ČAROBNICA

MEDEJA
Valeri Sigvar

Prevela
Gordana Breberina

-Laguna-
Naslov originala:
Valérie Sigward
MÉDÉE LA MAGICIENNE

Copyright © 2006 by Éditions Nathan, Paris-France

Translation copyright © 2008 za srpsko izdanje, LAGUNA
ČAROBNICA
MEDEJA
I osmeh ljubavi kroz azur bi čitak.
Ali ljubomorna Žena na stazi je
Nosila sa sobom ljubavni napitak
Svog oca, bogova svojih, i Azije.

Odlomak iz poeme Ž. M. de Eredije Jason i Medeja (Trofeji)

 I DEO

KOLHIDA

UVOD
HERMESOV OVAN

J
edno dete sedi na žalu i posmatra horizont. Leđima je okrenuto
prema gradu belih bedema koji se uzdiže na obali. Kolh za devojčicu
nema više tajni, prošla je kroz svaku njegovu ulicu i može žmurećki
da se šeta po njemu. Ali ta igra joj je brzo dosadila: zašto bi tumarala
naokolo zatvorenih očiju kad napamet zna ono što kapci skrivaju?
Ostaje joj jedino da istražuje horizont. Možda će danas na njemu
ugledati neko jedro. Samo malobrojni brodovi uspevaju da stignu u Kolh,
pošto moraju da prođu Simplegadske stene, a te dve hridi se stalno spajaju
i razdvajaju, mrveći svaku lađu koja pokuša da prođe između njih. Eh, kad
bi u Kolhidu moglo da se stigne vazduhom! Ali, nažalost, nijedan smrtnik
još nije pronikao u tajnu ptica. To dete je čarobnica. Njena tetka Kirka1
zna čarolije koje primoravaju zvezde da siđu s neba i ona je upućuje u
dejstvo biljaka i trava i pripremanje ljubavnih napitaka i lekovitih masti.
Devojčica brzo uči i oduševljava se novim moćima koje otkriva. Kasnije

1
Kirka: Čuvena i opasna čarobnica, kći Sunca i Ejetova sestra. Ona Odisejeve drugove
pretvara u svinje. Odisej, koji je jedini izbegao zamku, spasava svoje ljude.

6
će biti kadra da upravlja elementima i dan pretvori u noć ukoliko joj se
prohte.
Ali zasad se dosađuje. Kako bi volela da upozna stanovnike oblasti koje
se pružaju iza Simplegada, na drugoj obali neprijateljskog mora. Zaranja
ruku u pesak, uzima ga u šaku i posmatra kako joj klizi između prstiju.
Ovako, pomisli, protiče vreme. Nekoliko sićušnih zrna peska koja su joj
se zalepila za dlan naglašavaju linije na njemu. Ona zatvara oči. Pošto je
čarobnica, sigurno može da postigne, samo pomoću snage volje, da se na
horizontu pojavi neka lađa. Usredsređuje se na to. Ubrzo otvara oči i
pretražuje pogledom liniju što razdvaja vodu i zemlju. Srce joj poskoči od
radosti i ona hitro ustane: u daljini je nešto nalik na tačkicu. Čkilji, sunce
je visoko na nebu i dešava se da stvori priviđenja, pomerajući po vodi
neobične oblike koji nestaju kao rukom odneseni. Ne, sigurna je, nešto je
zaista u daljini i približava se obali. Slika ubrzo postane jasnija, to je
predivni zlatoruni ovan koga jaše neki dečak, koji se snažno drži za zlatne
kovrdže životinje da ne bi pao. Ovan polako izađe na žalo i dečak sjaše.
Zatetura se i padne na kolena u pesak. Devojčica dotrči do njega. Malo je
stariji od nje i deluje iscrpljeno.
„Iz koje zemlje dolaziš?“, pita ona nestrpljivo.
„Iz Grčke“, odgovara dečak bezbojnim glasom.
„Iz Grčke? A gde se nalazi ta zemlja?“
Dečak upire prst u horizont.
„Tamo, vrlo daleko, ne znam. Prešli smo mnoge reke i nekoliko mora.
Plašio sam se da ću pasti.“
„Zašto si preplovio mora?“

7
 „Hteli su da me žrtvuju.2 Žetva je bila loša i proročište3 je reklo da treba
žrtvovati kraljevog sina. Hermes4 je uslišio molitve moje majke i poslao
ovog zlatorunog ovna. On je onda oteo mene i moju sestru i odneo nas je
na svojim leđima...“
Na ove red, on brizne u plač.
„Zašto plačes?“
„Moja sestra Hela pala je u vodu dok smo leteli iznad jedne velike reke.“
„Kako se zoveš?“
„Friks“, odgovara dečak, brišući suze. „A ti?“
„Medeja, ja sam kći kralja Ejeta, a ti si sada u Kolhidi.“
Uzima ga za ruku.
„Hodi, odvešću te kod oca, on će se pobrinuti za tebe...“

2
Žrtvovati: prineti bogu na dar jednu ili više životinja ili čak ljudsko biće, koje ubijaju u
njegovu čast. U klasičnom periodu Grci su prinošenje ljudskih žrtava smatrali odrazom
varvarstva. U mitologiji ipak nalazimo mnogobrojne tragove takvih žrtvovanja (Ifigenija,
na primer).
3
Proročište: svetilište u kome se izriču proročanstva, to jest odgovori koje bog, najčešće
u svom hramu, daje onima koji traže njegovo mišljenje.
4
Hermes: Sin Zevsa i Maje sa šlemom na glavi i krilatim sandalama na nogama, glasnik
je bogova, naročito Zevsa. Zaštitnik je putnika, trgovaca i... lopova. Najzad, on prati
mrtve kad krenu kod Hada.

8
 POGLAVLJE 1
SVAKOG JUTRA SE BORIM
PROTIV STOTINU RATNIKA

T
ako znači, prešao si opasan put od Jolka dovde zato da bi mi
uzeo zlatno runo?“, pita kralj Ejet momka koji stoji pred njim.
Mladić, čije je lice u senci, klima glavom.
Nalaze se u dvorani osvetljenoj bakljama koje oslobađaju ljut
dim. Čuvaju je naoružani stražari, čije su plešuće senke nesrazmerno
velike. Ejetovi vojnici vade mačeve iz korica, zveket gvožđa postaje
zaglušujući. Ejet jednim pokretom ruke zadržava svoje ljude:
„Nekada davno jedan drugi mladić stigao je ovamo iz Grčke. Friks mi
je poklonio Hermesovog ovna u znak zahvalnosti za gostoprimstvo koje
sam mu pružio. Lično ga je prineo na žrtvu. Kolhidi je zlatno runo donelo
mir i blagostanje, to je naše najveće blago, a ti bi hteo da ti ga dam! Koja
si ti budala! Priđi da ti vidim lice!“
Mladić iskorači: ramena mu prekriva panterova koža, a lice mu je
obliveno znojem.
„Kako se zoveš?“ pita Ejet.
„Ja sam Jason, Esonov sin. Drugovi me čekaju na Argu, mom brodu.
Spremni smo da pristanemo na sve što tražiš u zamenu za zlatno runo.
Ako imaš neprijatelje, mi ćemo ih pobediti umesto tebe...“

9
 Ejet ustaje. Krupan je i za glavu viši od Jasona. On pljune na zemlju.
Jason se i ne pomakne, ali stegne pesnice.
„Neprijatelje mogu da pobedim i bez tebe!“, zagrmi Ejet. „Ne znam
kako si uspeo da stigneš do ulaza u moju palatu. Neki kažu da te je obavila
gusta magla, sigurno te bogovi štite!“ doda prezrivo.
„Ako ne veruješ u moć bogova, daj mi zlatno runo, pošto ono potiče
od njih!“
Isto onako naglo kako je planuo, Ejet se odjednom smiri. Jasonu se čak
čini da nazire smešak na njegovim usnama.
„Hoćeš zlatno runo? Neka ti bude. Reći ću ti kako ćeš ga dobiti. Slušaj
me pažljivo, Jasone. Svakog jutra se borim protiv stotinu ratnika. Posejao
sam zlo seme iz koga su oni nikli. Zato njivu obrađujem pomoću dva
hrabra druga, dve prekrasne ali opasne zveri, dva bika tucanih papaka.
Dok ih ne ujarmim, bez prestanka bljuju vatru...“
„Kako mi te je žao“, prekine ga Jason podrugljivo. „Izgleda da se na
Kolhidi prilično teško živi.“
„Da, tako je, samo najhrabriji opstaju.“
Ejet prilazi Jasonu stisnute pesnice, kao da se sprema da ga udari. Kada
zamahne, Jason ga uhvati za ručni zglob. Ejet se opire, vratne žile mu
nabreknu. Jason mu silovito zavrće ruku, a on ni da krikne. Dva muškarca
se bore, ali vojnici stoje nepomično, kao da ih uopšte ne zanima ta borba,
pošto unapred znaju njen ishod. Ejet iznenada prsne u smeh i otvori šaku,
ispustivši nešto na zemlju. Jason pogleda dole i ugleda nešto što mu liči na
kosti požutele od vremena. Ejet se otrgne i, dok trlja ručni zglob, pokazuje
bradom na tlo:
„To je zlo seme o kome sam ti pričao.“
Jason se sagne i uzme jednu od koščica. Prevrće je između prstiju: oštra
je, gotovo šiljata.
„Šta je ovo?“

10
 „Zmajevi zubi. Bezopasni su sve dok ne dotaknu zemlju. Krv koju
svakoga dana prolivam odlično je đubrivo, moji ratnici rastu
neverovatnom brzinom. Ali ja nisam samo dobar ratar, već i ratnik. Ako
si kadar da učiniš ono što ja radim svakoga dana, da upregneš dva besna
bika, preoreš polje, poseješ zmajeve zube, bez straha pogledaš sto ratnika
koji niču iz zemlje i pobediš ih sve do jednoga, ako si kadar da jednom,
samo jednom, Esonov sine Jasone, učiniš ono što ja radim svakoga dana,
zlatno runo će biti tvoje!“
Jasonova ramena se ulegnu pod težinom izazova koji mu upućuje Ejet.
„Zar misliš da ću poverovati da pobeđuješ te ratnike? Savršeno dobro
znaš da je to nemoguće!“
„Naravno da je nemoguće, zašto bih inače tražio to od tebe? Ne želim
da ti dam zlatno runo, ali ipak ti pružam malu priliku da ga dobiješ. Strah
te je? Možda bi više voleo da otploviš nazad u Grčku na svojoj predivnoj
lađi? Ponekad se prava hrabrost sastoji u tome da se odmere sopstvene
sposobnosti i donese ispravna odluka. U tvom slučaju, čini se da je bekstvo
ispravna odluka. Ako odmah kreneš, sutra ujutru ćeš biti daleko, neću ni
poslati poteru za tobom.“
„Sutra ujutru ću biti u tvom polju, spreman da se borim, i uzeću zlatno
runo.“
„To ćemo još videti. Ako ništa drugo, barem ću prisustvovati zabavnoj
predstavi. Odlazi!“
Ejetovi vojnici staju u preteći špalir kroz koji Jason mora da prođe kako
bi izašao iz dvorane. Oni udaraju mačevima o bronzane štitove, najpre
polako, prigušeno, a onda, kako Jason odmiče, sve brže i sve jače. Dok
prolazi, vojnici pokušavaju da ga udare pljosnatim delom mača, on neke
odgurne, uzvraća im istom merom i napušta palatu sav izranavljen.
„Gospodaru“, pita jedan vojnik, „da ga dokrajčimo?“

11
 „Nema svrhe, bikovi će se pobrinuti za to, neće stići ni da vidi kako
ratnici niču iz zemlje. Kasnije ćemo pobiti njegove drugove.“
Zastor iza Ejetovih leđa zadrhti.
On ga podigne i otkrije iza njega jednu devojku. Ona prebledi, ali
hrabro izdrži kraljev pogled.
„Rođena kći me uhodi?“
„Oče, moraš pustiti te ljude da se vrate kući.“
„Ne mešaj se, Medejo!“
Otac je pomiluje po kosi.
„Zar ne treba da nahraniš čuvara zlatnog runa?“

12
 POGLAVLJE 2
KĆI HRASTA KOJI GOVORI

J
ason se vraća kod svojih drugova. Prvi ga ugleda Linkej, čiji je vid
toliko oštar da, tvrde ljudi, vidi čak i kroz zemlju i planine.
„Evo ga!“, dovikuje ostalima. „Živ je!“
Linikej pruža Jasonu ruku kako bi mu pomogao da se popne na Argo.
„Ne još zadugo“, odvraća Jason.
„Šta hoćeš da kažeš?“, pita Linkej.
„Ono što Ejet traži u zamenu za zlatno runo nemoguće je uraditi! Da
su mogli, njegovi vojnici bi me ubili pre nego što sam otvorio usta!
Njegova palata je mračna i smrdljiva pećina, imao sam utisak da se
gušim!“
„Trebalo je da pođemo s tobom“, kaže Kalej.
Njegov brat Zet raširi krila i zamahne njima: vetar istog časa naduva
jedra Arga.
„Trebalo je da sinovi severnog vetra“, kaže on kroz smeh, „proizvedu
vazduh koji ti je tamo toliko nedostajao!“
„Ma hajde“, kaže Linkej, „već smo doživeli mnogo strašnije stvari.“
„Jesi li se dobro borio za našu stvar?“ pita jedan ozbiljan glas.

13
 To je Orfej; od majke muze,5 Zevsove6 kćeri, nasledio je dar za muziku
i kada peva prateći sebe na liri,7 očarava sve živo i neživo.
„Kakve to ima veze? Ejet nam neće dati zlatno runo.“
„Jesi li mu pomenuo Peliju, otimača prestola? Njegov zločin, nepravdu
koju ti je naneo, presto koji pripada tebi, a koji će ti on vratiti jedino pod
uslovom da mu doneseš zlatno runo?“
Jason ćuti. Orfej mu spušta ruku na rame.
„Tvoje mesto je u Jolku, na prestolu Tesalije.“
„Ja to želim od sveg srca, ali plašim se da se moj stric neće tako lako
predati“, kaže Jason s gorčinom u glasu.
„Nisi hteo da se boriš oružjem protiv njega. Rešio si da očevu čast
odbraniš junačkim delom.“
„Ono što mi najteže pada, Orfeju, to je ovo što tražim od vas, prijatelji
moji. Sva ta iskušenja kroz koja smo morali da prođemo kako bismo stigli
dovde, drugovi koje smo izgubili.“
„Bez tebe, Jasone, ne bismo preplovili mora koja su nam ranije bila
nepoznata. Nikada neki grčki mornar nije plovio tako daleko. S tobom
smo prošli između strašnih Simplegada i Argo se nije smrskao o te
podvodne hridi.“

5
Muze: kćeri Zevsa i Mnemosine (Pamćenje), ima ih devet. Pevaju bogovima sa Olimpa.
Apolon je najčešće vođa njihovog hora. Nadahnjuju pesnike. S vremenom, svakoj je
dodeljena određena oblast: Kaliopa je muza epske poezije, Klio istorije, Polihimnija lirske
poezije, Euterpa sviranja na fruli, Terpsihora plesa, Erato ljubavne poezije, Melpomena
tragedije, Talija komedije i Uranija astronomije.
6
Zevs: kralj bogova, bog neba i grmljavine. Jamac je zakona i zakletvi, štiti molioce,
strance i prosjake. Pošto je bog vetropir, ne može da odoli dražima žena, kako smrtnica,
tako ni boginja. Brat je ili otac skoro svih Olimpljana (bogova koji žive na planini Olimp)
i otac mnogih junaka.
7
Instrument sa četiri ili sedam zategnutih žica.

