ALEKSANDRA POTER

Detektiv

Prevela Sanja Bošnjak

Laguna
Beograd, 2014.
 Za AC
Sa tobom je sve lakše,
i svaki dan šija sunce
 9гио poglaulje

C rn a L osa i ’/u s e .n r e s jja r a la n a su ncu U se o L ren u o i uL/ra tio ^ je jja ru h u .

„ ) o lir/ ic , S u ji, roli// te o c i jr r r o c j tr e n u t la L a d sar/ te sreo. h toćeš l i

7
se uda i i ja r/ene i

A irrila ^ je . u C ici/ ero le//o

cijero ic/ lic e . ĆDal//o/ je //asla
% W Vd
i,S u jih >v) //rosanuiao^je. i n a ru L a o ^ jo j u re d ira n djjar/a/its L ij/ r s ten na

p r s i. „ S la Letje s i” ’

JVa tr e n u ta L n ije r/o cjla daх p ro n a đ e u ra r e re ć i. A ОПd a sin jo j o d je d r io //

n a iš le .

„ јја је г/ da si la jl jir i , j/ re ra ra n iš Li. j j a d L o ji suara s t jir ja r / ij

od e lje n ja j a r/a r L e lin j [ Ђ, i naLon. s lo ^ je s L in u la u rsten , I a č ila j j c j j e le tio

s n a jn o da / / u je od s L ocio o d će la . „/ d i d o đ a ro la f ”

(j r r r , n e t

S j j e u o p š te t r c i a lo lo d a L a je f

S a iija s o r/ sa/’/ j/ d jila u e lra n L o r jjn le r a i u r ilis n u la h jlr is i. ,z>oL

sar/ d r ja la u rs t d o le ,jro s r/ a lra la sar/ La Lo r/ i se L u rs o r Lreće uncij a d i

ju t a re c i La o PaLr/en I d o l sre n is u n esta le.

/j/ o n o ro sar’/ jjle d a la

ta u jrp rra
a zn
jr u s h ~anu.

S r a n je .
a
/ dedje o lu c e n a u jla n e ls L u j/ id ja r/ u , sed ela s a r/ jja s lo lo r/ u ra d n o j

s o li. p o d n a so L’/a r j j e u s tv a ri l i l a шуао dnevne s o le , a s a s to ja la se o d

ra s L lir/ a la n c /Leine j/ o lic e j j a L n jije , Ла/у/аса u Lor/e n ilc e d ru je l i l o

lo n e ra (p o tro š e n je od a m o , a je s te l i riđ e l i L o liL o Los ta ju n o r i L a r t r id ji i,

/ a a a đ
 ojlid^no, cortl l i joorjislio da su- odj l a i a ) i orljid^a, l 0 a ^ a lila rjo^
jooluša^ di^a^narslo^ šila, ali ostaloga lc^- crcia i scud^& lila sar(p^ o l a
grančica w salsi^i.
Čudno, ali nikad nisam videla nijednu da izgleda kao u El dekoru.
Grlila sam termofor s toplom vodom (grejanje ponovo nije radilo) i
nekoliko trenutaka samo gledala u treptavi kursor, sa nadom da ću se
pokrenuti. A onda sam odustala i otvorila svoj elektronski račun da
proverim dug.
Kad samo pomislim kako većina veruje da je posao pisaca čaroban.
Uostalom, verovala sam i ja.
Četiri godine sam radila u jednoj kancelariji i sanjala o tome da
napišem roman. Da budem romanopisac. Kako bi to bilo uzbudljivo! U
sumornoj kancelariji odeljenja za gradsko planiranje, maštala sam o
bajnom životu na visokoj nozi koji bi se sastojao iz pisanja bestselera, dok
se šećkam unaokolo u Armiranoj odeći, iz odlazaka na sjajne književne
zabave sa vrcavim razgovorima i potocima besplatnog šampanjca.
Sve dok jednog dana nisam napisala tu knjigu o kojoj sam neprekidno
pričala, sklopila ugovor s izdavačem, preselila se u London i ostvarila svoj
san!
I shvatila sam da zapravo posao pisca podrazumeva vrlo retko
presvlačenje pidžame, kupovinu gomile nepotrebnih stvari preko Ibeja i
česte razgovore sa samom sobom.
,,Av...”
Ili s Hitklifom, mojim jazavičarem.
Piskavi lavež mi je prekinuo misli i pogledala sam u Hitklifa, koji je
pritisnuo njušku o prozor i ljutito kevtao na komšijsku mačku, njegovog
smrtnog neprijatelja. Hitklif je patio od vrste dismorfofobije, pri čemu je
smatrao da izgleda kao zastrašujući nemački ovčar. U stvarnom životu
izgledao je više kao komični pijani stražar i uvek je napadao dvostruko
veće životinje od sebe. Čak je i komšijska mačka bila veća od njega.
„Hej, druže, ne obraćaj pažnju na nju, samo te zadirkuje.”
Podigla sam njegovo malo kobasičasto telo, zagolicala ga po stomaku,
a on me je zahvalno liznuo po licu. Spasla sam ga iz lokalne kafilerije,
mada, da budem iskrena, posle prošlogodišnjih događaja, počela sam da se
pitam ko je koga spasao...
Pošto sam ostavila Hitklifa da objavi rat mački gospođe Flanegan, koja
se sad šepurila baštom i plazila mu se, okrenula sam se ponovo ka
kompjuteru. Posegla sam sva rasejana za jutarnjom kafom i otpila gutljaj.
 Odmah sam je ispljunula. Fuj, ledena je!
Iskrivljenog lica, otapkala sam u kuhinju, pristavila čajnik i otvorila
frižider, po kome je bila zalepljena gomila reklama za naručivanje hrane,
spiskova obaveza i fotografija. Kad sam pružila ruku da dohvatim mleko,
jedna fotografija mi je privukla pažnju - ja i moje društvo, zagrljeni, pripito
smo se osmehivali foto-aparatu.
Ta fotografija uvekbi mi izmamila osmeh. Ne okupljamo se često ovih
dana, pošto smo svi veoma zauzeti i živimo na različitim stranama sveta,
ali ta je slikana za moj rođendan prošle godine, kad smo uspeli svi da se
nađemo u jednom baru u Londonu. Zastala sam da je pogledam po
milioniti put.
Sasvim levo, nenamerno se razmećući svojim čuvenim dekolteom,
nalazila se Harijet, koja se nedavno preselila u Pariz zbog posla i prigrlila
sve što je francusko, uključujući i ishranu zasnovanu na crvenom vinu,
siru i svemu punomasnom.
Međutim, činilo se da je sve to prigrlila previše revnosno, sudeći po
imejlu koji sam juče od nje primila, a u kome se žalila: Dakle, istina je,
Francuskinje se ne goje. Avaj, ja nisam Francuskinja. Merde!2 Kao dokaz,
priložila je fotografiju na kojoj je nosila vrećasti donji deo trenerke, sa
natpisom: Sad moram da nosim odeću s rastegljivim pojasom.
Kao neko ko je nosio vrećaste pantalone za jogu u svakoj prilici samo
ne kada bi radio jogu, odgovorila sam joj da se ne brine. Na to mi je kao iz
topa odgovorila: Ne razumeš! Ovo je Pariz! Svetska prestonica stila! ja sam
kao prokazana!
Rekla sam sebi: Nemoj nikad da se odseliš u Pariz!
Odmah do nje, s rukama zbog kojih poželim da navučem bluzu dugih
rukava, nalazila se Moli. Moli je instruktorka pilatesa i sad živi u Los
Anđelesu, ali nekada je držala kurs u Londonu koji je obećavao da
„ojačava, preobražava i osnažuje”. Po mom mišljenju, bliže istini bilo bi
„iscrpljivanje, bol i odustajanje” ali to nije imalo nikakve veze s Moli. Ona
je sjajna instruktorka, a sad i sjajna prijateljica, uprkos tome što me svaki
put kad se vidimo gnjavi u vezi s mojom unutrašnjom snagom. Ili možda i
zato što sam inače osećala da mi se stomak preliva preko pojasa, pa sam
ga automatski uvlačila.
Zatim, tu je bila i Rejčel. Zureći ćoravo u fotoaparat, jer je mrzela da se
fotografiše sa naočarima, još je bila u radnom odelu pošto je došla pravo iz
kancelarije. Bila je advokat u velikoj firmi u Sitiju i uvek je radila na nekom
slučaju. Lično, smatrala sam da previše radi. Neprestano je bik pod
stresom i odlazila na poslovna putovanja a nikad na odmor. Očito je

Merde (fr.) - sranje. (Prim. prev.)

nakupila toliko godišnjeg odmora da joj je nedavno kadrovska služba
zabranila da dolazi u kancelariju nedelju dana. Tada je radila od kuće i to
još duže nego inače.
Na desnoj strani bila je moja mlada sestra Ejmi, iako nikad ne biste
pogodili da smo sestre. Dok sam ja bila smeđokosa i smeđooka, ona je bila
plavuša s plavim očima. Takođe, bila je čitavih deset godina mlada. Moji
roditelji su je zvali „srećan slučaj”, što ju je prilično dobro opisivalo, pošto
je umela da bude pomalo nespretna i stalno su joj se dešavale neke
nezgode. Kao starija sestra, uvek sam bila odgovorna za nju. Od dana kad
se rodila, govorili su mi „pazi na svoju sestricu”, i čitav život brinula sam o
njoj i izvlačila je iz nevolja.
Međutim, ako joj je možda nedostajalo zdravog razuma, to je
nadoknađivala pameću. Akademski, Ejmi je bila izuzetno pametna. Želela
je da bude arheolog, ali, uprkos tome što je diplomirala s najvišim
mogućim prošekom, nije mogla da pronađe posao, i čitave protekle godine
slala je biografije dok je prelazila s jednog privremenog posla na drugi.
Bila je kurir na biciklu (bila je užasna, nije umela da se orijentiše u
prostoru), konobarica (ponovo grozna, jedva je nosila solju čaja na
tanjiriću, a kamoli četiri glavna jela i salatu) i šetala je pse (gore od
užasnog, na kraju je izgubila dva psa; srećom, sami su kasnije pronašli put
do kuće).
A onda, pre šest meseci, odlučila je da joj je dosta potrage za poslom i
spavanja na kauču kod prijatelja i odlučila da krene na putovanje, na
zaprepašćenje roditelja. Kao da već nisu proveli dosta besanih noći zbog
nje pre nego što je otišla, otkako je stavila ranac na leđa i veselo im
mahnula u znak pozdrava na Hitrou, gotovo da su se razboleli od brige za
njom. Neprestano sam pokušavala da ih umirim - na kraju, sad joj je bilo
već dvadeset dve; bila je dovoljno odrasla da brine o sebi.
Osim toga, sudeći po njenoj Fejsbuk stranici, izgleda da se odlično
provodila. Mislim, u koliko nevolja možeš da se uvališ dok po ceo dan ležiš
na plaži u Goi?
U stvari, kad malo bolje razmislim, mislim da i nisam želela da
saznam odgovor na to pitanje.
U svakom slučaju, dobra vest je da joj je jedan muzej, kome je poslala
svoju biografiju, ponudio mesto u svom istraživačkom projektu. Osim
toga, to je bio i najprestižniji arheološki istraživački i arhivski centar u
Londonu i počinjala je za dve nedelje! Dakle, vraćala se kući. Ne znam ko je
bio više oduševljen. Ejmi. Ili moji roditelji.
I na kraju sam ostala ja, Rubi Miler, stisnuta na sredini fotografije,
ruku raširenih oko svih. Da budem iskrena, ta slika mi i nije bila
najlaskavija. Kupila sam neki posvetljivač lica nakon što me je prodavačica
ubedila da je to jedina stvar koja bi mi kožu učinila svezom i sjajnom,
kakva se može videti na modelu sa naslovne strane Voga.
Ali kad sam stigla kući, pročitala sam uputstvo; pisalo je da ga samo
natapkam na jagodice. Lako je njima reći. Ja nemam jagodice. I tako sam ga
utrljala po ćelom licu i na kraju dobila veliko, sjajno, mesečasto lice. Ne
šalim se. Blesakblica se u stvari odbijao.
Neudata, u trideset i nekoj, živim s Hitklifom u suterenu u renoviranoj
viktorijanskoj kući u zapadnom Londonu. Stan nije najveći, niti najsvetliji,
ali ima najslađu baštu, s pravim drvetom jabuke i žbunom kamelije koja
cveta čitavo leto. Mada se u Engleskoj „čitavo leto” izgleda svodi na
nedelju dana krajem maja. Ali Hitklif voli da njuška okolo čak i po kiši, a ja
volim da gledam baštu dok radim.
Kad to već kažem, pisanje nikad nisam doživljavala kao posao. Ne
samo zato što ga obavljam u pidžami već i zato što mi je više od posla, kao
da prelazim iz svog sveta u neki drugi. Upoznajem sve te ljude, smejem se
s njima kad su srećni i plačem kad su tužni. Moje junakinje su mi najbolje
prijateljice.
I - najbolji deo - zaljubljujem se u svoje junake.
Ljudi me uvek pitaju kakve knjige pišem i mislim da bi se mogle
nazvati ljubavnim pričama (osim ako niste zli novinar iz Vikli telegrafa
koji ih je nazvao nečim neponovljivim), ali ja ih takođe smatram
misterij ama.
Na kraju, zašto se dvoje zaljubljuje? To pitanje postavljaju ljudi širom
sveta, na milion različitih jezika. Šta je ljubav?, omiljena je potraga na
Guglu. Ipak, izgleda da niko ne zna. Čak ni stručnjaci ne mogu da se slože.
Naučnici nude zamršene hemijske teorije o feromonima i
neurotransmiterima, filozofi je veličaju a psihoterapeuti analiziraju. Ali
nemoguće ju je definisati.
Kao što je Džordž Harison rekao, to je nešto. Neuhvatljivo osećanje
koje ne poznaje ni rimu ni razum. Nema pravila. Nema granica. Drugačija
je za svakoga, ali isto tako je za svakog i ista. Ne možete da je objasnite.
Kao vera, ili nada...
Ili Čarolija.
Napisala sam tri romana na tu temu i još tražim odgovore.
Pretpostavljam da sam na neki način ljubavni detektiv. Ne kao Šerlok
Holms s onim njegovim šeširom. Ne tražim tragove da rešim zločin, mada
jednom jesam provela sate sa svojom prijateljicom Rejčel pokušavajući da
otkrijem zašto joj se onlajn partner više nikad nije javio, što jeste neka
vrsta zločina.
Jer, verujte mi, bila je milion puta bolja od njega.
 Prijatelji mi uvek pričaju o svojim ljubavnim životima i nebrojeno
puta sam s njima tumačila nejasnu poruku na mobilnom telefonu od
nekog frajera ili na Guglu proveravala je li neko zaista razveden (i ne, nije
bio, slike njega sa ženom nalazile su se svuda po veb-sajtu njegove firme;
sirota Harijetbila je očajna).
Ali ne radi se samo o tome da sam dobra u pretragama na Guglu. Kad
je reč o ljubavi, pomalo sam detektiv zato što me očaravaju priče o ljubavi.
Volim da otkrivam kako su se ljudi upoznali i šta ih je spojilo, slušam ih
kad pričaju o herniji, dok pokušavam da otkrijem šta je tačno hernija,
čudim se kako se - nekim neverovatnim spletom srećnih okolnosti,
pravovremenosti, sudbine, ili sve troje - dvoje ljudi zaljube jedno u drugo.
I pošto detektivi uvek istražuju misterije, šta je ljubav ako ne najveća
misterija od svih?
Ozbiljno, pogledajte samo princa Čarlsa i Kamilu! Ili mene i Sema.
Čim sam ga se setila, osetila sam poznati grč u stomaku. U tome je
ironija. Dok se moje junakinje uvek zaljube i dožive srećan kraj, isto se ne
može reći i za mene. Kažu da uvek treba pisati o onome što znaš, ali kad bi
tako bilo, trebalo bi da pišem horor priče.
Pa, kako drugačije opisati to kad naletiš na verenika dok vodi ljubav s
drugom ženom, nedelju dana pre venčanja?
Znam. Zvuči otrcano, a i bilo je. Ali zato što je nešto otrcano, ne znači
da manje boli. To samo znači da ste poniženi i da vam je srce slomljeno.
Uostalom, to je sad prošlost.
Dograbila sam mleko, zatvorila frižider i okrenula se prema čajniku.
Obavljao je svoj uobičajeni posao veselo ključajući i odbijao da se isključi,
ispunjavajući kuhinju oblacima pare koja se brzo kondenzovala na
hladnim prozorskim staklima, što me je podsetilo da postoji još nešto što
treba da dodam na svoj spisak obaveza.
Dograbila sam olovku i nažvrljala „Kupi nov čajnik" na parčetu papira
na vratima frižidera.
Obožavam spiskove. Volim taj osećaj kad nešto mogu da preškrabam.
Tako se osećam odlično organizovanom. U stvari, moram da otkrijem
jednu tajnu: ponekad čak zapišem i nešto što sam već obavila, samo da
preko toga mogu da prevučem crtu.
Kao, na primer, „Ručak i Dajanom. Petak @12.30”.
Shvatate, mogu da uzmem olovku i to lepo precrtam.
Čekajte malo... zastala sam. Kad radiš kod kuće, dani se nadovezuju
jedan na drugi, pa sam brzo prelistala kalendar u glavi. 0, sranje, petak je
danas! Pogledala sam na sat na mikrotalasnoj. Zar je već i toliko sati?
Još veće sranje.
 Ostavila sam napola skuvanu kafu i uletela u spavaću sobu, nabacila
neku odeću i pokušala da provučem četku kroz kosu. Pre nego što sam
odustala, navukla sam vunenu kapu i zgrabila kaput.
Hitklif je zakevtao; mrzi kad izlazim i ostavljam ga. „Hitklife, gledaj!
Eno cicamace!” Slagala sam da mu skrenem pažnju. Dok je jurio ka
prozorima, istrčala sam napolje.
Stvarno. Lažem sopstvenogpsa. Šta je sledeće?
I, preskačući po dva stepenika, stigla sam do ulice i požurila ka
podzemnoj.
 Drugo poglavlje

Napolju je bio tipičan januarski dan u Londonu. Hladan, siv i vlažan, grad
je delovao tmurno i obamrlo. Čak ni vreme nije htelo da uloži napor da
pljusne kiša, koja je umesto toga samo lenjo sipila. Ali nisam imala
vremena da se vratim i tražim kišobran, a čak i da jesam, verovatno bi mi
se samo izvrnuo naopačke. Namrštila sam se, podigla okovratnik i pognula
glavu pod vetrom.
Otišla sam podzemnom do Ulice Bejker, a zatim odšetala do Ulice
Merilebon. Dajana je moj književni agent i dogovorile smo se da se
nađemo u malom italijanskom kafeu na uglu. Pre nego što sam postala
spisateljica, mislila sam da je ručak sa agentom nešto veoma glamurozno,
otmeni restorani i veliki poslovni sastanci, ali, u stvari, sastajemo se u
kafeu i sve vreme tračarimo o muškarcima uz belo vino.
U svoj toj žurbi, zapravo, poranila sam nekoliko minuta, a Dajana još
nije stigla, što sam shvatila čim sam pogledala kroz prozor kafea. Zato sam
rešila samo da skoknem do susedne prodavnice i kupim roditeljima
čestitku - za nekoliko nedelja im je godišnjica braka.
To mi je omiljena knjižara u ćelom Londonu. Na ćelom svetu,
verovatno. Sva srećna, otvorila sam vrata i ušla. Prava knjižara u
edvardijanskom stilu, sa prelepim hrastovim policama od poda do
tavanice, škripavim drvenim stepeništem i knjigama poredanim prema
zemljama iz kojih su, bila je više od knjižare, kao putovanje oko sveta.
Prošla sam pored Malezije i Afrike, stigla do stalka s čestitkama i,
nakon što sam ga zavrtela, pronašla sam savršenu za mamu i tatu.
Zadovoljna, krenula sam ka kasi.
A onda sam zastala.
Čekajte...
U tamnim dubinama knjižare, upečatljiva sedokosa žena u mekintoš
mantilu, u stilu inspektora Kolumba, sa podignutom kragnom i ogromnim
naočarima za sunce, ponašala se veoma sumnjivo pored Velike Britanije,
Dohvatila je nekoliko knjiga sa police, nervozno žvakala žvaku i
proveravala levo-desno da li je neko gleda.
To je bila Dajana, mada me nije primetila. Šta to, za ime sveta, radi?
Upravo sam se spremala da je dozovem kad je odjednom, brzim i
neprimetnim pokretom, žustro zavukla knjige pod mantil.
0 bože! Krade!
 Užasnuto sam posmatrala dok je koračala ka izlazu, spuštene glave,
izbegavajući poglede prodavača. Nisam mogla da verujem šta sam videla.
Na trenutak sam se ukipila od neverice, a zatim naglo trgla. Nisam mogla
samo tako da stojim; morala sam nešto da preduzmem. Morala sam da je
sprečim, pre nego što je uhvate. Dajana mi nije samo agent, već i draga
prijateljica.
Odjednom mi se pred očima ukazao naslov u novinama:

USPEŠAN KNJIŽEVNI AGENT UHAPŠEN U KRAĐI U LONDONSKOJ

KNJIŽARI. „NE ZNAM ŠTA ME JE SNAŠLO", JECALA JE OSRAMOĆENA
AGENTKINJA DAJANA DAJMOND DOK SU JE ODVODILI S LISICAMA NA
RUKAMA. „UGLED I KARIJERA SADA SU Ml UNIŠTENI!"

