Мало да дочарам талебанима о чему се ради у миту о Потопу.

Нарација је од неког редактора састављена из 2 извора, јахвистичког (Ј), где се име

Божије јавља као Јахве и свештеничког (С), где се назива елохимом. Није увек јасно

одвојити изворе, а Вестерман каже да је 7, 8-9 измешан од ова 2 извора.

- С даје прецизну и континуирану датацију, Ј апроксимативну.

- Ј 7 парова чистих животиња и 1 пар нечистих; С само 1 пар од свих животиња.

- Ј киша траје 40 дана и ноћи; С вода се диже 150 дана, а отиче 150 дана.

- С извор је комплетан; Ј недостаје наредба да се направи ковчег, најава потпа, наредба

да се изађе из ковчега; Ј помиње слање птица и жртвовање; С у закључку 9, 1-17 говори о

благослову и савезу са Нојем.

Ево сада да прочитамо ове изворе:

5
6 И виде Јахве да је велика злоба земљанинова на земљи, и да је свака намера

мисли срца његовог само зло по цео дан. 6 И покаја се Јахве што је направио земљанина
7
на земљи, и ожалости се у срцу своме. И рече Јахве: Истребићу земљанина кога сам

створио са лица земље, од земљанина до животиње, до гмизавца, и до летачице небеске; јер сам

се покајао што сам их направио. 8 Али Ноје нађе милост у очима Јахвеовим.

7 1 И рече Јахве Ноју: Дођи ти и сав дом твој у ковчег; јер тебе видех праведним преда

мном у овом нараштају. 2 Од свих животиња чистих узећеш са собом седам по седам, човека и
3
човечицу његову; и од животиња које нису чисте двоје, човека и човечицу његову. Такође од
4
летачица небеских седам по седам, мушко и женско, да задрже живим семе по лицу све земље.

Јер још до седам дана ја ћу пустити кишу на земљу четрдесет дана и четрдесет ноћи; и

истребићу свако живо биће, које сам направио, са лица земље. 5 И учини Ноје све како му је

заповедио Јахве.
7
И дође Ноје, и синови његови, и жена његова и жене синова његових са њим, у

ковчег пред водама потопа. 8 Од животиња чистих и од животиња које нису чисте и од
9
летачица, и од свега што гмиже по земљи, двоје по двоје отидоше к Ноју у ковчег,
 10
мушко и женско, као што беше Бог заповедио Ноју. И би по седам дана, да воде
12 16б
потопа беху на земљи. И би киша на земљи четрдесет дана и четрдесет ноћи, па
17б
затвори Јахве за њим. И нарастоше воде, и подигоше ковчег, и уздигоше га над

земљом.
22 23
Све што има дах духа живота у ноздрвама својим, све што беше на суху, помре.

И Он истреби свако свако живо биће са лица земље, од земљанина до животиње, и до

гмизавца и до летачица небеских: и беху истребљени са земље. И оста само Ноје и оно

што беше с њим у ковчегу.

2б 3а 6
8 И устави се киша са небеса. И вратише се воде са земље. И би на крају
7
четрдесет дана да отвори Ноје прозор на ковчегу, који беше направио. И посла
8
гаврана, који одлеташе и долеташе, док не пресахнуше воде на земљи. И посла

голубицу од себе да би видео да ли су опале воде са лица земље. 9 Али не нађе голубица

место почивања за табан стопала свога, и врати се к њему у ковчег, јер воде беху по лицу
10
целе земље. И он испружи руку своју, и узе је, и доведе је к себи у ковчег. И почека још
11
седам дана других, и опет посла ван голубицу из ковчега. И дође к њему голубица

увече, и гле, лист маслинов свеж у устима њеним! И позна Ноје да су опале воде са

земље. 12 И сачека још седам дана других, и посла ван голубицу, и она му се више никад

не врати. 13б И склони Ноје покров ковчега, и виде, и гле, осушило се беше лице земље. 20

И сагради Ноје жртвеник Јахвеу; и узе од сваке животиње чисте и од сваке летачице
21
чисте, и узнесе жртве спаљенице на жртвеник. И омириса Јахве мирис угодни. И рече

Јахве у срцу свом: Никад више нећу додавати клетву на земљу због земљанина, јер је

замишљање срца човековог зло од младости његове; И нећу више додати удараца свим живим
22
бићима, као што учиних. Докле год буде дана земљи, сетве и жетве, и студени и врућине, и

лета и зиме, и дана и ноћи неће нестати.