14
 „Čemu bi mi služilo poznavanje tako dalekih zvezda“, umeša se Tifij,
krmanoš na Argu, „ako nemam priliku da primenim svoj dar, ako nikoga
ne mogu da vodim?“
„Da moj brat i ja nismo oterali harpije“, kaže Zet, „Finej bi i dalje
morao da jede hranu koju su zagadile te proklete grabljivice sa ženskom
glavom!“
„Sve smo to uradili zajedno s tobom“, dodaje Orfej, „i s tobom ćemo
Peliji odneti zlatno runo. Šta traži Ejet?“
„Moram da ujarmim dva bika tučanin nogu, preorem jedno polje i
posejem zmajeve zube kako bi iz njih nikli ratnici koje treba da pobedim,
sve do jednoga.“
„Samo to!“, zvizne Zet.
„Čak ni Herakle8 ne bi mogao da izvede takav podvig!“, očajan je Tifij.
„Pa ipak, Ejet se hvali da to čini svakog jutra.“
„Jasone!“, doziva neki ženski glas. „Jasone!“
Čim čuje taj glas, Jason pohita na pramac lađe. Argonauti krenu za
njim i svi se okupe na prednjem delu lađe. Argov pramac napravljen je od
grane hrasta iz Dodone,9 hrasta koji govori. To je kip veličanstvene žene
sa šlemom čija je desna ruka ispružena ka nebu, dok leva drži izrezbareni
štit na kome se vide četiri elementa: zemlja, vazduh, vatra i voda. Pogled
joj je nepomičan, ali Jasonu se ipak čini da ga strogo posmatra.
Drvene usne se razmaknu i ponovo se začuje glas. Samo glas, bez daha:

8
Herakle: najveći grčki junak, sin Zevsa i jedne smrtnice, Alkmene. Poznatiji je pod
latinskim imenom Herkul. Proslavio se svojim „delima“, koja su ga vodila od rodnog
Peloponeza do granica poznatog sveta, pa čak i do Podzemlja. Bogovi ga posle smrti
primaju na Olimp, priznajući tako njegove podvige, vrline i patnje koje je izdržao.
9
Dodona: Zevsovo svetilište i proročište. Bog je odgovarao na pitanja hodočasnika kroz
šuštanje lišća svetih hrastova. Njegovi sveštenici su tumačili te šumove da bi preneli
njegov odgovor.

15
 „Sâm“, kaže kći hrasta koji govori, „sâm nećeš uspeti i s pravom se
brineš...“
„Poći ćemo s njim i pobedićemo Ejeta i njegove vojnike!“, kaže vatreno
Linkej.
„Ne, prijatelju moj! Ne, ne mogu to da tražim od tebe.“
Jason prilazi pramcu:
„Tvoja mudrost mi je sada potrebnija nego ikada. Reci mi, molim te,
šta da radim.“
„Nemam moć da ti to kažem. Ja sam ona koja zna i koja ne zna. Znam
da Hera10 štiti tebe i tvoje drugove. Znam da je tražila Afroditinu11 pomoć
kako bi ti pronašla saveznika u Kolhidi. Ne znam ko će ti pomoći. Ne gubi
veru i budi spreman da se sutra boriš.“
„Neka tako i bude“, odvati joj Jason.
I dok izgovara te reči, čini mu se da je nepomični pogled kćeri hrasta
koji govori postao blaži.

10
Hera: Zevsova sestra i supruga, zaštitnica braka i udatih žena. Užasno je ljubomorna i
to s razlogom, s obzirom na Zevsovo ponašanje! Ogorčeno proganja suparnice i
neprijatelje, ali uspešno pomaže junacima koje voli.
11
Afrodita: kći Urana (Nebo) i morske pene, boginja lepote i ljubavi, jedno je od
najstarijih božanstava. Ona budi ljubav u srcima ljudi, ponekad uz pomoć svog sina
Erosa (ljubavna požuda).

16
 POGLAVLJE 3
ZMAJEVE OČI

E
jetovi vojnici se nisu pojavili. Gonjena znatiželjom, nekolicina
Kolhiđana došla je da izbliza vidi strance koji su stigli iz Grčke,
ali držali su se podalje od Arga. Pala je noć i argonauti spavaju.
Samo je Orfej budan. Sedeći kraj nogu kćeri hrasta koji govori,
on tiho peva prateći sebe na liri. Mesec baca sive odsjaje na brodska jedra.
Jason ne uspeva da zaspi, čak ni Orfejev glas ne može da ga umiri.
Hiljadu puta je zamislio sebe kako stoji pred Ejetovim bikovima, sam
samcat. Hiljadu puta je zamislio kako ga gaze ta čudovišta. Sutra će
poginuti. Argonauti će imati tužan zadatak da vrate njegove posmrtne
ostatke u Grčku. Licemerni Pelija biće oduševljen što se otarasio
pretendenta na presto i prirediće mu veličanstvenu sahranu. Besni bikovi
će biti poslednja slika koju će poneti sa sobom pre nego što ponovo otvori
oči na obali Stiksa12 i ugleda Harona kako mu pruža ruku da bi dobio
zlatnik, kolika je cena njegovog prelaska na onaj svet. To je njegova
poslednja noć na zemlji i Jason ne želi da je provede u snu. Silazi sa Arga i
šeta se po žalu. Orfejev glas ubrzo postaje samo udaljeni šapat. Jason se
približava Kolhu. Grad je zaronjen u tamu, ali horizont blešti zlokobnim
sjajem. Ta svetlost je neobična, kao da se povremeno rasplamsava. Jason
se naježi, mesec je nestao, oblaci su ga zaklonili.

12
Stiks ili Stiga – reka u Podzemlju

17
 „Ti odblesci dolaze od vatre koju bljuje čuvar zlatnog runa“, kaže jedan
ženski glas iza njega.
Jason se trgne i okrene, pokušava da vidi osobu koja mu se obraća.
„Zmaj nikada ne zatvara oči“, dodaje glas.
Na nekoliko koraka od sebe razaznaje sićušnu priliku umotanu u
velove, prilazi joj.
„Ko si ti?“, pita.
„Ja sam ona koja ima moć da zatvori zmajeve oči, a ti si stranac o kome
svi pričaju. Ejet je besan!“
Ona podiže veo što joj prekriva dugu crnu kosu, ali previše je mračno
da bi Jason mogao da joj vidi lice.
„Ne znam kako si me prepoznala, pošto ja tebe ne vidim“, kaže.
Ona podigne ruku ka mesecu i oblaci se raziđu.
To je neka devojka, duga tamna kosa delimično joj skriva lice, ali oči su
joj boje zlata. Dovoljan je samo jedan pogled i Jasonu se čini da ona o
njemu zna više nego što će on ikada znati. Zbunjen, gleda u stranu.
„Da li ti to upravljaš silama prirode ili su se oblaci slučajno razišli kada
si podigla ruku?“
„Misli šta god ti je volja!“
„A kako to postižeš, devojko koja odbijaš da mi kažeš svoje ime, kako
uspevaš da uspavaš strašnog čuvara zlatnog runa?“
„Pevam mu uspavanku.“
„Onda ćeš moći da mi pomogneš ako stignem do njega. Ejet se dobro
pazio da mi ne kaže ko je čuvar zlatnog runa.“
„To je zato što se plaši da ćeš ispuniti zadatke koje ti je dao!“
„O, kako da ne! To mi nije palo na pamet!“
„Ne rugaj mi se“.

18
 „Ne rugam ti se, ali ti si, izgleda, jedina osoba koja misli da sutra neću
poginuti.“
Devojka izgleda besno i Jason oseća kako ga iznenada preplavljuje
osećaj nežnosti prema toj neznanki, želi da joj dodirne šaku, ali ona
prekršta ruke kako bi ga sprečila u tome.
„Zašto hoćeš da odneseš zlatno runo u Grčku, Jasone?“
„Stric Pelija pristaje da mi vrati očev presto jedino pod tim uslovom.“
„Hoće li to i učiniti?“
„Očigledno neće morati da prekrši datu reč. Nije me ovamo poslao po
zlatno runo, već po smrt. I mislim da će dan što sviće pokazati da je bio u
pravu. Boriću se, ali šta mogu sam da učinim protiv dva besna bika i
stotinu ratnika?“
„Ja ću ti pomoći.“
„A zašto bi to uradila?“
„Koji si zločin počinio?“
„Nijedan“, odgovara Jason iznenađen.
„Zašto onda da budeš kažnjen? Tvoj cilj je ispravan.“
„Zar ti nije bolje da služiš interesima svoga kralja?“
„Ja slušam ono što mi srce kaže“, odgovara ona mirno.
„Zaista si čudna. Srce te tera da pomažeš svim strancima koji pristanu
u Kolhidi?“
„Ti si prvi i jedini.“
Pruža mu neku bočicu.
„To je čudotvorna mast, sama sam je pripremila, ona će te zaštititi od
vrelog daha bikova i podariće ti nepobedivost.“
Otvori Jasonovu šaku i spusti mu mast na dlan.
„Uzmi je, molim te.“

19
 „Ne treba mi. Mene štiti Hera.“
Devojka slegne ramenima.
„Hera te štiti? Pa gde je ona? Osvrni se oko sebe, sam si. Bogovi ti neće
priteći u pomoć. Ovde sam samo ja i nudim ti svoju pomoć. Prihvati je.“
Jason savija prste oko bočice.
Devojka se sagne i dugo traži nešto u pesku. Uzima beli kamenčić i daje
mu ga.
„Kada se ratnici ustreme na tebe, baci ovaj kamen među njih.“
„I šta će se desiti?“
„Videćeš.“
„Mast i beli kamen protiv besnih bikova i stotinu ratnika. Čini mi se da
je to prilično neravnopravan odnos snaga...“
„Treba samo da veruješ u moje moći.“
Jason se osmehne.
„Da li ti zbilja postojiš? Ko mi kaže da nisi priviđenje? Ili, još gore, da
se nećeš pretvoriti u demona? Moram da se uverim, daj mi ruku,
prekrasno priviđenje!“
Ne oklevajući, ona mu priđe i uzme njegove ruke u svoje. On od tog
dodira zadrhti, devojčine šake su tople i nežne, zlataste oči ga netremice
posmatraju.
„Učini ono što sam ti rekla i zlatno runo će biti tvoje.“
Dvoje mladih stoje dugo bez reči, ne pomerajući se, držeći se za ruke,
ne mogu da se odvoje jedno od drugog.
„Zamislimo“, izusti najzad Jason, „zamislimo da uspem uz tvoju
pomoć. Šta će čarobnica da radi kada njen narod i njen kralj shvate da ih
je izdala zbog stranca?“
„Ne znam“, prošapuće ona.
„Hoćeš li da pođeš sa mnom u Grčku?“

20
 „Ne poznaješ me, a želiš da me odvedeš u svoju zemlju...”
„Ako je tačno ono što govoriš, ne mogu te ostaviti ovde. Ejet će narediti
da te ubiju!”
Ona prsne u smeh.
„To ne može da se desi, Ejet me neće ubiti, veruj mi. Pronađi neki drugi
razlog zbog koga treba da napustim Kolhidu.”
On se takođe smeje i ubrzo kaže:
„Mogao bih da se oženim tobom.”
Na ove reći devojka se zatetura kao da ju je Jason udario. „Ozbiljno to
kažeš?”
On nežno poljubi njene ruke i zlataste oči se nakratko zatvore.
„Ne znam ko si”, prošapuće, „pojavljuješ se u trenutku kad se spremam
da umrem. Zahvaljujući tebi, ponovo imam nadu. Živeću. Povešću te sa
sobom u Grčku, obećavam ti...”
Iznenada, ona se odvaja od njega i udaljava. „Učini šta sam ti rekla”,
poslednje su njene reči, a onda nestaje.
„Koga sam to uplašio?”, pita ozbiljan glas koji Jason odlično poznaje.
Orfej ide ka njemu.
„Ko je ta devojka?”
„Ne znam, nije mi rekla svoje ime. Jesi li već dugo tu?”
„Upravo sam stigao. Nisam video da se vraćaš i zabrinuo sam se za tebe.
Čuo sam kako razgovaraš s nekim i tiho sam prišao, barem sam tako
mislio.”
„Jesi li je video, Orfeju?”, pita Jason grozničavo. „Ona je predivna! A
tek njene oči! Da si joj samo video oči!”
Orfej se smeška.
„Ma hajde, prijatelju moj, ti to znaš isto tako dobro kao i ja: noć i
opasnost su stvorene da zanesu srce.”

21
 „Zahvaljujući njoj, vratićemo se kao pobednici!”
„Ne, to će se desiti zahvaljujući tebi, Jasone. Ne znaš čak ni ko je ona.
Sutra ujutru nećeš je se više ni sećati, a i ona će tebe zaboraviti.“
„Ne verujem, Orfeju“, kaže Jason prigušenim glasom. „Ne, ne
verujem.“
Posle proročanstva kćeri hrasta koji govori, čekao je neki znak, čudo,
čekao je da se nebo otvori i Hera da oduška svom gnevu. Umesto toga, na
njegovom dlanu leže flašica i beli kamen, mlada neznanka tvrdi da je u
njima njegov spas i Jason zna da će postupiti tačno onako kako mu je
rekla.

22
 POGLAVLJE 4
ZEMLJINI RATNICI

E
jetovi vojnici skidaju amove koji prekrivaju nozdrve bikova
tučanih papaka i beže najbrže što mogu. Zveri istog trena
počinju da bljuju vatru i Jasonu se čini da mu je srce stalo.
Čudovišta ga, međutim, još nisu nanjušila i mirno idu tamo-
amo krupnim koracima. Na brežuljku iznad polja okupilo se mnoštvo,
jedni bodre stranca, drugi ga zasipaju uvredama. Jason ugleda Ejeta. Kralj
se podrugljivo smeška i pokazuje mu bradom na plug. Bikovi riknu i
gomila utihne. Jason hrabro ulazi u polje. Istog časa bikovi rignu vatru i
tlo se zapali, jara je nesnosna i obrisi postaju nejasni. Dim ga štipa za oči,
ali Jason se ne zaustavlja. Bikovi besno zagrebu zemlju papcima i ponovo
bljunu plamen. On se ugasi pred Jasonovim nogama. Svetina usklikne, a
Grk se nije ni pomerio, kao da je neosetljiv na vatru. Već sledećeg časa
bikovi se ustremljuju na Jasona, ali on ne čeka, trči im u susret. Samo tren
pre nego što ga probodu oštri rogovi, on ih uhvati i natera besne zveri da
obore glave. Bikovi se opiru, ali Jason ih čvrsto drži. Ejet viče i hrabri svoje
životinje, ali ništa ne vredi, čini se da Grk ima natprirodnu snagu. Nozdrve
bikova ubrzo dotaknu zemlju. Kao nekom čarolijom, životinje se tada
ukrute i poslušno izvršavaju sva Jasonova naređenja. On polako popušta
pritisak, bikovi podižu čelo, ali sada su pitomi, mirni. Dok ih miluje po
vratu, čuje Ejetov ljutiti glas:
„Upregni te proklete životinje i preori polje!“, naređuje mu.

