aii ga odaje živ izraz

63
očiju, kao kod miša, kad najave kakvu promenu. Cm je, kratke
kovrdžave kose, oniži, pomalo bucmast četrdesetogodišnjak,
inženjer koji, reklo bi se, kao rezervista uživa u uniformi ka-
petana. Sasvim različit od njega je Radojko, krupan, plavokos
profesor od koga se često čuje: »Što nisam običan vojnik?«
Najprostodušnijeg je izraza i svakim gestom i mimikom lica
jasno predstavlja priliku u kojoj misli da se nalazimo. Vranko-
vić i Bojić odaju strogost aktivnih starešina.
»Ja sam za Vrankovića, u početku, stvarno mislio da je ak-
tivni kapetan«, kaže Kaitovič. »I malo sam ga se, mogu ti reći,
plašio!«
Obojica su riđi, brkati i podsećaju na likove sa starih fo-
tografija, na srpske oficire iz Prvog svetskog rata. Najživahni-
jih pokreta i najvredniji je poručnik Rajević. Čini se da mu
ništa nije teško, pa moralo i tii puta da se ponovi. Krakat je,
cm, nosat, staLno sa dgaretom u ustima.
»VaJjevac je, a po zanimanju... mislim da je nekakav službe-
nik...«
»A Mihec?«
»Mihec, Mihailo? Hm ... on je ništa.«
»Zašto?«
»Eh, zašto? Zato što me je opet danas iznervir'o! Nije čo-
vek stig'o da pregleda auto pre polaska, da ustanovi da su gu-
me loše, a da je rezervna sasvim neispravna. Uvek nešto fali, i
uvek ga opominjemo, i ne vredi. A štabna kola nisu običan
kam ion... Jebi ga! Bez obzira na sve, on umišlja da je bogom
dat stručnjak i da se bez njega ne može. U sve se taj razume. I
u vojna pitanja. Ma ko stig'o od visoki' oficira, pukovnika, ge-
nerala, on, običan vojnik, seda do njih i ravnopravno rasprav-
lja. Razrađuje čovek strategiju. Ne da drugima da dođu do re-
či. Kritikuje sve žive, i političare i generale. I, valjda zato što
niko na njega ne obraća dovoljnu pažnju, ne uzima ga za oz-
biljno, on i dalje vozi štabna kola i misli da je tu, posle koman-

64
danta, jedan od najvažnljih. Videćeš i sam«, smeje se Kaitović,
»biće prilike, uverićeš se!«
Ivanjska. Kroz prozor, levo od puta, vidim pred benzin-
skom pumpom više od dvadesetak automobila.
»Koliki red!?« čudim se. Kaitović razmišlja:
»Šta će Ijudi, moraju... Sve je otišlo za vojsku!«
»Ja, ipak, ne bih gubio vreme čekajući u ovolikom redu,
ma koliko da moram!«
»Ti si mlad. Nemaš još decu, porodicu... Ne shvataš oz-
biljno. Ovi Ijudi sigurno moraju, inače ne bi tu bili. Sutra mo-
že i u Srbiji ovako da bude...«
»Ne daj, bože! Ne verujem ...«
Sa zvučnika malog, krkljivog tranzistora - koji se sam pali
i sam gasi, zavisno gde udari ili spadne - počinju skladni, kla-
virski tonovi stare, poznate melodije...
»Let it b e..'.«, oživljava Kaitović i naginje se nad sto, zureći
u crni aparatić kao u kakvo božanstvo.
»Bitlsi...«, govori, skoro žmureći.
»Vidi ti njega, on prati dobru muziku!« začikavam ga.
»Eeeeh!« otima mu se iz grla. Ustaje i viri kroz rešetke, a ja, za
njegovim pogledom, posmatram požutele krošnje jablanova,
ustreptale na vetru. »Ja sam«, govori, »rastao uz ovu muziku,
naučio zbog nje da sviram gitaru, znao sve pesme napamet,
nosio dugu kosu ... Eh, kakvo je to srećno vreme bilo, šezdese-
te i sedamdesete! Je 1' razumeš šta peva: Kad god bi došlo nevo-
Ija vreme / Majka Meri bi se našla kraj mene / I govorila mi reći
mudrosti / Neka bude... [Let it be, let it be, let it be. ../«
Kamion se smiče s glavnog puta, za kolonom, i počinje da
stenje, deset po deset metara, krivudavim putem kraj visoke
kasarnske žice. Ispod prozora, sa obe strane, promiču vojnici,
ovdašnji i rezervisti, dovikuju se, galame, svraćaju preko puta
u bašte načičkanih restorana i zadimljenih kioska, odakle mi-
riše roštilj. Zajapurene konobarice otvaraju piva bekrijama za

65
stolovima a njihove koleginice, zakašljane od upaljenog ću-
mura, reklamiraju i pozivaju na šiš-ćevape i teleće peke.
»Šta bi ti pre uzeo?« pita me u šali Kaitović, gledajući kroz
prozor, »teleću peku ili šiš-ćevap?«
»Ne znam šta je ni jedno ni drugo.«
»Sram te bilo, ne znaš šta je šiš-ćevap!? A znaš šta je obi-
čan ćevap...«
»Ne znam šta je ono šiš.«
Trgnut iz sna, Rajević, zakrvavljenih očiju, jedva gleda a
mrmlja:
»šišn'o bi ja njoj! Jesmo Г to stigli?«
»Negde jesmo stigli. A gde, pojma nemam?!«
Prelazimo i nisku prugu, zaraslu u travu, što odmah savi-
ja udesno. Ja se bacam na suprotan prozor i uto prolazimo i
kroz kapiju kasarne gde se oko prijavnice muva mnogo vojni-
ka i civila.
»Gde smo ovo...?«
»Boga pitaj...«
U jednoj od poluzatvorenih telefonskih govornica vidim,
u uniformi, komšiju iz susedne ulice. U stvari, prvo pomišljam
kako vojak sa slušalicom u ruci neverovatno liči na nastavni-
ka Milivoja, školskog druga mog brata, a onda vičem:
»Hej, ovde ima i naših!«
»Nemoguće, mi tek ulazimo...«
»Moguće je, ono je moj komšo, glavom i bradom, telefoni-
ra...«
»Pa, kad su nji' doveli, kad već izlaze iz kruga? I meni se
učinilo da sam, još tamo, neke prepoznao...«
»Ovde se ne zna ni krsni kraj!« mmdža Rajević, gledajući
tupo preda se.

66
 Nebo se crveni sa zapađne strane, a sunce, veliko i rumeno,
kao u đečijim čitankama, tone iza uđaljenih drvoreda. Pozor-
nica se otvara... Kolona, zaokrenuta udesno кгај kasarnskog
parka oivičenog živicama, spušta se u nepreglednu poljanu
preplavljenu zaustavljenim konvojima vojnih kamiona, auto-
busa, upregnutih topova, samohotki, transportera i bornih
kola. Odasvud se čuje strahovita buka i galam a... među ma-
som gvožđa šepure se tenkovi kao slonovi u zoološkom vrtu.
Skroz levo, na pistama, vide se helikopteri i avioni. Dokle god
puca vidik vrvi od vojske i upaljenih motora a boja sivo-mas-
linastih uniformi i prašine stapa se s bojom prvog jesenjeg
sum raka...
»Ljudi, na šta ovo vama liči?«
»Na početak ratnog film a...! Spektakla! A? Obično prvo
prikazuju koncentrisanje vojske i glavne junake...«
»Hm? Samo nedostaje Bata Živojinović?!«
»Naša brigada ovde nije jedina?«
»Kad smo mi, jebo te, imali tenkove? Naša brigada je sa-
mo jcdna od oni' stotinu parkiranih kolona, tamo levo... Po-
preko u odnosu na nas...«
»Sve su popreko...«
»Gle, sad: prva, druga... šesta kolona, to je naša! Vidiš
gde savijamo?«
»Ne mogu odavde...«
»E, vidiš tamo gde zalamamo?! Tamo gde onaj visoki,
potpukovnik, zavrnuti' rukava, s kapicom, maše rukama k'o
saobraćajac?!«
»Da, d a...«
»Le, le, jeste Ii svesni za kakvu nas klanicu spremaju?!«
»Ma, ne mora da znači! Možđa nas odavđe vraćaju kuća-
m a...«
»A-a! Zato su nas i doveli... Al' si pametan?«

67
 Kao kučići koje uvode u ogromnu strvodemicu, širom o-
tvorenih očiju, još jednom se nabijamo na rešetke da osmotri-
mo ceo prizor. Pokušavamo što pre da shvatimo ogromnost
događanja čiji sićušni deo, krajnje nehotice, i sami postajemo.
Nepoznati oficiri, iz ko zna koje jedinice i odakle dovedeni,
galame ispred naših kola, trče na levo i zamiču iz vidnog polja...
Ponovo mi smiču pažnju na tenkove koji nedaleko manevrišu
po šljunku i prašini... Potpukovnik s kapicom, zavrnutim ru-
kavima 1 maslinastom košuljom što se presijava naspram os-
kudnog sunca, skreće i naša kola na pistu i nastavlja da obigra-
va, trči, čas gore, čas dole, nešto procenjujući, pa naređuje da
stanemo...
Sav utrnuo, izlazim da protegnem noge... Tu, odmah, na
nekoliko koraka od kamiona, prepoznajem starijeg brata mog
druga.
»Mišo?! Jes' to ti?« pitam, gledajuci ga s leđa, čudno uko-
čenog, pravog, širokih rarnena na koja pada duga, kovrdžava
i proseda kosa provincijskog mangupa. Rukama se drži za
struk, kao kauboj, ali oči su mu vlažne, uplašene, a pogled o-
diutao... Fiksira neku tačku u celom đžumbusu, ko zna gde,
pa samo pruža ruku u stranu za pozdrav i proceđuje:
»Sine... vidiš li ti ovo?!«
»Šta?« glumim hladnokrvnost.
»Ovo, bre?!« kaže on, pa nastavlja polako, reč po reč. »O-
v i... nas vode u ... totalni rat'.«
Gutam knedlu, jer sve okolo daje potvrdu njegovom stra-
hu, ali, nazor se smejem tobože ravnodušan.
»Ma, jo k ...! Ne mora da znači...«
»Vidiš li ti, rnore, koliko je ovde vojske? Nis' ćorav?«
Ja, kao, gledam da ga utešim:
»Bolje što nas je ovoliko...! Ako je već došlo vreme da
se... Pre ćemo i lakše završiti pos'o! Oni su slabi za nas...«

68
 »Sine...«, klima tragično glavom, »naoružani su i oni do
zuba! Ne bi nas ovolike skupljali, da oni nisu jaki!«
»Ma, pusti sad... Gde ti je, bre, Slaviša? Nije, valjda, i on
mobilisan?«
»Tu je Peko, u prvom bataljonu. A Slavišu nisu zvali...
Gde ćemo svi' trojica da poginemo...? Vodili su računa o to-
me, bar... Sve su oni, moj brale, izračunali! Dugo se ovo pri-
prem a...!«
»Ma, biće sve dobro, ćuti, kao rat u Zalivu, proletos!«
»Eeee...?«
»Biće, ne sekiraj se! Kakve pogibije, kakvi bakrači...«
»E, daj, bože...«
Krećem dok se još vidi, pistom, kraj parkiranih vozila.
Bojić, čujem usput, priča kako mu je prišao onaj potpukovnik
s kapicom, upitao za jedinicu a onda se predslavio kao »Stoja-
nović« i rekao:
»Ja ću vam biti načelnik štaba! Posiat sam iz Beograda.«
Odgovoreno mu je kako mi već imamo čoveka na tom
mestu, a on je mirne duše zaključio:
»Dobro, onda ću ja, verovatno, biti zamenik tom vašem
načelniku. Šta ću? Moram ostati. Ne mogu da se vratim!«
Nastavljam dalje kroz gužvu... Inženjerijski kapetan Sta-
kić, dvometraš, objašnjava nešto grupici oko sebe, vadi, pri
lom, pozerski, paklo »marlbora« iz džepa košulje, nikog ne
nudi i polako, usred rečenice, pripaljuje...
»A, ne«, govori, »ne dolazi u obzir! Ja da idem ispred njih
sa svojim ljudima i čistim minska polja...? Pod tim uslovima?
Ne dolazi u obzir! Reći ću ja njima u lice na šta mogu da pri-
stanem!«
Prilazim, zagledam bolje i primećujem u grupi i Kaitovi-
ća, u svojoj karakterističnoj pozi s rukania na leđima. Kad se
pre on tu stvori? Čak preuzima reč, skrećući temu na opšti
utisak:

69
 »Bog vas jebo! Dvajes' prvi vek, Evropa, a mi idemo u rat,
k'o luđaci!«
»E, ali...«, prekide ga Stakić, »prevideo si jednu važnu
stvar! Još uvek je dva'esti vek, sa dva svetska rata iza sebe!«
Tu odiže prst: »Ne da se on tako lako izmigoljiti. A mora se i
sa Hrvatima jednom završiti po pravdi Boga. Dva puta su se
od nas okrvavili, pa im nije dosta...«
»Jesu, jesu...«, potvrđuju vojnici i zure očima u njega.
»A, hoće i treći put!? E, sad ih treba dobro nalemati, za
oba ona puta, pa najuriti iz države! Dati im komad zemlje oko
Banskih dvora i što se sa njih dvogledom vidi! Onda im reći:
Eto vam i da se više niste javili! Vo vjeki vjekov! Završiti po-
sao ovog puta i za naše sinove i za svepotomke! Da, d a...«
»Ma, naravno«, dodaje iz mraka nepoznat vojnik. »Još sa-
mo ti, kapetane, da pristaneš da čistiš minska polja...«

70
PO LIG ON
 reći je dan kako boravimo u Banjaluci. Našu briga-
du, umesto na front, sad upućuju nekoliko kilo-
metara južnije, kraj jezera, u krug istog poligona.
Kao pri povratku iz Kostajnice, opet nas obuzima
nada da nas »bacaju u neku tešku rezervu« i da su rešili da
nas tu pričuvaju samo zlu ne trebalo.
Novo središte našeg štaba postaje drvena baraka sa tri
odeljenja i natkrivenim, izbetoniranim tremom, na bregu iznad
jezera. Dolazimo u vetrovkama, po kiši, vrlo hladnoj, nervoz-
ni, glibajući se oko kamiona, psujući, pa, iako nam sve izgleda
sumorno, priželjkujemo, iz razumljivih razloga, da ovde osta-
nemo dok se rat ne završi. Štabna kola parkiramo uz severnu
stranu barake, a vojnici komande stana raspremaju za ko-
mandanta i načelnike dve prostorije sa južne strane i unose u
njih krevete. U trećoj odaji, predviđenoj za operativno odelje-
nje, zatičemo jedino, uspravljene u ćošku, ražnjeve koji još mi-
rišu na pečenje. Prevrćemo ih po rukama, kao da prvi put vi-
dimo nešto slično ili nešto davno zaboravljeno, iz kakvog
prošlog života; zamalo ne počinjemo da lizućemo štapove...
Kaitović stoji kraj vrata i zgađeno nas posmatra:
»Šta je, željni ste jagnjetine...? Nisu vam ništa ostavili?«
»Nisu, majku im ...«, mrmljamo mi.« A vidi se da nisu
davno otišli!«
Kapetan se naslanja uza zid, zavlači ruke iza leđa i na-
stavlja s većim ogorčenjem:
»Hm, al' se ovdje jelo i pilo! АГ su se ovde provodile mu-
dadžije!«

73
 »Ko?« pitamo uglas kao da nam je otkazao mozak.
»Naši drugovi, političari i generali«, odgovara Kaitović.
»Ovako su se, dakle, sikirali za državom!? Sve su to mudadži-
je. Vidi, bogati, kako su sebi udesili ambijent za terevenke! Ni-
je ova baraka pravljena iz strateških razloga, već za noći bez
svanuća, iznad jezerceta, da imaju i lep pogled kad izađu da
se ispovraćaju od pića. Kao stari Rimljani. .. Da, da, poLitičari
se sad razbežaše, aktivnim oficirima se, nažalost, zaglavio rat
- kako ga nisu očekivali!? - a tms su doveli da spasavamo dr-
žavu. Sami nisu umeli ni ražnjeve da uspreme...«
»Ajde, radi nešto, nemoj samo filozofirati!« viče na njega
kapetan Vranković.
»Šta da radim? Šta ovde ima da se radi?«
»Moramo, čoveče, ovde spavati! Ko zna kol'ko dana? Va-
lja nešto osposobiti za spavanje...«
»Vidiš da je ovde go beton«, kaže i Rajević.
»Pa, zato i kažem: šta ovde ima da se radi?« Kaitović gle-
da u mene i smeje se.
»Trebalo bi uneti bilo šta i pometati po podu, da noćas
možemo makar da raširimo vreće za spavanje«, tumači Ra-
dojko smirenim glasom. »Mada će nam i ovako i onako otpas-
ti bubrezi od zim e...«
»Šta sam doček'o...«, snebiva se Kaitović.
Meni kažu da mi je bolje da spavam u kamionu. »Spoj«,
kažu, »tamo sanduke i klupe, imaš ćebadi, vreća, a tu su i ve-
trovke! Divota! Zavidimo ti, bićeš u zatvorenom, a mi ovde,
nemamo ni stakla na prozorima... Društvo će ti svake noći
praviti po jedan iz komande koji po spisku bude određen za
dežurnog. Sutra će ti, možda, priključiti i civilni telefon, pa
ćeš biti gazda, najtraženiji čovek u brigadi!« Mihec me izviači
za rukav napolje.
»E, ja ću, znaš...«, govori sitno, kroz zube, i obzire se, »ja
ću spavati u kabini, na seđištima. Imaćemo i svetlo, a noću ću,

74
ponekad, moći da pustim i grejanje. A, je 1' važi, ako priključe
telefon, kad svi pospe, da malo vrtirno brojeve?«
»Polako«, odgovaram, već nasmejan, »ne smemo preteri-
vati...«
Za radni prostor određuju klupe i stolove pod tremom, a
iza barake podižu ogroman šator za obedovanje i za sastanke
štaba. Dole, kod žičane kapije, niču šatori za sanitetsku siužbu,
a iza ograde, prema pistama po kojima tutnje tenkovi, grupi-
šu se kamioni i autobusi sa ostalom vojskom, kao da čekaju
na ulaz u uži deo logora. Njihovim komandantima, pridošlim
po instrukcije, načelnik štaba potpukovnik Tmovac pokazuje
da ne mogu svi stati unutra, već da se moraju raspoređivati
uz najbliže piste. Okisli oficiri, zastupajući svoje vojnike, kažu
da se ne može spavati pod otvorenim nebom, a u vozilima ne-
ma mesta za sve. Potpukovnik gleđa u njih pa vrti glavom,
kao u neverici, a onda galami:
»Razmaženkovići! Nek prave šatore od šatorskih krila!
Urneju to, valjda? Služili su vojsku...«
Kao da ih je podsetio na davno učenu lekciju, starešine
klimaju glavama i odlaze. U narednim satima, logor se širi se-
vernom stranom, sve đokle dopire pogled...

vadeset peti septembar je bio turoban dan. Kiša je,

u prekidima, padala već dva dana i vlažila je ionako
rashlađenu zemlju. Mnogi vojnici su počeli prokli-
njati i čas kad su se odazvali mobilizaciji jer su,
mokri kao čepovi, stalno premeštali šatore s mesta na mesto i
svaki put im se činilo da upadaju u veću baru. Plašili su se, s
razlogom, da će se porazbofevati i vajkali se da ne znaju zašto

75
su dovedeni (»... sern da poumiremo k'o stoka«), niti da im ko
ume da objasni gde će se, kada i zbog čega dalje iči? Istina, os-
tale brigade, jedna za drugom, odoše nekuda i činilo se da su
naše jedinice ostale same na ovoj strani poligona. Stigoše i iz-
veštaji da su pojedinci već nekuda pobegli a neki od tih su po-
ručili da im nije važno kako će se vratiti u Srbiju - ako bude
trebalo, odbauljaće i peške! Manje su bili nezadovoljni oni što
su mogli da se natrpaju u karoserije kamiona, mada su se i oni
budili mokri od kapi nastalih konđenzacijom pa popađalih
po njima sa vrha cirađe. Komanda je reagovala naredbom da
niko ne napušta jedinicu, jer će se svako kršenje discipline
kažnjavati po ratnom zakonu.
Uveče sam u štabnim kolima ostao sa kapetanom Đuki-
ćem, rezervistom, obaveštajcem, na koga je pao red za dežur-
stvo. Onizak, cm , velikih brkova starinski oblikovanih, kape-
tan je više puta zahvaljivao na prilici koja mu se pruža da bar
pet-šest sati odspava kao čovek u toplom i suvom. Odmerio je
da mu je sanduk do prozora taman, pokušavao da pronađe
idealnu pozu za spavanje, okretao se, prevrtao, pokrivao, ot-
krivao i na kraju priznao:
»Ne vredi...«
Razaznao sam u mraku da više i ne leži, nego sedi pod-
lakćen i pogrbljen, pokušavajući žmureći da odagna umor. U
tom času neko zalupa po vratima! Skočih, upalih svetlo i od-
škrinuh vrata... »Mogu li unutra?« upita dubok glas spolja.
Prepoznah našeg vojnika, pogledah u Dukića koji Idimnu gla-
vom i rekoh:
»Ajd', upadaj!«
Uđe momak sav glibav, od bluze do čizama, s kundakom
okrenutim nagore da mu ne zakisuje cev. škrto nas pozdravi,
razgleda enterijer, potom se predstavi, reče iz. kojeg je sela i u
kojoj je jedinici. Ali, nije govorio zbog čega je došao već je
mirno odlagao pušku u ćošak i svu municiju (u kutijama i iz
okvira) izručivao na sto.

76
 »Kojim dobrom, čoveče?« upita Đuka i pogleda, vrlo zble-
nuto, ne u njega nego u mene. Umesto odgovora, mladić još
jednom ispretura svoje džepove i pokaza na sto:
»Evo«, reče, »to je vaše. Metke možete prebrojati i dok
sam ja tu, da ne bude posle...«, skide kapu i obrisa rukavom
čelo. »Uniformu, naravno, moram ostaviti na sebi a predaću
je u garnizon kad se vratim«, obazre se opet levo i desno pa,
kao da se izvinjava, reče sa uzdahom. »Možda sam vam malo
čudan, ali ja nemam više ni živaca, ni strpljenja za vaše ratova-
nje!«
Kapetan i ja smo, bez reči, gledali čas u njega, čas jedan u
drugog i dugo nismo znali kako da počnemo s njim dijalog:
šta da mu kažemo, kako da ga odvratimo, čime da ga odvrati-
mo? Đukić na kraju izvi obrve, nabi čelo u dlan onako sedeći i
prevali ргеко zuba:
»Ne kaže se džabe: - Kad je muka, 'ajde Đuka. - Đela, šta
sad, moinak, ja s tobom da radim?«
»Ništa, prijatelju!« kaza ovaj. »Ništa ja od tebe ne tražim!
Ni od ovog drugog i ni od koga! Hvala vama na svemu, bilo
je izvrsno! Samo što ja nemam vremena za dalji provod... Šta
ću, kod kuće sam ostavio oca i majku, stari oboje, otac invalid,
a nema ko o njima da brine, braće i sestara nemam. I ja sam
im jedva isp'o, da prostite, posle deset godina... Seljak sam čo-
vek, čeka me branje 'kuruza, drva moram da dovučem iz šu-
me i još trista stvari da poradim. Na selu je tako, vazdan pos-
lova...«
»Da, da«, reče Đuka. »A ja sam inače iz Pariza, pa ne
znam kako to izgleda!? Mene kod kuće ne čeka nikakav po-
sao?«
»Verujem, brate, аГ ja samo vidim da ovde gubim vreme i
zdravlje. Glibim se, bre, k'o krme i propadam, a nemam gde
ni šator da zapnem! Ležim nad barom... držim se rukama,
drkćem k'o zelembać, kom' kurcu? Još bi trebalo da pogi-
nem...?! Za koga? Za šta? Oni' moji' dvoje mučenika još bi

77
mogli posle samo da uzmu štranjge i da se povešaju! što će im
život...?«
Kapetan pokuša ozbiljnijim glasom:
»Pusti sad to... Jesi ti, more, svestan odgovomosti za ovo
što radiš? Odlažeš pušku, odbijaš da ideš u rat... Mislim, ti o-
tvoreno dezertiraš! Jesi ti svestan kakva kazna može da te
sustigne? A?«
»Ma, ne interesuju mene više ni kazne, ni rat! šta će mi
veća kazna od ovog dosad? Meni je sve dokurćilo, ako smem
tako da kažem... Izvinjavam se!«
»Ja, aj' sad: izvinjavaj se...! Reko' ti, nisam ni ja iz Pariza,
psujem i ja, al' bogami i ja radim na selu. Nema ni meni ko da
pomogne! A-a! Vidiš ruke kakve su mi?« Đukić ispruži kru-
pne žuljevite dlanove. »Nego, nešto drugo hoću da te pitam:
osećaš li, kako da kažem, neku moralnu, ličnu odgovomost?«
na kapetanovom licu prepozna se zadovoljstvo što je prona-
šao reč koju je tražio.
»Osećam«, odreza vojnik, nekako suviše spremno. »Sa-
mo, što će na odgovomost, onu pravu, valjda prvo zvati sve
one koji se nisu ni odazvali i koji su posle stvamo pobegli. A?
Šta ćemo s njima? Dok nji' sve pozovu na sud, ja ću se sit na-
čekati! Mogu sve poslove završiti, bez brige! Stvamo, što ne
jurite one što beže?«
»Kako beže?« pokuša Ehikić da se ućini neupućen.
»Lepo, odlaze ljudi, ne javljaju se nikom, i to s puškom...«
»Ko je tako pobeg'o? Šta pričaš?«
»Ko? Eeee! Ako i’ juče i danas nije zbrisalo bar pedeset,
ovde me preseci, slobodno«, pređe prstom preko guše. »A ja,
vidiš, ne bežim, već odustajem«, isti prst odiže kao da podvla-
či. »Pušku i munidju predajem vama lično!«
»To predaj onome od koga si zadužio!«
»E, pred'o bi' ja njemu, al' nemam vremena da ga jurim
po kafanama. A gde znam i u kojoj je? Ko zna dokle je stig'o.

78
bandov? Ima odavde do centra grada prilično, a možda je on i
negde dalje. Nego, neka ovo lepo ostane ovde a evo i cedulja
na kojoj sam upis'o sve: ime, prezime, godinu rođenja, jedini-
cu... Ništa ne krijem!«
Ja sam ga za to vreme posmatrao: plećat momak, ljudina,
što bi se reklo! Sad njemu izgleda ne dade đavo mira, pa o-
bnovi temu:
»A, pominješ, pominješ, kapetane, odgovomost?! šta će
biti, stvamo, po tvom mišljenju, al' stvamo da mi kažeš, sa
onima što se nisu ni odazvali mobilizaciji? A?«
Đukić opet promrmlja, pa reče:
»O tome neću ja da vodim brigu. To nije moja stvar. A te-
bi, zar tebi, redmo, nije žao drugova što ih ostavljaš? Zar te
neće biti sramota da ih sutra sretneš, kad se i oni vrate?«
»Nji' mi jeste žao. Ali, ne zato što ostaju, več što su pizde
pa nemaju svi ovako hrabrosti kao ja da odlože puške i krenu
kuči...«
»Čekaj«, viknu kapetan kao da uhvati ključnu misao, »če-
kaj, znači, oni što ostaju su kukavice, a ti si hrabar što be-
žiš...?«
»Reko' več jednom da ne bežim!«
»Dobro, odustaješ, kako ti to zoveš... I zato si hrabar, a oni
su plašljivi, je Г?«
»Pa, da je sve normalno, onda bi bilo obmuto, al' pošto je
sve obmuto, onda je ovo normalno, da se valja sklanjati od
tog nenormalnog!«
»E, jebi ga... šta si sad rek'o?«
»šta sam rek'o? Aj', da pođemo od osnovnog: kad će se
pojaviti taj n ek o «, vojnik odiže obe ruke uvis pa upravi pogled
ka njima, »ko će nama objasniti kuda mi idemo i zašto? Ako
su nam date tandžare u ruke i ako smo povedeni da ih negde
upotrebimo, onda je, valjda, neko bio dužan i da objasni ljudi-
ma kuda i zašto se ide?! Toliko smo, majku mu, zaslužili! Svi

79
smo mi ljudi! A ne ovako: svi idemo, a samo neki znaju ku-
da... a i oni ako znaju?«
»Malopre reče da ne idemo baš svi...«
»Da, al' ovog puta mislim na nas, guliju, a ne na tatine si-
nove, ovi' funkcionera, buržujsku decu... Mislim na nas, koji-
ma su i slati pozivi...«
»Razumeo sam, nastavi.«
»To pitam: ko će nama objasniti kuda idemo, dokle?«
»Zar ti to nije objasnio tvoj starešina ili tvoj načelnik za
moral?«
»He, he! Moralista u mom bataljonu ne zna ni odakle je
šupalj«, odgovori momak. »Od njega, garant, ja imam više
razreda škole. Dok je bilo рге, ono komunističko, on se snala-
zio pa tupio nešto, čit'o, u stvari, tuđe referate. Oni stignu le-
po spakovani u kovertama, samo da i' on pročita. Sečam se sa
vežbi. A niko ga nije ni sluš'o. Sad nema koverata, a ljudi 'oče
da čuju. Druga situacija. On, jadan, ne zna da zine. Još, k'o
pravi se da zna, al' to su, zaboga, važne stvari, pa ih on ne
sme nama da saopštava...«
»Možda ima i takvi' stvari?«
»E, ako i' ima, onda u đavolsku mater! A, kome će da i'
kaže ako neče nama? Samo... ne verujem. Ti misliš da i on zna
ratne dljeve? Zna moj kurac! Ne znaš i' ni ti!«
»Ajde, prekini! Preter'o si«, poče da besni kapetan i lupi
šakom po stolu. »Samo budala ne zna da idemo da branimo
zemlju od ustaša! Trebalo bi da se stidiš pred nama, i pred svi-
ma što ostaju! Nije ti žao onolike vojske i nas ovde, već još za-
meraš što ne poslušamo tebe, kilaća običnog!«
»Vas dvojice mi nije žao«, odreče vojnik glavom, kao da
ga je kapetan nešto pogrešno razumeo, »nji' jeste, a vas dvoji-
ce nije. КоГко vidim, vama ovde nije loše. Čisti ste, ispeglani,
na suvom ste, imate ćebadi da se ušuškate...«

80
 »Da, nama ovde prva liga«, posuvrati očima Đukić. »Ne-
go, slušaj: 'ajde ti lepo prekini da nama ovde soliš pamet! Sad
si ti dojadio meni! Evo ovako: ako si kukavica, ostavi pužku i
idi, da te ne gledam, a ako si čovek, vrati se među svoje dru-
gove i niko neće, ja ti to garantujem, ni znati da si pokušav'o
da zbrišeš! Je Г važi? Je Г u redu?«
»Hm, u redu! Al' ja reko' već: ne odlazim zato što sam ku-
kavica i kilać, što ti kažeš, već što imam dovoljno brige i bez
ove gungule. Ti ne znaš, kapetane, kako ja živim, i bolje da ne
znaš! Ne moraš da znaš ni da čekam pos'o već osam godina i
da ne mogu ni da se oženim bez plate, k'o siroma. Neće nije-
dna za 'vakog. Živim tako dobro da mi je samo rat nedostaj'o!
A, evo ga, dođe i on...«
Vojniku se smrači pred očima i upade u neke teške misli.
Zaćuta on, zaćutasmo i mi. Onda se on naglo trže i uhvati za
bravu.
»Oprostite na smetnji«, reče, »razbudio sam vas. Izvinite,
stvamo! Ja vam želim mnogo sreće i da se i vi što рге vratite,
po mogućstvu, svi živi i zdravi! Nemojte ići daleko! Pozdra-
vljam vas!« iskoči u hladnu noć i zalupi za sobom vrata.
Đukić odmahnu mkom i promrmlja:
»Ovaj dečko je načisto puk'o! Poludio! Kud' će sad, ne-
srećnik? Jesi li mu vidio mrak u očima, ovo sad, na kraju...? Je-
bo te!« Pokušah da i sam nešto kažem, ali kapetan nastavi:
»Možda je i bolje što ode! Taj bi unosio paniku i ne bismo zna-
li, posle, ne samo šta s njim da radimo, nego i sa čitavom nje-
govom jedinicom. Ljudi bi se poveli za budalom. Da, da, bolje
je ovako... Snaći će se valjda nekako da dođe do kuće... A i gde
mene na dežurstvu da ovo zadesi? Pojavi li se svake noći po
jedan ovakav pametnjaković?«
»Ne.«
»Ne? Pa, ja... Kažem ja vama svima: - Kad je muka, 'ajde
Đuka! A kad... znaš ono, onda mene ne zovete!«

81
 rzam se iz sna i primećujem da pomrčina iza рго-
zora bledi a stvari u kamionu - kapa s presavije-
nim čelom preko ivice stola i s metalnom, crvenom
petokrakom na njemu, naslonjači triju rotirajućih
stolica u pravilnom redu, stone lampe i mrežasta viseća polica
s tabacima karti u gomjem desnom uglu - da se počinju nazi-
rati. Naspram radnog stola, na sanduku, poleđuške spava ka-
petan Đukić, s rancem pod glavom, zgrčenih neizuvenih no-
gu, pokriven vetrovkom i hrče li, hrče... Pa, da, to me je i
probudilo. Posmatram njegovo onesvešćeno lice: usna ispod
brkova poigrava mu kad god izbacuje vazduh, kao da se iz-
motava. Šta ću sad: ako bi ga probudio, samo bih i njega rasa-
nio - gde bi se i kako čovek okrenuo? Ne, ne vredi - što kaže
on - dalje pokušavati sa spavanjem. Makar da mi je da udah-
nem čistog vazduha!
Ustajem, provlačim se pored stola da ne zakačim za nje-
govu čizmu, trzam metalnu bravu i nadvirujem se kroz vrata:
svežina mi ježi kožu a nebo, vedro, još je modro... Biće lep
dan, pomišljam.
Ceo logor čvrsto spava. Nigde ne vidim nijednog straža-
ra. Navlačim džemper, grabim peškir i pribor za brijanje. Sila-
zim do česme kraj obale. Posmatram kako se, iz sve dubljeg
dolaška, razgaženi puteljak što se penje od kapije prema šta-
bu uzdiže kao linija horizonta. Posle minut-dva pogled mi
skreće sa ogledalca na prepoznatljivu siluetu, u cipelama i sa
akten-tašnom, koja sitnim koracima ide uzbrdo, ka barici; lice
joj je nageto napred, kao da njuši, a na glavi - kao petlova
kresta - ogromna kapa. Prilika zastaje, krivi se prema meni,
klima glavom i reže kroz tišinu:
»Au, najo, jebena vašera...!«
Onda se primiče, s rukom u džepu, korak po korak, pola-
ko - taman dok ja prevlačim poslednje poteze žiletom iznad
jabučice na vratu - i pita:
»]e li, kakva je situacija?«

82
 »Na šta misliš?« odgovaram protivpitanjem a znam šta
zanima ljude iz drugih jedinica kad sretnu koga iz štaba, na-
ročito u poslednja tri-četiri dana.
»Kreće li se kuda?«
»Za sada nikuda. Odakle ti dolaziš?«
»Iz pozadine«, kaže i okreće glavu prema baraci. »Pođo'
da vidim da 1' ste još tu? Da niste i vi gde zbrisali?«
»Ne, a gde bi?«
»Ih... gde bi? Beže ljudi na sve strane! Iz ovi' jedinica ma-
lo-malo«, pokazuje šakom koju vadi iz džepa, »pa neko klis-
ne!«
»Nočas je i nama jedan dolazio i doneo nam je pušku i
municiju...«
»Šta, vratio?«
»Vratio«, govorim dok brišem lice i pakujem pribor. »Ode
čovek!«
»Taj je bar fer... Je 1' se lepo pozdravio!«
»Jeste.«
»Eto, vidiš! Šta ćeš?« uzdiše Rajo, »dojadilo ljudima... Ko
je dežumi?«
»Đukić.«
»A, Đuka... Je Г on ust'o?«
»Nije. Eno ga hrče.«
»Testeriše?«
»A-a! Ajmo da pijemo kafu...«
»To, brale, znaš šta treba!«
»Ti i spavaš tamo«, pitam usput, » u pozadini?«
»Da, ja pripadam njima.«
»Znam. Kakav ti je smeštaj?«

83
 »U kamionu«, kaže Pevac, sedajući na klupu pod tremom
dok ja tražim šoljice. »Nas osmorica natrpali smo slamu, spustili
ciradu, ima ćebadi...«
»Nije vam zima?«
»Ma, gde zima!? Osmorica nas, kažem ti, sabili se u slami,
samo šikćemo... K'o u štali!«
Dok on priča ja sipam vodu iz flaše u lonče i uključujem
rešo. Rajo me gleda, maša se za torbu i pita:
»Je ii, jes' ti raspoložen, to dok se krčka da ja poređam fi-
gure...?«
»šta, da igramo šah? Рге zore?«
Drugar shvata moj odgovor kao pristajanje i vadi iz tašne
vrečicu s figurama, cmo-belu mušemu i sat...
»Nigde ne piše«, kaže, »kad se sme a kad ne sme igrati šah!
Ni to da ne može pre zore... Vidi se, to je najvažnije! Uosta-
lom, ko zna dokle ćemo ostati ovde, možda do proleća?«

★
Izlazi sunce... Vojnici ustaju i logor oživljava kao mravi-
njak... Oko šahovske table okupljena je grupa radoznalaca ali
nas potpukovnik Tmovac sve rasteruje i grdi kao besposliča-
ге! Potom se načelnik štaba skida u majicu, postrojava sve nas
iz komande i tera da radimo fiskulturu. Dvadesetak trbonja, u
čiz.mama, gamba više od pola sata za vitkim oficirom, optrča-
va oko barake, šatora i policijskih kamiona, pa se, najzad, vra-
ća do travnjaka ispred barake. Dok Tmovac komanduje:»Jen-
-dva-tri-četri! Dva-dva-tri-četri...!« i izvodi vežbe kao dečju
igru, među nama se čuje stenjanje, gečanje, roptanje i kmeka,
naročito kad pravimo sklekove.
Fiskultura će biti obavezni deo jutamjeg rituala, sve dok
ne krenemo iz Banjaluke. A, kad će to biti, ne zna ni on...

*
84
 Vreme se prolepšava, otopljava. Na drugoj strani jezera
okupljaju se vojnid, svlače odela sa sebe, silaze goli u vodu i
sapunjaju se. I kod česme ima nekoliko vojnika: raspremaju se
do pojasa i sunčaju, skidaju čizme i čarape, peru noge i osve-
žavaju se. Iz daljine, sa piste, dopire buka tenkova...

★
Pred podne u logor ulaze radio i televizijske ekipe iz
različitih beogradskih i prištinskog studija, da prave kraću re-
portažu. Za razliku od sedokosog, nosatog novinara - pozna-
tog lica sa TV-ekrana - koji nosi mikrofon i usiljeno se smeje s
kim god da počne priču, snimatelji i tehničari pod šarenim
kačketima za sunce i u vatiranim prslurima posmatraju nas,
vojsku, kao kakve egzotične domoroce i mrzovoljno odgova-
raju na bilo kakva potpitanja. A ljudi se, stvamo, preterano
okupljaju oko njihovih kombija, zaviruju unutra, pitaju za
svašta i - kao deca - smetaju. Nosati novinar intervjuiše našeg
načelnika za moral, kapetana Popova, koji - sasvim ozbiljno -
izjavljuje da su svi u brigadi svesni svog istorijskog zadatka i
da u logoru vlada neophodan stepen disripline. Snimaju, za-
tim, vojnike dok se, u grupama, guraju pred kamere, mašu u
objektiv, pozdravljaju svoje i redom poručuju svima da za
njih ne brinu. Reportažu začinjavaju slikom jednog агШјегса -
skoro golog, samo u gaćama i čizmama - dok se vraća sa jeze-
га i na uziri vodi štene terijera, maskotu svoje baterije. Nas-
mejani i zadovoljni na kraju, uvereni da je moral na zavidnoj
osnovi i da je brigada spremna da svakog trena jume na front,
novinari sedaju u kola i odlaze...

★
Posle ručka, pod tremom, raširene su karte na stolovima.
Nas nekoliko nageti smo nad njima, udubljeni u posao. Izne-
nada - do barake stiže i ustavlja se pred samim stepenicama
terensko vozilo u pratnji dva putnička automobila sa vojnim

85
registracijama. Otvaraju se širom sva vrata, iz kola izlaze vi-
soki oficiri u maskirnim uniformama i kreću ka nama. Potpu-
kovnik Tmovac, zatečen, osvrće se na nas pa vrišti:
»Ostavljaj posao! Mimo!!!«
Svi skačemo i uspravljamo se a Tmovac, kao ponet, istura
strojevim korakom pred generala na čelu grupe, reže šakom
prema kapi i raportira. General otpozdravlja sa manje oštrine
a zatim se njih dvojica, u paru, penju na tren i prilaze našem
stolu. Za njima stupaju još trojica oficira a dvojica ostaju na
travnjaku i - stojeći jedan kraj drugog - obziru se po okolini.
Skidam oko sa njih i takođe osmatram prostor do jezera. Ceo
logor pred mojima očima izgleda kao fotografija: zakočeni u
vremenu, svi stoje poput sveća na mestu gde su zatečeni. Ge-
neral, u preširokoj uniformi i pod velikim smešnim kačketom,
kao ugojen ćuran, zagleda ргеко trbuha u sekdje koje prika-
zuju zapadnu Slavoniju. Naš načelnik štaba mu sada nešto
opuštenijim glasom objašnjava kakvo je stanje u brigadi i iz-
nosi sopstvenu procenu o mogućnostima jedinice pri upotrebi
u datim pravcima. Gledam, stojeći između ograde i stola i
zakrivivši glavu, kako general, ćuteći, mašuka debelim pr-
stom po karti i umesto da ga usmerava ka severu, sve ga ne-
kako iskreće ulevo, ka zapadu i ргеко Une, pa tamo zakucka-
va, kao da palpira. Na kraju, pokazujući da mu je dodijala
potpukovnikova priča o Gradiški, Lipiku i Okučanima, diže
obrve i kašljuca s namerom da preuzme reč:
»Hm, da, da... Ali, to je...«, zastaje i grize kraj donje usne,
»... samo jedan od mogućih pravaca.«
Naginje se rukama nad sto i šara, zamišljen, kažiprstom
po mapi. Meni kao da kraj uha opet progovara rođak Zoran:
»... Ti misliš da tamo nekog generalčinu zanima tvoje ime,
prezime, zanimanje? A? Boli njega uvo da 1' si ti, recimo, Lale
konobar, Marko stolar, ili si... Pućo saksofonista!? Idi, bre!?
Njemu je bitno da kaže: sto ovamo, dvesta tamo, a za ovo mi
treba hiljadu ili dve hiljade ljudi! Ko si ti stvamo, šta si i kakav
si, to se njega savršeno ne tiče! Oni se ljudi igraju s nama...«

86
 Visoki oficiri, na čelu s generalom, ulaze, potom, u sobu
našeg komanđanta i tu se zamandaljuju neko vreme...
»Ko je ovaj?« pitam Radojka.
»Barudžija, komandant korpusa!«
»O-ho...!«
Sat kasnije cela brigada - viSe od četiri hiljade ljudi -
postrojena je na poligonu ispred betonske osmatračnice. Po-
ručnik Memedović i ja - poslati ranije da pomognemo oko in-
staliranja zvučnika i mikrofona - ostajemo, po naređenju pot-
pukovnika Stojanovića, gore na bini na koju bi trebalo da
stupi general. Komandant korpusa, pod čijom komandom je
sada i naša brigada, hoće da se obrati vojsci i - kako pretpo-
stavljamo - da nam nešto važno saopšti. Kod ljudi se prime-
ćuje izvesna uzbunjenost - i pored tolikih zahteva da ih neko
odozgo udostoji obraćanjem - jer slute da general neće da za-
badava drži govor. Iz daljine uspevam da prepoznam lica sa-
mo u prvim redovima, a naprežem se da uočim sve koje znam
- moje rođake, komšije, drugove... Stojanović (u međuvreme-
nu je našao veću kapu) drži megafon, šeta levo-desno, prozi-
va pojedine starešine iza kojih vojnici kvare red, a meni nami-
guje i krivi usnama kao neko ko smatra da mu trenutna uloga
ne priliči naročito (družeći se s nama, pokazuje se kao veoma
prijatan, široko obrazovan i gospostven čovek).
Napokon, uz kružne stepenice pentra se general i staje na
binu. Osmatra... Počinje da grmi u mikrofon: »Drugovi vojni-
ci.J Junaci.J Zdravo!!!«
»Zdraaavoo...!« ječi stroj, ali, izgleđa, ne dovoljno glasno
kao što se očekivalo. Barudžija se nakašljava i uzima da obja-
šnjava ono što je manje-više poznato: Mi, kaže, idemo s oružjem
u rukama protiv onih koji hoće da razbiju našu državu - Ju-
goslaviju! Na to niko nema pravo! Država je u velikoj opas-
nosti! Bivši jugoslovenski general, Tuđman, stao je na čelo
pokreta koji je pre pola veka, u vreme Hitlera, naneo mnogo
zla našem narodu. Ali je zato vojnički poražen i proteran iz

87
 zemlje. Sad su se neke kolovođe vratile, našle istomišljenike,
naoružale i opkolile kasame po celoj Hrvatskoj. Ubijaju i iz-
nuruju glađu golobrade vojnike. Teže da stvore nezavisnu hr-
vatsku državu, ali bez drugih naroda. Takođe, rade to bez do-
govora sa Beogradom, prestonicom. Proteruju i ubijaju Srbe,
iako ovi vekovima žive na tim prostorima. To su rubni delovi
kasnije iscrtane hrvatske republike. Zar bi Jugoslovenska na-
rodna armija trebalo da sedi skrštenih ruku dok se ne pobije
stotina hiljada civila, desetina hiljada vojnika i oficira i ne ra-
zoružaju kasame? Zar bi im trebalo dozvoliti da urade sve
ono što su uradili u vreme Dmgog svetskog rata, sad, kad ne-
ma ni Hitlera, ni nemačkih vojnika da im pružaju zaštitu, sad
- kad smo sami s njima: prsa u prsa?! Sad, kad... itd. itd.
Stroj, umiren, ćuti i sluša. General gleda, gleda, govori, pa
najednom:
»Ukratko, oni drsko započinju rat sa jačim od sebe, a ne
znaju ni šta je rat! Počeli su da nas ubijaju, izazivaju... e, pa«,
grmi i odiže ruku, »vratićemo im zato totalnim ratom !!’.« Briga-
dom huji žamor...
»Ići ćemo«, viče Barudžija, »sve do Zagreba, ako treba! Da
tamo ponovo pobodemo jugoslovensku zastavu i kao pobed-
nici razgovaramo sa poraženima! I do sada smo mi više puta
išli na pregovore, ja sam bio u tim delegacijama, ali oni nisu
mogli da uspeju јег Tuđman, јег Tuđman...«
»Jebo te Tuđman!« čuje se odjednom iz prvog reda. Svi se
okrećemo. Vojnik iskoračuje iz stroja, odiže kao i general ruku
i tetura se... Govomik zastaje... Starešine brže-bolje vraćaju
vojnika u stroj a on se otima i nastavlja: »Što nisi ubio Tuđma-
na u Zagrebu, kad si iš'o, i ti si neki general?!«
Barudžija, sav crven i iznenađen, pruža prst prema njemu
i, sasvim neočekivano, kaže:
»Ajde i ti sa mnom!«
»što ću ti ja?« buni se prozvani. »Ko sam pa ja? Ti si zato
plaćen! Iš'o si u Zagreb, kažeš, mog'o si završiti pos'o! Im'o si
pištolj, valjda!?«