U žurbi da nešto preduzmem, jurnula sam prema njoj kao ragbi

igračica. Možda jeste visoka metar i osamdeset, ali bila sam spremna da je
oborim na pod ako treba.
„Dajana!” pozvala sam je glasno i preprečila joj put.
Iznenađeno je podigla pogled, i kad me je ugledala, na njenom licu
pojavio se ogroman osmeh. „Hej, dušo!” viknula je s jakim njujorškim
naglaskom. „Izgledaš divno kao i uvek!”
„I ti isto”, osmehnula sam se i pokušala da odvratim pogled od velike
izbočine na njenom mantilu. Nisam znala šta da kažem. Kao kad je jednoj
devojčici u školi užasno smrdelo iz usta, a niko nije znao kako da joj to
kaže. Na kraju sam joj kupila kutijicu mentol bombona sa nadom da će
shvatiti na šta mislim.
Ali ovde mi je trebalo mnogo više od bombona.
„Samo sam pomislila da svratim i malo proverim konkurenciju”,
nasmejala se. „Navika.”
Možda je kleptomanka. Možda ne može da se suzdrži. Možda je u
pitanju ozbiljno medicinsko stanje o kojem mi nikad nije pričala.
„Hej, slušaj, hajdemo u kafe pored knjižare da ručamo i ispričamo se.”
Sranje. Moram da je zaustavim. Ali kako?
Koraknula je napred i nije mi preostalo ništa drugo - preprečila sam
joj put.
„Jao”, nasmejala se, umalo se sudarivši sa mnom, i pomerila se u
stranu. I ja sam učinila isto. Ponovo se nasmejala i pomerila u drugu
stranu. Sledila sam je. Pomerale smo se tamo-amo kao da plešemo, dok
konačno nije nestrpljivo uzdahnula. „Rubi, je li sve u redu?” pitala je,
podigla naočare za sunce na glavu i prodorno me pogledala. „Zaista se
čudno ponašaš.”
„Ја se čudno ponašam?”, ozlojeđeno sam odgovorila, pre nego što sam
se pribrala i žurno snizila glas. „Imaš knjige pod mantilom”, prosiktala
sam.
„Znam”, ravnodušno je odgovorila.
Zapanjila sam se. Bože, što je drska.
„То su tvoje knjige”, dodala je i munjevito mi ih pokazala. Ugledala
sam čitavu gomilu svog najnovijeg romana skrivenog ispod postave
mantila.
Zevala sam u nju potpuno zbunjena. „АИ zašto bi krala moje knjige?”,
prošaputala sam.
Zabacila je glavu i prasnula u gromoglasan smeh. „Ne kradem ih,
ludo!”, prošla je pored mene i prišla stolu s knjigama na „Nedeljnoj
promociji”, te počela da ih premešta.
„Ра šta onda radiš?", prosiktala sam, prišavši joj žurno.
„Ра, niko te neće primetiti ako čamiš na polici, zar nije tako?” pevušila
je, grubo odgurnula nekoliko slavnih bestselera što otkrivaju sve tajne u
stranu i spustila moje knjige na vrh. Raširila ih je tako da budu potpuno
uočljive, a zatim je podigla jednu i zamahala njome.
„Priđite i kupite ovu knjigu Rubi Miler”, obratila se glasno starijoj
gospođi u tvidu, koja je razgledala deo s ruskim klasicima. Žena je podigla
pogled s Dostojevskog i zagledala se u nas kroz naočare.
„Sjajno je, puno seksa”, dodala je Dajana i namignula. 0 moj bože!
„Oprostite, molim vas, ne obraćajte pažnju na moju prijateljicu”,
smušeno sam se izvinjavala, crveneći od stida. „Amerikanka je.” Uhvatila
sam Dajanu podruku i povela je prema izlazu.
„Šta ima loše u obilju seksa?”, bunila se.
Da li mi se samo učinilo ili je postala još glasnija? Još nekoliko
mušterija se okrenulo i pogledalo nas, a meni je preostalo samo da je
izguram kroz vrata.
„Pišem ljubavne romane, a ne porniće!” rekla sam čim smo izašle.
„Ра šta?” slegla je ramenima. „Seks se prodaje.”
Streljala sam je pogledom. Nakon senzacije koja se stvorila oko
Pedeset nijansi sive, gnjavila me je da se oprobam u pisanju erotskih
romana, ali nisam mogla. Ni za šta na svetu. Jednom sam probala da
razgovaram bezobrazno s dečkom, što je bila njegova zamisao, ne moja, i
bilo me je tako sramota. Osim toga, nikako mi nije išlo. Nije da se
prenemažem, ne govorim „moja pika” kao moja prijateljica Harijet, ali ne
mogu čak ni da izgovorim znate koju reč, a kamoli da je napišem. Zamislite
da to čitaju moji roditelji?
Osetila sam se posramljeno. 0 bože, ne. Kad malo bolje razmislim,
bolje ne.
Bežeći od kiše, koja je očito odlučila da uloži dodatni napor i lila je kao
iz kabla, ušli smo u susedni kafe, a konobarica nam je brzo našla mesto i
odmah smo naručile.
„Dakle, kako ide nova knjiga?”, pitala je Dajana, prešavši odmah na
posao.
Osetila sam blagu zabrinutost setivši se da sam sedela za
kompjuterom i zurila u prazan ekran. „Sporo”, odgovorila sam
neodređeno. „Koliko si dosad napisala?”
„Uf, misliš koliko tačno?”, probala sam da odugovlačim.
„Zato što jedva čekam da pročitam!” brzo je nastavila. „Mislila sam da
bih, ako mi pošalješ imejlom prvih nekoliko stotina stranica, ili koliko god,
mogla da ih pročitam večeras u avionu za Njujork.”
Radila je za književnu agenciju sa sedištem ovde u Londonu, koja je
takođe imala kancelarije u Njujorku, pa je stalno putovala tamo-amo.
Zvučalo je uzbudljivo, ali zapravo je samo značilo da je jela lošu avionsku
hranu i bila neprekidno ošamućena od letenja.
„Ра, radi se o tome...” Progutala sam knedlu. Jebiga. Moraću da
priznam. „Nemam nijednu stranicu”, izlanula sam. Kratko je ćutala, a
onda...
„Nijednu?” Čak je i uvek spokojna Dajana, koja bi se za mene nasmrt
borila sa izdavačem i koja nikad nije bila zbunjena, delovala pomalo
uznemireno.
„Ne, još ne”, žurno sam dodala. „Ali samo je u pitanju kreativna kriza.
Biću dobro”, uveravala sam je, mada nisam bila sigurna jesam li
pokušavala da umirim nju ili sebe.
„Naravno da hoćeš”, složila se, ubedena, pošto se brzo setila da treba
da me podržava i hrabri. „Samo ti je potrebno nadahnuće a ja to upravo
imam. Ima jedan frajer...”
„Ne”, odmahnula sam glavom i prekinula je.
„Kako to misliš, ne? I ne znaš šta sam htela da kažem.”
Presekla sam je pogledom. „Је li papa katolik?”
„Šta?” Pogledala me je razrogačeno i nedužno. „Ја sam ti agent, ne
mogu da verujem da nemaš poverenja u mene.”
 Osetila sam se krivom. „Izvini”, brzo sam se izvinila zbog grize savesti
što sam je pogrešno razumela. „Na trenutak sam pomislila da pokušavaš
da mi namestiš još jedan sastanak, to je sve.”
Lice joj je promenilo boju. „Ра, ne bih to baš nazvala sastankom.”
Čekaj malo...
„Ра kako bi ti to nazvala?” pitala sam je sumnjičavo.
„Uslugom. On je prijateljev prijatelj i prolaziće kroz London krajem
meseca, a nikoga ne poznaje”, brzo je izgovorila, pre nego što bih je
prekinula. „I rekla sam da ćeš otići s njim na kafu. To je sve”, dodala je,
vedro se osmehujući.
„Е pa, sad ćeš morati da mu kažeš da ne mogu”, odlučno sam
odgovorila.
Namrštila se. „Hajde, Rubi, to je samo kafa.”
„Tako sam upoznala i Sema. U redu u Starbaksu, sećaš se? Sledećeg
trenutka mi je kupovao kapučino i zvao me da izađemo; osamnaest meseci
kasnije me je varao a ja sam otkazivala naše venčanje.”
„Znam, i grozno je, ali to je bilo pre više od godinu dana...”
„Kao da je bilo juče”, tiho sam odgovorila.
Nagnula se preko stola i saosećajno mi stegla ruku. „Znam, dušo”,
nežno je rekla, „ali ne možeš odustati od ljubavi.”
„Zašto ne?” rekla sam naglo.
„Zato što ćeš završiti na polici kao tvoje knjige”, brzo je uzvratila u
pokušaju da me nasmeje, ali ja sam bila još odlučnija.
„Ра šta onda? Baš me briga”, slegla sam ramenima i zavalila se u
stolicu. „Možda je tako bolje.”
Zapanjeno me je pogledala.
„Ра, što da ne?” Ponovo sam upitala, i kad mi je to palo na pamet,
odjednom kao da sam osetila da gorim i to me je obuzelo. „Uvek sam bila
beznadežno romantična, uvek sam sanjala o ljubavi i braku i sreći do kraja
života... i da, znam da nije uvek lako”, požurila sam da je preduhitrim. „Ali
uvek sam se nadala - baš kao što su Bitlsi pevali, АП You Need Is Love..."
Zaćutala sam i zagledala se u sto, uvijajući papirnu salvetu dok su mi misli
letele. Osetila sam kako mi osećanja naviru, svu povređenost, razočaranje
i bol. „Ali znaš šta? Ne više, Bitlsi su pogrešili, sve je to sranje...”
„Ali ne možeš to da kažeš!”, bunila se.
„Mogu”, odvratila sam.
Kao da sam doživela otkrovenje. Kao da se sve što je predstavljalo
moj život srušilo i odjednom mi se ukazala stvarnost. „I ne radi se samo o
tome šta se desilo meni, pogledaj sve moje prijateljice!”, uzviknula sam
izbacujući iz sebe sve što osećam. „Sve su se razočarale u ljubav. Pogledaj
Harijet - upravo je saznala da je tip s kojim se zabavljala još uvek oženjen!
Zatim, tu je Moli - njen dečko ima fobiju od vezivanja i posle sedam godina
i dalje neće da je zaprosi. A šta je s Rejčel? Sama je već čitavu večnost, jer
joj se svaki sastanak završi propašću...”
„I upravo zato ne možeš da pišeš”, jednostavno me je prekinula.
Zastala sam i pogledala je.
„Nemaš ti kreativnu krizu, već misliš kako ništa od toga više nije
istina. Izgubila si veru u ljubav, Rubi”, rekla je i zagledala se u mene.
„Jednostavno više ne veruješ u ljubav.”
Zaćutala sam i upijala njene reći, samo što ovog puta nisam ni
pokušala da joj protivrečim.
Konačno sam priznala sebi. Toliko meseci sam pokušavala da
zanemarim taj duboko usađeni strah i da se držim one osobe koja, upr kos
svemu, veruje u ljubav. Pravu, iskrenu ljubav. Ljubav koja pomera planetu,
ne-mogu-da-živim-bez-tebe ljubav. Ljubav koja navodi ljude da čine
neverovatne, smešne, predivne stvari. I, uprkos svemu što se dogodilo,
uprkos tome što je bila utučena i povredena i veoma uzdrmana, nisam
želela da izgubim tu osobu. Ali već je nestala, shvatila sam odjednom.
,,U pravu si”, tiho sam se složila. „Mislim da više ne verujem u ljubav.”
Prekinula nas je konobarica, koja je donela moje njoke i Dajanine
špagete; Dajani je odvratila pažnju dok se muvala oko nje, spuštala tanjir
za školjke i činijicu za pranje prstiju s kriškom limuna. Konobarica se
konačno udaljila od stola i obe smo zaćutale počevši da jedemo.
Nekoliko trenutaka kasnije, Dajana je između dva zalogaja odlučno
izustila: „Tebi je potreban odmor. Što ne uzmeš slobodne dane? Zaklopi
laptop, isključi telefon, idi da se opustiš na nekoj plaži.”
„Plaži? Ne mogu da sedim na plaži.” Zaječala sam nezadovoljno, ali
nije prihvatala moje odbijanje.
„I ne sanjaš koliko će ti to goditi. Ozbiljno, kad si poslednji put bila na
odmoru?” Pogledala me je zajedljivo.
„Pretprošle godine. Sem i ja smo išli na biciklistički odmor biciklima
po Norveškoj. Znaš koliko je on voleo takve odmore.”
„То nije odmor. Odmor podrazumeva ležanje na plaži u bikiniju, a ne
ogrtanje runom i ranac na leđima.”
Nasmešila sam se, uprkos sebi. „Znam, ali ne mogu, imam toliko posla
ovde...”
„Veruj mi, ja sam ti agent, znam šta je najbolje za tebe. Vidi..."
Viljuškom je pokazala ka prozoru. Pogledala sam i ugledala sitnu staricu iz
knjižare. Sedela je za stolom, pijuckala kapučino, duboko zadubljena u
roman, ali ne Dostojevskog, već moj.
Okrenula sam se ka Dajani, koja je podigla obrve. „Hoćeš li sad uraditi
ovo što sam ti rekla?” Preteći je mahala viljuškom prema meni. „Odmor će
ti neopisivo prijati. Idi!"
 4teće poglavlje

У ее se si^ r a c ilo d o l se n isa r^ v r a tila u s la n . / d c d je p e р ј ј u s ta lo i u p ra v o

sar^ s la v lja L Lp,

и с u b ra v u l a d sar^ p e c u la p la s n e b o r a le n a s te p e n iš tu p a

sebe. S rc e r j se p o p e lo u'p p lo i, sva p r e s tr a š e n a , o lr e n u la sar^ se.

7
»Koje lar{o? ”, upitala sar^, najduldjir^, M : irpplasorf.
nm ri a
Уidela sar^ tananup rililu . Ćulo se šušianje u zbuniu. O boje t Das
a Cу đ o
la d sar[ p o rjs lila da p r e ne r(oje biti, opjjaei\aće г(е f / to na lu t tlO/J
p rp u f

1lloce.na od p u n ile i sir'alfa, polušala sarf da se polrenerf, da

r a p 'js lir ^ , tr c b a lo p e d a d e lu je r^ I p o , ip ie n a d ir ^ n a p a d a č a , n a p a d n e p p r e

n p o S to b u d er^ n a p a d n u ta ...

„ K u b i, j e s i l i to ii, d u š o ? ”
7
u la d r l j a v i p l a
O d je d n o r^ sa r[ cu,

„C jospodo C l anecpi
n e i j a n i z u s t i l a s a r ^ ju r n o , s o la lšc tnuje
jerC
r^ . ,,S la r a d ite ? ”
<?
„O p r o s ti,p e s a r ^ l i te u p la š ila n a t r e n u tn i ? ” /jle s n u lo p e s ip tr n o s n o

sv e tio i p r e lo e p ra d e sar^ o d r ( a j u g le d a la n je n o lic e is p o d p la s tič n e

la p id ja c e o d lis n e , la b a n ic e .

„N e. n i n o j zdanje, n e b u d ite Š a š a v i”, s i p a l a s a p i o s e lila se s u lu d o Š to

p e >’{oja sić u šn a , se d o lo s a l o r j i n i c a u p e la d a rfe u p la š i. C jo sp o d i O la n tp a n

p e b ilo s lo r o o sa m d e se t g o d in a , b ila p e u d o v ic a i o lo r e lip u š e te i u su sed n o r^

s la n u p e j i v e l a p e d e s e t osar^ p o d in a . G eslo s a p c a s la la s n jo /’i p r e l o

b a š te n s lo p p d a ,p o Š io p e v o le la d a j a d e d a p o p a li c ip a r e tu .

Sad je rip ra la da l p da lij jjo r p ć stana i b ila j e

nestabilna, a li t r ip u ta dnernop'e sta ja la I r a j jc t d jil^ vrata i

isj^ulialcv o lla lo ckricv, hzo šio^& rerora b io racklcv ris& odj^olcv

reLcv.

„Baš sam se vraćala iz prodavnice, morala sam da nabavim neke

stvari.”
„Dajte da vam pomognem”, ponudila sam i požurila ka njoj da
prihvatim kolica, koja je pokušavala da vuče uz stepenice.
„0, tako si ljubazna, dušo”, nasmešila se. „Baš sam se pitala hoće li mi
neki krupan, snažan muškarac priskočiti u pomoć, ali možeš i ti da
prodeš...” Zakikotala se, što se pretvorilo u promukli kašalj.
„Treba da prestanete s pušenjem”, progunđala sam, nakon što sam
prebacila kolica preko ruke kako bih joj pomogla uz stepenice, klizave od
kiše.
„Onda mi ne bi ostao nijedan porok”, progunđala je.
Uzela sam ključ ispod saksije s geranijumom na prozoru - uprkos
mom stalnom prigovaranju da je to manje mesto za „sakrivanje” a više
„dođite da me opljačkate”, odbila je da ga premesti - otključala vrata i
pomogla joj da uđe. Dočekala nas je njena šarena mačka, koja je smesta
počela da se češe o čarape gospođe Flanegan.
„Koji je tvoj?”
„Šta moj?” Upalila sam svetio u hodniku, otišla do kuhinje i počela da
odlažem namirnice: kesice čaja u ormarić na levoj strani, voćne hlepčiće u
kutiju za hleb, mleko u frižider... Radila sam ovo toliko puta da sam znala
gde svaka stvar stoji, uključujući i konzerve melase, koje je, iz nekog
čudnog razloga koji nikad nije navela, držala na polici pored kreme za
cipele. Uvek sam se brinula da će se jednog dana zbuniti i pojesti crnu
kremu za poliranje i pogačicu.
„Tvoj porok”, rekla je, kao da je to očigledno. Pošto se preobula u
karirane platnene papuče, došla je za mnom u kuhinju i pristavila vodu za
čaj.
„0, nemam ga”, nasmejala sam se i posegla za čajnikom. Gospođa
Flanegan je volela čaj skuvan kako treba: „Ono grozno stavljanje kesice u
šolju ne dolazi u obzir.”
Spustila je koščatu ruku na štap i zagledala se u mene preko velikih
naočara s debelim okvirom. „Svaka devojka treba da ima porok, znaš”,
rekla je i coknula jezikom, „bez obzira na to da li je pitanju piće, cigarete,
muškarci...”
„Gospođo Flanegan!” nasmejala sam se i osetila da blago rumenim.
 „Ne budi tako zaprepašćena, draga! I ja sam nekad bila mlada, znaš...”
Ućutala je i nasmejala se dok se prisećala. „Kad dođeš u moje godine, imaš
dosta vremena da budeš razuman. Ponekad treba malo biti i divalj, biti
buntovnik.” Oči su joj nestašno zasijale iza debelih stakala. „Učini nešto
blesavo, nepromišljeno, loše po tebe."
„Stavljam šećer u čaj”, odvratila sam i odmerila kašičicu šećera u solju,
,,i ako obećate da nećete nikom reći, poveriću vam tajnu...”
Gospođa Flanegan je primakla svoju sedu glavu.
„Nisam platila TV pretplatu.”
Delovala je zapanjeno.
„Ali hoću”, brzo sam izjavila, „to mi je na spisku!”
„Kad pomislim kako sam se u tvojim godinama ludo zabavljala”,
mumlala je i vrtela glavom s neodobravanjem. ,,U moje vreme nisi me
mogla uhvatiti da sedim unutra i gledam TV - doduše, tada ga nismo ni
imah, ali ipak...” Pogledala me je, činilo mi se, sa sažaljenjem.
Zidovi su nam bili tanki kao papir, a otkako sam raskinula sa Semom,
izgleda da sam većinu večeri provodila gledajući usrani TV. Više nisam
mogla ni da izbrojim koliko sam puta zaspala na sofi i probudila se rano, a
on je i dalje gruvao.
Da bih izbegla njen prekorni pogled, zaokupila sam se čajem, dok je
ona otišla u dnevnu sobu i spustila se u fotelju pored kamina. Snupi, njena
mačka, odmah joj je skočila u krilo i sklupčala se kao neko nevinašce.
„Znate da još zadirkuje Hitklifa”, rekla sam i dodala joj solju.
„Užasna je koketa, baš kao i njena majka”, nasmešila se i pogladila je s
ljubavlju.
Nasmejala sam se i otpila malo čaja. Pored nje, na komodi, nalazilo se
desetine fotografija, uglavnom njenih unuka (pri poslednjem brojanju bilo
ih je devet), ali ušuškani u sredini, u srcolikom ramu, bili su ona i njen muž
Alf. Slikali su se nedugo pre nego što je umro, dok su sedeli na ležaljkama
na plaži i držali se za ruke. Odjednom sam se rastužila. Nema više takvih
ljubavi.
„Ра, bolje da se vratim kući...” Skrenula sam pogled i proverila koliko
je sati. Bilo je kasno i trebalo je da nahranim Hitklifa.
„Naravno, ne smem da te zadržavam, znam koliko ste vi mladi
zauzeti” nasmešila se. „Petak je, veće, izlaziš na neko lepo mesto?”
Oklevala sam. Trebalo je da se nađem s Rejčel na piću, ali otkazala je
pošto je morala da radi dokasno na nekom krupnom slučaju. Sirota Rejč je
radila tako dugo, nisam je videla nedeljama; ali, da budem iskrena, kad je
pozvala da otkaže, nisam imala ništa protiv. U stvari, da budem iskrena,
osetila sam olakšanje; jednostavno nisam bila raspoložena za izlaske ovih
dana. Zapravo, ne mogu da se setim da sam bila raspoložena za bilo šta
otkako...
Setila sam se žurke za veridbu, ja u crvenoj haljini, pijana od
šampanjca i sreće, ruku obavljenih oko Sema dok smo lagano plesali po
našoj dnevnoj sobi uz pesmu starog Sema Kuka. Bila je letnja noć. Sve je
bilo toplo i paperjasto. Budućnost je blistala pred nama, ispunjena
nadama i snovima koji su sijali i svetlucali kao zvezde na noćnom nebu.
I tada je sve izgledalo moguće. Sve je bilo predivno. Iako je bilo kasno
i svi prijatelji i porodica otišli, sećam se kako mi se činilo da je sve što sam
ikad želela bilo upravo u toj sobi.
Dakle, kako god. Kao što sam rekla, prošlo je dosta vremena otkad
sam poslednji put bila raspoložena.
„Da, pravac grad”, slagala sam i prekrstila prste iza leđa. Mrzela sam
da lažem gospođu Flanegan, ali nisam mogla da priznam da nisam imala
nikakvih planova osim da provedem još jedno veče na sofi sa naručenom
picom i Hitklifom, gledajući reprize na televiziji.
„Ра, lepo se provedi, dušo”, nasmešila se.
Imala sam snažan osećaj krivice. „Hvala, potrudiću se”, osmehnula
sam se i, nakon što sam joj blago mahnula, izašla.
Kad sam stigla u stan, zbacila sam cipele, pokupila poštu sa otirača i
otapkala do dnevne sobe. Hitklif je čekao kao stražar pored svoje činije. Na
brzinu sam ga nahranila i sela za sto. Prazan ekran mog kompjutera čekao
je da me pozdravi kao zlovoljni tinejdžer i, ne obazirući se na to, počela
sam da otvaram poštu.
Računi, izvodi iz banke, reklamna pošta... Uobičajeno. Spremala sam
se da sve to bacim na gomilu koja je bila sve veća i veća i kojom ću se
pozabaviti kasnije, kad sam ugledala nešto drugačije. Razglednicu. Zivnula
sam. Na njoj se nalazila fotografija predivne plaže oivičene palmama u Goi,
u južnoj Indiji. Okrenula sam je.

Ćao, Rubi! odlično se provodim! Volela bih da si tu!

Ejmi х

Kiša koja je dobovala po prozoru odvratila mi je pažnju i zagledala

sam se napolje. Sumrak je prešao u mrak i upalila sam lampu na radnom
stolu. Moja mala bašta tonula je u tamu i videla sam svoj odraz ispred
sebe. Bledog lica, povijenih ramena, kose vezane gumicom, izgledala sam
sto godina stara i na trenutak sam jedva prepoznala sebe.
Uvek sam pretpostavljala da će mi dok ne napunim trideset život biti
sređen, imaću karijeru, partnera, budućnost, i neko vreme se činilo da sve
teče po planu. Objavljen mi je prvi roman, upoznala sam Sema, zaljubila
se, plani rala naše venčanje - sva polja mog života čarobno su se uklapala,
svako na svom mestu, i samo mi je preostalo da izgradim budućnost na
njima.
Nekoliko vrtoglavih meseci sve je bilo savršeno. Imala sam sve ono
što svaki časopis kaže da ne možete da imate - imala sam sve.
Dok jednog dana, u jednom trenu, koliko treba da se okrene kvaka na
vratima spavaće sobe, nisam otkrila da su oni časopisi ipak bili u pravu.
Nisam imala sve. Imala sam verenika koji je spavao s nekom drugom.
I tras, tek tako, svi oni temelji koje sam pažljivo utvrđivala, sva ona
budućnost koju sam srećno gradila, naivna, ciglu za ciglom, srušilo se sve
na mene, zatrpavajući me ispod krša razbijenih snova, izdaje i više suza
nego što sam mislila da jedno ljudsko biće može da prolije. Ne samo da mi
je Sem slomio srce nego ga je praktično smrvio.
Srećom po mene, hitne službe su priskočile da me izvuku iz ruševina.
Iako mi u mom slučaju život nisu spasli policija, hitna pomoć ili vatrogasci,
već drugarice, Gordonov džin i izlet do obližnje štenare. I s vremenom sam
prebolela. Pa uvek je tako, zar ne? Dešava se sve vreme. Sad sam dobro.
Više nego dobro. Imam karijeru, zdravlje, prijatelje, porodicu, i još i
Hitklifa ako mi je potrebno maženje. Zaista sam srećna.
A ipak... još više sam se zagledala u svoj odraz. Ipak sam ponekad
imala osećaj da sam se izgubila. Da sve radim samo mehanički. Da je stara
ja i dalje zakopana pod onim kršem i, koliko god se trudila, nisam znala
kako daje ponovo nađem...
Nalet vetra je zatresao velike prozore i odjednom su se otvorili.
Sigurno ih nisam dobro zatvorila i priskočila sam da to uradim, drhteći na
hladnom zimskom vazduhu dok sam petljala oko stare kvake. Gospode,
napolju je užasno. Možda je Dajana u pravu. Možda mi je samo potreban
odmor. Sunce, more i pesak. Možda će me promena sredine nadahnuti,
rešiti moju kreativnu krizu.
Pogledala sam razglednicu koja je ležala oduvana na podu. Podigla
sam je. Nisam nikad bila u Indiji. Čini se tako čarobnom, egzotičnom. I
moram da kažem, ta plaža zaista deluje primamljivo...
Nagonski sam sela za radni sto, uhvatila miš, kliknula na Ekspediju i
potražila letove za Gou. Moja sestra se vraćala za nedelju dana, pa je zato
ovo verovatno bila luda zamisao, mislim, ionako verovatno neću moći da
pronađem let u poslednjem trenutku... 0, vidi, jedan odlazi sutra rano
ujutru!
Oklevala sam, spisak svih stvari koje treba da uradim proleteo mi je
kroz glavu, svi razlozi zašto nikako ne mogu sve da ostavim i uskočim u
avion. Svaka zdrava, razumna, oprezna kost u telu govorila mi je da je to
glupa zamisao. Odmor neće ništa promeniti. Trebalo je da ostanem ovde.
Imala sam rokove, račune za plaćanje, gomilu veša, godišnji pregled kod
zubara...
Jmaćeš dovoljno vremena da budeš razumna kad dođeš u moje
godine."\J ušima mi je odzvanjao glas gospođe Flanegan.
I to jeste samo na nedelju dana.
Pre nego što se predomislim, kliknula sam na Kupi.
Na kraju, šta može da se desi za nedelju dana?
 Oeturto poglaulfe

Nakon dva dugolinijska leta, stisnuta u poslednjem redu, odmah do

toaleta, na sedištu koje nije moglo da se spusti, uz kašnjenje pri
presedanju na aerodromu u Dubaiju, gde je kapučino koštao devet funti, i
posle nešto ozbiljnijih turbulencija, konačno sam stigla u Gou. Uh.
Ako sam izgledala kao da imam sto godina kad sam krenula s Hitroa,
sad izgledam duplo starije, ustuknula sam, preplašivši samu sebe kad sam
ugledala svoje mutne oči u ogledalu, čekajući da preuzmem prtljag.
Ipak, stigla sam, brzo sam se podsetila. U Indiju! Na odmor!
Uprkos iscrpljenosti, osetila sam talas uzbuđenja. Sve je prošlo u
žurbi, ali uspela sam sve da sredim:

obaviti
Zaliti biljke
(odnosno poluuvelu šparglu u kupatilu)

Podesiti tajmerza svetla

(Mada, budimo iskreni, da li to zaista zavara moguće provalnike?)

ostaviti Hitklifa kod gospođe Hlanegan

(Ponudila se da ga čuva i dala sam joj stroga uputstva o tome kako
voli da ga golicaju po stomaku i da mu ne daje previše poslastica. Prošli
put kad je ostao s njom preko vikenda, vratio se duplo deblji i nije mogao
čak ni da uđe na pseća vrata. Priznajem, nije bio najzadovoljniji što ga
ostavljam s njegovim glavnim neprijateljem, mačkom Snupi, koja se
odmah zavukla u Hitklifovu korpu, ali nadoknadiću mu. Nekako.)