23
 „Zašto si besan, Ejete?“, dovikne mu Jason. „Na kraju krajeva, zar ti ovo
ne radiš svakog jutra?“
„Požuri!“
„Prvo neka mi donesu vode!“
Orfej se iznenada stvara kraj njega i pruža mu vodu, koju on žudno
pije.
„Znao sam da će nam pomoći“, šapuće mu Jason, „ta mast je moćna...“
„Ne bi bila ni od kakve koristi na nekoj kukavici“, odgovara mu Orfej.
„Gde je? Zašto se ne pokaže?“
„Ostaje ti još jedan zadatak, Jasone, ovo nije trenutak da misliš na nju.
Ovde smo okruženi sve samim neprijateljima. Ejet je s teškom mukom
zadržao svoje ljude. Kada pobediš ratnike, pomoći ćemo ti da napustiš
polje.“
Jason upreže bikove. Zemlja je tvrda i kamenita, ali Ejetove životinje su
snažne i ubrzo se u polje čitavom dužinom usecaju široke crne brazde.
Jason tada prilazi Ejetu. Ovaj mu pruža šlem pun zmajevih zuba koje
treba da poseje. Mnoštvo okupljeno iza kralja tada se razmiče i pojavljuje
se dvoje mladih. Gomila ih pozdravlja sa mnogo poštovanja.
„Moj sin Apsirt i moja kći Medeja došli su da vide kako umireš“, kaže
Ejet. „Nemoj da ih razočaraš!“
Jason se skameni – tajanstveno priviđenje od prethodne noći stoji pred
njim. Smeten, dugo ne može da skine pogled s nje. Ona ne skreće oči. On
nakratko ponovo vidi sebe kako steže u naručju Ejetovu kćer. Apsirtov
glas ga vraća u stvarnost:
„Pa dobro, stranče, zar ja treba da posejem zmajeve zube?“
On prsne u zluradi smeh, a onda privuče k sebi mladu ženu.
„Ili možda moja sestra treba da se pobrine za to?“
Medeja se ukoči, ali Apsirt joj uhvati rukama lice.

24
 „Ove oči bacaju munje“, kaže on. „Nje se treba plašiti više nego očevih
ratnika!“
Jasona preplavljuje gnev, ali suzbija nagon koji ga tera da prkosi
Apsirtu kako ne bi ugrozio devojku.
„Da završimo s tim“, kaže Medeja.
Uzima šlem iz Ejetovih ruku i pruža ga Jasonu.
„Hajde“, dodaje Apsirt, „Sunčeva unuka je nestrpljiva!“
Jason bez reči grabi šlem i odlazi u polje. Uzima pune šake zmajevih
zuba, koje besno baca u sveže preoranu zemlju.
Čim zmajevi zubi dotaknu tlo, nestaju kao da su usisani. Zemlja u
Kolhidi je živa i deca koju će izroditi biće neumoljiva. Brazde menjaju
oblik i iz tla polako izbijaju duge drvene stabljike. Na vrhu svake je
gvozdeni pupoljak, koji se nikada neće rascvetati: šiljak koplja. Svetina
usklikne. Pojavljuju se ruke koje drže koplja, a zatim šlemovi ispod kojih
oživljavaju surova lica staklastih očiju. Kad njihova usta prvi put udahnu
vazduh, Zemljini ratnici ispuste promukli urlik. Jason je sleđen od užasa.
Dok ratnici niču, ima utisak da ga zemlja usisava, da se hrani njegovim
strahom kako bi udesetostručila snagu svoje dece. Većina ratnika je već
oslobodila ramena iz tla, snažno se koprcaju kako bi se što brže izvukli iz
zemlje. Jason se pribere. Prilazi im sa isukanim mačem, ali ne može da
napadne muškarce koji su dopola zakopani. Počinje da uzmiče, što
Kolhiđani proprate zvižducima. Ubrzo na svakom mestu gde je posejao
zmajev zub stoji muškarac pun mržnje, spreman da se bori.
Jason je sam naspram vojske Zemljinih ratnika. Uzima beli kamenčić,
koji je sakrio u pojasu, steže ga tako snažno da mu se njegove ivice zarivaju
duboko u kožu. Posmatra Medeju: devojka je bleda kao krpa, telo joj je u
grču. Oseća kako kamen u njegovoj ruci kuca, kao da drži srce neke
životinjice. Nekoliko kapi krvi iscuri iz njegove stisnute pesnice i padne
na tlo. Zemlja zadrhti i ratnici se urlajući ustreme na Jasona, kao da su

25
čekali samo taj znak. Grk visoko podiže ruku i baca ka njima okrvavljeni
kamen. On opisuje luk iznad boraca i nestaje između njih. Izgubivši
najednom zanimanje za Jasona, oni se sada otimaju o taj kamen, on je
jedino za čime žude. Ruke se pružaju, onaj koji uspe da ga dohvati biva
izgažen, neki krče sebi put pomoću koplja, ne znaju više gde je kamen,
znaju samo da moraju da pobiju svu svoju braću po oružju ako žele da ga
se dokopaju. Udaraju, seku, preskaču tela onih koji su pali, gaze utrobe
onih koji su rasporeni. Zemljini ratnici se međusobno ubijaju zbog jednog
bednog okrvavljenog oblutka.
Jason skreće pogled sa užasnog prizora i vraća mač u korice. Bojno
polje je prekriveno leševima. Zemlja ponovo zadrhti i tlo Kolhide uz
zastrašujući zvuk usisavanja uzima natrag ratnike koje je podarilo kralju
Ejetu.
Gomila kliče onome koga je samo čas ranije pljuvala.

26
 POGLAVLJE 5
U AREJEVOM GAJU

J
ason skače od radosti, zlatno runo je njegovo. Pogledom traži
Medeju, ali Apsirt je, na Ejetov znak, odvlači daleko od polja. Ona se
ne opire i pušta brata da je odvede.
Ejet podiže ruku kako bi ućutkao masu, a onda vikne: „Mogu ti reći
samo jedno, stranče. Prođi pored zidina i idi u Arejev13 gaj, tamo se nalazi
zlatno runo. Zemljine ratnike mogao si da pobediš jedino pomoću
vradžbina, ali, uveravam te, ovoga puta nikakva čarolija neće biti dovoljno
moćna: nećeš ubediti čuvara zlatnog runa, neće te pustiti da ga uzmeš.
Tvrdim ti da ćeš izdržati samo do zalaska sunca. Kad taj rok prođe, tvoj
leš i tela tvojih drugova krasiće zidine Kolha!“
Kralj se zatim povlači u pratnji svojih vojnika i svetina se razilazi. Jason
isuče mač. Istog trena dve snažne ruke spuste mu se na ramena.
„Šta to smeraš, prijatelju?“ šapne mu neko na uho. „Vrati oružje u
korice!“
„On zna, Orfeju, zna da je to njeno delo!“, kaže Jason prigušenim
glasom. „U opasnosti je!“
„Zasad ništa ne možemo da učinimo. Osim toga, ne verujem da će joj
Ejet naneti ikakvo zlo.“

13
Arej: Zevsov i Herin sin, bog rata i ubilačkog žara.

27
 Orfej uzdahne.
„Ostvarilo se proročanstvo kćeri hrasta koji govori. Teško nama! Hera
nije mogla da nam obezbedi goru saveznicu.“
„Ništa zato, Medeja će na Argu biti bezbedna.“
„Zar si izgubio razum, Jasone? Nećemo povesti tu devojku s nama. Ako
to učinimo, možemo da očekujemo samo najgore, Ejet će poslati poteru
za nama i pobiće nas sve do jednoga.“
„Ona mi je pomogla da obavim zadatke koje mi je dao Ejet, ne možemo
da je ostavimo!“
„Zlatno runo još nije naše! A što se tiče čarobnice, kasnije ćemo odlučiti
šta da radimo. Požuri, Jasone, ostalo je još malo vremena do zalaska
sunca.“
„Pa ti ne razumeš, Orfeju, da naš spas zavisi od Medeje; njena moć je
ogromna, ona će nam pomoći da se vratimo u Grčku živi i zdravi.“
„Dovde smo uspeli da stignemo bez nje.“
„Volim je, Orfeju, i ne želim da je izgubim!“
„Ejet ti neće dati svoju kćer.“
„Ja ću mu je onda uzeti!“
„To je ludost, Jasone!“
„Otići ću po zlatno runo, a onda ću ući u Ejetovu palatu i oteti Medeju.
Čekajte me na Argu. Ako se ne vratim kad padne noć, isplovite bez mene.“
„To ne dolazi u obzir. Nećemo te ostaviti!“
„Uradite ono što vam kažem!“
„To je ludost! Saslušaj me, Jasone!“
Ali Jason okrene leđa Orfeju i pođe putem koji vodi do Arejevog gaja.

28
Ogromno drveće zaklanja nebo, šuma je mračna i vlažna. To mesto deluje
zlokobno, tiho je i, začudo, nijedna ptica ne cvrkuće. Jason ne zna gde
treba da traži. Izvesno vreme tumara naokolo, pokušava da pronađe neki
znak koji bi mu pokazao da ide u dobrom smeru. Blagi povetarac zanjiše
grane i Jasonu se iznenada učini da je zlatasta munja pogodila drveće.
Isuče mač i nastavi bešumnim korakom. Šuma postaje sve gušća, ali
drveće je sve bleštavije, okruženo istim zlatastim sjajem. Svetlost postaje
bezmalo zaslepljujuća i Jason se odjednom nađe pred zlatnim runom.
Ispruži ruku. Njegov blesak je tako snažan da Jason vidi vene na svojoj
šaci, koja je postala prozračna, vidi sitne plave krvne sudove. U trenutku
kada se sprema da dotakne runo, čuje oštar zvižduk iza sebe, nešto
neljudsko od čega mu se ledi krv u žilama. Polako se okreće: stvorenje
nesrazmerno velikih krila, tela prekrivenog krljuštima i čudovišne glave
na kojoj sijaju dva žuta oka kao u zmije, besno ga posmatra. Jason podiže
mač. Stvorenje preteći šišti i Jason vidi kako se iz čeljusti sa oštrim
očnjacima pomalja crn, rašljast jezik.
„Ne čini to, Jasone“, kaže Medejin glas. „Ne mrdaj!“
Jason se ukopa u mestu. Čuvši Medejin glas, stvorenje se takođe
skameni. Medeja je na nekoliko metara od zmaja. Peva umilnim glasom
dok mu polako prilazi. Arejevim gajem odjekuje tugovanka, od koje se
Jason nehotice naježi. Zmaj njiše glavu i žute oči se zatvaraju. Medeja ne
prestaje da peva. Priđe još bliže čudovištu i izlomi neku grančicu iznad
njegove glave. Iz stabljike iscuri nekoliko kapi soka, koji zalepi zmajeve
kapke. Medeja i dalje peva i Jason na tren zatvara oči, pesma postaje
veselija i milozvučnija, ali njemu se čini da čuje kako Orfejev glas, koji
odjekuje u kontrapunktu, kaže: „Ludost je to što činiš“. Pesma iznenada
utihne.
„Spava“, prošapuće Medeja. „Pogledaj me.“
Jason otvara oči, Medeja miluje zmaja po vratu.
„Kako da ti se odužim?“ pita je. „Opet si mi spasla život.“

29
 Hteo bi da je zagrli, ali se ne usuđuje, mlada žena mu deluje daleko, kao
da je odvojena od same sebe.
„Čuvar zlatnog runa nije obavio svoju dužnost“, kaže ona, „zaspao je.
Mogla bih da ga ubijem. Hoćeš li da ga ubijem umesto tebe?“
„Nema potrebe“, odgovara Jason zbunjeno.
„Hoćeš sam da ga ubiješ? To bi ti pričinilo zadovoljstvo?“
„Bezopasan je. Kako si uspela da pobegneš iz palate?“
„Ni moj brat ni moj otac ne mogu me sprečiti da idem kuda hoću.“
„Treba da krenemo, Ejet će poslati svoje ljude za nama. Ideš li sa
mnom?“
Ona zadrhti.
„Pašće noć...“
Jason joj priđe, uhvati ruku kojom je milovala zmaja.
„Oženiću se tobom, obećavam ti. Zar mi ne veruješ?“
„Od dana kada sam te prvi put videla u očevoj palati, svoje moći sam
koristila isključivo u cilju izdaje. To sam činila bez stida i tuge, uradila sam
to zato što te volim, Jasone.“
„Prošle noći si pobegla i ja od tada nisam prestajao da mislim na tebe...“
„Brinućeš o meni? Uvek ćeš me voleti?“
Jason privija mladu ženu uza se.
„Zlatno runo je sada moje zahvaljujući tebi i otići ću zajedno sa tobom
da tražim od Pelije presto koji mi pripada.“
„A šta ako odbije da ti ga vrati?“
„Vidi šta smo uspeli da učinimo. Sve dok budemo bili zajedno, niko
neće moći da nam se suprostavi. Navešću te da zaboraviš ono što
napuštaš.“
„Šta napuštam?“ prošapuće Medeja.

30
Na Argu Linkej pogledom pretražuje horizont. Njegove oči sokolove
iznenada opaze slabu svetlost koja se kreće i brzo prilazi brodu.
„Vidim ga!“, dovikne argonautima. „Nosi zlatno runo! Možemo da se
vratimo kući!“
Na Argu odjekne žagor.
„Spremimo se da isplovimo čim nam se pridruži.“
„Je li sam?“, pita Orfej nestrpljivo.
„Nije“, odgovara Linkej. „Ejetova kći trči kraj njega.“

31
 II DEO

JOLK

POGLAVLJE 6
STARICA

P
utujući trgovci stoje u dugom redu ispred bedema Jolka. Pelijini
vojnici nikome ne dozvoljavaju da uđe u grad. Peliju je strah,
Esonov sin se vratio. Kažu da je tamo, u Kolhidi, Jason uzeo
zlatno runo i oženio se nekom varvarkom.14 Kažu da je varvarka
čarobnica strahovitih moći i kraljeva kći. Ona je pomogla Jasonu da se
domogne zlatnog runa. Ulice Jolka bruje o podvizima argonauta i svi se u
potaji raduju povratku junaka. Bez gubitaka i oštećenja prošli su moreuz
sa Scilom i Haribdom,15 odoleli sirenama koje su ih vukle ka šiljatim

14
Varvarin: naziv koji su Grci davali onima koji su govorili nekim drugim jezikom, a ne
grčkim, i koji, samim tim, nisu pripadali njihovoj civilizaciji (po njima, jedinoj dostojnoj
tog imena).
15 Haribda, Scila i sirene: morska čudovišta. Haribda je gutala more i lađe, a onda ih je u
redovnim razmacima izbacivala iz sebe; šestoglavo čudovište Scila, udaljeno na domet
strele od Haribde, proždiralo je moreplovce koje bi uspelo da ulovi. Kroz taj prolaz
(Mesinski tesnac?) bilo je nemoguće proći bez žrtava. Sirene, koje imaju glavu žene i telo
ptice, opčinjavaju svojom pesmom mornare, koji se onda nasuču na njihovo ostrvo, gde
umiru. Ova stvorenja pokazuju koliko su se Grci plašili mora. Njih su sretali veliki mitski

32
hridima što okružuju njihovo ostrvo. Čarobnica je na Kritu pobedila Tala,
izvukavši klin što je zatvarao jedinu venu bronzanog diva. Čim se iskrcao,
Jason je krenuo u Jolk. Dolazi po ono što mu pripada. Uprkos datoj reći,
Pelija je naredio da se grad zatvori, Jason neće vladati.
Trgovci su besni, neki pokušavaju da uđu na silu, vojnici ih potiskuju.
Neka starica na mazgi izdvaja se iz grupe trgovaca i mirno kreće ka
jednom mladom vojniku ispred gradske kapije.
„Šta se dešava?“, pita kad stigne do njega.
„Kralj je naredio da se grad zatvori. Niko ne sme da uđe“, odgovara
mladić.
Starica se smeška, ostao joj je još samo jedan zub.
„Čak ni starci?“, pita ona. „Pa kako bih ja mogla da naudim kralju? Ne
mogu čak ni da hodam bez štapa!“
Mladi vojnik ne može da odvoji oči od staričinih krezubih usta. Ona
gubi strpljenje.
„A od čega ću da živim ako ne mogu da prodam svoje mirisne trave i
lekovite masti?“
„Strahuje se“, kaže on, „da će Jason pokušati da uđe u Jolk na prevaru.“
„Ja ne znam ko ti je taj Jason“, odgovara starica, „ali možda hoćeš da
raspolutiš moju mazgu mačem kako bi se uverio da se on ne skriva u njoj?“
Nekolicina trgovaca prsne u smeh.
„Pusti je da prođe! Zar nemaš i ti babu?“, vikne jedan od njih.
Vojnik okleva; ona je bezopasna, zašto je ne bi pustio da uđe, zar u tome
može biti nečeg lošeg? U isti mah, u toj starici ima nečeg čudnog, mladi
vojnik uzalud posmatra njeno zborano lice, ne uspeva da otkrije šta mu to
smeta.

putnici: argonauti tokom svoje plovidbe (prve, po Grcima) i Odisej tokom svoje
„odiseje“.