88
 »Im'o je pištolj, al' nije im'o muda!« komentarišu u pred-
njim redovima.
General sve to čuje ali se ne da zbuniti:
»Ja sam«, kaže, »hteo da ga ubedim da bez rata položi
oružje, da ne bi kretali vi toliki...«
S drugog кгаја viče još jedan redov i prekida komandanta:
»A, što si ga pustio da se naoruža? Nije on to sve radio da
sad mimo položi oružje, več da ratuje!«
»Tako je.J« odobravaju neki.
General otvorenih usta traži reči... Opet se javlja onaj prvi
vojnik:
»Zato što ti nisi im'o hrabrosti da ubiješ psa, sad ti treba-
mo mi ovoliki, da ginemo, da ubijamo...« Tetura se, pripit, to-
liko da dvojica uzimaju da ga pridrže.
»Niste potrebni vi meni«, odgovara general i pravda se,
već poprilično smešan zbog pristajanja da se pojedinačno ra-
spravlja sa vojnicima. »Niste potrebni vi meni, nego državi,
valjda, kojoj ste zakleti da ćete je čuvati i da je nećete izdati,
po cenu života! Sad je, nažalost, došao taj čas... Sad, kad Ju-
goslaviju hoće da izbrišu sa karte...«
»Nju ste već upustili! Gde vam je Slovenija?« opet doba-
cuju.
»Tamo je gde je i bila! Još je i ona u Jugoslaviji!«
»Jeste, k'o što sam ja u... španiji...«
»šta će nam Jugoslavija?« viče sad neko iz dubine. »Ima-
mo mi državu, našu Srbiju! Kad nju napadnu, znaćemo zašto
valja ratovati...«
»Vojnici! Vojnici...«, uzima general da okonča besedu, »a-
ko mi sada ne završimo posao, oni se stvamo neće zaustaviti
do Drine! Mi tamo«, pokazuje mkom prema zapadu, »mi ta-
mo branimo i samu Srbiju! Zar vam to nije jasno? Ali, valjda
smo u stanju da odbranimo i ostale srpske prostore! Nemate
razloga da se plašite, jer smo od tih paravojnih formacija neu-

89
poredivo jači! Ima nas dovoljno, kao što imamo oružja, tehni-
ke i znanja! Čuvajte glave da u što većem broju otarasimo ovu
zajedničku obavezu koju nam istorija zadaje! Na našoj strani
je pravda, a ona je najubojitije oružje! Ako budemo verovali u
nju, onda je pobednik unapred poznat! Sećaćete se sutra, kad
budemo slavili pobedu, šta sam vam rekao! Pozdravljam vas i
želim vam svima sreću! Toliko...«
»Hvaalaaa!« razleže se poligonom.
Strojevi počinju da se razdvajaju sa svojim starešinama.

veče je bilo vrlo živo pred šatorom sanitetlija. Dok

su na nosilima donosili vojnike što su se među-
sobno - nehotice ili čak namemo - izranjavili, po
logoru se razlegala pucnjava kao nikad ranije. Shva-
tilo se posle generalovog govora da nema dileme: »Hoćemo li
biti upotrebljeni?« nego da je samo ostalo pitanje: kuda ćemo
to biti upućeni? Zbog toga je trema već uzimala danak: pucalo
se ne samo u vazduh nego i kioz čizmu u sopstveno stopalo, ko
je imao u koga poverenja umeo je da ga nagovori da ga okrzne
po butu, tek da ga privremeno onesposobi i baci u zavoje, a je-
dan nespretan prst povukao je obarač prilikom čišćenja puške i
prostrelio nogu najboljeg druga dok je sedeo i jeo u kamionu.
Bezbednjaci su - zbog pojačanog stepena rizika - poslali na-
redbu da se pod hitno prestane sa trošenjem municije i zadu-
žili su policajce da se razlete svuda po logoru i da hvataju i
privode one koji pucaju. Svi smo se čudili i krstili zbog toga
što nastade među vojskom, samo je Sele, mladi lekar, dobro-
voljac, koji je previjao ranjenike i usput ih grdio, u stvari du-
šom bio zadovoljan:

90
 »Pametni!« govorio je. »Zbog njih još uvek verujem da
ima normalnosti na ovom svetu. Zlo će biti kad i njima udari
krv u oči i kad i oni krenu... Kad im se pomuti razum i kad
počnu da mrze. Koga? Svejedno? Ali, jumuće silovito... u šta?
U ćistu apstrakciju! Reći će nešto, recimo: daj da se rešimo tih
skotova! - ili nešto slično, i onda će lakše krenuti. I tek tada će,
u stvari, nastati zlo i više ništa neće moći da ostane čisto, a ka-
moli duša čovekova! A to je najgora stvar!«
Pola sata-sat posle donošenja naredbe, paljba se stišavala,
ali su opet, ponegde u daljini, odjekivali potmuli pucnji. U sa-
nitetskom šatoru ležalo je šest uplašenih ranjenika i - zavije-
nih ruku i nogu - stenjali su ili jaukali.
»Ako, ako! Jaučite kad ste budale!« dovikivao im je sa sto-
lice ispred šatora Rajo Pevac, igrajući šah sa starijim dokto-
rom, Acikom. »Da, ne daj Bože, kakva diverzantska grupa
sad upadne u logor, ko bi znao šta se dešava? Počeli bi redom
da nas smiču, a mi ne bi ukapirali odakle tuče dok nas ne bi
sve potamanili!«
»Kad odemo na front bez municije, mahaće kundacima...«,
izrazi brigu doktor Acika, pomerajući pri tom laufera po dija-
gonali.
Kapetan Dokić, abehajac, trbonja, izvaljen na sanduku kraj
same cirade, odbrojavao je posle svakog pucnja u blizini:
»Četres osmi... četres deveti, pedeseti... pedeset prvi... Evo,
od kako ja ovde ležim, pedeset jedan metak je otiš'o u kras-
ni!«
»Je li?« upita Rajević pridošao da posmatra partiju.
»Zna li neko od vas šta je to tačno bilo sa trojicom-četvori-
com naših momaka za koje se priča da su nagrabali tu u jed-
nom od ovi' sela, u kafani?«
»Naših vojnika? Kad?« začudismo se.
»Ne znam tačno kad, ali priča se svašta, pošto je ta kafana
u hrvatskom selu: te da su iskasapljeni i takvi nađeni u ne-

91
кош jendeku, te da su izbodeni noževima al' su preživeli i
prebačeni u gradsku bolnicu, te da su i oni odgovorili vatrom
i ubili ili ranili jednog od meštana...«
»Ma daj...«, prekide ga doktor Acika, »čim se različito pri-
ča, mora da ništa od toga nije tačno«, pri tom zadiže prstima
pramen sede kose što mu se, nagetom na tablu, od razdeljka
nadnosio preko očiju.
»Ne verujem ni ja, mada sam nešto čuo o tome«, reče i Se-
le, stojeći kraj mene. »Verovatno je nešto što se desilo preuve-
ličano...«
»Čekaj, a šta se priča? Što bi nagrabali?« ubaci se u disku-
siju i Rajo.
»Pa, to selo je hrvatsko! Je Г ti čuješ?« skrenu mu poviše-
nim tonom Rajević pažnju.
»A, je Г?« Pevac odiže obrve.
»Jest', jest'...«, ču se sa klupe i Dokić. »Nije samo to selo
hrvatsko. Sve su na ovoj strani«, pokaza rukom prema jezeru,
»katoličke kuće, nekoliko sela...«
»Ej, preteruješ i ti«, iznenadi se tobože Sele i namignu
ostalima.
»Ne preterujem, stvamo je tako!«
»Pa, čekaj«, začudi se Pevac, »šta ako su hrvatska? Ne ra-
tujemo mi protiv njih, mi smo valjda ista vojska, već protiv
tuđmanovaca!«
»E, moj Rajo«, odmahnu rukom Dokić. »Vidje li ti onog
što ga pred mrak dovedoše policajci?«
»Koga?« Pevac je gledao čas u abehajca, čas u figure.
»Jednog civila... Jeste li ga videli vi... ostali?«
Klimnusmo glavama.
»Pa, pričajte i meni«, uzvrpolji se Rajo i usput reče dokto-
ru, »bolje da predate, ne možete se bez topova izvući... Da
promenimo figure?«

92
 »Ajd', važi!« pristade saigrač i uze da ređa bele pione na
svojoj strani table.
»Dovedoše jednog civila sa lisicama na rukama«, nastavi
sa klupe Dokić. »Čim ga izvedoše iz kombija on nazva poli-
cajce, pred starijim vodnikom, valjda da se njemu požali, maj-
munima! Ovaj mu, bogme, odvali takvu šamarčinu da se od-
ma' preturi. - Kako smeš - reče mu taj brko, stariji vodnik -
da nazivaš vojnike svoje države majmunima? - Ovaj, Hrvat,
jebo sliku, ništa što je dobio šljagu, nego se nasmeja, pridiže,
pa opet reče: - Nego šta su? - i pođe da se sagne, al' ga ovi
opet smlatiše! Je Г tako bilo, jeste li gledali...?«
»Jesmo...« potvrdismo, onako otegnuto, glasom koji nas je
odavao da nismo nimalo oduševljeni time.
»Interesantno je, vidite, kako su se osilili ti Hrvati, čak i
ovde, u Bosni. Kao da smo na tuđem tlu, kao da smo sad na-
jednom okupatorska, a ne jugoslovenska vojska...«
»Pa, šta uradiše posle s tim čovekom?« upita Rajo.
»Poslali su ga u pritvor, da ga ispitaju, isproveravaju...«,
odgovori mu Dokić.
»A, je Г to u vezi sa onim iz kafane ili...«
»Ne znam gde su ga uhvatili«, osvmu se Dokić, tražeći
pomoć. »To izgleda da pre ima veze sa onim što su se vojnici
žalili da neko preko ograde puca na njih...«
»U strahu su velike oči...«, prokomentarisa doktor Acika.
»Da, da...«, potvrdismo i mi, misleći više na izreku samu
po sebi, nego na priču o pucnjima preko ograde.
»Ljudi!« prenu se najednom bolničar Čedo, stariji dežme-
kasti vojnik buljavih očiju, »ja u ovo ne verujem!«
»U šta, Čedo, ne veruješ?« brecnusmo se na njega.
»Pa, u ovo, u ovo sve, da mi uopšte idemo u nekakav rat!«
Neki počeše da se kihoću. Rajo čak upita šapatom:
»Koji vam je ovaj frajer?«

93
 »Kako, bre, ne veruješ?« upita Sele i sede kraj njega. »Je 1'
se ti to šališ?«
»Аша, ljudi, ne šalim!«
»Pa, zar mi, Čedo, svi mlađi da tebe, čoveka od skoro
četres' godina, ubeđujemo šta je šta?«
»A, otkud vi znate šta je raf?«
»Ne znamo, fala bogu, nismo nikad do sada bili«, pokuša
smireno doktor Sele, »al' eto ti puške: što misliš da su ti je da-
li? Dobio si i munidju, nisu ćord k'o na vežbi. Evo imaš i ra-
njenike, zajedno smo ih previjali. Vidiš dokle su nas dovukli,
u uniformi si...«
»A, kuda i kuda mi to idemo, i što? Ko je nap'o našu drža-
vu? Nisu Nemd, nisu ni Turd, ni Bugari...«
»Hrvati!«
»Hrvati!? što bi oni? Pa, mi živimo u istoj državi...«
Doktor Sele se iznervira i ustade.
»Daj, bre, Čedo!« reče, »ne zajebavaj!«
»A što se ti uopšte s njim ubeđuješ?« upita ga Dokić s klupe.
»Eh, on je moj drug«, naglasi Sele, okrete se prema Čedi i
prijateljski mu namignu da se ovom lice stvamo razneži.
»Ne postavlja Čedo glupa pitanja! Izvinite, gospodo!« od-
važi se poručnik Đorđe, artiljerac. »Zašto ova ista mobilizadja
nije izvršena i u Hrvatskoj kad su i oni obveznid iste vojske a
navodno su protiv ustaša?«
»E, sad?!«
»šta: e, sad?! Svi smo mi u armiji imali mnogo drugova
Hrvata. Pitam se: šta je sad sa njima? Koga oni moraju da slu-
šaju? I koje je pravo vojsd da mobiliše nas, kad nije u stanju
da to isto uradi i tamo? Čekajte, zar nije tako? Ako su oni zai-
sta protiv ustaša, što se ne bi odazvali jugoslovenskoj vojsri?
šta znači ta reč: paravojska? Ako je nelegalna, kako može da
se omasovi kraj jedne legalne vojske, i to ovolike silesije...?«

94
 Usred serije pitanja prekide ga rezervista Rade, koji je po
svom običaju imitirao đeda, očevog oca što je, navodno, za
dve godine života u Amerid naučio strani jezik:
»Đeko! Idi u pečku materinu! Glup si, bre, Đeko! Kako ne
s'veteš? I ovi naši, i oni njehovi aktivni ofedri, sve ti je to isti
kurac! Sve je nji' ista sisa podojila - kamunistička. Sad se oni
nešto podžapali između sebe, pa dežu vojske jedni na druge...«
»Jest', jest'«, dodade vodnik Markovič, mlađi Dokićev ko-
lega abehajac. »Ovo ti je rat titića. Svi su oni njegovi đaci. Gde
si pred njima smeo, do juče, da istakneš da si Srbin ili da za-
pevaš našu pesmu, ne daj bože!? Odma' te proglase za četnika
i najebo si! Dok je matori bio živ, aktivni ofidri nisu znali ni
šta su. Isprani mozgovi. Sad, kad njega nema, svak' na svoju
stranu...«
»Ma, znali su Hrvati da su Hrvati, Slovenci da su Sloven-
d , samo su ovi naši bili Jugosloveni. Gluperde«, razgnevi se
artiljerac Đorđe. »I to su shvatili tek kad su ih drugi počeli da
odguruju od sebe. Sad je njima povređen ponos, srušen profe-
sionalni identitet, jer su zbog službe bili izdali i srpstvo, i veru
pravoslavnu, našu, a vratilo im se toljagom po glavi upravo
od onih što su sve vreme čuvali i veru i nadju, a naše oblagi-
vali...«
»Odoste u politiku! Nemojte dalje, molim vas«, nađe da
im skrene pažnju doktor Acika.
»Preterali ste, preterali...«, složismo se, tobože, i mi ostali.
»Možda ste i u pravu...«, priznade Đorđe.
»Ja jedino velim«, dodade Rade, »da je ovde, u ovoj našoj
zemlji, đavo isuk'o kurac i mlatara li njim okolo, mlatara...«
»Pa, koga odalami! Je 1' Rade?« upita Marković.
»Jeees!«
Doktor Acika od muke začepi uši. Mi se nasmejasmo i
njemu. Uto dotrča desetar Brko, komandantov vozač, i reče
da su policajd najzad uhvatili onog što je najviše pucao!

95
 »Zar samo jedan puca«, upita Sele kroz smeh. »Je Г to ne-
ki junak iz crtanog filma?«
»A, ko je, stvamo, taj?« zainteresova se Rajević.
»Neki Milivoje iz trećeg bataljona, nastavnik, učitelj, šta li
je? Ja ga baš znam. Prošle godine sam ga obučav'o vožnju...
Budala!«
Ja se usprotivih:
»Ne može biti! Znam ga i ja, bolje nego ti! To je moj kom-
šija. Ne bi on to radio, ne lići na njega. Mora da je greška! I ko
utvrdi da je on najviše pucao?«
»Panduri«, uporan je Вгко, kao da govori o kriminalcu.
»Uhvatili ga na delu!«
»Ma«, rekoh, »ja moram otići da to proverim!«
Baš tog trena iznad naših glava zviznu metak i prolomi
se, kad udari o nešto, kao da grom rascepi drvo! Za tren nes-
tade i svetla. Strunismo se, pa nemo zgledasmo...
»Bog te jebo, preteraše«, razbesni se Rajo.
»Je Г i ovo Milivoje?« upitah ja Brku.
»Sedamdeset šesti...«, naglasi Dokić podatak iz svoje evi-
dencije.
»Izranjaviće se svi između sebe...«
»Nek' idu u pičku materinu, kad su budale«, reče Rajević,
baci opušak na zemlju i zgazi ga čizmom.
Otrčah pred komandu da vidim šta se to uistinu zbilo s
Milivojem. Zatekoh na tremu kapetana Spasojevića, bezbed-
njaka, koščatog cvikeraša koji se nasmeja kad ču za koga pi-
tam.
»Što se smejete?« kazah. »Ja vam mogu garantovati da je
u pitanju osoba koja ne bi pravila gluposti. On je dobar i ozbi-
Ijan čovek. Možda je greška, možda mu je neko od mangupa
namestio?«

96
 »Ma, video sam i ja«, smejao se i dalje kapetan pa mi po-
nudi cigaretu. »Pristojan čovek, neki učitelj, je l'? Reče da nije
znao za naredbu o prekidu a, na đavola, upravo mu tad došlo
da i on isproba svoju pušku. Pre toga nije ispalio ni jedan jedi-
ni metak. Napunio tandžaru, dig'o uvis i - traasss! A policajac
iza kamiona samo što je ček'o, snimio ga, ćap za ruku, pa u
kombi! Vidi se da je miran i verujem da je samo isp'o kurate
sreće: da prvi put opali baš kad se više nije smelo!«
»Ali, puca se i dalje! Čujete?«
»Čujem... Ma, ne brini, pustićemo ga...«
Vratih se do sanitetlija i dole zatekoh Brku kako i dalje
priča o istom čoveku:
»Sramota... Prosvetni radnik, on treba da vaspitava nečiju
decu... Nekako, ne ide!«

a udaljenog razglasa čula se »Galija«:

Stare trube kad zatrube,
kad m e đavo odnese,
Budi hrabra, stisni zube,
nek' m e pesma ponese!
O d oluje, do oluje...

... a ja sam kroz logor prolazio utabanim stazama, kao

kroz poznato selo. Osećao sam, čudno, izvesnu setu što ćemo
ga napustiti, koliko sutra, jer je već postao deo mene i deo
svih nas. U miholjska popodneva, naročito kad vojnik malo
popije, duša ume biti preosetljiva: ganuta lepotom dana, po-
trese se i zbog trulog mirisa večemje svežine, uplašena je kao
godina koja, sa uvelim krošnjama, ide u susret beloj, studenoj

97
 smrti... A nekoliko desetina jeseni, samo toliko, i čovekova
duša je, takođe, blizu prevodnice. E, pomišljaš, to je intimni
doživljaj, kao što je doživljaj duše nad sopstvenim telom to-
kom celog života; zato, ne ide da rastanak iko požuruje, iko
drugi, i to nepoznat, onako referentski, po spisku, pa ko se
spase... Razmišljao sam tako i, pripit, skoro da nisam ni znao
kuda idem. Istina, nastavljao sam dalje sa mozganjem, vojni-
ku se dodeli uniforma, oružje i borbeni zadatak, pa se onda
nečija pogibija možda nazove i herojskom, za otadžbinu. Ipak,
tu neko umire pre vremena, ostali ga žale, a onaj referent sa-
mo pocepa njegov karton kao - neoažeći! A život ostalih teče
dalje od olu je do oluje, između grla topovskih cevi i ljudi koji-
ma je rat periodično zanimanje...
Odlutalog u mislima zaustavi me glas koji me pozva po
imenu. Okrenuh se. Iza stranice kamiona i ispod zadignute d-
rade smejao se krezavih usta Lakan, vulkanizerski pomoćnik,
od skora zet u mojoj familiji. Sedeo je kao kuče, u ćošku, i vi-
rio na prolaznike do kantine. Osvmuh se levo-desno i teškog
jezika upitah:
»Zar sam ja ovo nabasao u staru jedinicu?«
»A, zar si ti to malo pod gasom?« kikotao se Lakan.
»Ma«, odmahnuh rukom, »uvališe nam flašu i ja sa Kaito-
vićem... celu!«
»Tebe nisam video da piješ. Smešan si!«
»Nisam ni ja. Eto«, raširih dlanove, »desilo se...«
»Ideš do kantine?« upita me.
»Da. A, gde su ti ostali?«
»Razišli se. Otišli do kantine i do sela, preko puta.«
»Gde je selo?«
»Odavde, nema ni pe'sto metara, kod puta za Banjaluku.«
»Daleko... A, što ti tu čamiš?«
»Ja nemam pravo da mrdnem.«
»Što?«

98
 »Zato što sam se neko veče našljem'o, pa se napravile ve-
like gluposti!«
»Kakve?«
»Pa, ne znam... Možda si čuo?« otpoče Lakan. »U četvrtak
veče nas trojica... Beli, Silke, znaš i', i ja, zaglavimo tu u je-
dnom selu, u kafani. Ispostavilo se, bog te jebo, da smo upali
među Hrvate i tu se s njima porokamo! Oni prvi započnu da
nas jebavaju... Nama nije bilo dozvoljeno da pucamo, pa od
muke ispreturamo stolove! Posle ostanemo celu noč da se
prepiremo i preganjamo s njima. Jebi ga. Tražili da platimo ča-
še a nama, bež' bogati, nije padalo na pamet. I tako... Posle se
ovde napravi čitava priča - pošto se nismo vratili do jutra -
da su nas Hrvati iskasapili, poklali, isekli na komade... Glu-
posti! Pričalo se, možda si čuo?«
»Ja sam samo čuo da su vas uštrojili i pustili. Ništa više.
Odnosno, da su neku trojicu naših Hrvati u kafani... Nisam
znao da ste to vi bili?!«
»Šta, šta...?«
»Kažem da sam čuo da su Hrvati neke naše rezerviste
uštrojili u kafani. K'o vepriće, pa pustili. Tako se priča svuda!«
Lakan prestade da trepće, pa se uzvrpolji.
»Zajebavaš?«
»Ne, ozbiljno ti pričam«, pokušavao sam da se ne zasme-
jem, ali lice me je odavalo...
»Eeee«, poče da se cereka Lakan. »Eeee! A taman sam
pretm'o... Ko bi posle svima objasnio? Pa ti svog zeta tako...?«
»A, poverov'o si! Poverov'o! Ako, ako! 'Ajd' sa mnom do
kantine!«
»Nemam pravo, reko' ti! Zabranili mi da se udaljavam od
kamiona...«
»Ko ti je zabranio?«
»Mandžo, pusti ga! E, 'oćeš ti da mi kupiš pivo, evo ti lo-
va!«

99
 »Važi, daćeš mi раге posle! Ajde, videćemo se!«
Na pisti umalo ne podleteh pod kamion za kojim se, pri-
kačen, klimao ogroman top. Prepadnut, učini mi se da sam se
napola istreznio. Kamion za kamionom je prolazio... Pratio
sam ih pogledom. Iza jedne stranice opet ugledah poznanika,
desetara Stanimira iz Gomjeg Jadra. Primeti i on mene, pridi-
že se i, sve udaljeniji viknu:
»Šta je?« usta razvuče od uha do uha. »Zar i tebe u'vatiše?!«
Znao sam na šta misli: mnogi studenti su se izvlačili od
mobilizacije pa se misfflo za svakog ko je u brigadi, taj jedino
ako je nekako »u'vaćen«. Manuh rukom i proderah se, mada
ne znam da li me je čuo:
»Eto! Uhvatiše i mene...!«
Još dva kamiona što prođoše zakloniše mi vidik... Taman
da se okrenem i produžim, kad opet neko iz daljine, iz istog
pravca, uzviknu moje ime... Taj neko trčao je uz pistu, držao
kapu u ruci i ponavljao zadihan:
»Znao sam.J Znao sam da ću te videti!«
Gledao sam u nepoznatu, štrkljastu priliku. Pretposta-
vljao sam da je namemo iskočila iz vozila, zbog mene, i presli-
šavao se koga sve znam u mešovitom divizionu. Ne, nije vre-
delo nagađati. Trebalo bi, pomislih, sačekati da se približi...
Nekakav potporučnik? Tek na desetak koraka obrijano i oši-
šano lice, krupnih zelenih očiju, samo poče da se predstavlja,
kad već i meni sinu.
»Ja sam«, reče, »Bodin!«
Neverovatno. Opet je bio poslednji koga bih se setio. U
čudu, pošto se ispozdravljasmo (on me čak izljubi!), upitah:
»Otkud ti u mešovitom?«
»Sasvim slučajno«, reče. »Vraćao sam se iz sela, pa sam
koristio prevoz do svog bataljona. Ugledao sam te iz onog
drugog kamiona, mahnuo, al' ti nisi primetio. Stani, reko' vo-
začu i izlete' tek posle sto metara. Taj čovek se sad sigumo pi-
ta: Šta je sa ovim? Sad 'oće da ga vozim, sad neće...?

100
 Objasni da su ga u našu brigadu uputili posle najnovijeg
poziva. Sad je u trećem bataljonu, u pešadiji. Reče da se raspi-
tivao za mene i da je saznao da sam u štabu.
»A, čuo sam i ja da si ti ovde«, priznadoh. »Još od Tuzle
znam! Nisam mogao da dođem sebi od čuda: otkud Bodin u
našoj brigadi?«
»Eto, desilo se«, reče. »Ali, računao sam da ću bar tebe vi-
deti. Jedino što nisam odmah znao u kojoj si jedinici... Posle
mi jedan kapetan iz policije...«
»Pijesković?«
»Da, je Г ti on rek'o za mene?« upita Bodin.
»A-ha.«
»Pa, on mi reče da te zna, ne nešto naročito, aii da pret-
postavlja na koga mislim. Eno ga, kaže, u komandi brigade!
Nešto tamo šeprtlji...«
»Tako rek'o?«
»Tako.«
»E, dobar je Pijesković...«, nasmejah se.
»Je li?« upita Bodin, »je Г on aktivni oficir?«
»Ma, ne... rezervista!«
»Hm, ko bi rek'o? Baš izgleda kao pravi oficirčina! Sav je
u tom fazonu!«
»To jeste... Uživeo se čovek... Nego, što ti ne navrati za
ovolike dane, kad si već znao gde sam?«
»Nikako mi nije usput! Vidiš ovu ludnicu?! Da te sad slu-
čajno nisam ugled'o, ko zna kad bi' se nakanio? A nisam bio
siguran ni da bi' te zatek'o, da negde ne odeš...«
»Pa i ja sad prvi put imam vremena da siđem do kantine.
Ne znam tačno ni gde je. Stalno sam u nekom poslu. Zato,
kad god da si doš'o, naš'o bi me!«
»Znači, radi se u komandi... A, zna li se šta? Ide li se gde i
kada?«

101
 »Hm... Možda se već ujutru kreće!«
»Uuuu!« Bodinu se smraći pred očima. »A, kuda?«
»Na Baniju!«
»U, jebo te...«, napravi ceo krug oko sebe, »biće zajeba-
nooo!?«
Krenusmo zajedno do kantine. To u stvari beše jedna od
najbližih improvizovanih trgovina, kamp-prikolica ispred či-
jeg šaltera su se gurali vojnici. Vratih nekoliko pivskih flaša,
uzeh ponovo dve pune za Lakana, a onda me Bodin odgumu
i kupi dve kafe i dva soka. Sedosmo u travu, kao i ostali, i
nastavismo priču...
Bodin mi je nekako izgledao drugačiji nego inače, ali ne
zbog uniforme, niti što je podšišan i obrijan, čak ni što je za-
mišljen - jer svi smo više ili manje dobili patinirane fizionomi-
je zbog dešavanja u koje smo ubačeni - nego kao čovek koji je
negde usput, u međuvremenu našeg viđanja, izgubio svoje
osnovno svojstvo - vedrinu. A naslutio sam - kao što samo
može naslutiti dobar poznavalac nečije duše - da je razlog iza
uniforme, iza velikih i malih cevi koje će bljuvati vatru, iza
neudobnosti vojničkog života, negde daleko u onom svetu
koji smo ostavili iza sebe...
»Igraš li šah?« upitah, gledajući ga potištenog tek da osve-
žim razgovor koji je počeo, shodno prizoru ispred nas o raket-
nim bacačima. »Imaš li prilike?«
»Hm!« nasmeja se on i pogleda u mene malo začuđen što
naglo skrećem temu. »Sad ćemo mi«, reče i nasmeja se kiselo,
»svi izgleda igrati šah, аГ k'o figure, a ne kao igrači!«
»Kako misliš?«
»Vidiš, bre, da se sprema jedna velika, velika partija šaha,
samo što nije počela! Cmo-belu mušemu šire preko cele Juge,
preko brda i dolina, preko ravnica, гека, svuda gde će pome-
rati figure! Već mesecima je šire...«

102
 »I?« pokušah da se našalim. »Kako ti se čini: hoće li to bar
biti dobra partija?«
»Ne znam. Osnovni problem je u tome što su sve figure
napravljene pod istim kalupom, pa ih sad naglo prebojavaju
u crnu i belu boju. Nastoji se sa obe strane da se što veći broj
teških figura zadrži za sebe. Lauferi, oficiri često sami pretrča-
vaju iz jednog tabora u drugi. Konji i topovi, iz istih ergela i
hangara, sad će prvi put biti okrenuti jedni prema drugima. I
jedna i druga strana trude se, pre početka meča, da pribave
što ved broj pešaka. Oni će, kažu, odlučiti partiju. Doduše, si-
lom ih dovode na tablu, na hiljade, na desetine hiljada njih i,
opet, čini se, nije ih dovoljno...«
»A ko će vući, pomerati figure?«
»Ko će pomerati figure? Pa, ni u običnoj partiji poteze ne
vuku cmi i beli kralj, već neko odozgo, nekakvi igrači koje mi
ne vidimo, neke velike sile iz sveta koje se igraju s nama...
One če jedine i imati pregled situacije, pa kad budu videle ka-
ko se razvija partija, matiraće našeg ili njihovog kralja...!«
»E, od toga se meni ledi krv u žilama!«
»Šta ćeš«, reče Bodin, »takva je situacija!« okrenu se i
pogleda me u oči. »Šta si mislio? Da ne igraš? A?«
»Ja imam utisak da će mene da smaže neki top!«
»Pomeri se s mesta! Odma'!«
Stvamo, počeh da se vrpoljim po travi...
»A, s druge strane, imam utisak«, reče, »čak mi se javlja
kao neka slika da bi, u celokupnoj ovoj zabuni, dva čoveka
mogla da smire celu situaciju. Dva obična vojnika, kada bi
izašla iz svojih rovova, krenula jedan prema drugom i pružila
ruku, na nekoj sredokraći odakle bi ih svi videli, makar i
dvogledom. Svi bi, čini mi se, pobacali puške i krenuli da ura-
de isto. šta misliš?«
»Ne mislim ništa. Zvuči neverovatno... Ne, ne znam.«

103
 Sad se on nekako uzvrpolji, kao da mu ne bi pravo što ne
delim mišljenje, ali ništa više ne reče o tome.
Ućutasmo se neko vreme, a onda ga ja upitah:
»Je li, pusti sad filozofiju, igraš li stvarno šah s kim? Ti si
maher za te stvari, šteta bi bila da makar ne prekraćuješ vre-
me u igri... Ozbiljno, imaš li prilike da poigraš s kim?«
Bodin bezvoljno odgovori:
»A... imam. Ovamo neki poneli table, pa i ja igram, k'o
budala...«
»što, kakvi su ti protivnici?«
»Nisu neki, ali ni ja nemam koncentraciju. Pravim previ-
de, jebi ga! Zato i prolazim ovako-onako... Drugo, nemaju sat,
a previše razmišljaju kad igraju sa mnom. Gnjave. Ja nemam
živaca, pa popizdim...«
»E, znaš ko ima sat? Neki Rajo Pevac, kapetan iz pozadi-
ne, ne znam kako se preziva, аГ tako ga zovu. U, on opasno
igra! Mene je tuk'o nekoliko partija! A baš sam jednu noč sa-
nj'o kako i ti igraš s tim Rajom, i to u kamionu, kad se ništa ne
vidi...«
»Molim?« upita Bodin ukočenih očiju.
»San jeste bez veze, al' stvamo sam tako kao...«
»Mislio sam da samo ja sanjam budalaštine.«
»I ti? Šta si sanj'o?«
»Ih! Budalaštine...«
»Nije to ništa«, rekoh, ne čekajući da đovrši. »Svi mi sa-
njamo u ovakvoj situaciji budibogsnama šta...! Još, što je naj-
luđe, tu vašu partiju je gledao Tito!«
»šta si večer'o pre toga, majke ti?« nasmeja se Bodin.
»Guštere, zmije...?«
»Ha, ha, možda! Al' san je bio lud sto-posto... Ne znam
šta sam ono hteo da kažem...«
»Jesi li bio na Kolarcu?« tresnu Bodin i prekide me.

104
 »Aaa! Jesam, kako da ne. U ponedeljak šesn'estog, da,
da... Bože, kao da je bilo pre sto godina...«
»Je Г se iskupilo staro društvo...?«
»Pa, jeste... АГ nisu baš svi. Nije bilo tebe!«
»Ja sam već bio u jedinici, to veče.«
»Љ, tačno, al' ko bi to pretpostavio? I ja sam za poziv saz-
nao dan kasnije...«
»Koga još nije bilo, ko je falio?«
»Phi... Ivana, Katarina... došle su neke dve nove...«
Bodin je gutao svaku moju reč i sjaktio pri tom očima. Ka-
ko mu se povećavala pažnja, tako mu se kvarilo raspoloženje.
Ja sam mu opisivao kako smo tražili mesta u baštama i kako
niko, nijednom rečju, nije pomenuo ni Sloveniju, ni Hrvatsku,
ni rat...
»Pa, da«, reče on u jednom trenutku, »tamo niko ništa ne
misli...«
»Ali«, nastavih ja, »u Beogradu je i sad sigumo lepo, jer
svet još izgleda bezbrižan, kao da se ništa ne dešava...«
»Prave se... znam«, reče s nekim čudnim podcenjivanjem,
pa dodade, »bio sam sinoć tamo!«
»Gde?« iskolačih oči.
»U Beogradu«, ponovi on, mrtav-hladan.
Gledao sam ga i treptao. On je, sasvim ozbiljan, pušio
»drinu«, izduvavao kroz nos i fiksirao neku tačku u daljini.
Otresao sam glavom i krivio pogled prema njegovim očima.
»Kad si bio?« nastavih s pitanjima ne bih li se uverio da li
je moj drug sasvim u redu...
»Nočas«, odgovori.
»U Beogradu?«
»Da.«
»Sanjao si, je Г?«

105
 »Pa, kako drugačije? Ali, bilo je tako uverljivo da bi' mo-
gao poverovati i da sam nekim... neobjašnjivim načinom stvamo
dospeo tamo.«
»A, šta si ti večer'o? Krokodile?«
Nasmeja se pa reče:
»Možda.«
»I, šta si sanjao?«
»Ne pitaj.J Bio sam«, kaza kao da se predomisli, » sasvim
sigumo sam bio daleko odavde i opet sam se, nažalost, vratio.
Nažalost! Ali, ne zbog onog što mi se u snu desilo, već zbog
onog što sam tražio, što mi je trebalo... A da li je moguče da
sam bio daleko odavde, đavo će ga znati, sve je i onako posta-
lo relativno...«
Razmislih, pa upitah:
»Tebe, izgleda, nešto muči?«
Dugo je ćutao, a onda je klimnuo glavom.
»Da.«
»Šta...? Ш ko?«
»Hm... Sećaš li se Katarine?«
»Naše Kaće, sa grupe?«
»Da...«
»Kako se nje ne bih sećao?«
»E, ona me muči.«
Bio sam iznenađen, veoma!
»Što?« uhvatih ga za rame i prodrmah: »Je 1' bilo nečega
između vas dvoje?«
On još jače klimnu glavom.
»Kad?« nastavih sa pitanjima.
»Letos.«
»A-ha! Zato ja nisam stigao ništa da primetim...«

106
 »Kako nisi stigao da primetiž? Muvala me celo proleće,
svi su to ukapirali...«
»Pa, šta se desilo?«
»Mnogo toga! I trajalo je sve do pre neki dan... Baš tad je
našla da se naljuti, i to zbog neke bezvezne stvari... Uto stiže
meni poziv i...«
»E, jebi ga! Pa, zna li ona gde si sad?«
»Ne verujem.«
»što joj nisi javio, pre polaska, telefonom...?«
»Okretao sam nekoliko puta...«
»I?«
»Niko ne odiže slušalicu. Kao da je u zemlju propala!«
»Hm... 'Ajd' dođi sutra do mene, u štabna kola, da opet
pokušaš! Imamo neki civilni telefon, može ponekad, ako ten-
kovi ne preseku žicu, da se nazove i dobije...«
»Misliš da bi ona marila...!«
»Ih, kako bi je to ganulo.J«
»Ne verujem...«
»Ma daj, šta si se otrembesio? Snuždio se, zatresk'o se, pa
k'o dete... Zvao bi te ja večeras, al' znam da sad nije zgodna
prilika...«
»U redu, doći ću sutra... Ako ne krenemo...«
»Da, naravno, ako ne krenemo.«
»A, je I' mi veruješ...«, poče Bodin. »Evo, ti i ja se znamo
nekoliko godina, a njih sa grupe upoznali smo proletos...«
»Da, i?«
»Je 1' mi veruješ da sam ovih dana želeo da te vidim samo
zato što me asociraš na nju?!«
»Ja na nju?«
»Ne zbog sličnosti, gluposti, već zbog konteksta... razu-
meš...?«

107
 »Trudim se...«
»Čudan je to osećaj! Evo, i sad kad sam istrč'o iz kamio-
na... U stvari, je 1' mogu neki drugi put da ti pričam o tome.
Sad, nekako...«
»Važi, naravno! A, red ti meni: ima li taj tvoj san od nočas
kakve veze s tim?«
»Kako da ne! Pa, ja o tome mislim...«
»Zacop'o si se, znači, k'o šljiva u...«
»Tako nekako...«
»A hočeš da mi prepričaš san?«
»Šta si ti? Psihoterapeut?«
»Recimo... U ratnim uslovima, druže, i to ako zatreba mo-
ramo da budemo!«
»Doktor, znači... Pa, k'o onaj majmun u cirkusu, što uzme
slušalice, obuče beli mantil i uzjaše kera, pa teraj.J Doktor!«
»Nek' sam k'o majmun! Pričaj ti meni.J«
»Pa, vidite, doktore«, poče Bodin da se izmotava, »ja več
nekoliko dana kao da nisam u svojoj koži, već u tuđoj. Kao da
imam temperaturu, razumete? Sve ovo što se dešava, čak se
nekako uklapa u moje psihičko stanje...«
»Slušam vas pažljivo!«
»Gluposti«, odbi glavom. »A, na kraju ču ti stvamo ispri-
čati san.«
»Slušam vas pažljivo...«

108
 odin je sanjao da je opet u Knez-Mihailovoj ulici,
usred Beograda, dok se pale večemja svetla, i da
tamo a ne negde usred bosanskih brda udiše svež
dah prve jeseni. Okretao je glavu na neudobnom
podmetaču, vojničkoj torbici, čas na jednu, čas na drugu stra-
nu, mrštio se, osmehivao, pa nastavljao, neobično lak, da ko-
rača gradskim pločnikom. A nikada, reče, među svetom koji
je izašao u šetnju nije video više poznanika. Trebalo im se javi-
ti, u prolazu, sa nekim i stati, rukovati se, porazgovarati, a ne-
kima bar klimnuti glavom, јег su, prolazeči, onako, krajem
oka, očekivali da ih prepozna. Zbog pojedinih je na trenutke
zaboravljao i kuda je krenuo. A, u stvari, žurio je da stigne
Katarinu, jer mu se činilo da je smotrio u gužvi. Sad, s kim je
hteo da skrati razgovor, nije govorio kuda če, a nekome, kome
bi i гекао, nije mogao jer bi u času čak zaboravio... I sve tako:
od jednog do drugog poznatog, i između nepoznatih, išao je
za stopama što su mu neprestano izmicale, gubile se za korak
više u gužvi, još od »Kolarca« pa sve do ugla Čika-Ljubine
ulice. Kad bi mu se učinilo da ih je spazio, eto baš nekoga s
kim se nije odavno sreo, nekoga punog oduševljenja što ga
opet vidi ili što ga sreče tu... Več posle nekoliko pitanja i sr-
dačnog rastanka morao je iznova da zvera levo i desno, i nap-
red, preko mnogih glava, ne znajući da Ii da uspori ili da po-
žuri. Kad se na trenutak, daleko ispred, kraj jednog izloga
ukazao njen profil, pojurio je kao gumut, sudarajuči se sa svi-
ma ispred sebe. I to je, reče, bila varka...
Od ugla Zmaj-Jovine, pa nadalje, žamor je postajao življi,
zbog slame popadale po pločniku s nekog rastresenog špedi-
tera. Mnogi su se saginjaii i dohvatali je. Starije gospođe raz-
vlačile su stručiće kroz prste i pokazivale ih svojim nemuštim
mužičima, na šta su oni, kao pioniri, samo klimali glavama.
Gunđalo se što se nudi slama jer je seno, navodno, mnogo
toplije, ali se ipak zahvaljivalo kočijašu. Bodin je gledao oko
sebe i sve je manje bio siguran kuda ide. Visoki mladić sa nao-
čarima, prolazeči sa dvojicom drugara, pričao je upravo o nje-

109
mu pa reče, pokazujući još i prstom, da Bodin ide dalje »iz čis-
te radoznalosti«. Ovi se, valjda, ne složiše, pa se taj visoki kao
čisto naljuti i poče da ih ubeđuje žarom ostarelih studenata,
preobiino gestikulirajući. Prosedi vojnik na klupici kraj žardi-
njere, sa spuštenim rancem i torbom pred nogama, uhvati Bo-
dinov pogled, i kao da su se razumeli, mahnu rukom za
onom trojicom, samo što ne kaza: »Ma, pusti ih.J« Nakon to-
ga, uzdahnu kao starac. Prepoznao je i slepog uličnog svirača
pa se vratio nekoliko koraka unazad, da mu se javi... Obišao je
spušten, prevmut šešir iz kojeg su, umesto novca, virile sveže
odsečene svinjske uši i pozvao ga je po imenu: Micko.J« Na-
geo se i oslovio ga još jednom a Micko je odigao pogled i upi-
tao: »šta ćeš ti ovde? Beži odmah! Nije tebi ovde mesto, vidiš
da se sve promenilo!«
Bodin nije razumeo ali se žacnuo od Mickovog pogleda i
ustuknuo. Sa leve i desne strane širokog šetališta, uz same
osvetljene izloge, meškoljili su se vojnici rezervisti. Sedeli su
ili ležali, kao sardine, jedan kraj drugoga poprečke; gunđali
su i tražOi više mesta... Oni što su ležali, neraspremljeni, u čiz-
mama, uglavnom su razgovarali sa drugom do sebe, dodavali
flašu iz ruke u ruku i čekali da im se prispi. Šetači su, uz sav
taj prizor, prolazili mimo, gazili slamu i uživali u večemjem
provodu. Nisu skretali pažnju na vojsku kao da je nije ni bilo.
Dete je plakalo za sladoledom, stariji su se zabavljali razgovo-
rom o kupovini i ulazili u prodavnice koje su još radile; pri
tom su se češali o same uniforme ili, bez trunke uzbuđenja, za-
pinjali o noge pospanih vojnika.
»Kao da je ratno vreme?!« pomisli Bodin. »Jedino me teši
ovaj narod što je priseban i shvata da je to samo nečija uobra-
zilja.«
»Ovi su...«, mrmljao je jedan rezervista desetak koraka ni-
že, izvaljen na leđa, ćuškajući drugom nogom, »ovi matorci
što ih žene vode za ruku, sve su to penzionisani oficiri! Rat ni-
su ni videli!«

110
 »Ćuti, pijan si«, odgovori mu drugar, opsova ga i okrete
se na drugu stranu; ipak, pogleda ga opet i reče: »Nisu svi. Ko
ti kaže da su svi? Hm, ali tačno je da niko od njih rat nije vi-
deo...«, snage za dalju raspravu nije imao pa glavu, pretešku
na iskrivljenom vratu, ćušnu natrag i odmah zahrka.
Bodin, zagledan kratko u mamumog rezervistu, krenu pa
se odmah sudari s jednim ranjenikom i jedva ga održa na šta-
kama... Ovaj ga oslovi po imenu i opomenu da ne bi trebalo
da se izvinjava:
»Eto, desilo se! Šta ti je? Nije važno...«
Bodin ga zagrli zbog nekog naglog sažaljenja i udahnu
znoj sa njegove masne, prljave kragne.
»Ne brini«, reče ranjenik. »ja sam svoje otarasio, a moglo
je i gore da bude...«
»Kako?«
»Lako! Moglo je da me pogodi u glavu, da mi rascopa
mozak, a pogodilo me u nogu. Mogli su me špahtlama sku-
pljati po topovskoj cevi i lafetima, a ja sam, vidiš, ceo! Od sve-
ga ima gore! Tako je to kad počne rat!« Istrže rame ispod
podbratka i nastavi, s mukom, da prenosi telo napred.
Sad se i Bodin oseti nesiguran na nogama. Dobi mučninu
u želucu i naglu nesvesticu, zaustavi se i, malo-pomalo, nakre-
nu se na pločnik... Dočeka se na dlanove... Sve se namah pre-
boji sivim i žućkastim tonovima, od uniformi i slame što su je
vojničke čizme razgazile. Povrati hranu i sa usana otra neku
zelenkastu sluz. Krkljao je kao da ga kolju i osećao veUki bol i
gušenje u vratu. Požele da se ispruži, pa ipak se natera da us-
tane da ne liči na pijanicu. Zabaulja sredinom ulice i povuče
se između dva cvećnjaka. Odiže oči i ugleda debeljuškastog,
brkatog pukovnika, kako ga sve vreme posmatra. Iza mermer-
nog stuba na koji je bio naslonjen stajala su ispregnuta volujska
kola, sa šinskim točkovima, a u zamračenom tremu šuškala je
polegla vojska.