Kupiti imodijum3

(Takođe, sredstvo protiv insekata, antiseptičku mast, samolepljive

flastere, sredstvo za dezinfekciju ruku, tablete za glavu, tampone... Nisam
imala vremena da idem u kupovinu, pa sam to sve morala na Hitrou... u
stvari, jebiga, samo se radi sigurnosti ubace svi lekovi).

3Sredstvo protiv proliva, prodaje se i pod imenom loperamid. (Prim. prev.)

 Kupi vodič
(Volim da budem pripremljena. Vidi gore.)
I poslednje, ali ne i najmanje bitno. Ugasi laptop!

Kad sam ugledala svoj kofer, zgrabila sam ga sa pokretne trake i,

zaustavljajući zevanje, krenula sam vukući ga odlučno prema izlazu.
Nekoliko dana sunca, mora i opuštanja i biću kao nova. Kao ulazak u
saunu.
Kad su se klizna automatska vrata otvorila, zakoračila sam iz sveže,
klimatizovane zgrade u tropsku vlagu napolju. Bilo je rano jutro i mrak još
nije puštao novi dan, ali vrelina je već gušila. Pozdravila me je gomila
uzbuđenih ljudi koji su čekali svoje prijatelje i rođake, veselo mahali
rukama, smešili se i vikali.
Omirisala sam vazduh - osećala se opora mešavina dizela i tamjana;
udahnula sam punim plućima. Mirisalo je na Indiju. Uzbuđenje mi je
poraslo i zastala sam na trenutak da sve lagano upijem. Da posmatram. Da
se polako priviknem. Ali bilo je nemoguće. Kao da sam stajala na dasci za
skakanje, samo je trebalo odmah da skočim.
Čvrsto sam stegla kofer i jurnula kroz uskomešanu gomilu. Žureći,
posmatrala sam ljude. Juče sam poslala poruku sestri da joj javim da
dolazim i ona mi je uzbuđeno odgovorila, raspitujući se za podatke o letu, i
obećala da će doći po mene na aerodrom. Samo što je sad nisam videla.
Pogledom sam prelazila s lica na lice, ali videla sam samo more sjajne
crne kose i nijednu plavokosu glavu na vidiku. Osetila sam znanu mi
neprijatnost. Zašto nisam iznenađena? Ovo liči na Ejmi. Uvek kasni. Ili se
nalazi na pogrešnom mestu.
Ili je sasvim zaboravila.
Odjednom sam se setila prošle godine, kad sam je čekala na pljusku
na Trgu Lester. Ubrzo nakon što sam raskinula sa Semom, dogovorile smo
se da ćemo otići u bioskop, samo što ona uopšte nije došla. Niti se javljala
na telefon. (To je još jedna osobina moje sestre. Ima ružnu naviku da se ne
javlja na telefon zato što ga ne čuje, ili joj je ponestalo kredita, ili je
zaboravila da ga napuni. Ili klasičan izgovor: zaboravila je da ga uključi.)
Na kraju sam tu subotu uveče provela sama, sedeći među redovima
priljubljenih parova i gledala Šta da očekuješ kad očekuješ.
Verujte mi, još imam ožiljke.
„Treba li vam taksi?” Pored mene se stvorio mršav čovečuljak. „Ne,
hvala, sve je u redu”, ljubazno sam se osmehnula i nastavila da se krećem.
Ali jedva da sam prešla dva koraka pre nego što je na mene kidisao
drugi čovek. „Taksi, gospoja?”
 „Uf, ne, hvala”, odmahnula sam glavom i razdrmala graške znoja koje
su mi izbile po čelu. Počele su da mi cure niz lice u velikim, gustim
potocima. „Dobro sam, hvala.”
Sumnjičavo je zurio u mene, a ko bi ga krivio? Izašla sam iz stana
obučena za januarsko vreme u Londonu, a ne vreme na jugu Indije, pa sam
na sebi imala crne helanke, crni džemper i par crnih čizama. Verujte mi,
nisam izgledala dobro.
Dobro je kad sediš na sofi s podignutim nogama, ispijaš solju čaja i
prelistavaš In tač. Nije dobro topiti se na vrelini od trideset pet stepeni,
umotana u likru, stojeći na oteklim nogama.
I sad me je okružila čitava gomila taksista. „Gospođice! Taksi! Treba li
vam taksi? Ja vas odvesti! Kuda idete? Taksi! Gospođice?'
Setila sam se dokumentarca o životinjama koji sam jednom gledala,
kada su svi lavovi okružili krdo slonova i jednog odvojili, a on je bio sav
izgubljen i ranjiv i bum, napali su ga.
U glavi sam čula glas Dejvida Atenboroa:
„Taksisti okružuju grupu pristiglih putnika, gladni para, dok odjednom
ne ugledaju jednog... ošamućenog i dezorijentisanog, izdvojenog... i dok se
udaljava od krda i traži svog rođaka, ostaje bespomoćan..."
Dok sam se poistovećivala sa slonom (verujte mi, niste mi videli
članke na nogama) i razmišljala, to je to, nema svrhe da se opirem, treba
da odustanem od sestre i pustim da me uvuku u taksi, začula sam glas:
„Rubs!”
Na zvuk svog imena sam se okrenula i ugledala razbarušenu plavu
kosu kako poskakuje u gužvi i par preplanulih mršavih ruku sa mnoštvom
nanizanih svetlucavih narukvica kako mašu u vazduhu. Posmatrala sam ih
kako mi se približavaju, sve dok se gomila nije razmakla i pred mene
iskočila moja mlađa sestra.
„Već si stigla!” zadihano je izustila i obgrlila me zveckavim rukama.
Moja sestra se uvek iznenadi što te vidi kad kasni. Kao da joj uopšte
nije jasno kako je to moglo da se dogodi.
„Ра da, avion mi je sleteo pre sat vremena”, odgovorila sam i zagrlila i
ja nju.
„0, je li poranio?”
„Ne, stigao je na vreme”, odbrusila sam, dok smo se razdvajale. „Zar
nisi primila moju poruku?” Tupo me je gledala.
Spremala sam se da je podsetim da sam joj poslala sve podatke o letu,
ali nisam želela da se odmah upuštam u raspravu, tek sam stigla. Osim
toga, znajući sebe i svoju mlađu sestru, za to će biti dovoljno vremena i
kasnije.
„Ра, kako si?”, pitala sam, brzo menjajući temu, i odmakla se da je
dobro pogledam. Kosa joj je još više posvetlela na suncu, koža joj je
potamnela i, umesto njene uobičajene odeće iz Topšopa, nosila je vezeni
ružičasti kaftan i par svetlih, šarenih, svilenih širokih pantalona. Pored
mene, u crnom od glave do pete, izgledala je kao eksplozija boja.
„Grešno!” iskezila se, a zubi su joj izgledali sjajno beli u odnosu na
taman ten. „Kako si, Rubs?” Ushićeno je skakutala.
„Malo ošamućeno”, odgovorila sam, a osećala sam se kao njena starija,
prastara bledunjava sestra. Bilo je još trenutaka kao što je ovaj, kad mi se
činilo da mene i Ejmi deli i više od deset godina; kao da ne govorimo čak ni
istim jezikom.
„Ništa ne brini, možemo da uzmemo tuk-tuk i odmah se odvezemo.”
Zgrabila je moj kofer i krenula da se probija kroz gužvu. „Tuk-tuk?",
ponovila sam nesigurno.
Ali već je odjurila napred u japankama. Požurila sam za njom,
preznojavajući se u čizmama i helankama, dok je ona jurišala kroz gužvu
na ulici.
„Pazi!”, vrisnuh sam, kad je zakoračila u saobraćajnu gužvu i
zamlatarala rukama. „Zgaziće te...”
0 bože. Ovde sam pet minuta i već sam se pretvorila u mamu.
Dok se jarko obojena rikša kotrljala prema njoj, morala sam da
prekrijem oči.
„Evo nas!” veselo je rekla i s olakšanjem sam ih otvorila da vidim kako
i dalje imam sestru. Ne, nije ležala zgnječena nasred puta, već je umesto
toga gurala moju torbu na zadnje sedište. „Hej, jesi li dobro?” Pogledala
me je radoznalo. „Deluješ zabrinuto.”
„Naravno da nisam zabrinuta”, pobunila sam se.
Što je svakako bila potpuna laž. Uvek se brinem kad sam s mladom
sestrom. To ide jedno s drugim. Kao PMS i čokolada.
„Samo sam malo razdražljiva...” Zurila sam u tuk-tuk, koji je bljuvao
izduvne gasove sa zaglušujućom bukom. To je u osnovi bio skuter na koji
je bila natakarena prikolica, bez vrata i pojaseva. „Је li ovo bezbedno?”,
pitala sam zabrinuto.
„Naravno da nije bezbedno”, nasmejala se. „Ovo je Indija! Hajde,
upadaj!”
Dvoumila sam se, a onda sam potisnula strah i pokušala da uglavim
ručni prtljag pozadi. Samo, dok je moj ručni samsonajt kofer možda
napravljen da stane u pregradak iznad glave u avionu, dizajneri očito nisu
razmišljali o prostoru u tuk-tuku.
„Prokletstvo, neće stati, moramo da uzmemo taksi”, primetila sam
žalosno, dok sam se krišom oduševljavala tom mogućnošću. Vratili su mi
se raniji strahovi s Dejvidom Atenboroom. Klimatizovani taksi mi je
delovao mnogo privilačnije.
Ali nisam računala na rešenost vozača da ne izgubi mušterije. Pre
nego što sam se osvestila, skočio je s prednjeg sedišta i bacio mi prtljag na
krov.
„Hoće li biti u redu tamo gore?” pitala sam, pomalo usplahireno, dok
gaje privezivao parčetom kanapa.
„Ne bojte se”, široko se osmehivao bleštavobelim osmehom i seo
ponovo za volan. Pokazao mi je da se popnem.
„Zato što imam i nekoliko lomljivih predmeta”, nastavila sam, dok
sam se penjala na zadnje sedište iza sestre, koja je već uskočila s lakoćom
nekoga kome je penjanje u tuk-tuk bilo kao uskakanje u autobus, ,,i samo
sam malo zabrinuta...”
Vozač je snažno stisnuo gas i poletela sam napred dok je tuk-tuk
ubrzavao.
„Jao... uf... oprostite”, brbljala sam, udarivši nogu kad sam izgubila
ravnotežu i srušila se glavom u sestrino krilo.
„Hoćeš li prestati da brineš!”, nasmejala se Ejmi kad sam se podigla.
„Na odmoru si!”
„Znam da sam na odmoru”, klimnula sam glavom i uhvatila se za
zadnje sedište kao da mi od toga život zavisi, dok smo skretali. „Samo...
znaš mene... ne želim da mi se razbije foto-aparat...”
„Ozbiljna si kada kažeš kako nemaš osiguranje?” Ejmi je s nevericom
uzdahnula.
Pocrvenela sam. Bila sam poznata po razboritosti. Imala sam
osiguranje za osiguranje.
„Samo sam oprezna, to je sve” odgovorila sam, malo ukočeno. „Da si ti
malo pažljivija, ne bih uvek morala... jao? Prešli smo preko rupe i udarile
glave. Čula sam kako mi prtljag skače gore-dole na krovu.
Ejmi je prigušila kikot. ,,U svakom slučaju, bićeš prezauzeta jogom da
bi o bilo čemu brinula sledećih nedelju dana”, odgovorila je.
„0, ne bih rekla.” Sad je na mene došao red da se nasmejem. „Joga mi
nikako ne ide. Znaš mene, ne mogu čak da dotaknem ni prste na nogama.”
„Moći ćeš nakon nedelju dana u Procvetalom lotosu, jednom od
najboljih utočišta u Goi.”
 „Joga utočište?” Smeh je nestao i nesigurno sam se zagledala u nju.
„АН mislila sam da ćemo odsesti u odmaralištu.”
„Odmaralište, utočište, u čemu je razlika?” Zvonko se nasmejala i prvi
put sam primetila nešto svetlucavo ispod njenih šiški.
„Šta je to?”, pitala sam i pokazala na malu svetlucavu tačku između
obrva.
„Moj bindi”, neobavezno je slegla ramenima.
„Tvoj bindi?” Ovo je izgovorila devojka koja je napustila Hitrou pre
šest meseci u tesnim farmericama i majici sa slikom Džastina Timberlejka,
i s njenom voljenom peglom za kosu, pažljivo spakovanom u ručni prtljag.
„Mogu i tebi da nabavim jedan, ako želiš”, ponudila je. „Hvala, ali
mislim da mi ne bi pristajalo.”
„Moraš malo da se opustiš, Rubi, oslobodiš se negativnosti, otvoriš
čakre.”
0, bože, pomozi nam, sestrica mi se sva pretvorila u hipika.
„Moje čakre su već otvorene, hvala lepo”, rekla sam pomalo Ijutito.
„Sačekaj da upoznaš Šajna, on će te dovesti u red.”
„Ко je Šajn?” pitala sam. „I, usput, ne treba mene dovoditi u red."
„On je instruktor joge. Neverovatan je”, gugutala je, razneženo.
„О-о, neko se zaljubio”, zadirkivala sam je, kao prava starija sestra.
Ali sad je na nju došao red da se naljuti. „Ne budi tinejdžerka”, rekla je
nadureno i promenila temu. „I, kako su mama i tata?”
„Dobro, idu u Francusku sledeće nedelje kamp prikolicom”, klimnula
sam glavom, prisećajući se razgovora koji sam s njima vodila tog jutra na
Hitrou. U stvari, ja to nazivam razgovorom, ali uglavnom je mama
nabrajala sve užase koji mogu da se dese u Indiji, od napada besnih pasa
do krade bubrega turistima. Na kraju me je upitala zašto, ako mi je
potreban odmor, nisam otišla s njima u Bretanju. Srećom, počelo je
ukrcavanje za moj let i nisam morala da joj odgovorim. „Krajem meseca im
je godišnjica”, dodala sam. „Trideset pet godina. Izlaze na večeru s
nekoliko prijatelja. Mogle bismo da im se pridružimo.”
Očekivala sam da će se Ejmi oduševiti - kao miljenica u porodici, bila
je bliska s roditeljima. Ali umesto toga, činilo se da okleva.
„Uf... pa, nisam sigurna kad letim nazad... ne mogu da se setim
datuma...”
Ovo nije bilo ništa novo; Ejmi nikad nije pamtila datume. Uvek sam
morala da je podsećam na rođendane i godišnjice, pa čak i tada zaboravi, a
ja na kraju potpisujem i njeno ime na svim svojim čestitkama.
 „Za nedelju dana, proverila sam s mamom, zabeležila je sve o tvom
letu.”
„ 0 ... tako je, naravno.”

„Rezervisala sam i sebi mesto na istom letu, pa ćemo putovati

zajedno”, rekla sam veselo. „Dobila sam poslednje mesto, tako da sam
imala mnogo sreće.”
„Jesi?”, pitala je, ali nije delovala onako zadovoljno kako sam
očekivala. U stvari, da je nisam bolje poznavala, pomislila bih da je nešto
muči.
Ali ovde pričamo o Ejmi. Nju nikad ništa ne muči i, kao da je htela da
dokaže da sam u pravu, lice joj se brzo razvuklo u njen uobičajeni osmeh.
„Sjajno”, oduševila se. „Jedva čekam!”
 9eto poglaulje

O l o j e . H o č e rjo l i u s lo r o s l i c i ?

P u lo r a li s/y o rec s lo r o č e tr d e s e t p e t r p n u ic t, u o s la lu ju č i u s lir p

jL /ra sn ja riry /> u lc ru y a I r o j ejra d a r e i se la , j a d le tiu ijle tja r a ju c i d id je s r in je ,

l o j e , p se lu ta lic e , n a c a l i. ^jju,d c . / ruje, r ( i se d o p a d a lo . /V ir p tlo ry i se ru je

d o p a d a lo .

O , la ja n ja lo j a r a r a r a r j S i l a sa /yуj u’rree s tr
ir oa rrljt
je n a . S te ja la sary s e s tr in u
dr
r u lu le tio č r r s lo d a s a r j j o j s lo r o j a u š la r ila c ir lu la c jju ij r o l u s a r a la d a

ш у јги у lu n a n je sr c a . l l j i r a l a sa /y u и о г и у is lu s tr b ja , a l i ro jn je t u f n d j j j j e

I i let n e š to sa s ri/y d ru cjo . P jc tlr ij ’e s a č l i jr r e la j i ,j t d o c n i c i ,j / a c a l i d r iu ja

r o z i let l o ja se d r ze sro je s ir a n e p u ta , o rd e je , n a p r o lir , sre lič ilo n a ro p iju

(7 0 (7 0 l o j <70
a u lič a p o a u lo d r o /p t n a r a ta r u . A .u to r y o lili, l u l - t u l o r i , /p r io r i, la /p o n i,

s r i s u z a o lila ž ili je d n i d ru a e , u n e p r e lid n o j l u j i c i lu d ila . Č u d o le tio se s r i

<7 с/ O <У 7 <7 0
n e s lr s e иj e d n u r e lilu j j o i p l u ; Ircjlat sa /y se l a d s/p r^ ja d le tlu i j l e j l j j o s

edetn su d e tr.
cl
/4. tu s u l i l e i sir e n e . /V ilo p ije s lid e to r u le s n jilf, le to n i n a s ro ja c ;

n e j./re lie ln o se t r u l i n a s r a lo jja i sre d a se s i l o n e s ju tle t. Pjcto u n a jlu c n jje /y

l l u l u n a sre tu u o /p io je n o set I jd ja d u . jG u ln e o /m e s u /'{i o d jr a n ja le . P ir e i

s u / р se i s lid a li. O c i s u r p lu le ...

(prrr...

P c td ^je t u l - t u l n a ejlo s lr e n u o d a j a o l i d e n e l o l i l o I r a r a , č r r s lo sa /y

ja lr o r ila o c i. P r a r a ^ je . l i l o sru d et. P ja lo sa ry č ita la t u r i s t i č l i ro d ic u

a r io n u i t a / p j j e o lje ts n je n o d cj j e I r a r a r p i, j a t o s to s u j a H in d u s e sr e te

jir o lin je , d o jr o jje n o d a s lo lo d n o tu r p ir a ju , P o s to n e г р зг а ји d a o s ta n u u

jr o j j i r p i , rLo tju d a s to je c jd e je le , id u lu d a j ° d je le , r a d e slet < jo d je le .

