Драги пријатељи цркве и културе,

Дозволите да вас на самом почетку поздравимо и захвалимо вам што сте дошли да
увеличате изложбу посвећену блаженопочившем патријарху Иринеју. Духовност
народа се мјери нивом културе, а културу чине религија, филозофија и наука. Због тога
српска Православна црквена општина Угљевик, Светосавска омладинска заједница
Угљевик и Центар за културу „Филип Вишњић“ организује ову изложбу вечерас.
Патријарх Иринеј нас је задужио да наставимо са његовом мисијом. Указивао је стално
на потребу за вођством и јединством у овим временима када су све ове важне културне
сфере скрајнуте. Говорио је често о губику моралног компаса и превлађивању личног
интереса.
„Када човјек нема идеал и неку вриједност изнад себе и у себи, онда прихвата оно што
му се пружи. Данас свашта називају слободом, али она није бити подложан сваком злу.
Ваљда ће једног дана свијет видјети докле је дошао. Нажалост, моралне вриједности
нису на некој цијени. Млади свијет се хвали својим пороцима, а врлина више није бити
поштен и имати принципе. То је проблем нашег времена. Многи народи нису пропали
због сиромаштва него због бијеса и превише уживања. Све се жртвује интересу“,
говорио је патријарх.
Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова, код
Чачка, 1930. године од оца Здравка и мајке Милијане. На крштењу добио је име
Мирослав.

У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку

гимназије уписао се и завршио Богословију у Призрену, а затим и Богословски
факултет у Београду. По завршеном факултету одлази у војску.

По повратку из војске убрзо бива постављен за суплента (професора) Призренске

богословије. Пре ступања на дужност професора октобра месеца 1959. године у
манастиру Раковица, од стране Његове Светости Патријарха српског Германа, прима
монашки чин, добивши монашко име Иринеј.

Истога месеца на дан свете Петке, 27. октобра 1959. године, у цркви Ружици на
Калемегдану бива рукоположен у чин јеромонаха. Док је као професор у Призренској
богословији службовао бива упућен на постдипломске студије у Атину. 1969. године
бива постављен за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се пак враћа
у Призрен и бива постављен за ректора Призренске богословије. Са те дужности 1974.
изабран је за викарног епископа Његове Светости Патријарха српског са титулом
Епископа моравичког. Годину дана касније 1975. године изабран је за Епископа
нишког.

На Светом Архијерејском Сабору Српске Православне Цркве, 22. јануара 2010. године,
изабран је за Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха
српског.

У сусрет најрадоснијем хришћанском празнику Божићу подсјетимо се његових ријечи:

„Налазимо се пред великим историјским догађајем, догађајем Христовог рођења.

Догађајем који има васељенски значај, не само у вријеме када се и десио, него за
историју читавога љуског рода. Тада се Господ јавио свијету и роду људскоме. Рођење
Христово је испуњење старохришћанских пророштва. Како се испунило то пророштво,
тако ће се испунити и све оно о чему читамо у Јеванђељима. Смисао рођења Исуса
Христа је указан химном анђела: Слава Богу на висини, на земљи мир, међу људима
добра воља“.

Патријарх Иринеј преминуо је 20. новембра од посљедица вируса корона. Сахрањен је

у крипти Храма Светог Саве у Београду.

Вечерас смо овдје да одамо почаст блаженопочившем патријарху изложбом

фотографија која прати битне моменте у његовом животу. Фотографије су пропраћене
пригодним текстом и мислима патријарха.

У овим турбулентим временима, духовност нам је свима неопходна. Вођство и

указивање на прави пут, пут хришћански и морални је оно на шта је патријарх
указивао. Оставио нам је путоказ, а вечерас је дио тог путоказа исисан на овим
фотографијама.

Надамо се да ћете уживати и отићи богатији за једно духовно искуство и осјећај

заједништва.

Желимо вам срећне и благословене празнике.

српски.