111
 »Potporučniče«, oslovi ga pukovnik ozbiljnim glasom, »šta
ćete vi ovde?«
Bodin se trže i na sopstvenom ramenu, gle čuda, smotri
epoletu i uprtač; zbuni se, jer je pre toga mislio da je u jakni i
majici...
»Dakle!?« odiže obrve pukovnik. Bodin se zagleda u voj-
nike u mraku kako se meškolje i pričaju. Neki obratiše pažnju
na njega.
»Potporučniče, odgovorite mi na pitanje! Ovo je za vas
zabranjena zona.«
»Zašto?«
»Potporučniče, treći put!?« dreknu pukovnik i, nestrpljiv,
maši se za pištolj; za tren ga izvuče iz futrole, kao kauboj! Bo-
din je bio zapanjen.
»Druž... Druže pukovniče, hteo bih i ja da legnem ta-
mo...«, pokaza prstom. »Osećam se loše i pospano. Upravo
sam povraćao, videli ste, čini mi se... Krenuo sam, zapravo...
ali... da vam ne pričam...«
»Vama ovde nije mesto«, pukovnik se okrete vojnicima i
reče, pokazujući na Bodina: »Ovaj je lud!«
»Lud, nego šta je«, prihvatiše vojnici. »Goni ga, maršni ga
odatle!«
»Vi, potporučniče, još niste zaslužili da budete ovde, me-
đu mojim vojnicima. Oni su izabrani...!«
»A, računam, naši smo...«
»Jesmo, ali... nema ni gde...«, kao da htede da skrene te-
mu, okrete se vojsci: »Jeste li se vi svi smestili?«
»Jesmo!«
»Jesmo! Postavljaj!« viknu iz mraka šaljivdžija sa žućkas-
tim pramenom preko bundevastog čela, pridignut na laktove.
Njegova šala razveseli ostale pa i oni počeše:
»Jesmo! Postavljaj!«

112
 »Kao za sofru, da, da...«
»Postavljaj, gazda, gostima! Smestili smo se, šta čekaš...?«
»O'ladi se supa!«
Pošto Bodinu tu ne beše ništa smešno, pokuša da objasni
pukovniku:
»Ja bih se, zaista, samo malo odmorio. Eno, vidim, tamo u
uglu ima prazan prostor u slami. Tamo do onog žutog što do-
bacuje...«
»Prekinite, to nije mesto za vas. Ko vas je, uopšte, ovamo
poslao? Jeste li svesni gde se nalazite?«
»Gde?«
»Hodite ovamo!« ščepa ga šakom za mišku i podvoji na
stranu.
»Ovde su«, reče skoro šapatom, glasom koji je ukazivao
na poverenje, »ovde su svi mrtvi...«, gledao ga je bez treptaja,
očekujući reakciju.
»Nema veze.«
»Molim?«
»Kažem, nema veze.«
»šta nema veze, boga li ti tvoga?!« razbesni se pukovnik i
repetira pištolj. »Ti s' stvamo lud?!«
Bodin stade kao ukopan.
»More, sa'š da vi'š! Sa'š da vi'š«, prosikta oficir, a Bodin
ne krenu ni korak natrag od uperene cevi.
»Dela ono! Dela ono!« viknuše vojnici iz mraka.
Pukovnik mrdnu, zaigra levim brkom, a on se poput ka-
nure, a onda gotovo poput konjskog repa oduži i spusti sve
do kolena, vrati natrag pa ponovo nađole; za njim krenu i
desni brk pa sve isto, gore-dole i u paru...
»Nogom, nogom«, doviknu neko.
Sad brkajlija zanjiha desnu nogu i obmota je nekoliko pu-
ta oko leve; očima je streljao, a kapa poče da mu se rascvetava

113
i pretvara u najobičniju seljačku šajkaču; petokraka na njoj
postade smešna; sva se uniforma preobrazi u starinsku se-
ljačku nošnju, sa gunjem i rajtericama od čoje...
»Aaa, prpa!« kliknu neko iz blizine, pokazujuči stiska-
njem pesnice da vidi užas na Bodinovom licu.
»Prpa, bato!«
»Prpa, prpa!« dreknuše još dvojica razveseljenih predsta-
vom.
Bodin smože snage da se okrene i potrči, ali svega dva, tri
koraka... Tad shvati da je u čizmama, vojničkim, i da one
postaju sve teže, kao da ih neko zasipa olovom... Imao je sve
manje snage da ih odiže...
»Ubiće me...!« tmuo je, »ubiće me ako ne uspem da po-
begnem!!«
Za njim se prolamao grozan smeh, a ispred beše skoro
pusto šetalište, sve u magli. Klecala su mu kolena, žigala sve
više, i noge, ma kako se od straha trudio, sa jednog mesta nisu
mogle ni makac dalje...

raćao sam se po mraku, posle dužeg razgovora sa

starim drugom, zamišljen zbog svega što mi je is-
pričao. U štabnim kolima zatekao sam Vrankovi-
ća, zanetog, pod upaljenom lampom, u ispisivanje
nekakve minijatume ceduljice. Upitah ga šta radi a on bez reči
dodade i meni jednu ceduljicu da je popunim. Za njom gumu
niz astal i pločicu, nalik na prazan, otvoreni džepni sat, sa ko-
nopcem kao na jeftinom medaljonu. Videh da na linijama tre-
ba napisati; ime, prezime, čin i broj vojne pošte.

114
 »Znaš li šta je to?« upita ше na kraju kapetan i sam spa-
kova svoju cedulju u pločicu i zaklopi je.
»Ne«, odgovorih, jer zbog Bodina nisam imao koncentra-
cije da razmišljam o bilo čemu drugom. Vrankovič me zagle-
da nekoliko sekundi pa obori glavu. Kao da odmerava težinu,
odiže u šaci jedanput-dvaput svoju pločicu i sam odgovori:
»Ovo ti je značka za identifikaciju! Sutra polazimo, kao što
znaš, a čuo si i kuda idemo...«
»To je potvrđeno?«
»Da.«
»Znači, biće teško da nas raspoznaju kad nas budu skup-
ljaii«, pokušah da preokrenem u šalu.
»Tačno.«
Uzeh cedulju i pločicu, izvadih olovku i rekoh:
»Popuniču je. Ali je, bogme, neću kačiti oko vrata sve dok...
Da ne baksuziram...«
»Niko je sad neče ni stavljati...«, zamrmlja Vranković i
zatvori šakama oči, laktovima naslonjen na tablu stola.
Stajao sam kraj njega i osvrtao se. Unutrašnji prostor ka-
miona poče da me podseća na mrtvački sanduk.
Odnekud, spolja, dopirao je smrad labine...

115
PUT DO SALAM INE
 aitović mi je govorio dok smo išli prema stroju:
»Rat može da bude zanimljiva tema ne samo
za novinare, pisce, istoričare, umetnike, različite
stručne analitičare već i za dokone savremenike
ako su dovoljno udaljeni od fronta. Među njima se, obično, is-
tiču oni koji nemaju nikoga od bliže familije u uniformi a ni
sami, naravno, ne čekaju poziv. Oni redovno kupuju novine i
oduševljavaju se već samim naslovima, prate televiziju i ko-
mentarišu, recimo, sa prijateljima ili kolegama na poslu celo-
kupnu vojnu situadju. Ja znam nekoliko takvih salonskih stra-
tega koji su još letos na kartama iscrtavali nove granice ili
pravce kretanja naših jedinica kuda bi ih oni poslali. I sad, ve-
rovatno, sa još većom žestinom to rade. Zaboravljaju pri tom
da su izvesni ljudi ovde, a oni tamo, samo zato što se ovi ovde
nisu kao oni tamo pobrinuli za nestanak svojih kartona sa evi-
denrije, ili se nisu snašli na neki sličan način. štaviše, kad ih
čovek pažljivo sluša može na trenutke pomisliti da bi vojsko-
vođe i političari mogli mnogo da saznaju o sopstvenim greška-
ma kada bi prihvatili samo deo saveta tih ljudi koji su po svemu
neutralni. U svakom trenutku oni tačno znaju gde bi trebalo
poslati vojsku, kuda i s kolikom snagom udariti po neprijate-
Iju, kako mu preseći odstupnice i zaokružiti uporišta, a tako-
đe i koga smeniti u sopstvenim redovima. Nažalost, slabo ih
ko sluša. Roditelji, žene, deca, braća i sestre nas mobilisanih
verovatno sada beže od njih sa užasavanjem, ionako premrli
od briga. Cme misli stvaraju strašnije slike od realnih, novine
se iz trafika uzimaju drhtavim prstima a u ekran se gleda
ukočenim očima... Rat je, razume se po sebi, najmanje zanim-

119
 ljiv nama - ili, da ne računam nas još u tu kategoriju - onima
koji u njemu učestvuju. Od trenutka kad se nazuju čizme, za-
tegnu uprtači i opasači i izljubi familija, rat postaje za svakog
obveznika največa greška civilizacije! Vojnik se tada pita: koli-
ko puta bi čovečanstvu trebalo da se desi greška, pa da shvati
besmisao rezultata u odnosu na patnje, strah i žrtve?«
Uto naiđe doktor Sele.
»je li, doktore«, upita ga Kaitovič, »reci ti nama, s koje
tačke gledišta hočeš...«
»šta, progovori...«, smejao se doktor.
»Sme li vojnik da prizna da se plaši?«
»A, to je čuveno pitanje! Eh... Nije baš precizno, ali strah,
ako je on glavna tema vaše rasprave...«
»Recimo da jeste!«
»Strah je, ljudi, zajedničko osećanje svih nas! To je jedno
primamo osećanje i nikako se ne bi valjalo zbog toga stideti i
prigušivati ga, naročito u momentima kada je prisutna život-
na ugroženost kao, evo, u ratu, na primer. Ljudski je priznati
ga! Onda se, u stvari, normalnije i logičnije reaguje. To će pre
pomoći da se spase život nego ako se srlja...! Naravno, ne va-
lja se, s druge strane, predati ni panici. Ipak, ovde su muške
glave i mislim da će veći problem biti u suludom junačenju ili
glumljenju toga, nego u paničnom reagovanju. Paniku će ma-
lo ko sebi dozvoliti među društvom, među vršnjacima... Ra-
zumete?«
Ispostavilo se da je o sličnom osečanju hteo da govori i
načelnik štaba, potpukovnik Tmovac, koji je i sazvao zbor ko-
mande i prištapskih jedinica pre polaska:
»Momd«, reče, »mi smo ovde svi u istom sosu! Metak ne
bira činove! Mislite da mene često nije strah kao i bilo koga od
vas? Samo se budala ne plaši! I običan vojnik, rezervista, raz-
mišlja o istoj stvari kao ja: da se što pre živ i zdrav vrati svojoj
kući! Ali, zbog toga mi moramo da pobedimo strah u sebi!

120
Moramo, kako da kažem, taj svoj strah da držimo pod kontro-
lom! E, to je hrabrost: pobediti strah u sebi! A zato u vojsci i
postoje starešine: da daju primer, da predvode svoje vojnike,
da nauče, da upozore da se neko od vas ne junači previše Ш
da ne istrčava k'o ždrebe pred rudu.«
»Koje starešine?« ču se u gomili, »kad su i oni k'o...«
»Tiše tamo«, nastavi Tmovac. »Hoču reći, znam kako vam
je, ali isto tako... Ovo hoču da čuju i zapamte svi: disciplina je
na prvom mestu! Naređenja se moraju izvršavati i tu ne sme
biti spora. Tako če nam svima biti lakše... Šta je, ne prijaju vam
ove reči? Prijale Шne prijale, ja znam da ćemo samo tako izbe-
ći mogućnost da se obrukamo, da ispadnemo kukavice, da
osramotimo pretke, one junake koji su nam jedino ostavili sla-
van obraz i ovu zemlju koju moramo čuvati od kojekakvih
političkih i svakakvih drugih avanturista. A, takođe, neću ni
da se previše junačite jer vaš komandant i ja odgovaramo za
vaše živote i želja nam je da vas sve, jednog dana, vratimo ku-
ćama! Ja sam рге tri meseca ranjen u Sloveniji i znam kako je
kad pogodi metak. Vi ne znate, a ja znam! Ali, verujte mi, više
me je zabolelo to što su u mene pucali oni koje sam ja voleo,
čuvao kao vojnik i smatrao za braću. Rane od metaka su
prošle, hvala bogu, ali rane u sećanju neće zamladiti. Zato ja
smatram da je naš zadatak, kad razoružamo te paravojne for-
macije, da sačuvamo Jugoslaviju bar za one koji hoće da i da-
lje žive u njoj...«
»A što će nama...«, pokuša neko iz dubine da postavi pita-
nje, ali ga ostali umiriše.
»Saslušajte me, pa onda postavljajte pitanja«, reče Tmo-
vac. »Mada nemamo previše vremena... šta sam hteo da ka-
žem? A, da... Mi nikoga ne možemo prisiljavati da živi u Ju-
goslaviji. Ako svi budu hteli da nas napuste, a valjda neće
tako biti, mi moramo da sačuvamo bar srpske prostore, svako
selo, i neka tu bude naša granica! Preko ijednog srpskog pra-

121
ga nikoga nećemo pustiti. To je pravo od naših đedova koji su
stvarali Jugoslaviju...«
»Šta ne napraviše veliku Srbiju?« opet se ču iz stroja. A dru-
gi je dobadvao: »I ovaj sad: te srpski interesi, te Jugoslavija...«
Govomik nastavi:
»Evo, juče, dvadeset sedmog septembra, dobili smo iz-
vežtaj da su pripadnid paravojnih formadja digli u vazduh
most 'Bratstvo-jedinstvo' na Savi, kod Jasenovca. Nameravaju,
takođe, da sruše spomenik na največem srpskom groblju, kako
bi pred svetom i budućnošću prikrili tragove svoje sramne is-
torije. Kako su počeli, još će ubeđivati svet da su oni stradali u
Jasenovcu, a dželati da su bili Srbi, Jevreji i Cigani. Oni hoće
granice iz Austrougarske, koja odavno ne postoji, a nama se
osporava pravo na Jugoslaviju, koja postoji!«
»Nije ovaj ovo učio na akademiji«, opet zašuška u stroju,
»govori čovek od srca...«
»Pa sad, kad je stani-pani, mora da govori od srca, jer je sva
njihova ideologija pala u vodu. Ma, oficirčina je to glupava...!«
»Ćutite, bre, vas dvojica pozadi...!«
»Tišina tamo, ej!«
»Ma, meni se čini da je ovaj ipak Srbenda...«
»Bosanac je.«
»Pa? Je 1' to možda znači da nije Srbin?«
»Ej, dobro reče ono za Hrvate! Tako je govorio i onaj pes-
nik, Dučić, da su oni najgori narod na svetu, ali ne zato što se
ničega ne plaše, već što se ničega ne stide...«
»Tišina«, dreknu Tmovac, nervozan što zbog šuškanja i
komentara u stroju gubi nit. »Sad ispada«, reče, »da sam ja va-
ma održ'o nekakav govor, a u stvari nisam baš to hteo. Name-
ra mi je da ukažem na nešto drugo. Evo o čemu se radi: pri-
metio sam da mnogi od vas izbegavaju da nose kape...«, nagla-
si, gledajući levo i desno preko celog stroja, vitak i uspravan,
držeći ruke na leđima. Komandant, nizak, mršav čovečuljak

122
stajao je kraj njega i pušio, sve tamniji u licu... »Preko dana
jeste vrućina, ali uveren sam da to nije jedini razlog što ne no-
site kape!«
»Otpada nam kosa«, viknu neko iz drugog reda.
»Oćelavismo«, javi se još neko. »A i zar je sad važan pe-es!«
»Među vama...«, nastavi potpukovnik kao da ne prihvata
izrećena opravdanja, »među vama... Tišina! Među vama ima
sada pripadnika različitih političkih stranaka i nekima smeta-
ju petokrake, a ne kape! Ja to znam. Petokraka jeste stranačko
oheležje, ali je i obeležje naše vojske! Pod njom ste služili, kao
i ja, pod njom ste se zakleli da ćete braniti državu i samo pod
njom mi imamo pravo da je odbranimo. Ako je se u ovom tre-
nutku odreknemo, ličili bismo na naše protivnike, i svet bi nas
mogao smatrati strancima na ovom prostoru. Ovo je federal-
na vojska koja ima legitimitet na celom prostoru Jugoslavije.
Svaka druga naoružana grupa je paravojna formacija. Protiv
njih mi upravo idemo da se borimo i da ih razoružamo. To je
naša obaveza i naše pravo. Oni su sada najveća opasnost za
državu! Sviđala se vama Шne sviđala petokraka, samo pod
njom mi imamo pravo da stignemo, ako bude trebalo, i do Al-
p a !«
»Uuuu...«, opet nastade žamor u stroju, »nećemo, valjda,
do...?«
»Prekini već jednom s pričom dok ja govorim«, prosikta
Tmovac pa nastavi: »Samo pod ovim obeležjem mi imamo
pravo da deblokiramo kasame, spasemo našu zarobljenu bra-
ću i da obavimo ceo zađatak. Izdržimo, ljudi, pod njom još
ovaj rat, pa ćemo posle, u miru, videti da odaberemo kakav
drugi simbol. Samo pod njom, međutim, svet će priznati našu
pobedu i nas računati za to što jesmo!«
»E, jebo te tvoj Srbenda...!?«
»Drugovi, molim vas... Možda ove petokrake na kapama
neki doživljavaju kao da nose teret, kao svoj krst na leđima, a
možda to misli veđna vas, a... možda to i jeste zajednički krst

123
svih Srba u Jugoslaviji?! Da, da, baš ova petokraka... Ali, zbog
međunarodnog prava i ironije istorije, moramo da idemo upra-
vo pod njom protiv onih koji su se o nju okoristili. Samo su
Srbi zbog nje u gubitku, jer je ona nekada jedinstvenu zemlju
podelila na šest navodnih država i dala im petokraku da se
odvoje čim se nadrpaju iz zajedničke kase. Ovi drugi su preko
nje dobili pravo na ovo što rade i zašta ih svet, nedovoljno ili
dovoljno upućen, podržava. I svi su oni bacili petokrake, da
se dodvore svetu, a nama je ostavili i proglasili stožerima ko-
munizma. A ko je u komunizmu izgubio više od srpstva i Sr-
bije? Upravo zato pođimo pod petokrakom, simbolom njiho-
ve griže savesti, da ih bijemo i da im je ostavimo! Da, da im je
ostavimo! Izručimo svoj krst pred njihovim vratima jer njima
i pripada. Kada obavimo zadatak, tada slobodno pobacajte
petokrake po celoj Hrvatskoj, neka ih podsećaju na sopstvenu
savest, ako je uopšte i imaju...«
Dok je potpukovnik izgovarao poslednjih nekoliko reče-
nica u stroju je zavladala mrtva tišina; kad zastade, s desnog
kraja viknu vojnik:
»To čovek!!!«
»Živeooo!« prihvatismo svi u jedan glas.
»Drugovi!« opet nas prekide govomik, »mi sada krećemo
u Hrvatsku, prema Glini, na Baniju. Cela brigada je spremna.
Kolona se grupiše prema izlazu na onoj dole, prvoj pisti. Vi
ste, takođe, sve spakovali za put i naša vozila su spremna. Pa-
meti u glavu i hrabrosti u srca! Gde budemo ušli u borbu, vi-
dećete mene uvek na čelu. To vam obećavam! A vi nemojte
zaostajati! Tako ćemo lakše otarasiti posao. Ne bojte se, zai-
sta... Valjda smo, uostalom, nekakvi muškarci! Nek nam je
svima srećan put i hvala na strpljenju!«
»Hvala i vama!« jeknu stroj...
»Drugovi, stigli su plugovi«, našali se Kaitović kad kre-
nusmo prema štabnim kolima, »a, sad, na oranje!«

124
 »Bogami, biće dubljeg oranja kad pređemo Unu«, zavrti
glavom Radnić odlazeći s grupom iz kancelarije štaba prema
njihovom kamionu.
»Šta je, utronj'o si se?« viknu za njim Rajević.
»Jok, a tebi se ide k'o kozi na vašer. Videću te kad ustaše
stvamo počnu da nas riljaju granatama...«
Dok smo pomerali sanduke i tabake topografskih sekcija
da se bolje smestimo, a okolo brektali kamioni i džipovi, pri-
metih pred vratima nastavnika Milivoja, neizbrijanog, sa ne-
kakvim paketom u rukama.
»Šta je to?«
»Dobro dostigoh da ti ovo dam! šalju ti tvoji. Žurim u je-
dinicu!«
»Stani! Ko donese?«
»Miluta. Bež'o kući pa stig'o da se vrati. Don'o je i me-
ni...«
»Svaka mu čast! Hvala ti! I njemu zahvali, molim te, i
pozdravi ga!«
»Hoću, nema problema... Idem sad, izvini!«
»Trči da stigneš!«
Za tren oka zdimio je niz brdo, pa kroz kapiju i nestao iza
prve kolone. U istom pravcu, drmusajući preko džombi, kre-
nu i naše vozilo. Ostavljali smo zauvek prizore jezera i barake
na bregu... Mitraljesci, zapeti na krovovima kabina nekih ka-
miona za zaštitu kolone, poklopljeni šlemovima, počeše palj-
bu u vazduh, za srećan put, a istovremeno, podržaše ih drugi
iz pušaka i pištolja. Izađosmo na pistu, među kamione koji su
se u dva reda sporo kretali ka izlazu. Otvarao sam paket pred
znatiželjnim pogledima i osećao toplinu ruku koje su ga pa-
kovale. Kutiju bombona i čokoladu (znao sam tačno gde su
kupljene) izneh na sto i rekoh da načinju, da se osladimo. Is-
pod slatkiša behu čarape, potkošulje, veš, cigare i koverat iz
kojeg izvadih novčanicu od petsto miliona. Dobro je, pomi-

125
slih, za trošak dok ne primimo platu, ako uopšte naletimo na
kakvu prodavnicu.
»Održa Tmovac govorčinu...«, zamisli se Vranković, »ali,
treb'o je ovo pred celom brigadom da kaže... Imalo bi više, či-
ni mi se, efekta nego ono Barudžijino... Prvi put, u stvari, da
neko nešto kaže!«
»Jebo ti njega«, odbi Radojko virkajud kroz prozor. »Nje-
mu se ratuje, kurac, a nas ko pita?! Nekakav je zastoj napolju.
Kolona ne mrda...«
»Radojko glumi pacifistu, mirotvorca, a imam osećanje da
će na Baniji golim rukama da skače na tenkove. Nećemo moći
da ga prepoznamo. Ima da se izgubi«, izbekelji se Rajević pu-
nih usta. Radojko ga pogleda sekundu-dve odsutno, odmah-
nu glavom i odmah se zagleda napolje.
»Nek' skaču aktivni oficiri«, promrmlja. »To je njihov deo
posla. Za to su proveli ceo vek, dobijali astronomske plate,
dobre stanove, letovali i zimovali maltene džabe... šta sam ja
dobio?«
»Dobio si... da izbiješ oči!«
»E, to jesam. Više puta. Nije moglo da me omaši. A među
njima je još i dobro kad vidiš nekoga ko zna šta mu je du-
žnost! Jes' da nama neće biti lako uz takve, al' su oni bolji od
onih što su se sad nabili po kancelarijama.«
»Vrućina je, ljudi, ovde. Ja se skuva', uzvrpolji se Kaitović.
»Otvoride ta vrata! Pitaj što se stoji?«
Napolju se stvamo beše sve uskomešalo... Pojedina vozila
su okretala natrag i jurila, a kraj naših kola prolazili su peške
vojnici i galamili u vezi sa nečim što mi nismo mogli da pove-
žemo. Jedan poručnik naiđe sam iz onog smera odakle se tr-
čalo.
»Pitajte tog!«
»Je li, prijatelju, šta je to tamo? Je T se nešto dešava?« upi-
ta Vranković naget kroz vrata. Poručnik se okrenu kratko na-
ma, reče:

126
 »A...?« ali ne zaustavi когак; a onda, k'o iz topa: »Pogibe
vojnik!«
»šta kaaa'š?!« skočismo svi k'o strujom prodrmani, pa iz-
letismo na pistu.
»Gde? Kako? Zna li ko šta? Ko ga ubi?«
»Ubi ga kapetan«, reče nepoznati vodnik, rezervista, iduči
s trojicom-četvoricom i gledajući u nas, znajući odgovor. Zas-
tade da pojasni koliko je mogao: »Kapetan ubi svog vojnika,
nehotice! Tu u mešovitom protivoklopnom...«
»Pa, je T na mestu?«
»šta? Mrtav? Jeste. Sad su ga ovuda proneli.«
»Ovuda?«
»Da, pa to je tu bilo. Nema pedeset metara.«
»A, čime...?«
»Pištoljem. Nije gled'o gde puca, jebi ga! Tragedija!«
»Pa, gde je ovaj bio, ovaj što je ubijen?«
»Na kamionu. Provirio ispod cirade...«
Kaitović otrča tamo gde rekoše da se to desilo. Pre njega
vrati se Bojić koji je, izgleda, još iz kabine izvidio situaciju i
otišao odmah na lice mesta. Pljesnu se po bokovima pa raširi
ruke:
»Strašno«, reče.
»De, pričaj«, opkolismo ga, potpuno pretmuli.
»Ubi starešina svog vojnika, k'o pile! U mešovitom...«
»Znamo, nego pričaj: kako? Kad ti pre otrča? Koji je voj-
nik nastrad'o? Odakle su obojica? Znamo li ih?«
»Ne verujem. Kapetan je rezervista, iz Šapca ili Valjeva,
pominjali su i Šabac i Valjevo...«
»Je T ti viđe odavde šta od toga?«
»Video sam gužvu, kad smo zastali...«
»Odakle je vojnik?«

127
 »Neki Mićić, rekoše. Iz Krivaje.«
»U, sunce ti...!«
»Zna li ga ko?«
Slegosmo ramenima. Ali, svaki podatak koji je obojicu vi-
novnika ćinio konkretnijim od onog neki, samo nas je još više
stresao, jer je i događaj kroz to postajao stvamiji i strašniji. Za-
to smo, valjda, i odukivali...
»Pa, kako ispade?«
»A...«, nevoljno poće Bojić, »valjda je prvo mitraljezac,
odozgo sa kabine, kad su stali da formiraju kolonu, pit'o da
ispali rafal za srećan put, šta li, i da isproba oružje... Jebem li
ga, tako pričaju...«
»Dobro, nastavi!«
»Pa, kapetan mu je, valjda, dozvolio, tom mitraljescu, pa
je i sam izvadio pištolj iz futrole da kresne uvis. Staj'o je dole,
a ruku je usmerio«, pokaza kažiprstom, »gore! Trenutak ne-
pažnje, šta li, kad je nećija glava zadigla platno i provirila pre-
ko stranice...«
»Uuuu...!«
»Kapetan je, posle mitraljeskog rafala i svog hica, shvatio
šta je uradio tek kad je šlem onog mučenika zveknuo po asfal-
tu, kraj njegovih nogu...«
»Ihhh!«
»Kroz slepoočnicu«, Bojić pokaza prstom кгај desnog oka.
»I, lebac ti...«
»Pa, gde je gled'o?«
»Bog te pita...«
»Šta uradi posle taj kapetan?«
»Ama, šta bi ovom da proturi glavu?«
»Šta bi uradio kapetan? Njemu je sad gore nego onom što
je s'rado. Policija odma' skoći i lisice na ruke, tap!«
»šta, odma' lisice na ruke?«

128
 »Jesi li ga video?«
»Ja šta sam! Sav se trese. Crći će i on!«
Dotrča i Kaitović. Viknu:
»Bojiću, jesi li ti video kapetana?«
»Jesam, sad baš pričam.«
»Eno ga: sav otek'o, oči mu se ne vide...«
»Kako? To baš nisam video.«
»Sad ga strpaše u kola, panduri. On ne zna za sebe«,
Kaitović rukom pokaza po svom licu. »Ovo ovde, ispod očiju,
cmo potpuno. Oteklo...«
»Od batina?« upita neko.
»Ma, jok! Niko ga nije pipn'o. Od straha, čoveče, i tebi bi
se podočnjaci naduli, ne daj Bože...!«
»Od šoka!«
»I, joooj!«
»To nam je, znači, za srećan put...«
»Odlično. Nismo još ratište ni videli, a već se ubijamo, i to
između sebe. Bolje da nas vrate...!«
»Oće, 'oće! Baš razmišljaju«, nasmeja se gorko Rajević.
»Evo, kreće se. Ajmo u kamion!«
»Čekaj, evo neki idu natrag. Okreću...«
»Ma, to je pregrupisavanje.«
Stvamo, nekoliko kamiona vukući topove prođe kraj nas
kao da idu prema drugoj kapiji. Vojnici unutra behu snužde-
ni, niko ni ruku da odiže. Iz jednog, neko me prostreli pogle-
dom... Desetar Stanimir, šaljivdžija, koga sam sinoć ugledao
isto ovako, na zadnjoj platformi vozila, sada je imao kameno
lice i suzne crvene oči. Ništa ne rekosmo jedan drugom, ni
»zdravo«, iako smo se dugo gledali. Pa, da, setih se, i on je iz
tog mešovitog diviziona. Ovo su njihovi kamioni i topovi.
Možda je sve video...
Posle par minuta narediše i nama pokret.

129
 pet Prijedor, opet Sana levo od puta, opet Bosan-
ski Novi... Prelazimo reku i ulazimo u gradić kri-
vudavih ulica, pozdravljeni od meštana... Kroz za-
senak drvoreda brzo izbijamo i na drugi most,
preko Une, i stižemo u Hrvatsku... Policajci obezbeđuju oba
mosta i olakšavaju da se duga, čelična, sivomaslinasta zmija
provuče kroz nabijeno naselje... i to policajci jedne države koja
nije u ratu propuštaju vojsku druge države na teritoriju treče
gde se vode borbe. I ovi policajci, međutim, i ova vojska, i
onaj narod kojem stiže pomoč jesu - Srbi, jedan narod. Svi go-
vore istim jezikom, služe se istom monetom i svi osećaju da, u
stvari, žive u istoj državi, bez obzira na republičke granice.
Oni su kičma Jugoslavije, razlog njenog stvaranja i razlog nje-
nog održavanja. Žive na ovim prostorima vekovima, mnogo
pre ujedinjenja, i svi geografski pojmovi nose srpska imena;
preživeli su i tursku i austrijsku vladavinu...
Ргеко drugog mosta put skreče udesno, kraj obale, i nas-
pram prostranog ušča Sane uvodi kolonu u gradić Dvor na
Uni. Sve stanovništvo je na ulici, kliče i pozdravlja konačni
dolazak savezne vojske. Žene i deca mašu, bacaju cveče na
kamione a muškarci, plačući, pritrčavaju da zagrle i poljube
topovske cevi. Znaju da su konačno spaseni jer, evo, »dođe i
nad popom pop!« Ali, mi produžavamo dublje na Baniju i
odvajamo se od reke i gradića prema šumovitom pobrđu na
zapadu. Žurimo ka selima ispred Gline koja su iza visova...
Na jednoj uzvišici kolona zastaje, ne znamo zbog čega.
Pogled odozgo, na šumovitu provaliju je impresivan. Ispred
nas je svega nekoliko vozila, komandant i načelnik štaba izla-
ze iz kola, a niz put se oteže beskrajna krcata povorka Jadrana
i Rađevaca... Gledam i razmišljam: Krenuli ljuđi uz Zrinsku
goru...! Kladio bih se da niko od nas nikada nije bio ovde, a ni
sada mnogi ne znaju što će. Nisu ovuda vodile ni đačke eks-
kurzije, u srećno vreme, a niti im se sada ide na ovaj »vašer«,
što kaže Pevac. Svima je u glavi onaj mučenik, što je рге neko-
liko sati stradao u Banjaluci i naježio celu brigadu. Ionako

130
smo prepuni treme. Pitamo se: na šta će ovo izaći? I gde smo
mi, u stvari, sada? Trebalo bi, nesumljivo, da smo još uvek u
Jugoslaviji, ali otprilike da njena sveća upravo dogoreva. Već
se utrkuju novi kumovi za ove krajeve. Od Une smo zakorači-
li u Hrvatsku, ali ona je samo jedna od republika, iscrtana
posle Drugog svetskog rata, isto ono u šta se pretvorila i naša
Srbija, kojoj je oduzeto kraljevstvo radi jednakosti sa ostali-
ma...
Odnekud se pojavljuju deca na bidklima, voze polako i
razgledaju vojsku... Smeju se, radosna su, došaptavaju se, us-
hićeno, i sve bi hteli da razgovaraju sa nama. Na kraju, jedan
dećak na poniju zastaje pored Kaitovića, izdvojenog kraj ivice
i zagledanog u provaliju, i pita ga:
»Čiko, a imate li tenkove?«
Kapetan se okreće, držeći i dalje ruke na leđima, malo
razmišlja pa kaže:
»Nemamo. Ali, imamo topove! Hm? Nisi ih video?«
»Ne...«
»Eno ih dole, idi niz put pa ćeš ih videti.«
Deca uzjahuju i klize kraj kolone da se uvere čime ćemo
sve tući ustaše.
Krećemo... Rajević se, u međuvremenu, domogao »Politi-
ke« od štabnog snabdevača, pa uzima da čita nešto od čega
nam se opet diže kosa na glavi:
»Čujte ovo: M a sakrirano trinaest rezervista JN A \«
»Molim? Gde?«
»Čitaj dalje!«
» ...S in o ć su u m estu K m ja k , dvadesetak kilom etara od Karlov-
ca, dovezena tela 1 3 vojnih obveznika iz re z erv n o g sastava i oficira
JN A , koji su izgub ili život u zloćin u koji je n a d njim a izuršen u su -
botu, posle p o d n e, 2 1 . septem b ra, na karlovačkom m ostu preko Ko-
rane, sm eštenom u blizini G radskog stadiona...«
»Dvajes prvog? Рге sedam dana...«

131
 »Čitaj, čitaj dalje!«
»... Te kobne subote, posle p o d ne, 3 0 vojnika koji su u dva vojna
vozila iSli iz kasarne f N A u M ek u šju u k a sa m u »Stjepan M ilaši-
no v ić Šiljo«, p resreli su m askirani hrvatski o ru ž n ici i tražili od njih
da s e pred a ju . P rego v o ri koji su tom prilikom v o đeni trajali su oko
45 m in u ta i vojnici J N A s u , pošto n isu imali d r u g o g izbora, predali
oru žje. M e đ u tim , to nije bilo dovoljno da se p rem a njim a postupa sa
m in im u m o m vo jn e etike, nego su prebijani, ranjavani, klani i ma-
sakrirani. M o st preko K o ra n e u n edelju u ju tro o s v a n u o je , kako tvr-
de svedoci, obliven krvlju. Č itavog dana preko njega j e bio blokiran
saobraćaj, pošto je trebaio oprati krvave tragove...«

»U, mamu im...!

»Le leee! Krvopije... Do juče braća...?«
»Tako će i nas«, bubnu Rajević.
»šta kažes?!«
»Tako će i nas, samo da nas povataju...«, ponovi poručnik,
smejuljeći se i paleći cigaretu. »Mi, kakvi smo, ne bi znali da
beknemo. Celu brigadu da zaustave...«
»Ne seri! Čitaj dalje!«
»H rvatska vlast, po red toga što j e izručila p o g in u le, preko poli-
cijske u p ra v e u K arlovcu te lefo n o m je poslala dopis Štabu teritorijal-
n e o d b ra n e op štin e V ojnić u kom e se navode im ena p o g in u lih , bez
ikakvih o bjašnjenja...«

»Svet je zaboravio ko su oni...«

»Čudan narod...«
»Da ni zbog čega drugog, zbog ovoga su zaslužili da bu-
du pregaženi. Otvoreno izazivaju rat, a onda trče da se pred-
stave kao žrtve.«
»PiSe li tu još šta?«
»A-ha. Da pročitam?«
»Šta čekaš?«

132
 »Pa, ja sam pročitao za sebe. Ne znam da li vas zanima,
he, he!? Slušajte:...S tn o ć, noćas i danas selom K rnja k prolam ali su
se krici m ajki, očeva i dece p o g in u lih . N a ovom p o d ru čju v eći zločin
od ovog dogodio se sam o 2 9 . ju n a 1 9 4 1 . kada j e na svirep n a čin ubi-
jen o 4 0 0 Srba. Lekarska komisija, fo rm ira n a na K o rd u n u , noćas je
otvorila lim en e sa n d u k e i prilikom pregleda tela p o g in u lih utvrdila
da su oni m ahom m u č en i, m asakrirani i klani ili u bijani va tren im
oružjem iz blizine, pošto se oko ra n e nalaze b a ru tn i k ru go v i. N ekim a
su izvađene o či...*
»Nemoj dalje«, prekide ga Radojko.
»Šta je, već si se...«
»Muka mi je. Muka mi je zbog naše gluposti. Koliko znam,
Karlovac je pun vojske, kasami i vojnih škola... Gde su bili ta-
da? Ove su doveli na redaljku, na most, i kolju jednog po jed-
nog, a niotkuda pomoći?«
»Sklonjen je taj most, ćini mi se. Lako je blokirati saobra-
ćaj«, pokušava da pojasni Vranković.
»A, šta je sa ostalima? Od trideset ubijeno je trin'es'! Gde
su ostali?« pita Kaitović.
»Zarobljeni...«, zaključuje Vranković.
»Pa, šta sad radi onolika vojska? Ćuti? Što ne blokiraju
ceo grad, što ga ne sruše dok im ne izruče ubice? To se tako,
valjda, radi! Pa bi ovima palo na pamet drugi put... malo su-
tra! što se vojska stisia, na čijoj je strani? Na čijoj su strani gra-
đani? Zašto niko ne odgovara«, pada u vatru Rajević.
Ćutimo neko vreme, zamišljeni.
»A kažu da je taj Karlovac lep grad, je Г istina?« pita opet
Rajević.
»Ih! Mnogo lep grad! Na četiri геке...«
»Kažu da u njemu ima više Srba nego Hrvata?«
»I ja sam čuo.«
»Kažu: pola-pola.«
»Stvamo, šta li radi onolika vojska sad u njemu?«

133
 »Blokirani su, sto-posto. Opkoljeni.«
»E, jebi ga, ako je tako!«
»Šta mislite da nas bace baš tamo da deblokiramo onolike
kasame...?«
»Marš u pizdu materinu!«
»Jezik pregrizo, kretenu!«
»A, kažete: lep grad...«
»Ne d'o ga Bog! Džaba mu lepota! Niko se ne bi vratio od
nas. Meni je i sad sve cmo pred očima...«
»Ovako lepi predeli, ko da nije jesen, a tebi sve cmo?«
»Jebo mater, tako se osećam!«
»šta li ćemo danas još lepo čuti: onaj pogibe od svog
kapetana pred sam polazak, ovi poklani ko jaganjci...«
»Ćuti i plivaj! Što reče Škotlanđanin svom sinu kad su pu-
tovali u Ameriku: Ćuti i plivaj!«
I plivamo... Vijugavim putem ргеко planine, iznad Gvoz-
denskog i Žirovca, sve dublje kroz Baniju prema Glini... Vuče
se 169. motorizovana brigada, sa zašniranim cevima topova,
kao svezanim kljusinama, sve bliže linijama fronta, sa potaj-
nom nadom da će neka viša sila, kao čarobnim štapom, preki-
nuti rat baš kad bude trebalo raspakivati sanduke sa granata-
ma. A onda se spuštamo u dolinu i zaustavljamo u jednom
selu, pred osnovnom školom.
Govore iz daljine:
»Izlazite, stigli smo!«

134
H
kola sa desne strane puta je omanja zgrada novijeg
datuma, modemog izgleđa sa crvenom fasadom,
malo uvučena u prostranom dvorištu zaraslom u
travu. Okolo je svega nekoliko kuća, mahom stari-
jih ili neizmalterisanih. Kraj dvorišta se provlači sokak koji
odmah skreće, desno i levo, i penje ka centru sela odakle se,
iza jablanova, vidi stara pravoslavna crkva. Tamo upućuju
veziste. Ispod brda, kraj sokaka, u zagrađenim livadama pasu
krupne, šarene krave.
Upitasmo dečaka što nam je pomagao da otvorimo drve-
nu kolsku kapiju u pročelju, koje je ovo selo:
»Dragotina«, reče, začuđen našim neznanjem.
»Nismo znali, nemoj se ljutiti...«, poče Bojić da se šali s
njim. »Reci ti nama: ima li ovde, u selu, Hrvata?«
»A-a nijednog. Ovo je srpsko selo.«
»A, ideš li ti u školu?«
»Išao sam. Ali ove godine nismo polazili...«
»Uopšte?«
»A-a!«
»Pa, to ispade dobro?«
Dečak se na ovu primedbu stidljivo nasmeja. Kroz kapiju,
jedva skrećući zbog uskog sokaka, uđoše štabna kola, oba
džipa i kamion.
»Koji si razred?« nastavi Bojić da propituje mališana.
»Trebalo bi da sam treći, ali još nisam...«
»Je Г bilo ovde borbi?«
»Ovde nije metak ispaljen.«
»E, to, roki, to mi se dopada«, reče Bojić i sam zatvori kapiju.
»Ali, sad se vode borbe tu, u susjednom selu, u Maji. Pro-
našli neke ustaše. Spremali se da nas napadaju!«
»Gde je to selo, odavde? Pokaži mi rukom!«

135
 »Tamo«, dečak pokaza ka severu, u smeru gde bi nas da-
lje odveo put.
»Pa, ko vodi borbu?«
»Naši, teritorijalci. I moj ćača je danas tamo!«
»Plašiš li se da mu se šta ne desi?«
»Plašim se... Ali, srediće ih. Naši su hrabriji!«
Sa seveme strane, u dva maha, uzastopno, kao da neko
izruči kamen s kola, ču se: »Du-du-du-du-du«, pa opet: »Du...
Du-du-du-du...«
»šta je ovo, sunceto ti...? АТ dumbeca...«
»Topovi. To je tamo dalje, oko Gline...«, pojasni meštanin
u uniformi, koji se vrzmao tu blizu. Uzesmo kartu i pronađos-
mo Dragotinu. Na krupnoj razmeri, jedan prema pedeset hi-
ljada, videli su se i crkva i škola, i sokak i glavna ulica. Kre-
nusmo prstom niz put pa ugledasmo i tu Maju, pa još dalje,
dalje, dođosmo i do gradića Gline.
»Zar Glina nije oslobođena?«
»Jeste«, kaza meštanin, »ali, nije Viduševac«, povuče sek-
ciju i upre kažiprstom u skupinu kuća, selo iznad Gline. »Tu
su se gadno ukopali. Imaju bunkere. Štite raskrsnicu. Vidite:
od Gline se račvaju ceste, lijevo za Karlovac a desno za Petri-
nju i Sisak. Sav teren, sjevemo od njih, drže ustaše. Da bi se
osigurao prolaz, moraju se razbiti njihova uporišta, pre svih
taj Viduševac. Koriste ukopane bunkere JNA i ne moreš ih
odatlen istjerat', ko đavTe. Sa brda svaki dan šure po Glini,
najviše minobacačima. Malo ko je tamo osta'...«
»A kakva je situacija tu, u toj Maji?«
»Javili su sad da je sve završeno. Pješadijski. Dobri su naši
momci. Primjećujete li da se pucnjava skoro više i ne čuje?«
»Dobro je...«
»Noćas, ipak, budite malo na oprezu.J Da kakva diver-
zantska grupa ne upa'ne i napravi paniku! Postavite jače stra-
že! Ja se nadam da neće biti problema.«

136
 »Uzdravlje, prijatelju!«
»Zbogom, braćo!« izmahnu rukom i ode ka ulici.
štabna kola parkiraju uza zadnji zid škole, tik do velikih
vrata. Mihec se, vidim, i dalje šepuri zbog svojih šoferskih
veština. Opet ništa bez njega. Sad će biti zgodno prenositi sek-
cije i druge rekvizite u kancelariju osposobljenu u hodniku.
Jedina ućionica u ovom zdanju pretvara se u spavaonicu ce-
log štaba, ali bez kreveta, samo sa podmetaćima po parketu.
Komandant se namešta u direktorovoj kancelariji a načelnici,
štaba i operative, u sobi sekretara - tamo unose dva vojnička
ležaja. U potkrovlju, opšivenom lamperijom, postavljaju sto-
love za obede i sastanke komande. Tu, u plakarima iza stakla,
nalazi se nevelika biblioteka. Čitam naslove da nešto, možda,
odaberem...
»Izvolite«, kaže stariji gospodin, krupne figure, u svetlom
džemperu, koji mi prilazi sa strane.
»A, ko ste vi?« pitam trgnut i začuđen pomalo nesrazme-
rom između jeftinog kostima i profinjenog baritona, s pravil-
nim akcentom, kojim se obraća.
»Ja sam Momčilo Nenadović, direktor škole«, kaže i pru-
ža mi ljubazno ruku da se upoznamo. Ja mu se takođe pred-
stavljam.
»Da li biste nešto čitali?«
Razmišljam, prisećam se spokoja koji traži vredna knjiga,
pa - iako vidim prezimena poput Balzaka, Alana Poa, Fransa
ili Čehova - vrtim glavom:
»Bojim se da neću imati strpljenja. Nalazim se, razumete,
kao i svi, u nekom posebnom psihičkom stanju, napet sam. Za
utehu, čitam naslove...«
Pita me šta sam po struci, u civilstvu, i ja mu odgovaram.
Razgovaramo neko vreme i, na rastanku, on me poziva, kad
nađem vremena, da svratim na kafu kod njega, u školski stan,
sa druge strane zgrade. Podseća me da ovde nema struje već

137
mesecima, a njegova sestra, pristigla iz Gline, kuva na šporetu
na drva. Zahvaljujem i obećavam posetu.
Dole, na dvorištu, kraj ograde, sede na trupcu drugari iz
kancelarije štaba, željni predaha. Sa njima su Rajević, Brko -
komandantov vozač, i kapetan Popov, načelnik za moral. Ža-
more o situaciji... Kod svakog se prepoznaje briga na licu.
Opet pominju jutrošnju pogibiju u Banjaluci... Sedam na kraj
trupca da se utešim njihovim strahom. Radnič se pita šta li
nas sve čeka kad nas, koliko sutra, gumu u borbu - zato su
nas, uostalom, i doveli ovde - kad ne znamo ni sami sebi da
sačuvamo glave. Brko je unezveren što smo stigli najdublje od
svih u hrvatsku teritoriju.
»Ulazimo, ljudi, je Г vi vidite, u džep, sve smo bliži Zagre-
bu, a niko još, bog vas jebo, ne zna šta se s nam planira.«
»Kako ne zna?« namiguje Rajević ostalima. »Pa, idemo na
Zagreb, Brko, zar ti nisi čuo?« »E, valjda bi Brko treb'o prvi da
zna, kad vozi Purića...«, priseća se Miladin i kvari šalu.
»Priča li ti, stvamo, šta Purić, dok se vozite?« pitaju Brku.
»Ništa«, odgovara ovaj. »Samo ćuti i ždere se. Danas po-
sebno. Ponekad ponudi cigaru... A, šta ima on meni i da pri-
ča? Moje je da vozim. Doduše, ja totrljam celo vreme, ha, ha!«
»O, ljudi, nikako mi ne izlazi iz glave da onaj čovek onako
glupo nastrada, i to na samom polasku«, sekira se Nestorović.
»To, to ništa ne valja ni za nas. Ne sluti na dobro...«
Najednom se trza kapetan Popov, načelnik za moral, koji
sedi između nas i pilji u zemlju, pa kaže:
»E, vidite: ja vam tvrdim, svima, da će njegova krv pošte-
deti život mnogima od nas...! Videćete da nećemo tako loše
proći!«
»Kako, jebo te, na osnovu čega?«
»Ima tu nečega...«, zavrće prstom kapetan, kao neku taj-
nu...
»Čega? Čega mož' d' ima?«

138
 »Pusti čoveka nek kaže...« Ućutkujemo se, stvamo, da ču-
jemo. Popov nišani neku tačku u travi i nastavlja:
»Sad ču ja vama reči nešto... nešto o čemu sam razmišlj'o,
a u stvari je to više neka intuidja... On, onaj momak, pao je
kao žrtveno jagnje za našu brigadu...«
»šta ti to znači?«
»Čuli ste, sigumo, kako su nekad, u stara vremena, možda
pre Hrista, ljudi pri polasku u ratove obavezno prinosiii žrtve
bogovima. Time bi ih odobrovoljili da im pomognu da u što
manjem broju izginu, da pobede i srečno se vrate...«
»Pa, šta smo mi trebali, da nekog, znači, ucmekamo pre
polaska?«
»Jedi govna, opet prekidaš čoveka! Dela, nastavi...«
»Ima tu nečega, bez obzira šta mi sad o tome mislili. Taj je
običaj, nažalost, davno zaboravljen. Naravno, klali su ovnove
ili bikove, pa bi tako dar ispao bogat, a danas je nama na dar
Bogu otišao čovek, jer smo ispali malo zaboravni. Ipak, кге-
nuli smo u rat na pravednoj strani, da branimo ovaj nedužni
živalj, i Bog je zatražio žrtvu da bi sačuvao ostale. Nama se či-
ni da je ispalo slučajno! U tome ja vidim nešto iznad naše mo-
či saznanja. Slučaj ne postoji! Mladić od trideset godina ne po-
gibe nijednog od onih dana dok se mlatilo puškama na sve
strane, nego baš jutros. On je več sad, možda, u nekim sfera-
ma iz kojih vidi da je pao u ime, možda svih nas. Malo, malo
će krvi u ovoj brigadi biti proliveno, jer je ipak na vreme pri-
neta nebu. Zato, ne tugujte i ne obeshrabrujte se, nego upravo
podignite glave...!«
»Čekaj, da ga nisi ti, kapetane, i ubio?« lupa Radnić da bi
proizveo šalu, ali ga mi stišavamo...
Tajac...
»Popov k'o indijanski vrač, he, he...«, bekelji se Brko.
»Kapetane, iz tvoji' usta u božje uši«, kaže Simić i krsti se.