 Kao da imaju VIP ulaznice za sve. Za razliku od Zapada, gde su samo
hodajuće pljeskavice, ovde su obožavane, poštovane, nedodirljive.
Kad sam otvorila oči, ugledala sam neke turiste kako se fotografišu...
... i ogroman kamion kako juri pravo na nas - jebote!
Konačno, nakon zastrašujuće vožnje i sumanutog stezanja sedišta,
zaustavili smo se ispred mesta gde ću ostati nedelju dana. Barem sam
pretpostavljala da je to mesto gde ću odsesti. Oči su mi i dalje bile čvrsto
sklopljene od straha kad je vozač ugasio motor tuk-tuka i odjednom je
zavladala tišina.
„Rubi, stigle smo”, Ejmi me je prodrmala i oštro gurnula laktom u
rebra. Otvorila sam oči i sišla za njom. Svetio me je zaslepilo. Sunce se već
podigto dok smo putovale od aerodroma i brzo sam zatreptala. Posle
britanske zime i meseci u kojima se smrkavalo u tri po podne, nisam bila
naviknuta na jarko svetio i žurno sam potražila jeftine naočare za sunce
koje sam kupila na aerodromu.
„Dakle, kako ti se čini?”, pitala je nestrpljivo skakućući na jednoj nozi,
baš kao nekad, kad je bila mala.
Stavila sam naočare, duboko udahnula i pogledala kroz palmino
drveće. Videla sam svetlucanje okeana, koji se presijavao u daljini. Srce mi
je i dalje jako kucalo posle putovanja, ali adrenalin kao da se odjednom
povukao i zamenio ga je topao, smiren osećaj radosti.
Pa šta ako je ovo joga utočište, takođe je i raj.
„Mislim da je prelepo”, promumlala sam, dok sam upijala pogled.
„Rekla sam ti!” blistala je od ponosa. „Znala sam da će ti se dopasti
ovde.”
„Vidiš, oko nečega se slažemo”, osmehnula sam se i okrenula ka njoj.
„Mada, i dalje nisam sigurna za taj bindi”, šalila sam se.
„Ра, ja nisam sigurna za te naočare.” Iskrivila je lice. „Tako nešto bi
mama nosila.”
„Žurila sam!” pobunila sam se i dohvatila ih. „Jesu li baš tako loše?”
Kao deset godina mlada, sestra mi je lični stilista. Spasla me je više puta od
užasa, mislim tu i na par čizama sa šljokicama koje su mi se činile vrlo
tepim ali... pa, u svakom slučaju, što manje kažem o njima, tim bolje.
„Još gore.” Napravila je grimasu. ,,U stvari, nisam sigurna ni da bi ih
mama nosila.”
Pogledala sam u svoj odraz na prozoru tuk-tuka. 0 bože, bila je u
pravu. Užasne su. Gde mi je bila pamet? Izgledala sam kao Elton Džon iz
vremena Čoveka-rakete.
„Ali samo njih imam”, zacvilela sam.
 „Obećavam da te neću slikati i postaviti fotografije na Fejsbuk”,
nacerila se.
Bila je Fejsbuk fanatik; neprestano me je označavala na
ponižavajućim fotografijama. Umela je da bude veoma dosadna.
„Obećavaš obećavaš?”, zahtevala sam da znam.
„Časna reč... Eltone”, rugala mi se, čitajući mi misli.
Omakao mi se osmeh. Na nju je nemoguće ljutiti se. Obe smo prasnule
u smeh i, nakon što smo pokupile moje torbe i platile vozaču, zagrlile smo
se i ušetale unutra.
Posle buke i ludila putovanja od aerodroma, Procvetali lotos bila je
oaza mira i opuštanja. U stvari, kad biste potražili „blaženstvo” u rečniku,
ne bih se iznenadila kad biste pronašli fotografiju ovog mesta umesto
definicije, pomislila sam dok smo hodale kroz baštu, prepunu mreža za
ležanje razapetih između palmi i mirisa cveća frangipani, prema recepciji.
Unutra sam otkrila miris tamjana, i zvuke tihog pevušenja, i Bižua,
malog debeljuškastog vlasnika, koji me je, nakon što je zabeležio moje ime
u knjigu gostiju, poveo do sobe. Utočište je imalo glavnu gostinsku kuću,
koja se nalazila na litici s pogledom na okean, ali ja sam smeštena u
zasebnu kolibu, do koje se dolazilo strmom stazom što se spuštala s vrha
litice.
„Verujem da vam sve odgovara”, dahtao je Bižu, koji je zahtevao da mi
nosi kofer i zvučao kao parni voz, dok konačno nismo stigli do plaže.
Brišući čelo ogromnom crvenom maramicom, otvorio je vrata kolibice
ušuškane ispod palme, u koju je uveo mene i Ejmi.
S obzirom na to da je u pitanju joga utočište, očekivala sam uzan
krevet i najjednostavniji smeštaj, ali umesto toga ugledala sam ogroman
francuski ležaj s prastarom belom posteljinom, preko koje su bile
raspoređene prelepe latice cveća.
Još bolje, sve je to bilo moje, pošto je Ejmi odsela u glavnoj zgradi.
Koliko god da sam volela sestru, još se nisam oporavila od šoka što sam
morala da delim sobu s njom kad je rođena. Osim toga, bila je tako
neuredna da ti je trebala mapa da joj pronađeš krevet ispod sve njene
odeće.
„Auuu, ovo je tako lepo”, nasmešila sam se. I još nešto.
„Nema mrežice protiv komaraca”, primetila sam nakon što sam
pogledala ka tavanici, gde je trebalo da bude razapeta.
„0, ovde vam ne treba, sve će biti u redu”, smeškao se Bižu, čije se
anđeosko lice dičilo ogromnim osmehom i još većim crnim brkovima.
„Jeste li sigurni?”, pitala sam nesigurno. „Ali pisalo mi je u vodiču...”
 „Rubs, prestani da brineš”, grdila me je Ejmi, „Vidiš da nemam
nikakvih ugriza!” Kao dokaz, zamahala je svojim dugim preplanulim
rukama preda mnom.
„Hmmm, samo, znaš koliko me komarči vole...”
„Nema komaraca!” hvalio se Bižu i zavrnuo rukave da otkrije dve
dlakave podlaktice dok je zujao kao komarac. „Zzz. Ne!” Izgledao je
oduševljeno.
„Dobro, ako vi tako kažete”, nasmešila sam se, razuverena. „Vi valjda
znate.”
Nasmešio se još više, a grudi su mu se nadule od ponosa. „Biću vam na
usluzi na recepciji”, rekao je i blago klimnuo glavom pre nego što je izašao.
Začuo se zvuk poruke na mobilnom i mahinalno sam posegla za
telefonom. Ali nije bio moj, već Ejmin.
„Ко je to?” pitala sam znatiželjno.
„Samo prijatelj”, odgovorila je neobavezno, ali primetila sam da je
odgovorila brzo, na način koji je ukazivao da to nije samo prijatelj. „Dobro,
ostaviću te da se raspakuješ.”
„Kuda ideš?”
„0... pa... treba da obavim neke poslove”, odgovorila je brzo. „Hajde da
se nađemo na plaži za pola sata.”
,,U redu, sjajno”, nasmešila sam se i zagrlila je u znak pozdrava.
„Vidimo se uskoro.”
Kratko mi je mahnula, a ja sam je posmatrala kako žuri preko peska i
nestaje iza palme. Da, poslovi, baš. Pitala sam se šta je smislila. Što je još
važnije, poznajući svoju mlađu sestru, treba li da se brinem?
Da. Treba.
Treba da se zabrinem. Ali ne za Ejmi.
Petnaest minuta kasnije, raspakovala sam se i suočila s nečim
nezamislivim.
U redu, Rubi, diši duboko.
Stajala sam u sobi i ohrabrivala sebe. Ljudi su hrabri na razne načine.
Spašavaju decu iz opasnih morskih struja. Skaču padobranom iz aviona.
Suočavaju se s bolešću. Čak i vađenje velikog dlakavog pauka iz kade
zahteva veliku hrabrost (pa, barem za mene).
Ali ovo je verovatno najstrašnije.
Obući bikini.
Još gore, usred januara, kad već pet meseci nisam videla sunca, noge
mi nisu izlazile iz hulahopki i telo mi nije bilo izloženo sunčevoj svetlosti.
Ličila sam na vampiricu, ali bez seksi Roberta Patinsona da mi pravi
društvo. Još gore, morala sam da izađem na jarko sunce, među
mnogobrojna preplanula, jogom zategnuta tela.
Lično, radije bih skočila iz aviona. Bez padobrana.
Pošto sam navukla donji deo bikinija, koji mi, kao i uvek, nije bio
dovoljno velik, brzo sam namestila trouglove preko grudi i vezala ih
čvrsto. Dobro, a sad pred ogledalo. Hrabreći se, obazrivo sam otvorila
vrata malog drvenog ormara. S unutrašnje strane nalazilo se, dugačko
ogledalo i, zažmurivši na jedno oko, zaškiljila sam drugim na svoj odraz.
Naučila sam taj trik gledajući horor filmove ili čitajući kritike svojih
knjiga i, verujte mi, ovo je bilo mnogo strašnije.
Letimice sam uhvatila zamućeni odraz bledih udova, drmusavi deo
iznad donjeg dela bikinija, za koji sam se mogla zakleti da ga ranije tu nije
bilo, i unutrašnju stranu butina, koje su dokazivale da zumba dvaput
nedeljno jednostavno nije dovoljna.
Ustuknula sam, ali ostala mirna. Pošto nisam bila dovoljno hrabra da
otvorim oba oka, odlučila sam, okrećući se nevoljno, da proverim i
pozadinu. 0 bože. Jedva sam se suzdržala da ne skočim i ne šćućurim se
pod jorganom.
Mada, ta mogućnost nije postojala, jer na trideset pet stepeni nije bilo
jorgana.
Da li sam to samo ja u pitanju ili svaka žena jednostavno očajava kad
pogleda u svoju zadnjicu u bikiniju? Mislim, trebalo bi da bude ovde gore...
Zgrabila sam guzove obema rukama, podigla ih nekoliko centimetara
i smesta se preobrazila. Talasanje na zadnjoj strani butina je sređeno.
Guza mi je izgledala bezobrazno. Čak sam mogla da otvorim i oba oka i
zadovoljno klimnem glavom. Dobro, nisam Žizel, ali nije bilo ni tako loše -
dok je nisam pustila i sve se samo „sjurilo dole”, ili „obesilo kao izduvani
balon”, rečeno na drugi način.
Ali imala sam tajno oružje - sarong. Kupila sam jedan na aerodromu,
zajedno sa naočarima za sunce, i dok su one možda i bile greška, ova
kupovina svakako nije.
Bože, hvala ti za sarong, radovala sam se i obavila ga oko sebe kao da
idem na audiciju za egipatsku mumiju i tako pokrila sve drmusave delove.
Ispravka - suve, ljuspave, bele, drmusave delove. Iskreno, ono što
centralno grejanje učini koži treba da bude protivzakonito.
Nakon što sam čvrsto vezala sarong, poslednji put sam se pogledala u
ogledalu. Tako, mnogo bolje. I mnogo bolje raspoložena, navukla sam par
japanki, zgrabila losion za sunčanje i peškir i krenula sam na plažu.
Još je bilo rano, ali mala peščana uvala već je vrvela od života.
Nekoliko posvećenih ljubitelja sunčanja s čokoladnosmeđim udovima
ležalo je na ležaljkama, a nauljena tela su im se presijavala na ranom
jutarnjem suncu kao stolovi od mahagonija, dok je nekoliko gostiju iz
odmarališta plivalo u okeanu.
Na trenutak sam ih pogledala; glave su im poskakivale gore-dole na
talasima, dok mi veoma zgodna plavuša nije utrčala u vidno polje, a ja je
ispratila pogledom dalje niz obalu do mesta gde je drugi turista obavljao
jutarnje istezanje.
0 bože! Moje jutarnje istezanje sastojalo se iz saginjanja da navučem
papuče i dohvatim lončić za kafu, ah njegovo je mnogo naprednije,
razmišljala sam i osetila se pomalo zastrašeno dok sam ga posmatrala
kako radi stoj na rukama. Moraću malo da se razgibam pre nego što odem
na čas joge.
Spustila sam peškir i pokušala da dodirnem prste na nogama. I naglo
sam se zaustavila kod kolena. Ali naravno, to je samo zato što sam sedela u
avionu bogzna koliko sati, pa su mi tetive zategnute. Biću dobro čim se
malo opustim, odmotam, olabavim. Znam, prvo ću malo plivati; to će mi
pomoći.
Zbacila sam japanke i otrčala do ruba vode. Niko nije gledao, pa sam
spustila sarong i zakoračila u okean. Kao da sam ušetala u toplu kupku, pa
sam raširila ruke i prešla vrhovima prstiju preko svetlucave površine
vode.
Auuu, ovo je blaženstvo. Kakav predivan način da se započne dan.
Pomislila sam na svoju uobičajeno jutro u Londonu, ali to mi se već činilo
milion kilometara daleko i, zatvorivši oči, okrenula sam lice ka suncu i
osetila toplinu na licu. Dajana je bila potpuno u pravu. Trebalo je odmah
da je poslušam. Već sam se osećala bolje.
Raširila sam ruke i zaronila u talase, a zatim zapbvala dalje, uživajući
u osećaju vode i sunca na koži, dok se nakon nekoliko zamaha nisam
zaustavila i okrenula da pogledam ka obali. Dok sam tako poskakivala
gore-dole u toplim talasima, delovala mi je vrlo daleko, ali ugledala sam
nekoliko prilika kako šetaju plažom. Zaškiljila sam i pokušala da ih
razaberem. Po obrisima bih rekla da je to bila moja sestra. Je li ono s njom
muškarac?
Zagledala sam se bolje, ali bili su predaleko. Osim toga, imala sam soli
u očima, pa mi je sve bilo zamućeno. Nekoliko trenutaka sam gazila kroz
vodu, posmatrajući njihove nejasne prilike kako se naginju jedna prema
drugoj, a onda sam zapbvala nazad.
Kad sam se približila obali, postali su mi jasniji. Da, bila sam u pravu,
bila je to Ejmi, duboko zadubljena u razgovor s Indijcem. Izuzetno
zgodnim Indijcem, morala sam da primetim.
„Ejmi!”, viknula sam dok sam izlazila iz vode.
 Na zvuk svog imena trgla se i podigla je glavu. „0, Rubs, ćao”,
pozdravila me je i brzo su se razdvojili. „Nisam te videla.”
„Malo sam plivala, jesi li obavila poslove?”
Načas me je prazno pogledala. „0... da... poslovi”, klimnula je glavom,
kao da se odjednom setila, „da, sve je završeno.”
„Dobro”, klimnula sam glavom, iscedila mokru kosu i obrisala vodu
koja mi je curila u oči.
Nastupio je tajac; nestrpljivo sam očekivala da me upozna sa zgodnim
muškarcem koji je stajao pored nje.
„А onda, nećeš verovati, ali sasvim slučajno, vidi na koga sam
naletela!” uzviknula je.
Da, baš. Viđala sam bolju glumu u školskim predstavama.
„Na koga?”, zanimalo me je.
„0! Da... baš sam blesava, nisam vas upoznala”, izjavila je sva
zbunjena. „Ovo je Šajn, instruktor joge o kome sam ti pričala.”
„Drago mi je što smo se upoznali, toliko toga sam čuo o tebi”, rekao je
na savršenom engleskom i pružio mi ruku.
„Takođe”, nasmešila sam se i rukovala se. Na sebi je imao belu
košulju, raskopčanu, a ja sam opazila njegov mišićavi torzo. Imao je
neverovatne trbušne mišiće. Bila sam istovremeno i zadivljena i
postidena. Tu je bio on s tim neverovatnim telom i tu sam bila ja sa
visećim delovima, pa sam se skupila i pomislila na svoj sarong, odbačen
nekoliko metara dalje i poželela da mogu da ga teleportujem.
„Dakle, uzbuđen sam što čujem da dolaziš kasnije na moj čas joge u
suton”, nasmešio se, prekidajući mi misli.
„Mmm, dolazim?”, pogledala sam u sestru.
Koja je sanjalački zurila u Šajna. „Naravno”, klimnula je glavom. „Čas
mu je neverovatan.”
„Hvala”, nasmešio se i razmenio pogled s njom.
O-o. Tu se nešto dešavalo, i to mnogo više od nekoliko pozdrava
suncu.
„Sjajno”, odgovorila sam, a zapravo sam pozelenela i naježila se. Oboje
su se okrenuli prema meni, kao da su se odjednom setili da sam tu.
„Predivno, vidimo se onda kasnije”, uputio mi je blistav osmeh, pre
nego što se okrenuo ka Ejmi i blago joj klimnuo glavom.„Namaste."
„Namaste", zacvrkutala je, gledajući ga kao srna.
Udaljavao se plažom, dok mu je bela košulja lepršala na povetarcu.
 „Hajde, pevaj ptičice”, zahtevala sam, čim se dovoljno udaljio da nas
ne čuje.
I dalje sanjivo zureći za njim, iznenađeno se trgla. „Šta?” izgledala je
kao da sam je saterala u ćošak.
„Možda imam slane vode u očima, ali nisam toliko šlepa.”
Porumenela je, uprkos preplanulosti. „Samo smo dobri prijatelji”,
pobunila se.
„То je i Andelina rekla za Breda” uzvratila sam i zagledala se u nju.
Izbegla je moj pogled i zabacila kosu preko ramena. „Povezani smo na
duhovnom planu”, odgovorila je nadmeno.
„Ма hajde” zadirkivala sam je, „videla sam mu trbušnjake!”
„Stvarno? Nisam primetila”, nedužno je odgovorila. „Lažljivice!”,
nasmejala sam se.
„Vidi, ne znam o čemu pričaš”, rekla je uzbuđeno. „I neću da stojim
ovde čitav dan, idem na doručak. Dolaziš?” I ne čekajući da odgovorim,
okrenula se na peti i odjurila plažom.
 5esto poglaulje

Doručak je bio gozba od svežeg voća, palačinki s bananama i masala

omleta, sastavljenih od mešavine finih začina i najukusnijih namirnica
koje sam ikad probala. Činilo se da većinu gostiju čine parovi, mada je tu
bila i grupa momaka iz Irske; čula sam da jedan od njih glasno priča o
žurki na koju je naišao na plaži, a na kojoj su svi imali slušalice na ušima.
Njih su, s obzirom na jačinu njegovog glasa, verovatno i ljudi za
susednim stolom poželeli da imaju.
Ali najverovatnije samo zato što je ovde bilo tako tiho. Sve bi zvučalo
glasno u odnosu na ptičje cvrkutanje i blago talasanje okeana, razmišljala
sam, dok sam kasnije kretala u šetnju po plaži s Ejmi. Posle buke i brzog
ritma u Londonu, Goa je bila kao prebacivanje brzine u mnogo opušteniji
životni ritam. S toplim peskom među nožnim prstima, prolazile smo pored
ribara koji su izvlačili mreže, nasmejanih vlasnika tezgi koji su nas
pozivali „samo da pogledamo” i kafića na plaži sa nazivima kao što je Zona
kuliranja, odmah uz vodu, gde i nije bilo moguće ništa drugo osim da
kulirate.
Kao i obično, Ejmi se naglo vratila svojoj brbljivoj prirodi i narednih
nekoliko sati provele smo tako što sam joj prepričavala tračeve od kuće i
slušala o njenom putovanju.
„Bilo je neverovatno, Rubs”, oduševljavala se. „Toliko sam toga videla
i toliko ljudi upoznala! Kao onu sjajnu grupu Južnoafrikanaca koje sam
upoznala u hostelu u Bangkoku... Odlično smo se zabavili... dopao bi ti se
Tajland... Svi oni hramovi i monasi u narandžastim odeždama i onaj
ogroman, džinovski Buda, sav od zlata...”
Pogledala sam iskosa u sestru dok je živo mlatarala rukama, s licem
blistavim od oduševljenja, i odjednom sam osetila ponos. Moja sestrica je
odrasla. Kao da je još juče patila za kućom na školskim ekskurzijama;
držala se za moju ruku i odbijala da ude u autobus. A pogledaj je sad!
Putovala je na daleka mesta kao što je Tajland i videla sve one kulturne
znamenitosti.
„I išli smo na nestašnu’ žurku pod punim mesecom na Koh Panganu...”
„Žurka pod punim mesecom?” Naravno, gde je moja sestra, tu negde
mora biti i žurki.
„Da, bilo je potpuno ludo”, nasmejala se a onda zastala. „Zapravo, kad
malo bolje razmislim, nisam sigurna da bi ti se taj deo dopao.”
„Hej, ja volim žurke!”, ogorčeno sam se pobunila. Iskreno, Ejmi je
smatrala da svi stariji od trideset treba da budu u staračkom domu.
 „Ne one dvadesetčetvoročasovne s rejv muzikom”, naglasila je.
Iskrivila sam lice. „Dobro, možda i ne”, složila sam se, „ali čini mi se
kao da se sećam da ti ne podnosiš žurke.”
„А?”, namrštila se.
„Žurka za šesnaesti rođendan Džejmija Ričardsona?”, natuknula sam
joj.
Glasno je zastenjala. „0 bože, na to sam potpuno zaboravila!”
„Ја nisam”, zadirkivala sam je i smejala se njenom mrštenju. „А mislim
da nije ni detektiv narednik Harison.”
Na spomen njegovog imena, glasno je ciknula. „Nisam mogla da
verujem kad nas je pozvao kući da nam javi da si uhapšena”, nastavila
sam.
Uhvatila se za lice. „0, Rubs, bilo je užasno!”
„Znam! Morala sam da dođem po tebe”, podsetila sam je. „Nisam ja
bila kriva!”, bunila se. „Bilo mi je samo petnaest, nikad ranije nisam pila
alkohol, ali neko mi je dao čašu jabukovače...” Podigla sam obrve.
,,U redu, nekoliko čaša jabukovače”, priznala je, „ali kako sam mogla
da znam da će komšije zvati policiju zbog muzike...”
„I da ćeš biti uhapšena zato što si pila alkohol iako si maloletna i
izazvati opštu tuču”, dovršila sam.
Jarko je pocrvenela. „0 bože, tako sam se plašila da će mama i tata
saznati; znala sam da bi me ubili!”
„I ja”, nasmešila sam se, „zato im i nisam rekla da je to na telefonu bila
policija, već sam rekla da si ti, da me zoveš da dođem po tebe i da ne brinu,
jer ću te ja dovesti.”
„Spasla si mi život”, rekla je zahvalno.
„Ра, nije bio prvi put”, nasmešila sam se, „mada se sećam da su nas
skoro razotkrili kad smo mama i ja naletele na detektiva narednika
Harisona u prodavnici, a on nas pitao za tebe...”
„А ti si rekla mami da je to zato što je bio u školi da drži predavanje o
ženskoj samoodbrani i kako se čuvati i braniti od napadača”, nastavila je
Ejmi priču, „а ja sam mu bila model...”
„I te večeri tata je tražio da mu pokažeš”, zakikotala sam se na to
sećanje, ,,i ti si ga udarila kišobranom...”
„Baš tamo gde nije trebalo”, izustila je i prasnula u smeh.
„I mama mu je dala kesu zamrznutog graška”, glasno sam vriskala,
brišući suze od smeha.
„Jadan tata... osećala sam se užasno”, cvilela je, između napada smeha.
 „Ne onako kao on”, prasnula sam i obe smo se pokidale od smeha, dok
su ljudi prolazili i začuđeno nas gledali.
Konačno, nešto kasnije, uspele smo da se savladamo.
„Iskreno, šta bih radila bez tebe?”, nasmešila se, brišući lice
sarongom. Ajlajner joj se istopio i slivao niz obraze, zbog čega je ličila na
pandu.
„Plašim se i da pomislim”, nasmešila sam se i nagnula da joj
pomognem. „Ovde ti je malo ostalo.”
Iščeprkala sam maramicu iz torbice i brisala je dok je ona strpljivo
stajala, kao što sam nekad radila kad je bila mala i kad bi se umazala
čokoladom.
„Eto.”
„Hvala, Rubs.”
Nasmešila sam se. Možda je proputovala pola sveta i odrasla, ali uvek
će biti moja mala sestra. I, pošto smo se uhvatile za ruke, krenule smo
nazad.

Nakon što smo se vratile u Rascvetali lotos, Ejmi je otišla da se nađe s

nekim prijateljima bekpekerima, a ja sam odremala u mreži. Zatim sam se
malo opustila na plaži. Opuštena atmosfera Goe bila je zarazna. Dok bih u
Londonu jurcala unaokolo i obavljala milion različitih stvari, ostatak dana
ovde protekao mi je u prijatnom lebdenju u dokolici. A onda sam primetila
da je sunce počelo da zalazi i shvatila da je vreme za čas joge uz zalazak
sunca.
U redu, ne bih rekla da sam osećala strah, već više, kako bih rekla,
srepnju.
„Biće sve u redu, ne brini”, umirivala me je Ejmi, dok me je ubedivala
da obučem svoju vrećastu trenerku i majicu. „Šajn je divan učitelj, on radi
sa svim kategorijama.”
Pogledala sam je. Nosila je šorts i belu potkošulju, što joj je isticalo
savršeno zategnute udove. Ozbiljno, ponekad sam se pitala jesmo li nas
dve stvarno sestre, ili je mama donela pogrešnu bebu iz bolnice. „Jedno su
kategorije, a drugo sam ja”, odgovorila sam. „Ма hajde, Rubs, ne možeš biti
tako loša!” ubedivala me je. „Ја sam još gora”, odgovorila sam i bacila
pogled na svoj odraz u ogledalu. Ne samo da sam izgledala kao bezoblična
vrećasta stvar već nisam ni shvatila koliko je sunce bilo jako, te mi je,
uprkos zaštitnom faktoru pedeset, lice izuzetno pocrvenelo. Nisam ni
približno ličila na ljude sa naslovnih strana joga časopisa koje prelistavate
dok čekate u redu u Zdravoj hrani.
 „Spremna?” Prenula sam se i videla da me Ejmi čeka kod vrata, puna
energije i volje.
„Ne mogu biti spremnija”, odgovorila sam i na silu se vedro
osmehnula u pokušaju da sakrijem usplahirenost. Mada, znala sam da je
pomalo glupo. Mislim, daj, pa to je samo joga.
„Veruj mi, osećaćeš se nemerljivo bolje nakon što uradiš nekoliko
vinjasa."
Osetila sam se malo zbunjeno.
„Nekoliko čega?"
Ali već je žustro šljapkala preko peska i, nakon što sam brzo dohvatila
peškir, krenula sam za njom.
Sunce se napolju spustilo niže prema okeanu i pretvorilo nebo u
treperave pruge jarkoružičaste kao nar, crvene kao krv i narandžaste.
Zaista, bilo je prelepo, nalik na rasplesane plamenove na horizontu;
zaneseno sam zastala da nakratko uživam, dok nisam shvatila da je Ejmi
odmakla daleko, pa sam morala da potrčim za njom.
To je značilo da sam se već oznojila dok nisam stigla na čas, koji se
održavao u velikoj prostoriji od drveta, sa divnim krovom od lišća
bambusa i palme, napravljenoj odmah pored okeana. Malo se razlikovao
od onog časa joge kojem sam prisustvovala u svom komšiluku. Uljane
lampe su gorele i miris tamjana se širio velikom otvorenom prostorijom
koja je već bila popunjena prostirkama veselih boja, raširenim po podu, na
kojima su se ljudi istezali.
Dograbila sam prostirku i potražila Ejmi, koja je, na moje užasavanje,
otišla pravo u prvi red i već se savijala. 0 bože, ovo će biti neprijatno.
Nadala sam se da ću barem moći da se sakrijem negde pozadi, po
mogućnosti u nekom mračnom uglu, gde me niko ne bi video, ali ovako ću
biti u prvom planu. Ali nije vredelo, Ejmi se okrenula i, kad me je ugledala,
mahnula mi je.
„Hej, Rubs, ovamo”, glasno me je pozvala. Glas joj je uvek podsećao na
sirenu za maglu. Imalo je to neke veze sa probijenom bubnom opnom koju
je zaradila dok je stajala preblizu vatrometa. Mislila je da su rakete bile
prave i da bi je odnele do meseca ako bi se uhvatila za jednu svojim dečjim
ručicama. Tako misli neko ko ima sedam godina. I Ejmi.
Nisam mogla da se pretvaram da je nisam čula, čitava grupa jeste, pa
sam počela da se provlačim između vitkih, jogom izvajanih tela. I ovako
izbliza, svi su izgledali zastrašujuće dobro, kao da su iz materice izašli u
položaju lotosa. Bilo je tu nekoliko devojaka nalik na modele, sa vezanom
kosom i kilometarski dugim nogama; mnogo muškaraca s bradama (ne
nalik na nastavnike geografije, već više na moderne poznate ličnosti) i
onih bogatih hipika sa istetoviranim nožnim člancima i skupom odećom
za jogu, koji su izgledali kao da žive na Noting Hilu ili Menhetnu.
Naravno, tu sam bila i ja.
Skoro da sam osetila kako mi se čakre vezuju u čvor. Ima
zastrašujućih časova, a posle njih dolaze časovi joge u Goi. Kad sam
konačno stigla do prvog reda, uglavila sam se između Ejmi i muškarca koji
je bio tako savitljiv da je mogao biti „čovek od gume” u cirkusu. Još više
sam se uznemirila. Pogledala sam sestru. Iskreno, ovo mi je ličilo na
sestrinsku okrutnost. Ali ona nije primećivala, previše je bila zagledana na
ulaz, kao merkat. Kao i svi ostali, zapravo, shvatila sam kad sam ispratila
njihove poglede sve dok nisam ugledala Šajna, koji se pojavio sa plaže i
ušao u prostoriju.
Kao da smo gledali rok zvezdu kako se penje na binu.
Golih grudi, sa kosom puštenom do ramena, bosonog, prošao je kroz
prostoriju. Na sebi je imao samo uzicom vezane bele pantalone, a mišići su
mu se doslovno talasali kao kod trkačkog konja. Povetarac sa okeana, koji
je kao mašina za vetar delovao na njegovu talasastu kosu, sklanjao mu je
pramenove s lica kao na usporenom snimku iz nekog muzičkog špota.
Svaka žena u prostoriji bila je opčinjena i potajno želela da bude s
njim. Svaki muškarac bio je ljubomoran i potajno želeo da bude on. Bio je
kao Adam Levin4 joge.
„Namaste", pozdravio nas je, sklopio ruke i savršeno se poklonio.
„Namaste", grupa je otpozdravila.
Pošto je skinuo traku sa ručnog zgloba, vešto je vezao kosu u urednu
crnu punđu i, nakon što je duboko udahnuo, prodorno je pogledao grupu.
„Ovaj čas će biti posvećen slavljenju sebe i svoje vežbe... povezivanju s
našom božanskom suštinom... buđenju naših istinskih unutrašnjih
energija... preobražaju i prosvetljenju naših bića...”
Još jedan razlog zašto sam beznadežna kad je reč o jogi. Nikad nisam
sasvim sigurna šta zapravo govore. Ipak, zvučalo je stvarno dobro, a on je
imao lep, umirujući glas.
„... U ovoj večitoj zagonetki otkrivanja života i ljubavi...” 0, dobro,
kapiram taj deo, razmišljala sam, klimajući glavom kao i svi ostali.
Potpuno sam se slagala. Ljubav je prava zagonetka. „Počećemo kratkom
vinjasom u znak pozdrava suncu.” O-o. Opet ta vinjasa.
Uputila sam Ejmi prekoran pogled, ali ona je bila potpuno opčinjena
Šajnom, koji se spustio na prostirku i započeo niz laganih pokreta, dok je
sve vreme davao uputstva umirujućim glasom:

4Američki pevač, tekstopisac i muzičar iz benda Marun 5. (Prim. prev.)