33
 „Šta ćeš mi dati ako te pustim da uđeš?“, pita da bi dobio na vremenu.
Starica kopa po jednoj od svojih korpi i pruža mu neku bočicu.
„Ovde imam“, kaže lukavo, „mast od koje će ti možda porasti brada.“
Mladi vojnik odbija bočicu pocrvenevši.
„Uđi“, kaže brzo, „ulazi!“
Starica prolazi kroz gradsku kapiju, on je prati pogledom i vidi kako
ide uličicama Jolka. Kad je nestala, mladi vojnik shvata šta mu je smetalo:
njegova baba je seda, a kosa starice na mazgi crna je kao ugalj.

Pijaca se održava na trgu u samom centru grada. Na istom mestu uzdiže

se i palata kralja Pelije. Vojnici nadgledaju prilaze, razdražljivi su i grubo
guraju ljude koji se previše približe.
Starica polako sjaše. Stanovnici Jolka se tiskaju oko malobrojnih
trgovaca koji su uspeli da uđu u grad. Ona počinje da odvezuje korpe na
mazginim sapima. Njen sused, neki prodavač tkanina, posmatra je neko
vreme šta radi.
„Te korpe deluju prilično teško za tebe. Hoćeš li da ti pomognem?“,
pita on ljubazno.
„Hvala ti“, odgovara ona, „ali moje trave su lake poput vazduha koji
udišeš.“
„A čemu služe?“
Starica se nasmeši.
„Možda mogu da vrate mladost...“
„Zašto ih onda ne isprobaš na sebi?“
„Ko ti kaže da ih ne koristim?“
Ona se nagne prema trgovcu tkaninama i prošapuće mu na uho:
„Ja imam hiljadu godina.“

34
 On prsne u smeh. Dve mlade žene u skupocenim haljinama posmatraju
ovaj prizor sa prozora palate. Trgovac tkaninama ih pozdravi sa
uvažavanjem, starica ponovi njegove pokrete, a one u znak odgovora
nehajno mahnu rukom.
„Ko su te mlade žene?“, upita starica.
„Evadna i Pelopija, Pelijine kćeri“, odgovara čovek.
„Zašto nas gledaju?“
„Kraljeve kćeri se dosađuju, mi smo im jedina razonoda.“
Devojke se sklone s prozora. Ubrzo se vrata palate otvore, one izađu
okružene vojnicima i zapute se ka trgovcu tkaninama i starici. Kraljeve
kćeri toliko liče jedna na drugu da bi ih bilo nemoguće razlikovati da nisu
različito obučene i nemaju različite frizure. Ona čija je kosa upletena u
kikice obrati se starici:
„Sestra i ja te prvi put vidimo ovde... Šta prodaješ?“
Pre nego što starica uspe da odgovori, trgovac, željan da ugodi
kraljevim kćerima, ponosno uzvikne:
„Čudotvorne trave!“
Devojke razrogače oči.
„Je li to istina?“ pita ozbiljno ona čija je kosa začešljana u punđu na
potiljku.
Ali trgovac tkaninama se žurno udaljava, neko se zanima za njegovu
robu.
Kraljeve kćeri prilaze staričinim korpama, umiru od želje da vide šta je
u njima.
„Jesu li tvoje trave zaista čudotvorne?“
„Neke od mojih trava ublažavaju bolove, a neke uspavljuju“, odgovara
starica. „Moglo bi se, dakle, reći da imaju čudotvorno dejstvo za onoga ko

35
pati od bolova ili nesanice. Ne znam kako bih mogla da vam pomognem,
vi ste tako mlade, ne patite od tegoba koje tište ljude mojih godina...“
„Naš otac...“, zausti devojka s punđom.
„Ćuti!“, ukori je druga. „Ne poznajemo ovu ženu!“
Starica im se blagonaklono nasmeši.
„Zar ne vidiš da bi mogla da nam pomogne?“, navaljuje devojka s
punđom. „Bogovi je šalju!“
Ne obraćajući više pažnju na sestru, ona uzima staricu pod ruku.
„Zovem se Pelopija, a ovo je moja sestra Evadna. Naš otac Pelija je
bolešljiv, pritisle su ga godine, kljast je od bolova i gotovo stalno je u
postelji. Sigurno znaš da Jason želi silom da se domogne prestola, grad je
pod opsadom...“
„Da, zaista, jedva sam uspela da uđem.“
„Kad bi se našem ocu barem malo vratila životna snaga!“
Mlada žena s punđom usplahireno krši ruke.
„Možda postoji lek“, kaže starica. „Ali moramo da radimo u najvećoj
tajnosti.“

36
 POGLAVLJE 7
ČUDO

O
daje Pelijinih kćeri odzvanjaju od blejanja ovna.
Starica mu je vezala noge. Nagnuta nad bakarni kotao,
ubacuje u njega tajanstveno korenje, prah i trave koje vadi iz
svojih korpi. Onda raspaljuje vatru i na površini kotla
pojavljuje se sivkasta pena.
„Požuri“, kaže Pelopija usplahirenim glasom. „Neko bi mogao da
naiđe.“
Odškrine vrata i pogleda u hodnik.
Njena sestra ne kaže ni reč, ali spremna je da pozove stražare ukoliko
nešto pođe naopako. Brine je ova starica: mrmlja vradžbine i upravo je
ubacila u kotao nešto čudno i krvavo, srce ili možda creva neke životinje.
Miris koji se širi iz mešavine i koji je do maločas Pelijinim kćerima bio
prijatan, postaje nepodnošljiv.
Ovan se koprca, pokušava da se oslobodi konopca.
„Nećeš mu naneti nikakvo zlo?“, pita zabrinuto Evadna.
„Naravno da neću“, odgovara starica.
Ona vadi nož iz jedne korpe, hvata ovna za rogove i brzim potezom mu
prereže gušu. Pelijine kćeri užasnuto kriknu i obe prinesu ruke vratu kao
da očekuju da na njemu napipaju zjapeću ranu. Pošto je iskrvarila,

37
životinja se skljoka na zemlju, telo joj se grči. Starica sakuplja još toplu
ovnovu krv, a zatim je dodaje sastojcima koji ključaju u kotlu. Pena postaje
crvenkasta. Užasnute, dve sestre polako uzmiču ka vratima.
„I dalje želite da vam se otac podmladi?“, pita starica.
Ali Pelijine kćeri su skamenjene i neme. Posmatraju lešinu i staricu
umrljanu ovnujskom krvlju.
„Zar je takvo čudo moguće?“, uspeva da pita Pelopija bezbojnim
glasom.
Evadna samo što se ne onesvesti.
„Imajte poverenja u mene“, promrmlja starica.
Ona uzima štap od maslinovog drveta i njime meša sastojke u kotlu.
Istog trena granu prekriju lišće i plodovi.
Zapanjene, Pelopija i Evadna priđu starici i zgrabe maslinovu granu.
„Ali ovo drvo je maločas bilo mrtvo?“
„Hoćete li mi sada pomoći da ubacim ovna u kotao?“
Ne oklevajući više, Evadna i Pelopija podignu životinju i ubace je u
kotao, u kome ona istog trena nestane.
Pelijine kćeri se nagnu nad kotao. Para koja iz njega izlazi poprima
obrise njihovih lica.
„Šta će se desiti?“, pita Evadna.
Odgovara joj bojažljivo blejanje.
Ne plašeći se opekotina, starica zaranja ruku u vrelu tečnost i, pred
zapanjenim očima kraljevih kćeri, iz nje vadi lopticu belog krzna. To je
živo jagnje. Ona ga obriše i nežno spusti na pod, ali se ono jedva drži na
nogama i tetura se.
„Traži mleko, a ja nemam moć da mu vratim majku, moraćete vas dve
da ga hranite.“
Pelopija se saginje i uzima drhtavo jagnje u naručje.

38
 „Ovo je čudo! Ne mogu da verujem!“
Ona pruža jagnje sestri smejući se.
„Ovo moramo smesta da pokažemo ocu.“
„Ne“, kaže starica grubo. „Nipošto!“
„Ali“, začudi se Pelopija, „kad vidi šta si kadra da učiniš, neće se
predomišljati. Kosa mu je seda, jedva stoji na nogama, nema više snage da
drži mač, a zahvaljujući tvojoj magiji...“
„Ne“, ponovi starica.
Izgleda besno, gasi vatru i žurno pakuje stvari u korpe.
„Maločas si rekla da ćeš nam pomoći!“, pobuni se Pelopija.
„Nedostaje vam neophodna čvrstina. Kad sam zaklala ovna, htele ste
da pozovete stražare.“
„Nismo znale da ćeš ga podmladiti“, odvrati joj Evadna. „Videle smo
kako ubacuješ sve te grozote u kotao, uplašile smo se... Oprosti nam!
Učinićemo sve što tražiš.“
„Da bih pomogla Peliji, potrebna mi je njegova krv“, kaže starica.
„Zar ne možemo da upotrebimo mešavinu koju si pripremila od
ovnove krvi?“, pita Pelopija.
„Pogledaj mi ruke“, odgovara joj starica, „izborane su i krive, a vene su
mi tvrde kao da su od drveta, iako sam ih uronila u kotao. Samo Pelijina
krv može da podmladi Peliju.“
„Treba da mu pokažemo jagnje“, odvaži se Evadna.
„I zamolite ga da zaseče vene?“, pita je starica podrugljivo.
Pelijine kćeri se naježe.
„U pravu si“, složi se Evadna. „Nikada neće pristati. Muškarci ne veruju
u ovakva čuda. Čak smo i mi poverovale tek kada smo videle da je
maslinova grana prolistala...“

39
 „Pa onda?“, prekida je Pelopija. „Naš otac neće saznati da postoji
sredstvo koje može da ga podmladi?“
Evadna uzdahne.
„Nažalost, sestro...“
„Pa ipak...“, kaže usplahireno Pelopija. „Ne mogu da se pomirim s tim!
Bogovi su mi svedoci, maločas smo prisustvovale čudu. Moramo pomoći
ocu i protiv njegove volje.“
„Ali, Pelopija, shvataš li šta ćemo morati da učinimo? Postoji samo
jedan način da mu uzmemo krv! Možeš li zamisliti sebe kako ocu zasecaš
vene?“
„Sačekaćemo da zaspi, neće ni primetiti.“
„Strašno!“
„Pogledaj to jagnje, Evadna, i seti se našeg oca. Mladost! Eto šta
možemo da mu podarimo! Može li jedna kći zamisliti bolji poklon za oca
koga nežno voli?“
„Ne znam više šta da mislim...“
„Moramo da budemo jake, moramo da prevaziđemo gnušanje. Zar ne
bi volela da vidiš kako nestaje breme godina zbog koga naš otac hoda
pogrbljen? Zar ćeš me pustiti da sama uđem u njegovu sobu i zamahnem
bodežom...“
„Ćuti, preklinjem te! Pomoći ću ti, sestro, pomoći ću ti uprkos strahu,
uprkos zebnjama!“
Starica na kraju pristane.
„Hrabre ste i vaše reči me pogađaju pravo u srce. Računajte na mene,
pomoći ću vam.“

40
 POGLAVLJE 8
KRALJ PELIJA SPAVA?

K
ralju Peliji san ne dolazi na oči, kosti ga bole, srce mu snažno
udara, u ušima mu neprestano zvoni, a oči mu više ne
prikazuju pravu sliku sveta. Oko njega je sve zamagljeno,
ljude i stvari može da razazna tek kada ih pogleda izbliza.
Pelijine oči pretražuju večnu maglu iz koje katkad izrone poznata lica.
Maločas, za vreme obeda tokom koga nije ništa okusio pošto je izgubio
apetit, goste za stolom mogao je da prepozna samo na osnovu njihovih
glasova. Njegove kćeri, koje ga obično razgaljuju bezbrižnim ćaskanjem,
bile su neobično tihe, jedva da su razmenile koju reč. Evadna i Pelopija su
se vrlo brzo povukle u svoje odaje.
Sigurno se sekiraju, sluti Pelija, zbog prokletog Jasona, njegovog
sinovca. Zbog Jasona, koji je preživeo pohod u Kolhidu. Kralj Ejet nije,
znači, tako surov kako se priča? Zbog Jasona, koji je opsednut željom za
vlašću i traži presto. Varvarka, njegova žena, želi da postane kraljica. Neki
čak pričaju da je rođenim rukama ubila brata kako bi argonauti mogli da
pobegnu. Sigurno podstiče Jasona da se okrene protiv sopstvene porodice.
Ta žena nema nikakva prava, ona nije Grkinja i naslednici koje će roditi
Jasonu neće moći da sednu na presto. U svakom slučaju, kraljevstvo
Tesalija pripada Peliji, dobio ga je od Esona, svoga brata! Osim ako... osim
ako ga Pelija nije silom oteo... Ne seća se, glava mu je prazna, ne može da
se seti... Da, tako je, Eson je mrtav i Pelija je zauzeo njegovo mesto... Ali

41
od čega je Eson umro? Pelija uzdiše i pluća mu gore kao da je Hefest16 u
njima postavio svoje kovačnice. U svakom slučaju, to više nije važno, to je
prošlost, sada vlada Pelija, a kasnije će vladati njegov najstariji sin Akast.
Mora da se otarasi Jasona. Kralj zatvara oči, možda će tako san ipak doći.
Nešto zadrhti kraj stopala ostarelog kralja. On s teškom mukom
pomeri noge. Čuje šum koraka u hodniku, neko šapuće, sigurno sluškinje
njegovih kćeri, pošto su njihove odaje tik uz njegove. Kako su dosadne te
sluškinje! Zar ne umeju da budu tihe? Nešto mu gmiže po butini. Pelija
pretrne i otvori oči. Vatra se ugasila i u prostoriji je mrak. Na jedvite jade
podiže glavu. Nešto mu je na slabini, nešto meko i lako, brzo se kreće u
malim skokovima. Pelija se ugrize za usnu da ne bi vrisnuo. Zmija! To je
zmija! To stvorenje mu okrzne trbuh i već mu je na grudima. Jedna
cepanica, skoro izgorela, iznenada se razbukti. Na svetlosti vatre, koja se
ponovo nakratko rasplamsala, Pelija shvati da je njegov posetilac mali
zeleni gušter zlatastih očiju. Odahne. Životinjica se ukopala u mestu i
posmatra kralja mrdajući majušnim rašljastim jezikom. Pelija se osmehne,
malo je nedostajalo da pozove stražare! Upomoć, hrabri ratnici, gušter
vam je napao kralja! Gušter, kakva neobična poseta...
Pelija se trudi da ostane nepomičan kako ne bi uplašio gmizavca, grudi
mu se podižu u ritmu disanja, ali čini se da životinjici to prija.
„Odakle dolaziš?“ prošapuće Pelija. „Šta si danas video?“
Kralj nežno dune u guštera i životinjica nagne glavu na jednu stranu.
Pelija zažmuri.
„Sunce? Video si sunce...“ nastavi blagim glasom Pelija. „Ah, mene ono
više ne greje... Sâm sam i tvoja poseta mi pričinjava zadovoljstvo, večeras
sam tako umoran i razmišljao sam o Esonu, svom bratu... Tebi to mogu

16
Hefest: Herin i Zevsov sin. On je bog vatre i kovačke veštine, zanata i umetnosti. Može
da udahne život predmetima. On je iskovao oružje najvećih junaka, kao što su Grk Ahil
ili Trojanac Eneja.