139
 I nama, ostalima, možda je malo lakše. Verujemo, makar
nazor, u neku logiku ove priče i malo se bodrimo...
»Jebi ga, ako ništa drugo, umeš lepim rečima da nas... k'o
malu decu...«, priznaje Rajević i usput gestikulira krivim usti-
ma i srednjim prstom.
»Udara nam lepu žvaku...«, čuje se s drugog kraja trupca.
»Obrazovan čovek, zna šta treba reći, makar i slag'o...«
Več naginje poslepodne.
Ustajemo i polazimo na ručak, radosni što nas najzad vi-
ču. Вгко primečuje pod drvetom dve kace napunjene vodom
do vrha. Odlazi do njih i umače ruku. Slučajno zastajem i po-
smatram ga.
»O-ho«, viče on, »mlaka, i čista. Ugrejala se na suncu. K'o
stvorena za nas, ovak'e prljave... Dođi da pipneš!«
Ja mu dobacujem sa stepenica:
»Hočeš reči, da se mi okupamo na vreme...«
On se osvrče levo-desno, kao da pazi da ga ko ne čuje,
smeje se, shvatajuči šta govorim, vrti glavom i šapuče:
»Ja, jebo te... U pravu si, ha, ha, ha! Da se mi okupamo na
vreme, bolje nego da nas posle drugi kupaju!«
Pred veče se pale petrolejke da se radi na kartama.
Proiazi i večera, neko čudno jelo za koje pretpostavljamo
da ima veze s odmrznutim pasuljem, bez ukusa, i bez zado-
voljstva koje čovek može osetiti u normalnoj prilid. Ipak, sto-
mak je pun, pa razmažen organizam traži posle toga svoje.
Recimo - kafu! Vranković suče brk, kolači oči u mene, pa po-
činje izokola:
»Mćili, ja se sad nekako najviše uzdam u tebe. Ima jedan
zadatak za koji si se ti do sada pokazao najsnalažljivijim od
nas...«
»Ne misliš na neku diverzantsku akciju, tu se nisam is-
probo...«, šalim se.

140
 »Upravo to! Kako znaš«, pruža prst, a meni, kao da ga ne
poznajem, počinju da tmu stopala u čizmama. »Ti znaš«, na-
stavlja tišim glasom, »da mi u ovom našem sandučetu imamo
nešto kafe«, okreće se da ga ko ne čuje, »a znaš otkad nismo
srknuii ni gutljaj?! A? Ima li šanse...?« zaokružuje rukom po-
drazumjevajući selo. »Jesi li upoznao kakvu snajku?«
Ja već klimam glavom i čekam da on završi.
»Ne brini, stvar je sređena. Nije, doduše, snajka, već dvoje
stariji' ljudi. Zovi onu našu četvoricu, i Miheca... Idemo od-
ma'!«
»E, alal' ti vera!« skače Vranković i otvara sanduk. »Znam
ja kome treba da se obratim za specijalne zadatke!«

školskom stanu provodimo dva-tri sata u prija-

tnom razgovoru, uz kafu i vruću pitu. Direktorova
sestra, gospođa Ranka, proseda profesorka pred
penzijom, zaposlena u glinskoj gimnaziji, otirna se
nastaloj nemaštini i, sluteći našu posetu, posprema kuću još
za videla, nabavlja brašno i razvija listove simjače. Sedimo u
polumraku petrolejke, кгај zastora na prozoru, i pričamo ne-
povezano, kako ko i o čerrtu stigne, najviše o onima koje smo
ostavili kod kuće. Vidi se, po svemu, da smo grupa ljudi koja se
prvi put okupila, ali ne da bi diskutovala o nečemu važnom,
već zbog proste stvari - kafe - a ta ista, prosta stvar, pokaza-
telj je naše zajedničke nevolje - kao nivo potrebe za koji se va-
lja posebno snalaziti!
O ratu jedino voli da govori domaćin. Opisuje nam kako
je oslobođeno Topusko, neki dan ranije, i Glina, još u junu. Di-

141
vi se, usput, kapetanu Draganu, koji sa svojom obučenom
grupom unosi paniku među ustaše gde god da se pojavi!
»Da ga samo vidite«, kaže, »malen je i spretan, veštiji od
svakog generala...«
»Videli smo ga na televiziji«, odgovaramo, »a od naših ge-
nerala, debelih i otromboljenih, nije ni teško biti spretniji...«
»On nije nikakav kapetan. Ko zna šta je, da li ima ikakav
čin?«
»Da, bog te, niko ne zna ništa o njemu, ni ko je, ni odakle je...«
»Ali, odrađuje posao«, naglašava gospodin Momčilo. »Sva-
ka njemu čast! Ima vojnička znanja velika, to se vidi! Kod nas
je stigao sa svega dvanaest ljudi. Kad su se pred njime pojavili
naši rezervni ofidri, nakićeni činovima, on ih je upita': u kojim
su to ratovima sticali znamenja? Počupa' im je odma' epolete i
remene sa pušaka...«
»Što remene...?«
»A, reka' im je: ti su vam rekviziti u borbi suvišni! Samo
će vam smetat'! Nečete, valjda, kačiti puške o ramena, već će-
te ih nositi u ruci!«
»Gle...?«
»Uz njega moraju biti svi jednaki, obićni borci, ali neustra-
šivi! I ne smije nijedan poginut', to im on zapovijedi!«
»Kako to može da zapovedi?«
»Objasni on njima sve lijepo, kako da postupaju, i naglasi
da im je cilj da ubijaju neprijatelja, a sami da ćuvaju glave! He,
jeste smiješno, ali on im kaže: kog ćete mi vraga, ako pogine-
te? Pa, lijepo isplanira akciju...«
»Strašan tip, nema šta! Pogibe li mu koji vojnik u Glini?«
»Samo jedan, i to isključivo svojom greškom! Odavde je-
dan mladić kojeg je uzeo... Ponjet borbom, istrčao je s mitralje-
zom na ulicu da ospe po ustašama i... presijeku ga! A mupo-
vaca je izginulo na desetine! Poslagali su ih ka' drva na ulici,
kraj milidjske stanice.«

142
 »Da, ali u gradu i dalje nema pravog života«, napominje
domaćica. »Ostao je u okruženju i sa zapadne i sa sjeveme
strane. Svaki dan gađaju...«
Brat i sestra pričaju kako su kao deca preživeli ustaški po-
kolj i od tada nose trajno u svesti stravične slike.
»...I opet smo poslije rata povjerovali u mogućnost brat-
ske zajednice svih naroda u državi«, objašnjava domaćin. »Tek
skoro smo shvatili suštinu Titove Jugoslavije. To je bio samo
prijelazni oblik za osamostaljivanje Hrvatske i Slovenije, neka
vrsta provizorja. Čekali su samo povoljan trenutak i podršku
međunarodne zajednice. Sa prvim koradma, sjećam se, kre-
nuli su oni još početkom sedamdesetih, onim maspokom, ali
je Шо, izgleda, tada smatrao da nije pravi trenutak... Možda
se i predomislio, pa požetio da umre u miru i sačuva tijepu
uspomenu o sebi! Postije toga, isto se sjećam, vojni stručnjaci
su sračunato gradili bunkere na Viduševcu...«
»To je tad građeno?!«
»Da, odma' postije maspoka! Zbog navodne opasnosti od
Rusa iti Amerikanaca!«
»Iiih...!«
»To su ogromni, podzemni hodnici. U njih se sad smjestio
veliki broj stranih plaćenika i avanturista - svi su privučeni
propagandom za hrvatsku stvar! To uporište teško je osvojiti!
A, opet, rizično je provoditi bilo kakvu jedinicu putem ispod
njega, recimo, prema Kordunu... Do sada su svi pokušaji teri-
torijalne odbrane da ga zauzmu - propati! Pretpostavka je da
se mora dejstvovati avijacijom i tenkovima, pa tek onda pješa-
dijski...«
»Jebo te, gde smo mi došti...?!« stiska zube Vranković.
Gledamo se između sebe i ćutirno. Domaćin nastavlja:
»Ati, eto! Sada ste stigti vi, pa će biti lakše...«
Nazdravljamo uz gutljaje dobre rakije, zahvaljujemo na
gostoprimstvu i raziiazimo se, kroz svežinu noći, na spavanje.

143
Gledamo jedan drugom u podljak i truncamo čizmama po
stazi kraj škole, idući ka zadnjim vratima. Dogovaramo se da
ja opet zanoćim u kolima i rasporedim sebi ležaj kao u Banja-
luci. Vičemo najbližeg stražara. Odaziva se iz mraka, sa tride-
setak metara daljine. Tvrdi da su budni i ostali.
Kaitović ostaje sa mnom da mi pomogne. Pitam ga, na
kraju, za kakav ključ, radi svake sigumosti. Sleže ramenima,
pa se brzo doseća i čupa bravu sa spoljne strane. Kaže:
»Samo ti sad svoju bravu, ovu sa unutrašnje strane, окге-
ni nadole i on...«, pod tim »on« valjda podrazumeva ustašu,
diverzanta ili svakojako drugo čudovište koje bi se, pri pri-
kradanju našem logoru, prvo okomilo na štabna kola, »...sa
druge strane može da... svira...«
Razumemo se. On iskače, lupa vratima i ja, stvamo, okre-
ćem bravu nadole. Ostajem sam. Gasim lampu i, ispružen,
palim cigaretu. Strunjača počinje da prolazi kroz umomo telo.
San me lagano savladava. Čujem bat nečijih čizama na stazi, a
zatim po travi. Pridižem se na laktove. Najednom, sa stepeni-
ca se prodire Tmovac:
»Šta radiš tu? Tu si naš'o da... E, pravi si gedžo...«

onovni bat čizama smenjuje se s topotom kopita.

Psovke i galama u blizini prelaze u rzanje i njisku.
Kroz mrak ništa ne vidim, uličnog osvetljenja ne-
ma. Hodam kroz svoj komšiluk, prema okuci koja,
kod piodavnice, izvodi na glavni put. Gluvo doba. Nigde žive
duše, samo i dalje odnekud uznemireno njisne konj... Napre-
žem oči ka čika Slobodanovoj štali, ргеко puta, ali vrata na
njoj su zatvorena a ispred nazirem ispregnut špediter.

144
 Sad mi se čim da rzanje, divlje i sve neprirodnije, dopire
sa druge strane. Da, evo ga, primiče se, s topotom, sve bliže i
bliže... Okrečem se dva-tri puta i - eno! Iz pravca Vladiča ku-
će izleće beo konj, bez ulara i povoca, juri i u galopu proleće
kraj mene...
»Vilma!« struji mi kroz glavu i sav tmem. »Da, to si ti, Vil-
ma, lepotice, bela kao sneg, otkada te nisam video...!? Mislio
sam da si odavno mrtva...? Ti, što si se plašila kamiona i vukla
u stranu... Stani... šta je to s tobom, zašto si puštena i odreše-
na? Smiri se...«
Kobila juri do glavnog puta pa se naginje i zaokreće кгај
prodavnice. Neće ni u svoju štalu, nego nastavlja da se zaigra-
va, na zaravanku, frkćući i mlateći glavom! Hoču da je uhva-
tim nekako, makar rukama za grivu... »Vilma!« vičem je po
imenu, ali ona ripa i opet se zatrkuje, pa sve u krug, s puta na
šljunak i natrag... Okreće se sad zdesna pa ponovo cupka i po-
kazuje mi, od grudi do sapi, ogromnu ranu, svu u krvi! Seva
svojim krupnim očima, kao da bi progovorila o bolu i onome
što je snašlo...
Prilazim joj, ali ona se stuka...
»Šta ti se dogodilo...?«
Nemoćan sam bez ikakve štranjge. A krv joj lipti sve jače...
Pomišljam da neću imati vremena da pretrčim ulicu i probu-
dim čika Slobodana. Istovremeno, čujem u blizini udaranje u
neka vrata, kao pesnicom: dam! dam! dam! Pitam se: na šta
me ovo ko upozorava? Okrećem se i ne znam gde... da obra-
tim pažnju...
»Bato! Otvaraj!« zakuka, na kraju, Radojko ispod kamio-
na. Skočih i brže-bolje upalih lampu.
»Čekaj, sad ču!«
»Otvaraj, bato, lebac ti... Brže! šta si se zaključ'o?!«
Osetih drhtavicu u nogama.

145
 »šta je, bre, Radojko? šta vičeš u ovo doba?« upitah ga i odi-
goh bravu. On upade, unezveren, izrogačenih očiju, pa viknu:
»Joj, bato, idemo u napad?!« reče, a samo što ne zajauka.
»Kakav napad, crni Radojko?!?«
»Napad, napad, znaš šta znači napad«, raširi ruke, progura se
kraj mene i uze da skida sa police veliki tabak topografskih karti.
»Znam, ali gde smo mi za napad?«
On se nakratko okrete, prekidajući da lista:
»Rat je, bre, čoveče! Idemo da ratujemo! Nema, bre, bato,
više zajebancije!«
Nije bilo sumnje da je i on prepadnut i da je vikom razgo-
nio strah iz sopstvene duše. Još manje je bilo sumnje da se u
zgradi do nas nešto bitno dešava. Spetljan, nisam znao kako
da mu pomognem. Pođoh rukama, pa zastadoh.
»A kuda idemo?« opet počeh da natucam reči ne bih li ot-
krio bar jednu utešnu činjenicu. Moj drugar se tek sad iskolači
na mene i otkri ono što ga je najviše plašilo:
»Na Karlovac!!!«
»Molim?«
»Na Karlovac, bato! Al' ćemo svi da izginemo do zore, ba-
to, kao da nas nikad nije ni bilo!«
»Užas!«
»Užas, ja šta je!«
»Pa, ko to naredi?«
»Sad su tu, ćuti neki iz korpusa dopali.J Tjeraju nas da
odrna' krenemo. Kažu: šta se čeka?! Ima i jedan general. Data
je uzbuna svoj vojsci. Ћ ništa ne čuješ? Već su svi na nogama!
Nego, nađide ti još ovde, među ovim sekcijama: Karlovac-ke-
ca i Zagreb-trojku... Sve što nađeš!«
»Jedan prema pedeset hiljada?«
»Da, da, jedan prema pedeset hiljada! Pa onda ajd' ova-
mo, a ja odo' odma', s ovim, da me ne čekaju!«

146
 Iskoči iz kola s hrpom hartije i ostavi vrata otvorena. Кге-
nuh, mahinalno, za njim, cupkajući kolenima. Nageh se kroz
vrata i pogledah u daljinu, u noć...
Spram mesećine su svetlucali šlemovi i zveckali oružje i
oprema vojnika na sve strane...
Uzbuna! Ide se u napad! Jadan ovaj narod, pomislih, šta
ga snađe?! Ni između sebe se sad u mraku ne prepoznaju, a
idu s oružjem protiv onih koje nikada nisu ni videli, da ubija-
ju... ili da budu ubijeni! Setih se doktorovih reći... »Pametni!
Zbog njih još uvek verujem da ima normalnosti na ovom sve-
tu. Zlo će biti kad i njima udari krv u oći i kad i oni krenu...
Kad im se pomuti razum i kad počnu da mrze. Koga? Svejed-
no! Ali, jumuće silovito... u šta! U ćistu apstrakciju! Reći će
nešto, recimo: daj da se rešimo tih skotova! - Шnešto slično, i
onda će lakše krenuti. I tek tada će, u stvari, nastati zlo i više
ništa neće moći da ostane ćisto, a kamoli duša čovekova! A to
je najgora stvar!«
Gledao sam u noć i pitao se: Da li je ovo taj trenutak?
Strašno! Ali - pokušah da se utešim - nismo mi prvi koji ide-
mo u rat. Sada doživljavamo ono što i svi drugi koje je to ne-
kada zadesilo. A ratova je bilo otkada je sveta i veka. I uvek je,
verovatno, bio naroćito strašan ovaj prvi momenat, lomljava
koja se sa uzbunom dešava i unutra u čoveku i svuda unao-
kolo. Jedino što smo mi, sadašnje generacije, mislili da kraj
đvadesetog veka neće doneti nigde nikakav rat, pogotovu ne
u Evropi, ali, evo ga, i to baš kod nas! Eh, kako su bile smešne
one uzbune u vojsci, kada se znalo da je u pitanju samo im-
provizacija, bez protivnika, spram ove - kad znamo da nas on
čeka tu negde, u blizini, u noći, i misli o nama...
Gledao sam u cme vrhove drveća kako se ocrtavaju рге-
ma modrini neba i nisam žurio da obavim zadatak, ne znam
zbog čega. Koliko smo svi, u stvari, jadni, pade mi još jednom
na pamet, pa polako uzeh da preturam po kartama...

147
 ★
Tog dana, poslepodne, zapisao sam, pored ostalog, u svo-
joj beležnici i ovo:
»... I samo je mudra glava komandantova noćas spasla si-
1гт narod da ne izgine do zore! Desio se divan preokret! Evo
kako:
Ja sam, noseći karte, stigao desetak minuta posle Radojka
i u hodniku, u žućkastom polumraku, zatekao sam svoje dru-
gare sve na nogama. Upitali su me kuda ću, pa kad su videli
da hoću uz stepenice, preporučiše mi da ne idem dalje! Odoz-
go se čula galama nepoznatih osoba, uz pretnje i psovke. Zato
je, shvatio sam, dole i vladao tajac - svi su se napregli da čuju
šta ih čeka! Mene je ipak povukla radoznalost, uspentrao sam
se donekle i iz žablje perspektive uspeo najpre da vidim, na-
gete nad stolom, drugare iz operativnog. Bojić me primeti i
brzo šakom pokaza da se ne primičem. Sagoh glavu. Iza njega
su stajala, u maskimim uniformama i s revolverima za poja-
som, četvorica starijih, sedih oficira... Očima su sekli našeg
komandanta dok je on, s rukama na leđima i neobično pri-
bran, gledao čas u kartu na zidu, čas u svoje operativce a vrlo
retko u njih. S obzirom da je hteo da zadrži pribranost, to nije
bilo ni čudo. Profil jednog od gostiju, masivan i prćav, imao je
tipičan gladijatorski izraz. Taj je najviše pričao, pa se posle Pu-
rićevih komentara silno snebivao i mrštio, tražeći objašnjenje
a počesto i pomoć svojih kolega. U jednom trenutku, skroz do
vitrine sa knjigama, ugledah nečiju ruku kako vraća revolver
u futrolu. Opa, zaključih na brzinu: znači da je ta ista ruka
zbog nečega i vadila oružje!? Odigao sam pogled kao kroz ni-
šan, za jedno pola metra, i promatrao četvrtastu, odvažnu fi-
zionomiju na kojoj oči nisu umele ni da tiepnu ni da se ma-
knu sa mete... Levo, sasvim po stiani, poput rezervnih igrača
koji čekaju da priskoče u igru, stajali su potpukovnici Tmovac
i Stojanović i major Kostić. Naš komandant, iako u centiu
pažnje, čuo se samo povremeno. Tiho, skoro unjkavo, pona-

148
vljao je jednu te istu rečenicu: - Ne, ne! Prvo avijacija nek' iz-
vrši svoj zadatak, pa tenkovi i onda mi nastupamo! - Šta god
ovi da kažu, on opet isto: - Prvo avijacija i tenkovi, pa onda
mi možemo da... - Shvatao sam, pored ostalog, slušajući dis-
kusiju, da su u Radojkovom strahu bile velike i oči i uši, jer se
Karlovac pominjao samo kao jedna od naprednih tačaka, do
koje tek treba dođ, a ovoga puta radilo se o potrebi napada na
Viduševac. Visoki oficiri stigli su s namerom da našu vojsku
odmah uposle kako bi iznenadili neprijatelja. Purić se slagao i
s takvom mogučnošću, ali je isticao ugovoreno sadejstvo avio-
na i tenkova. Kako je razabirao da ovi isti ljudi nisu obezbedi-
li ni jedno ni drugo, više ga nije zanimalo ko je podbacio ili
zakazao. Jednostavno, govorio je da u tom slučaju neče da vo-
di svoje vojnike da ispravljaju tuđe greške i zbog njih ginu.
Iako je katkad trpeo urlanje sagovomika, strpljivo je objašnja-
vao kako bi se napravio fatalan potez sa uvođenjem u vatru,
na nepoznatom terenu, ljudi koji se do sada nisu oprobali u
borbi. - Ja odgovaram za njih! - ustrajavao je - a vi odgovora-
te za ono što niste uspeli da obezbedite. I šta sad hočete?
- Njegova samouverenost sluđivala je goste! Čak im je u jed-
nom trenutku prosto rekao, odričuči glavom: -A-a! Ne ratuje
se tako!
Mi smo, dole u prizemlju, s razlogom strepeli da mu se
šta ne desi. - Nokautiraće ga - ču se od nekog ispod stepeni-
ca. - Ubiće ga - dobaci drugi a prepoznah Nestorovića kad,
iznerviran, reče obojici: - Tššš! Kreteni! Da čujemo! —Smeniće
ga - reče, donekle logično, Miladin. - Jezik pregriz'o! Pu, pu,
pu! - uze da pljucka Radnić. Simić se uhvati za rukav: - U
pravu je Miladin, ja se sav naježih! - Tiše, bre, kreteni! - čuljio
je i dalje uši Nestorović. - Šta li misli Tmovac? Njemu se si-
gumo ide u makljažu! - nagađao je Miladin. - Ja, nije lud... -
Pusti sad...
Gore je u diskusiji već ovlađavao naš pukovnik. Pokazi-
vao je rukom po karti i tumačio zbog čega bi Viduševac mora-
la da zauzme teritorijalna odbrana. Ako im se, reče, pripremi

149
teren avionskim razaranjem, oni će završiti već preduzimani
posao a protiv isprobanog protivnika. To je trebalo uraditi i
ranije, naglasi. Brigadu koja je tek stigla nije uputno sakatiti i
demoralisati već prve zore. Teren poznaje samo ovdašnja voj-
ska. Mi ćemo joj sad štititi leđa, u to se i sami uzdaju, ni u šta
više, i daćemo im artiljerijsku podršku. Kad se nama obezbedi
prolaz ka Kupi, neka onda oni nama štite leđa, a mi ćemo se
snalaziti kako nam situacija i zadaci nalažu. Fsihološki dobi-
tak već će biti ostvaren. - Za koji ste moj dolazili? - upita onaj
gladijator i odmahnu rukom. - Sigumo nismo došU da bez
veze stradamo - odgovori Purić. - Ja moram da ćuvam svoje
ljude! - Treb'o si ih onda voditi na izlet, da beru cveće... -
smejao se sarkastićno jedan visoki, što se do tada retko javljao
za reć. - Ma, goni ih u pićku materinu, vidiš da nisu ni došli
da ratuju —kaza, ćini mi se, onaj što se držao za revolver i po-
đe ka stepenicama...
Ja brže dole... Ovo bi, ponadah se, moglo da znaći da se
sad neće ni kretati! - Dobro, neka sad bude ovako - ću se za-
jedljiv glas odozgo - ali me živo interesuju vaši dalji postupci,
pukovniće!
Iz prizemlja su svi gledali u mene, kao da pitaju: možemo
li da odahnemo?
Četvorica oficira siđoše niz stepenice, zaokrenuše pored
nas i, bez pozdrava, besni kao risovi, odoše ka izlazu, u noć,
gde ih je ćekao automobil... Od naših prvi niz stepenice zako-
raći Kaitović i, stežući pesnice, uze da recituje: Stojte, ga lije car-
ske! S p u ta jte k rm e m o č n e .J .
Mi stegosmo palćeve...«

*
150
 renuli smo tek dva dana kasnije, prvog oktobra, u
sivom jutru koje je zalivala dosadna, prva jesenja
kiša. Pošto su u međuvremenu teritorijalci uspeli
da zauzmu Gomji Viduševac, nama je preostalo
da se, s povećanom opreznošću, provučemo putem kroz donji
deo sela i izbijemo na Kordun. Posle, šta nam Bog da.
Osetno je zahladnelo i - što neko uzgred primeti - vreme
više nije bilo ni za kakvo putovanje. Ipak, spremali smo se po
automatizmu, zaboravljajući mesto i trenutak u ponavljanju
istovetnih radnji pred put, kao da idemo u svatove. Zagledali
smo jedan drugome uniforme i - umesto vezivanja kravata -
pomagali drugu da se, redmo, bolje rasporedi gomila veštačkog
lišća na šlemu, ili, okrećući se, popravljali rance, kragne i kai-
ševe ргеко ramena. Na ulici se formirala kolona - samo su ne-
dostajali peškiri - i ubacivali se sanduci prepuni stvari u ka-
mione. S nervozom smo pregledali oružje, zatezali opasače i
doterivali steznike na širokim i teškim kacigama. Užurbano
se ulazilo i izlazilo iz škole, na oba ulaza, i gledalo da ne рго-
makne kakva sitnica. Tek kad sedosmo, već oznojeni, u ka-
mion i stavismo puške pred sebe, uspravljenih cevi i između
kolena, nadođe trema...
Kaitović prevmu očima ispod šlema i glasom poluupoko-
jenog reče:
»E, sad, vala, odosmo u nedođiju...!«
U brzini zaboravismo da se javimo domaćinu i njegovoj
sestri; kao da su i oni, u suludom tom ambijentu, postajali sa-
mo jedan mali svet kakve smo već navikli da ostavljamo. Oni
drugi, preko puta, behu pametniji od nas. Dugo smo ih, par-
kirani u koloni, gledali kako izlaze iz kuća i dvorišta i zdrave
se sa meštanima koji su ih čitava dva dana gostili. Iza jednog
prozora, do same ulice, posmatrao sam vodnika Ostojića, štab-
nog dostavljača štampe, kako serbezli puši, kafeniše i rukom,
skoro u ljutnji, daje znak da će i on napokon izađ!
»Ajde, Ostoja!« vikali su ga. »E, lako je tebi...!«

151
 Za to vreme tobdžije odmakoše кгај nas prema čelu kolone.
»Manguparija«, drao se neki potpukovnik, okisao kao pe-
vac, šljapkajući po asfaltu i gledajući u kolege koje su naknad-
no utrčavale u vozila.
Dva dana pre nas, istim pravcem, peške je prošla duga
kolona naoružanih Ijudi idući prema Viduševcu. Opkoljen
grupom mladića gazio je polako, s noge na nogu, i jedan sta-
rac odeven u novu maskimu uniformu. Svi su ga gledali kao
živu legendu. (Ja sam se baš zatekao kod školske kapije i
obratio sam pažnju.) To je, rekoše meštani, Đuro Peškir, junak
iz prošlog rata! On je sada, iako je prevalio sedamdesetu, kre-
nuo da pomogne naraštaju svojih unuka u borbi protiv istog
neprijatelja.
Sutradan javiše da je Viduševac pao! Ali radost pomuti
vest da je u prvim redovima, ispred bunkera, pokošen upravo
stari ratnik! Mladići iz njegove jedinice krenuli su tada kao
poneti, na krv i nož, protiv svojih vršnjaka iz zbora narodne
garde. Beše, kažu, jednodnevno klanje, prsa u prsa, i naši ne-
kako nasvojiše. U utvrđenjima, koja su osvajali rućnim bom-
bama, zaticali su tela raskomadanih - ne Hrvata nego cmaca,
lancima vezanih za puškamice! Ponegde je, prepričavali su,
od tih jadnih Ijudi ostala samo ruka zgrčena na mitraljezu i
parče metalne uzice, a naokolo su ležale gomile inostranih
konzervi sa hranom, ampule i špricevi. Dobrovoljci za hrvat-
sku stvar očigledno nisu čitali knjige, za obećani novac i bes-
platnu drogu dobili su okove i bačeni su na prvu liniju, bez
prava da se predomisle. Na dokumentima i značkama za
identifikaciju ubijenih nije pročitano nijedno hrvatsko ime, ali
je zato neko prepoznao ime svog druga iz vojske, šiptara s
Kosova.
Posle gubitka bunkera, su u pomoč, preko Kupe, pristigle
nove gardijske jedinice, ali su i one naletom srpskih teritorija-
laca potisnute prema selima Hadžeru, Prekopi i Dvorištima,
na severu.

152
 Prav put i ravnica uvlačili su kolonu u sve veću maglu.
Bejasmo putnici u nepoznato, kao putnici u kosmos, a trema
nas je držala u nekom bestežinskom stanju. Pipkali smo po
opremi, oružju, proveravali da li je sve na svom mestu i po-
navljali dogovor o tome šta ko radi - gde se ko baca i ko otva-
ra vrata - u slučaju da grune neprijateljska vatra! Spremali
smo se za iznenađenja u sferama koje je, kilometar po kilome-
tar, osvajao naš brod. Da kroz prozor nismo videli drveće i
polja, ravnomemo obavijena vlažnim sivilom, i da nismo čuli
urlanje motora pod nogama, mogli smo misliti da su zemlja i
njena realnost već daleko od nas. (Imali smo zaista osećanje
slično kosmonautima koji su, konačno, posle dugog uvoda i
psiholoških priprema, krenuli sa lansime rampe...) Sve do ta-
da postojala je mogućnost povratka. Posle ovog tunela, s mag-
lom u predvorju, znali smo da ćemo izroniti u jednom novom
svetu, gde vlada oružje, zakon sile i gde i sami, za dobrodošli-
cu, možemo biti opomenuti, metkom ili granatom, da ništa
staro više ne važi i da su civilizadji tu okrenuta leđa. Povratak
će biti zabranjen dok i sami ne pružimo udeo u progonu đa-
vola.
Za trenutak se magla razredi i kroz prozorče ugledah ku-
ću slomljenih rogova i svaljenog krova, kao posle zemljotresa.
»Gle«, viknuh i slepih Lice sa staklom. Ugao posmatranja
se iskrivi i slika nestade.
»šta si video?« upitaše me.
»Srušenu kuću...«, odgovorih nesigumim glasom.
I ostali se nabiše na prozore.
»Ulazimo u Maju...«, zaldjuči Vranković.
»Evo, i s druge strane«, dodade Rajević. Sad pođosmo svi
na suprotne prozore, zanoseći glavama pod šlemovima, ali
Vranković nas odbi:
»Gde ćete«, reče, »čekajte!« I predloži: »Vas trojica gledaj-
te na desnu stranu, Rajević i ja ćemo na ovu!«

153
 U povratku, hvatajući ravnotežu s pužkom u ruri, klečeri
preko sanduka, bacih pogled kroz zadnje staklo. U magli, de-
setak metara iza nas, nazirao se nos kamiona što nas je pratio.
Točkovi mu omašiše nekakvu belasastu kamaru, kao bačenu
vreču, koja se pomoli ispod našeg vozila.
»Svinjče, sunce ti!« zabezeknu se Radojko.
»Šta?«, iznenadih se, »šta je ono bilo?«
»Krmača, bato, ubijena!«
Zanemeh, pa jedva promucah:
»šta je ona ispala kome kriva, da i nju prosviraju met-
kom?«
»E, pitaš mene! A kome je kriva ona kuća, vidi, što je spa-
liše?«
Kraj očiju nam promakoše cmi zidovi dojučerašnje velike
kuće, potpuno bez krova. Za njom se ukaza još jedna, manje
izgorela, ali sa napuklom i izrešetanom fasadom i ogromnom
rupom oko dimnjaka. U pravilnom nizu, koji metar od puta,
učestaše lepe, metalne ograde sa otvorenim kapijama i unište-
nim svim zgradama u dvorištu. Kuće su ličile na džinovske
polupane šporete sa progorelim plotnama, spuštene na otpad.
Do subote je u njima neko normalno živeo, srećno, sa svojom
porodicom, pomislih. Gde li su nestali ti ljudi? Selo je bilo pot-
puno mrtvo. Tek ponegde videla se neoštećena kuća, ali nigde
nijednog čoveka.
»One u koje su bili sigumi, nisu dirali. Poštedeli su im do-
move. Vidite?« slušali smo sa druge strane Vrankovića.
»Strašno! Ovi se nisu šalili! Sve su pobili...«, jedio je Ra-
dojko.
»Ma, jok, bre, proterali su ih«, tvrdio je Vranković. »Vidiš
da nisu ni sve kuće srušili!«
»Vidim dve od stotinu. To im je slučajno promakio...«
»Ne verujem. Pravili su neku selekciju...«
»A gde su ti što su pošteđeni?«

154
 »Otišli su za ostalima...«
»E, pa, eto ti!«
»Čoveče, ovo ti je osveta!«
»Nad kim? Kako su mogli znati da su svi u selu ustaše?«
»Nema tu vremena za preispitivanje. Ko koga preduhitri.
Ako je bilo nekoliko ustaša, zašto su ih krili? A?«
Rajević se ubaci u raspravu:
»Čiste, jednostavno, celo selo. Šalju ih preko Kupe, a kuće
im pale da nemaju gde da se vrate. Hoće da raskrste za sva
vremena, i kvit!«
»Ljuti, more, ovi Banijd! šta uradiše! Ć, ć...!«
»Pa, i ovi su ljudi bili Banijci! Svi su se oni međusobno
poznavali, k'o što mi znamo Ijude iz susednog sela...«
»Ne možemo mi to da razumemo. Ovako spaljenih ima i
srpskih sela. Uostalom, ustaše su opet prve poćele, pa evo im
sad«, odzvanjao je jetki glas Vrankovića.
»Nek idu sad Tuđmanu nek se žale, kad ih je navratio na
zlo«, dopunjavao je Rajević druga s kojim je gledao kroz isti
prozor.
»Baš vala... šta im je doneo!«
»Propast! Ovo u životu nisam video.«
»A, gde si mogao da vidiš?«
»I to što kažeš...«
Kolona je dalje tutnjala kroz spaljeno selo i katkad uspo-
ravala, kao da je u mimohodu. Skeleti kuća u lepim, ograđe-
nim dvorištima behu kao obrisi kakvog tek otvorenog muzeja
ljudske tragedije i gluposti. Tu i tamo, kraj puta ili iza kapije
videlo se ubijeno pseto, iskeženih zuba i staklastih oćiju, Шiz-
vmuto, upokojeno svinjče, nespretno zatumaralo i pogođeno
metkom u obraćunu svojih dželata. Srećom, nigde ne beše ni
jedan ljudski leš, da nam dokrajči utisak. Ali, ni žive prilike. O
njihovom skorom prisustvu svedočile su uramljene slike na

155
zidovima, gdegde očuvane tapete, viseće kuhinje, ormani, dečji
posteri, tegle na vitrinama. Negde su ostala i stakla na prozo-
rima a negde je nameštaj zasipan kišom iz otvorenog neba.
»Gledaj tragove metaka na malteru«, reče mi Radojko.
»Gledam...«
»Da se čovek prekrsti i rukama i nogama!«
»Tačno...«
»Kakav li je ovde, bato, krkljanac bio...?«
»Pa, vidiš...«, odgovarao sam nadušak, nemajući vremena
da skrenem pogled ka njemu.
Najednom, obojica zinusmo kao ribe. Kroz prozor polu-
srušene, neizmalterisane prizemne kuće bez ijedne zavese,
gledala nas je vlažnim očima plavokosa devojčica, mršavog li-
ca i dugih lokni; u crvenkastoj haljini, pripijena uz staklo kao i
mi, pratiia je nekim čudno hrabrim pogledom velike kamione
kako promiču. Niti beše koga iza nje, niti je ona koga doziva-
la, niti je mahala, niti je silazila s prozora; kao zaboravljena,
ostavljena, čudnim slučajem preživela...
Radojko se unezveri, pogleda kratko u mene pa se okrete
Kaitoviću:
»Je Г ti viđe ovo isto što i ja?«
Cmokosi kapetan je gledao na istu stranu, kroz drugo
okno. Trže se i bez snage da progovori, klimnu glavom.
Radojko se okrete opet meni:
»A, ti, bato?«
»Misliš na dete?«
I sam sam tražio potvrdu da me oči nisu prevarile.
»Da, devojčica! Živa! Sama! Gledala je u nas...!«
»Jeste.«
»Pobogu...«, Radojko zažmuri i uhvati se za glavu.
og te... šta čekamo? Da zaustavimo kamion? Viči Bojića, Kai-
toviću!«

156
 »Šta je bilo«, okrenuše se Vranković i Rajević.
»Neko dete, samo u kući. Lupaj pesnicom u kabi-
nu! Viči Bojića da zaustavi!«
Udariše dva puta u plek, a iznutra se ču isti
odgovor...
»Ej, bre, trebalo bi da stanemo! Neko dete...«
»Nema zaustavljanja! Jeste 1' ludi«, dreknu Bojić.
I da smo stali, već smo bili stotinak-dvesta metara daleko
od one kuće.
Nagađali smo: čije može biti ono dete i zašto je tamo?
»Možda je srpska kuča?«
»Ma, jes'... klinac!«
»Ima, valjda, ko da brine o njoj...?«
»To je pitćmje...«
»Pa, iako je hrvatska devojčica, trebalo je da je spasemo...«
»Naravno, deca nisu ništa kriva.«
»A ako je zaseda na koju smo mogli da naletimo?«
»Ne verujem. Ko zna, u stvari...?«
»Ispali smo žene...«
»Ćuti sad o tome...!«
»Nismo jedini koji smo je primetili!«
»I to što kažeš...«
Izašli smo iz sela i opet gledali široka polja koja su slutila
blizinu Gline. Sa nama je putovao i lik devojčice kao savest i
opomena za nedostatak osnovne građanske hrabrosti. Gorči-
na u grlu je rasla...
»Koji je danas?« upita Vranković.
»Na šta misliš? Datum?«
»A-a...?«
»Prvi.«
»Oktobar! Već počeo?!«

157
 »Da.«
»Phi...«
»što?«
»Al' vreme leti! šta li će nam se sve izdežavati do Nove
godine? I gde li ćemo je dočekati?«
»I da li ćemo je dočekati?!« ispravi ga s drugog kraja
Kaitović.
Ućutasmo se.
»Sećam se«, poče opet Vranković i okrenu se od prozora,
»proletos, nešto sam službeno bio u Beogradu, pa iskoristim
da svratim do nekih prijatelja...«
»Da, pa...«, nestrpljivo će Rajević, »je 1' to znači da mi tre-
ba da zaključimo da s' ti inače važan šraf čim ideš službeno u
Beograd...?«
Vfanković ga secnu očima, pa se nasmeja, verovatno neku
psovku zadrža u sebi...
»Dobro, pričaj šta si počeo«, opomenu ga Radojko.
»šta sam počeo?«
»Pa, to, kako si bio u Beogradu, pa svratio do nekih prija-
telja...«
»A, da. Nije sad važno kakvo je to društvo, аГ bitno je da
se to nekako podesilo baš kad se počelo sve ovo zakuvavati«,
reče Vranković i stavi dgaretu u usta.
»Dobro, i...?«
»Pitaju mene«, nastavi kapetan i pripali dgaretu, »kako ja
gledam na sve ovo što se dešava, smatram li da će biti rata, iz
kojeg ugla posmatram situadju? Verovatno su mislili na poli-
tičko opredeljenje ili nešto tako...«
»Šta si im odgovorio?« reče Radojko koji je najpažljivije
slušao.
»Rekao sam im iskreno da na sve to gledam s pozidje voj-
nog obveznika i da znam da me neće omašiti uniforma!«

158
 »Da, logično...«
»E, al' oni, da vidiš, počeše da se bune! Te ovo, te ono...«
»što?«
»Pa, ispado' ja pička pred njima. Cvikator. Umesto da do-
lijem ulje na vatru, a raspravljalo se nešto o odnosu nacije i
države, tamte-vamte, o skladu i neskladu koji postoji između
ta dva pojma, ja povuko' priču unazad! Sve junaci i srbende
oko mene... Onda meni pukne film: - A, je Г bi vi - pitam ih, -
zaista bili svi spremni da ovog časa uzmete puške u ruke i
krenete u tu makljažu?«
»A-ha! I šta oni?«
»Eeee...!« kažu oni, ima tu niz stvari koje bi prvo trebalo
razdvojiti! Te, ko nas vodi, te, zašto nas vodi, te, kako bi se
zvala vojska, te, kako bi bili formulisani ratni ciljevi...
I sve tako... Kažem ja njima: - Znate šta, gospodo? Ko od
vas ovog trena nije spreman da obuče uniformu i krene na
front, bilo gde da se otvori između Srba i Hrvata, taj ne može
ni od drugih zahtevati da ratuju!«
»Tako je«, odobri Radojko. »Šta si im još rek'o?«
»Rek'o sam im: - Rat se, gospodo, ne vodi ovako, daljin-
skim upravljačem, u patofnama i u polupospanom stanju, za-
valjen u fotelju. Rat nije video-igra ni bilo kakva druga slika
na televizoru, rat je stvamost prepuna zime, hladne kiše iii
vrućine, usijanih čizama ili prozeblih nogu, prepun umora,
gladi i nesanice, neudobnih ležaja i prljavštine, rat je stvamost
prepuna tuđe volje, krvi i straha da se, kraj drugih, ne izgubi i
sopstvena glava. Kad bi o ratu odlučivali samo vojni obvezni-
ci, davno bi umuklo svako oružje!«
»Tako si im rek'o?« upita Radojko, očigledno zadovoljan
onim što je čuo.
»Da, baš sam bio pao u vatru! Danas još više mislim da
sam bio u pravu!«

159
 »Ja se smem opklađiti«, kaza Radojko, »da danas niko od
tih tvojih nije u uniformi!«
»Otprilike...«, nasmeja se i Kaitović.
»Takvi i ne strahuju od kurira, jebeš im mater, jer znaju da
im neće ni doći pred vrata...«, ubaci se opet u diskusiju i
Rajević.
»Znaju li oni kako izgleda spaljeno selo...?« zamisli se
Kaitović.
»Ja, jebo te, ni 'tica se ne ću«, podseti se Vranković Maje.
Prolazili smo kroz Glinu i iza kišne zavese posmatrali sta-
ru varoš. Toga dana, slušajući Vrankovića, i ja sam se setio ne-
kih svojih poznanika što su glasno govorili o nacionalnim ci-
ljevima ne samo tokom proleća, već dve-tri godine unazad.
Tada nisam znao gde su bili. (Kasnije sam saznao, ali je to u
međuvremenu postalo nevažno, bolje reći: proglašeno je za
nevažno.) A toga dana, kad sam ih se setio, ja sam prvi put
prošao kroz jedno spaljeno selo i još opijen od utiska - dese-
tak kilometara dalje niz put, ćim smo na izlasku iz grada, le-
vo, prešli most - ušao u drugo selo koje je upravo pretvarano
u buktinju! Bio je to donji deo sela Viduševac, za koje pret-
hodno, zaista, nije ni potvrđeno da li je potpuno raščišćeno.
Prvo nam se - zbog lošeg ugla a ne sluteći prizor - ućinilo da
vidimo samo jednu upaljenu kamaru guma kraj puta, zbog
cmog dima i visokog plamena. U kamionu smo rešili da za-
menimo strane, pa sam ja sad gledao na levo. Put se penjao uz
blagu padinu. Umesto onih guma, gorela je stara, prizemna
kuća ogoljenih greda sa crvenilom guste vatre iza otvorenih
prozora: imala je izraz četvrtastog ljudskog lica, izvađenih
očiju, koje umire na lomači. Radojka podiđoše žmarci pa se
sav strese. Teritorijalci su užurbano prolazili ivicom kolovoza,
dovikivali se, pokazivali vozačima da se ne zaustavljaju i po-
zdravljali nas redom, odizanjem pušaka, očigledno oduševlje-
ni i svojom pobedom i nama kao pojačanjem. Pojedini među

160
tim ljudima išli su od kuće do kuće, posipali naftom zavese,
drvenariju i predavali ognju sve pred sobom.
»Šta je ovo sad?« upitasmo se.
»Donji Viduševac«, odgovori Vranković, stižući da opet
baci oko na kartu. »Nismo ga dobro ni uočili...«
»I njega pale?«
»Ražčišćavaju prolaz... Verovatno je i ovde biio otpora!«
U plamenu su bile i pomoćne zgrade i garaže iz kojih nisu
bile isterane prikolice, traktori i automobili.
»Vidi, šta sve propada«, bečio se Radojko.
»Ma, ne treba im ništa što je hrvatsko...«
»O, ludaci, a meni 'škoda' taman produvala... Čuj, ne tre-
ba im ništa što je hrvatsko... Kaitoviću, jes' ti normalan?«
»Ne treba im... Zanavek!«
»Ћ si inspirisan ovim, nadahnut... O, Ijudi!«
Ponegde su se kroz prozore, u vatri, nazirali televizori, fo-
telje, zidni satovi i preparirani lovački trofeji. Niko, zaista,
ništa nije iznosio. U dvorištima i nad kućama blještala je ču-
dna, treperava svetlost, a iznad i sa strana kuljao je gust, cm
dim koji se dizao u nebesa i stapao sa opštim sumorom. Pred
svakom kapijom stajao je bar po jedan vojnik, kao stražar, da
nadzire lomaču iza sebe. Ono što je sticano godinama u srećnije
vreme, pretvarano je u pepeo za par sati, kao znak ništavne
ljubavi dva sudbinski isprepletana naroda.
Jedan narod je sanjao stotinam a go d in a da protera d ru g i narod
go-
sa tih prostora, k riv eći g a za n eu sp eh e u svojoj d rža v o tv o m o sti,
vorio je jednom prilikom Bodin, bolji poznavalac istorijske
podloge aktuelnih zbivanja. O vi s u , opet, beskrajno d u g o praštali
i pristajali da se o d rek n u m no gih etničkih određenja, verskth običaja
i tradicije, da bi što m an je izazivali zavist. A li, posle stvaranja slo-
bo d n e, ju žn o slo o en sk e drža v e m ržnja p rem a njim a se, neočekivano,
pojačala. Sad se Srb im a valjalo bukvalno braniti od H rv a ta i

161
 Videh li ja - u plamenu što je lizao sa obe strane puta, рге-
teći da zaustavi kamione - tu proključalu graničarsku krv iz
povesti koja bi, otprilike, htela reči: Dosta je bilo! Više puta
smo vam oprostili mučke pokolje, ali ovoga puta nećemo pod
vaše krvave kame k'o ovce na klanje. Sad ćemo da vidimo čija
majka cmu vvmu prede. Jesam li upravo te misli skidao sa
usana onih ljudi što su stajali kraj kapija, ispred zapaljenih
kuća a nas toplo pozdravljali? Na njihovim licima, zanimljivo,
nije se moglo pročitati kajanje (kao što ga, valjda, nema na licu
bilo koga jačeg i sigumog u sebe kad konačno odalami dosad-
nog, slabijeg nasrtljivca), već gađenje, gađenje prema svemu
pa i onome što gori iza leđa, јег simbolizuje njihovog mrzite-
lja! Iz njihovih očiju, i pored toga što su činili, nije izviralo ni-
kakvo zlo. Odavali su, prosto, utisak da zaista rade ono na što
su primorani, pa ma kako to bilo teško, i zadovoljstvo jer po-
sao ide od ruke. Kako reče Bodin: G u m u t i su m poslednji p ra g
sv o g m c i o m l n o g dostojanstva, bez razloga, odalde j e sledeći korak
poh rv a ćiva n je, p rogonstoo ili sm rt. O b n o v lje m svest da su S rb i a
n e valjda fu g o slo v en i i je d n i te isti dečki sa onim a koji ih n e sm atra-
ju istim dečkim a, vratila im je neki spokoj u d u š e , posle zaista d u ze
krize m r o d n o g identiteta...