 „Surja namaskar, pozdrav suncu, jeste neprekidan niz dvanaest
položaja. Svaki pokret je usklađen s disanjem. Svaki položaj usklađen je s
disanjem. Duboko udahnite dok se istežete i izdišite dok se skupljate...”
Kod njega je to sa tako savitljivim udovima t snažnim gornjim delom
tela izgledalo veoma lako; pokušala sam da ga sledim. Zaista jesam. Sa
krckanjem u kolenima pokušala sam da savijeni noge u jedan položaj, a
zatim sam se nekako srušila u drugi. Ali bilo je beznadežno, kao da moje
telo nije želelo da se postavi u te položaje.
Odjednom sam se setila sklapanja daske za peglanje, rvanja sa
čvrstom daskom i krutim nogama koje odbijaju da se sklope. 0 moj bože,
to sam ja! Ja sam daska za peglanje! Nisam doduše na sebi imala cvetnu
navlaku, ali bila sam prava daska, koliko sam savitljiva u leđima i
tetivama...
„... Sve vreme smo usredsređeni na pranajamu..."
Šta? Na sve četiri, mahnito sam pogledala u Ejmi.
„То je drevni sanskrt”, tiho mi je objasnila.
Čime je sve postalo mnogo jasnije, naravno, pošto sam tečno govorila
sanskrt.
„... a sad prelazimo u parivrta trikonasana..."
Posmatrala sam kako Ejmi uvija telo u trougao sa očitom lakoćom i
pokušala sam da radim što i ona. Velika greška. Ona se bavila gimnastikom
u školi, ne ja.
Osetila sam oštar bol u krstima. „Jao!”
„Jesi li dobro?” prosiktala je preplašeno.
„Da... odlično sam”, iskrivila sam lice. Bože, kakva sramota. Primetila
sam da me je nekoliko ljudi zabrinuto pogledalo.
„Sjajno”, blistala je, „znala sam da će ti se dopasti ovaj čas čim se
zagreješ.”
Zagrejem? Ovde mora da je bilo sto stepeni. Znoj mi se bukvalno
slivao niz leda kao Nijagarini vodopadi, a telo mije / dalje izigravalo dasku
za peglanje. Pogledala sam Ejmi, ona se jedva nešto malo zasijala.
„Neverovatan je, zar ne?”, nastavila je, pokazujući na Šajna, koji se
savijao u još jedan neizvodljiv položaj.
„Veoma je gibak”, klimnula sam glavom.
„Tako nadahnjuje.”
„Mmm...” ispustila sam neodređen zvuk.
U stvari, to verovatno i objašnjava zašto mi tako očajno ide joga. Ne
samo da sam fizički bila u beznadežnom stanju već sam pokušala da
proniknem u duhovnu stranu svega toga, i nazovite me neandertalkom, ali
joga me je do sada jedino nadahnula da odem kud i ispružim se uz kutiju
sladoleda.
U ovom slučaju možda i one prekrasne palačinke s prženim
bananama. Stomak mi je zakrčao. Ali to nije bilo zavijanje od gladi, već od
masala omleta koji sam pojela za doručak, a koji mi nije prijao. Znala sam
da nije trebalo da ga pojedem jer mi ne prija zadnjena hrana, ali nisam
mogla da odolim. Kad smo već kod toga, moraću da budem mnogo
pažljivija ubuduće, shvatila sam dok mi je sistem za varenje glasno
grgotao buneći se. Nisam želela da čitavu nedelju gutam probiotske
tablete kao da su bombone.
„...Otvorenih dlanova i pravih ramena, pređite u čaturanga
dandasana..." Badla sam se na prostirku i pokušala da se izdignem na
laktove koji su podrhtavali. Znoj mi je kapao po raširenim prstima i imala
sam utisak da će mi se grudi raspasti. 0 dođavola, ovo je tako teško i još
uvek sam ošamućena od aviona. Već sam bila iscrpljena. Stvarno sam
morala da legnem.
Ali nisam mogla da odustanem bez borbe, pa sam se narednog sata
snažno usredsredila na otklanjanje te ošamućenosti i očajnički pokušavala
da oponašam Šajna, dok je on lagano prelazio iz položaja u položaj. Bilo je
mučno. Krajičkom oka videla sam da ostatak grupe uspeva da ga prati, dok
sam ja neprekidno zaostajala i prelazila iz neizvodljivog položaja u položaj
tetive-me-ubijaju. Sve dok konačno...
„Sad je vreme da se opustimo - ležite ili sedite na svoje prostirke i
zažmurite...”
Konačno! Položaj koji sam mogla da izvedem! S potpunim olakšanjem
tresnula sam o prostirku, dok je Šajn počeo da kruži po prostoriji, masira
ljudima ramena i trlja im slepoočnice.
„... Osetite sopstveni dah i na trenutak zahvalite sebi što ste se
posvetili ovom času...”
Par stopala pojavio mi se kraj glave i osetila sam vešt pritisak
Šajnovih prstiju dok me je blago masirao. To je bio raj za moja jadna, bolna
ramena i osetila sam se kao da lebdim. Zapravo, možda nisam bila u pravu
sve ovo vreme. Možda bih mogla da zavolim jogu.
„... I sutrašnji čas na izlasku sunca...”
Izlazak sunca? Trgla sam se iz sanjarenja.
„Nadam se da ćete mi se svi pridružiti ovde u pet ujutru.”
Čuo se glasan žamor slaganja i osetila sam kako mi sve misli o
izležavanju beže dok sam pokušavala da zamislim kako sve ovo radim iz
početka. U cik zore sutra ujutru.
Kad malo bolje razmislim...
 „Sad, ako želite da završite ovu vežbu tako što ćete mi se pridružiti u
‘om’ mantri...”
Verovatno je bolje ne žuriti nikud. Važno je slaviti moju božansku
energiju i sve to.
„Ommm...” izdahnula sam, i čim sam zažmurila, zaspala sam.
 Sedmo poglaulje

J a7o . »

S b ed ećep j j i t r a je d r a s a rpj ГрНЈ

r/o ed a d a se: po o p e r ip i o tbjjra
r a np aabi a s a p n a
ceJ c b c /ć
dorucab.

J e s i Ii dobro ? Ђ, Ј г1г !'l j ^ ^ abriniilopoijbededa.

„ii)a , dobro s a p ”, ustubnuba sa p i spu stila se na sto licu cbrbjtarib^

noćili. frcala sa p o s e c j In o da p e j e p r e d a jo bapion, i I n d sa p j> ru jila

rubu da иург^ sob o d n a r a n d j, trebala rp J sra odlu čnost da n eja u b n ep

o d boba. „ S a p o sa p 14alo ubocena• p o s i j оуе, ti n is i? ”

„Ne, osecap se у redim o ”, redro se nastješila i ispružila na sto lic i p o re d

7 Y
p e n e . „G iba s a p n a p i t t a r j e p č a s u p r e d o r u e b a . ”

J e s i ? ”y u r ib a s a p u J u , у у ш а Ј е п о . P o n o ra s a p s e y y ip iia b a b a b o J e

р о у и с е d a d e b ip o i s t i ŠD/VAjj P o s b e J u c e r a š J e y ča sa J e d r a s a p u sp e la s e b i

d a s in a p so b o d n a r a n d je a b a p o bi d a p o jd r a rb yi p su n c e u p e t J u t r u .

„s to n e o d eš n a p a s a j ? ”y r e d lo y b a ^ J e> j o d j b a b o b a b i n a su b a d re

case. J a c a s tip . "

Z a b fra b n o s a p se n a sp e sib a . „M ra b a , J p i , n ~^° bepo o d teb e, a bi b ić u

d o b ro . "
J e , o jb ib jn o , tre b a d a o d eš ”,jo e r u s ib c je . „N a s a p o p e i p in u ta o d a rd e

p o s t j i ja r e d ir a n J u r r e d s b i c e n ta r j d e ti s ip ju itb j na cebo. Po J e

tr a d ic io n a ln i o b b ib in d js b e p e d ic in e i tr e b a lo b i d a b u d e Ј Ј а п у а o b n o ru

s b a b ib jir a c a i u b b a j a j e bosib^ p is b i... ” /V e b a y o d n o J e ja ć u ta b a .

„P o b u ša r a š n e š to d a p i b ( J e š ? v p o d jb a s a p o b rr e .
 „Mislila sam da sam to sakrila”, izjavila sam trenutak kasnije.
„Možda od svih ostalih, ali ja sam ti sestra. Od mene ne možeš ništa
sakriti”, rekla je tiho i pogledala me svetloplavim očima.
Zahvalno sam se nasmešila. „Volim te, seko.”
„I ja tebe”, iskezila se i dodala mi sok.
„Mada, trebalo je da znam”, dodala sam, „nikad nisam mogla ništa da
sakrijem od tebe. Sećaš se kako sam probala da sakrijem šminku od tebe, a
ti si je ipak našla?”
„Imala sam samo šest godina”, bunila se.
„Mama i tata su se iskidali od smeha, izgledala si kao klovn...” sad sam
se i sama zakikotala prisetivši se, „još imam sliku negde.”
„0 bože”, glasno je zaječala, „obećaj mi da to nećeš nikome
pokazivati.”
„Koliko to vredi?” zahtevala sam da znam, smejući se, a onda sam se
uhvatila za bok kad mi je bol sevnuo kroz mišiće. „Jao.”
„Masaža”, odvratila je bez razmišljanja.
Prihvatila sam ponudu - pa, bila je previše dobra da bih odbila - i
posle doručka je telefonirala da mi zakaže i dala mi uputstva; koja sam
pokušala da sledim i odmah se izgubila. Probala sam da se vratim istim
putem, ali bilo je još gore, i nakon nekoliko minuta završila sam u nekoj
sporednoj uličici, potpuno izgubljena. Htela sam nekoga da pitam, ali u
blizini nije bilo nikoga. Prokletstvo. Zakasniću, o, čekaj malo.
Primetila sam parkiran automobil s upaljenim motorom; skupocen
auto, tamnosivi mercedes sa zatamnjenim staklima. Kratko sam zurila u
njega, pitajući se treba li da priđem i pitam za uputstva, kad su se zadnja
vrata otvorila i neko je izašao. Prilika obučena u belo. Muškarac.
Čekaj, prepoznala sam ga, zar to nije Šajn? Uz blago olakšanje,
požurila sam prema njemu - kakva sreća, on će mi dati tačna uputstva - a
onda sam se naglo zaustavila.
Nije bio sam. Kad je zatvorio vrata iza sebe, prozor se spustio i čula
sam da ga neko doziva. Bio je to ženski glas i, iako nisam razumela šta
govori, primetila sam da je ljuta. Ali on je nije slušao. Ne obazirući se na
nju, nastavio je da hoda, kad su se vrata automobila odjednom otvorila i
neko je iskočio. Indijka. Zapanjujuće lepa, s crnom kosom do struka, u
zapadnjačkoj odeći, žurila je za njim, vičući, i zgrabila ga za ruku. Bacila se
na njega da ga zaustavi, pokušala je da ga zagrli, ali on ju je grubo
odgurnuo.
Odjednom sam se osetila postideno, kao da su me uhvatili da gledam
nešto što ne bi trebalo. Govor tela bio im je tako strastven, tako
uznemiren, tako poznat. Očigledno su bili u nekakvoj vezi. Sigurno mu je
devojka, ili žena, ili čak ljubavnica.
Ustuknula sam. Sve je bilo tako tajnovito. Nisam želela da me primete,
a ipak, bilo je nemoguće ne gledati. Pravili su takvu predstavu. I sad su se
svađali. Dok sam ih slušala tako glasne i ljute, okrenula sam se i ugledala je
kako mlatara rukama i hvata ga za odeću. Ali Šajn ništa nije prihvatao.
Odmahivao je glavom, dajući znak da ne želi da sluša i pokušao da joj
odgurne ruke i smiri je.
Bože! 0 čemu se tu radilo?
Konačno su se razdvojili i ona se suznih očiju vratila u auto, a Šajn se
ljutito udaljio. Posmatrala sam ga, imao je oštar izraz lica dok je koračao
prema meni... 0, sranje! Očajnički sam se osvrtala u potrazi za nekim
zaklonom, ali bilo je prekasno, nigde nisam mogla da se sakrijem.
„0, ćao, Rubi.” Šajn se prepao što me vidi.
„Ćao”, veselo sam se nasmešila, u pokušaju da sakrijem nelagodu.
„Zamisli, baš tebe da vidim ovde!”
Osetila sam kako mi obraze obliva rumenilo. 0, bože, grozna sam
glumica. Stvarno jesam.
„Krenuo sam malo sam u šetnju”, rekao je, brzo se oporavivši. „Volim
samoću,”
Zašto laže? U čemu je velika tajna? Ko je zapravo bila ta žena i zbog
čega su se svađali?
„Tražila sam salon za masažu”, odgovorila sam, dok su mi misli letele.
„Ја... uf... malo sam se izgubila...”
„Kako se zove? Možda mogu da ti pomognem”, ponudio se, očito
zadovoljan što skreće pažnju sa sebe.
Rekla sam mu i brzo me je uputio. „Uživaj u ajurvedskom tretmanu”,
zatim je klimnuo glavom, jer mu se vidno žurilo, pa me je pozdravio i
udaljio se ulicom.
Kratko sam gledala za njim, dok su mi se svakakve misli vrtele po
glavi, u pokušaju da shvatim... pre nego što sam se prenula. Već sam
kasnila, nisam mogla da stojim tu ceo dan. Osim toga, trebalo je da
razmišljam o boljim stvarima od Šajnovog ljubavnog života, kao što su
naredna dva sata masaže prelepim mirišljavim uljima. I pošto sam
odagnala te misli iz glave, požurila sam svojim putem.

Draga Dajana,
 Prihvatila sam tvoj savet i evo me na odmoru u Indiji! Sjajno se
provodim, kao što mi je naređeno! Vraćamo se u London sledeće nedelje.
Nadam se da je sve dobro i čujemo se uskoro Rubi XX

Pa, to mi je bio zvaničan tekst za razglednicu.

U suštini, otišla sam samo na taj jedan čas joge i umesto toga lenčarila
sam na plaži, išla na masaže, kupovala suvenire i ispijala previše onih
ukusnih koktela služenih u kokosima.
Pa, svi lažu na razglednicama, zar ne?
Ostatak odmora mi je proleteo u maglovitom opuštanju. Goa je bila
prekrasna, ljudi su bili predivni, a to što sam se budila svakog dana pod
beskrajno plavim nebom i suncem bilo je bolje od bilo kog leka. Čvor u
ramenima mi je nestao, bledilo mi je prešlo preko jarkoružičaste boje u
razumnu preplanulost i spavala sam bolje nego mesecima unazad.
Međutim uprkos najboljim namerama, moj spisak znamenitosti za
razgledanje ostao je netaknut. Najdalje što sam stigla bio je red tezgi na
plaži gde sam kupila nekoliko suvenira. Pa dobro, možda malo više od
nekoliko, ali sve je bilo tako šareno i svetlucavo da je bilo teško odoleti.
Mislim, ko ne bi želeo svileni kišobran ukrašen svim onim predivnim
svetlucavim ogledalcima? Uzela sam ga sa stolice u uglu sobe, otvorila ga i
zavrtela. Priznajem, možda i nije tako praktičan za London. U stvari, kad
malo bolje razmislim, je li svila vodootporna?
„Kakav baksuz!”
Pogledala sam i videla Ejminu glavu koja je provirila kroz vrata.
„Ćao”, nasmešila sam se, zadovoljna što je vidim. Uprkos tome što
smo boravile u istom letovalištu, jedva da sam je videla čitavu nedelju jer
je neprestano vežbala jogu. Iskreno, nisam imala pojma da je toliko voli!
Kad god bih joj predložila da radimo nešto drugo, nije mogla jer je bila
zauzeta vežbanjem lotosovog položaja, što mi je, priznajem, bilo pomalo
razočaravajuće, ali je barem pokazivala posvećenost.
A butine su joj bile prokleto zategnutije od mojih, razmišljala sam,
kajući se pomalo što nisam vežbala jogu malo duže. Ma dobro, biće prilike
i sledeći put.
„Ne treba da otvaraš kišobrane unutra”, upozorila me je, ušla i sela
prekrštenih nogu na krevet.
„Sujeverje, gluposti”, odmahnula sam rukom i još jednom ga
pogledala s divljenjem, pre nego što sam ga ponovo sklopila, „Ne verujem
u to.”
 „Ра, nemoj da kažeš da te nisam upozorila”, slegla je ramenima.
Podigla je naočare za sunce na glavu i osmotrila razbacanu odeću. „Dakle,
spremna si da se vratiš u London?”
„Skoro...” Nasmešila sam se, obrativši pažnju na stvari. „Bio je ovo lep
odmor, upravo onakav kakav mi je naložio moj agent, ali pretpostavljam
da je vreme da se vratim u stvarnost...” Istina, bili su to opuštajući dani i
fizički sam izgledala i osećala se mnogo bolje nego kad sam stigla, iako se
mentalno nisam mnogo promenila. Spolja sam možda izgledala drugačije,
ali iznutra sam se osećala gotovo isto kao i kad sam napustila London.
Uostalom, šta sam očekivala? Iskustvo koje će mi promeniti život? Na
kraju, bio je to samo odmor na nedelju dana. Nisam mogla očekivati čuda.
Samo preplanuli ten i suvenire.
Kad smo već kod toga...
„Moram da završim pakovanje.”
Odložila sam kišobran i pokušala da uguram komplet drvenih
podmetača i mrežu za spavanje u torbu. Možda sam ipak malo preterala sa
kupovinom suvenira. Treba li mami i tati toliko podmetača? Iako su
stvarno prelepo izrezbareni. I hoću li zaista koristiti mrežu u Londonu?
Dobro, imam baštu, ali zar za to nije potrebno i sunce?
Zatim, tu su bila i tri kašmirska šala koja sam kupila za Rejčel, Harijet
i Moli, što se pretvorilo u šest šalova, jer nisam mogla da se odlučim koji bi
im se najviše dopao... zapravo, ne, neka bude sedam, shvatila sam, kad sam
ugledala jedan sakriven ispod velike gomile mirišljavih štapića.
Zurila sam u njih na trenutak. Bože, zar sam zaista toliko kupila? To je
mnogo Nag Čampa5. Gospođa Flanegan će pomisliti da sam postala hipik.
„А šta je s tobom?” Pošto sam odlučila da ću se kasnije pozabaviti
svojim suvenirima, pogledala sam u Ejmi i osmehnula joj se. „Uzbuđena si
što ideš kući?”
Zavladao je tajac. „Ра, ne bih rekla - uzbuđena...”
„Ne, verovatno si malo napetija”, ohrabrujuće sam se nasmešila, „zbog
novog posla i svega.”
„Da”, klimnula je glavom, poigravajući se kosom. Delovala je
zabrinuto, ali to je razumljivo, za nju je to velika stvar.
„Bićeš sjajna, ne brini”, brzo sam pokušala da je razuverim. „Veoma si
nadarena, Ejmi, zato su te i zaposlili! I svi smo tako ponosni na tebe, i ja, i
mama i tata - znamo koliko si se trudila.”
„Samo ne želim nikoga da razočaram...” počela je, ali nisam joj dala da
završi.

5Indijski miris koji sadrži cvet frangipanija i sandalovinu. (Prim. prev.)

 „Nećeš nikoga razočarati!” ukorila sam je. „Ejmi, ti nikad ne bi mogla
nikoga da razočaraš!”
Uputila mi je zahvalan pogled. „Hvala, Rubs.”
„Hej, čemu služe starije sestre?” rekla sam i kratko joj stegnula ruku,
pre nego što sam se vratila pakovanju. „Dakle, za koje vreme da zovemo
taksi?” Stražnjica mi se jedva oporavila od vožnje tuk-tukom pre nedelju
dana, tako da sam ovog puta uporno zahtevala da idemo taksijem do
aerodroma.
,,U stvari, radi se o ovome...”
Prestala sam da guram i peti šal u kofer. Kad god bi moja sestra rekla
„radi se o ovome”, to bi, prevedeno s njenog jezika, obično značilo „evo u
čemu je nevolja”.
„0 čemu?”, pitala sam sumnjičavo.
„Ма, nije ništa”, brzo me je razuverila. „Samo želim da se pozdravim s
nekim ljudima, s nekim prijateljima koji su na proputovanju, pa sam
mislila da će verovatno biti jednostavnije da se s tobom nađem na
aerodromu.”
„Ali zar nije glupo da plaćamo dva taksija kad možemo da podelimo
jedan?” namrštila sam se.
„Bižu se ponudio da me odveze” odgovorila je. „Dakle, nema
problema, i mislim da ću otići sad, dok ti završavaš pakovanje. Ja sam
svoje već obavila, nemam mnogo stvari.” Zabrinuto je pogledala u moj
pretrpani kofer: „А čini mi se da će tvoje pakovanje potrajati.”
„Da, reklo bi se...”, slegla sam ramenima. Bila je u pravu. Na kraju,
nema razloga da se zadržava dok se ja mučim i gazim po svom samsonajt
koferu na točkice ne bi li me slušao.
„А ima još nešto...”
Podigla sam obrve.
„Možeš li da mi pozajmiš nešto para?” Pogledala me je kao da se
izvinjava. „Vratiću ti, obećavam. Kartica mi trenutno ne radi.”
Zakolutala sam očima, više nisam mogla ni da izbrojim koliko sam je
puta izvlačila zato što joj kartica nije radila, ili joj je bila progutana, ili ju je
izgubila. Naravno, uvek je bila kriva kartica, a nikad ona što ne ume s
novcem i uvek sve potroši.
„Pogledaj u mom novčaniku”, rekla sam i pokazala na torbu pored nje.
„Samo mi ostavi dovoljno za taksi,”
„Hvala, seko, znala sam da mogu da računam na tebe!” Zatim je uzela
svežanj rupija, skočila s kreveta i toplo me zagrlila.
 „То je samo pozajmica”, upozorila sam je i uzvratila joj zagrljaj.
„Dodaćemo je na druge pozajmice.”
„Znam”, klimnula je glavom, a onda se odmakla i krenula ka vratima.
„Ćao, Rubs.”
„Ćao, Ejmi - e, sačekaj.” Ali već se žurno udaljila plažom. Stala sam na
vrata i viknula za njom: „Samo nemoj da zakasniš!”
Začas je prestala da trči i okrenula se. „Neću!”, doviknula je. Zatim je
otišla, nestala strmom stazom koja je vodila do hotela, a ja sam ušla i
vratila se pakovanju.
Kako ću, za ime sveta, da spakujem taj kišobran?
 Osmo poglaulje