42
da priznam, želeo sam Jolk i zato sam morao da ga se otarasim. Eto, to
sam učinio. Ne sećam se samog zločina, ali nikada neću zaboraviti dan
kada sam zauzeo njegovo mesto. Bogovi su dozvolili da sednem na presto
Tesalije... Vladao sam mnogo godina... Na nesreću, bogovi su takođe hteli
da moj brat ima sina... I Jason sada hoće da mi oduzme ono što mi je bilo
dato... Zašto? Sigurno postoji neki razlog... Mora da postoji razlog, ali ja
ne mogu da dokučim koji... To nema smisla... Besmisleno je koliko i gušter
u kraljevoj postelji...“
Pelija se smeška sam za sebe i čini mu se da oseća blagi dah na licu.
„Oče“, kaže Pelopijin glas.
„Oh, oče“, dodaje Evadnin glas.
Zvuči kao lelek. Pelija spava, Pelija je zaspao, bogovi su se smilovali i
poslali mu san, njegove kćeri su kraj njega, njihov glas ga uljuljkuje i
ublažava mu patnje.
Iznenada ostaje bez daha i oštar bol mu probode grudi. Pelija zakrklja
i zgrči se. Oči mu se otvaraju i protiv njegove volje. Prekriven je krvlju,
njegove kćeri stoje iznad njega, neko je pokušao da ga ubije. Pelija pruža
drhtavu ruku ka svojoj deci.
„Shvatićeš“, grca Evadna, „shvatićeš...“
„Ne sekiraj se, oče, starica će nam pomoći“, kaže Pelopija.
Deluje smirenije od svoje sestre, ali pogled joj je izbezumljen. Pelija ne
shvata zašto u rukama drži okrvavljeni bodež.
Gleda oko sebe? Gde se skriva gušter? Smogne snage da se osmehne
kćerima. Vid mu nije više dobar, magla se zgusnula, ali Pelija je siguran da
su u prostoriji samo on i njegove kćeri.
„Koja starica?“ pita u jednom dahu pre nego što umre.

43
 POGLAVLJE 9
AKASTOV GNEV

J
ason se prene iz sna, Medeja se upravo uvukla u postelju i legla kraj
njega. Soba je mračna, dan tek sviće. Nežno je zagrli.
„Jesi li uspela da uđeš u Jolk?“, pita je.
„Učinila sam mnogo više od toga“, odgovara Medeja. „Tvoj otac je
osvećen.“
„Pelija je mrtav?“
„Da, i ja sam bila kraj njega u trenutku kada je izdahnuo.“
„Sve mi ispričaj!“
„Bilo je lako. Pelijine kćeri su lakoverne i brzo sam ih ubedila da urade
upravo ono što smo hteli. Akast je naredio da se otvore gradske kapije.
Slobodno možeš da uđeš u grad kad god želiš, niko te neće sprečiti.“
„Oh, Medejo, kako da ti zahvalim?“
„Dovoljno je da zatražiš i ja ću ispuniti svaku tvoju želju.“ Miluje mu
čelo, šaka joj je vrela.
„Brišem tužne misli zbog kojih ti je lice ponekad natmureno. Ja živim
kroz tebe i za tebe, Jasone. Tvoja sam supruga i tvoja senka.“

Jason je sada drugi put u Jolku. Prvi put je bio sâm i Pelijini podanici su
znatiželjno gledali tog stranca s jednom sandalom koji se zaputio ka palati.

44
Svi su znali da je proročište svojevremeno predvidelo njihovom vladaru
da će mu muškarac sa jednom sandalom preoteti presto. Šta će Pelija
preduzeti? Kralj je uspeo da sakrije strah i otarasio se pretendenta na
presto tako što ga je poslao na drugi kraj sveta. Bio je siguran da Jasona
šalje u Podzemlje da tamo traži presto ako hoće.
Sa vrha Olimpa17 Hera posmatra onoga koji joj je nekada pomogao da
pređe nabujalu reku. Jasonu, razume se, tada nije bilo ni nakraj pameti da
u naručju drži razdražljivu Zevsovu suprugu, ali to je bilo neophodno
lukavstvo, pošto je, noseći boginju, Jason izgubio jednu sandalu. Bio je to
dokaz da je proročište najavilo njega. Hera otada štiti Jasona. Zbog njega
je čak tražila Afroditinu pomoć. Zar je moguće da su boginje pogrešile
kada su Jasonu izabrale saveznicu? Da Eros nije odapeo strelu u previše
ushićeno srce? Hera okreće leđa smrtniku koji je do tada uživao njenu
milost, rešila je da se ne meša, prepustiće Jasona njegovoj sudbini.
Grad deluje pusto dok Jason i Medeja idu njegovim ulicama.
Malobrojni prolaznici gledaju ih sa strahom i obaraju glavu. Pelija nije bio
omiljen, ali niko ne zaslužuje tako surovu smrt, a nije isključeno da su u
nju umešani i Jasonovi prsti. Šuška se da je njegova žena, čarobnica što
uzdignute glave korača kraj njega, juče bila u Jolku.

Jason i Medeja ulaze u palatu. Vojnici ih prate do prestone dvorane. Akast

bezizraznog lica posmatra Jasona i Medeju kako mu prilaze. Ramena su
mu pognuta, kao da je ostario preko noći. Namerno ne obraćajući pažnju
na Medeju, gnevno odmeri Jasona: „Šta ćeš ti ovde? Nisi dobrodošao!
Pripremamo sahranu moga oca. Moje sestre su jutros napustile grad.
Proterao sam ih. Želim da i ti, Jasone, iz ovih stopa odeš iz Jolka!“

17
Olimp: najviša grčka planina (2917 m), čiji vrh često skrivaju oblaci. Tu borave bogovi
drugog i trećeg pokolenja, ili Olimpljani, čiji je kralj – Zevs – nametnuo univerzumu
postojeći poredak.

45
 „Presto pripada meni“, odgovara Jason odlučno. „Pre nego što ga je
Pelija prigrabio, na njemu je sedeo moj otac Eson. Moramo da se
pridržavamo zakona.“
„Nećeš valjda ti da mi pričaš o zakonu, Jasone! Kako su bogovi dozvolili
takvo zverstvo?“
„Bogovi ne vole ubice, a Pelija je ubio moga oca! Bogovi su napustili
tvoju porodicu, Akaste!“
„Napustiće i tebe, Jasone, uveravam te!“
„Tvog oca su ubile tvoje sestre, te bezumne nesrećnice!“
„Bezumnost mojih sestara sastoji se jedino u njihovoj lakovernosti.
Neka stara veštica im je obećala drugu mladost za oca koga su beskrajno
volele. Da, moje sestre su poludele, ali od očaja!“
Pošto Jason želi da ga prekine, Akast podiže ruku koja podrhtava od
suzdržanog gneva.
„Kako ste mogli da smislite takvu kaznu? Ti i ta žena kraj tebe, vi ste
zločinci!“
Jason prinosi ruku maču.
„Nateraću te da povučeš te laži!“
„Ostavi oružje ili nećeš živ izaći odavde! Reci mi, Jasone, ko je osim
tebe želeo presto?“
„Moj jedini zločin sastoji se u tome što sam doneo iz Kolhide ono što
je Pelija tražio od mene: zlatno runo. Tvoj otac je prekršio obećanje. I kako
sam nagrađen za to? Moram da bežim iz svoje rodne Tesalije. Kraljev sin
je proterao kraljevog sina. Koji od nas dvojice ima više prava na presto?
Zar ti misliš da sin jednog ubice treba da vlada? Jer ti si sin ubice, Akaste!
Eto šta si ti!“

46
 „Ono što je moj otac učinio izbrisala je njegova sramotna smrt. Tebi
ostaje da je okaješ! Odlazi, Jasone, gadi mi se da te gledam! Moji vojnici će
vas otpratiti do gradskih kapija.“
I Akast se povlači, ostavljajući Jasona i Medeju same.
„Doneo sam zlatno runo“, mrmlja Jason, „i to je trebalo da označi kraj
svih naših muka. Mesto mi je ovde, ali i dalje moramo da bežimo. Zašto
ne mogu da dobijem ono što najviše želim na svetu?“
Medeja ga pomazi po licu kako bi ga smirila.
„Meni je Grčka utočište i nije mi mnogo važno gde živimo sve dok sam
s tobom. Čekam dete, Jasone...“
Jason stegne Medeju u naručje.
„Beskrajno sam srećan zbog toga.“
A onda uzdahne:
„Nemam, nažalost, šta da mu ponudim, ni dom, ni kraljevstvo...
Hoćemo li ikada pronaći mir?“
„Rodiću ti još dece. Eto kako ćemo pronaći mir. Gledaćemo svoju decu
kako postaju ljudi.“

47
 III DEO

KORINT

POGLAVLJE 10
GLAUKINO VENČANJE

U
Korintu se razdanjuje. Svetlost se uvlači u ulice i šara po
belim zidovima. Ubrzo su sve kuće obasjane zracima zvezde
što se rađa, grad plamti. Najviše zgrade bacaju pravougaone
senke na tlo. Medeja zadovoljno posmatra kako se Korint
budi. Sunce ulazi u odaje, tek sviće i zraci polako zagrevaju kamen koji je
noć ohladila. Svetlost će uskoro postati zaslepljujuća, a vazduh sparan, što
će primorati ljude da ostanu kod kuće. Medeja će se tada pridružiti Feretu
i Mermeru, svojim sinovima. Napolju će se činiti da je život stao, ali to će
biti samo privid, zidovi će zakloniti od pogleda majku i njena dva sina u
miru njihovog doma. Feret nema više obline bebe, sada je to živahan i
znatiželjan dečkić, dok je Mermer tek nedavno prohodao i počinje da
izgovara prve reći. Deca imaju zlataste oči na majku. Kada dan još više
odmakne, a sunce počne da zalazi, grad će se probuditi iz obamrlosti i
Medeja će se tada pridružiti Jasonu. Sve njene noći posvećene su Jasonu,
kao što je danju sve njene misli vode do njega. Ne može da joj umakne,
nalazi ga čak i u crtama njihove dece. Još jedan dan, isti kao svi ostali koje

48
je provela ovde otkako su pobegli iz Tesalije, još jedan dan tokom koga će
želeti samo da i sutrašnji bude sličan jučerašnjem.
Medeja još jednom pogleda grad, a onda se okrene. I poskoči. Mislila
je da je sama, ali Jason je tu, na nekoliko koraka od nje. Stoji nepomično,
ruku pruženih pored tela, i posmatra stvari oko sebe kao da ih vidi prvi
put.
„Nisi u palati?“, pita ona iznenađeno.
„Ovde sam.“
„Čudno se ponašaš. Naravno da si ovde i srećna sam zbog toga.”
Medeja uzdahne.
„Opet sam se probudila sama, to se prečesto ponavlja u poslednje
vreme.“
Krene ka njemu, ali on je zaustavi pokretom ruke.
„Šta se dešava, Jasone?“
„Ne znam kako to da ti saopštim.“
„Šta da mi saopštiš?“, pita Medeja zainteresovano.
„Delovaće ti surovo..
„Šta se dešava, Jasone? Samo se jednoga plašim otkako smo stigli: da će
nas Kreont oterati. Je li to? Dojadili smo mu?“
„Ne, nije to, kralj je i dalje isto onako blagonaklon prema nama kao
kada nas je primio.“
„Hoćeš li mi konačno reći šta te muči?“
„Hoćeš li moći da razumeš?“
Čini se da je Jasonu krajnje nelagodno i Medeja ima utisak da se ponaša
kao da nije pod rođenim krovom.
„Ne, sigurno nećeš razumeti“, uzdahne on.

49
 I pre nego što ona uspe bilo šta da odgovori, on žurno izađe iz
prostorije. Iako vrelina u talasima ulazi kroz prozor, Medeja se naježi.
Ubrzo dolazi Feretova i Mermerova dojkinja. Teja je krotka i prijatna
žena i Medeja joj katkad otvara svoje srce.
„Mališani su već ustali i traže te“, kaže dojkinja sa smeškom.
„Dobro“, odgovara Medeja, „otići ću da ih vidim.“
Dojkinja se sprema da izađe kada je Medeja pozove.
„Ima li nešto što ja ne znam?“, pita je.
„Ne... ne shvatam šta...“
„Odgovori mi, Tejo! Ima li nešto što jedino ja ne znam?“
„Ne slušam budalaštine koje pričaju sluškinje.“
„Ako ih ne slušaš, znači da ima nešto!“
Dojkinja obara oči.
„Da, naravno“, kaže ona.
„Ti poznaješ sve sluškinje u palati“, nastavlja Medeja. „Kreont nam je
ponudio gostoprimstvo, ali mene retko pozivaju u palatu. Jason tamo
uvek odlazi sam, meni nije pošlo za rukom da steknem kraljevu
naklonost...“
„Svašta se priča! Ne treba svemu pridavati značaj!“
„Hajde, Tejo...“
Gospodaričine oči je odmeravaju od glave do pete i dojkinja oseća kako
u njoj raste nerazumni strah. Naravno, pričaju se svakakve budalaštine,
recimo da je Medeja strašna čarobnica. Ali kako da poveruje u to? Medeja
je uvek tako dobra i blaga.
„Sluškinje pričaju“, promuca dojkinja, „da se Kreontova kći udaje.“
Medeja konačno skine pogled s nje i Teja, kojoj je laknulo, uspeva da
dođe do daha.