»Lebac ti jebem, šta se radi«, naginjao se Rajević preko

Vrankovićevih leđa.
»Hm, je Г vidiš? Evo ti rata uživo!«
»Izgleda strašnije nego što sam sanj'o da može biti...«
»Eno ga Gomji Viduševac«, viknu Vranković.
Bacismo se svi na njihove prozore: kroz gust dim, u dalji-
ni, na bregu, gde su najviše odjekivali rafali, videle su se ogro-
mne buktinje u dva nivoa; činilo se da gore i nebo i zemlja. Na
zelenoj padini između najbližih kuća i one kote sa bunkerima,
od nas ka njima, kao da su bili upaljeni stogovi sena. Selo je
dogorevalo u stravičnom pucketanju, uprkos kiši i svežem
vazduhu...

162
 Golema krmača ukraj puta okretala se oko sebe, sedeći,
pogođena metkom u slabine. Tražeći da se sakriju ispod nje,
obigravali su je prasci, skičeći za majkom koja se na kraju sva-
li ргеко njih.
»Sve zapaliže...«
»Sve, brale moj! Odavde ni kokoš neče izleteti živa!«
Smrad dima kuljao je u karoseriju. Počesmo da kašljemo...
»Kako Mihec vidi da vozi...?«
»Ko zna?! Bolje ga sad nemoj ni pitati.«
Šume u pobrđu, napokon, donesoše čistiji vazduh i smiri-
vanje doživljaja. Sad je svako prepričavao najsitnije pojedi-
nosti onoga što je video, kao iz najbunovnijeg sna. Ispalo je,
čak, u silovitosti i uzbuđenju, da smo neke slike različito vide-
li i pomešali. Ali, sve je bilo moguće. Jedno je samo bilo izves-
no: izašli smo na drugu stranu tunela, kroz koji se skori, ili bi-
lo kakav povratak tog časa činio nemoguć.

ordun. Kiša ne prestaje... Klizav, krivudav put vo-

di nas uz šumovitu kosu prema zapadu. Povreme-
no izlazimo na ravan pa kamioni ubrzavaju. Do
dva sata trebalo bi da smo u Vojniću, odakle ćemo
skrenuti desno, na sever, u rejon tzv. očekivanih položaja. Ori-
jentišemo se prema karti i na levoj strani vidimo put koji se
odvaja i spušta prema Topuskom. Za duguljastu, staru građe-
vinu pretpostavljamo da je železnička stanica. Gradić je za-
klonjen iza šume i u magli je. Reljef me podseća na naše kraje-
ve, naročito na Podgoricu, stalno se smenjuju visoko rastinje i
brda sa iskošenim livadama punim zelenila, neobičnim za

163
ovo doba godine. Na jugozapadu se ocrtava plavkasti masiv
Petrove gore. Među razbacanim i udaljenim kućama, najčešće
su velike, spratne, prostog oblika, tipične gastarbajterske.
Osmatram i razmišljam. Ovo je, znači, taj Kordun, krajnji
zapad razuđenog i nesrećnog srpskog prostora, nekada grani-
ca dva carstva, sada granica dva naroda, slagardh da se vole.
Samo vekovima usađena vojnička poslušnost Srba i potpuno
nerazumevanje u politiku mogli su prihvatiti odluku komu-
nista da se vrate u Hrvatsku. Kordunaši su posle prošlog rata
ožalili svoje mrtve i spaljena sela, oprostili ubicama i ponovo
sklepali kuće od brvana, srećni što je došao mir i što je očuva-
na Jugoslavija. U vojsd sam imao nekoliko drugova iz ovog
kraja. Kršni momci, svi odreda, sa smešnim prezimenima, go-
vorili su, prvih dana, da su iz Karlovca. Ispostavilo se da su iz
okolnih sela, bliže Vojniću i Slunju. U to vreme, balavd od
osamnaest-devetnaest godina - kad su se jedino Šiptari malo
podvajali - bili smo svi jednako dobri drugovi, bez obzira da
li je neko iz Kragujevca a neke iz Radovljice ili Koprivnice.
Nije se gledalo na to. Ipak... Posle nekakve diskusije u kojoj je
bilo više smeha nego sporečkanja - ja se ne sećam ni šta sam
tačno rekao - privuče me jedan od onih »Karlovčana«, ka-
fe-kuvar u komandi baze, i nagovori da sami srknemo po je-
dnu šolju... Upita me tada: da li ja mislim da je on Hrvat? Izne-
nadih se: »Zbog čega me to pitaš?« Reče da je tako shvatio iz
one rasprave u kojoj sam i ja učestvovao. »Pa šta?« - »Uvredio
si me« - reče. - »Je li to bilo omaškom ili što se paziš?« Nasme-
jah se i počeh se pravdati јег mu je ime »ni tamo ni ovamo«,
pa još kad je iz Karlovca, gde mogu znati ko je i šta je? »Slušaj,
Srbine...« - reče i poče potanko da mi objašnjava iz kojeg je se-
la i šta se sa njegovom familijom dogodilo četrdeset prve... U
samo jednom danu ustaše su poklale trista dvadeset ljudi i
spalile selo i crkvu! Spasli su se samo njegov đed i jedan kom-
šija, јег su kao dečaci uspeli da pobegnu na Petrovu goru. Iz
četiri kuće sa istim prezimenom stradalo je dvadeset šestoro.
Ubice su bile iz susednog sela, katolici, za koje, i pored nekih

164
upozorenja, nisu mogli poverovati da su na to spremni. »Svašta!
Za tako nešto prvi put čujem. šta je bilo sa tim ubicama posle
rata?« - »Ništa. Kao da se nije ni desilo. Sve je zataškano.
Pošto moj đed i taj njegov drug nisu smjeli progovoriti, postu-
palo se kao da nema preživjelih svjedoka. Pojeo vuk magar-
ca... Ali mi, potomci, znamo ko su ubice! Iz kojeg sela i iz koje
familije... Idemo u školu sa njihovim potomcima...« Nisam
imao komentara. On na kraju dodade ono što sam i kasnije
umeo čuti od mnogih pravoslavaca iz Hrvatske: »Ne dao im
Bog da se opet usude, duplo ćemo im vratiti!« Ipak, ko bi tada
poverovao da će se ikad pružiti prilika za »vraćanje dugova«?
Molim Boga, gledajući iz kamiona, da se ipak sve reši čis-
tim, vojničkim rukama i da se na ovaj rat odgovori isključivo
viteštvom! Ima se s čim. Opet se setih Bodinovih zapažanja:
N eka vrsta p ra v d e poste svih gen o cid a , egzistencijalnih i d u h ov n ih ,
m ora biti sam a po sebi uspostavljena, je r dalje u ovom istom sm eru
- u kojem se kretala srpska tradicija na prostoru nekadašnje Vojne
g ra n ic e - zaista se više nem a kuda ići; kao što se ispod svakog dna ne
m ože ići dublje. S rb i su se d u g o spuštali niz hrvatsko u ž e, ovoga p u -
ta se to u ž e pretrglo. O no se, izgleda, n e m ože više nikada i n ičim
nakalem iti. Jer, su d eći po onoj narodnoj: s kim si, takav si, Srb im a je
zaista pretila opasnost da u bilo kakooj zajednici sa H rv a tim a iz g u b e
svoj etnički karakter.
Gledam Karlovac na topografskoj karti - papir trepeta u
rukama zbog pokreta vozila - i sećam se jednog toplog jun-
skog popodneva, u osmom razredu, kad sam sa đacima, na
putu od Zagreba do Plitvičkih jezera, šetao ovim gradom. Vo-
zač - pošto se jedva snašao motajući volanom da nas provuče
iz jedne u drugu tesnu ulicu - ostavio nas je u jednom parku,
pod senkom platana, kraj velikih, veoma starih kuća. Mimom
ulicom, skoro bez saobraćaja, prolazili su vojnici u šetnju. Po-
trčali smo u neku mlekaru da trošimo pare na pogačice i bu-
rek, pomešali se s vojskom i napravili takvu graju da je kono-
barica morala da pukne na nas i da nas rastera. Posle, dok
smo čekali vozača, ugledao sam u jednom dvorištu doberma-

165
 na - prvi put u životu - koji je lajao kao pomahnitao kroz ka-
piju i opominjao gazdu da neka nevaspitana deca merkaju
zrele trešnje preko ograde.
U raštrkanom mravinjaku koji predstavlja veliki grad sa
predgrađima ne uspevam da odredim mesto onog рагка koji
pamtim kao živu razglednicu. Uočavam, zato, među brojnim
mostovima, onaj »krvavi« kod Gradskog stadiona, i sad ne
mogu da spojim u jednu sliku: onaj park, one vojnike, onu
mimu gospodu i događaj na Korani...
»Koliko je sati?« sad već dremovan, razbija tišinu Rajević.
»Dvajes' pet do dva«, ozbiijan je i budan Kaitović.
»Gde smo ovo...?«
Radojko gleda kroz prozor i odgovara:
»U Vrginmostu.«
»U Vrginmostu?«
»Da.«
»Zar to nije veće mesto? šta je ovo: samo jedna ulica?« ču-
di se Rajević.
»Šta će ti više od jedne«, šali se Kaitović. »Ima i jedna
popreko, prošli smo je.«
»E, to je već druga stvar. Tu ima i raskrsnica!«
»Naravno.«
Po izlasku iz mesta opet gledamo brežuljke, neobrane ku-
kuruze i udaljene kuće. Na Petrovoj gori, sve bližoj, modroze-
lenih šuma, uočavamo pravougaoni spomenik na vrhu, gde
opet aktiviraju ratnu bolnicu. Usput viđamo vojna vozila i
grupe teritorijalaca koji nam se javljaju ili zastaju dok mi ne
prođemo. Кгај puta se ponegde iskuplja svet, a neki trče od
kuća i mašu nam. Kako gde usporimo, zbog zastoja na čelu,
čujemo i šta se priča. Starije žene, slično odevene kao u našem
kraju - u maramama, keceljama i vunenim čarapama - viču:
»Djeco, nek vas sreća prati!« i pozivaju se na Boga, plačući
i udarajući se u prsa.

166
 U Vojniću, na raskrsnici, vidimo pukovnika Purića i majo-
ra Kostića, pod šlemovima i u vetrovkama. Smešni su - pod-
sećaju na Nemce. S puškama u rukama, ispred nekih trafika,
pokazuju da skrenemo desno. Tabla sa putokazom iznad njih
govori da se tuda ide za Karlovac, a suprotno je put za Veliku
Kiadušu.
Između dva povelika brda izbijamo na Živkovića kosu.
Tu se kamioni smiču sa glavnog puta i - pod oštrim uglom,
kod prodavnice - penju se opet desno, uzanim asfaltom, pre-
ma očekivanom položaju. Ne kasnimo mnogo. Tek je pola tri
a i kiša, koja je u Vojniću bezmalo zamutila pogled, jenjava...

167
KOD M EG ARAN A
 austavljamo se na Mađerčića brdu. Čistina sa svega
dve kuće, levo od puta, nekoliko dvorišnih zgra-
da, hladnjakom od vinove loze, klupama, živicom
i samo jednim drvetom. Na oceditoj zemlji, posle
kiše, teško se stvara kaljuga iako rovimo čizmama i točkovi-
ma dok razapinjemo šatore i parkiramo vozila. Štabni kamion
postavljamo ispred novije, spratne kuće, na isturenom mes-
tu... Na moje pitanje: »Zar ga nije trebalo malo skloniti, iza, sa
istočne strane, da nas ne uoče...?« odmahuju rukom i kažu:
»Kakvi? Ko...? Nemaju šanse...«
Prsten magle oko nas stvara utisak da smo se popeli na
kraj sveta. Nekoliko koraka iza hladnjaka, gde razgovaraju tri
starice, počinje nagla dubodolina, a iza nje, prema topograf-
skoj karti, nižu se, poput uzburkanih talasa, desnom obalom
Korane, četiri uzvišenja: Babina gora, Macut, Vukmanska br-
da i Štrekovac. Ni najviša kota, Stanište, ne prelazi trista meta-
ra, ali sve pojedinačno imaju veliku razliku u visini u odnosu
na glavni put koji dole, od Vojnića, vodi na sever. Iza tog puta,
zatvarajući ga u tesnac, nazire se kroz maglu okomiti masiv
Loskunje, visok ravno trista pedeset metara. Sasvim na seve-
rozapadu, iza brda, u rečnoj dolini nalazi se grad Karlovac.
Sedište nekadašnje Vojne granice. Star je, kažu, četristo dva-
naest godina. I sada je prepun kasami, ali i ustaša koji su blo-
kirali jugoslovensku vojsku, vojsku koju su i sami služili i ko-
joj su zakleti. I na koju sađa pucaju i potežu noževe!
»Joj, deco...«, govore one starice i gledaju zabrinuto u nas,
»gdje ste došli...?! Čuvajte se...! O n i su opasni! Ne vole nas i
nikad nas nisu ni volili...«

171
 Pitamo za onu trinaestoricu stradalih rezervista, znaju li
koji su i odakle su?
»Tu, iz Kmjaka, u prošlu subotu, jest, jest! Znamo i', kako
ne bi znale! Tuga i žalost. Eto, šta nam rade!«
Ja držim kartu u rukama i pitam:
»A, gde beše Kmjak?«
»Eto ga tamo, iza brda«, pokazuju ргеко Loskunje.
Tako ispada i na karti.
»Je T iz ovog sela ko nastrado?«
»Nije. Naši su ranije utekli. A oni, oni su, jadni, upali u
klopku. Pozvani na vježbu. Nisu mogli ni pretpostavit' što im
se sprema. Računali su: pun je Karlovac naše vojske... Vozili
su i' iz jedne kasame u drugu, i eto...«
»Ima li u ovom selu Hrvata?«
»Nema. Ova su, dijete, sva sela od pamtivijeka srpska.
Tek tamo, prema Kupi, ima nekoliko njihovijeh sela. I amo,
preko Korane, više su njihova sela.«
Prenosi se odobrenje da poskidamo šlemove. Objašnjava-
ju: »Kad one babe mogu da stoje tamo, šta se mi plašimo, koji
krasni?« Javljaju da je uhvaćena i razoružana jedna ustaška
izviđačka grupa i da je sprovedena u Vojnič. Po brdima se
neprestano razležu pucnji. Ne znamo da li se to naši opet iz-
motavaju ili teritorijalci negde vode borbu...
Smrkava se. Meštanin, mladić koji tvrdi da je od juna u
uniformi, pokazuje nam zaplenjen neprijateljski nož »srbosjek«.
Ogromno sečivo svetluca i na njemu stvamo piše ta reč. Do-
dajemo ga iz ruke u ruku i zagledamo.
»K'o za goveda! Jeb'lo te jarko...«, tme Simić. Pitamo teri-
torijalca da li je on lično došao do tog trofeja? Potvrđuje:
»A, šta si uradio sa tim čovekom... ustašom?«
»Kako šta...? Ubio ga!«
»Ubio?!« zinuh u čudu.

172
 Momak je lep, krupan, cmomanjast. Ima minđušu u uhu i
izgleda kao neko ko je upravo iz kafića zalutao na ratište.
»A, ovo je...«, govori on, »nož kojim mi njih koljemo! I nje-
ga smo od njih oteli«, pa izvlači iz korica jedan kraći, ali rec-
kav, kaže, kad se zabode da se teško iščupa...!
»Ufff«, mi se opet ježimo. »A, je Г ga neko upotrebio?«
»Je, onaj što mi ga je dao. I ja ću, ako budem morao.«
»I ti ćeš da kolješ?« pitam ga.
»Je, nego šta ću. Vojnid smo, valjđa«, zagleda se u mene.
»Koliko si ti do sada ubio ustaša?«
(On otprilike, misli da smo mi nekakva opasna jedinica
koja redom oslobađa srpska mesta po Hrvatskoj, pa smo us-
put i na Korđunu.)
»Ko?« zbunjujem se. »Ja...?«
»Je, ti?«
širim usta u smeh...
»Bog s tobom! Ja još nisam stigao ni metak da ispalim«,
kažem, pa se okrećem svojim drugarima srećan, nekako, što
su tu, oko mene.
»Molim...?!« mladić se iskreno čudi.
»To što ti kažem...«
Ostali se smeju. Govore mu:
»Pusti ti nas! Tek smo došli. Pucaćemo, nego šta, polako
samo. A klati nećemo, da ne ličimo na nji'! Ni vi to ne bi treba-
lo da činite! što su vam date puške?«
»E, ne razumeš ti nas. Ovdje moraš biti spreman na sve. I
nož da trgneš, ako treba...«, uporan je teritorijalac.
Vodnik Ostojić me odvlači u stranu.
»Ajmo mi ovamo, da gledamo televiziju, priključili su
preko agregata... Ima nešto interesantno!«
Odvajamo se od grupe a on komentariše:

173
 »Pusti ga, jebeš mu mater! Laže! Laže ko кег! Žutoklju-
nac! Nije ni on metka ispalio, sto-posto! Što sad nije tamo gde
se puca, već se mota besposlen oko nas. Kurči se pred nama...
Eh, kad su takvi svi hrabri, što su nas zvali u pomoć?«
Uvlaćimo se u staru kuću gde su, stvamo, preko agregata
uveli struju, upalili svetlo i uključili televizor. U kujni je kao u
kafani, ima i naših ljudi i meštana, dime i piju kafe. Domaći su
radosni, kao da je kakav praznik. Govore nam da je preko Ra-
dio Karlovca već javljeno »pučanstvu« o primećenim »četnici-
ma« iz pravca Vojnića, koji su u velikom broju pristigli iz
Valjeva. Domaćin, poguren stariji čovek, kraj šporeta, priznaje
da smo pametno uradili što smo maskirali tablice na vozili-
ma: »Sad ustaše nagađaju: o'kle ste?«
Na ekranu je program Hrvatske televizije, iz studija u
Zagrebu, emituje se uživo nekakva omladinska emisija, sa
gostima mladićima koji su stigli sa fronta ili se spremaju da
idu u jedinicu. Jedan plavokosi najduže govori i kaže da je
Vojvođanin, a da je iz JNA na »svoju« stranu prebegao negde
u Slavoniji; iskoristio je priliku da iz zapaljenog tenka pretrči i
spase se od učešća u »agresorskoj« vojsci. Prepričava šta je sve
načuo o planovima jugoslovenske vojske: naglašava da ona
ima nameru, zajedno sa pobunjenim četnicima iz Hrvatske,
da napreduje do Zagreba kako bi »našu, demokratski izabra-
nu vlast prinudila na kapitulaciju i ostavku!« U studiju je
smeh, kao posle najluđe šale, pa usta razvlači i predstavljeni
»ratni heroj«. Objašnjavaju, vrteći glavama, kako je ceo svet
na njihovoj strani i svi to vide, sem Srba! Voditelj pita plavo-
kosog da kaže nešto o moralu jugoslovenskih vojnika, o tome
kako su gledali na njega kao Hrvata i da li je mobilisanje nesrba
u Vojvodini slučajno ili namemo? Momak počinje naširoko i
nadugačko o problemima mobilizacije u celom Novosadskom
korpusu: svi su, kaže, bez obzira na nacionalnost, svesni da
su Hrvati u pravu a ratni ciljevi su im nejasni, ili, barem,
neprihvatljivi; zbog toga se masovno beži ispred pozivara; ro-
ditelji lažu kurire da svoju decu nisu videli po mesec dana jer

174
spremaju ispite u Beogradu ili u Novom Sadu; koji su hrabri
da dođu u jedinicu, ubrzo gledaju priliku da pobegnu jer vide
da će badava izgubiti glavu; oficiri su glupi kao topovi a te-
hnika zastarela kao u Drugom svetskom ratu... Njega, zato što
je Hrvat, strpali su u pokvareni tenk i poslali ispred ostalih,
samo da pogine. Ali, eto, on se srećom spasao! Zahvaljuje
momku što sedi do njega (u studiju), jer je zaslugom ovog
uočeno da prema rovu ne trči neprijatelj, nego »antikomunist«!
»A oni kao ne mobiliziraju Srbe?! Je Г«, dere se sredovečni
Kordunaš, pa lupa pesnicom u astal. Gleda prvo u ekran, kao
da odatle traži odgovor, pa se okreće nama i nastavlja: »Čuo
sam da naše masovno mobiliziraju po Zagrebu, Rijeci, Osije-
ku, Sisku, pa čak i dolje, u Karlovcu, i šalju na front u prve re-
dove, pa onda sami pucaju u nji'. Ponegde ih obuvaju u bijele
čizme, kako bi ih mogli razlikovati i zovu ih labudanima. Ni-
kad se niko od tije nije vratio doma...«
»A, tko im je kriv kad su potpisali domovnicu i htjeli sa-
čuvati radna mjesta i stanove«, progovara stariji čovjek iz
ćoška. »Evo, mi smo svi odavle radili u Karlovcu, gdje bi
drugdje. Prijetili su nam otkazima, neki su i' već i dobijali, a
stali su nam preporučivati da sami praznimo stanove i briše-
mo, ako nećemo potpisati tu njihovu domovnicu. Je Г tako, il'
nije«, pita komšije, a oni uglas potvrđuju:
»Je, je, baš je tak'!«
»Ali«, nastavlja isti, »mi smo svi vidjeli da je vrag odnio
šalu i utekli smo amo. Tamo su nam ostali stanovi i posa’. Je Г
moš'te vjerovat'? A, nami je važno da smo djecu i žene uspjeli
izvuć'. Sad: kako je tako' je...Videće se što će dalje bit'... Nema
nami š njima zajedničkog života više!«
Priča sa bezbroj pitanja a nijednim pravim odgovorom,
zbog zbivanja koje nas je iz Srbije sastavilo sa ovim ljudima,
na jednom brdu, sred Korduna, drži nas skoro do ponoći. Iz-
vlačimo se, pojedinačno, do šatora zbog večere i opet se vra-
ćamo na kafu (a bogme i rakiju koja se ne sme odbijati), da

175
kraj tople peći nastavimo priču. Predug dan podseća nas po-
lako na sebe - ali i na sutrašnje rano ustajanje - zevanjem koje
nateruje na mnoga usta. Stiže umor.
Ostojić i ja opet krećemo zajedno, jer je on određen za de-
žumog. Kiša. Sveža je noć pa ogrćemo vetrovke. Stražar kraj
koga prolazimo otvara usta kao krokodil, zeva i žmuri, samo
što se ne sruši.
»Mali, nemoj slučajno da zaspiš! Vodi računa«, preti mu
Ostojić prstom i upozorava. »Ustaše su blizu!«
Mali ćuti i čeka da prođemo.
»Je Г ti čuješ, il' se praviš Englez...?«
»Daj, čoveče, šta te boli kurac kako ja stražarim...«
»Molim...? 'Alal ti vera! Kako to razgovaraš sa mnom,
zvmdovu jedan? Ja sam duplo stariji od tebe...«
»Pa, šta...?
»Šta: šta? Ti si nevaspitan! Mamlaz! Znamo se mi od rani-
je, je Г tako? Nisam ja tebe zaboravio... Mamlaz si ti...«
»Možda sam. Nije tvoje da o tome raspravljaš.«
»O-paaa! Slušaj, a je Г ti znaš, uopšte, ko sam ja? A? Je Г ti
znaš, recimo, da, da sad i nisam morao da dođem ovde? Mo-
gao sam da ostanem i...«
»što nisi ost'o?«
»Pa, mog'o sam, ali nisam hteo! Je Г znaš zbog čega sam
možda potrebniji vojsd na svom radnom mestu...?«
»Ne znam. Idi spavaj, ja te čuvam! I nemoj da se kaješ...!«
Meni dozlogrđuje njihova glupa rasprava. Vičem:
»Ajde, Ostoja, pusti čoveka! što si se okomio? On mora da
ostane tu da zebe i kisne...«
»Sačekaj, nismo se raspravili... U stvari, idi ti, a ja imam
njemu štošta da kažem! Već smo se jednom zakačili, dole u
Dragotini... Glumi mi tu mangupa...«

176
 Ja ulazim u kamion i nameštain ćebad na obe klupe. Osta-
li, vidim, pozabijali su se kojegde i već pospali. Kroz mrak i ti-
šinu čuljim uho јег Ostojić i dalje objašnjava nezainteresova-
nom stražaru da on nije »šala«, da je mogao da radi za vojsku
i sa svog radnog mesta, a ne da se maltretira na ovaj način; ali,
kaže, treba biti ratnik, treba se žrtvovati, podneti i najgore ako
to opšti interes zahteva od pojedinca...
»A, ti...«, kori stražara. »Kako ti ratuješ? 'Oćeš da zaspiš
na stražarskom mestu? Ne poštuješ starešine...?«
»A i ti mi ratuješ, jebalo majku...«, odgovara mu ovaj bez
dlake na jeziku.
»Šta? Što o'š da ka'š?«
»Ništa neću da kažem. Sve vreme ћ zapodevaš svađu. Al'
da ti iskreno kažem: tako, k'o što ti ratuješ, ja bi mog'o... deset
godina. K'o od šale!«
»Je Г? Mnogo si mi ti pametan...«
Ispod šatora, preko puta, neko ko, valjda, sluša razgovor,
počinje da klikće od smeha, pa mu se još neko pridružuje. Le-
po se čuje smeh...
»Idi, Ostoja, spavaj, bolje ti je! Vidiš da te mali izvrti«, do-
vikuju mu kroz ciradu.
Ja gledam da se uzdržim i pravim se da spavam, da ne
uvredim druga. Pitam se da li ću moći da prigušim smeh i
kad on uđe? Ne znam samo šta mu je trebalo da raspravlja, i
to ovako glasno, da ga čuju i oni koji su već sveli oči.

177
 azdanjuje se s bljeskom sunca i zaparom koja se
diže iznad vlažne zemlje. Ali, još nije ugrejalo. Za
doručkom drhtimo od zime. Dok cupkamo na klu-
pama, kuvar Stanko nateruje nam suze na oči od
smeha. Podseća nas na njegovog komandira, vodnika Milojka,
što je sinoć došao odnekud sav glibav, kao prase; natmurio se
vodnik i pričao kako je negde dole, kod kukuruza, naleteo na
dvojicu ustaša pa morao da zalegne i čitav šaržer istroši u ob-
računu; ne zna, kaže, da li ih je sve pobio, tek, oni se više nisu
javili, a on se, posle, puzeći izvukao. Ispostavilo se, naravno,
da je lagao.
Sad nas zanima šta je uistinu bilo, jer smo Milojka videli
stvamo uglibanog, naročito po kolenima. Kuvar puni tanjire,
vrti glavom i cvili od kikotanja, a nikako da prokine:
»Kak'i zaleg'o...! Omak'o se na rudu, tu dole, ispod one
štale! Nije vidio u mraku, pa gnjekn'o i pružio se kol'ko je
dug! Posle jeste ispuc'o rafal, al' da mož' da priča priču, hu,
hu... Vidio ga jedan od ovi' ljudi, odavde, pa mi jutros pri-
ča...«
»Pa, šta je tražio dole, po mraku?«
»Iš'o, valjda, tamo gde i car mora da ide peške. Da 'prosti
ovo jelo...«
Devet sati. Javljaju da u podnožju brda, na uglu, kod
glavnog puta, radi prodavnica i da ima cigara. Naglašavaju
da je i prodavačica mlada, a izgleda »bolje od ikakve glumi-
ce!« Pravimo na brzinu spisak potrepština, bacamo pare na
sto i nalazimo veliku kesu. Bojić mi prilazi i kaže:
»Znaš ti šta ono nas dvojica volimo...! Vidide, šta god na-
đeš slatko?!«
Krećem niz put strminom, oduševljen pejzažom. Na dva
kilometra preda mnom diže se Loskunja i zaklanja celom širi-
nom vidik. Liči na ogromnu slikarsku paletu, strmo nagetu
da pokaže svu raskoš jesenjih boja. A ja, ja koračam i tonem
niz breg, nestvamo lak, kao među uveličanim Van Gogovim

178
platnima. Nad lepotom preliva, na nebeskom beskraju, zai-
grava se i pretura stado jaganjaca. Kukuruzi kraj puta čekaju
branje, zemlja miriše a pokošena trava, po padinama, suši se
u stogovima; ispod stare izbija, kao usred proleča, mlada zele-
na detelina koju mimo pasu ukolenčene krave. Pred ovak-
vom slikom nije moguće verovati da je svet nastao slučajno.
Ovde je sve sačinjeno snažnim i sigumim zamasima i sa strplji-
vošću koja je obraćala pažnju na svaki detalj, do poslednje
krošnje drveta. Udišem punim plućima, osećajući da rastem,
što se više, krivudavim putem, spuštam u podnožje brda...
Razmišljam: čiji je, u stvari, ovaj Kordun? Čiji sve nije bio?
Šta znači već sama ta reč? A šta, inače, znači Vojnić, šta znači
Vojišnica, šta znače: Logorište, Žarište, Magazinište, Čardak,
Gazibare i svi drugi toponimi koje sam jutros čitao na karti?
Zar to nisu, svi odreda, srpski, i to vojnički nazivi, vekovima
stari...?
Razmišljam, najednom, i o tome: kako počinju ratovi?
Valjda sam, s razlogom, opsednut time. Tačnije, pitam se kako
izgleda početak rata?
Knjige govore da je prvi vojnički sukob svetskih razmera
započeo austrougarskom objavom rata Srbiji, objavom koja
se, kažu, u obliku običnog poštanskog telegrama pojavila je-
clnog junskog podneva u Beogradu, hiljadu devetsto četmaes-
te. Sve novine su odmah objavile vest, narod je izašao na uli-
ce, vlada je obavestila svoje saveznike u Evropi i na raznim
stranama začuo se zveket oružja. Manje ili više, događanja su,
priznaju, posle sarajevskog atentata bila očekivana, mada ni-
kako željena. U svakom slučaju, pre ispaljenog prvog metka
znalo se da je počeo rat! Posle svih sudara armija i miiionskih
žrtava svet se setio da je katastrofa bila najavljena jednog mir-
nog junskog podneva, običnom poštom, kad je moćna carevi-
na cinično udostojila malu susednu kraljevinu vešću da će je
vojnički napasti. Drugi svetski rat tutnjao je i ubijao više od
godinu i po dana pre nego što se obrušio na naše prostore.

179
Bombardovanjem Beograda, jedne aprilske nedelje, svima je u
trenu postalo jasno da - iako bez zvanične objave neprijatelj-
stava - opet moramo deliti sudbinu zaračene Evrope. I opet
su događanja, manje ili više, bila očekivana, jer je narod znao
šta se dešavalo i šta je sam uzvikivao na demonstracijama koji
dan ranije. Ali, Hitleru se gorko zameralo što nije makar po-
slao kakav telegram. A, evo je, devedeset prva. Dok se Evropa
zabavlja u miru vojne vlasti Jugoslavije pozivaju obveznike
na službu u oružane snage! Najpre, sukobi u Sloveniji, a sad u
Hrvatskoj. Jasno je da vojska čuva državu od raspada, ali, to
je ista ona država stvorena u Prvom, a čija se besmislenost op-
stanka pokazaia več u Drugom svetskom ratu. Ipak, vredi
zadržati bar one prostore čije stanovništvo s pravom želi da
ostane u istoj zemlji i zaštititi ga - prosto ga i fizički zaštitititi
- od secesionista. Zašto, uostalom, i postoji vojska u jednoj
zemlji? A u šarenilu naroda na ovim prostorima, gde jedni ho-
će a drugi, najednom, neće Jugoslaviju, upravo je ključ pro-
blema koji vuče u, kako kažu, građanski rat. Svet dozvoljava
ovaj termin i opet voli da govori o sukobu dve države, Srbije i
Hrvatske. Svet namemo previđa spoljašnje, međunarodno
priznate granice a naduvava važnost unutrašnjih, administra-
tivnih linija kao da su tek one prave, državne granice. Ako je
tako, onda je i sukob Srba i Hrvata međunarodni i međudr-
žavni, i rat, dakle, nije građanski. Sa tom terminologijom iz-
gleda da nitko ne vlada dobro, što namemo što nenamemo. A
meseci prolaze sa sve većom napetošću i rezervisti, pozvani
na vojne vežbe, polako se dovode na front. Kako god ga ka-
rakterisali - priprema se rat! Ali, u svemu tome nedostaje je-
dna stvar: zvanična objava neprijateljstava, s jedne ili s druge
strane, makar onaj telegram, ili kakvo bombardovanje presto-
nice. Ovako, niko još ne određuje početak, čak i posle ubistva
regruta na ulici u Splitu, miniranja mostova, proterivanja sta-
novništva, javnih napada paravojski u Zagrebu, formiranja
seoskih straža, klanja rezervista u Karlovcu... I niko, кгај sve-
ga što se događa, ne zna da li je već u ratu ili rat tek predstoji,

180
 Шga, daj Bože, neće uopšte ni biti. Srbi, izgleda, računaju po
jednom kalendaru, Hrvati po drugom. Oružani sukobi od
proletos za jedne jesu rat, a za druge nisu, i opet kako se uz-
me. I kad bi grunule sve cevi jedne na druge, opet bi se, izgle-
da, postavilo pitanje o karakteru toga događaja! Sve je nejas-
no, kao i država koja umire, i nad čijim se praznim kovčegom
već igra po evropskim diplomatskim salama. Za to vreme,
vojnici po komandi iskaču iz kamiona i zauzimaju položaje,
kopaju rovove i zaležu, a ne znaju da li će bojevu municiju
trošiti u korist jedne dobre vojne vežbe Шjednog rata.
A ja u šarenom nebu iznad proplanka uzalud tražim sivi-
lo kao na starinskim ratnim fotografijama - da se uverim u
stvami početak događaja - i opet mi smeta obojenost, skoro
šljašteće zelenilo trave, nadomak zime, i plamene boje njiva i
šumovilih padina. U daljini se ume prolomiti pucanj, oko me-
ne se užurbano motaju uniforme, i sam sam u njoj, ali ja upor-
no tražim sličnost sa nekim prethodnim vremenom - od pre
mog rođenja, koga znam samo sa bledih cmo-belih snimaka -
i naivno se nadam, ako je ne nađem, da ću tako produžiti ži-
vot svima nama. Još pokušavam da verujem, i pored sela vi-
đenih u plamenu, da je sve samo opsena koja može nestati Ш
biti zaboravljena ako se dobro uštinem za obraz Шuhvatim
priliku da se dobro naspavam. Ovo je za mene i dalje nerealna
stvar, nepoznatog izgleda, jer sve dokle mi doseže pogled -
tako je obično, živo i realno... U zabludi sam, naravno, jer za-
boravijam da je nebo uvek bilo plavo, trava zelena a šuma u
jesen crvenožuta i da stvamost nikada i nije cmo-bela, ni siv-
kasta, kao na sačuvanim fotografijama - iz devetsto četmaes-
te Шdevetsto četrdeset prve - pa neće postati ni sada, da me-
ne nevemog uveri u početak rata.
Pred prodavnicom se od pivopija može formirati pola ba-
taljona. Neko leži, neko sedi, neko čeka u redu. Iznose otuda i
kafe u plastičnim čašama i boksove cigareta, uglavnom »dri-
ne« i »lorda«. Niko me ne prepoznaje iz reda, već samo od
onih što su iskapili flaše i dovikuju da Шčastim. Dok čekam,

181
prestaju i kafe da kuvaju; nema je, kažu, više ni za prodaju.
Stižem na kraju do tezge i ostajem jedini pred prodavačicom i
praznim policama. Gledamo se. Pomišljam: Bože, аГ je ovde
priroda izdašna...! Skidam kapu i provlačim prste kroz kosu:
»Je Г ostade bilo šta?«
»Samo cigarete...«, smeje se smeđa, vitka lepotica krupnih
zelenih očiju. »I dva lonca i... i, i tri šerpe...«
»Hvala...«, smejem se i ja, »uzeću cigarete... Znači, nema
ništa slatko?«
»Šta podrazumevaš pod tim?« diže značajno obrve...
»Neku... čokoladicu...«
Devojka gleda u mene, pa prema terasi - da neko ne uđe
- uozbilji se na tren, ispod tezge izvlači načetu »milku«, lomi
je na štangle, opet se osvrće prema vratima i - šeretski mi na-
miguje!

veče opet kiša. Pred štab automobilima stižu sedo-

kosi ofidri iz teritorijalne odbrane. Nova lica koja
jedva raspoznajem u mraku. Uglavnom su to re-
aktivirani potpukovnici i pukovnici, vidljivo besni
što se rat - oko kojeg su proveli ceo radni vek - i to rat ovak-
vog karaktera, protiv ovakvog neprijatelja, dešava tek pošto
su sami sišli sa dasaka jednog tragikomičnog vojničkog pozo-
rišta. Ispada da su glumili čuvare mosta preko reke koja je po-
begla iz korita, porušila nasipe i otišla starim, prirodnim i od-
vojenim rukavcima. Njen sadašnji izgled poništava sve ono
što je činilo suštinu njihove karijere: kao da je jednu nasilnu
istoriju prosto porazila geografija. Ali, ni umirovljeni, oni ne

182
žele da priznaju poraz, iako ih vi3e niti ko proziva, niti krivi,
niti traži račune za skup, na kraju neuspeo projekat.
Oronuli i prestari, a u ispeglanim uniformama, s titovka-
ma i petokrakama na čelu i automatskim puškama u rukama,
izgledaju, dok izlaze iz kola, kao ljudi koji su došli da se igra-
ju partizana, idola iz svojih mladičkih dana. Štaviše, otvoreno
se predstavljaju kao ljudi koji posao znaju bolje od ostalih, pa
ih zato vredi saslušati jer donose niz korisnih saveta. Jedan
pukovnik, drhtavih ruku, traži surovi revanš za pobijene na
koranskom mostu i odmazdu nad svim sumnjivim - čim se
uđe u Karlovac! Ubeđuje nas, zanemele, da ne bi trebali imati
milosti ni prema kome, sem prema deci!
»I oni...«, kazuje drugo lice iz mraka (ne vidim mu čin is-
pod kabanice), »budite sigumi, ne bi imali milosti prema va-
ma a... ne dao vam Bog da im padnete u ruke! Vidjeli biste šta
je Tuđmanova demokracija...?!«
Među tim ljudima posebnu pažnju privlači, iako najmanje
govori, aktivni pukovnik Manojlović, koji je tek pre dva-tri
dana, sa delom vojske, artiljerije i tehnike uspeo da se izvuče
iz grada na ova brda. Sredovečan je, oniži, krepkih pokreta ali
patetičnih očiju. On je, u stvari, komandant Karlovca pa se
oko te činjenice sad ispredaju svakojake priče. Navodno mu
Tuđman nudi generalski čin, milione maraka, luksuzne kuće i
stanove samo da grad bez borbe preda novoj vojsci! Ali, ne-
pokolebljivost je, kažu, glavna vrlina ovog oficira.
Sudbonosni trenutak, pričaju, nastao je onda kad su Tuđma-
novi oružnici zarobili grupu rezervista na Korani. A već su svi
gamizoni bili u okruženju i pod pretnjom odmazde. Od Ma-
nojlovića je telefonskim putem zahtevana odluka, predočava-
na mu je ozbiljnost situađje i, posle svake likvidacije, javljano
mu da ima vojnika manje... Trinaest puta pukovnik je osetio
smrt i u sopstvenim grudima i znao da mora istrajati. Rat je,
razmišljao je, iracionalna stvar i psiha vojnika mora robovati
zakonima drugačijim od onih koji vladaju u miru: bez borbe

183
se ne sme napuštati ni jedan metar svoje zemlje, bez borbe se
ne sme ostaviti nijedna puška neprijatelju i, nikakva ucena,
ma kako strašna, ne sme unedoumiti profesionalnog čuvara
otadžbine. Kasarne su opkoljene a u starešinskom kadru, s
kojim se pravi plan proboja, još uvek je mnogo Hrvata u koje
se ne može biti siguran. Ipak je pokušao s delom vojske i, na
ogromno iznenađenje, uspeo relativno lako da probije obruč!
Izvukao je nekoliko haubičkih i raketnih baterija sa posada-
ma, koje je sad več razmestio i nanišanio prema gradu. Nepri-
jatelj se nije smeo odmah upustiti u otvorenu borbu, ali, u nji-
hovim redovima vlada uzbuna. Iz Zagreba stižu pojačanja i
blokada se udvostručava. Manojlović poziva oficire koji su
ostali u gradu da pokušaju sa kakvim sličnim manevrom, ali
oni smatraju da je prekasno i jedino se uzdaju u komandanta i
pojačanje sa srpske strane. A ta spasilačka jedinica, sa strane,
trebalo bi, po svemu sudeći, da je naša brigada!?! Za nas se
procenjuje da bi, uz podršku avijacije, mogli ne samo da deb-
lokiramo kasame, već da zauzmemo ceo grad i nastavimo put
ka Jastrebarskom. Prema takvom čudu i Tmovac je rezervisan
pa vrti glavom i prstima pokazuje bar još tri brigade. Obaveš-
tajni oficir sa terena pokazuje na razapetoj karti tačan raspored
neprijateljskih snaga: zna se svaka zgrada, svaka ustanova,
svaka kuća ili dvorište pretvoreno u vojni objekat; naročito je
osjetljivi objekat - sprat velike bolnice na švarči, u jugozapad-
nom delu grada. Informacije im se i dalje dostavljaju od pre-
rušenih agenata o svakoj promeni lokacije i o svakom topu ili
raketnom bacaču koji se dopremi. Prerušeni u seljake, oficiri
vode krave pored rampi kroz sela preko Kupe, zapitkuju i
razgovaraju sa novim hrvatskim vojnicima. Kao što mnogi
Hrvati i dalje nose jugoslovensku uniformu, tako su je prob-
rani zamenili »zengovkama«, s tim što i dalje, naravno, rade
za staru stranu. Javljaju da neprijatelj namemo bira objekte
koji se ne bi smeli gađati, kao što su: crkve, groblja, pijace,
robne kuće, bolnice i slične, preosetljive tačke. I, naravno, naj-

184
veći problema predstavlja civilno stanovništvo, svuda prisut-
no, koje bi nedužno stradalo u slučaju bombardovanja. Među
njima je još uvek i polovina Srba što su zakasnili da se izvuku.
Čini se, ipak, da je osnovno pitanje: da li grad pešadijski osva-
jati, ulicu po ulicu, ili, bez obzira na rizik, obaviti preciznu
artiljerijsku pripremu. Predlog je, na kraju, da se primeni kom-
binacija svih poteza, zatraži avijacija i na terenu izvrši dodat-
na mobilizacija: računa se da prilikom ulaska u grad i uiičnih
borbi največu pomoč mogu pružiti oni koji poznaju naselje, a
to su teritorijald. Pre toga, trebalo bi potpuno ovladati des-
nom obalom Kupe na kojoj ima, u dubini od deset-petnaest
kilometara, nekoliko hrvatskih sela a ona su već rezervna baza
neprijatelju. Vojska ih mora zauzeti milom ili silom, i potpuno
pretresti. U nekima od njih: Vukmaniću, Knežgorici, Kamen-
skom, Skakavcu, Ribarima Ш, recimo, ргеко геке, u Kobiliću i
Rečiri, več je primećena gusta koncentracija uniformisanih
ljudi i teškog naoružanja. To se mora neutralisati i osigurati
desni bok brigadi u napredovanju. S druge strane, preko Ko-
rane, u Gomjem i Donjem Velemiriću, Ladvenjaku, Borilovi-
ću, takođe je primećeno grupisanje i kretanje protivničkih for-
macija. Ipak, za sada najveća opasnost dolazi iz Duge Rese,
preko Mrežnice, gradskom naselju jugozapadno od Karlovca,
gde je, u proteklih nekoliko dana, autobusima i kamionima
dovezeno više hiljada specijalaca. U svakom slučaju, već izjut-
ra bi valjalo kretati na borbene položaje.
Razlaz posle sastanka. Oficiri sa terena pokazuju vidno
raspoloženje zbog utiska koji smo na njih ostavili. Sad se već
smeju svakoj šaljivoj reči ili nečijem nespretnom koraku u
mraku. Pukovnik Manojlović takođe razvlači usta u smeh i
takav grli našeg stražara (srećom, ne onog od sinoć) dok ovaj,
s puškom o ramenu, kisne kraj kola. Gleda ga s nekom brat-
skom toplinom i pita:
»Borac! Kako je...?«
Vojničić sleže ramenima:

185
 »Dobro, druže pukovniče...«
Oficir drži ruku na njemu, uozbiljuje se i kao da hoće da
kaže: »Eh, vraga je dobro...«, ali ustavlja reč u grlu i samo tap-
še vojnika po onom slobodnom ramenu... Hme dovoljno ka-
zuje šta misli.
Sat kasnije, oko devet, sedamo za večeru. Najednom - po-
činju da gruvaju haubice i zvukom kao da prevrću brda oko
nas! Prepadnuti, preturamo se sa klupa i stolova i čini nam se
- samo što šatra ne kreče da se svali za nama.
»Izgibosmo!« čuje se od nekog sa zemlje.
»Odosmo u pičku materinu!« viknu drugi ispod stola.
»Manojlović, jebo majku!«
»šta? Šta?«
»Manojlović! šiba po Karlovcu!«
Dolazimo sebi, ustajemo i shvatamo polamo šta se deša-
va. Neko progovara:
»Kako li je tek tamo gde padaju granate?«

reći oktobar, pre podne. Prevozimo se prema bor-

benim položajima. Kolona se sporo pomera uz br-
do. Često zastajkujemo. Iza krošnji drveča prati
nas i izviruje zubato sunce, kao usred zime. Posle
dva i po kilometra uskog asfalta, smičemo se levo i produža-
vamo kroz šumu po krčaniku, ravno ka severu. Trebalo bi da
izbijemo u seoce Pogledić i komandu smestimo, kako nagla-
šavaju, u dvorištu porodice Ćivanović, dvojice braće, dobrih
domaćina. Ali, zastoj kroz šumu zadržava nas već više od sat
vremena. Svi iskaču da vide šta se dešava, samo ja ostajem u

186
kolima da se javljam na telefon i održavam vezu. Na kraju, is-
pod bedema s desne strane, Mihec okreće kamion i curika uz-
brdo.
Uteruje kroz otvorenu kolsku kapiju, na vrhu, pravo pred
vrata nekakve štale. Licem okrenut u pravcu kretanja, jedva
ćekam da stanemo, da vidim gde nas uspentra. Otvaram vra-
ta. Osećam miris đubreta i životinjskog vonja. Preda mnom se
pojavljuje vojnik, pod šlemom, sav zakićen lišćem kao dodo-
la. Gleda šta ima u kolima. Mene skoro i ne primećuje. Po-
mišljam: ovaj može biti i ustaša... Vojnik dugo, pomalo blenta-
vo, gleda čas u unutrašnjost kola, čas negde u stranu, pa gubi
strpljenje i viče tamo nekoga:
»Cvejo...! 'Ajde, bog ga jebo, daj 'vamo taj kabal!«
Uh, dobro je, pada mi kamen sa srca. Da je, čini mi se, iz-
govorio bilo koje drugo ime, bio bih manje siguran da se radi
o Srbinu, i to onom našem, jadarskom!
»Odakle si ti?« pitam.
»Kako misliš...?«
»Iz kog sela?«
»Iz Bmjca...«
»Odlično!« skoro da sam oduševljen.
»što pitaš? Je 1' me poznaješ...?«
»Ne, nego onako, nešto se uklapa...«, govorim izlazeći na-
polje, dok vezista gleda za mnom čudeći se kakva li sam bu-
dala i o čemu uopšte pričam.
Između štale i dvospratne kuće izbetoniran je prostor na
kojem stoje komandant, načelnik štaba, oba domaćina (stariji,
prosedi ljudi pod kačketima) i nekoliko vojnika upošljenih
raspakivanjem cirada. Dvorište je spreda oivičeno metalnom,
žuto-zelenom ogradom, tek isfarbanom, a pozadi, između ku-
će i štale, visokim daščanim zidom sa vratima kroz koja se
prolazi do podruma i strme livade sa sunčane strane. Pogled
ispred kuće, od glavne kapije, dobar je prema makadamu koji

187
dole ispod bedema nastavlja ka severu, iako visoki jablanovi
nisu stresli ližće sa sebe i potpuno oslobodili vidik.
Kćuicelariju nameštaju pod riglenom traktorskom gara-
žom, stotinjak metara niže, u središtu zaseoka, odakle se je-
dan sokak spušta u desnu stranu, prema drugim kućama.
Štabni šator, sa klupama i stolovima, montiraju u dvorištu Ži-
vanovića, do onih daščanih vrata кгај štalskog zida, a kuhinju
ispred same kuće. Prištapske jedinice raspoređuju se naokolo,
sve do šume kraj koje prolazi put do Cerovca i dalje do Kar-
lovca. Bataljoni i tri diviziona nastavljaju kretanje do položaja
odakle bi trebalo otpočeri sa napadom, a pozadinske jedinice
zadržane su oko Vojnića.
Ceo dan prolazi u jumjavi...
Jedva nekako poče da se smrkava.
Završavamo sve pripremne poslove za dejstvo: crtamo
šeme, obavljamo sve analize terena, kodiramo karte do Jastre-
barskog i primamo izveštaje iz jedinica. (Za sutra je ostalo da
bataljoni krenu u pretresanje hrvatskih sela u kojima su uoče-
ne paravojne formacije, prema Kupi, a za prekosutra, peti ok-
tobar, planiran je početak napada na Karlovac, uz obećano
dejstvo avijacije.)
Umomi, taman počinjemo da razmišljamo o kafi. Kad -
okolo počinje da tutnji, tutnji, sve jače i da se opet zemlja po-
tresa...! Nebom, iznad naših glava, sad huji kao da odnekud
riču slonovi, i to čitava krđa... Trčimo svi na sredinu dvorišta,
pa odatle iza kuće. Šta se dešava? Nebo je sasvim crveno. Jed-
ni kažu da se crveni od zalaska Sunca, a drugi od raketa - jer
Sunce ne zalazi na obe strane. Nastaje mala pauza - zatišje - i
opet rika raketa, jedne za drugom, a nikako ne može da se
odredi ni odakle idu ni na koju stranu lete...
»Ovo su ognjevi i ve-be-eri«, komentariše major Dobrić,
načelnik artiljerije.
»Hoće li i po nama?« pita Ostojić iz mraka, sav pretmuo.
»Čekaj, prvo, da vidimo ko gađa«, odgovara sabesednik.