Nije mi trebalo mnogo vremena da shvatim da se uopšte nismo dogovorile

za vreme.
Ali dobro, bila sam sigurna da je sve u redu.
Uspela sam da potisnem tu zabrinjavajuću misao dok nisam stigla do
Međunarodnog aerodroma u Goi. Na kraju, to nije teško ukapirati, zar ne?
Svi znaju da na aerodrom treba stići dva sata pre poletanja.
Čak i Ejmi.
Ipak, da bih bila sigurna, poslala sam joj poruku na mobilni. A posle
toga još jednu, da je podsetim kojom avio-kompanijom letimo, na vreme
leta i broj. I još jednu, da ćemo se naći kod prijavnog šaltera. A zatim još
jednu da mi potvrdi da je primila sve moje prethodne poruke.
Nije odgovorila ni na jednu.
Sat vremena kasnije, i dalje sam čekala u čekaonici. Pošto sam
proverila telefon po milioniti put, razdražljivo sam uzdahnula, Gde je
dođavola? Podigla sam pogled s praznog ekrana i osvrnula se još jednom
na gomilu na aerodromu. Svakog trenutka će dojuriti, s pokajničkim
osmehom na licu, s jednim od svojih čuvenih izgovora.
Dobro, brojaču do deset.
Ne, dvadeset. Neka bude dvadeset.
Počela sam da brojim. Jedan, dva, tri... možda brojim prebrzo,
usporiću... deset slonova, jedanaest slonova... Nema potrebe za panikom.
Ejmi uvek kasni. Pojaviće se. Samo ostani mirna. Budi strpljiva. Nastavi da
brojiš. Deeevetnaaaeeest... Kao pokvarena ploča... Slooonooovaaa... Duboko
sam udahnula... Dvaaadddeeeseeet...
Zurila sam u gomilu. Nije bilo Ejmi.
Sranje.
Ljutito sam otvorila imenik u telefonu da je pozovem. Iskreno, baš je
neodgovorna! Uvek kasni! U stvari, činilo mi se kao daje čitav život čekam.
Čak se i kasno rodila - tri nedelje posle termina, očito. Sirota mama bila je
kao bure.
Veza je bila uspostavljena i počeo je da zvoni. Živci su mi bili napeti.
Ovaj poziv će me verovatno koštati čitavo bogatstvo. Ko zna koliko će mi
naplatiti, ali nemam izbora, zar ne? Ako se uskoro ne pojavi, propusti
ćemo let.
 Grrr! Ne javlja se! Nestrpljivo sam slušala kako zvoni. Zašto se nikad
ne javlja na prokleti telefon, za ime božje? Barem jednom. Javi se na
prokleti telefon...
„Ćao, ovde Ejmi, na putu sam, tako da ne mogu trenutno da se javim..."
Kad se uključila govorna pošta, prekinula sam vezu i gurnula telefon u
džep. Nestrpljenje je prešlo u nelagodu. Sad sam se već brinula. Nadala
sam se da joj se ništa nije dogodilo. Put do aerodroma prilično je opasan,
čak i taksijem. Šta ako joj se desila neka nesreća? Šta ako...
Prokletstvo, znala sam da ne treba daje ostavljam samu. Trebalo je da
zahtevam da pode sa mnom.
„Ovo je poslednji poziv za let za londonski Hitrou. Svi preostali putnici
treba smesta da se pojave na prijavnom šalteru.”
Osvrnula sam se oko sebe. Čekajte, kuda su svi otišli?
Pre je tu bio dugačak red ispred prijavnog šaltera, čitava gomila se
muvala unaokolo s koferima i pasošima, a sad su svi nestali. Ostao je samo
prazan prostor.
Nisu valjda svi već prošli kroz sigurnosnu proveru? Nemoguće.
je li moguće?
Pogledala sam na sat i počela je da mi se pali „crvena lampica” za
uzbunu.
Zar je već toliko?
„Izvinite.” Zgrabila sam kofer i brzo ga odvukla do službenice za
šalterom.
Podigla je pogled s papira, kao da je iznenađena što vidi još nekog
putnika. Ovo nije dobar znak. Osećala sam kako „crvena lampica” počinje
sve jače da treperi. „Da? Mogu li da vam pomognem?” ljubazno me je
pitala.
„Nadam se”, odgovorila sam i široko joj se osmehnula. Jednom sam
pročitala članak o tome kako moć osmeha može da sruši verske razlike,
otvori vrata raznim mogućnostima i promeni ljudima živote. Ja sam se
samo nadala da može da zadrži avion na nekoliko minuta. „Letim za
London, ali čekam sestru...”
Mislim, u poredenju s verskim razlikama, šta je malo odlaganje?
„Prijava je završena”, oštro je uzviknula.
U redu, možda osmeh i nije tako moćan.
„Dajte mi vaš pasoš”, nastavila je i ispružila ruku prema meni.
„АИ čekam nekoga” čula sam sebe kako zamuckujem.
„Nema vremena za čekanje!” gotovo je viknula na mene. „Treba da
predate torbe i smesta krenete ka izlazu!”
 Zurila sam u nju sleđena. Verovatno prvi put u svom razboritom,
praktičnom, organizovanom životu nisam imala pojma šta da radim.
Nisam mogla da propustim avion, ali nisam mogla ni da odem bez Ejmi. I
sad me je „crvena lampica” u glavi žestoko pozivala na uzbunu, kao u sceni
iz jednog od akcionih filmova Meta Dejmona, kad treba da eksplodira
nuklearna bomba a svi oni muškarci u odelima jurcaju unaokolo ispred
kompjuterskih ekrana, viču i vrište...
U stvari, to i nije loša zamisao...
Prekinuo me je mobilni, koji je odjednom „oživeo” i zazvonio. Ejmi.
Očajnički sam ga prinela uvu. „Rubs, ja sam.”
Kad sam joj čula glas, obuzelo me je olakšanje. „0, hvala bogu, dobro
si! Razbolela sam se od brige”, izustila sam, pre nego što sam se okrenula
ka stjuardesi. „Oprostite, izvinite me samo na tren.” Odmakla sam se da
me ne čuje, a zatim: „Gde si, jebote?" Vrisnula sam u slušalicu, a svaka
pomisao na veliku sestrinsku ljubav mi je isparila. „Propustićeš avion!”
„Znam”, odgovorila je čvrsto.
„Kako to misliš, znaš? Čekam te ovde više od sat vremena, obećala si
da nećeš kasniti...”
„Ne kasnim...”
„Ejmi, neću da se raspravljam s tobom”, prasnula sam. „Gde si?”
„Sa Šajnom sam.”
„Sa Šajnom?” viknula sam. „Šta radiš sa Šajnom?” Na tren sam gotovo
pomislila da će mi reći kako radi jogu. „On vozi...” počela je, ali ja sam je
presekla.
„Ali mislila sam da će te Bižu dovesti do aerodroma?” Izdigla sam se
na vrhove prstiju i potražila je pogledom. „Ne dolazim, Rubs.”
„Šta?” Moj telefon je sigurno poludeo, mora da je nisam dobro čula.
Odmakla sam ga od uva i zagledala se u njega - ne, delovao je savršeno
ispravno - zatim sam ga ponovo brzo prinela. „Kako to misliš, ne dolaziš?
Kasniš!”
„Rubs, ne slušaš me. Ne dolazim na avion.”
„Ali ne razumem...” Potpuno sam se zbunila.
„Ne vraćam se za London.”
Zavladao je tajac, jer sam istog trena ostala bez reći. „Jesi li poludela?”,
jedva sam izustila.
„Ne, nisam luda... Zaljubljena sam!”, hitro je izustila.
„Zaljubljena!” Ponovila sam u neverici. ,,U koga?”
,,U Šajna”, izgovorila je, a glas joj je pucao od ushićenja.
 Iznenađenje za iznenađenjem. „Misliš na instruktora joge?” zapanjeno
sam pitala.
Ali pre nego što sam mu i ime izgovorila, sve je došlo na svoje mesto -
njihovo ponašanje kad sam ih prvi put videla na plaži; poruke na njenom
telefonu; izgovori da stalno vežba jogu. Odjednom sam se osećala kao
potpuna budala. Naravno! Kako sam mogla da budem tako šlepa?
„Ejmi, ne budi smešna” prasnula sam. „Moraš da pođeš kući. Dobro,
znam zašto si se zapalila za njega - mislim, ko ne bi? Sigurna sam da je
svaka polaznica iz grupe zaljubljena u njega.” Trudila sam se da budem
glas razuma. Pa, neko mora. Setila sam se kako je bilo kad sam bila na
letovanju u Grčkoj kao sedamnaestogodišnjakinja i do ušiju se zaljubila u
instruktora skijanja na vodi. Nisam htela nikoga da slušam. „Ali to je samo
letnja romansa...”
„Venčaćemo se.”
Šta do...
Načas nisam mogla da progovorim. Ejmi je i pre pravila gluposti, ali...
Zastala sam, usred misli. Naravno! To se ona šali!
„0, ha-ha, baš si pametna”, brecnula sam se i pogledala po čekaonici.
Verovatno se krije negde iza stuba, spremna da iskoči. „Samo što ovo nije
smešno, Ejmi, avion će otići bez nas. Hoćeš li sad prestati da se šališ?
Ozbiljna sam.”
„I ja sam, Rubi. Savršeno sam ozbiljna.”
Nije me nikad zvala Rubi. Ledena jeza mi se spustila niz kičmu.
„Šajn i ja bežimo, i ne možeš nas zaustaviti ni ti, ni tata i mama”,
odlučno je nastavila.
0 moj bože. Mama i tata. Čim ih je spomenula, odjednom sam se
prestravila. Ubiće je. Ali ne pre nego što ubiju mene. Čitavog života su mi
govorili: „Čuvaj svoju mladu sestru.” Nisam mogla da joj dozvolim da
pobegne u stranu zemlju i uda se za čoveka koga je tek upoznala.
„Ejmi!”, oštro sam viknula, u pokušaju da je vratim u stvarnost.
„Prestani da budeš tako sebična, pomisli na mamu i tatu! Šta misliš kako
će se osećati?”
„Rekla si da ih nikad ne mogu razočarati”, mrzovoljno je odgovorila.
Setila sam se našeg ranijeg razgovora kad sam se pakovala. Naravno,
zato je bila tako uznemirena; to nije imalo nikakve veze s njenim novim
poslom,
„А šta je sa istraživačkim centrom?” podsetila sam je. „Tako si vredno
radila za tu priliku, to si oduvek želela...”
Nastupila je tišina i na tren sam osetila oklevanje, kajanje.
 „То je neverovatna prilika, Ejmi, ne možeš tek tako da je odbaciš.
Mama i tata su bili tako ponosni, svi smo bili ponosni.”
S druge strane veze, gotovo sam osetila da se koleba.
„Udajem se”, ponovila je čvršće, kao da želi da ubedi i mene i sebe.
Osetila sam da sam prasnula. „Ejmi, prestani da se glupiraš i budeš
tako tvrdoglava”, viknula sam nemoćno. „Ponašaš se nenormalno, ne
možeš da se udaš!”
„Zašto ne?”
„Zato što je to smešno! Poznaješ ga samo nekoliko nedelja.”
„Ljubav se ne meri vremenom”, uzvratila je. „Trebalo bi da znaš. To je
rečenica iz tvoje knjige.”
„Ali to je izmišljotina”, gotovo sam dreknula u telefon, „а ovo je
stvaran život!”
„Može da se dogodi i u stvarnom životu”, raspravljala se.
Dah mi je zastao. Zvučala je tako ubedeno, tako sigurno, tako
nepokolebljivo da me je podsetila na mene; odnosno, na to kakva sam bila.
Ćutala sam dok sam se prisećala... nekad davno sam deliia njenu
ubeđenost. Verovala sam u ljubav na prvi pogled, u brak, u sreću do kraja
života... ali sad sam odrasla, brzo sam se podsetila, više nisam verovala u
bajke.
„On oseća isto”, njen glas me je prenuo iz misli. „I on je zaljubljen u
mene.”
Odjednom sam se setila. Pre dva dana. Kad sam išla na masažu i
izgubila se u sporednoj ulici. „Ejmi, treba nešto da znaš”, žurno sam rekla.
„Šajn nije iskren prema tebi, videla sam ga...”, nakratko sam zastala,
pitajući se kako da joj kažem, zatim sam izbrbljala. „Bio je sa drugom
ženom, pitaj ga...”
Ali nije mi dopustila da završim.
„Znala sam da ćeš biti takva”, ljutito me je optužila, „zato nisam htela
da ti kažem!”
„Kakva?”
„Nije svaki frajer kao Sem, znaš.”
Pominjanjem njegovog imena, dirnula me je pravo u živac. „Ovde se
ne radi o Semu”, ljutito sam se pobunila.
„Da, kako da ne! To i te kako ima veze sa Semom!” viknula je. „Samo
zato što je on ispao prevarant i slomio ti srce, ne znači da treba da otpišeš
svakog frajera.”
Postajale smo sve glasnije.
 „Ne otpisujem svakog frajera”, ljutito sam uzvratila. „Samo ne želim
da napraviš istu grešku kao ja.”
„А kakva je to greška?” zahtevala je da zna. „Zaljubljivanje?”
„Ne, verovanje u ljubav”, viknula sam.
Kad su mi te reci izletele iz usta, na drugoj strani zavladala je tišina i
usred svađe smo zaćutale, bez daha. Osećanja su se uzburkala i nakratko
nijedna od nas nije progovarala. Dok, nakon predaha, tiho nije rekla:
„Reci mami i tati da mi je žao što ću propustiti njihovu godišnjicu i da
se ne brinu. Pozvaću ih za nekoliko dana.”
„Vidi, zar ne možemo da porazgovaramo o ovome?”
„Nemamo o čemu da razgovaramo, odlučila sam”, rekla je tvrdoglavo.
„Slušaj me, viđa se s nekom drugom”, rekla sam uznemireno. „Videla
sam ga!"
„Lažeš! Šajn me voli!”
To je i meni Sem rekao, očajnički sam pomislila, prisetivši se. „Ejmi,
molim te, ne lažem...”
„ A ja te ne slušam”, odbrusila je odlučno. „Rubs, znam da si mi starija
sestra, ali znam šta radim i mogu da se brinem sama o sebi.”
„Nije mi tako izgledalo kad si pozajmljivala novac”, podsetila sam je
džangrizavo, pre nego što sam uspela da se zaustavim.
„Vratiću ti do poslednjeg pare”, odvratila je kruto. „Ne moraš da
brines.”
„Kao da me je briga za novac!”, prasnula sam. „Samo mi je stalo do
tebe, ne želim da budeš povredena...”
„Slušaj, moram da idem.”
„Ejmi, čekaj..."
Ali nije vredelo. Već je otišla.
Zapanjena, zurila sam u nemi telefon, misli su mi se kovitlale, a srce
lupalo.
Šta, za ime sveta, sad da radim?
 Deueto poglavlje

S eca s^ se d a sa r; je d n o r t riđ e I -atujec da n oo ćj /j ijir

r oottn
n o cj / tr e n e r a h a lo d a je in ie r r /i.
V ć
n e I:o j d n e m o j j a li a m o j e r js jji. /V is a /j tjo jjla da se s e ii/j j/r o c jr a r p t, a l i

se ć a la s a p se n je jja . D io j e j / o j / u t d o I to r a F ila , se d o lo s , s r d a č n o jj> o jle d a ,

i jo r o r io ^ je d a , a lo n e r jo je te d a se o d lu č ite u re ji. s n e c ip , tjo r a te to d a

r a z lo ž ite na je d n o s ta m e iz lo r e . JVa u r u je r , n i ta nje. sa rise j? o n u đ e n i

P P OГ cf
o d jo r o r a .

I t t o / j s l u č a ju , a lo J e to l i l o j pn ittaa nn j te sa rise odcjorora,

ja jjo ro r a , jgila s ilo l i
'đ
o ra l o : /Vrt a e r o d r o tju s te u f n d jji i s j/r c /ja te se d a le tite n a(ili
jaU d U
ja J o n đ o n .
7 đ
l a d r a p ijlc td a s e s tr a la ž e d a l e ž i sa in s tr u lto r o n to p e . V i će te : P a n ic iti;
ГГ P У °7
P o r j s l i t i „ /ja j a l o r a r i , d o r o jjn o ^ je o d ra s la d a i/r a r ijjr e s le ”, i u ć i će te

bez n/e
ć /đ
/li C. P r o j/u s titi le t i j/o lu s a ti da ^ је ja u s t a r i t e . „P o ju r ite f

L llr c a r a n ie se z a r r s a r a f ”
a P
O l , -e n u la sa p se n r e /ja s tju a r d e s i lo ja r j^ je s u /ja n u to /ja d a la , s

j / a n i c n i p i j r a j o / j lic a . I I j l a r i r j j e jr o n i l o n a u j l u n u . F J o ra la s a p d a

d o n ese p o d lu lu .

/ to I r z o .
С/
„C jo sj/o đ ice, a lo o d p a l^ n e I r e n e te , a r i o n će p o le t e t i l e j ra s ”, o j l i l j n o
7
r ^ j e u j/o>je
zo r ila .

F J j j o t l p i j e s p jis l/o o rjL lio n r a j l i cč i ltiii/

/ f s c e n aarija
r y a ,t po.r e d r idiaaju
/ucćiiј p/ o sle d ic e

s r a lo c jj/o s tu j/la , d o /jin o c je la i lo ji će o ro i p a t i n a s r e ...

V ilo se u lr c a p n a a rio n , o š ta r lu jjjp i d a o d le c p ie i u č in i s tr a r ic n u

jr e s lu . T o ^ je j / o j u d a , n e J j u l a r . N e p o je d a se u d a j a n je ja ,n
, je d rna j j a

j / o j n c j e . A s t a j e s c in je /u c o r j do'a s a / j j a r id e la s d r u j o p j e / t o p ć
 Ko je ona bila? Moglo je biti i nešto bezazleno, a ipak... o bože, koga ja
zavaravam? Nije izgledalo bezazleno i, štaviše, zašto bi lagao? Zašto bi se
pretvarao da je bio sam? U tom slučaju, koliko je to trajalo? I šta ako nije
bila jedina? Šta ako, bože sačuvaj, vara Ejmi s mnogo žena?
Bilo je toliko pitanja bez odgovora, ali Ejmi je tako nagla, tako
tvrdoglava, tako naivna. Misli da zna sve, a ne zna ništa. Još veruje u večnu
sreću, ali ovo nije bajka, već stvaran život, i nisam mogla samo da se
povučem i gledam je kako odbacuje svoje srce, karijeru i život zbog čoveka
koga je tek upoznala i gotovo ništa ne zna o njemu. Sve stavlja na kocku
zbog ljubavi.
A ipak, s druge strane, ako se ne ukrcam na avion, to će značiti da ne
idem kući. Ne vraćam se svom životu u Londonu, ostajem ovde u Indiji ko
zna koliko dugo... Odjednom sam pomislila na posao, na Hitklifa,
objektivne okolnosti... Ne, nemoguće je, moram da se ukrcam, moram da
se vratim. Imam obaveze. Imam rokove, psa o kome moram da brinem,
gomilu računa koje moram da platim...
Osetila sam talas strepnje. Bože, kao u filmu Vrata sudbine. Ali u ovom
slučaju nije bilo Gvinet Paltrou, samo ljutita stjuardesa. Trgla sam se,
pogledala je i osetila kako mi grč u stomaku postaje još jači.
Trebalo je da donesem odluku.
„Gospođice!” Smirenost stjuardese odjednom je iščezla i pomamno je
pojurila i gotovo me oborila na zemlju u pokušaju da zgrabi moj kofer na
točkice. „Moramo ovo da predamo!”
„Ne, stanite”, viknula sam i uhvatila se za njega kao da mi od toga
život zavisi. „Stanite!"
Usred tog meteža, ona se ukočila, s rukom na ručki kofera, i pošto je
naizgled došla sebi, uspravila se.
Kao i ja. I odjednom sam shvatila.
Donela sam odluku, a to je bilo pod C.
„Ne idem”, objavila sam, dok su mi misli letele. „Neću se ukrcati na taj
let, ne vraćam se u London...”
Pa šta sam drugo mogla da uradim? Ona mi je mlađa sestra, nisam
imala izbora. Brinula sam o njoj čitavog života, nisam sad mogla da je
napustim. Osim toga, mama i tata bi me ubili.
„Moram da sprečim sestru da se uda”, rekla sam i dohvatila svoj kofer.
Stjuardesa me je zapanjeno gledala. „Ali venčanja su divna”, zbunjeno je
uzviknula, „ne možete sprečiti venčanje!”
„Neću sprečiti venčanje”, odgovorila sam. „Ali...”
 Ostavljajući stjuardesu da zbunjeno zuri u mene, krenula sam ka
izlazu. I tiho i odlučno dodala sam sebi, u bradu: „Sprečiću je da bude
povređena.”

A u tom slučaju, morala sam da požurim.

Bacila sam se u trk s koferom, jureći više od sto metara kroz terminal.
Starija sestra kreće u spašavanje! Došlo mi je da uđem u telefonsku
govornicu i presvučem se u plašt i helanke.
Bože, samo se nadam da nisam zakasnila. Znala sam da je Ejmi nagla,
ali sigurno nije tako glupa. 0, koga zavitlavam? To je Ejmi, seti se.
Devojčica koja je s pet godina pobegla da se pridruži cirkusu. U redu, nije
stigla dalje od prve komšijske bašte, ali ipak. Mlađa sestra mi je bila
spremna na sve.
Istrčala sam kroz automatska vrata i dograbila prvu stvar na točkiće
koju sam našla - jarko obojeni tuk-tuk čiji je vozač izgledao kao da ima
petnaest godina - da me odvede nazad do utočišta.
Kakva promena posle nedelju dana. Dok sam ranije, kad god bi nam
zalutalo pile ih koza prešli put, ili kad bismo presecali traku kamiona koji
je dolazio u susret, spuštala glavu u ruke, sad sam samo pazila da se ne
prevrnem i sama pružala ruku ka sireni.
„Molim te, možemo li da požurimo?” molila sam dok smo se kotrljah
po prašnjavom, izrovarenom putu.
„Hoćete da nagazim?” Vozač je utišao radio iz koga je tresla
bolivudska muzika i pogledao me kroz napukli retrovizor, a dečačko lice
mu se oduševljeno ozarilo. „Kao u filmovima?”
„Da, kao u filmovima”, klimnula sam glavom i progutala knedlu.
Nisam se usudila ni da razmišljam o tome u šta sam se upravo upustila.
Morala sam samo da se usredsredim na pronalaženje Ejmi.
„Važi se”, iskezio se, glasno menjajući brzine i ubrzavajući tako da je
motor zvučao kao da će eksplodirati.
Pa, neću uspeti da pronađem Ejmi ako budem mrtva, zar ne?
Zavalila sam se na zadnje sedište i uhvatila se za ručku sa strane baš
kao mama kad god je tata vozi, što je meni i Ejmi uvek bilo beskrajno
smešno. Ne bi mi smetalo, ali žive u malenom seocu u Jorkšir Dejlsu, gde
niko nikad ne vozi brže od pedeset kilometara na sat, a ona se ipak hvata
za tu ručku podvriskujući: „Uspori, Rodžere, uspori!” Kunem se da biste
pomislili kako je tata Mihael Šumaher, a ne brižni vlasnik petnaest godina
starog pežoa.
Kad je vozač tuk-tuka naglo skrenuo da izbegne bicikl-rikšu,
odjednom mi se ukazala slika mame u ovom tuk-tuku. Zapravo, nisam
sigurna da bi joj živci izdržali. Čak i uz njene mirišljave soli, koje je svuda
nosila sa sobom u ručnoj torbi, mislim da bi se onesvestila.
Što verovatno i nije loša zamisao, zadrhtala sam, pošto smo uz
ljuljanje i krckavi zvuk metala izgubili krilni retrovizor zbog autobusa koji
je dolazio u susret.
0. Moj. Bože.