50
 „Ali ne vidim zašto to...“
„Za koga se Glauka udaje?“ preseče je Medeja.
„To je sve što znam o tome.“
Medeja pokretom ruke otpušta dojkinju i Teja izlazi iz gospodaričinih
odaja pazeći da im se pogledi ne sretnu.
Medeja prilazi prozoru, ali pogled na Korint ne ublažava prigušenu
zebnju koja je ispunjava od kratkog susreta s Jasonom. Na zavoju jedne
ulice pojavljuju se konjanici, među kojima prepoznaje Kreonta. Kralj i
njegova pratnja idu ka kući. Jason nije s njima, Kreont dakle dolazi kod
nje.
„Ovaj dan je pun neprijatnih iznenađenja“, prošapuće Medeja.

51
 POGLAVLJE 11
KREONTOVA POSETA

H
vala ti što si me primila iako se nisam najavio“, kaže Kreont.
„Duboko se klanjam“, odvraća Medeja, „pred svojim
vladarom.“
Ali njeno telo opovrgava njene reći, pošto pred njim stoji
visoko uzdignute glave.
„Vidim da si vrlo staložena, nisam to očekivao“, dodaje starac.
Medeja se namršti.
„Zašto ne bih bila?“
„Pa, s obzirom na okolnosti, mislili smo...“
Kao da mu je nelagodno.
„Moram ti reći, Medejo, da tvoje držanje zaslužuje poštovanje. Bez
ijednog jauka, bez ijedne suze.“
„Šta se dešava? Nešto se dogodilo Jasonu?“, pita Medeja zabrinuto.
„Ne“, odgovara Kreont iznenađen. „Zašto ti tako nešto pada na pamet?
Ne razumem, on ti, znači, nije ništa rekao?“
Ona ćuti.
„Jason, dakle, nije razgovarao s tobom? To je baš čudno“, nastavlja
kralj. „Dobro, pustimo sad to. Ono što treba da ti saopštim nije nimalo

52
prijatno. Nisam zaboravio da su se argonauti pobedonosno vratili iz
Kolhide zahvaljujući tvojoj pomoći i zato sam se potrudio da lično dođem.
Treba da napustiš Korint.“
Medeja se zatetura.
„Teraš me?“
„Ne tera se osoba tvog položaja. Ne, ja te molim da odeš.“
„Ali zašto? Jesi li ikada imao razloga da se žališ na mene?“
„To sada nije važno, moraš da napustiš Korint!“
„ A gde da nađem utočište? Kod Akasta? Ili bi možda hteo da se vratim
kod svog oca?“
Kreont sleže ramenima.
„Učini ono što misliš da je najbolje za tebe.“
„Jason ti neće dozvoliti da uradiš tako nešto!“
Stari kralj krupnim koracima šeta po prostoriji.
„Ti očigledno ne razumeš! Imam planove za Jasona, a ti nisi uključena
u njih! Moraš što pre da odeš iz grada. Glas o tebi stigao je ovamo pre tebe,
Medejo, mnogi te se plaše i svi pamte kako je Pelija umro. Ko zna šta si
sve kadra da zakuvaš.“
„Čega se plašiš, Kreonte? Zašto sam danas opasnija nego juče? Zašto
bih se okrenula protiv onoga ko nam je pružio krov nad glavom?“
„Ne plašim se za sebe, već za svoju kćer.“
„Ja ne poznajem Glauku“, odvrati Medeja hladno. „Ne znam ništa o
njoj, do mene su doprle samo glasine o njenom venčanju, a mene se to
uopšte ne tiče.“
„Zaista si vrlo vešta. Pretvaraš se da ne znaš za koga ona treba da se uda
kako bi otklonila sumnju da priželjkuješ osvetu. Bio sam u pravu što sam
bio podozriv prema tebi.“
Čini se da Medeji ponestaje vazduh, prinuđena je da sedne.

53
 „Ne, to nije moguće“, kaže ona bezbojnim glasom.
Ne pomera se, ramena su joj povijena, ruke na kolenima. Kreont je
zabrinuto posmatra i više puta nervozno provlači ruku kroz sedu kosu. Ne
zna kako da se ponaša pred tom slomljenom ženom. Govori li istinu kada
kaže da ne zna ko je njegov budući zet?
„Zar nećeš čak ni da zaplačeš? Od tebe tražim mir za Korint. Jason će
se oženiti Glaukom i ti ne možeš da ostaneš ovde. Hajde, Medejo, ti si kći
jednog kralja i umeš da shvatiš državni razlog, pošto je to ono o čemu se
ovde radi.“
„Želi li on taj brak?“, pita Medeja u jednom dahu.
„Naravno! Pa šta ti misliš? Da ga ja prisiljavam?“
„Ti mene i moju decu osuđuješ na smrt time što nas teraš iz grada u
kome su se ona rodila!“
„Ko je pomenuo decu? Sama ćeš otići.“
„Tvoja kći mi uzima Jasona, a ti hoćeš da mi otmeš decu?“
„Ne brini za njih“, kaže kralj. „Sve je sređeno, ona ostaju ovde sa ocem.“

Medeja ne bi mogla da kaže koliko je vremena proteklo od Kreontovog

odlaska. Telo kao da više nije njeno, odbija da se pomeri. Ona čeka Jasona.
Jedino on može da prekine ovaj košmar. Kada bi je barem usne slušale,
mogla bi da ga pozove. Napreže se iz sve snage, usne joj se polako pokreću,
sriče: Jasone, Jasone, Jasone. Ali ono što njoj deluje kao krik, samo je šapat.
Doći će. Reći će joj da teško može da se bori protiv Kreontove volje, ali da
će to ipak učiniti, da se nikada neće oženiti Glaukom, pošto je ne voli, jer
on voli samo nju, Medeju, isto kao prvog dana. Moraće da pobegnu, da
opet odu u izgnanstvo, ali to nije važno sve dok su zajedno. Vreme prolazi,
gde je Jason? Zašto ne dolazi? Teja je odjednom kraj nje i nešto joj priča,
nespretno je teši, grli. Medeja se ne pomera. Teja, dakle, zna, a ako
dojkinja saučestvuje u njenoj nesreći, to znači da je ona stvarna. Vreme

54
prolazi. Teja je nestala. Medeja je sama. Jason neće doći. Jason ju je izdao.
Medeja oseća kako u njoj narasta urlik koji zauzdava tako što se snažno
ugrize za ruku. Iz rane poteče krv, koja kaplje na tlo. Iz jarkocrvenih šara
na podu Medeja pročita šta joj preostaje da učini.

55
 POGLAVLJE 12
VENČANICA

K
ada Medeja uđe u odaje svoje dece, Feret i Mermer joj istog
časa potrče u susret.
„Kako ste, deco moja?“, pita ih osmehujući se.
„Danas smo te dugo čekali i Mermer je plakao“, odgovara
Feret ozbiljnim glasom.
„Da“, kaže Mermer.
Medeja klekne pred dečaka i pomiluje ga po obrazu.
„Zašto si tužan?“
Mermer se glasno usekne i istovremeno nasmeši.
„Zaboravio je“, odgovara Feret umesto njega, „ali ja znam. Zato što je
hteo da se šeta po vrtu, a Teja mu je rekla da sačeka.“
„Ubrzo ćemo otići u šetnju, obećavam vam“, kaže Medeja. „Gde je
Teja?“
„Eno je“, Feret pokazuje prstom na terasu. „Plakala je, danas svi plaču.“
„Da“, kaže Mermer.
Medeja odlazi do dojkinje. Teji su oči crvene od suza.
„Nisam znala“, kaže ona, „kunem ti se da nisam znala.“

56
 „Smiri se, Tejo, verujem ti. Valjda me ne bi svi izdali u jednom danu i
teši me što znam da ovde još imam jednu saveznicu.“
„Maločas sam se toliko uplašila. Bila si potpuno slomljena, uopšte me
nisi čula, nisam znala šta da radim, nisi odgovarala, a ja nisam mogla da
ostavim decu samu...“
„Ne brini, sada mi je dobro.“
Teja osmotri Medeju, zaista izgleda kao da gospodari sobom, ali oči joj
imaju zabrinjavajući sjaj, a šaka joj je umotana u zavoj kroz koji izbija
nekoliko kapi krvi.
„Pa ti si povređena! Pokaži mi ruku!“
„Ne, nema potrebe, nije strašno. Pogledaj, Tejo, ovo je veličanstven
prizor. Kada bi Korint odslikavao moju patnju, to bi bio grad u
razvalinama koje bije kiša.“
„Moraš da razgovaraš sa svojim mužem, možda pristane da ti ublaži
kaznu i dozvoli ti da ostaneš. Ti si majka njegove dece, neće vam okrenuti
leđa.“
„Šta mogu da očekujem od čoveka koji se nije potrudio čak ni da me
sam obavesti o mojoj nesreći?“
„Sačuvaj veru, bogovi te neće napustiti.“
„Bogovi ne postoje.“
„Oh, Medejo, kako možeš tako nešto da kažeš! Pazi se, čuju te! Rešeni
su da ti pomognu, uverena sam u to. Zar nećeš da se boriš?“
„U pravu si, Tejo“, prekida je Medeja. „Treba se boriti i rešena sam to
da učinim. Ali ja ovde nisam niko i ništa i ne mogu da se suprotstavim
Kreontu, on je najmoćniji. Ne želim da napustim ovaj grad, neću da
napustim svoju decu. Moram da dobijem na vremenu, možda mogu
nekako da sprečim to venčanje...“
Medeja iznenada oseti kako se neka ručica uvlači u njenu.

57
 „Zar ne treba da idemo u šetnju?“
„Gde ti je brat, Ferete?“
„Gleda bube.“
Medeja ugleda Mermera na nekoliko koraka od nje. Čučnuo je i prati
pogledom skarabeja koji šeta po zidu.
„Mermere“, poziva ga, „hodi, sine moj.“
Dečak odmah napušta skarabeja i odlazi kod majke.
„Umorna sam, Teja će vas odvesti u šetnju.“
„O!“, kaže Feret razočaran dok Mermer nabira nos.
„Ali to je jedna posebna šetnja“, nastavlja Medeja, „otići ćete u palatu.“
„U palatu?“, začudi se dojkinja. „Ali...“
Medeja joj daje znak da govori tiše:
„Treba da spasem šta se spasti može, Tejo“, šapne joj. „Zašto Jason beži
od mene ako se ne premišlja? Da samo možemo da se vidimo,
porazgovaramo, sigurna sam da bi mi se vratio. Znam da će njegova
osećanja prema meni odneti prevagu. Ali prethodno moram da pošaljem
Kreontu i njegovoj kćeri znak prijateljstva i blagonaklonosti. Kreont me
tera iz Korinta zato što me se plaši. Moram mu pokazati da se ne protivim
njegovom planu.“
Nagne se nad sinove.
„Poklonićemo venčanicu kraljevoj kćeri i vi ćete joj je odneti. Hoćete li
učiniti to za mene?“
„To je baš duga šetnja!“, usklikne oduševljeno Feret.
„Da“, kaže Mermer.
„Idite da se spremite, Teja će vam se pridružiti. Videćemo se večeras.“
Deca otrče u svoje odaje.
Medeja hvata dojkinju za ramena i grčevito je steže.

58
 „Sve svoje nade polažem u tebe, Tejo. Glauka neće prihvatiti haljinu
ako dolazi od mene, ali deca će je dirnuti. Obavezno mora da nosi moj
poklon.“
Saučesnički smešak razvedri dojkinjino lice.
„Tako treba da razmišljaš“, kaže ona. „Sigurna sam da će tvoj potez
smekšati kralja i njegovu kćer.“
„Oh, zapamtiće ga za sva vremena, u to možeš biti sigurna“, odvrati joj
Medeja.

59
 POGLAVLJE 13
PRESUDA

P
rošlo je samo nekoliko sati otkako su deca otišla, a Jason se već
najavljuje. Jason! Najzad. Uskoro će biti zajedno i on će shvatiti
da greši što je tera. Glauka nije prepreka, ništa ne stoji između
njih dvoje, Medeja se već pobrinula za to.
Jason je uskoro pred njom, ali nije to očekivala, crte su mu izobličene
od gneva. Medeja oseća kako je napušta samouverenost. Feret i Mermer
su pored oca. Ona klekne i stegne ih u naručje.
„Otac vas vraća iz palate praznih ruku“, kaže. „Znači li to da je kraljeva
kći prihvatila naš poklon? Je li rekla da će obući haljinu?“
„O, da! Još večeras“, odgovara ponosno Feret.
„Koga si htela da umilostiviš time što si naterala naše sinove da Glauki
odnesu venčanicu?“, progunđa Jason.
Medeja hitro ustane.
„Sigurno ne tebe! Tek sad si se usudio da dođeš ovamo, besan kao ris,
i prebaciš mi zbog toga što sam Glauki poklonila venčanicu. Učinila sam
to iz jednog jedinog razloga: ne želim da Feret i Mermer ispaštaju zbog
mržnje koju, izgleda, svi osećate prema meni.“
„To te neće poštedeti progonstva!“, odvrati joj grubo Jason.
Feret pogleda oca svojim krupnim očima i ovaj odmah ublaži ton.

60
 „Niko ti ne želi zlo, Medejo, ali moraš da shvatiš...“
„Odluka o mojoj sudbini doneta je protiv moje volje, a za tvoju izdaju
sam saznala iz Kreontovih usta. Zašto se nisi potrudio da me obavestiš o
svom budućem braku? Usled nedostatka hrabrosti ili iz ravnodušnosti?
Kako si mogao da me izdaš, Jasone? Sećaš li se svojih lepih obećanja? Još
čujem tvoj glas kako mi se kune da me voliš i da nas ništa neće rastaviti!“
„Šta bi ti se desilo da sam te ostavio u Kolhidi? Čast mi je nalagala da
te zaštitim!“
„A kakva te čast, plemeniti Jasone, sada tera da se oženiš Kreontovom
kćeri, a mene osudiš na izgnanstvo i oduzmeš mi decu?“
„Ne moram da pravdam svoje postupke!“
„Najlakše je tako! A šta ja to treba da shvatim, osim da me žrtvuješ kako
bi zadovoljio svoju želju za vlašću?“
„Ovde sam običan izgnanik! Zahvaljujući venčanju sa kraljevom kćeri,
u Korintu ću dobiti ono što sam izgubio u Jolku!“
„I zato si spreman da uništiš sve što si do juče voleo? Zašto od mene
nisi tražio korintski presto? Zar nisam uvek činila ono što si hteo? Zar ti
nisam bezbroj puta dokazala svoju ljubav?“
„Ne želim tvoju pomoć, Medejo. Umeš da preduhitriš moje želje i znaš
da ih ispuniš jedino pomoću zločina.“
„Nisi me smatrao zločinkom kada sam zbog tebe izdala svoju
domovinu! Kako si samo ponosno mahao zlatnim runom pred Argovom
posadom!“
„Gnušam se onoga što si uradila Peliji!“
„Pa ti si hteo da on umre i tvoja krivica nije ništa manja od moje!
Zajedno smo razradili plan za njegovo ubistvo. A kad već pričamo o
zločinu, Jasone, da li ti je ruka oklevala pre nego što je smrtno ranila mog
brata Apsirta?“

61
 „To sam učinio samo zato da bismo mogli da pobegnemo! A ti si mi
sama predala svog brata!“
Medeja oseća kako joj suze naviru na oči. Mali Mermer zabrinuto
posmatra majku i privija se uz njenu haljinu. Ona ga nesvesno pomiluje
po kosi.
„Kako si nepravedan! Da, izručila sam ti svog brata, to je ono što si
želeo. Činila sam samo ono što si ti hteo, a to nije zločin, pošto sam to
radila iz ljubavi! A ti, ti si me voleo zato što sam izdala svoga oca, zato što
sam ti izručila svoga brata, zato što sam zbog tebe navela Pelijine kćeri da
ubiju svoga oca!“
„Slušaj, Medejo, svaki put kada izgovoriš reč ‘ljubav’, propratiš je
rečima ‘ubistvo’ i ‘izdaja’.“
„Traži od mene šta god hoćeš, Jasone, i ja ću to učiniti, ali, preklinjem
te, ne ostavljaj me!“
„Ti si čudovište, a ono se ne može voleti.“
„Ti si čudovište, Jasone. Tvoj brak sa Kreontovom kćeri neće izbrisati
tvoje zločine! Nikada se nećeš oženiti Glaukom!“
„Nije mi potreban tvoj pristanak. Ne volim te više, Medejo, i ti tu ništa
ne možeš.“
„Ne voliš me više, Jasone, a da li još voliš našu decu?“
„Ona su moje najveće blago.“
Medeja uzima decu za ruku i odvodi ih u njihove odaje. Mališani
poslušno idu za njom.
„Pusti ih“, vikne Jason besno. „Vratiće se u palatu sa mnom!“
„Gotovo je. Za tebe i za mene, Jasone. Mi smo mrtvi. Patićeš isto
ovoliko koliko ja patim. Sve si mi oduzeo, ali večeras ni tebi ništa više neće
ostati.“

62
 I pre nego što Jason uspe da se pomakne, Medeja zatvara vrata za
sobom i decom. Zabezeknut, on neko vreme stoji, ništa ne preduzimajući,
a onda užasnut shvati: Medejine poslednje reči bile su presuda. On
pesnicama lupa na teška vrata, ali ona ne popuštaju. Nemoćan,
okrvavljenih ruku, Jason izbezumljeno urla.