188
 »Je Г Manojlović reče da je izvukao raketne bacače?«
»Jeste, ali ovi izdaleka tuku...«
»Pa, ko može biti?«
»Ko zna...«
Odgovor saznajemo pola sata kasnije, od dvojice oficira,
pukovnika Korolije i potpukovnika Perića, što su sinoć bili u
grupi sa Manojlovićem. Dovozi ih do kapije, u »zastavi«, voj-
nik teritorijalac, a oni, kako izlaze, pričaju da je Vojnić tučen iz
višecevnih bacača i da je dole mnogo sveta nastradalo!
»To je nama bilo namenjeno...«, zaključuje kapetan Spaso-
jević.
»Pa, da, burazeru...«
»Da, oni misle da ste vi još u Vojniću«, kaže Korolija. »Vas
su, u stvari gađali.«
»Znači, ne znaju gde smo...«
»Za sada, ne znaju! Al' već možemo da beremo kožu na
šiljak!«
Potpukovnik Perić hvata za mišku našeg Radojka da mu
prekuca na pisaćoj mašini naredbu o opštoj mobilizaciji na te-
renu. Kapetan je premoren, ali posao ne sme da odbije. Perić
čita tekst iz beležnice i pri tom se dere, sve glasnije, kao da do-
zivanjem a ne pismenim putem saziva ljude da siđu sa brda...
U isto vreme, na drugom kraju stola, Spasojević, Dobrić i
major Grahovac pripijaju uši uz tranzistor da čuju vesti iz
Beograda i, naravno, nerviraju se zbog dreke. Pokušavaju da
skrenu pažnju potpukovniku, ali se ovaj ne obazire.
Kaitović primećuje:
»Radojko, prestani da pišeš, vidiš da će ljudi i sami do-
ći...«
Sad svi gledamo u Perića i čudimo se šta je čoveku. U us-
hićenju, žile na vratu mu iskaču i sjaje se spram svetlosti pe-
trolejke, a on - reč po reč - iz sveg grla, kao kreten, bez ikakve
potrebe... Spasojević, Dobrić i Grahovac, jadni, kolutaju oči-

189
ma, polaze da promene mesto, ali čim se maknu, tranzistor
gubi talase...
»Mater im jebem, tek sad okupljaju vojsku, a nam izroka-
še celo leto zbog njih«, čuje se iz mraka.
Oko ponoći shvatamo da se niko nije pobrmuo za mesta
za spavanje. štabna kola sada imaju konkretnu namenu i iz
njih su izneti sanduci, pa mi se valja snalaziti kao i ostalima.
Za prištapsku vojsku kažu da se zavukla po senjadma koji se
ovde prave u obliku prostranih i visokih šupa, a operativci,
opet, hoče da ostanu pod šatorima pa kako im bude. Koman-
dantu i načelnicima štaba i operative domaćin je raspremio
krevete u sobama. Mihec se umiljava kod dveju gazdarica da
ga puste da noći na klupi u toploj kujni. Napolju je zaista bli-
zu nule a do zore očekuje se i mraz. Na kraju, Dobrić i ja kre-
ćemo s baterijskim lampama od jednog do drugog senjaka.
Kod kancelarije štaba rešavamo da se umuvamo među pos-
pale vojnike, pa nek gunđa koliko ko hoće. Penjemo se na sto-
gove, saplićemo se o dvojicu-trojicu i naposletku nalazimo či-
tav metara slobodnog prostora. Ih, kakva sreća! Navlačimo
kape preko ušiju, skidamo vetrovke i njima se pokrivamo.
Odozdo bocka seno a mi se šćućurujemo kao kučići...
Neko od probuđenih se pridiže, krsti se i moli:
»Daj, Bože, da ujutru živ i zdrav ustanem! I svi mi.«
»I čitavi«, dobacuje neko s drugog кгаја.

190
 utro. Ukočen i prozebao, gledam da se što pre do-
vučem do domaćinove kujne i zgrejem kraj špore-
ta. Na putu srečem Grahovca i pitam ga kako je on
spavao.
»Kako sam spav'o?« odgovara natečenog lica. »K'o buva
na kurcu! šta me pitaš...?«
»Jeste li sinoć uspeli da čujete vesti?« persiram mu jer je,
iako rezervista, najstariji u brigadi. »Video sam da ste se ner-
virali dok se onaj potpukovnik drao.«
»Ja, lebac mu jebem... Budala, ništa drugo. Kako me je iz-
nervir'o?! Došlo mi, majke mi, bilo da ga udarim. Jes', maj-
ke mi. Dere se k'o budala. Vidi da se mi tamo napinjemo da
išta čujemo, a on dig'o glavu i zavapio: 'Proooglaašaavaaam
ooopštuuu mooobilizaaciiijuuu naaa teeeriiitoriiiijiii ooop-
štiiiineee Vooojnić!' Diktira čovek mobilizaciju! Gde do sad bi
da to naredi? Sad on oglašava rat. Kao da on o tome odluču-
je... Zamalo da ga zviznem pesnicom. Uf, što mi ga pomenu?
Odvratan je.«
»Pa, dobro, je 1' išta čuste? Već smo treći dan bez ikakvih
informacija, otkako smo krenuli sa Banije, i sami znate...«
»Ma, razumeo sam da vode neku raspravu u skupštini...«
»Kakvu? O čemu?«
»Pravo da ti kažem, raspravljali su o nekim rasplodnim
bikovima iz Velike Plane, drugog se ne sećam...«
»O tome raspravljali...?«
»I', pa šta misliš? Da nji' tamo boli uvo za nama ovde?«
U kujni zatičem Miheca kako doliva kafu, puši i priča li, pri-
ča. Dve devojčice, tobože - njegove buduće snajke - slušaju ga,
smeju se i zapitkuju dok bezvoljno iz šolja prismaču podgrejano
mleko. Njihova mati Milena gleda za šporetom svoja posla,
smeje se i kaže za Miheca da je dobar umesto tranzistora.
»Sad ću«, skreće mi pažnju, »skuhati kafu za tebe i ko-
mandanta!«

191
 »Može, može«, radujem se.
»Gde si spava?« Kako ti je bilo?«
»U nekom senu, k'o cukin!«
Ona se nasmeja.
»Ne pitaj! Sav sam se skočinjio. Baš trčim odozdo pravo
ovamo, da đođem sebi u toplom...«
Milena je lepa, obrazovana, mlada žena, ćerka starijeg do-
maćina. Priča kako se u roditeljsku kuću vratila iz Karlovca
tek pre dve nedelje, u poslednji čas kad se moglo proči. Muž
joj je na radu u Nemačkoj i brine jer dugo nije od njega dobila
nikakvu vest.
»On je Srbin, a našima od Hrvata nije sigumo ni tamo kod
Njemaca. Uostalom, oni su sve ovo i zakuhali...« Sama, do
skoro, nije bila ni svesna kojem narodu pripada; mislila je, u
stvari, da je Jugoslovenka, da je to dovoljno, pa se pri svakom
popisu tako izjašnjavala. Živela je srećno, dole u gradu, imala
stan, nove stvari, auto, radila je u dobrom preduzeću kao eko-
nomista i podizala s mužem decu. Letos je dobila otkaz na
poslu bez pravog objašnjenja. Naravno, slutila je šta je posredi, jer
su pre toga registrovali sve Srbe. Ipak, pokušala je da se bori...
Objašnjava mi da su se njen otac i stric oženili dvema ses-
trama iz Knežgorice. Mati i tetka (istovremeno i strina) jesu
Hrvatice, pa su, dakle, i svih četvoro dece iz oba braka, i ona
sama, polutani. Ali, napominje, sad su hadezeovci došli na
vlast i ne može se u Hrvatskoj više biti ništa sem Hrvat.
»Ja to, ipak, nisam i na ovakav način ne želim biti. A mo-
gla sam i prihvatiti. Otvoreno su mi obećali da bi me onda
vratili na posa'. Nisam zažalila ni za stanom ni za stvarima
koje nisam mogla ponijeti. Dobro, nije baš da nisarn... glupos-
ti! Tek, stavila sam djecu...«, briše krpom ruke, »stavila sam
decu u kola s nešto preobuke i izašla preko Tumja dok se još
moglo, pravo ovamo, roditeljima. Ako moja majka, kao čista
Hrvatica, zna da su ustaše zlo, šta onda Srbi treba da misle?
Ovo je selo u prošlome ratu sve spaljeno. Doduše, tad su kuće

192
uglavnom bile drvene (sad sam malo cinična), pa su lako po-
gorile. Nije ostalo nižta sem pepela. Otac i striko su ostali siro-
tani. Sami su nastavili da se brinu o imanju koga, u biti, sem
zemlje, nije ni bilo. Tad su ljudi odavle odlazili dolje, u hrvat-
ska sela, da traže osnovne stvari za život. Moj pokojni đed,
majčin otac, jednoga dana, valjda gledajući vrijednu braču da
su se već zamomčilli, oženi ih objema kćerima i pomogne da
se ova kuća napravi. Eto, to je, kak' bi se moglo kazat', naša
obiteljska povijest. Nastojćila sam to objasnit' na poslu, ali nije
vrijedilo. Pitali su me, onda, za muža: gdje je? Nisu, navodno,
vjerovali da je jošte u Njemačkoj. Sigumo je,vele, negdje u če-
tnicima. - Znamo mi takve. - Kakve? - pitala sam. - Na osno-
vu čega ste sigumi? - Nisam dobila odgovor, kao ni mnogi
drugi u sličnoj situaciji. Postali smo nepoželjni u gradu i na
ovaj ili onaj način nam je to pokazivano...«
Moli me, na kraju razgovora, za nešto jednostavno: da ja
odnesem kafu komandantu jer on, očigledno, ne može doći, a
njoj je neprijatno da prolazi kroz dvorište puno vojnika.
»Ne znam samo kakvu reče da pije... Skuhala sam gorku,
a evo i cukra na poslužavniku, ako mu zatreba.« Pošto se u
toku dana očekuju borbena dejstva, svi su, vidim, u velikom
poslu od pre doručka. Meni, dok nosim poslužavnik pored
šatora, zameraju što se odomaćujem kod »snajke« kad je po-
sla preko glave? Bio bi red, kažu, da se sad odužim (jer oni га-
de i moj deo posla) tako što bi svima doneo po jednu »garavu-
šu« da »progledaju na oči!« Obećavam bez reči, šta ću? Iz
štabnih kola pomalja se pukovnik Purić, zabrinut, i izvinjava
se što sam nije imao vremena da dođe.
»Kafa je gorka«, naglašavam. »Ako hoćete, evo vam ovde
šećera...«
»Naravno...«, klima glavom komandant. »Daj šećer da mi
od jutros makar kafa ne bude gorka.«
Sladi, vraća kašičicu na tacnu, uzima u šolju i - dok nam
se susreću pogledi - pokušava nazor da se nasmeje...

193
 eset sati. Kao što se očekuje, sa kose ispod našeg
zaseoka počinje paljbu jedna Manojlovićeva hau-
bička baterija. Ukućanima naređuju da se sklone u
podrum.
Jedanaest sati. Sa terena javljaju da naši bataljoni još nisu
krenuli. U štabu nastaje zbrka:
»Kako nisu krenuli?«
»Kažu: neče!«
»Zašto neče? Kako smeju da neče? Jesu li vojska ili nisu?«
»U čemu je problem?«
Komandiri sa terena kukaju preko telefona da ih vojnici
ignorišu i da ne ustaju iz rovova.
»Pa, šta rade«, pitaju iz štaba.
»Ništa«, odgovaraju. »Sede, puše i zajebavaju se!«
»I, sunce ti...!«
Ispada da oficiri izađu iz rova, zatrče se, pa se okrenu i vi-
de da ih niko ne prati. Onda, jadni, šta če, brže-bolje i sami se
vraćaju. Pitaju vojnike šta se desilo, što ne polaze, a ovi mr-
tvi-hladni odgovaraju:
»Ko te, more, jebe!? Idi ti pa ratuj, ako ti se ratuje! Niko ti
ne brani, ha, ha!«
Purić se dere u slušalicu, čujemo i psovke u štabnim koli-
ma, ali, izgleda, ne vredi. Posebno je, kažu, loše stanje u dru-
gom i trećem bataljonu, prvi se već nekako pokrenuo.
Sedimo pod šatorom i sa strahom šuškamo:
»Šta se može desiti ako ovakvo stanje potraje?«
Imamo pred sobom karte i na njima ucrtane sve položaje i
predviđena kretanja, pretpostavljeni broj i razmeštaj neprija-
teljskih vojnika od sela do sela, ali - naši na prvoj liniji imaju
pred sobom živog protivnika koji će na njih stvamo pucati!
Pitamo se: imamo li pravo da u njihovo ime i o njihovoj koži
razmišljamo s grdnjom i zamerkama? I njih je, što narod je-

194
dnostavno veli, majka rodila! šta bi mi da smo na njihovom
mestu?
»Eh, eh, eh...«, odukuje Radojko.
Prema planu, treći bataljon na levom, zapadnom krilu,
trebalo bi da napreduje od Cerovca Tušilovačkog, uz desnu
obalu Korane, prema Jelašima i Tumju; drugi bataljon, u sre-
dini, trebalo bi da zauzme Popović brdo i Kamensko, a prvi,
na desnom krilu, da pretresa sela prema Kupi: Skakavac, Bre-
žane, Lipje i Ribare; četvrti, u rezervi, mora ući u Vukmanić i
Knežgoricu, kako bi se u tom rejonu locirala jedna od baterija.
Izvidnice su uoćile na više mesta uniformisane formacije i
seoske straže sastavljene od naoružanih civila, otprilike kako
je i na mapama označeno. Sve to mora biti razoružano od fe-
deralne vojske.
U daljini još grme haubice. Jedanaest i trideset. Telefonu
prilazi potpukovnik Tmovac da se raspravi sa oficirima koji
nisu u stanju da vode vojsku! Neko mrmlja:
»Sad će nas odavde poterati da idemo da pomažemo?!«
»A, ko će ostati ovde?«
»Pa, neće sve... Dvojicu-trojicu, za primer...«
»Pssst!«
Dok načelnik štaba očito razgovara s nekim od najzabri-
nutijih starešina, komandant stoji iza i zapitkuje, povremeno,
šta onaj odozdo priča. Tmovac se u jedan mah okreće sa slu-
šalicom u ruci i prenosi:
»Kaže da mi ovde u štabu češemo muda dok oni dole ra-
tuju... Zovu nas da vidimo kako to izgleda.«
»E, majku mu...«, cedi kroz zube Purić.
»I što ratuju«, potpukovnik nastavlja u slušalicu: »A-ha,
da, da... A, hoćete li krenuti ako ja, recimo, siđem među vas, s
još nekoliko dobrovoljaca iz komande?«
»Šta reče?!?«

195
 »Molim? Da ја idem ispred vas? Pa, to sam i misUo...
A-ha, da održim obećanje, svakako! Je Г tako? Važi... Sačekaj-
te... Doći ćemo...!«
»Sine, sad smo najebali«, čuje se opet neko, rekao bih da je
Rajević, aU se nićija glava ne pomera da ga identifikuje. Tmo-
vac otkriva rukom dradu i staje ispred nas...
»Drugovi... ko hoće da pođe sa mnom u borbu? Treći ba-
taljon neće da krene. Moramo da ih ohrabrimo...«
Svi ćutimo.
»Predlažem, ako ima dobrovoljaca, da skinemo činove i
pođemo kao obični borci... Evo, i ja ću tako uraditi.«
Oborenih glava, niko još uvek ne daje abera od sebe.
Upravo, svako baš u tom trenutku nalazi nešto pogrešno na
karti, pa marljivo ispravlja. Rade gumice, olovke, trouglovi i
lenjiri, samo niko da pogleda čoveka u oči. Tek najednom, ka-
petan Pijesković, komandir poUcijske čete, slučajno svratio do
nas, skače sa stoUce u ćošku i hvata automat.
»Evo«, kaže, »druže potpukovniče, ja idem s vama!«
Tmovac ga gleda, prijatno iznenađen, razmišlja, aU opet
proleće očima preko nas...
»Ništa«, kaže na kraju. »Znači, samo ti... AU, kapetane, ti
znaš dobro gde idemo!? Hm? Možda se vratimo, a možda se i
n e vratim o!«

»A, zato smo, nekako, i pošU, druže potpukovniče! Ako je

da se gine, nek se gine... šta ćemo, ne možemo sad o tome ra-
zmišljati«, odlučan je kapetan. Kači pušku o rame i dodaje u
koraku: »Odoh samo do čete da dam instrukcije zameniku«,
izlazi iz šatora, pa kroz kapiju i zatrčava se niz brdo.
Potpukovnik zaključuje:
»Hrabar momčina! Svaka mu čast!«
Još jednom zagleda nas i odlazi i sam da se sprema.
Mi kao da nemamo snage ni da glasno odahnemo. Bog
sveti zna šta u stvari crtamo, pišemo i ispravljamo, postiđeni

196
kao odrasli ljudi, muškarci, tek, i dalje rade dečji flomasteri i
glumi se velika udubljenost u posao. Bacam pogled na Radoj-
ka, preko stola, i - da olakšam sebi - počinjem njega da zadir-
kujem:
»Ja sam bio ubeđen da ćeš ti da se javiš.«
Kapetan se beči na mene, samo što me ne proguta:
»Otkud ti to? Beži bre, bato, je si pao s Marsa? Da se koc-
kam sa životom? Ne pada mi na pamet! Radim i ovo k'o рге-
ko kurca i gledam samo da ostanem živ. Odma' sam se setio
dece... Da ostanu siročići? A ja da ovde izigravam heroja? Aj'
bež' bogati! Kakvi... Bato, ne zajebavaj«, odmahuje rukom.
Malo-pomalo, oživljava razgovor između svih. Skrećemo
pogled prema kapiji, gde se, ispred pincgauera, potpukovnik
Tmovac, pod šlemom - opkoljen dvojicom vojnika koji mu
ubacuju u džepove na rukavima zavoje, pregledaju pancire,
rapove i masku - sprema teatralno za boj, poput kakvog rim-
skog tribuna. Minut-dva kasnije dotrčava i Pijesković, sedaju
sa vozačem u kola i odlaze...

rolazi podne. Raspaljuje se artiljerija sa obe strane.

Jedan po jedan, uzimamo da se sklanjamo i traži-
mo zaklon iza dvorišnih zgrada. Ne vidimo gde
padaju granate, ali nam se čini da šator gleda рга-
vo na neprijateljevu stranu. što Dobrić kaže: »Sad, ako pukne
ovde, odosmo svi u bestraga.«
Pred štabnim kolima ostaje svega nekoliko ljudi. Čuju se
istovremeno i paljba sa naše strane i zvižduci zma koja prele-
ću preko nas. Purić traži telefonom od izviđača da ga tačno

197
obaveste odakle se otvara vatra na nas, kako bi se naše haubice
mogle pridružiti Manojlovićevim. Kiećem kroz drvena vrata
na drugu stranu dvorišta, iza kuće. Saplićem se o poturenu
nogu porućnika Memedovića koji, skriven u zasenku, sedi na
klupi i nežto jede.
»Šta ti radiš tu?« pitam ga, začuđen njegovom smirenošću.
»Ništa«, kaže, »jedem.«
»šta ti je to? Euro-krem?«
»A-ha«, potvrđuje, oblizujući kao dete plastičnu kašičicu.
»Hoćeš i ti malo?«
»Neću, hvala«, gotov sam da se nasmejem. »A, odakle ti
to ovde? Gde si mogao da kupiš?«
»Nosim u torbi nekolio kutija, još iz Banjaluke.«
»Ћ se ne plašiš?«
»Čega?«
»Pa, čuješ li ti kako gruva?! Nisi gluv!«
»He...«
»Šta ti je smešno?«
»He, he... Bez šale, kako se tebi čini sve ovo?« pita me.
»Koje?«
»Sve ovo...« ponavlja i vrluda očima levo-desno, pokazu-
jući unaokolo.
»Ne znam...«, pokušavam da se napravim lud, »na šta
tačno misliš?«
»Pa, na sve ovo, čoveče! Vidiš, na primer, meni se čini da
mi ovde pravimo rat!«
»Kako misliš?«
»Pa, lepo! Ovde rata nije bilo...«
»Eh, sad! Kako to?«

198
 »šta: eh, sad? Ko ti je ovde ratov'o? Vidiš da u ovom selu
Srbi i Hrvati žive zajedno!«
»Neee«, smejem se, kao da konačno uočavam njegovu
zabludu, »ovo je srpsko selo...«
»Jeste, ali ima i Hrvata. U ovoj kući, obe su gazdarice...
Mešani brakovi... Giedaj ovu kuću, gledaj onu... Deca su isto
izmešana. Pitanje je kome bi se stvamo priklonili?«
»Već su se priklonili onima koji ih prihvataju kao poluta-
ne i ne pokazuju prstom na njih kao na nepoželjne! A u tome
što ima mešanih brakova i jeste problem. Zato smo tu. Neko
mora ovladati ovim prostorom. Bolje mi, nego oni...«
»Ć-ć-ć... Kako čovek sve zna! Sve mi isprića!«
»Pa, dobro, šta hoćeš da ti kažem?« smešan sam već i sa-
mom sebi.
»Ništa«, sleže ramenima. »Baš mi je zanimljivo da slušam.
Ja ništa ne znam.«
»Daj, ne zezaj me! Stvamo ti kažem: ispred su dva hrvat-
ska sela, znaš i sam... Opet ti...«
»Da, da, slušam te...«
»Ispred su dva hrvatska sela, pa onda ide srpsko, pa opet
hrvatsko. Ovi ovde ne mogu ostati izolovani, ako se svud
okolo bude vodio rat...
»Pa, sad neće ostati izolovani...«
»Čekaj, nismo mi ovde slučajno poslati...«
Memedović sve vreme klima glavom, tobože iznenađuje
se novim saznanjima pa neospomo mora i da ih potvrdi.
»Da, da...«, kaže na kraju, »ali, samo od sebe, čoveće, ov-
de rata ne bi bilo! Razumeš? Ispada da mi započinjemo! Vidio
si da su ovde tek sinoć oglasili mobilizaciju!?«
»Do kada ne bi bilo rata?«
»Ne bi ga uopšte bilo.«
»A poklani rezervisti na mostu?«

199
 »Da, ali zbog čega?«
»Zbog čega?«
»Zbog toga što su ovi njirna pre toga pobUi mupovce,
dvoja kola puna ljudi, kad su prvi put pokušali da prođu ovu-
da. Ovi njima patrolu, oni ovima rezerviste pod nož! Vratili
im tante za kukuriku. Sad bi ćutali i jedni i drugi!«
»Jesi li ti normalan? U kojoj zemlji milicija sme da ograni-
čava kretanje vojsci? U kojoj zemlji neko sme da pipne vojnika
a nekmoli da blokira cele kasarne? Očeš da kažeš da vojska
nije smela da puca u te mupovce, policajce koji joj ne dozvo-
ljavaju slobodno kretanje? I povrh svega da mupovci uzimaju
pravdu u svoje ruke, presuđuju na prečac, kolju i masakriraju
vojnike. Za tebe je to - tante za kukuriku.
»Pa, znaš, valjda, znaš da Hrvati ne priznaju više JNA.
Prave ljudi svoju državu.« Memedović me pogleda iskosa,
kao da želi da kaže - kad im je to cilj, imaju pravo i da ubijaju
i da kolju i masakriraju i narod i vojsku. što se u to meša JNA?
»Ma, nisu oni poklali rezerviste zbog dvoja kola mupova-
ca, dublji su to razlozi. A i Manojlović se, valjda, nije snašao u
pregovorima. Možda čovek nije verovao da su Hrvati zaista
spremni da masakriraju vojnike, kao što su mu i poručivali«,
pokušavam da konkretizujem razgovor.
»He, he! Ko ti je to rek'o? Al' si smešan! Ja znam sasvim
drugu verziju...«
»Kakvu?«
Memedović se uozbiljuje, pa kaže:
»To nije imalo veze sa tim pukovnikom. Grupa koju su
ustaše uhvatile, krenula je da deblokira Logorište, iz kasame
u Mekušju. Krenula je da oslobodi vojnike i tenkove, osamde-
set tenkova! Kakav Manojlović!«
»Ali, njega su ucenjivali!«
»Ko? Pa njegov sin je oženjen ćerkom predsednika opšti-
ne! On je rođeni prikan, kako se to kaže, gradonačelniku Kar-

200
lovca. On je dole bio siguran kao medved! Kako to da se izvu-
če bez ispaljenog metka iz grada?« pita i čkilji očima u mene.
»Svašta!? Ko to tebi napriča? Pa, i da je tako: zašto sad pu-
ca po gradu?«
»Puca po... da ne kažem po čemu.«
»Po čemu?«
»Baš si smešan. šopa po barama oko Karlovca. Da se šen-
luči! Kao«, odiže kašičicu, »radi zastrašivanja! Vidiš da m i
moramo gađati njihovu artiljeriju, čuješ šta traži Purič?!«
»Njihovu artiljeriju? Jebo te bog, kakvu artiljeriju? Kakva
su to oni policija ako imaju artiljeriju?«
»Pa oni prave svoju vojsku, nas više ne priznaju za svoju.
Mi smo, za njih, okupatorska vojska. Kako ti to nije jasno?«
čudi se Memedović.
»Je 1' ti mene upita šta mislim o svemu ovome?«
»A-a?«
»Sad nemam pojma...«
»Nema niko«, uzmiče ramenima poručnik, »realno gleda-
no...«
Gledam ga nekoliko trenutaka kako smireno nastavlja da
lizuće kašičicu.
Polazim kuda sam naumio.
»šta je, zamislio si se?« dobacuje mi kroz vrata.
Ništa mu ne odgovaram.
U podrumu zatičem svu žensku čeljad iz kuče. Kako poma-
ljam glavu ispod ragastova, one se, zbunjene, smeju i, reklo bi
se, raduju što me vide. Sede na panjićima i korpama i zagova-
raju decu da ne bi plakala. Pokušavam da se našalim:
»Kako vam je tu? Uživate...?«
»E, kako će biti... Vidiš«, odgovara starija gazdarica.
»Užiiivamo, uživamo!« smeje se Milena.

201
 »Ovoga smo se uživanja, dijete, plašile, čini mi se, otkako
smo žive«, pojašnjava njena majka.
Ja sležem ramenima.
»Pa, šta ćemo kad je ovako ispalo...«, kažem.
»Ama, sad je još i dobro ako ne pogodi u kuću«, opet kaže
starija gazdarica.
Njena sestra dodaje:
»Zlo će nama bit' kad vi odete! Danas-sutra vi ćete otić', a
ustaše imaju da zađu odozdo i da nas sve pokolju! Oni tako
rade!«
»Je, je! Nas onda nema ko čuvat...«
»Ih, pa neće tako biti«, hrabrim ih. »Gde sme vas neko
ostaviti, zašto postoji vojska?«
»Daj, bože, dijete...«, kažu one obe ali u neverici.
»Nego, gde vam je Nikola? Nisam ga video od sinoć...«
»E, odveli su ga još jutros. Obuka' je uniformu i otiša' sa
dećkima u jedinicu, u teritorijalnu odbranu, kako se to zove...
Naišli kraj nas...«
»Hmmm... Znači, i on je sad negde na položaju...«
Pola sata kasnije vidim na livadi, niže podruma, vodnika
Ostojića, izvaljenog na travi, usamljenog. Krećem da mu malo
pravim društvo. Okrenut leđima frontu, iza sigume kosine,
gleda predeo kao čobanin i sluša tranzistor. Kaže mi da je u
međuvremenu Dobrić, naš načelnik artiljerije, naredio otvara-
nje vatre. Dobili su, priča, izveštaj od izviđača odakle smo ga-
đani, izračunali su i iz prve pogodili!
»Za svaki slučaj, ponovili su po dva plutona!«
»Pa, odakle su nas gađali?«
»Iz Rečice, preko Kupe. Malopre sam sluš'o Radio Karlo-
vac. Rekoše da je Rečica sasvim razorena!«
»Ih!? Čudo da su objavili?«

202
 »Oni ne samo da objavljuju nego i preuveličavaju, da se
svet sažali na njih.«
»Znači, Dobric ih je smlatio iz prve.«
»Iz prve.«
»Svaka mu čast!«
»Ne znam samo gde ovi gađaju?« kaže pokazujući levo,
niz brdo, u moćne haubičke cevi oko kojih vrve vojnid kao
mravi. Za trenutak, vojnid se razilaze nekoliko koraka, cevi se
trzaju jedna za drugom bljujući plamen, pa tek onda dolazi
zvuk, snažan i rezak, kao da nam neko kraj samog uha ispa-
ljuje iz pištolja!
»To je Manojlovićeva baterija.«
»Znam. Ali, šta radi? Ceo dan mi probijaju bubne opne, a
naši sve završiše sa tri plutona, jebi ga!«
Neću da mu kažem šta mi je malopie pričao Memedović.
Skrećem temu:
»Pojačaj ovu pesmu, molim te!«
Sedimo u travi, zamišljeni, i pokušavamo da uživamo u
pogledu na zelenilo, na voćnjake, kućice, ograde i krave. Đor-
đe Balašević, takođe zamišljen, peva nam:

Život je m ore, pučina cm a ,

po kojoj tonu m nogi što brode.
N ije m i srce plašljiva sm a ,
ja se ne bojim velike vode...

it
203
 eti oktobar. U trinaest časova ponovo se očekuju
borbena dejstva. Govori se o avionima koji će, ko-
načno, nadletati i gađati strateške dljeve u gradu.
To bi trebalo da predstavlja pravu pripremu i uvod
za deblokiranje kasami. Bataljoni od prethodnog popodneva,
kraj sveg natezanja u polasku, prodiru konačno u prostor iz-
među Korane i Kupe...
Prvi bataljon, na istočnoj liniji, najpre stiže pred selo Ska-
kavac. Tu je pripremljen otpor i naši oficiri bivaju odbijeni u
pokušaju da pregovorima obezbede ulazak u naselje. Zato se
pribegava zastrašivanju. Ispaljuje se mina iz bacača na glavnu
raskrsnicu, a eksplozija stvara efekt jači od očekivanog: sta-
novništvo nagrće da beži ili ističe iznad kuća bele zastave
napravljene u brzini od čaršava, jastučnica i svakakvog dru-
gog platna koje u tu svrhu može poslužiti. Čete ulaze u selo
skoro bez borbe.
Drugi bataljon se u okršajima sa četama zbora garde pri-
bližava Kamenskom. Prethodnice naleču na tri tenka koji kreču
na njih i otvaraju vatru! Zabuna je potpuna jer pucaju na sop-
stvenu vojsku koja je pošla da ih oslobodi. Dva vojnika bivaju
teško ranjena nasred puta. Tenkisti se pravdaju da su pobrkali
uniforme; večina hrvatskih rezervista nosi ista odela kao i mi.
Treći bataljon se sporo, kroz borbu, približava Jelašima...
Posle ručka čičkamo se ispred kapije i pentramo po dr-
vljaniku i uzdignutoj japiji, da što bolje vidimo avione. Sam
grad je zaklonjen brdima sa severozapada. Sa nama je i pu-
kovnik, zamišljen kao i uvek, s rukama na leđima. Povreme-
no gleda na sat.
»Koliko je?« pita Simić, začuđen što se još ništa ne dešava.
»Jedan i petn'es', već«, mrmlja Miladin.
»Toliko? Pa, kad je trebalo da naiđu?«
»U jedan...«
»Što kasne?«

204
 Gledamo se i sležemo ramenima.
»Da ne omanu?«
»Neće, valjda?!«
»Odakle poleću. Sa kog aerodroma?«
»Iz Bihaća.«
»Čak?«
»Šta je to za njih!?«
Tek u jedan i dvadeset čuje se zvuk lovaćkog aviona viso-
ko iznad naših glava, sa leve strane...
»Eno ga!« viče Nestorović i pokazuje rukom. Svi se zagle-
dasmo u nebo, kriveći vratove.
»Samo jedan? Gde su ostali?«
Niko se ne usuđuje da pita pukovnika. Avion jedva vi-
dljiv, leti pravolinijski, čini se - čak sporo, od južne strane pre-
ma severu, u pravcu grada. Pratimo ga ne trepćući. Tamo, iza
brda, počinje da štekće protivavionska artiljerija, rafalno, iz
stotinu cevi. Jasno uočavaju letelicu. Ali, avion, ne menjajući
brzinu i ne obrušavajući se - kako mi zamišljamo da bi treba-
lo da uradi - negde u pravcu grada počinje da savija udesno i
skoro se izgubi iz vida.
»šta bi?« pitamo se.
»Ništa...«
Sada se letelica, izgleda, vraća i mi je, prvo po zvuku a po-
tom, zaklanjajući šakama lice od sunca, i po izgledu ргеро-
znajemo skroz na desnoj strani. Krivimo se, upomi da isprati-
mo avion, i čudimo se zbog čega je nadletao kad ništa nije
radio.
»Hej!« viče opet Nestorović, »pogledajte ponovo na levu
stranu! Nismo obratili pažnju...«
Zaista. Iza jednog brda, koje kao jastuk zaklanja pogled,
raste u nebo cma pečurka dima, sve više i više...!

205
 Otvaramo usta i nemimo...
Tek Randić, krsti se pa kaže:
»Šta je ono, bog vas vaš? Atomska bomba?«
Gledamo svako svakome u oči, tražeći odgovor, i propi-
njemo se na prste, kao da ćemo videti više iza brda.
»Nije atomska bomba. Gde može biti atomska? Aii je ne-
ka golema!«
»Nije se čulo kad je puklo?«
»Čekajte, tamo nije Karlovac!« počinje da tumači Kaitović,
pokazujući rukom. »Suviše je levo...«
»Duga Resa«, kaže pukovnik glasom čoveka koji zna šta
se dešava.
Grabimo kartu i piljimo u označeni gradić na okuci Mrežni-
ce, tri kilometra južno od Karlovca.
»A, što Duga Resa?« osmeljuje se da pita Simić.
»Tamo su se najviše koncentrisali. Tamo je, kažu, sad Pa-
raga, onaj što je luđi ustaša od Tuđmana!« objašnjava potpu-
kovnik Stojanović.
Priču prekida ponovni zvuk aviona, opet sa iste strane
kao maločas. I opet samo jedan, istom putanjom. Cevi protiv-
vazdušne odbrane krkljaju sa zgarišta upola manjom snagom,
da izazivaju sažaljenje.
»E, robovi! Pokušavaju opet da ga obore...«
Avion nadleće isto mesto, u pravcu Karlovca savija, gubi
se za tren pa se vraća na desnoj strani. Mi opet očima u ono
brdo a iza njega kulja nova pečurka! Ništa se više ne čuje...
Minut-dva kasnije sklanjamo se, palimo tranzistor i nala-
zimo Radio Karlovac... Spiker objavljuje jednostavnu infor-
maciju: »Duga Resa više ne postoji.«

★
206
 Poslepodne, major Dobrić, načelnik tirtiljerije, postaje gospo-
dar situadje. Vrti se i zapoveda više od samog komandanta.
Prilazi sa grafitnom olovkom ka stolu i kartama, označava d-
ljeve krugovima, računa, vraća se štabnim kolima, traži tele-
fonom izveštaje iz diviziona i naređuje paljbu, govoreći kojom
vatrom i s koliko plotuna valja gađati određene »brojeve«.
Pretpostavljamo kakva panika vlada u gradu i bez prestanka
upinjemo uši u tranzistore koji emituju talase sa stanice, skri-
vene u nekom podzemnom skloništu. Spiker poziva stanov-
nike da ne napuštaju bezglavo svoje domove, već da uzmu
oružje u ruke i izađu da pomognu zengama. U monologu koji
se prekida ustaškim pesmama iz Drugog svetskog rata, sam
postavlja pitanja i sam na njih daje odgovore. Jedan od trakta-
ta počinje pitanjem:
D ra g i slušatelji... D a l i j e bolje im ati razoreti Karlovac bez Srba
ili čitav K arlovac sa S rb im a ?
Potom komentariše:
... O d g o v o r daju sam i S rb i koji su u n je m u uživali sv e blagoda-
ti, a sad...
Nas naziva »četnicima« koji su došli da odgovore ov-
dašnje sunarodnike od puta u srećnu budućnost u nezavisnoj
Hrvatskoj i da, pri tom, ruše, jer je to jedino što znaju. Može-
mo da saznamo, usput, da nismo nikakva regulama vojska,
već »srbo-komunistička-četnička banda« koja vodi »prljavi rat,
najprljaviji u povijesti!«
Kaitović sluša i komentariše:
»Još nisam čuo da neko započinje rat, pogotovu protiv ja-
čeg od sebe, i još uslovljava pravila igre! Čuj, ne sme biti prlja-
vo?! I još, o n i o tome govore!?«
Dva puta emitaju horski pevan šlager, verovatno novo-
komponovani pod nazivom »Pjesma miru«, koji se, ргеко
razglasa, čuje u celom gradu... Očigledno, narod dole shvata
da je vrag odneo šalu, pogotovu posle vesti da Duga Resa
»više ne postoji«, pa se masovno izvlači, automobilima i

207
peške, iz svih naselja, prema Zagrebu. Potpuni odlazak civila
ide nama u prilog jer preostaje samo kontakt sa njihovim
oružnicima, vidno demoralisanim! Smanjuje se rizik od stra-
danja nedužnih. Silina napada, u koju oni, izgleda, do posled-
njeg časa nisu verovali, brka im račune i pokazuje da se mora,
pored ostalog, platiti ceh za mnoge neplaćene političke igre...
Zalazak sunca. Nebo iznad grada je sve crveno. Vojnici iz
prištapskih jedinica istrčavaju do kapije da provere da li je is-
tina da naše haubice razvaljuju po Karlovcu onako kako oni
javljaju na radiju...

edna od soba na spratu domaćinove kuće. Priklju-

čen na struju iz agregata - radi televizor. Upada-
mo, nas desetak, da gledamo dnevnik, po mo-
gućstvu i beogradski i zagrebački. Trljamo ruke,
nestrpljivi smo. Zanima nas da li će prikazati vesti sa našeg
dela ratišta. Najistureniji smo i najbliži Zagrebu, deli nas sa-
mo četrdeset ldlometara vazdušne linije.
I zaista, udeune vesti HRT vezane su za grad na Kupi.
Kroz dim, uskovitlanu prašinu, vatru, ruševine (uz naše
komentare: »O-ho!«), kruži kamera i ubacuje u kadar vojnika
koji pretrčava ulicu, polupane automobile, nosila i ranjenike.
Spiker saopštava da su pogođene: autobuska stanica, zgrada
»Auto-Hrvatske«, sud i tržnica, da je avionskim napadom ra-
zoreno naselje Duga Resa i da su ponovo tučena sela u okoli-
ni, Rečica i Kobilić, i predgrađe švarča gde se nalazi gradska
bolnica. Veliki je broj civilnih žrtava, nisu sve ni pronađene u
zgarištu...