Nikad nisam verovala u čuda, ali kad smo se klizeći zaustavili pred
Rascvetalim lotosom dvadeset minuta kasnije, potpuno sam se
predomislila. Čuda se ipak dešavaju! Vidi! Gle, gospode! Još sam živa!
Pošto sam gurnula šaku rupija vozaču u ruke, ostavila sam kofer na
ulaznom stepeništu i potrčala ka recepciji. Pa, rekla sam „potrčala”, ali više
se tu radilo o „zapinjanju i posrtanju”, jer sam nosila pletene kožne
sandale koje sam kupila prilikom jednog od mnogobrojnih
kupoholičarskih pohoda; iako su izgledale lepo, nešto im je nedostajalo u
dizajnu, jer su mi neprekidno spadale sa stopala...
Za dlaku sam izbegla da iskrenem članak i zateturala sam se preko
popločanog poda. Utočište mira i spokoja me je pozdravilo. Miris
zapaljenog tamjana širio se vazduhom. Svirala je tiha, zvonka muzika.
Frangipani su plutali u fontani koja je lagano tekla.
A onda ja: velika oznojena izludela lopta koja je vitlala kroz sve to.
„Gospođice Rubi!” Dok sam prilazila recepciji, Bižu me je pogledao i
široko se osmehnuo. „Tako ste se brzo vratili!”
„Jeste li videli Ejmi?” izustila sam, pokušavajući da dođem do daha.
Lice mu se smračilo. „Žao mi je što ste se mimoišle”, rekao je ozbiljno,
dok mu se glava klatila s jedne na drugu stranu. „Vratila se u London sa
sestrom.”
„Ја sam joj sestra!”
„Znam”, i osmeh mu je ponovo zablistao na licu.
Osetila sam da će mi nezadovoljstvo prekipeti, kao ključalo mleko u
loncu. „Slušajte, ovo je veoma važno”, govorila sam napeto.
Bižu je skupio obrve i mirno me posmatrao. „Delujete veoma napeto,
to nije dobro”, coktao je i nezadovoljno vrteo glavom.
0 bože, ovo je beznadežno. Morala sam da isprobam drugu taktiku.
„Gde je Šajn?” pitala sam, nakon što sam duboko udahnula i pokušala da se
smirim.
„А... sad razumem...” rekao je duboko klimajući glavom. „Želite da
vežbate jogu.” Zažmurio je, spustio prst na jednu nozdrvu i počeo duboko
da udiše.
 „Ne. Bižu. Pogrešno ste razumeli...”
„Оттт..."
Zurila sam u njega u neverici. Ne mogu da verujem da se ovo dešava.
„Оттт..." Usred tog mumlanja, otvorio je jedno oko i posmatrao me.
„Niste mi se pridružili u pevanju”, primetio je, naizgled uvređen, i
pogledom mi pokazao na mali oltar na kraju pulta. Bio je to kip Bude,
ukrašen venčićem nevena i sa dva mirišljava štapića.
Osetila sam nalet stida. 0 bože, ne želim da ispadnem nepristojna. „0
da, naravno”, poslušno sam klimnula glavom.
„Ро hinduističkom verovanju, om je zvuk koji se čuo kad je stvoren
čitav univerzum”, nastavio je svečano. „Pevanje ima veoma snažan uticaj i
na osobu koja peva i na ostatak sveta. Povezuje nas s našim najdubljim
osećajem postojanja.”
„Jao... da, znam”, klimnula sam glavom, prisetivši se onog jedinog časa
joge kojem sam prisustvovala. „Samo pokušavam da nađem Ejmi”, ponovo
sam oprezno započela.
„Оттт..."
Dok me je prodorno gledao, odustala sam i zatvorila usta... zatim ih
opet otvorila... „Оттт..."
Zajedno smo zapevali; Bižuovi niski tonovi lebdeli su oko recepcije,
dok su moji zvučali kao kreštava, razdražljiva pratnja. I tako dalje i tako
dalje, i tako dalje... Zažmurila sam i pokušala da se usredsredim na veliko
om, ali bilo je nemoguće. Nisam mogla prestati da mislim na Ejmi, na to šta
se dešava i gde je.
Uputila sam Budi pogled pun izvinjenja i krišom pogledala na sat.
„Da li se sad osećate bolje?”
Prenula sam se i videla da mi se Bižu osmehuje.
,,0h... da, mnogo bolje”, razdražljivo sam se osmehnula.
„Sjajno!” Pošto je zagrabio u činiju sa semenom mirodije i šećerom,
što se koristilo kao osveživač daha, uzeo je pregršt i počeo energično da
žvaće.
„Ali ima tu još nešto”, rekla sam, ali ovog puta opreznije, jer nisam
želela da pokrenem nove Bižuove korisne predloge. „Ја... hm... i dalje
tražim Ejmi”, podsetila sam ga.
„А da, Ejmi”, klimnuo je glavom, uz blaženi osmeh.
„Očigledno je sa Šajnom”, natuknula sam.
„То je dobro.” Klimnuo je glavom i još šire se osmehnuo.
Dakle, on zna! Iščekivala sam da još nešto kaže, ali nije. Nije rekao
ništa. Samo je stajao i smeškao mi se.
 Iskreno, ima li nešto odbojnije od toga kad si u potpunoj panici zbog
nečega, a neko samo smireno stoji i niti šta preduzima niti govori?
„Rekla mi je da beže”, na kraju sam očajno izbrbljala.
Zbunjeno me je pogledao. „Beže?”, ponovio je, mršteći se. „Šta to
znači... beže?"
„Beže da bi se venčali!”, očajno sam uzviknula.
Prestao je da vrti glavom i zagledao se u mene, sleđen, kao zec pred
farovima automobila. „АН to ne može biti istina”, provalilo je iz njega
trenutak kasnije.
„Da, jeste! Istina je!” Sad sam ja žustro klimala glavom gore-dole.
„Zajedno su pobegli!”
„Ne! Šajn mi je rekao da će posetiti rođake...” Podigao je ruke u
vazduh. „То je meni rekao. Zato je tražio slobodne dane. Morao je da ode
na nekoliko dana, možda duže...”
„Dakle, nisu ovde?” zahtevala sam da znam.
Beonjače su mu postale veličine tanjirića za kafu. „Ne bih vas nikad
lagao”, zavapio je, odmahujući glavom i udarajući se po grudima kao po
dobošu. „Govorim samo istinu! Još otkako sam bio dečak, tu sam lekciju
naučio od oca.”
Delovao je tako izmučeno da sam se osetila krivom. „Verujem vam”,
brzo sam ga umirila.
„Verujete?” Naizgled mu je laknulo.
„Sasvim”, klimnula sam glavom, „ali veoma je važno da je nađem...”
zaćutala sam, dok su mi misli letele. „Imate li adresu Šajnovih rođaka? Ili
možda broj telefona?”
Ali Bižu se sad sav usplahirio i niz lice je počeo da mu se sliva znoj.
Obuzet panikom, i dalje je bez reći vrteo glavom.
Odjednom mi je nešto sinulo. „Znam! Mogu li da pogledam njenu
sobu?”
Izvukao je uredno presavijenu maramicu iz gornjeg džepa i počeo da
briše čelo kao da sakuplja prosuto mleko. „Da, da, naravno”, klimnuo je
glavom, kad je konačno došao do glasa, „molim vas, pođite za mnom.”
Pošla sam za njim dok je žurno izlazio iza recepcije, a kratke noge su
ga nosile začuđujućom brzinom hodnikom, dok mu je veliki svežanj
ključeva visio sa pojasa i glasno zveckao. Kad je stigao do Ej mine stare
sobe, otključao je vrata i otvorio ih, a zatim se dramatično naslonio leđima
na njih, kao pomoćnik bacača noževa, da me propusti unutra.
Soba je bila prazna, osim kreveta i malog ormara.
„Vidite! Nije ovde”, izjavio je kao da sam mislila da ju je sakrio.
 Takođe, soba je bila sumnjivo uredna. Nije bilo prepune kante za
smeće, nenameštenog kreveta, niti mokrih peškira na podu. „Jeste li
sigurni da je ovo bila Ejmina soba?” sumnjičavo sam pitala. Kod kuće,
mama je pretila kako će zvati vatrogasce da bi joj pomogli da se probije u
Ejminu sobu.
„Sto posto” uzviknuo je, dok je tapkao maramicom po licu. „Već je
pospremljena za sledeće goste.” 0 da, to dosta objašnjava.
„Tako... da, naravno...”, klimnula sam glavom, ali odjednom sam
osetila razočaranje. Nisam bila sigurna šta sam se nadala da ću naći, ali
ovde ništa nije ukazivalo na njeno trenutno boravište. ,,U redu, hvala, Bižu,
zahvaljujem na pomoći.”
„Tako mi je žao, gospođice Rubi. Ako mogu još nešto da učinim...”
Razočarano sam se okrenula da pođem i na izlasku sam primetila da
nešto leprša ispod kreveta.
„Sačekajte, šta je ono?” Sagnula sam se i posegnula za tim. Bilo je to
parče papira sa nažvrljanom reči Radža i brojem. Zagledala sam se u to.
Rukopis je bio Ejmin. Uvek je tako precrtavala broj sedam.
Uzbuđeno sam ga pokazala Bižuu. „Znate li ovaj broj?”
Zaškiljio je, a zatim odmahnuo glavom. „Ali ne brinite, pozvaću ga”
izjavio je odlučno. Izvadio je telefon iz futrole pričvršćene za šorts i
okrenuo broj s velikom rešenošću. Oboje smo napeto čekali, a misli su mi
zujale kao ventilator iznad naših glava.
„Niko se ne javlja”, konačno je rekao posle nekoliko minuta.
Naravno da ne. Zašto sam mislila da će s Ejmi biti tako lako? Glasno
sam zarežala od nezadovoljstva, što je preplašilo Bižua.
„Šta je s tim Radžom?", očajnički sam pitala, „Је li to osoba? Poznajete
li ga?"
Odmahnuo je glavom, zgrabio maramicu i sakrio se iza nje.
Dakle, to je to. Naišla sam na ćorsokak.
„Samo Radžastan”, promumlao je kroz pamučnu maramicu.
„Ко?” nisam sasvim razumela šta je govorio.
„Radža bi mogla biti skraćenica za Radžastan”, ponovio je, a glas mu je
postao jasniji kad je izronio iza maramice. „Radža znači kralj, a Radžastan
je poznat kao zemlja kraljeva. To je najlepši kraj...” Zaćutao je, a zatim
uzbuđeno dodao: „Sad sam se setio, odatle je Šajnova porodica!”
Konačno. Imala sam trag.
„Kako da stignem tamo?” Čula sam za Radžastan, ali nisam znala gde
je na karti. Setila sam se da se nalazio na spisku velikog turističkog vodiča
o Indiji, ali ja sam kupila manji, samo za južnu Indiju. Pa, nije imalo mnogo
smisla kupovati veću knjigu, zar ne? Trebalo je samo da odem u Gou na
nedelju dana.
Stvarno. Ima da ubijem Ejmi.
„0, vrlo lako.” Bižuovo lice pojavilo se iza maramice, vlažno ali
razdragano. „Možete tamo vozom.”
„Vozom?” živnula sam.
„Da, vozom”, blistao je i izgledao oduševljeno baš kao i ja.
Jer ne samo da sam bila korak bliže da pronađem Ejmi, već mi se
odjednom ukazala i slika onih „palata na točkovima” kakve se viđaju u
sjajnim brošurama. Sad sam mogla da je zamislim... prekrasni kupei koji
podsećaju na davno prošlo doba, kad su kraljevske maharadže putovale u
raskošnom stilu; kola za ručavanje ispunjena stolovima od mahagonija i
uštirkanim belim stolnjacima; sedim, pijem džin i tonik i posmatram u
prolazu boje Indije...
Osetila sam kako mi se mašta razbuktala i uzdahnula sam u zanosu.
Sve je izgledalo tako romantično, tako divno...
Tako uzbudljivo! Odjednom, moje nezadovoljstvo i uzrujanost što
moram da jurim Ejmi zamenio je osećaj ushićenosti. Biće kao u Vozu za
Dardžiling. Samo u stvarnom životu! 0 bože, kako mi se dopao taj film!
Možda će u vozu biti i neki tip nalik na Adrijena Brodija, razmišljala sam, i
pri pomisli na to osetila sam blagu vrtoglavicu.
I da, znam da je vrlo nezrelo u mojim godinama da se zaljubim u
filmsku zvezdu, ali u pitanju je taj rimski nos, od njega prosto osećam
slabost u kolen ima.
„Odlično”, čula sam sebe kako govorim. „Kako da stignem do
železničke stanice?”
„Odvešću vas ja svojim kolima”, ponudio se, veoma zadovoljan sobom.
„Ako odmah pođemo, uhvatićete ekspres. Molim vas, pođimo ovuda.”
„Sjajno, hvala!”
Već je tandrkao hodnikom i pošla sam za njim kroz recepciju a zatim
napolje, gde mi je pokupio kofer i pažljivo ga spakovao u prtljažnik malog
plavog automobila. Zatim mi je, uz kavaljersko razmetanje, otvorio
suvozačeva vrata i, dok sam sedala, uskočio je na sedište pored mene,
upalio motor i, uz blago brektanje, krenuli smo.
Eto! Ovo će biti mnogo jednostavnije nego što sam mislila! Samo ću
pronaći Ejmi, urazumiti je i uhvatiti avion za London i moj uobičajeni
život, dok trepneš.
Smeškala sam se za sebe i gledala kroz prozor, dok smo se vozili ka
stanici.
Zašto sam se toliko brinula? Prosto kao pasulj.
 Deseto poglaulje

Hm, mislim daje došlo do neke greške.

Dok sam stajala na vrelom, prašnjavom peronu, čvrsto sam stezala
kofer i nesigurno gledala oko sebe. Ovo je nemoguće. Mora da je došlo do
neke zabune. Bižu mi je uzeo kreditnu karticu i kupio mi kartu, pre nego
što mi je veselo mahnuo u znak pozdrava i odvezao se u oblaku prašine i
bolivudske muzike.
Ali sigurno je negde pogrešio kad mi je objašnjavao kuda da idem.
Nemoguće da odavde hvatam ekspres. Sigurno postoji neki drugi peron,
poseban, kao u Hariju Poteru, ili nešto slično...
„Вааа!"
Od glasnog blejanja iza sebe gotovo sam iskočila iz sopstvene kože, a
kad sam se okrenula, ugledala sam dve razdražene mršave koze kako
tumaraju peronom.
Uprkos tome što je stanica bila mala, vrvela je od života i ljudi.
Nekoliko bekpekera čekalo je sa svojim rancima, grupa žena odevena u
sarije jarkih boja, nalik na rajske ptice, sedela je na metalnim sedištima,
glasno čavrljajući; nosač koji je na glavi nosio kofere umotane u najlone
zaobišao je starca koji je gurao kolica natovarena kavezima bučne,
kreštave živine, dok je grupa školaraca radoznalo zurila u mene, ne
trepćući...
Postideno sam sklonila pogled - čekajte, da li tamo usred svega
tumara krava? Spokojno je žvakala travu i vitlala repom i... o ne, nemojte
mi reći da će uraditi ono što mislim...
0, fuj. Da, hoće.
Kad je velika, vruća gomila govana pala na peron, zagledala sam se u
nju. Ne sećam se da sam to videla u svim onim prelepim brošurama o
čarobnim putovanjima vozom kroz Indiju. Posmatrala sam kako čovek s
kolicima žuri pravo pored krave a da nije ni trepnuo. Kao da ništa nije
primetio. Kao i svi ostali, shvatila sam, kad sam se okrenula oko sebe, i
primetila da su se, osim nekoliko drugih turista koji su buljili baš kao i ja,
svi ostali bavili svojim poslom.
Jer ovo je Indija, ne London, odlučno sam se podsetila. Hajde, Rubi,
saberi se. Prestani da budeš tako jadna. U redu, pomalo je strašno putovati
sam stranom zemljom na koju nisi navikla, ali sve će biti u redu. Samo
treba pronaći pravi peron, to je sve.
„Ijuuu!” Ispustila sam krik kad mi je bubašvaba ili nešto slično prešlo
preko stopala. 0 bože, je li neko video koliko je to stvorenje? Ogromno!
Veliko kao pacov! Kad sam se okrenula da vidim kako odlazi, krv mi se
odjednom sledila. Pa to i jeste pacov!
Dobro, stvarno sam jadna! Baš me briga! Jadna sam!
Zgrabila sam kofer i uputila se unutra da pronađem šalter za
informacije. Znala sam da je to Indija i znala sam da je predivna,
neverovatna zemlja, ali mislim da nisam stvorena za ovo. Nisam hrabra,
pustolovna, samostalna putnica.
Devojka sam koja se plaši insekata (uključujući i vilinskog konjica,
kojeg se ne plaši čak ni moja trogodišnja kumica), koja se uznemiri u gužvi
i pati od mučnine na brodu, i za koju je vožnja Evrostarom do Pariza i
paket-aranžman negde u Evropi. Mislim, teško da sam Bir Grils6?
Pažnju mi je privuklo škripanje i šištanje kočnica, i kako sam podigla
pogled, tako se i voz zaustavio na peronu. Barem sam pretpostavila da je
voz, jer se zapravo jedva video od ljudi koji su visili sa strane, čučali na
krovu i držali se za šipke na prozorima.
A ja sam mislila da je podzemna u vreme špica strašna. U poređenju
sa ovim, krcati putnički vagon podzemne železnice delovao je prilično
prostrano, shvatila sam, gledajući u ljude zbijene u pretoplim kupeima.
Pošto sam ugledala kancelariju za informacije, brzo sam se probila do
nje kroz bujicu putnika koji su čekali da se ukrcaju i videla da su vrata
odškrinuta. Zavirila sam u njenu senovitu unutrašnjost i ugledala
uniformisanog službenika kako puši cigaretu, sedi za radnim stolom i
proučava neku ogromnu knjigu. Mali, plastični, beli ventilator zaludno se
okretao pored njega, na ormariću za dokumenta.
,,Hm-hm, izvinite”, ljubazno sam mu se obratila i ubauljala unutra.
Proklete sandale.
Podigao je pogled i sa zanimanjem me odmerio. „Mogu li da vam
pomognem?”
,,U stvari, da”, odgovorila sam, namestivši ono što sam smatrala
svojim „najboljim” glasom. Onaj otmeni koji koristim za govornu poštu i
ne zvučim nimalo kao ja. U stvari, prijatelji ponekad umeju i da prekinu
vezu, misleći da su pogrešili broj.
„Pokušavam da pronađem ekspresni voz.” Zamahala sam kartom kao
belom zastavom.
Ugasio je cigaretu u prepunoj pepeljari, nagnuo se napred i nakratko
zagledao u kartu pre nego što je otvorio fioku i izvadio jednu od najdužih
kopija faksa koju sam ikad videla. Stranica za stranicom pojavljivala se iz
fioke, kao što mađioničar izvlači maramicu iz cilindra.

6Bear Grylls - britanski pustolov, pisac i televizijski voditelj, poznat po emisijama

o preživljavanju u divljim. (Prim. prev.)
 Pažljivo je prelazio preko svake stranice i prešao preko svakog imena,
prstom požutelim od nikotina, dok konačno nije zadovoljno klimnuo
glavom za sebe.
„Ruuubiii Miler”, rekao je posle nekoliko minuta, tapkajući prstom po
stranici. Izvila sam vrat i, naravno, zakopana između stotine indijskih
imena, čvrsto zaglavljena između Sandževa Čopre i Rupinda Malika, u
razmazanoj kopiji faksimila u sićušnoj kancelariji ispunjenoj znojem i
dimom, na železničkoj stanici u južnoj Indiji, bila sam tu.
„0, da, to sam ja”, klimnula sam glavom. Činilo mi se pomalo
nestvarnim da u tom sveopštem neredu ima i neke delotvornosti. Spisak. S
mojim imenom na njemu. Bila sam zadivljena. Nekako mi nije izgledalo
moguće.
Ali Indija je, brzo sam učila, bila puna iznenađenja.
„Ono je vaš voz”, pokazao je peron iza mene.
„0... sjajno”, nasmešila sam se. E to je uspeh, mora da je upravo
pristigao, pomislila sam sva srećna. Okrenula sam se s očekivanjem...
Ups, čekajte. To je isti voz kao i pre, shvatila sam, očekujući da vidim
neki drugi, ali ne; bio je to isti voz sa koga je visilo na desetine ljudi, kao na
preterano okićenoj božičnoj jelki. „Oprostite, ali mislim da je došlo do
neke greške”, rekla sam kad sam se okrenula.
„Nema greške.” Službenik je zavrteo glavom i zapalio novu cigaretu.
„То je ekspresni voz za Delhi.” To je ekspresni voz?
Moja mašta, koja je divlje letela, odjednom se uz škripanje naglo
zaustavila. Šta se dogodilo s divnim kupeima? Kolima za ručavanje gde bih
ispijala džin-tonik? Romantikom i sjajem koji prizivaju prošla vremena
kad su kraljevske maharadže putovale po Indiji u raskošnom stilu?
Šta se dogodilo sa Vozom za Dardžiling i Adrijenom Brodijem?
Odjednom sam se osetila kao budala. Šta sam mislila? Takva
putovanja koštaju čitavo bogatstvo i samo su za turiste koji letuju s pet
zvezdica. Ovo je pravo putovanje vozom u Indiji, a ne neka njegova
uglancana holivudska verzija.
Ne želim ni da bude, odjednom sam shvatila, ugledavši šestočlanu
porodicu kako se ukrcava, i na trenutak sam ih po smatrala zadivljeno, u
neverici i očarano. Nosili su dva ogromna kofera, tri metra dugačak tepih i
nešto što je ličilo na deo automobilskog motora i odlučno su se ugurali;
otac se sa ogromnim stomakom provukao kroz vrata nalik na prošireni
čep koji pokušava da se vrati nazad u bocu.
Sve je ličilo na pokušaje obaranja rekorda koliko ljudi može da stane
u mini moriš i, naravno, uspeh su i svi nestali unutra; osim dečaka koji se
ponovo pojavio na vratima, promolio glavu i pogledao po stanici sa
grozničavim uzbuđenjem deteta na putovanju vozom. Primetio je da
gledam i - uprkos mojim neprilikama - morala sam da se nasmešim. On se
odjednom postideo i uvukao glavu nazad.
Nečije kikotanje navelo me je da se okrenem i primetim kako me
službenik gleda i otvoreno se zabavlja. Bez sumnje, bio je naviknut na
plašljive turiste sa Zapada, nenaviknute na putovanja Indijom.
„То je veoma popularan voz”, osmehnuo se, „а danas putuje mnogo
ljudi.”
„Da, vidim”, klimnula sam glavom, osećajući kako mi živci trepere dok
sam se pitala kako ću se ukrcati sa svojim ogromnim koferom. Po ko zna
koji put sam zažalila što sam kupila sve te šalove.
„Imate sreće...”
Pa, ne bih išla tako daleko. Mogla sam da gledam film u avionu i
uživam u ispijanju besplatnih pića dok letim nazad kući. „Imate
rezervaciju za AC2.” Pogledala sam ga zbunjeno. „Šta je AC2?”
„То je vagon u prednjem delu voza, s klima-uređajem i sopstvenim
ležaj em za spavanje.”
Samo trenutak, je li on to upravo rekao „klima-uređaj” i „sopstveni
ležaj”?
U zagušljivoj vrelini njegove male kancelarije, odjednom sam osetila
tračak radosti. „Mislite, ovo nije moj vagon?”, pitala sam, pokazujući
napolje.
Zapanjeno me je pogledao.
„Mislim, nije da tom vagonu nešto fali”, brzo sam dodala. „Izgleda kao
savršen način za putovanje. Samo, malo mi, pa, deluje pretrpano, i
zabrinula sam se kako ću se uglaviti unutra.”
Odjednom je prasnuo u smeh. Izgleda da mu je ovo bilo neviđeno
smešno.
„Nije da nisam i ranije putovala pretrpanim vozom - trebalo bi da
vidite londonsku podzemnu železnicu za vreme špica, nikad nema mesta
za sedenje i dešava se da bude vrlo klaustrofobično...”
„Gospođice Miler!” prekinuo me je. „Nemate razloga za brigu.”
Zaćutala sam.
„Ali ako ne požurite, otići će vam voz.”
Bacila sam pogled na zidni sat. Velika kazaljka je gotovo bila na
punom satu. „0, sranje...” Uzdahnula sam, odjednom shvativši koliko je sati
i stavila ruku na usta. „0 bože, izvinite... hvala vam mnogo, bili ste vrlo
ljubazni!”
 Službenik se nasmešio i zapalio još jednu cigaretu. „Vaša karta”,
podsetio me je.
Još je ležala na stolu i brzo sam je pokupila. Morala sam da stignem na
voz i spasem sestru. I, pošto sam podigla kofer, izašla sam iz kancelarije.

Nekim čudom sam uspela da nađem pravi vagon, i kad sam otvorila
vrata, klimatizovani vazduh mi je dotakao kožu i prijatna jeza prošla mi je
kroz kičmu. Nisam nikad pomislila da ću biti srećna na hladnoći. Kod kuće
sam se uvek smrzavala, ali nakon sparine napolju, ovo je bilo predivno.
Potražila sam svoje sedište. Očima sam preletela preko fluorescentno
osvetljenog hodnika i redova metalnih ležajeva, poredanih poput
plastičnih uzanih kreveta u kupee, svaki odvojen zavesom. U podnožju
svakog ležaja nalazili su se čaršav, jastuk i ćebe, složeni u urednu gomilu.
Bila sam prijatno iznenađena. Osnovno, ali čisto i dovoljno prostrano.
U poređenju s krcatim vagonima koje sam prethodno videla, ovo je bila
prava raskoš. Službenik je bio u pravu, imala sam mnogo sreće. U stvari,
bilo je mnogo bolje od britanske železnice. Tamo su se sedišta jedva
obarala, čak i u prvoj klasi, dok sam ovde imala sopstveni ležaj sa
jastukom i svim ostalim!
Mada, ono što me je malčice brinulo bilo je to što su četiri ležaja bila u
jednom pregratku. Dva gore, dva dole sa obe strane. Što je značilo da
prostor delite sa troje potpunih stranaca. Muškaraca i žena, shvatila sam
kad se veoma krupan Indijac pojavio iz toaleta i sručio na donji ležaj
prekoputa mog. Počeo je da ljušti pistaće dok me je netremice posmatrao.
Brzo sam shvatila da su stranci predmet radoznalosti i uputila sam
mu ljubazan osmeh, ali nije skrenuo pogled. Umesto toga, nastavio je da
pilji u mene, kao hipnotisan, a oko njega je počela da se stvara gomilica
ljusaka od pistaća. Ipak, ništa strašno. Tu ću biti tek nekoliko sati,
podsetila sam se i veselo sela na svoj ležaj. Malo ću čitati turistički vodič,
malo dremnuti, i biću tamo.