9 18 И беху синови Нојеви, који изидоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам – он је
19 20
отац Хананцима. Тојица ових су синови Нојеви, и од ових се насели сва земља. И
21
поче Ноје бити човек земљорадник, и посади виноград. И попи од вина, и опи се; и

разголити се насред шатора свога. А Хам, отац Хананцима, видје голотињу оца својега,
и каза обојици браће своје на пољу. А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица

на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца својега, лицем натраг

окренувши се да не виде голотиње оца својега. А кад се Ноје пробуди од вина, дозна

шта му је учинио млађи син, И рече: проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће

своје! И још рече: благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга! Бог да

рашири Јафета да живи у шаторима Симовијем, а Ханан да им буде слуга!

С 6, 9-22: Ово су догађаји Нојеви: Ноје бјеше човјек праведан и безазлен својега

вијека; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје. И роди Ноје три сина: Сима, Хама и

Јафета. А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња. И погледа Бог на

земљу, а она бјеше покварена; јер свако тијело поквари пут свој на земљи. И рече Бог

Ноју: крај свакоме тијелу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их

затрем са земљом. Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу;

и затопи га смолом изнутра и споља. И начини га овако: у дужину нека буде триста

лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката; Пусти доста свјетлости у

ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на

три боја: доњи, други и трећи. Јер ево пустићу потоп на земљу, да истријебим свако

тијело, у којем има жива душа под небом; што је год на земљи све ће изгинути. Али ћу

с тобом учинити завјет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене

синова твојих с тобом. И од свега жива, од свакога тијела, узећеш у ковчег по двоје, да

сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде. Од птица по врстама

њиховијем, од стоке по врстама њезинијем, и од свега што се миче на земљи по врстама

његовијем, од свега по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу. И узми са собом

свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима. И Ноје учини, како му

заповједи Бог, све онако учини. 7, 6: И бјеше Ноју шест стотина година кад дође потоп

на земљу. 7, 11: Кад је било Ноју шест стотина година, те године другога мјесеца,

седамнаести дан тога мјесеца, тај дан развалише се сви извори великога бездана, и

отворише се уставе небеске; 7, 13-16а: Тај дан уђе у ковчег Ноје и Сим и Хам и Јафет,
синови Нојеви, и жена Нојева и три жене синова његовијех с њима; Они, и свакојаке

звијери по врстама својим, и свакојака стока по врстама својим, и што се год миче по

земљи по врстама својим, и птице све по врстама својим, и што год лети и има крила.

Дође к Ноју у ковчег по двоје од свакога тијела, у којем има жива душа. Мушко и

женско од свакога тијела уђоше, 7, 17а: И би потоп на земљи за четрдесет дана; 7, 18-21:

И навали вода, и уста јако по земљи, и ковчег стаде пловити водом. И наваљиваше вода

све већма по земљи, и покри сва највиша брда што су под цијелијем небом. Петнаест

лаката дође вода изнад брда, пошто их покри. Тада изгибе свако тијело што се мицаше

на земљи, птице и стока, и звијери и све што гамиже по земљи, и сви људи. 7, 24: И

стајаше вода поврх земље сто и педесет дана. 8, 1-2а: А Бог се опомену Ноја и свијех

звијери и све стоке што бјеху с њим у ковчегу; и посла Бог вјетар на земљу да узбије

воду. И затворише се извори бездану и уставе небеске, 8, 3б-5: и једнако опадаше

послије сто и педесет дана; Те се устави ковчег седмога мјесеца дана седамнаестога на

планини Арарату. И вода опадаше све већма до десетога мјесеца; и првога дана

десетога мјесеца показаше се врхови од брда. 8, 13а: Шест стотина прве године вијека

Нојева први дан првога мјесеца усахну вода на земљи; 8, 14-19: А другога мјесеца

двадесет седмога дана бјеше сва земља суха. Тада рече Бог Ноју говорећи: Изиди из