208
 »Zovite Dobrića!« pada Brki na pamet i hvata za bravu,
»da vidi šta je uradio!«
»Prođe snimak, ne vredi sad vikati ga...«
Smenjuju se izveštaji sa drugih radšta...
»A ti misliš da Dobrić mari za tim što je uradio. Znam šta
bi ti on sad rekao: »Ja sam radio svoj posao. Njih, dole, nisam
video!«
Na beogradskom dnevniku prikazuju nešto sasvim novo
i neobićno. Otvaramo usta pred ćudom, kao ribe iz akvariju-
ma. Iz aviona izlazi sredovećan gospodin, cmomanjast, pra-
vilnih crta na ozarenom licu, krupnih oćiju i nešto jačih obra-
za. Maše hiljadi, maše desetini hiljada Ijudi koji ga dočekuju
na aerodromu, osvetljeni reflektorima. Niz stepenice silazi da-
ma sa trojicom uparađenih dečaka. Narod u jedan glas viče:
»Živeo kralj! Živeo kralj!!!«
Brko se vrpolji ispred televizora, pa se, u neverici, okreće
nama:
»Bog vas jebo! Stig'o nam je kralj!«
»Pa vidimo! Daj smiri se! Sedi već jednom na isto mesto!«
Spiker govori da je u sedamnaest časova, na beogradski
aerodrom, iz Londona, stigao princ Aleksandar Karađorđević
sa porodicom. Dočekan je i praćen od strane više hiljada ljudi,
od aviona, kroz gradske иПсе, do hotela »Interkontinental«.
Sredovečni gospodin, po silasku niz stepenice, krsti se širo-
kim pokretom ruke, saginje se i Ijubi zemlju...
»He, he! Ko da pase travu!« smeje se Simić u polumraku.
»Ćuti, ne seri!« prekida ga Mihec.
Princ Aleksandar, objašnjavaju na televiziji, sin je kralja
Petra Drugog i grčke princeze Aleksandre, rođen četrdeset
pete godine u Londonu. Prvi je muški predstavnik bivše vla-
dajuće srpske i jugoslovenske dinastije koji, posle ravno pola
veka, dolazi u posetu svojoj zemlji. Od završetka Drugog
svetskog rata naovamo, inače, vlada zabrana povratka Кага-

209
đorđevićima. Cilj posete Njegovog visočanstva jeste pomen
kralju Ujedinitelju, Aleksandm Prvom, devetog oktobra u cr-
kvi na Opiencu, povodom pedeset sedmogodišnjice smrti.
Jedan od članova odbora za doček staje pred gosta i kaže:
»Nek da Bog da od ovog časa krene nabolje za Srbe!« Na Tera-
zijama, u centru prestonice, automobil se jedva kreće, obasi-
pan cvećem i zaustavljan na više mesta oduševljenom masom
građana. Za dan-dva, dodaje spiker, očekuje se dolazak i jedi-
nog živog sina, kralja Aleksandra, jednog od najstarijih člano-
va dinastije, princa Tomislava.
Posle kraće reportaže, prelaze na vesti sa ratišta... Objav-
ljuju da je došlo do napada na Karlovac. Preuzimaju se snimci
sa HRT i dopunjuju komentarom da je stradalo više od pet
stotina ustaša. Deblokiraju se kasame u Kamenskom i počinje
izvlačenje tehnike. Po običaju, ne pominju ime jedinice Jugo-
slovenske vojske koja izvršava te zadatke. Stanje duž cele linije
fronta, kažu, povoljno je za našu stranu.
Mi smo svi još pod utiskom povratka Karađorđevića. Si-
lazimo iz sobe u kujnu, da se grejemo i pijemo kafu. Tu sedi,
sa ukućanima, teritorijalac što je dovezao pukovnika Koroliju.
On nikako ne može da ukopča ko je princ Aleksandar. Ne vre-
di ni naše objašnjenje da je sin kralja Petra Drugog, kad on ni
za njega nije čuo.
»A, jebati ga!« kaže, »što mi je značajan i taj prvi i taj drugi?«
»Pa, kralj, kralj, čoveče!«
»A, oće T on uzet' pušku, pa doći malo vam'?«
»Oće, evo ga sutra! Nema druga posla!«
Ličimo pomalo na decu uplašenu dolaskom zaboravlje-
nog, strogog domaćina. Izmešanih smo osećanja pa se brani-
mo veštim frazama:
»Stvamo, što će nam sad on?«
»Gdje je bio dosad?«
»A, što, u stvari, dolazi?«

210
 »Neče, valjda, ostati stalno? A?«
»A, ako pokuša, sad on, da zavodi red?«
»Nek prvo vrati zlato što je njegov otac odneo sa sobom,
pa nek onda zavodi red!«
»Koje, bre, zlato? To su komunjare izmislile, ti njima još
veruješ?!«
»Jeste, lopuža, izneo zlato, to se zna!«
»Kako se zna? Tito rekao, a? Onaj što se uselio u njegov
dvor i živeo ko faraon? Onaj što je nosio brilijantsko prstenje i
jeo kavijar? Ko je od njih dvojice lopuža belosvetska? To zlato
je Tito zatekao u dvoru i sam potrošio posle rata...«
»Pa, to je uvek pisalo, da je kralj odneo zlato...«
»A, pa, pisalo je i na tarabi... da proste ove žene... pa se
jedan sav izlomio!«
»Pričalo se...«
»Pričalo, čuj...?«
»Što kaže Mihec, ako se pisalo i pričalo, ne znači da je
tačno«, upliće se Radnić u raspravu između Miheca i Simića.
»On je, kol'ko ja znam, četres prve, pravo sa ratišta odleteo u
Englesku. Nije zlato vukao sa sobom po ratištu, znajući, valj-
da, unapred, kad je kretao iz Beograda, da će mu vojska izgu-
biti! Svašta!«
»A, ako sad on zatraži račune za to zlato i za mnogo šta
što je se nakralo?« opominje Mihec.
»Te će nam račune Bog zatražiti, a kralj valjda neće dugo
ostati?!« kaže Ostojić.
»Ko zna?«
»Nek i ostane, аГ k'o običan čovek, k'o mi što smo, ne mo-
ra baš da bude kralj!« popušta Simić.
»Ja, brate, nek bude vodoinstalater«, ironičan je Mihec,
»ko i ti što si! Je Г da?«

211
 »Ne, stvamo, što bi on mpr'o da bude kralj, a mi obični
ljudi?« pita se Simić. »Ajd, što je on bolji od nas? I što će nama
da imamo kralja? To, bre, samo zaostale zemlje imaju! To je
preživelo! Mi smo prevazišli te gluposti!«
»Da, zaostale zemlje: Engleska, Holandija, španija...«, na-
braja Mihec kao samo za sebe, ali naglas.
Sve vreme ga posmatra onaj teritorijalac, mrači oćima i
nešto pretura po glavi. Najednom ustaje, pruža prst prema
njemu, u ćošak gde sedi, i pita:
»Je Г? A, kako se ti zoveš?«
»Ko? Je Г ja?« pita naš vozač.
»E, da, ti!?«
»Što?«
»Jes' ti Mihec? A?« pita teritorijalac i, ne čekajući odgovor,
vadi pištolj iz futrole...
»Eeee! Budalo!« skaču na njega i hvataju ga za ruku, »pa
nije on Hrvat!«
»Kako nije? Mihec? Šta je to?«
»Pa to ti je iz zezanja, od Mihailo, pa Mihec, kapiraš...?!«
»Ama, kog đav'la on još drži stranu i tome kralju, ako nije
Hrvat?«
»Pa, kralj je srpski, nije hrvatski, nemaju Hrvati kralja, šta
ti je? Jesi Г poludio?«
Oba domaćina navaljuju sa rukama na sumanutog čove-
ka, pomaže im Radnić, i obaraju ga na stolicu kraj prozora.
Milena ga pravda:
»Javili su mu da mu je jutros kuća na Tumju pogođena!
Oprostite mu, sav je zbog toga van sebe...«
»Nije puno, samo okrznuta na ćošku«, pojašnjava njena
mati. »Neko reće da je dvogledom...«
»Video?«
»E...«

212
 »A, jebati je!« viče teritorijalac iz ćoška. »Neka je i cijela
o'šla! Nisam ja zbog toga ljut! Meni je bitno da sam svoje na
vrijeme izvuka' od dolje! Nego, kad čujem za Hrvata, ja gu-
bim pamet... Mihec? A nije Hrvat?«
»Pa, i da jesam pravi Mihec, pizda mu materina, ne znači
da odma' moraš da me ucmekaš«, kevće sad iz ćoška naš vo-
zač. »Da si tako radio ovih godina, ne bi imali s kim da ratuje-
mo! Šta kaže: ako je Mihec, daj da ga ubijem! Gle, pameti?! A,
svi ste do juče, vi ovde, bili polumiheci! Da, da, svi ste vi bili
polumiheci! Pa su vas miheci, oni pravi, opomenuli da vam
ne daju ni to pola. A bili ste na gotovs da budete, za udoban
život, i čisti mihed! Ali vam oni nisu dali. A vi bi...«
»Bože, oduzmi mu moć govora!« krsti se Radnić. »Gdje
povedosmo budalu sa sobom?«
Srećom, spolja se čuje lupa koja nam skreće pažnju. Kroz
vrata upada domaćinov sin Nikoia, ljudeskara od skoro dva
metra, u uniformi, glibavih čizama i pantalona, do kolena.
Naziva Boga, ljubi se s majkom i sestrama, seda, lupa pesni-
com po astalu pa viče:
»Brat je mio, koje vjere bio! Samo nek je Srbin!«
»Alal ti vera! Taman smo mislili da ćeš da nam pričaš o
bratstvu i jedinstvu«, kaže Ostojić.
»Ko, ja?« čudi se Nikola. »Neću... Neću, brate! Danas sam
ti doša' do zaključka da smo ti mi, Srbi, ipak najveća stoka na
svijetu! Nije čudo što su svi protivu nas! Ne trebaju nama Hr-
vati, mi smo sami sebi najveći neprijatelji!«
»što, šta je bilo?« sad i nas zanima šta ga je to razočaralo.
»Pa, eto! Ne pitate me otkud da dođem doma, a jutros
sam otiša' u jedinicu?«
»Pa, šta bijade?«
Nikola hukće...
»Sad ću vam reć'! Naša se jedinica teritorijalne odbrane
zamalo rasformirala! Posvađali smo se!«

213
 »Kako to, sine mili? Gdje to može biti?« udara se njegova
mati po prsima. »Kakva ste vi to vojska?«
»A, eto, kakva smo vojska, kad se nismo mogli dogovorit'
- ko će nam biti komandant! Jedni su za nekog Dušana, a dru-
gi za nekog Joku. Oba su rezervni kapetani. Jednima je bolji
ovaj, a drugima onaj. I niko da popusti, ni nji' dvojica sami.
Na kraju se dogovorismo da se raziđemo i sutra opet sastane-
mo. Pa ćemo vidjet'! Jutro je pametnije od većeri...«
Nikola nastavlja da nas uveseljava pričom kako su, dalje,
vukli topove s jednog brda na drugo, pa vraćali i na kraju se
nisu dogovorili ni odakle će pucati; topovi su im ostali vezani
za kamione. Navodi još niz budalaština, a nama kreću suze
na oči. On se uozbiljuje, gleda nas kako se cerekamo, pa za-
ključuje:
»Samo se vi tu smijte! Je, je! Da nije smijeha, bilo bi tužno!
I strašno!«
»A, je 1' znaš?« pita ga Radnić, »da nam je stigo kralj?«
»Gdje stiga'?«
»U Beograd.«
»E, i on je naša' kad da dođe... I kome da dođe? što ćemo
mu mi? što taj čo'jek ne gleda pametnija posla?«

ko deset nameravam da pođem na konak. Izlazim

da potražim Grahovca pod šatorom. Tamo, zagle-
danog u šahovske figure, i, što je najsmešnije, obri-
janog do glave, vidim Bodina...!
Otkud Bodin, i to ovakav, u komandi? Sedi, mrtav-hla-
dan, i igra šah sa Rajom Pevcom. Glava mu se sja spram

214
 \

petrolejke! Imaju i sat, pa malo-malo udaraju šakom po dugme-

tu da ne ističe vreme. Partiju posmatra Rajević. Sve im je, neklo
bi se, potaman; jedina zamerka im je slaba svetlost iz ugla.
»Ej, bre«, pitam Bodina, »šta li će to bid? Da ne crkne do-
maćinu džukela, kad si se ti pojavio? Ko te tako ošiša? Neko
čudo mora da se desi!«
»Ha«, ustaje moj drugar razdragan što me vidi, »znaš ti
kako je ono Pekac pre govorio kad se pojavi kod nekog od
nas: »Deco, pobrinite se za moj smeštaj večeras, sećaš se?«
»He, he, gde ti to pade na pamet?« vidim da zabušava od-
govor o šišanju. »A sećaš se, kad već pominješ Pekca, koji mu
je bio sledeđ potez?«
»Četkica za zube u ormanu... dan, dva... a posle i ostaie
stvari!? Je 1' tako?«
»Naravno, pamćenje nas ne napušta, hvala bogu...«
Zdravimo se i ljubimo.
Bodin odlazi do klupe (o, bože, mislim se, kakva mu je
glava?!) i iz ranca vadi četkicu za zube.
»A? šta ovo znači...?«
»Otprilike da se i mi večeras pobrinemo za tvoj smeštaj...«
»Bravo! I hvala na razumevanju! Nadam se da nemate
ništa ispod - tri zvezdice.«
»Ih, kod nas je sve A kategorija!«
»O, falim ti se...! Već mi je dosadilo kampovanje u blatu.
Mrzim neozbiljne agencije! Džabe su nam uzeli novac...«
»Aj', ne seri! Na potezu si!«, viče Pevac. »Pritisnuću vre-
me, pa se jebi...«
»Oh, izvinjavam se«, trza se Bodin pa se okreće meni. »La-
ki je malo nervozan! Moraću da ga sljuštim! Već sam mu pojeo
skoro sve pešake. Trudi se jadan, ali... ne vredi, slab je.«
»Jedi, ti, malo rotkve, je 1' znaš?! Partija još nije završena!«
»Pa, dobro, nije... al' to je tu...«

215
 U ćošku, naslonjen na zid, s pogledom kao ostali, na ta-
blu, stoji Miladin ali pod nekom starom šapkom i u ofucanom
šinjelu, skoro do članaka.
»Vid' njega?!« pitam, »gde nađe ti te dronje?«
»Našlo se kod domaćina, ko zna otkad«, kaže dobroćudni
Miladin. »A, što su dronje? Vidiš ti ko sam ja?«
»Ko, žalosti...?«
»Pa, zar se to ne vidi odma'?« skoro je razočaran vodnik.
»Vidiš da glumim maršala!«
»Tačno... Izvini, burazeru, nisam te odmah prepoznao...
Šta je došao, si s onog sveta da nam podvikneš, da nas raste-
raš k'o onaj šumar u vicu...«
»Jesam, al' ne vredi! Baš sam i glas prilagodio, gnječim
k'o neka baba kad pričam, al' niko me ne zarezuje ni za suvu
šljivu...«
»šta si im rekao?«
»Prvo, kad sam istrč'o iz kuće, mislio sam da ću sve da i'
saserem, il' makar da i' zasmejem! Kad oni: ništa... Svi bulje u
ovaj šah, jebo i' on, ili dremaju. Ja poče' redom da i' drmam,
budim i pitam kud su krenuli? Niste li se, kažem, namerili na
moje jadne zemljake? A oni svi ćute k'o kurve, oboreni' glava,
niko ne sme u oči da me pogleda... Jedino što Vranković, kao,
trže se, pa reče: Znao sam ja da je ovo neki kalambur, da nas je
opet neko namagarčio... Al' to on nako, iz zezanja, više da
meni ugodi što sam se potrudio da napravim scenu... Ovi os-
tali ništa.«
»Ja nisam znao, Miladine, da si ti tol'ko dete«, usput, za-
dubljen u figure, pita Pevac.
»A i jašta sam! Niko me ne... E, moj Tile, al' si deval-
vir’o...!«
»E, moj Tile!« opet se ubacuje Pevac. »Prop'o si ti k'o mu-
da kroz poderane gaće! Evo ga, sad, čujem, stig'o kralj! Gledaj

216
ti da što рге nestaneš, da te ne bi on nešto priupit'o? Znaš ko-
liko si mu kriv?«
»Ja, ja!« potvrđuju ostali. »Jes' ti čuo da se vratio kralj? šta
sad misliš, cmi Miladine?«
»Sad sam ga, znači, ispušio...«
»Bogami... Gadno ti se piše...«
»Onda mi se valja presvlačiti, da me ne u'vati. A, taman
sam mislio sve da vas na Goli otok, mamicu vam...«
»E, sad možeš da nam... to što si malopre rek'o...«
»Je li?« pitam Bodina, »šta ima dole, u trečem bataljonu?«
»Ček' ček'...«, on taman odiže ruku, pa hvata za skakača,
»samo trenuuuutak! Hm... Puć«, gleda u Pevca, »šta sad ka-
žeš, gukni golube.«
Svi se naginju ka tabli. Pevac dobija skamenjen izraz...
»Nije valjda...?« pita.
»Joj, roki, al' ti ga zavuče!« cereka se Rajević. »A ja ti dža-
be govorim: Nemoj izvlačiti kralja! Nemoj izvlačiti kralja! Eto
ti sad...«
»Ovaj igra k'o lud... Svaka mu čast!« gurkaju se kibiceri i
zagledaju Bodina.
»E, moj Rajo, nisi ti dorast'o ovom malcu, ni do kolena«,
ubacuje se sa strane Vranković. »Ne zanima njega partija, ni
šah, nego samo da jedi druga.«
»Ali, ovo je bila moja partija!«, pravda se kapetan. »Nje-
mu samo što nije pala zastavica, bez obzira na poziciju...«
»E, kurca... Čovek zna znanje! Sve je on to isprogrami-
r'o...«, sad pametuje i Miladin.
»šah je, Rajo, misaona igra...«, čuje se sa strane.
»Ma, je li...? Nisam znao...«, bekelji se Pevac, a onda na-
jednom: »ljudi, ima li ko soli od vas, da mi doda?«
»Što će ti so?«
»Treba mi!« dere se. »I'te traž'te makar iz kuće!«

217
 »Što?!«
»šta, što?« besni Pevac, »Oću sad muda svoja da posolim,
i da pojedem... od muke. Dobijena partija... Pu, u pičku lepu
materinu!«
Svi se kočimo od smeha.
»Možda ne bi bilo loše da prelistaš kakvu knjigu o šahu?«
savetuje ironično major Dobrić. »Ja sam čuo da takve knjige
postoje, za one koji nisu dobro uvežbali...«
»Znaš šta, Dobriću, aj' sad malo i ti...«, oteže oči prema
njemu Rajo, »nema smisla, jebi ga. Izgubio, izgubio, pa šta
ću...?«
»Ništa!« kaže mu Bodin. »Ređaj figure majstoru! Ko izgu-
bi, ređa figure obojici, jesmo se tako dogovorili?«
»Znači, pružaš revanš...?«
»U svako doba!«
»Aj', sad ću te makar sjebati, mada sad imam cme figure...«
Bodin se okreće meni:
»šta ti ono mene malopre 'pita?«
»A!« prisećam se. »Pit'o sam te šta ima dole, u trećem ba-
taljonu?«
»U kom trećem bataljonu?«
»Kako u kom? U tvom trećem bataljonu?«
Bodin se okreće ka ostalima:
»Ovaj čovek nije čuo?! Pa, treći bataljon više ne postoji!«
»Molim?«
»Treći bataljon više ne postoji, je T čuješ dobro?«
»šta zezaš...?«
»Ne zezam. Ako ja mogu da predstavljam treći bataljon,
ja sa m , onda postoji, evo ga, sedi ovde na klupi«, pokazuje na
sebe. »Ja sam treći bataljon!«
»Pa šta je sa ostalima?«

218
 »Nemam pojma...«
»Kako, pa ti si tamo nekakav komandir... Gde je koman-
dant, njegov zamenik, gde su vojnici... Šta zajebavaš?«
»E, da, komandant... I on će možda večeras doći ovde,
možda i njegov zamenik... Ovi ostali: kud koji, mili moji!«
»šta je, bre, s vojskom?«
»Ma, nek idu u pičku materinu...! Niko nikog ne sluša.
Ne zna se ni krsni кгај...«, gleda me pa počinje da se smeje.
»Šalim se, preterujem! Al' stvamo, što se discipline tiče, to je
da se usereš od muke... Veruj mi!«
»Kako, pa šta se dešava?«
»Radi ko šta hoće... Šta da ti objašnjavam. Umešali se ta-
mo u tom delu i teritorijalci, pa prave čuda! A ne možeš im
ništa! E, da, baš sam prekjuče prič'o s nekim tvojim komšijom,
nastavnikom... Kako reče da se zove...?«
»Milivoje!«
»E, Milivoje! Tačno! Dobar čovek k'o 'leb! Nisu za njega
ove stvari...«
»Što?« pitam.
»Juče, jadan, presviso!«
»Molim?!« ledim se od onog što mi reče.
»šalim se. Onesvestio se, nije presviso, ma kakvi presviso...?«
»šta se desilo?«
Sad se Bodin okreće da ga i ostali čuju:
»Neki teritorijalci, uf, kakvi ludaci, u'vate ustašu, živog,
pa povedu da ga zakolju...!«
»Da ga zakolju?«
»Da ga zakolju, mrtvi-hladni, k'o prase da je u pitanju...«
»U, jeb'li majku...« komentarišu naši sa strane.
»E, kad to viđe taj tvoj Milivoje, a prvo nije mog'o da ve-
ruje dok su pričali da će to uraditi....«

219
 »šta on...?«
»Pa, kad viđe da ovog stvamo vode u šumarak i da vade
noževe da mu pregugaju vrat, on... pljap! U nesvest!«
»Dođe li posle sebi?« pita Rajević.
»Čekaj, pusti to!« ubacuje se Miladin. »Nisu ustašu, valj-
da, stvamo zaklali?«
»Ne znam, pravo da ti kažem, ni to tačno. Odvedoše ga, a
sad, šta su uradili s njim...? Mada kažu da ga znaju, da je i on
klao! Drugu dvojicu nisu ni plašili, samo ih onako vezane
potrpaše u kamion i isporučiše za Vojnić.«
»More, šta bi sa Milivojem?«
»E, to i jeste najluđe? Njega ubace u isti kamion, u karose-
riju s tim mupovcima, s tim što kažu vozaču, normalno, da
ovog vozi u bolnicu a ove u zatvor. Negde na pola puta, he,
he«, vrti glavom Bodin, »negde na pola puta Milivoje, veseli,
sam dođe sebi, valjda od onog truckanja, pa onako još blen-
tav, kad je video s kim je u kamionu, s ustašama, on opet
posuvrati glavom pa u nesvest! Pljap!«
»E, rob jadni...«
»Moram ići u Vojnić da ga obiđem«, rekoh.
»Ako ga tamo zatekneš?! Neće oni njega tamo dugo. Nije
on ranjenik. Bog i duša da ga već nisu poslaii u jedinicu...«
»Koju jedinicu, kad kažeš da se sve raspalo...?«
»E«, zamera mi Bodin, »pa ti sve shvataš bukvalno. ]a ho-
ću da kažem da je onako bezvezno stanje, da nema discipline,
da niko nikoga ne sluša... Zbog toga sam i došao k vama ov-
de da referišem. Posl'o me moj nadređeni, kao svog izaslani-
ka... E, ljudi, da vi vidite, stvamo, koja je tamo ludnica...!«
»Pa, daj, pričaj, šta ima interesantno?«
»A, evo, recimo: juče ja baš uzeo dvogled i pratim ustaše
kako se preko Korane, na nekom poligonu, vežbaju i uskaču
u kamion. Lepo i' vidim, k'o na dlanu. Sve po taktu ljudi rade,
na nas i ne obraćaju pažnju, a naši protivnid... Sve mimo kod

220
njih, niko metka ne ispali! A ovamo, kod nas, između drugog
i trećeg bataljona, to treeeešti!!! Sunce ti jebem, izgiboše izme-
đu sebe!!! Ne zna se ko jače puca, i zašto i na koga puca, аГ
meci zvižde, sve lišće sadreše! I opet i kod nas svi mrtvi-hlad-
ni. Nikog ne boli kurac da Г ko može poginuti. Jok, jebi ga...
Pa, onda, ko god je mogao da se dočepa one ustaške, maskir-
ne jakne, odma' je bacio svoju i navuk'o njihovu. Kažu, lepša,
zgodnija za nošenje, praktičnija... Sad se ne zna ni krsni kraj.
Ja sam nekoliko puta mislio da sam nabas'o na ustašu! Noge
mi se odsekle! Zamalo da pucam! Da ubijem našeg čoveka, a
on, frajer, promenio uniformu... Sad je faca! Sve se pobrkalo,
kažem vam! U četvrtom bataljonu, da vidite, okreću prasce na
ražnju (po'vatali valjda po selu), a ргеко nji' lete granate -
preoraše celu šumu! A oni ništa...! Najviše je pucnjave izme-
đu naših jedinica, razumete, između bataljona i diviziona, a
nigde ustaša između.
Šta god da im kažeš, ne jebu živu silu! Radi ko šta 'oće!
Daj, bože, da ovo izađe na dobro?! Još kažu da dole napredu-
ju, da prilaze gradu... Sreća je, izgleda, naša, što nemamo ja-
kog protivnika...«
»Daj, zar je moguće da je sve tako?«
»Jebo ja sve svoje ako nije tako! Pa, zar meni ne veruješ?
Evo, jednom, kreni i ti s patrolom doie pa ćeš se uveriti! Priča
mi juče čovek za lakoprotivavionski divizion, one trocevce...«
»Da, šta oni rade? Na koga oni pucaju?«
»Ništa ne rade. Eno i', maskirali se, pokrili granjem i
lišćem one cevi da im, tobože, ustaše ne otkriju položaj. Usta-
še nemaju avione, pa oni oborili cevi za pešadijsku borbu.«
»Gadno je ono kad maklja po otvorenom prostoru... Po
pešadiji«, stresa se Miladin, »veliki kalibar...«
»Jeste«, kaže Bodin. »Al' oni još metka jednog nisu ispali-
li...!«
»što...? Koji će onda kurac tamo?«

221
 »Pa, pit'o taj čovek, što mi juče priča, njihovog koman-
danta, nekog potpukovnika, aktivnog, kad i' je zatek'o da len-
čare: što ne tučete? što ne pomažete?«
»I?«
»A ovaj mu potpukovnik, neki skroz opičen, kaže, i to
onako iskreno: Jebi ga, tuk'o bi ja, al' mi smetaju ove grančice,
ne vidim ništa od nji', ne mogu dobro da nišanim...«
»Ooooo, božeeee! Ima li te igde?« čudi se Rajević.
»Dobro, dokle ti misliš da ja tebe čekam?« pita Pevac Bo-
dina preko table s poređanim figurama.
»A, evo odma'!« izvinjava se saigrač, pa izbacuje pešaka
na F-4.
»Koje ti je to otvaranje?«
»Koje je da je, ti igraj! Pazi, prolazi ti vreme...!«
Pevac izbacuje pešaka na polje D-6.
»Pa, nije baš da ti ništa ne znaš«, laska mu Bodin.
»On je najjači među nama, dok se ti nisi pojavio«, naglaša-
va Miladin.
»Ti, Tito, ćuti.«
»Ova ti je igra«, objašnjava Bodin, »kao rat! Obe vojske
imaju isto pešaka, isto konjice, isto topova, isto oficira, samo
je u pitanju veština! Igrač, odnosno komandant te vojske, mo-
ra da zna šta hoće i mora da prozre protivnika, njegove name-
ге. Мога uvek da ima nekoliko kombinadja poteza u glavi,
zavisno od toga kako protivnik raspoređuje svoje snage i za-
mišlja akcije. Ako nisi u stanju da predvidiš akciju protivnika,
ili sam nemaš ideje, džabe ti je da imaš duplo više vojske, i pe-
šadije, i artiljerije, i oficira... Kao u stvamosti. Ako ne znaš šta
hoćeš, ne ulazi u rat! Pobediće te i najslabiji protivmk, onaj
koji je juče naučio da pomera figure...«
»To što ti pričaš sad, podseća me na ovaj pravi rat u kome
učestvujemo«, hteo bi da diskutuje Miladin...

222
 »Zbog čega misliš?« pita ga Bodin malo rasejano, јег je več
zagledan u nekakvu kombinaciju, pa mu prsti vise iznad кга-
ljice.
»Pa i nas ovde ima mnogo više nego ustaša, i imamo više
i topova, i oficira, i pešadije... al' ne znamo za koji smo kurac
dovedeni?!«
»Ne da nam se ne igra ova partija«, dodaje Vranković,
»nego bi je najradije odma' predali i otišli kućama. Je li Miia-
dine?«
»Tako nekako, druže kapetane...«
Uto stiže Grahovac, pa onako glasan, kako ulazi, pita sne-
bivljen:
»Ljudi moji, proć'e rat, a ja neću znati čija je ona dole voj-
ska?«
»Koja, Jovo, brate mili.«
»Ona dole, kraj oni' čardaka, kad se skrene desno, dole
prema kućama, što stalno lože vatru i sede kraj nje...?«
»Aaa! Oni dole! Znamo, što stalno okreću nešto na ražnju
i ne fermaju nikog ni tri posto, nikom se i ne javljaju... Je 1' na
nji' misliš?« prisećamo se i mi pa pitamo.
»E, baš na nji'! Koji su oni?«
»Koji su oni? E, to niko ne zna...«
»U, sunce vam jarko, pa šta ć'mo s njima?«
»šta ćemo? Neka i'. Nit' oni koga diraju, niti nam smeta-
ju...«, kaže Dobrić.
»To oni što su došli pre nas? Ona grupica...?« pita Ostojić.
»A-a.«
I Ostojić sleže ramenima.
»Naši su, uglavnom«, kaže.
»Koji su ti?« pita me Bodin skrećući pogled s table.
»A, ima dole neka grupa vojnika«, odgovaram mu, »po-
kazaću ti kad budemo išli na spavanje. Baš ćemo proći kraj

223
njih. Njih, stvamo, niko ne poznaje, a oni se nikom ne javljaju,
kao da nikome i ne pripadaju. Sklonjeni od puteljka neku de-
setinu koraka, okruženi s tri strane niskim zgradama, u koji-
ma, valjda, i spavaju, njih uvek prisutnih desetak-petnaest, bi-
lo ujutro, bilo uveče, bilo u po noći, kao sad, sede bez kapa,
cepkaju drva, okreću kakvo prase, ili se, prosto, greju. Ravno-
dušni prema svemu okolo, sede na panjevima i kladama i raz-
govaraju sami između sebe. Ko zna koliko su pre stigli od
nas, i odakle. A, što je najsmešnije, niko ne ume da se seti i pi-
ta ih: iz koje su brigade?«
»Ja sam i' sad pit'o!« kaže Grahovac kao da ukazuje na
veliko otkriće.
»A, pa ti znaš, Jovo! A nas samo provociraš... Dela, šta ka-
žu? Kako si i' pit'o?«
»Lepo. Sad kad sam prolazio, opet i', normalno, vidim, ne
mogu se promašiti, pa kažem sebi: Čekaj, more, da i' pitam!
Proderem se: - Je li, momci, iz koje ste vi jedinice? Ko vam je
starešina? - Od nji’ jedva dvojica-trojica da okrenuše glavu,
pogledaše tupo trenutak-dva u mene, pa opet odvratiše paž-
nju...«
»I tako ti sve saznade...«, šali se Dobrić i smeje.
»Čekaj, polako, šta s' uzint'o? Opet ja njima: - Je li, more,
čujete li šta ja vas pitam? - Opet ista slika. - Odakle ste vi? -
Sad oni nešto između sebe prohogoraše, pa jedan nešto glas-
nije reće: - Iz Valjeva... - Iz Valjeva? Otkud sad to? A, šta radi-
te tu? - Sležu ramenima. - A, ko vam je starešina? - Oni isto. -
Bog vas vaš, a ko vas je tu doveo? - Izgovoriše ime nekog ne-
poznatog kapetana. - Pa, kad vas je taj doveo tu? Otkad tako
sedite, šta jedete...?«
»Jedu pečenje, Jovo, jes' i ti postavio glupo pitanje«, kaže
Ostojić. »Jedu bolje od nas.«
»Kažu: od pre tri dana... Onako, kažu, k'o preko bunde-
va... - I, šta vam je rekao da radite? - Oni opet uzmakoše ra-
menima, pokazujući da su im pitanja dosadna. - Koji ste rod?

224
- Veza. - Vezisti, iz Valjeva... - počnem da prebirem po glavi,
pa mi nižta, vidim, nije jasno. - A, je li vam taj vaš rek'o, kad
vas je dovodio, što vas tu ostavlja? - Bez ijedne reči pokazaše
da ni to ne znaju. Ja smako' ramenima, pa polako uzbrdo...«
»A, i jesi bio dosadan, priznaj«, šali se s njim Dobrić, »navalio
k'o zubna bolest Jedva su čekali da odeš. Sad oni tamo, sto-posto,
pričaju između sebe: Kakav je dosadan onaj major...?«
»Da, vidiš«, počinjemo da zadirkujemo svi Grahovca, »ni-
šta oni što je pred njima major. Kakvo nepoštovanje stareši-
пе?! Sramota, ććć...«
»Pa, dobro, sad... Vi znate da nisam ni ja neki pravi ma-
jor. To su meni dali kao rezervisti, zato što imam puno godi-
na...«
»E, pa ne moraš sad da se posipaš pepelom bez potrebe!
Čuli smo mi za tebe da si bio opasan ratnik, još kad se ratova-
lo s Turcima...«, kaže Miiadin.
»E, ti, Miladine, jedi govna... Vid' ga! Kakav si to? Ja i ne
primećujem...«
»Glumi Titu«, kažu Grahovcu Ostojić i Simić uglas.
»Titu?« sažaljivo kaže Grahovac. »A te dronje, odakle nji'
nađe, leba ti?«
»Našlo se kod domaćina, sa neke stare vežbe, od nekog
generala...«
»E, moj brate, ja sam mislio da s' ti ozbiljniji čovek?«
Miladin ćuti, skoro da se i sam stidi pa skreće pogled na
šahovsku tablu.
»Pevac će uskoro da popije mat«, zaključuje razotkriveni
maršal. »Još dva poteza...«
»Kurko«, brani se rečima Rajo Pevac. »Vidim ja tu njego-
vu akciju, nema ništa od mataruške...«
»Neću ja tebi ni da dam matarušku«, smeje se Bodin.
»Hoću da isteram pešaka, ovog krajnjeg, levog, da imam dve

225
kraljice«, pomera rečenu figuru za jedno polje napred i viče:
»Ajde, mali, bićeš dama!«
»Kako to misliš da izvedeš?«
»Lepo. Zavlačim ga u neprijateljske redove. Svima će iz-
gledati da je izgubljen, a on će, mic po mic, izaći, pa se vratiti
kao heroj rata! Sad će on postati okosnica igre... A taj mat za-
boravi, neću da ga dam, a mogu! Čini ti se da možeš da izvr-
daš... To te ja častim...«
»Što me častiš?«
»Sutra je trebalo da polažem poslednji ispit... a jebi ga!«
»Šta studiraš?«
»Istoriju.«
»Hmmm, zanimljivo... Pa ti sad učestvuješ u istoriji, boga ti!«
»Pa, eto, kao...«
»A, koji ti je poslednji ispit? Kako se zove?«
»Hm, simbolično: Istorija Jugoslavije!«
»Jebo te, baš simbolično«, priznaje Pevac. »A, je li, je Г pa-
metno bilo to stvaranje Jugoslavije? šta kaže istorija?«
»Gledaj figure«, opominje ga Rajević. »što mu ne pojede
ovog drugog pešaka, da nema onog čim da brani!«
»Neka, oću ovo da čujem...«
»Paaa«, oteže Bodin, pa pojede Pevcu skakača, »jeste!«
»šta jeste...? što si mi pojeo figuru?«
»Ne to, nego što je stvorena Jugoslavija.«
»Pametno, pa mi sad ovde drljamo dupetom po blatu da
je odbranimo.«
»Pa, država se mora braniti«, kaže Bodin pa oduzima i
jednog pešaka.
Rajević se nervira i pita Pevca što je dozvolio gubitak pe-
šaka, a mogao je da dobije konja...
»Neka, fala«, odgovara mu pulen, »nisam gladan.«

226
 »Vid' sad! Pojede on tebi konja!«
Pevac ga gleda rasejano i odgovara sa zadrškom:
»Čekaj da čujem šta čovek zna o Jugoslavji, vidiš da je to
važnije!«
»Pusti sad Jugoslaviju. Što mu ne uze makar, makar ovog
lovca?« uporan je Rajević.
»Neka, fala, reko' d, nisam gladan!«
Za to vreme Bodin svojim lovcem odnosi protivničkog.
Rajević se hvata za glavu i viče:
»Pa, ne jede ni on, pizda ti materina, što je gladan, već što
igra...«
»Čekaj da čujem! Šta reče ti: trebalo je stvarati Jugoslaviju?«
»A-ha... Nego, meni ponestaje vremena... Kad sam ga iz-
gubio... A samo još za jedno polje da mi izađe pešak!«
»Stvamo, kad ti izgubi vreme?« pitam Bodina, jer mi se
čini da je brže pomerao figure.
»Tsss... Izgleda dok sam sluš'o ovog majora. Možda sam
zaboravio da pritisnem dugme...«
»Pa, vodi sad računa... Imaš svega minut! Ne, samo pola
minuta...«
»A on četiri! Čet'ri cela minuta! Znaš šta to znači?«
Ne znam šta da mu kažem. Pozicija potpuno njegova, ali
izgubljeno vreme. Opet se svi naginju, očekujući velemajstor-
sko čudo, kao u prošloj partiji.
»A znaš«, pita me Bodin, »da sam prošle noći sanjao da
sam položio ispit...«
»Sad ga mo'š jebati što s' ga sanj'o! Gledaj ti da ovde nešto
izvedeš!« savetuje ga Vranković.
»Ne vredi! Ponestaje mi vremena! Izgubiću bez veze par-
tiju! Pada zastavica!« prekriva šakom lice Bodin...
»Uraaa!« skače Rajo Pevac. »Reko'li? RekoTi ja vama da
sa rnnom niko ne može da ima pozitivan ishod!«

227
FIJANKETO
 maglovitom jutru, dok smo prolazili kroz selo, ga-
cali po blatu i penjali se uz brežuljak na kojem su
se razdvajali sokaci, ja sam razmišljao o priči koju
sam u toku noći čuo od Bodina. Stigao je da mi po-
tanko objasni detalje njegove veze sa Katarinom i da mi рге-
priča najnoviji san. Radilo se o nastavku prethodne fantazma-
gorije: opet se u snu pojavio stari junak, brkati pukovnik,
sada u ulozi ispitivača, profesora koji je vrlo strpljivo saslušao
Bodina, a potom mu čestitao, stegao ruku i pružio indeks sa
upisanom desetkom. Kao nedelju dana ranije, kad smo se га-
stali u Banjaluci, prianjao mi je za nos, odnekud iz daljine, no-
šen kišnim vetrom, miris truleža. Osećaj iste onakve tuposti
sputavao me je da ga više išta pitam. Ćutali smo obojica.
Na raskršću je stajao nekakav zelenosiv kamiončić, krntija
nalik na naša štabna kola, ogromnog nosa i metalne karoserije
sa malim rešetkastim prozorima. Kroz otvorena vrata pozadi
pomoliše glave kapetan Dokić i vodnik Marković, abehajci.
Kad se primakosmo, oni iskočiše, trupiše čizmama o zemlju i
počeše da viču na vozača što nije nariktao mašinu. I pored
masnih psovki, nije to bila ozbiljna grdnja (upravo su te psov-
ke svojom samodovoljnošću i pokazivale razlog jednog šatro-
vačkog dijaloga) pa je vozač, zagnjuren ispod haube, napred,
ostajao hladan i bez duga u obeščašćivanju najbliže rodbine i
jednog i drugog sagovomika. Na kraju, vidno ozarenog lica,
obori poklopac i poče da briše ruke nekakvom masnom kr-
petinom, ponosnije nego kad hirurg završi operariju. I nama
se raspoloženje popravi kad rekoše da upravo kreću u istom
pravcu, prema Cerovcu, kao i Bodin.

231
 U nameri da se osveži, Dokić zavuče ruke iza onih vrata
kroz koja je maločas iskočio, izvuče poveliku mešinu s vodom
i naže je ispod brkova. Tad od ograde ispod puta pritrča jedan
krakat vojnik, vrlo mlad, s kapuljačom ргеко glave, i zatraži
da se i on napije. Valjda zbog prepetog jezika, izgovori nešto
brzo i nerazgovetno, ali smo mi, po pokretima ruku, razumeli
na šta pokazuje i šta hoće. Dokić se, međutim, napravi lud,
nama namignu a njega upita:
»šta tutlebaš ti? šta 'oćeš...? A, vode?! Evo ti...«
Mladić bez ljutnje zgrabi mešinu i uze da klokoće zabače-
ne glave. Za to vreme, dole кгај ograde promače mlađa žena,
verovatno meštanka na koju i ne obratismo dovoljno pažnje,
u farmerkama i izglibanim cipelama, birkajući put. Kapetan
opra grlo mešine da bi se i sam još napio, ali ga momak uhvati
za rukav i poče da trza, pokazujući za onom prolaznicom.
»Šta je sad, koju pizdu materinu? Zagrcnu' se«, viknu
Dokić, ne shvatajući šta je najednom vojniku. »Prosu' vodu,
buđalo!«
»Mmm! Mmmm...«, pokaza mu ovaj prstom niz put pa
poče da grokće i gestikulira šakama šta bi, kao, valjalo raditi.
»A, to! Vid' ti njega?!« reče Dokić, osmotri onu ženu iz da-
ljine, okrenu se nama i nasmeja, ne znajući izgleda ni sam šta
da kaže. U očima mu se videlo pitanje: Koja je, u stvari, ovo
budala? »Šta bi ti?« upita i odmeri momka od glave do pete.
»Da...?«
Ovaj klimnu glavom i nastavi da ga i dalje gleda netremi-
ce, razveseljen. Pričao je nešto svoje. Beše viši od sagovomika
za glavu. Kapetan se okretao nama i bečio oči od čuda. Počeše
da mu dobacuju oni dole iz kancelarije, sa druge strane, Rad-
nić i Nestorović, jer su, očigledno, sve vreme posmatrali pri-
zor:
»Oče s tobom, da ga ti vodiš. Ne zna sam kako da je pi-
ta...«
»Ma, jes', da ja pitam za njega!? Šta mu ja tu dođem?«

232
 »Starešina, valjda!«
»Kome? Njemu? Bože sveti, ja njega prvi put vidim!« Na-
že još jedan gutljaj, gumu mešinu u kola, obrisa rukavom usta
pa najednom dreknu:
»Beži, more, u pizdu materinu!«
Momak stvamo ode bez reči. Marković upita ko je uopšte
poveo takvog u vojsku, a vozač zapazi da su ludaci za »one
stvari« uvek bili najvatreniji. I meni beše smešan ceo ovaj pri-
zor. Bodin je stajao malo po strani, iza, bez smeha na ustima i
izgovori, više za sebe:
»Mučenik.«
Svi se pozdraviše sa mnom i odoše da se uguraju u kabi-
nu. Bodin uđe poslednji. Kamion poče da brekće, glasno, sve
glasnije, kao da bi trebalo da poleti na Mesec. Onda se sav
strese, kamenje zapršta ispod točkova i kolurina se omakoše
niza stranu, desnim sokakom prema šumi...
Dugo sam ih sa brda gledao, kroz maglu, kako nestaju u
daljini...

za brda su odjekivali topovski plotuni. Pukovnik

Purić i major Dobrić su se vrteli oko štabnih kola i
galamili u telefonsku slušalicu. Kapetan Radojko
je prekucavao na mašini izveštaje i zapovesti. Vran-
ković, Kaitović, Bojić i ja, nageti nad kartama, upisivali smo
flomasterima sve što je bitno i s vojničkim uzdahom gledali
za Milenom, kad nam je donosila kafe i ćuteći ostavljala na
stolu. Pred štab je umeo da bane poneko iz bataljona ili divi-
ziona a redovno su nailazili i oficiri iz teritorijalne odbrane.

233
Oni su menjali kola kao Cigani konje: počeli su nam dolaziti u
jednoj polutruloj »zastavi«, a već su dogurali do »kadeta«
karlovačke registradje. U duši svakog čoveka rasla je napetost
pa se sve češče iz ruke u ruku prenosila flaša kakve domaće
rakije i naginjala s velikim apetitom - čak i u usta dojuče-
rašnjih antialkoholičara, kao lek i kao čarolija koja otupljuje i
razblažuje psihu. U stvari, zaglupljuje.
Posle ručka odazvaše u patrolu Rajevića, Kaitovića i pot-
pukovnika Stojanovića. Oni počeše da se muvaju ne znajuči
šta, na brzinu, da ponesu i izvade iz štabnih kola.
»Artifidje! Artifidje...«, vikao je Stojanović spolja, a Raje-
vić i Kaitović su iz kola pitali:
»šta ti je to, more? Daj 'vamo puške i murtidju!«
»Pa, to vam je to!«
»A, pa što ne kažeš...?«
Kaitović se natrpa okvirima za metke - rapovima, da mu
pretegoše i torbicu i džepove. Uze, najposle, sve sa kamare, i
svoje i tuđe, ne znajući koliko je dosta. Kakva nervoza!
»Šta će ti toliko?« upitah ga. »Nećeš sam ratovati protiv
cele Hrvatske!?«
On stade, naget zbog tavanice, usred kamiona, pa poče
sam sebi da se smeje:
»Ja, jebo te! Koji će mi kurac ovol'ko metaka? što ti kažeš,
neču ratovati k'o Rambo.«
Uze onda i izvadi sve rapove, ostavi samo jedan. Pokaza
mi ga:
»Valjda će mi biti dosta ovaj, trideset metaka... Hm?« pa
se nasmeja. »Neću vaijda biti toliki baksuz da i njega moram
da upotrebim?«
Kad se spakovaše, sedoše u jedan od štabnih džipova i
odoše niz brdo.
Predveče se sa terena vratiše dvoja kola. Iz prvog dži-
pa-pincgauera izađoše, musavi i prljavi ali dobro raspoloženi,

234
potpukovnik Tmovac i kapetan Pijesković. Rajević, Kaitović i
Stojanović izađoše iz dmgog džipa ubledeli, ni živi ni mrtvi...
Odmah poslaše po bricu da Tmovca i Pijeskovića dovede
u red. Mi, ostali, nabismo se oko petorice oficira, gledajući ih
kao kroz uveličavajuće staklo, da nam pričaju kako je dole, na
položajima. Prepričasmo da smo sami čuli, pre sat vremena,
preko Radio Karlovca, za majora Kostića - koji je još prvog
dana zgrabio automat i otišao da se bori - kako mu Hrvati
odaju priznanje što je zaštitio gmpu seljaka od teritorijalaca i
omogućio im da se bezbedno prevezu čamcima preko Korane
prema hrvatskim selima.
»Ma on, čovek, vodi neki svoj rat...«, cerekao se Pijesković
takvom koleginom angažovanju i hvalio da se on za to vreme
kod jednog domaćina najeo toliko šunke kao nikad u životu i
da od tada ne može da utoli žeđ.
»A, jesi li puc'o? Jes' koga ubio?« upitaše ga.
»ja nisam«, reče.
»A, jesi video mrtve ustaše...?«
»E, video sam, vala, kad jedan teritorijalac zape mitra-
lješčinu nasred asfalta pa ošinu po nekim ustašama što su
potrčali da pobegnu u kamion. Le le... Samo se prevrću!«
Tmovac se raspremi do pojasa i sede na hoklicu, u dvo-
rištu, da ga kuvar Miloje ogme peškirom i podšiša. Uze da
objašnjava kako izgledaju kuće u Jelašima, gde su se i srele
naše dve gmpe. Reče da od naših i njihovih granata nijedna
zgrada, nijedna kuća nije ostala čitava. Ruševine su pune snaj-
perista, pa vojnici pretresaju redom. Ulicama rove tenkovi, a
pešadija ide iza i oko njih, ali, malo-malo pa neko padne po-
gođen! Srećom, još nema mrtvih, ali su mnogi ranjeni i ones-
posobljeni. Objašnjavao je: gde se uoči ustaško gnezdo, tu
mora da se ubaci bomba, a onda oprezno, s mkom na obara-
ču, da se pregleda svaka soba! Nije loše koji put ispalitd i na-
sumce.J Prizori su, inače, strašni.