63
 POGLAVLJE 14
HAOS

K
reont i Glauka izlaze iz palate. Stari kralj ponosno drži kćer
podruku. Pošto su zajedno prešli nekoliko koraka, ona se
iznenada ukopa u mestu-.
„Kakav je to zvuk?“, pita.
Kreont osluškuje.
„Ja ništa ne čujem.“
„Liči“, nastavlja Glauka, „na lepet krila neke džinovske ptice.“
Kreont pretražuje pogledom nebo. Pala je noć i grad pritiskaju teški sivi
oblaci, kroz koje mesec pokušava da se probije. Korint je, ipak, osvetljen,
svaki stanovnik je pred vrata svoje kuće stavio baklju.
„Nema ničega. Dozvoli mi da pogledam nevestu.“ Kreont posmatra
svoju kćer. Haljina koju su Jasonova deca tog popodneva donela u palatu
izgleda prekrasno. Glauka je predivna, njen prozračni ten još više ističe
lepotu venčanice.
Ali čini se da je Glauki neprijatno, ne pomera se, glava joj je oborena,
ruke spuštene uz telo, kao da joj haljina ne dozvoljava da se pokrene.
„Ne znam“, kaže, „ne verujem...“
Kapi znoja orošavaju joj bledo čelo.

64
 „Užasno mi je toplo. I taj lepet krila! Ne čuješ ga? Jači je nego maločas...
Neću da ostanem u ovoj haljini!“
„Ali zašto, Glauka?“, zabrine se Kreont.
„Ne znam, guši me, osećam peckanje po koži.“
Devojku obuzima panika.
„Oh, oče, moram da skinem ovu haljinu! Kao da mi je krv
proključala...“
„Ma hajde, kćeri moja! Smiri se.“
Ali Glauka ispušta zastrašujuće krike.
„Gorim u ovoj haljini!“, prostenje.
Ječeći, devojka očajnički pokušava da skine venčanicu. Ali kao da svaki
komad tkanine koji Glauka uspe da odvoji od svog vrelog tela istog trena
zameni novi.
Haljina je živa.
Glauka se guši.
„Oče!“, vrišti. „Oče!“
Devojka padne na kolena. Haljina se zapali.
Skamenjen od užasa, Kreont posmatra kćer, nevestu pretvorenu u živu
buktinju. Plamen joj je poštedeo jedino lice, iz njenih poluotvorenih usta
izlazi bolan krik. Kreont takođe krikne. Vojnici pritrčavaju u velikom
broju, ali nijedan se ne usuđuje da priđe Glauki. Ona pruža ruke ka
Kreontu i on bez oklevanja klekne i zagrli je. Tako se i sam zapali. Otac i
kći umiru zajedno.
Čuje se lepet krila. U Glaukinim mrtvim očima odslikavaju se kola u
koja su upregnuta dva krilata zmaja. Medeja iz njih posmatra svoje delo.
Ona koja je poverovala da može da zauzme njeno mesto izgorela je u
njenoj venčanici. Nevesta je mrtva, niko više neće moći da je stegne u
naručje. Venčanica je njen pokrov.

65
 Vatra zahvata palatu, vojnici pokušavaju da je ugase, ali voda samo
raspiruje požar. Prestrašeni, oni na kraju beže prepuštajući palatu
plamenu.
Ali vatra se tu ne zaustavlja, kao da je pokreće sopstvena volja, ona hoće
da uništi Korint. Brza kao disanje, provlači se kroz ulice i uličice, ulazi u
svaku kuću, ne obazirući se na jauke onih koje je zarobila u klopku,
kuknjavu ljudi na samrti.
Naoružani muškarci pretresaju kuće. Ubrzo će zaboraviti šta traže,
žrtve ili možda krivca, nekoga koga će optužiti za gnusni zločin nad
njihovim kraljem i njegovom kćeri.
Ali vatra je brža, ni sam Hefest ne bi mogao da je ukroti. Vojnici opet
beže.
Prolaze pored čoveka koji, podignute pesnice, ne obazirući se na
plamen, upućuje kletve nebu. Smrt je došla i najvećim očajnicima uliva
hrabrost da proklinju bogove. Kraj njegovih nogu leže dve male,
nepokretne prilike, možda usnula deca, ali koji bi to otac ostavio svoju
decu da spavaju na golom kamenu?
Vojnici beže i gube se u gradu koji više ne prepoznaju. Strah je tako
snažan, on stvara izmišljene neprijatelje, tera ljude da se bore jedni protiv
drugih, da ubijaju one sa kojima su koliko juče delili obroke, one koje su
koliko juče stezali u naručju. Ubilačko ludilo osvaja čitav grad.
Zajedno sa vatrom, Korint sam sebe uništava.

Noseći u rukama beživotna tela svoje dece, Jason luta po Korintu. U daljini
se vidi palata u ruševinama, vatra je opustošila grad i niko nije uspeo da je
zaustavi. Iscrpljen, on nežno spušta beživotno Feretovo i Mermerovo telo
na krševito tlo.

66
 „Hteo sam da svako vidi moju nesreću“, mrmlja, „ali ne mogu više da
vas nosim... Ustanite, preklinjem vas, ustanite, mali ste i laki, ali otac ne
može više da vas nosi.“
Jason podiže pesnicu ka nebu.
„Medejo!“, urla. „Medejo!“
Glas mu se lomi. Pada na kolena i drhtavom rukom prolazi kroz kosu
svojih dečaka.
„Sada ću vas sahraniti sopstvenim rukama, nadam se da ćete tako
pronaći mir.“
Jeca. Neka ruka mu se iznenada spušta na rame.
„Ne smeš da ostaneš ovde“, kaže neki glas.
Jason podiže glavu, kraj njega stoji neki muškarac. Odeća mu je
prekrivena pepelom, a lice pocrnelo od plamena, ali Jason veruje da u
njegovim crtama prepoznaje jedno lice iz prošlosti.
„Orfeju“, promrmlja, „ona ih je ubila...“
„Grešiš, ja nisam Orfej“, odgovara blago čovek. „Ne smeš da ostaneš
ovde, moraš da bežiš, pomoći ću ti.“
Jason ne odgovara. Čovek se naginje nad Feretovo i Mermerovo telo.
„Tako mi bogova, pa ovo je strašno!“, uzvikuje čovek. „Mališani ne
spavaju, oni su... Šta se desilo ovoj deci?“
„Otac ih je ubio“, kaže Jason, „pre mnogo godina, u Kolhidi...“

Kola koja vuku dva krilata zmaja nadleću Korint i Medeja posmatra svoje
delo. Bogovi nemaju moć da ugase plamen. Bogovi nemaju moć da spreče
ljude da se međusobno bore onako kako su se nekada u Kolhidi borili
ratnici nikli iz zmajevih zuba. Vreme se neće zaustaviti. Bogovi nemaju
nikakvu moć nad gnevom žene izbezumljene od očaja.
Bogovi nemaju moć da ožive mrtve.

67
68
69
MEDEJINO POREKLO

Medeja je, pre svega, u potpunosti grčka ličnost, iako se često naziva i
„Kolhiđankom“. Njeno ime se može dovesti u vezu s jednim glagolom
(mèdomai) koji znači razmišljati, spletkariti, smišljati...
Njen otac Ejet, sin Sunca, dobio je vlast nad Korintom, ali je otišao da
vlada u Kolhidi. Medeja se pojavljuje u grčkoj legendi o Jasonu, u kojoj
ima samo sporednu ulogu.
Moguće je da je kult posvećen „Medejinoj deci“ u Korintu zaslužan za
nastanak drugog dela legende, u kome Medeja ima glavnu ulogu.
Medeja, najzad, pripada i ciklusu atinskih legendi, pošto posle smrti
svoje dece nalazi utočište kod Egeja, pokušava da ubije Tezeja, a zatim se
konačno vraća u Aziju...
Njen uspon i to što je čarobnica (u srodstvu je s najpoznatijim
čarobnicama u grčkoj mitologiji) jasno ukazuju na njeno legendarno
poreklo. Ipak, priča o Medeji može da bude i odraz jedne davne istorijske
činjenice: Grci su se naselili na obalama Euksinskog mora (današnje Crno
more) i tamo susreli sa civilizacijama drugačijim od njihove. Medeja nam
pokazuje kako su oni doživljavali strance.

72
■ Medeja i argonauti: poezija

Iako se Medeja pojavljuje već u jednom epu18 iz arhajskog perioda,

nastalom pre V veka pre nove ere (i sačuvanom samo u fragmentima), ona
nam je poznata prvenstveno iz Pindarove (518-438. g. p.n.e.) IV pitijske
ode i naročito iz epa Argonautika Apolonija sa Rodosa (III vek pre nove
ere). Oba dela prikazuju Medeju kao veliku čarobnicu koja se zaljubljuje
u Jasona i koja je zbog ljubavi izdala svoju porodicu i domovinu.
Apolonije naglašava Medejine ljubavne patnje. Nijedan od ove dvojice
pesnika na bavi se, međutim, korintskom epizodom (sa ubistvom dece).

■ Medeja i njena deca: tragedija

U Korintu Jason napušta Medeju i njihova deca umiru. Euripid (484-406.

g. p.n.e.), jedan od trojice velikih atinskih tragičara, Medeju, nežnu majku,
pretvara u ubicu rođene dece (Medeja, tragedija19 iz 431. g. p.n.e.). On
tako naglašava surovu narav svoje junakinje, ali i dubinu i snagu njenog
bola. Pored nje, Jason nije ni naročito hrabar, ni naročito odlučan!
Izgleda da su decu ubili Korinćani, koji su se tako osvetili Medeji zato
što je ubila njihovog kralja i Glauku (poznatu i pod imenom Kreusa). Za

18
Ep: vrlo dug spev o pustolovinama junaka nadljudskih osobina (Supermena tog
vremena), koji se suočavaju sa isto tako neverovatnim protivnicima i opasnostima. Pre
nego što su zapisani, ti spevovi su recitovani na proslavama, svečanostima...
19
Tragedija: pozorišna forma koja je nastala u Atini u VI veku pre nove ere, a raširila se
u V veku. Izvođena je tokom velikih verskih praznika. Svaki komad je prikazivao neku
epizodu iz života nekog junaka, koga ugrožavaju natprirodne sile, bogovi ili sudbina.
Tokom celog komada taj lik pokušava da umakne toj opasnosti, ali uzalud. Ništa ne može
da umiri bogove: sudbina će ga na kraju sustići i dotući.

73
taj zločin su, navodno, optužili Medeju da bi skinuli krivicu sa sebe.
Pričalo se takođe da je decu zaista ubila Medeja, ali bilo zbog napada ludila
koji je izazvao neki bog, bilo zato da bi svoje sinove poštedela još surovije
smrti. Nametnula se, ipak, Euripidova Medeja, ubica rođene dece, i ona je
tako i ostala upamćena.

MEDEJINA PUTOVANJA KROZ UMETNOSTI

Već u antici priča o Medeji izazivala je ogromno zanimanje. Grčki

umetnici su je često obrađivali, a kasnije se o njoj pisalo ili je prikazivana
od Rima pa do naših dana u svim umetnostima, tako da je Kolhiđanka
junakinja bezbroj dela. Navešćemo samo neka.

■ Poezija
O Medeji su pisali čuveni pesnici kao što su:
– Ovidije (Metamorfoze, VII), rimski pesnik iz I veka pre nove ere;
– Dante (Božanstvena komedija) i Bokačo (Slavne žene), italijanski
pesnici iz XIV veka.

■ Pozorište
– Medeja, tragedija čiji je autor Seneka (Rimljanin iz I veka nove ere);
– Božanstveni Jason (1634) Kalderona (Španija);
– Medeja (1635) i Zlatno runo (1661) Pjera Korneja;

74
 – Gost (1818), Argonauti (1819) i Medeja (1820), trilogija Franca
Grilparcera (Austrija);
– Medeja (1924–1926) Hansa Henija Jana (Nemačka);
– Medeja (1946) Žana Anuja;
– Zapuštena obala, Materijal-Medeja i Pejzaž sa argonautima (1982-
1984) Hainera Milera (Nemačka);
– Medeja Kali (2003) Lorana Godea.

■ Opera
Po jednu Medeju komponovali su:
– Mark-Antoan Šarpantje 1693. prema libretu čiji je autor Toma
Kornej;
– Luiđi Kerubini 1797. prema libretu inspirisanom delom Pjera
Korneja;
– Darijus Milo 1939.

■ Film
– Medeja (1969) Pjer-Paola Pazolinija (sa Marijom Kalas u naslovnoj
ulozi).

■ Roman
– Medeja [glasovi] (1997) Kriste Volf (Nemačka);
– Kolhiđanka Medeja (2002) Mari Gudo.

75
■ Plastične umetnosti
Pažnju umetnika najčešće privlači ubistvo koje je Medeja počinila:
– Medeja ubija sina: grčka amfora iz Kampanije (IV vek pre nove ere);
– Besna Medeja, slika Ežena Delakroa (1862) – obe u muzeju u Luvru;
– Medeja razmišlja posle (ili pre) ubistva dece: slike u Pompeji i
Herkulanumu (I vek pre nove ere), Arheološki muzej u Napulju.
Ponekad je Medeja prikazana u Jasonovom društvu pored zlatnog
runa:
– Medeja i Jason Gistava Moroa (XIX vek), muzej Gistava Moroa u
Parizu.