ковчега ти и жена твоја и синови твоји и жене синова твојих с тобом; Све звијери што су

с тобом од свакога тијела, птице и стоку и што год гамиже по земљи, изведи са собом,

нека се разиђу по земљи, и нека се плоде и множе на земљи. И изиде Ноје и синови

његови и жена његова и жене синова његовијех с њим. Све звијери, све ситне животиње,

све птице и све што се миче по земљи по својим врстама изидоше из ковчега. 9, 1-17: И

Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им: рађајте се и множите се, и напуните

земљу; И све звијери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе

морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке. Што се год миче и живи,

нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву. Али не једите меса с душом

његовом, а то му је крв. Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звијери

искати; из руке самога човјека, из руке свакога брата његова искаћу душу човјечију. Ко
пролије крв човјечију, његову ће крв пролити човјек; јер је Бог по својему обличју

створио човјека. Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и

намножите се на њој. И рече Бог Ноју и синовима његовијем с њим, говорећи: А ја ево

постављам завјет свој с вама и с вашим сјеменом након вас, И са свијем животињама,

што су с вама од птица, од стоке и од свега звијерја земаљскога што је с вама, са свачим

што је изашло из ковчега, и са свијем звијерјем земаљским. Постављам завјет свој с вама,

те отселе неће ниједно тијело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре

земљу. И рече Бог: ево знак завјета који постављам између себе и вас и сваке живе твари,

која је с вама до вијека: Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завјета између мене

и земље. Па кад облаке навучем на земљу, видјеће се дуга у облацима, И опоменућу се

завјета својега који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком тијелу, и неће више

бити од воде потопа да затре свако тијело. Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати,

и опоменућу се вјечнога завјета између Бога и сваке душе живе у сваком тијелу које је на

земљи. И рече Бог Ноју: то је знак завјета који сам учинио између себе и свакога тијела

на земљи. 9, 28-29: И поживје Ноје послије потопа триста и педесет година. А свега

поживје Ноје девет стотина и педесет година; и умрије.

Дакле, овако се почиње читат неки библијски текст. Раздваја се на лејере, не трпа се

све као у бунар. Кад се пак не разуме структура неког текста, онда се добијају

бесмислице. Оно што неки од вас нису хтели да разумеју кад сам вам предочио

контрадикције из извештаја о Потопу. У овако рашчлањеном тексту имамо јасно

приказане 2 различите нарације које су у себи ипак кохерентне.

Пример: Ј вели да иду 7 парова животиња, тако да Ноје, по Ј извештају, може да

жртвује од свих животиња. Жртвовање не постоји у С јер тамо стоји да је један пар

улазио у ковчег. Тако би се затро животињски свет. По Ј потоп траје 40 дана, па је онда

логично да голубица може да откине лист маслине. Да је трајао годину дана, како је у С,

онда не би могла да преживи ниједна маслина. Зато нема у С помена о птицама. Опет,

С има јасне паралеле са Шестодневом, пошто је из истог пера, па се размножавање врста

врши кроз један пар. Тај извор обилује бројкама, јер свештеници кроз мере

контролишу свет. Записују све у свештене књиге. Зато после оци на основу мера изводе

симболичке слике: ковчег је човек, црква, Христос и сл. Нема секса у светом простору...

Попови објашњавају како је грех узрок несрећа, али како је Бог мислостив, мада се

помоћу дуге бори против Алцхајмера, обећава да више неће давити створења. По С сва

тела су се била изопачила (и животиње) - јер грех није само ствар воље, него постоји и

ритуални, па зато и животиње могу да буду грешне, и како је дављење у води грозна

ствар, Бог обећава да више неће затирати сва жива бића.

Проблем у разумевању ових текстова настаје кад се узимају као Куран. Све је то

рекао Бог, и ту нема никаквих недоследности. А Писма немају доследност јер су

хетереогено штиво које је редиговано. Хвала Богу, па су редактори сачували све ове

изворе. Нису се усудили да се праве паметнима па да неке одсеку. Само када наши

талебани укапирају природу и начин настанка наших светих списа, моћи ће да се

ослободе смешних фундаменталистичких гледа.