235
 Rajević reče da је u jednom dvorištu video beživotna tela
dvoje starijih ljudi preko kojih je pao čaršaf, sa sve astalom i
polupanim tanjirima.
»Granata je, zamisli, pogodila kuću sa suprotne strane, a
njih je detonacija, zatečene za ručkom, izbacila kroz prozor!«
pokaza rukama. »Neki su leševi već ugljenisani, negde iz ru-
ševine viri ruka, negde čizma...«
Tmovac ponovi svoju tezu, sada uvereniji da naša briga-
da nije u stanju da sama zauzme Karlovac, a kamoli da рго-
duži dalje. Mora se, reče, sačekati pomoć još dve-tri jedinice
istog formata i krenuti u ulične borbe.
»Drugačije je moguće jedino ako bi se redom rušilo, ten-
kovima i artiljerijom, ali, šta bi se onda dobilo?«
»Ako ga sjebemo do kraja, mislim na Karlovac«, ubaci se
Kaitović, »onda neće nikome ni trebati, ni nama ni Hrvatima.
Koji će nam...?«
»Upravo tako, kapetane!« složi se Tmovac i saže glavu da
mu Miloje bolje podbrije potiljak mašinicom.

redveče javiše da su u četu policije, podno koman-

de, doveli petoricu zarobljenih mupovaca i pozva-
še sve koji hoće da ih vide, pa Ijudi jumuše niz so-
kak da konačno svojim očima dožive bar nekoga
od onih zbog kojih je ceo rat i počeo. Pođosmo za njima i
Ostojić i ja.
U dnu velike hrastove šume, u koju se spustismo s puta
na levu stranu, кгај razapetog šatora, za stolom, zatekosmo
kapetana Spasojevića kako ispituje neke civile. Ostojić i ja, da

236
ga ne bismo ometali, skrenusmo, gazed kroz duboko lišće,
prema grupi vojnika što se beše sjatila oko petorice drugih se-
ljana, vezanih i prislonjenih licem uz stabla.
»Jesu li to ti mupovci?« upitasmo.
»Jesu!« odgovori klempav policajac.
Priđoh najbližem od tih ljudi što je rukama jedva obuhva-
tao debelo stablo. Oniži, mlađi čovek, plavokos, u starom
džemperu, prislonio je čelo uz koru drveta i uplašeno dahtao,
kao životinja. Nije skretao pogled. Iz nosa i razbijenih usana
curela mu je krv i kapala po odelu. Pretučeno lice sa oteklina-
ma preko očiju nije se razaznavalo.
»Ovo nije mupovac!« rekoh kapetanu policijske čete, Pi-
jeskovićevom zameniku, koga ugledah u blizini, i pokazah
rukom. »Ovo je običan civil!«
»Nije običan! Snajperista! Ko zna koliko naših ima na du-
ši?! U'vaćen je s oružjem kad je puc'o!« odgovori kapetan i
priđe. Manifestujući praktično svoje uverenje, izdiže nogu i
čizmom, iz sve snage, udari zarobljenika u leđa. Ovaj jeknu i
poče da se nadima...
»Eeej!« prenerazih se, »jesi li ti siguran u to što pričaš?«
»U šta?«
»U to da je ovaj čovek snajperista, i da je puc'o...?«
»Ama... ko mu jebe mater ustašku! Sad ću ja da lupam
glavu s tim. Sigumo nije džabe doveden«, reče policajac, pa
još jednom priđe, udari zarobljenika čizmom po člancima, da
se ovaj od bolova iskliznu, gubeći ravnotežu.
»Gdje ćeš? Da sedneš? E, nećeš!«
Uhvati ga za kosu pa dva puta cimnu o drvo! Iz nosa i us-
ta još jače bljuznu krv... Onda ga uzvuče i natera da stoji. Čo-
vek, ne mnogo stariji od nas, tresao se i ja sam osećao da po-
kušava da sakrije plač.
»Čekaj!« rekoh, »ne smeš da ga mučiš!«

237
 »A, јеГ?« iznenadi se kapetan i nakrivi glavu prema meni.
»A što se«, reče, »ti mešaš u moj pos'o? Sažaljevaš ga? A? A
znaš li šta bi on s tobom radio?«
»To je samo pretpostavka.«
»A, je Г Jasenovac pretpostavka?«
»Nije...«
»E-he! Tu smo! Vidiš, ovaj bi tebe sek'o na komade i solio!
A-a! Ovak'i, prckovi na izgled, i u Jasenovcu su klali! Ti misliš
da su to bili neki grmalji? Jok! Ovak'i! Kad ga pogledaš, da se
sažališ, a ovamo... I zar on ne duži ovu uniformu k'o ti i ja?
Zar on nije naš vojni obveznik? Pitaj ga gde je služio vojsku?
Pitaj ga gde mu je uniforma? Ako nije ustaša, zašto se nije pri-
javio ili odazv'o teritorijainoj odbrani? E, moj brale... Idi ti go-
re i radi svoj pos'o, a mene pusti i ne postavljaj mi glupa pita-
nja.«
Stajao sam kao ukopan. Shvatao sam da u ovakvoj situa-
riji i sa ovakvim ljudima nisam sposoban da vodim dijalog.
Pokajah se i što sam došao u šumu. Gledao sam u međuvre-
menu, kao igru senki, kako vojniri prileću i biju ostalu če-
tvoricu. U mraku nisam razaznavao svoje drugove, ali sam
video da pokazuju veliku hrabrost nad vezanim neprijate-
ljem. Ipak, duže gledajuri, uorih jedno lice: kuvar Stole! Šta
će, upitah se, on ovde?! I on je, bednik, stezao pesnice, ne-
vešto kao žena, i spremao se da udari, ali nije imao dovoljno
kuraži...
»Eto, za njega svi govore da je dobar kao hleb, da mrava
ne bi zgazio, a sada... kako sjakti oćima!« Zgađen, rekoh kape-
tanu. »Daj, makar, ove odmakni!«
»Idi ti, pa red Spasojeviću! Ja ove ne žalim! Zbog nji' sam
celo leto na vežbi!«
Okrenuh se da vidim gde je Ostojić i videh da je on već
kod Spasojevića... Tamo su odizali četvoricu saslušanih i vo-
dili ih prema kamionu, izvan šume. Spasojević ne sačeka da

238
ga pitamo, već pokaza rukom gore, prema putu, i reče nam da
ga sačekamo desetak minuta, dok odluči šta će sa ostalima.
Pođosmo za onom grupom vezanih koje na putu ubaciše
otpozadi u »tamić«. Rekoše za njih da su Slovend, pridošli
Hrvatima u pomoć.
»U, majku vam jebem!« dreknu Ostojić na njih, kad ču ko
su. »Pa, zar vam nije bilo dosta ono u junu, što ste nam decu
ubijali, ni krivu ni dužnu, nego ste sad došli i sa ustašama da
pucate na nas? Što smo vam mi, Srbi, krivi? Trideset devet
regruta ste mučki pobili, bez objave rata! Decu, takoreći, go-
lobradu! Uh...«
Ostojić se drao a ljudi su ga odozgo, sa klupe iz kamiona,
gledali kao da ne razumeju o čemu priča. Videlo se da su
namrtvo prepadnuti, pa ni usta nisu otvarali. Skamenjenih li-
ca i širom otvorenih očiju, očekivali su svakojaka iznenađenja.
Ovo je, međutim, još više raspamećivalo Ostojića, pa je stezao
pesnice, pretio i pominjao u psovkama sve čega se setio! Ka-
mion krenu a on potrča, drobeći za Slovendma, pa ode i ne
čekajud mene...
Iz šume ispade Spasojević, nasmejan zbog ove scene...
»E, Ostoja, Ostoja!« okrenu se onda meni. »Sad ću da ti
pričam«, reče, i tako zajedno krenusmo prema štabu. »Ostoja
ide i bogorada, a ovi Slovend, ljudi, nemaju veze sa ratom!«
»Kako sad pa to?« upitah, a već sam slutio da ću se zbog
odgovora nasmejati.
»Ma lepo. To su neke kamiondžije iz Maribora. Registro-
vali prošle godine kamion u Cazinu, zbog nekih olakšica, pa
sad krenuli da ga odjave. Usput, u Hrvatskoj, zaustave i' mu-
povci pa im oduzmu kamion. Oni nastave raznim prevozima
da se prebace kako do Cazina, da bi uzeli neke potvrde, pa
pomislili, na kurac, da je ovuda još slobođno! Uvate i' naši lu-
dad i zamalo ne pobiju! Najebali ljudi k'o žuti mravi!«
»I, šta će sad biti s njima?«

239
 »Ništa. Posl'o sam i' u Vojnić, pa nek' tamo reguližu! Neće
i' držati, nisu nižta krivi.«
»A, ovi' petorica, snajperista?«
»E, sa njima je malo drugačije... Posl'o sam i nji' tamo.
Nek' to teritorijalci rešavaju, to je više njihova stvar. A, ako se
dokaže da su pucali, jadna im majka!«

*
Posle većere opet se okupismo da gledamo televizor. Ovog
puta javiše da su Karađorđevići konaćno stigli na Oplenac i
da je tamo velika svečanost. Brzo, međutim, pređoše na vesti
sa ratišta. Nas ne pomenuše. Dadoše, potom, reportažu iz
Makedonije, vezanu za srpsku manjinu u Skopskoj Crnoj Go-
ri. Tamo se, objasniše, Srbi protive nameri vladajuće partije u
repubtici da se otcepi od Jugoslavije. Naglasiše da broj naših
sunarodnika u Makedoniji nije zanemarljiv i da bi bio nepra-
vedan potez da, najednom, bez njihove saglasnosti, postanu
manjina u rođenoj zemlji, i to na prostoru koji je do četrdeset
pete bio deo Srbije, a u srednjem veku središte srpskog саг-
stva! Priča novinara se, otpritike, svodila na zaključak da zva-
nični Beograd ne bi trebalo da sedi skrštenih ruku i posmatra
šta se dešava...
»U pičku materinu!« lupi se vozač Brko po kolenu, sedeći
na tepihu ispred samog televizora. »Mi ćemo, izgleda, zaratiti
s cetim svetom?!« reče i osvmu se da vidi našu reakciju, ube-
đen da ćemo se i mi od muke nasmejati. Pogled mu se, među-
tim, susrete sa Tmovčevim, iznad glave... Osmeh mu najed-
nom nestade s tica, kao nemimom đaku, pa se okrenu natrag i
ugrize se za jezik.
Sa televizora se i dalje čuo glas spikera. Nas nisu pominjati.

240
H
onedeljak, sedmi oktobar, dan raketiranja Banskih
dvora, svitao je jedva, s maglom i kišom, teškom,
pravom jesenjom. Iz okolnih senika čuo se žamor
probuđene vojske a iz torova i staja mukala je
gladna marva. Reske psovke i mukanje jednog šaljivdžije koji
je sebe poredio sa stokom, izazivali su smeh na natmurenim,
nedospavanim licima.
Prenut iz sna, ležao sam podlakćen u kamari sena.
Smeštaj nas petorice-šestorice nalazio se, već treću noć, na
tavanu jedne nedovršene kuće, ukraj sela, do koje je vodio
uzak, krivudav kolski puteljak provlaćeći se između razmak-
nutih ambara, senika i načečurenih kućeraka. Nisam znao šta
me je probudilo. Nekoliko trenutaka bio sam sav pretvoren u
uho, a onda klonuh i spustih glavu potiljkom na neudobni га-
nac. Nikakav san više nije mogao da mi otkloni napetost.
Pogledao sam na sat i shvatio da sam, sve u svemu, s velikim
prekidima, spavao oko pet sati. Privikavao sam se na neiz-
malterisane zidove oko sebe kao na najnoviji dom. Tabla leso-
nita zaklanjala je rupu neugrađenog prozora balkonca. Ispod
nje dopirala je mlaka, siva svetlost, žamor i oštar vazduh. Kr-
sta su mi se kočila na betonu čija je studen udarala ispod ras-
tresenog sena i tankog, izgužvanog ćebeta. Skupljao sam se
što više mogu ispod vetrovke, jedinog pokrivača. Zamišljen,
oklevao sam da ustanem.
Odozdo se začu škripa spoljnih vrata i glasna priča na tre-
mu. Prepoznah glas dobroćudnog majora Grahovca, koji se
svakog jutra poslednji pozdravljao sa domaćinom.
štrecnuh se i prisetih da nije prošlo mnogo otkako je ne-
koliko starijih drugara poustajalo i otišlo prema štabu. Još nije
bilo svanulo kad su se, u trenu, kao po komandi, izbudili i po-
čeli da se spremaju. Samo je neko rekao:
»Aj'mo, ljudi, vreme je!«
Mene su, pošto sam najkasnije legao, ostavili da duže od-
maram. Dole, u domaćinovoj kujni, ispili su kafu i rakiju i po-

241
hitali uz selo da prime današnje zadatke. Zaostao je, naravno,
Grahovac, svestan da kao najstariji rezervista u brigadi može
mćilo i da zakasni. On mora na miru da dovrši priču sa doma-
ćinom - uvek se nađe tema - i posle, usput, požali se kome,
ako ga upita, da je opet spavao »k'o buva na...« Sve je dobro
ako ne sanja svog pobratima iz Ivanić-grada - kad to pomene
sav se izbeći i odigne kažiprst - a poslednjih noći su, bogami,
jedan drugom često otvarali kapije! Poslednjih dana on mi je
bio najzabavniji od svih saboraca. Krupan, glavat pedesetogo-
dišnjak, rado je isticao da je nekih dva-tri meseca stariji i od
samog komandanta.
Sad je psovao kišu, udaljavao se i dovikivao domaćinu da
se zbog nečega ne sekira i da upamti ono što mu je već »sto
puta!« ponovio.
Ovde nam nijedna noć nije prošla bez trzavica. Prve veče-
ri, sećam se, nepoznati ljudi počeše se šunjati oko kuće i lupati
u prozore. Domaćin, koga dobro nismo ni stdgli da upozna-
mo, otvori im krišom vrata i sa svećom u ruci povede ih uz
basamke ka nama. U mraku, jedva napipasmo oružje spremni
na sve... (Čini mi se da se domaćin u poslednjem trenutku se-
tio da ih najavi, pre nego što otvori vrata! Ipak, pošto u pros-
toriju uđoše nepoznati ljudi u ustaškim jaknama i sa oznaka-
ma ZNG, dramatičan trenutak potraja još sekundu-dve, dok
smo se, kroz odsjaj sveća, nepoverljivo gledali i slušali uvera-
vanja gostiju da su preobučeni teritorijalci, niko drugi.) Druge
noći, major Dobrić je poslednja dva sata proveo budan kraj
kvake na vratima, sa repetiranim pištoljem. Kasnije, kad smo
se probudili, pitali smo ga šta radi, a on nam ozbiljnim gla-
som odgovori protivpitanjem:
»Jeste li vi čuli one mačke noćas?«
Odgovorismo kako ko, i da jesmo i da nismo, na šta on
dodade:
»A, јеГ vi mislite da su ono stvamo bile mačke?«

242
 »šta bi drugo bilo...?« odgovori opet svako za sebe, dok
smo kačali uprtače i gledali da u žurbi šta ne zaboravimo.
»Eee...«, zavrti glavom major, zamerajući nam na lako-
mislenosti. »A, jeste li čuli kako zavijaju i izmotavaju se?«
»Bogme, jes'!« uozbilji se, kao, Spasojevič, stižući da uvali
nogu u čizmu, a namigujući nama ostalima. »Možda su to bili
mupovd? Kako je mjaukalo ovde pod prozorom, može biti da
je bio neki ustaša! Ma, kakve mačke?! Tačno je bio mupovac!«
»Može biti...«, prihvati i Grahovac. »To su se oni šifrovano
dozivali... Kao mačke, a ovamo... U pravu je Dobrić, mogli su
i da nas zarobe... Sreća naša što nam je artiljerac plašljiv k'o
zec, ha, ha! Pa uz'o da čuva stražu, ha, ha...«
»Vi se zajebavate«, ubaci se u razgovor Memedović. »Ko-
liko smo dugo ovde, sreća je što nam do sada nisu otkrili po-
ložaj. Ja, Ijudi, strahujem da oni ne isuču, da prostite, kakve
projektile i zaspu nas preko noći! Ne bi stigli ni da se javi-
mo...«
»Nemaju čim«, reče Grahovac. »Juče i prekjuče smo ih,
vala, nemilice tukli. Dok oni dovuku kakve rakete, i mi ćemo
se, valjda, premestiti!«
»Odakle dok dovuku rakete? Pa Zagreb je tu blizu...«,
upita Spasojević.
»Iz inostranstva, odakle bi? Zna se ko njima pomaže!«
S takvom pričom krenusmo dole, radujući se toploj kafi
na koju nas je navadila nova domaćica.
Rano tog jutra dolazili su kuriri po domaćinovog sina, Ći-
ću. Ja sam još spavao kao top, kad su moji čuli larmu i počeli
me drmati jer sam jedini doneo pušku a oni u mraku nisu
mogli da je pronađu. Srećom, nije nas niko tražio. Posle sam
povezao šta se u stvari dogodilo, kad sam i sam ustao i kre-
nuo niz basamke: na hodniku, ispred kuhinjskih vrata, spazih
Ćiću, svog vršnjaka, u širokoj čojanoj uniformi, u čizmama i

243
novim uprtačima. Hvatao se za džepove, okretao i gledao
posve zbunjeno.
Napolju je brujao auto. Majka nije mogla više da zadržava
sina u hodniku jer je otac spolja dozivao. Izađoh i ja s njima
do trema. Otac ostavi kola da se zagrevaju i viknu na ženu da
se vrati u kuću i da, kao prethodnih jutara, iznese kofu i polije
meni dok se umivam.
»I peškir čist iznesi!« dodade. Odbih jer mi beše sasvim
neprijatno u takvoj situaciji, ali me domaćin potapša po rame-
nu a ženu podseti da uradi kako je rekao. Napomenu da ne
zaboravi i kafu!
Kiša je i dalje lila, oluci su dobovali i zaprskivali kraj kuće
a dve pokisle kokoške i petao, skupušeni, nisu se mogli otera-
ti sa trema.
Najzad se pozdravismo. Automobil krenu uz drum i ubr-
zo nestade iza prvih kuća.
Dok sam se umivao, još uvek mi je bilo neprijatno da bilo
šta pitam. Gledao sam ruku, ostarelu i pocmelu od rada, kako
zahvata lončićem vodu iz kofe i podrhtava...
Rekoh da ću sam uneti sudove i peškir u hodnik.
Posle sam sedeo kraj prozora i prelistavao beležnicu. Raz-
mišljao sam o tome kako su prošla već tri dana od objave mo-
bilizacije, a teritorijalci su još uvek iskupljali ljude. (Nisu li,
pomislih, u pravu oni koji su tvrdili da ovim Ijudima nije ni
stalo do rata?) Za to vreme, domaćica, niska starica povezana
u maramu, tapkala je u razgaženim opancima oko šporeta i
kofa s vodom. Ustao sam i pogledao kroz prozor: ispred, na
dvadesetak koraka, probuđena vojska i dalje je izranjala iz se-
nika, naturala kapuljače i sabirala se pred štalom. Video sam
izdaleka njihova podnadula i neumivena lica...
Miris kafe vrati me za sto i tad, slučajno se obazrevši, pri-
metih da su gazdaričine oči crvene i vlažne. Lice joj je grcalo u
suzama! Izgledala je postiđeno zbog svoje majčinske slabosti.

244
 »Zašto... zašto ste se toliko ražalostili...?« lupih, ne znajući
ništa pametno da kažem. Starica poče da se trese i briše kra-
jem marame suze, a onda pokuša da se ponovo zabavi oko
šporeta i oko posuđa.
»On...«, poče tek posle nekog vremena, isprekidano, »on,
jadan, nije ni vojske služio! Ne zna ni rukovati puškom. Gdje
se može porediti sa ostalima...?«
»Nije ni vojsku odslužio?!« ponovih za njom rečenicu u
obliku pitanja. »Čudno je da su ga onda uopšte zvali?«
»Noćas, nočas su, kažu, sve podigli! Pre zore Miloš je mo-
ra' otić' š njima po odijelo. Nadali smo se, nekako, da njega
neće zvati. Jedinac je, a bolestan je... Ш, makar bez uniforme
da su mu dali nekakvo zaduženje...«
»Pa, valjda će tako i biti. Nema veze što je u uniformi. U
uniformi ili svom odelu...«
»Bože, dragi«, reče žena i prekrsti se, »gdje li će ga badt'?«
»Sigurno neće u prve redove? Naći će se njemu mesto u
pozadini, ne brinite...«
»On je jadan od malena bolešljiv. Plašili smo se da li će
nam i preživjeti! I sad, ako ništa drugo, prehladiće se i pašće u
postelju. Ku-ku, bože moj, šta nam se ovo učini...? Da nam se
ustaše opet povrate! Zar ono što smo mi za malena jedva pre-
živjeli, da stigne i našu djecu? O, moj sine, mili.J«
»Ne brinite, tetka, sve će se uzeti u obzir, i da je on boles-
tan...«
»Ali, dijete, granata ne bira...«
»Znam, ali opet je sigumije u pozadini, ili pri bilo kojoj
kuhinji. Tamo će Ćiću skloniti, da pomaže...«
»Pa, tako kaže i ovaj vaš, ovaj Jovo...«
»Je 1' Grahovac? Šta kaže?«
»Je, je, Grahovac...«
»šta kaže?«

245
 »Pa, to, da će njega na sigurnije mjesto. Reče da će i on po-
moa, ако ustreba...«
»Eto, vidite! Samo se vi nemojte previše brinuti, a biće sve
u redu. Čujem ja da Grahovac nešto malopre dovikuje čika
Milošu, da se ne sikira. Srediće on, ako ustreba! Može on
to...«, govorio sam i ispijao kafu na brzinu.
»Daj, bože!« uzdisala je starica.
Lzađoh napolje. Okrenuh se nekoliko puta i pogledah
uplakanu majku koja je upravo ispratila sina u rat, skrušenu i
skrhanu pred kućriim vratima. Pomislih tad i na moju maj-
ku...

pravcu kancelarije štaba, smeštene pod naslanom

niže puta, čulo se, još poizdalje, sporo tipkanje na
pisaćoj mašini. (To je odmah kraj onog senika u
kojem sam spavao prve noći po dolasku u ovaj za-
selak. Tu se sokak račva i drugim krakom, kod šume, izlazi na
prašnjav put kojim je juče otišao Bodin i kojim je, posle, prošla
beskrajno duga kolona kamiona, borbenih vozila i demontira-
ne tehnike iz Kamenskog.) Kako sam nailazio, za zidom se
ukazivao očekivani lik ugojenog dobričine, vodnika Miladi-
na, kojem bi, čini mi se, više priličila uloga kakvog kuvara ne-
go administratora. Toplog pogleda i odignute ruke, prekidao
je rad i pozdravljao druga kojem je, jednom sasvim usput, je-
dino smeo da poveri šta misli o svemu ovome...
Od kancelarije se uz bedem penjao, s rukama punim pa-
pira, gotov da koji ispusti u blato, Mihec.
»Gde si, Mihec?!« uzeh da ga zadirkujem. »Jesi li video ka-
ko onaj teritorijalac htede zbog nadimka da te ubije, k'o zeca?!«

246
 »Ja, jebo majku! Je 1' viđe budale?«
»Dobro, dobro ti njemu posle skresa... A, kakvi su ti to pa-
piri?«
»Pa, kad tebe nema, morao sam ja...«
»Šta fali, zamenio si druga. Ideš li gore, u štab?«
»Ja gde ću.«
»Aj'mo, onda, zajedno...«
»Jesi li čuo da je sinoć jedan od naših poginuo?« upita me
posle nekoliko koraka.
»Ne...«, zabezeknuh se. »Gde? Iz koje jedinice?«
Nije znao da mi odgovori. Nastavismo ćuteći uz breg...
U dvorištu gde je bila raspoređena komanda vladala je
čudna tišina. Ja isprva ne obratih pažnju na to, već iskoristih
priliku da, kao svakog jutra, iznesem od domaćina iz kupatila
ogledalo i, рге dorućka, obrijem se кгај česme. Priđe i Radoj-
ko i, dok se sapunjao po obrazima, reče da je danas jedno-
dnevno primirje.
»Naši su očistili ceo prostor između Kupe i Korane i stoje
na prilazima grada. Hrvati su preko najvišeg mesta molili da
stanemo!«
Dok sam prevlačio žiletom ргеко brade i slušao Radojka,
posmatrao sam krajem oka komandanta kako više puta, ner-
vozno, ulazi i izlazi iz šatora i sikće:
»Nepažnja! Nepažnja...! Ništa drugo... da. Čista nepažnja!«
»šta je Puriću?« upitah kapetana.
»Hm?«
»Šta je Puriću? Što se dere?«
»A«, osvmu se Radojko, »sigumo zbog onog od sinoć, što
je poginuo...«
»A, koji je taj, je Г zna neko?«
»Ne znamo još. Neki desetar iz drugog bataljona...«
»A, kako je nastrad'o?«

247
 Radojko sleže ramenima, pa uze da nagađa:
»Kažu da je glupo pogin'o! Ne znam, u stvari, tačno... Do-
le, u Kamenskom, sinoć...«
»Iz drugog bataljona?«
»Da, da...«
Na kapiji se pojavi kapetan Đukić, javi se svima u prolazu
i uđe pod šator...
»Eno ga Đuka!« rekoh.
»Ko se pojavio?« trže se Radojko.
»Đukić.«
»Gde je Đuka?«
»Uđe pod šator...«
Radojko se naglo okrenu i ode tamo, brišući lice.
»Šta mu bi...?« upitah se.
Sa klupe u dvorištu ustadoše i Grahovac i Dobrić i odoše
za njim. Čuh, potom, kako Vranković govori Đukiću da mu je
poginuo rođak, desetar Stanimir Đukić, i kako mu izjavljuju
saućešće...
Ne znam kako sam uspeo da se ne posečem. Ruke počeše
da mi se tresu... Spustih nekako brijač u kutiju, pa sa onim
peškirom, klecajući kolenima, uleteh među njih...
Uverih se da ne sanjam. Kapetan se držao rukama za gla-
vu, užasnut, zagledajući molefivo u svakoga od nas: ne bi li
mu ko rekao da to nije istina! Ostali su vikali da mu se brzo
donesu voda i šećer iz kuće i staviše ga na klupu da sedne.
Doneše mu potom i šećer i vodu, on to s mukom stavi u usta,
poče da žvaće i zaliva, pa opet prelete pogledom preko nas.
Govorio je kao da jedva pronalazi glas:
»Pa, gde njega?!« klimao je glavom i uzdisao. »O jebo te!
Pričajte, kako se to dogodi? Gde, kad...?«
Svi smo ga unezvereno gledali i niko isprva nije umeo da
započne bilo kakvo objašnjavanje. Ispalo je da samo dvojica ili

248
trojica i znaju šta se uopšte dogodilo. Ostali su samo načuli,
kao ja, i trudili se da saslušaju i upiju svaki detalj. Reč uzeše
Rajević i Vranković koji kiekoše kraj Đukića i poćeše da pre-
pričavaju ono što znaju. (Kazaše da su ovo saznali još sinoć,
ali nisu hteli da šire dok njemu, kad se vrati iz Vojnića, ne
saopšte...)
U takvim trenucima svako od nas ostane bar načas sam sa
sobom dok prebira osnovne utiske.
»Poginuo je, znači, desetar Stanimir, brat Milovanov...«,
ponovi iz mene neki unutrašnji glas. Sve se najedanput pro-
meni, i bojom, i oblicima, i smislom. Pimu nekakav svež, jese-
nji vetar i sa visokih jablanova, iznad dvorišta, ponese niza
stranu sparušene, žute listove. Proređene, cmozelene krošnje
šumele su iznad polomljenog pejzaža, uznemirene i još živah-
ne, poput svakog uzaludnog prkosa prema onome što vreme
nosi...
Sinoć se, rekoše, išlo u pretresanje (ili, kako se to još ružni-
je kaže - čišćenje!) Kamenskog, predgrađa Karlovca. Taj zada-
tak trebalo je da obave pešadinci drugog bataljona i grupa te-
ritorijalaca. Stanimir, iako tobdžija, iz diviziona, ponet, valjda,
nekim naglim unutrašnjim doživljajem (neki kažu i da su ga
drugari pozvali), najednom se prijavio kao dobrovoljac! Po-
moćnik komandanta bataljona, neki Mitar, njegov komšija, ni-
je isprva hteo da ga pusti, ustavljao ga je da makar prethodno
jede, ali se prelomio posle upomog navaljivanja. Pristao je da
mu sačuva konzervu suve hrane i četvrt vekne hleba. Pola sa-
ta kasnije, Mitru je zastao zalogaj u ustima kad su mu javili da
mu je komšija poginuo...!
Objašnjavali su, opet, u onoj gužvi, i kako izgledaju takve
akcije: vojnik, prilikom pretraživanja sumnjive kuće - po
uvežbanom postupku - najpre ubacuje bombu, udarcem čiz-
me sa strane otvara vrata i - puca i ulazi! Tu idu samo naj-
veštiji i najhrabriji, uglavnom dobrovoljci među nama koji do-
bijaju markirane dijeve. A Stanimir je sam skrenuo u jednu

249
kuću, stotinak metara od ulaza u naselje, i nije uradio ništa od
onog što se čini u takvoj prilici, već se, jednostavno, naslonio
na vrata i pokušao da ih otvori. U kući ga je ćekao domaćin,
starac, takođe sam, držeći u rukama napimjen karabin. Čim
se pomolila glava pod šlemom, pucao je i pogodio mladića u
vrat! Metak je, probivši šlem, izašao kroz potiljak...
U dvorište su istog časa upali teritorijalci i, videvši šta se
dogodilo, opkolili su kuću. Dok je desetar izdisao na stepeni-
cama, udaraju6 čizmom u gelender, kao zaklan, uspeli su da
starca, skrivenog na tavanu, svuku u dvorište i ubiju. Jedan
vojnik mu je sam presudio, a odgovomost za to preuzela je
cela grupa.
Tako se pričalo. Posle se tim detaljima i oduzimalo i doda-
valo, i od strane onih koji su znali ponešto i od onih koji nisu
biii ni blizu, ali ni u jednoj prifi, razumljivo, nisu preživeli ni
Stanimir ni njegov ubica. Ostala su, dole u Kamenskom, dva
mrtva čoveka posle prvog susreta u životu. Dva mrtva čove-
ka pre izgovorene ijedne reči...
Đukić se, očajan, pitao:
»Pa, šta njemu bi da pođe u čišćenje...?«
I ja sam se to isto pitao - pitam se i danas - pogotovu što
sam ga znao, ali kao i kapetan, njegov rođak, nikada neću saz-
nati pravi odgovor. Ironija njegove sudbine dopisana je u ko-
vertu osobe koja je sa grupom roditelja i familije, autobusom
organizovano stigla do Vojnića (dalje ih nisu pustili) petog
uveče. Ta, više cedulja nego pismo, sastavljena u brzirti i nika-
da predata, zatečena u džepu kapetanove bluze, izvađena i
pročitana pred nama, završavala se sa: »Čuvaj se i Bog će te
čuvati! Voli te tvoja Dragana!«
Još se ježim kad se toga setim...
Ceo dan smo proveli kao u bunilu. Malo je umelo da pro-
đe, a neko bi upitao:
»Šta mu bi te tako nespretno udari sa sobom? Što ne ubaci
bombu, pa onda...?«

250
 Kroz ciradu, sa klupe u blizini, slušao sam prigušenu dis-
kusiju Radnića i Nestorovića. Čulo se, pored ostalog, i ovo:
»Ček', ček', a šta je on tražio u toj kući? Je li ona bila ozna-
čena?«
»Gde znam...? Šta bi tom čiči da ubije vojnika? A, ko zna
zašto je on kod njega i svratio?«
»Eh, svratio da ruča!? Idi u kurac i ti!«
»Ш, što meni taj matori ne dopade šaka?« cedio je kroz
zube Nestorović.
»A, šta bi ti, pravo reci, uradio kad bi ti neko naoružan
up'o u kuću, s namerom da te ubije? A? Ko je njega zvao u tu
kuću?«
»Dokurca, Radniću, i ti nađe kad ćeš da se zezaš. Misliš
da si duhovit?«
»Čuj njega, duhovit! Stvamo, koja pička materina nas do-
vuče ovamo kad i krezubom starcu služimo za odstrel. I to
našem bratu Hrvatu!«
»E, jebem ga i ovo rato ovak'o... Nekako je sve glupo...«
»Kad je rat pa bio pametan? Kad bolje razmisliš, preseklo
se kroz ovo mnogo toga...« filozofirao je Radnić.
»Kako preseklo?«
»Ceo ovaj rat, kako da ti objasnim...«
»šta hoćeš da kažeš?« beše uporan Nestorović.
»Pa, nije, nekako, ne znam ni ja, u duši srpskog vojnika da
upada u tuđe kuće i da ubija! To su orti radili nekad, u Dru-
gom svetskom ratu, kao ustaše, ovde po Kordunu, po Baniji,
po Lid. Mi sad ko Nemd, jebo te! Sve sa šlemovima i automa-
tima.«
Nestorović je pokušavao da shvati i samo je mrmljao:
»Hm...«
U diskusiju se ubad i Miladin koga čuh kad im priđe i se-
de na klupu:

251
 »Pretpostavljam, Rale, šta 'oš da kažeš! Ali... Mi ne sme-
mo zaboraviti da je i ovaj rat, da se razumemo, ma kakav bio,
isto započeo od njihove strane, i to upravo na ovakav način,
upadanjem u srpske kuće još pre nego što smo mi ovde došli.
Takav način je morao predvideti ovakve slučajeve i sa naše
strane! što da ne? Ovo je sad već otvoreno zaposedanje tere-
na, kakvo postoji u svakom ratu. To što je upao srpski vojnik
u hrvatsku kuću, isto je kao kad je hrvatski vojnik, pre mesec i
рге dva meseca, upadao u srpsku kuću. To je ishod ovako za-
početog rata, nečijim upadima u nečije kuće! A, kažu: prljavi
rat!? Pa, kakav je rat nego prljav?«
»Ko kaže: prljavi rat?«
»Oni, Hrvati, slušamo ih preko radija dok jauču dole u
gradu. Sad im je ovo što i' je snašlo prljavo. A oni su, a ne mi,
upravo tako i zamislili da pobede...«
Sedeli smo, radili i slušali, neko s većom, neko s manjom
pažnjom, priču iza cirade. Tumačenja rata. Radojko u jednom
trenu odiže pogled prema meni, uzdahnu i reče:
»Ti si znao tog momka?«
»A-ha!«
»E, moj bato, ratni druže!«
Trepnuo sam i nisam u času razumeo šta mu znači ta fra-
za: ratni drug. On pojasni:
»Pa, zar nismo?« i raširi i oči i ruke.
»Da, stvamo...«
Uveče opet poče kiša. Virili smo ispod kapuljača vetrovki
kao miševi, ili bolje reči kao vodeni pacovi, veliki i naduveni.
Pretrčavali smo, pogureni zbog kapi, obilazili bare i u sumra-
ku se jedva prepoznavali. Kao da niko ni za kim nije ni mario.
Pod šatorom, spram svetlosti petrolejke, raskopčavali smo se i
provlačili prste kroz kosu, zamišljeni. Misli su nam svima le-
tele, zbrda-zdola, nepovezane, kao gorrtila događaja pred oči-

252
rna, i kad bi nam se pogledi susreli, samo bi trepnuli i otplovi-
li kao brodovi, niz sopstvene talase.
U dvorište i pod naš šator dolazili su, čini mi se, svi koji
su tih dana navraćali, bar na kratko, bilo kojim poslom. Došao
je i Rajo Pevac da donese gazdi petrolej, što je obečao još ргек-
sinoć...
Svi su bili tu, sem-Bodina. Za njega javiše popodne da je -
nestao!

Vest o tome prvo je kružila kao nešto što je istovremeno i

glupo i neverovatno, pa ne vredi da se uzima za obiljno, a on-
da se, bogami, i potvrđivala.
»Kako?« pitali su svi. »Šta to bi sa šahistom?«
A onda neko pomisli:
»Da mu nije, bog vas vaš, stvamo isteklo vreme...?«
Dvojica vojnika iz trećeg bataljona pratili su ga snajperom
kad je sam, poput svog pešaka sa table, kao drogiran, krenuo
prema neprijateljskim položajima. Ispred jedne kuće na osami
pojavili su se neki nepoznati vojnici u mrkozelenim unifor-
mama, sa flašama u rukama, i prizvali ga unutra. Posle se nije
videlo kad i kuda je izašao. Prosto, nestao je. Kad su kasnije
naši upali u tu kuću, nikoga nisu zatekli. Gde je on mogao bi-
ti? Pominjalo se, posle, da je кгај reke nađena jedna krvava
jakna, ali se po njoj, zbog ispražnjenih džepova, nije moglo
zaključiti da li je bila Bodinova. Teritorijalci su takođe javili da
je nestao i jedan njihov čovek, blizu Korane, da je bio glavat i
da je imao karakterističan žućkast pramen kose ргеко čela;
nadasve, da je bio veliki šaljivdžija! Onda se za Bodina počelo
pretpostavljati da je zarobljen, dok su drugi tvrdili da je od-
mah likvidiran, јег druga strana tako radi.
U trečem bataljonu pala je još jedna žrtva. Stražar je noću
stao kraj zapaljenog sena da se ogreje, osvetlio sebe i dobio
snajperski hitac preko Korane - u leđa! Zatečen je sutradan
kako kleči na istom mestu, već ukočen i hladan.

253
 Njih trojice, Ш četvorice - ako računamo i teritorijalca -
nije viže bilo ni pred komandom, ni pred svojim šatorima u
divizionu Ш trećem bataljonu, ni na vatrenoj liniji, ni pred
Karlovcem, njih viže nigde nije bilo.
Za tela Stanimira i onog momka iz trećeg bataljona znalo
se da su već duboko u pozadini, na Petrovoj gori, u bolnici, ali
nije bilo potrebe da budu ni tu. To je izvedeno samo zbog for-
malnosti. Odatle su, već sutradan, bila preneta u Banjaluku,
na obdukciju, a potom, u metalnim kovčezima, u Srbiju, gde
su, uz miris tamjana, lelek familije i sveštenikovo: Slava O cu i
S in u i Svjatom u D u h u . I n i n j e i p risn o i vo vjeki vjekov, am in ( . . . ) -
Blagosloven jesu G ospodi, naučim ja opravdanijem m ojim(...) -
ukopana u miru seoskih grobalja da u njima zauvek počivaju.
U vezi sa tim šta se zaista moglo dogoditi Bodinu dugo su
se ostavljale rezerve prema svakoj mogućnosti. Ja, međutim,
od samog početka nisam imao iluzija. Bio sam siguran da je
već otputovao u neku svoju Knez-Mihailovu uiicu, gde mu je
brkati pukovnik pregledao indeks sa upisanom desetkom i
konačno oslobodio mesto za odmor.
Valjda je i zaslužio!

Beograd, 28. jula 199...

draga moja Ivana,
To je već bio početak rata. A trajao je, što reče Rajo
Pevac: - ...čet'ri godine, baćo moj! Kod nas svaki
rat traje čet'ri godine! - Desilo se ono što su i veći
zloguci predviđali: zagrmelo je, preko Bosne, sve do Drine!
Tu je, početkom devedeset treće, poginuo i naš bivši načelnik
štaba, potpukovnik Tmovac, blizu rodnog sela gde je i sahra-
njen. Ali, dalje bavljenje naše brigade Шljudi iz nje već su te-
ma neke druge pripovesti. O tome se nismo ni dogovorili da
pričamo... I bolje...

254
 A onih oktobarskih dana devedeset prve naši bataljoni su,
ipak, dva puta uspevali da ukorače u poluprazan grad i oba
puta je, s najvišeg mesta, stiglo naređenje da se povuku. Man-
gupi su bar uspeli da tablu na kojoj je pisalo K arlovac preboje i
napišu L oznica! A onda se brigada u rasulu poćela povlačiti sa
položaja i kretati za Srbiju...
U zauzetim selima trajala je pljačka hrvatskih kuća, uglav-
nom od strane teritorijalaca, mada nisu uzmicali ni naši. Uzi-
malo se šta se stiglo, od olovki, šešira, nakita, do televizora pa
čak i traktora. Dok su se jedni bunili, smatrajući da će time
sav posao biti iskompromitovan, drugi su žurili da se snađu
za ono što nemaju. Starešine su zaticale vojnike i na kombajni-
ma koje su nudili u srpskim selima za po trista-četristo maraka
i sa kravama od sto maraka. Sela su pretvarana u samoposlu-
ge besplatnih suvenira sa ratišta a plen se često branio napu-
njenim puškama.
Ni rezervni oficiri, ponekad, nisu bili imuni prema bes-
platnoj a vrednoj robi. U kamione se trpalo sve i svašta i u to-
me se nalazio krajnji smisao pohoda.
Na drumovima sam i sam video mnogo automobila sa iz-
rešetanim vratima i sa lokvama krvi na sedištima i po podu.
Postalo je jasno da se brigada mora pomerati ili napred ili
nazad i da svako zadržavanje u istom prostoru vodi u potpu-
ni haos.
U komandi se sa zebnjom razgovaralo o mogućim rasple-
tima. Strahovalo se da bi nasilnim zaustavljanjem pljačke me-
đu ljudima provrelo kao u košnici. Gladni, glibavi do guše,
prozebli i neispavani, vojnici su potezali puške i postavljali
bezbroj pitanja na koja im starešine nisu znale odgovoriti.
Kad sam jednog kapetana, sasvim usput, upitao šta misli
u vezi sa pobimom u bataljonima, šapnuo mi je na uho: - Ću-
ti...! Ja se jedino u nji' i uzdam! - Kako? - Lepo, zar ne vidiš
da nas zbog nji’ moraju vraćati kući?

255
 I zaista, jedno popodne, pojavi se izvesni general Turn-
baković, sa tamnim naočarima, obiđe sve položaje, pohvali
nas za učinak i obeća da će obezbediti zamenu, dovesti dru-
gu brigadu, ako se izdrži na linijama samo do subote u dva-
naest!
Tad smo prvi put i čuli za takvu mogućnost, odnosno, da
će se vršiti smene na svakih četrdeset pet dana. Ali, što kazaše
vojnici: - ...Ko je sad pa taj general, kome ni oči ne videsmo, i
koji je on faktor da nam može išta garantovati?
Smena je, naravno, kasnila, ali većina sastava, posle subo-
te u dvanaest, nije htela ni za minut da produži glibanje u ro-
vovima. Jedan za drugim, napuštani su položaji, a novu jedi-
nicu je, zajedno sa teritorijaldma, sačekalo samo dvanaest
naših dobrovoljaca. Među njima, što se moglo i očekivati, bili
su Trnovac, Pijeskovič i Kostić.
Kad smo se vraćali, ne pođosmo istim putem kraj one tr-
govine na Živkovića kosi, da još jednom vidim prodavačicu.
A, doduše, bilo je i kasno, već se smrkavalo...
Oko ponoći pređosmo Unu i upadosmo u osvetljen gra-
dić prepun omladine na ulicama i u baštama kafića... - Naj-
zad! Civiiizadja...! - povikasmo razgaljeni, a Kaitović, drukčije
raspoložen, dodade iz ćoška: - Da... A sad u susret civilnim
problemima... - i zažmuri od muke.
Naš drug Bodin se nikada nije vratio sa svog poslednjeg
ispita. Nestao je, ili, ako je red da se tako kaže, prestao da pos-
toji, kao i predmet koji je učio. Odnela ga je povijesna zbilja, kako
Hrvati u naud vole da nazivaju ono što je objekat proučava-
nja historijske znanosti. Njegove jadne roditelje dugo je držala
nada da će se iznenada odnekud pojaviti, bar posle kakve raz-
mene zarobljenika (čak im se činilo da su jednom na televiziji,
među logorašima, videli slično lice!), ali, do danas, ništa... Ja
ti, opet, rekoh kako je to tamo izgledalo i kakav sam odmah
utisak stekao... I ne samo ja...

256
 A Katarina sa svojim sitn im m v ik a m a , živi m im o dalje, blago
пјој, kao da nikad ništa bilo n ij e ...
P.S. »Kad sam pre godinu dana u kasami razduživao sta-
ru uniformu, pronašao sam, slučajno, u levom spoljašnjem
džepu moje bluze, jednu sličicu, skinutu sa žvake, i setio se
one devojčice kojoj, začudo, nikada nisam zaboravio oči.«

★ ★ ★
Na Oplenac sam se vratio, gazeći dubok sneg od topolske
stanice do vrha brda, krajem januara devedeset druge. Nosio
sam uverenje da je stvamost, čak i u ratu, sama po sebi, real-
nija od svake umetničke fantazije. Doček od strane pospanih
lica, kraj toplih radijatora, moram da priznam, bio je bar sat-
dva veoma predusretljiv. Više sam, možda, ja izgledao čudno,
kao neko ko je pao s Marsa, pa ljudima nisam ni bio dugo za-
nimljiv. Kroz prozor sam upomo gledao otežale grane pod te-
retom sve večih pahulja...
Ispričali su mi za onog istoričara - što je pre mene sedeo
za istim stolom i sam dao otkaz - da se i on dva dana ranije
iznenada pojavio i sedeo tu, kod njih, prilično dugo, pio kafu i
govorio da se potpuno razočarao u sav ovozemaljsld život, u
državu koja se raspada јег nema ni osnovnu ideju postojanja,
u vojsku koja namemo gubi ratove, u Karađorđeviče koji su
došli a nisu ispunili nikakvu misiju, u ljude uopšte. Još jedino
veruje u crkvu i zato se već zaredio u jednom manastiru na
Kosovu (čini mi se da rekoše - Orahovici); bio je, kažu, sav
odeven u cmu monašku rizu i zarastao u kosu i bradu, da su
ga jedva prepoznali; tvrdio je da su Srbi kao narod otprilike
dokrajčili svoju državotvomu ulogu u Evropi i to na najglup-
lji način i da bi svako pametan od nas morao da potraži mesto
u manastiru (nek se, kaže, kao i do sada razmnožavaju samo
bezveznjaci), jer se još jedino tu može pronaći duševni mir i
zatražiti spas od Svevišnjeg; citirao je, kažu, Njegoša (B o g se
d ra gi na S rb e m lju t i, m njihova s m r t m s a g r e š e n ja ...), ali, nije

257
kao vladika Danilo tražio borbu, već potpuno povlačenje: рга-
teći ratna zbivanja, shvatio je da više nismo ni nalik junačkim
precima, već smo kukavice kakvih u istoriji nije bilo...
»A, kad reče da se zamonašio?« ote se meni pitanje.
Ostali se u čudu pogledaše, razmisliše i pomenuše leto.
»A-a! Zanimljivo.. uočih pakosno, i dalje gledajući kroz
prozor.
»Što?« ne beše jasno sagovornicima.
»Onako«, rekoh, »dečko je uradio nešto veoma praktično
za sebe, bez obzira na razloge koje je naveo. Bolje u tamni ma-
nastir, nego u rat, logično... Da ima ko da preživi i prepriča-
va, i da tumači pokoljenjima »bezveznjaka« istinu o našem
udesu i proziva krivce-kukavice. Neko mora i to, zar ne?«
Nisam bio siguran da su baš svi shvatili šta sam, zapravo,
hteo da kažem.
A ja sam se setio da sam otprilike tog istog dana, uveče, u
Beogradu, svratio na Dunavski kej i odsedeo dva-tri sata kod
Dejana i njegovih roditelja, zajedno sa Jasnom. Razlog našeg
okupljanja bio je tužan. Nismo mnogo razgovarali o povTatku
iz rata i o duševnim ogrebotinama koje smo stekli, već smo,
uz suze, o ironije, ispijali viski za laku zemlju - negde uz du-
navsku obalu - jedne bivše pobednice sa međunarodnih iz-
ložbi; posle višemesečnih muka i trostruke operadje, bokserka
Caca, nerazdvojni član jedne vrlo emotivne porodice, drugi
dan Svetog Jovana opustila je izmoreno telo i zauvek sklopila
svoje pseće oči...
Za Karađorđeviće sam još s jeseni čuo da su se posle ne-
koliko dana pokupili i otišli natrag u Englesku. Ostao je, kažu
mi, samo princ Tomislav, da, izgleda, tera neki inat. Govorio
je da će makar da sadi jabuke na đedovom imanju jer je od to-
ga i u Engleskoj živeo ceo vek. Rekoše mi, sa izvesnom senza-
djom, da je i sada gore, u očevoj vili, i da je, onako, vrlo duho-
vit i prijazan.

258
 Drugog dana po stupanju na posao, već pred kraj radnog
vremena, pokuca neko na vrata i odmah zatim uđe visok, suv
čovek u dugom cmom kaputu, neobične ali praviine, tipične
aristokratske fizionomije i reče mi, kroz prijateljski smešak:
»Dobar dan! Vi ste... taj novi istoričar?«
»Da, Visočanstvo...«, ustadoh i, ne znajuči šta bi trebalo
da uradim, poljubih mu ruku.
»Ja sam Tomislav Karađorđevič«, predstavi se.
»Znam, Vaše visočanstvo, hvala Vam što ste došli da se
upoznamo...«
»Vi ste, mladiću, bili na ratištu?«
»Da, Visočanstvo!«
»Do koliko radite?«
»Do četiri.«
Njegovo visočanstvo pogleda na ručni sat.
»Izvolite doči posle četiri kod mene na ručak, ako nemate
druge planove za danas...«
»I da imam, odložiču, Visočanstvo! Hvala Vam! Očekujte
me!«
I krenuh, sat kasnije, stazom između drveča, kroz sneg
veliki i beo kao usta našeg zaborava....

259
 Bilješka o piscu

Nebojša Jovanović rođen je 1963. u

Loznici (Srbija). Na Filozofskom fa-
kultetu u Beogradu završio je studij
povijesti. Radio je u Jevrejskom
istorijskom muzeju u Beogradu, u
Zadužbini Kralja Petra Prvog na
Oplencu i na beogradskoj Petoj gim-
naziji.
Danas je zaposlen kao urednik za
povijest u Zavodu za udžbenike i
nastavna sredstva u Beogradu.
Osim historiografskim, bavi se i književnim radom. Ro-
man D n ev n ik sa rezervistim a, s podnaslovom H istoria vulgta
(koji je izvomo napisan pod naslovom H istoria vulgata, s pod-
naslovom D n e v n ik sa rezervistim a), objavljen mu je 1998. u
Beogradu.
Autor je niza znanstvenih i stručnih monografija, studija,
udžbenika, ogleda, članaka i prikaza, među ostalim i za-
mašnog Leksikona liČnosti u srpskim ud žben icim a istorije (Novi
Sad, 2001).
Trenutno je zaokupljen pripremom i izdavanjem nove
generacije udžbenika povijesti za srpske osnovne i srednje
škole. (jp)

261
Naklada Pavičić d.o.o.
Ul. Sv. Mateja 57, 10010 Zagreb

e-pošta:
naklada-pavicic@zg.hinet.hr

Z a nakladnika:
Elizabeta Pavičić

Tisak:
Grafički zavod Hrvatske
Radnička cesta 210, 10000 Zagreb

C IP - K a ta lo g iz a c ija u p u b lik a c iji

N a c io n a ln a i s v e u č iliš n a k n již n ic a - Z a g re b
U D K 8 2 1 .163.41-31
JO V A N O V IĆ , N eb o jša
Id e m o n a Z a g re b : d n ev n ik sa srp sk im
re z e rv istim a / N eb o jša Jo v a n o v ić. - Z a g re b :
N a k la d a P a v ičić, 2002.

IS B N 9 5 3 -6 3 0 8 -3 5 -5

420122024

ISBN 953-6308-35-5