UBICA MEDEJA

Medejin lik je često nadahnjivao umetnike zbog svoje složenosti. Za

razliku od većine junakinja, Medeja nam je poznata u različitim trenucima
svog života koji su je obeležili kao ženu: ljubavni susret, život sa voljenim
dok tragaju za mirnom lukom, materinstvo, ostavljena žena. Ona prelazi
iz „varvarstva“ u „civilizaciju“, koju upoznaje istovremeno kad i
izgnanstvo. Sa svakom od tih etapa, lik se obogaćuje, razvija. Medeja ide
do kraja u „svojoj“ istini, svojim ispadima, čak prelazi granicu zamislivog
ili podnošljivog, pošto najpre ubija brata, a na kraju čak i svoju decu.
Svaki pisac koji slika Medejin portret istovremeno joj sudi: da li je kriva
ili nevina? Postoje li olakšavajuće okolnosti ili ne? Zašto ona izaziva toliko
interesovanje?

76
■ Serijski ubica...
Medeja je pre svega zločinka koja uklanja sve prepreke pred sobom ne
birajući sredstva.

• Koja ubistva mogu da se pripišu Medeji?

(Ovde ćemo se ograničiti na period o kome se govori u ovom romanu.)
– Prvo zverstvo u Medejinom životu jeste ubistvo njenog brata Apsirta.
Postoji više mogućih verzija. On je krenuo u poteru za Grcima koji beže i
u trenutku kada se sprema da ih stigne, ona pušta Jasona da ga ubije, ili
sama traži da ga ubiju. Ili se Apsirt (to je najsurovija verzija) ukrcava na
Argo zajedno s Medejom, pa ona, u nameri da uspori kralja, svoga oca,
koji je krenuo u poteru za beguncima, odlučuje da ubije brata i raskomada
njegovo telo, a onda deo po deo baca u more. Ejet prekida poteru i sakuplja
sinovljeve ostatke da bi mogao da mu priredi sahranu.
– Ubistvo Tala, koje se samo uzgredno pominje u romanu, odigralo se
tokom povratka argonauta. Tal je okrutni i opasni metalni div i Medeja
mora da upotrebi sve svoje čudesne moći da bi izašla s njim na kraj. To
naglašava zabrinjavajuću stranu njene ličnosti.
– Onda je na redu Pelijina smrt. Šokantan je metod koji je primenjen
da bi se izvršilo to ubistvo. Medeja i tada pribegava magiji i uspeva da
nagovori Pelijine kćeri da ubiju oca i to na veoma surov način.
– Zatim sledi dvostruko ubistvo Glauke i Kreonta. I u ovom slučaju
smrt (posle stravičnih muka) posledica je magije, koja izaziva i požar u
palati i razaranje celog grada!
– Najzad, dešava se najužasnije ubistvo, zbog koga je Medeja čudovišna
ličnost: ubistvo njene dece. Treba istaći da junakinja ovoga puta ne
pribegava magiji (osim da pobegne sa zgarišta koje ostavlja za sobom), već
bodežu. Kao i u svakom patrijarhalnom društvu, Jason smatra da deca

77
pripadaju njemu, ocu. Medeja zato odlučuje da ih ubije. Pošto će ih ionako
izgubiti... Ona su – a da ona toga i nije svesna – samo sredstvo koje će joj
omogućiti da, time što će ih ubiti, natera njihovog oca da pati isto onako
kako je ona sama patila. Iako nam kažu da Medeja voli svoju decu, ta
odluka je ipak zločinačka i neoprostiva...

• Drugi zločin: izdaja

Najveći zločin koji može da počini jedna kći, i to kraljeva, jeste, da bez
ustručavanja i stida – zbog ljubavi – izda oca i domovinu. Ona omogućava
Jasonovu pobedu nad Ejetom. U nekim verzijama zločinački aspekt njene
izdaje naglašava se time što Jason ubija čuvara zlatnog runa, koga je
Medeja prethodno uspavala pomoću čini.

• Prvobitna greška: varvarka

Iako reč „varvarin“ za Grke prvobitno znači onaj koji govori „blabla“ (to
jest nerazumljivim jezikom), dakle ko je naprosto stranac, znamo da je
ona vrlo brzo evoluirala kako bi dobila značenje primitvan, zaostao, divalj
i – u današnje vreme – okrutan, surov, nečovečan.
Ima li boljeg primera „varvarke“ od Medeje? Ona je mlada i lakoverna
strankinja kada je Jason upozna, a kasnije niže zločine, kao da je to njena
prava priroda. Bilo zato što ne ume da razlikuje dobro od zla, bilo zato što
je zločin ostavlja ravnodušnom. Većina autora zato ističe činjenicu da je
Medeja strankinja (Anuj je, na primer, prikazuje kao „Ciganku“ koja seje
nevolje...).

78
■ ...sa olakšavajućim okolnostima...
Još od antike Medeja ima mnogo branilaca koji, mada ne pravdaju
ubistvo, pronalaze olakšavajuće okolnosti.

• Prvi razlog koji omogućava da se shvate Medejini postupci jeste

uplitanje bogova, tačnije boginja. Prema Grcima, strasnu ljubav koja je
navodi da spase Jasona tako što izdaje oca i domovinu (raskomadavši čak
rođenog brata) udahnuli su joj Afrodita i Eros na zahtev Here, Jasonove
zaštitnice. Šta može jedna smrtnica protiv volje bogova?

• Tako je Medeja samo instrument u rukama boginja. Sve dok je

potrebna Jasonu, njena magija i moć su u njegovoj službi. Hera ju je i
izabrala upravo zbog tih osobina! Medejina magija je od velike pomoći
Jasonu (kad hoće da se osveti Peliji), kao i argonautima (koje juri Apsirt
ili napada Tal), i ona, obično na njihov zahtev, uništava samo njihove
neprijatelje.

• Uostalom, njena magija nije samo destruktivna. Naprotiv! Iz nekih

verzija ove priče saznajemo da ona podmlađuje Jasonovog oca Esona; ona
ga ponekad čak oživljava nakon što ga je Jason zatekao mrtvog po
povratku, pošto ga je Pelija naterao da se ubije. U tim verzijama upravo to
čudo navodi Pelijine kćeri da dozvole Medeji da im podmladi oca.

• Pošto je dokazano da do tada pribegava ubistvu samo da bi zaštitila

Jasona ili da bi mu pomogla, razumljivo je da to isto radi i kada se sama
oseća ugroženom. Nisu li Kreont i Glauka njeni neprijatelji? U svakom
slučaju, ona se tako sveti njima – i Jasonu.

79
 • Uostalom, najbolja olakšavajuća okolnost za Medeju, kada je reč o
tim ubistvima, jeste sam Jason, kukavica i nezahvalnik. Ženi koja mu je
učinila tolike usluge i kojoj se toliko puta zakleo na ljubav odužuje se tako
što je napušta u stranoj zemlji da bi se venčao s drugom ženom! Kao da
odbacuje instrument koji mu više nije potreban... Razumljivo je što ona
želi da se osveti. Ali zar tako što će ubiti rođenu decu?

• Medeja je majka. Kako je mogla da se osveti tako što ubija rođenu

decu?
Videli smo da postoje i druge, po svemu sudeći starije verzije ove
legende.
U jednoj od njih, Korinćani kamenuju decu da bi ih kaznili zato što su
donela smrtonosni poklon za Glauku. U drugoj ih ubija Medeja, ali bilo
zbog toga što je poludela od bola – i ne zna više šta radi – bilo zato što zna
da ih čeka još surovija smrt, koje želi da ih poštedi.
Zašto je najpoznatija Euripidova verzija? Da li zato što je publika želela
neki zločin zbog koga će neopozivo osuditi Medeju, dok su druga ubistva
u krajnjoj liniji mogla i da se pravdaju? Možemo da se zapitamo...

■ ... ili stegonoša otpora potlačenih (žena)?

Po mnogim autorima, ove „olakšavajuće okolnosti“ odnose prevagu nad
zločinima i u potpunosti ih opravdavaju. Sa Medejom se, recimo,
poistovećuju različite kategorije potlačenih (žena). Autori koji žele da je
brane zadržavaju samo pozitivna Medejina dela, a brišu ona koja su
negativna – ili ih pripisuju nekom drugom.

• Medeja je žena. U većini takozvanih patrijarhalnih društava (što je

slučaj u Grčkoj) žena uvek zavisi od muškarca: oca ili muža. Ona ne može

80
ništa protiv njih ukoliko je zlostavljaju. Tako Jason napušta Medeju bez
griže savesti i mada je Korinćanke (ali ne i Korinćani) sažaljevaju, one ne
vide nikakvo rešenje za njen bol. Žena mora da trpi!
Ali Medeja ne trpi. Ona od prvog do poslednjeg trenutka dela. U
početku zato da bi pomogla Jasonu, kasnije zbog sebe. Ona odbija da
popusti, povinuje se. Čak je i oružje koje na kraju primenjuje zapravo
oružje muškarca – bodež. Da li je Medeja bila prva feministkinja?

• Medeja je strankinja. Ona, dakle, uopšte ne poznaje običaje zemlje u

koju je došla i nema nikakva prava: zna li ona, na primer, da brak Grka sa
strankinjom (u klasičnom periodu, kada Euripid piše) nema nikakvu
pravnu vrednost? Ona se uzda u Jasonova obećanja. Kasnije će se uveriti
da je pogrešila. Uostalom, u koga jedna strankinja može da se pouzda, ko
će joj pomoći, stati na njenu stranu kada je daleko od svoje porodice i
sunarodnika, od svojih prirodnih zaštitnika? Jason joj je jedina zaštita, a
videli smo šta će se s njom desiti na kraju!

• Medeja je stanovnica kolonije. Ona je poreklom iz Kolhide,

varvarske zemlje, i Grk Jason i boginja Hera, zaštitnica najvećih grčkih
junaka (u Trojanskom ratu, na primer), besramno je koriste. Kada mu
Medeja prebaci što je napušta iako je pošla za njim u izgnanstvo, Euripid
kroz Jasonova usta kaže da ona treba da mu bude zahvalna pošto je
zahvaljujući njemu upoznala Grčku i civilizaciju!
Takva suprotstavljenost veoma podseća na suprotstavljenost između
doseljenika i stanovnika kolonija. To H. H. Jan hoće da kaže kada Medeju
prikazuje kao „crnkinju“ koju ponižavaju i ismevaju belci koji su...
„civilizovani“!

81
 • Medeja je, najzad, parija, zauzima najniže mesto u gradu: ona je
napuštena, prezrena, čak vređana žena... Ona je pokušala da zadrži položaj
koji joj pripada: položaj žene i majke. Ali pošto više ne koristi svoju moć
(već dugo nikoga nije ubila!), Jason smatra da ima pravo da je odbaci.

• Ali, za razliku od većine potlačenih, Medeja ja sačuvala sposobnost

delanja, ona ima moć koju joj daje magija! Zato je ona čarobnica: u
društvu koje ženama, strankinjama, uskraćuje sva prava, ona ima veću
moć od domaćih muškaraca. Kakva je to osveta za sve one koji su preslabi
da bi se pobunili kao ona!

ČAROBNICA MEDEJA

Upražnjavanje magije još je jedna Medejina karakteristika.

Magija tokom vekova ne uživa uvek isti ugled. U arhajskom periodu
ona nije daleko od mudrosti, pruža moć koja proističe iz znanja. Za
Homera, prvog grčkog pesnika (VIII vek pre nove ere), magija je
prerogativ Egipćana, najboljih stranaca (po mišljenju Grka), čija je
civilizacija najrazvijenija. Tako čuda koja Medeja čini svedoče o njenoj
velikoj moći. A ta moć je dobro došla, pošto joj omogućava da spase
Jasona i obezbedi mu pobedu. Uostalom, u starijim verzijama Zevs se divi
Medeji zbog njenih postupaka i spreman je da je zavoli. Ali ona ga odbija,
čime stiče Herinu naklonost! Neobičan preokret, koji pokazuje da ni sami
Grci nisu Medeju doživljavali na isti način.
Kasnije, u svetu u kome postoje čvršća pravila i u kome nije dobro
remetiti (ili rušiti) poredak stvari, magija gubi svoj pozitivan aspekt,
postepeno prelazi na stranu zla i sa hrišćanstvom postaje demonska. Od
obreda koji Medeja izvodi da bi podmladila svog svekra zadržavaju se

82
samo surovi postupci koji će joj omogućiti da ubija. To više nije magija
nego veštičarenje, način da prekrši ljudske i božanske zakone.

MIT O MEDEJI

Kao što smo upravo videli, postoji bezbroj verzija legende o Medeji. One
dozvoljavaju različita tumačenja, koja zavise od epohe kada su napisane,
uverenja njihovih autora. Radi se, dakle, o mitu.
Nećemo se zadržavati na onome što je zajedničko Medeji i drugim
junakinjama iz mitologije: poput Fedre, i Medeja je instrument boginje
koja ne haje za njene patnje; kao i Arijadna, i ona je „zavedena“, izdaje
svoju domovinu radi lepog grčkog junaka pre nego što će biti
„napuštena“... Možemo, uostalom, primetiti da su sve ove junakinje
strankinje...
Ali za razliku od dveju Krićanki, Medeja ne plače mnogo i ne oduzima
sebi život: ona se sveti, i to tako što ubija. Kao muškarac. A sveti se zbog
nepoštovanja zakletve, ugovora. To znači da sebe smatra ravnom Jasonu.
Medeja koja dela, takva je čarobnica Medeja. Nema sumnje da je njena
božanska moć (tetka joj je Kirka, a boginja Hekata se ponekad navodi kao
njena majka) u osnovi mita, pošto je ona kadra da udahne život. Ali s
vremenom, kao što smo videli, ta moć je postala zabrinjavajuća, kao da
potiče od demona!
Zanimljive su sve te izmene koje su ocrnile lik Medeje. Da li je to
učinjeno zato da bi se pokazalo kako je moćna žena opasna?
Što se tiče Medeje ubice, njom su se često bavili psihoanalitičari.
Psihoanaliza, koja traži duboki smisao mita kako bi shvatila ljudske
postupke, pronalazi u Medeji idealan lik. Žena koja ubija rođenu decu da
bi povredila muža...

83
 Po Alenu Depoliju (Medejin kompleks, 2002), takva reakcija (u
simboličkom smislu; istinska ubistva su retka) česta je kod napuštenih
majki.
Ali zašto se ograničiti na majke? Neka deca razvedenih roditelja, koju
oni u svojoj patnji nehotice povređuju, neodoljivo podsećaju na Medejinu
decu...

U svim ovim slučajevima Medeja nam govori nešto ključno o ženi, načinu
na koji ona voli i njenom mestu u društvu.
Nije čudo što je ovaj mit toliko dugo opstao i što će sigurno još trajati!

84
 O AUTORKI

Kada ne radi kao majstor svetla za pozorište i balet, Valeri Sigvar piše. To
ne znači da, onda kada ne piše, dizajnira svetlo za predstave! O ne, ona
ponekad ide i na odmor, a na odmoru čita.
Tako je otkrila Ovidijeve Metamorfoze i taj veličanstveni tekst
probudio je u njoj želju da i sama prouči mitologiju. Posle Fedrine tajne
(edicija Mračne priče iz mitologije, Editions Nathan), Čarobnica Medeja
je njen drugi roman za mlade.
Valeri Sigvar je autor još četiri romana: Comme un chien, Dans la
chambre de silence, Immobile i La fugue (Editions Juilliard).

85