„Izvinite.”
Upravo sam raširila ćebe i udobno se smestila, kad sam čula glas.
Muški i, koliko sam čula, pripadao je Amerikancu. „Hm, da?”
Podigla sam pogled s knjige i ugledala ga kako mi stoji u dnu kreveta.
Samo što mu je gornja polovina bila sakrivena gornjim ležaj em, videla sam
jedino svetlosmede izbledele bermude, preplanule, dlakave listove i bosa
stopala u japankama. Stopala su mi fetiš i morala sam da zapazim da su
mu veoma lepa.
„Mislim da ste na mom sedištu.”
 Namrštila sam se. Sve lepe misli o nožnim prstima ovog stranca
smesta su isparile. „Ne, mislim da nisam”, odgovorila sam stopalima.
„Ovo je broj osamnaest. Ovo je moje sedište”, ponovio je odlučnije.
Osetila sam kako se kostrešim. Eto, čitala sam knjigu i gledala svoja
posla, a ova bezlična osoba morala je da dođe da me uznemirava.
„Ра, žao mi je što moram da vas razočaram”, odbrusila sam, „ali
grešite. Moje sedište je osamnaest.”
Bože, šta li sam mislila? Ima grozna stopala. Mali prsti su mu baš
mlitavi.
„Ne, v/ grešite”, odgovorio je ravnodušno. Šta? Zapanjilo me je njegovo
ponašanje. Stvarno, šta njega muči? „Vidite, ne želim da se raspravljam...”,
počela sam, ali on me je presekao. „Nema rasprave. Očito niste naučili
pravilno da čitate brojeve.” Užasnula sam se. Kakav bezobraznik!
„Ne, vi ne umete da čitate brojeve”, uzvratila sam džangrizavo. Dakle,
ako hoće da se ponaša kao dete, umem i ja da igram tu igru. „А sad, ako
nemate ništa protiv...”
Nastupio je tajac. Dobro. Ovo je delovalo. Sad će otići.
Prestrašeno sam poskočila kad mu se lice odjednom promolilo ispod
kreveta.
„Jeste li uvektako tvrdoglavi?”
Imao je oči boje lešnika, čije su se beonjače isticale u odnosu na
preplanuli ten, i činilo se da je mojih godina, s kratkom, crnom,
razbarušenom kosom i bradicom od tri dana. Primetila sam da nosi niz
nekakvih perli na parčetu kože oko vrata i stari slamnati šešir.
Obože, izgleda kao jedan od onih dosadnih putnika. Mogla sam se
kladiti daje sa sobom nosio i doboš i primerak Šari tarama.
„Mislim da treba da proverite svoju rezervaciju”, rekla sam ukočeno i
što sam mogla strože. Stvarno, kakav ego imaju neki muškarci.
„Proverio sam. To je moje sedište, gospođo.”
Gospođo? Fizički sam osetila kako sam se narogušila kad je to
izgovorio. Bože, kako je snishodljiv!
I ne povlači se, shvatila sam, dok su mu užasna stopala ostala
ukopana na podu a lice samo nekoliko centimetara dalje od mog.
Dobro! To je to.
Ogorčeno sam sklopila knjigu i dohvatila torbu. Počela sam da kopam
u potrazi za kartom. Pokazaću ovom nadobudnom... odbojnom...
nepristojnom... seksističkom...
„Vidite!” Pobednički sam objavila i gurnula je prema njemu kao
mačevalac u borbi. „Osamnaest!”
 Ha! Da vidimo šta će sad reći.
Čekala sam da uvidi, postidi se, puzi u znak izvinjenja...
„То je trinaest”, odgovorio je sigurno.
„Šta?"
„Malo zamrljano, možda, ali ipak trinaest.”
Kad mi je vratio kartu, zagledala sam se u nju s nevericom. Gotovo mi
je bilo muka kad sam shvatila da je u pravu. Broj je bio zamazan. Pogrešno
sam ga pročitala. Uopšte nije bio osamnaest - već trinaest.
„Neki baš nemaju sreće”, čula sam ga kako kaže, a onda su mu se i
uglovi usana blago izvili u najmrskiji nadmoćni osmeh.
Morala sam da stegnem zube. „Dobro. U redu”, izgovorila sam
odsečno. „Izvinite.”
„Mislim da je vaš tamo preko.” Pokazao je na drugi kraj vagona, gde
su, ispod učvršćenog gornjeg ležaja, bila dva zasebna sedišta jedno
naspram drugog. Na jednom je sedeo mladi Indijac sa loše nameštenim
slušalicama, iz kojih je treštala muzika. „Imate donje sedište. Nije baš
zgodno, jer ne možete na spavanje ako on to ne želi.”
Zbunjeno sam ga pogledala.
„Kreveti sa strane se razlikuju od ostalih. Uži su, tako da se donja
sedišta pretvaraju u ležaj noću, samo ako se on popne na...” Zaćutao je i
mogla sam da se zakunem da mu vidim treptaj podsmeha u očima.
„Mislim, na gornji ležaj, naravno.”
„Naravno”, odvratila sam žustro, dok mi je lice gorelo. Pokupila sam
svoje stvari i počela grubo da ih vraćam u torbu i ustajem s kreveta.
„Izvinite me”, oštro sam izgovorila i ne čekajući da se pomeri u stranu da
prođem.
„Hej!”, viknuo je kad sam mu prešla točkićem kofera preko noge.
Sasvim slučajno, naravno.
„Možda sam ja gospođa, ali vi svakako niste gospodin”, promrmljala
sam i provukla se pored njega.
„Imao sam dug dan, moram da se naspavam”, odgovorio je bez
namere da se izvini i brzo se namestio na moj krevet, bez imalo stida što
me je izbacio.
Kad samo pomislim da sam u jednom trenutku čak zamišljala ledeni
džin-tonik i Adrijena Brodija.
„Iole pristojan muškarac ne bi terao devojku da se premešta, samo bi
zamenili sedišta”, prigovarala sam, dok sam se spuštala na tvrdo plastično
sedište a on se razmetljivo protezao na mom ćebetu.
„Zezate me?”, pitao je dok je rastresao jastuk.
 Bože, što mrzim kad muškarci to rade. Zašto uvek imaju potrebu da
udaraju po nemoćnom jastuku?
Ne obazirući se na njega, odlučno sam se zagledala kroz zamrljani
prozor.
„Želite da prepustim svoje mesto na trideset i jedan sat? Vi to
ozbiljno?” Uf, čekaj. Šta je on to upravo rekao?
Nameštena neudobno uspravno, na sedištu koje se ne obara, oštro
sam skrenula pogled ka njemu.
„0 čemu pričate?” zahtevala sam da znam.
„Vožnja do Delhija”, odgovorio je i lenjo savio ruke iza glave. „Preko
hiljadu kilometara i trideset jedan sat.,, zar niste pročitali u vodiču?”
Pokazao je na njega, ležeći na boku.
„Obuhvata samo Gou”, odgovorila sam ljutito.
„Šteta” slegao je ramenima.
Skrenula sam pogled, odlučna da ga ne gledam. Samo je pokušavao da
me zavitlava i živcira, to je sve. Ali osetila sam kako u meni raste strepnja.
„Ne razumem, mislila sam da je ovo ekspresni voz”, izjavila sam i ukočeno
se okrenula ka njemu,
„I jeste. Ovo je Indija”, odgovorio je i pogledao me kao da sam glupa.
Odjednom mi je sinulo. To nije bila šala.
Misli su mi se uskovitlale. 0 bože, ne mogu da verujem da se ovo
dešava. Nemoguće da mi se ovo dešava.
„Da sam na vašem mestu, malo bih odspavao”, zevnuo je, uhvatio
obod starog šešira i navukao ga preko očiju.
Zurila sam u njega nemo, polako shvatajući užas njegovih reči, a onda
sam začula blago hrkanje i shvatila daje zaspao.
Zaspao! Dok ja sedim ovde uspravno kao motka!
Pažnju mi je privukla zveketava muzika i primetila sam da je moj
saputnik pojačao zvuk tako da mu je iz slušalica treštalo. Posle svega što
sam proživela tog dana, došlo mi je da zaplačem. Kako se moj opušteni
jednonedeljni odmor pretvorio u ovo? Jednog trena sam lenčarila na plaži,
pila iz kokosovih oraha na slamku, a sad sam bila zaglavljena u vozu
naredni trideset jedan sat.
Promeškoljila sam se na sedištu u pokušaju da se udobnije namestim,
a onda sam odustala. 0 bože, ovo je beznadežno. Okrenula sam se ka
prozoru i posmatrala kako stanica nestaje u daljini dok je voz lagano
kloparao na svom dugom putu ka severu.
 Jedanaesto poglaulfe

l/ a d s/jo ree l o d to ja , trid e s e tje d a n s a t i n ije t a lilo duejo.

/ D o l su s la n ic u j a / je n jira I a p re d g ra đ a i d o l: s rjo se I r e t a li ha

o tro re n ie j je r o s ir a n s tr ie ja , ija lo sa/j ra c u nalet u j l a r i . N a I r a j u, lu d iijo

is lr e n i, la lo ^ J e u l i l i rre/je, j a r n e ? T re le t s a rjo da s lo c i/ j d o N a re i sa t

rre/je n e tp r o le ti, / li u llju ć ir j t e le r ijo r i o j’ctaa, ode c ita r o reče, te I le tio .

/ ne ijo c ju c a l n i da х n ojjled a / j lo r jje le t i l i l 'I ) J e ra / D a u n ton sla o ju tljja

a da ne i j t ju li r j c ila r detn. 11 s lrc tri, la d s a ij n e d a rn o jn tio re tle t l o d t ja t je i

ta le , nrosa o t j jje , Ш а г r ile n d ja t o s to s a tj o t l r ila da i/ ja ju d riu ju i tre ću

s e jo n u . O jliljn o , uDeJrid. / jle jn ne tjo je da s e jN o re d i sa r o đ a lo tj Г Ц Ј lio I £

l a d se r a d i o 1 4 a d io n ica rs lu j ir ilo r it ja .

11 to / j s lu ča ju , o ro jtu to re tn je uonsle. neće l i t i te s lo . N (o y la s a tj tjn o cjo

toeja da rc te litj da t j i I r j e u rod e rre/ je - net u ri/ je r, l i o tji^ J e ■ u o tr e la n

t j a n ilir , s k ra tila set/j la d scttj p ocjled a l i u n o lle i u r itje lila le t io su t j i

red n i.

A ta jJ c sarjo^ j a i ’o c e l a l . ..

O ra sno lo je n a , ijr a d ilt scttj tu r jn j ic u 1 la c d a se net p osa o. A l o ОУС1l o

n a s ta n ij, lic u u / D e lljju p re n e jo s to to je t lu d e tj sresnetf

N is e ttj i/jeda< u o jt ja l o l i l o u ljje tn je rre tje n a tjo je l i t i g a la m o .

/VaIo n s to s a tj ja r r s ilc t r ja n ilir - j a r i ceeju s a tj j t a tj/jir

jjjt o netn e let clrct

sloja , a ne la o o lie n o scttjo^Jedan u .J ju r I i - i p u s tila le ti da se u rojtisn o

osusi, m je s to da eja r a jtja je e j^ J e r sa/j n e s trid jira da c e le tij, jto s le t let s a tj

s e s tri ne l o l i l o ' p o r u la da s a tj u r o ju ( net lo je ,lJJe o d c jo ro rila , a li n isettj n i

lila l(tJ IV O tncnarllt’),

ijn e n a d e n a ; jja Š to l i , sa/jo ja t o s to le j i , J ’l'O lJ t’/U

naručila Jaranu od čovela lojjjc naišao s rjali/j sjnslorj, u

j3oij3iaiosiL ncv Ј^игсј^го, j^cv nisar^ TvLsicv ra^icritlcv^ i j^ro rtlcv

ciiario r&cnosb u r a lc ilć a r a n ^ ^ li^ o s iL тгогагтЈхо.

Iskreno, nisam imala pojma kome je pripadala polovina svih tih

posetnica, razmišljala sam, dok sam prelistavala ogroman svežanj raznih
boja i vrsta slova. Zurila sam u „Debora Sejmur, Đakuzi to smo mi" ispisano
Times New Roman fontom i kopala po mozgu u pokušaju da se setim. Ne,
ništa.
Zgužvala sam Deboru. Sigurna sam da je zaista fina osoba. Verovatno
sam je srela na nekoj zabavi i pomislila o, divna je, a onda mi je dala
posetnicu pa sam ja obećala da ću je pozvati.
I evo me sad, gužvala sam je kao stari omot od čokolade.
Presekao me je osećaj krivice, ali pažnju mi je odvuklo bebeće
kikotanje, pa sam pogledala preko prolaza gde se velika, bučna porodica
širila i van granica svog pregratka. Dok su sedeli prekrštenih nogu u
hodniku, tri generacije dodavale su jedna drugoj hranu, igrali su karte i
ljuljuškali bebu koja je izgledala kao predivna našminkana lutka na
njihovim kolenima. Gledala sam je kako pruža debeljuškastu pesnicu sa
zlatnim narukvicama i pokušava da pojede jednu od ljuski pistaća koje su
se raštrkale sa velike gomile kraj susednog ležaja.
„Koliko je stara?”, pitala sam i osmehnula se. Bebe na predivan način
to rade ljudima, kakve god da su okolnosti.
„Skoro godinu dana”, ponosno je odgovorila mama, a lice joj se
ozarilo.
„Prelepa je”, klimnula sam glavom i napravila šašavi izraz lica kad joj
se ćerka zagledala u mene ogromnim smeđim očima, uokvirenim
trepavicama kakvima se nijedna maškara za povećanje gustine nije mogla
nadati. Stidljivo mi se osmehnula, a zatim je zagnjurila glavicu u svetlo-
plave nabore majčinog sarija.
„Veoma je stidljiva”, nasmejala se mama i ohrabrujuće protresla
ćerku.
Pogledala me je ispod trepavica a ja sam se pretvarala da se sakrivam
iza ruku, pa bih se zatim ponovo pojavila. Glasno se zakikotala, zatim
ponovo zagnjurila lice i zajedno smo se igrale sad-me-vidiš-sad-me-ne-
vidiš; ja sam se sakrivala iza ruku, ona u mamin sari, obe izgubljene u igri
sve dok nije došlo vreme da se nahrani.
Kad su je prebacili baki da joj da bočicu, okrenula sam se da gledam
kroz prozor. Pitala sam se koliko je sati. Verovatno je već bilo veoma
kasno. Sigurno sam već satima u vozu.
Pogledala sam na sat. Šta?
 Petnaest do... To je sve?
Ovde sam... brzo sam preračunata...
Četrdeset pet minuta?
Buljila sam u sat u neverici, zatim se osvrnula oko sebe. Mnogi su već
zaspali. Preko puta mene, mladi Indijac zaspao je na sedištu, otvorenih
usta, a iz slušalica mu je i dalje tutnjalo, dok je s druge strane prolaza
čovek koji je ljuštio pistaće glasno hrkao.
A onda, tu je bio i on.
Amerikanac.
Spavao je kao beba na mom ležaju.
To me je ozlojedilo. U redu, znam da to nije zaista moj ležaj, ali ništa
nije vredelo i da sam polagala pravo na taj ležaj kad je on bio na njemu,
ljutito sam pomislila.
Osetila sam kako mu šaljem male strelice zavisti, pa sam se naterala
da se okrenem. Samo je trebalo da se ne obazirem na njega. Da se
izdignem iznad svega. Koga je briga za tog blesana ili neki glupi ležaj? Nije
važno. On nije važan.
Zažmurila sam i osluškivala ritmično kloparanje voza dok je tandrkao
po železničkim šinama i osećala blago ljuljanje vagona. Dan je bio dug i
iscrpljenost me je tek sad savladala, shvatila sam koliko sam umorna.
Zevnula sam i osetila kako napetost u meni počinje da popušta.
I kad sam počela da se opuštam, i što mi se više spavalo, osetila sam
kako mi zlovolja iščezava... osetila sam kako romantična sanjalica u meni
zaobilazi praktičnog realistu koji je čuvao moja sanjarenja, kao tamničar
uz zveckanje ključevima... i osetila sam kako bežim u svet mašte...
Ko ne sanja o tome da krene na putovanje vozom kroz Indiju? Da
putuje kroz jednu od najzagonetnijih zemalja na svetu? Da uživa u
znamenitostima, pejzažu, čaroliji. To je tema bezbroj filmova i romana,
tema televizijskih dokumentaraca koje sam gledala udobno smeštena u
sofi svoje dnevne sobe, dok sam držala šolju čaja u rukama i mislila -
„jednog dana”.
A onda se taj „jedan dan” pretvorio u još jedan, i još jedan, i posao me
je progutao, a misli bi mi odlutale tek u krcatom autobusu ili dok sam
gurala kolica u supermarketu, ili prala zube kasno noću.
Kao kad puštaš balon, udaljavaš se od posla i veza i odgovornosti, od
svakodnevnog razmišljanja o plaćanju računa, ispunjavanju rokova i
pripremanju večere. I u najkraćem, najlepršavijem trenutku, sanjariš o
tome da kreneš u pustolovinu, pobegneš od normalnog života i ostaviš iza
sebe svakodnevicu.
 Da vidiš drugačiji svet, gde te niko ne zna i gde možeš da budeš šta
god želiš. Da zaboraviš na prošlost i izgubiš se u novim iskustvima i
neograničenim mogućnostima. Da osetiš da zaista živiš a ne samo
besmisleno životariš.
Makar i na trenutak. Ima li ikoga ko ne sanja o tome?
Mora da sam nakratko zadremala, ali kad sam se probudila, bila sam
ukočena i smrznuta. Zadrhtala sam. Bože, taj klima-uređaj je baš jak, zar
ne? Ranije mi je prijao i osvežavao me, ali sad mi je zapravo bilo hladno.
Uzela sam ćebe smotano na stolici i pokušala da se ušuškam ispod njega,
ali jednostavno nisam mogla da se ugrejem. U stvari, čak sam se i naježila,
shvatila sam, kad sam pogledala u ruke ispod majice.
Odustajem. Beznadežno je. Morala sam da protegnem noge i ugrejem
se.
Ostavila sam ćebe, ustala i krenula hodnikom, preskačući brojne ruke
i noge, dok nisam stigla do kraja vagona i otvorila klizna vrata.
Zapahnuo me je vreo vazduh. Kao da sam ušla u rernu. Nekoliko
muškaraca stajalo je u prostoru između dva vagona, pušili su cigarete,
ćaskali na hindiju ili se samo družili, posmatrajući svet kako prolazi.
Pridružila sam im se. Naslonila sam se pokraj otvorenih vrata, kosa
mi je letela oko lica, nošena vrelim povetarcem. Vezala sam je u konjski
rep i okrenula se da pogledam pejzaž pored kojeg smo prolazili. Zelena,
raskošna pirinčana polja, jarke svetlucave palme, privremene kućice
raznih boja i polugola deca koja su trčala pored voza, mahala i smejala se,
pokušavala da održe korak i zaostajala, a lica im razvlačila u ogromne
osmehe kad sam mahnula i ja njima.
Ugledala sam nasmejana dečja lica, osmesi su im se dok smo prolazili
stopili u jedan i činilo mi se kao da sam zaronila u rastopljenu sreću.
0 tome se ovde radilo. Na ovo misle kad kažu da su putovanja vozom
kroz Indiju čarobna. Nisu u pitanju raskošni kupei i ispijanje džin-tonika,
već oni slučajni trenuci kad naši životi dodirnu živote drugih ljudi, ma
koliko kratko. Jedan prolazni trenutak u vremenu kad grupica seoske dece
maše strankinji u vozu i u deliću sekunde životi im se prepletu.
A sad su se ponovo razišli, razmišljala sam, dok sam posmatrala kako
nestaju u daljini i pitala se hoću li ih se sećati i hoće li se oni sećati mene.
Hoću li se za nekoliko godina, kad budem negde drugde, kad budem
radila nešto drugo, setiti ponovo trenutka kad sam bila u vozu, igrala se
sakrivanja s bebom i mahala deci, dok sam putovala kroz Indiju...
Nisam bila sigurna koliko sam tamo stajala, odavno zaboravivši na
ubijanje vremena dok me je vruć vetar zasipao, a ritmičko kloparanje voza
pružalo hipnotičku pozadinu, pre nego što me je konačno prenula kosa u
očima pošto mi se rep odvezao a gumica pala na pod.
Brzo sam se sagnula da je dohvatim. Ali prekasno. Dok sam je tražila,
dohvatio ju je nalet vetra i baš kad sam pomislila da će biti oduvana
ščepala ju je nečija tuda ruka. Podigla sam pogled i našla se licem u lice s
mladićem sa slušalicama koji je sedeo naspram mene. Ćutke mi ju je
pružio.
„0... hvala”, rekla sam, nadjačavajući kloparanje voza. Slušalice su mu
sad bile okačene oko vrata i primetila sam da puši. Kad sam uzela gumicu,
stidljivo mi se nasmešio. „Zdravo, ja sam Vidžej, kako se ti lepo zoveš?”
pitao je čudnim starinskim engleskim. „Rubi”, nasmešila sam se i ja njemu.
„Odakle si?”, nastavio je ljubazno.
„Iz Engleske.” Rukama sam pokupila kosu unazad i čvrsto je vezala.
„0, bogme lepo”, veselo je odgovorio.
Nasmešila sam se na njegovo izražavanje. Tako nešto bi mi rekao
deda Harold, a ne tinejdžer koji puši cigaretu. „Ovo ti je prvi put u Indiji?”
„Da”, klimnula sam glavom. „Putujem u Delhi.”
„Jesi li udata?”
Ovo poslednje pitanje me je iznenadilo. Kako je ljubazno počeo, ovo
nisam očekivala. „Ра, ne”, odmahnula sam glavom. Delovao je zapanjeno.
„Zašto ne?”
Nisam bila sigurna da li da budem uvređena njegovim pitanjima ili da
mi budu smešna, ali nisam imala vremena za čuđenje pošto sam se setila
Sema i na trenutak sam oklevala, zaslepljena naletom osećanja. „Zato što
nisam upoznala pravu osobu”, odgovorila sam i ponovo oštro odbacila i
njega i ta osećanja. To mi je postao dežuran odgovor. Kao i svih ostalih
neudatih devojaka, zar ne?
Ali ako sam mislila da će to zadovoljiti Vidžeja, pogrešila sam.
„Koliko imaš godina?”, namrštio se, a crne oči su mu delovale
zabrinuto.
„Starija sam od tebe”, nasmešila sam se, razoružana njegovom
srdačnošću i iskrenošću. Shvatila sam da je Vidžej iskreno radoznao i to
mi je bila osvežavajuća promena u odnosu na situaciju u Londonu kad
sretneš stranca i s njim ljubazno ćaskaš o vremenu i kašnjenju vozova; a
nikoga za to nije naročito briga.
„Meni je devetnaest i po”, odgovorio je kao da se brani, nadimajući
žgoljave grudi.
„Onda nisi mnogo stariji od mene”, zadirkivala sam ga.
Ali nije shvatio šalu, i umesto toga je svečano odgovorio: „Ako želiš da
nadeš dobrog muža, imam mnogo prijatelja.”
 Osetila sam kako mi obraze zapljuskuje stid. Prvo moj agent, a sad i
Vidžej. Da li zaista izgledam tako očajno?
Dobro, ne odgovaraj na to, Rubi.
„Ne, hvala, ne treba”, žurno sam odvratila.
„То je dobro”, klimnuo je glavom i blistavo se osmehnuo.
„Dakle - jesi li ti oženjen?”, pitala sam i skrenula razgovor na njega.
Izgledao je previše mlad da bi bio oženjen, ali toliko je bio zainteresovan
za tu temu da me je zanimalo.
„Ne”, odmahnuo je glavom i, pošto je ugasio cigaretu, zavukao ruku u
džep i izvadio telefon. „Ali zaljubljen sam.” Iskosio je ekran i pokazao mi
fotografiju lepe Indijke koja se smejala u kameru. „Zove se Suhana.”
„Veoma je lepa”, nasmešila sam se.
„Da, znam”, klimnuo je glavom i zaljubljeno se zagledao u ekran.
„Divan ste par”, dodala sam, očarana s koliko je pažnje držao telefon u
rukama i gledao u fotografiju, kao zaljubljeno kuče. „Kako ste se
upoznali?”
„Išli smo zajedno u razred. Kad sam je prvi put video, bio sam samo
dečak, a ona je bila nešto najlepše što sam ikad video, kao princeza...”
Smeškao se dok sam ja slušala, opčinjena njegovom pričom. „Nisam
mogao da verujem kad mi se jednog dana obratila! Malom Vidžeju, u
prevelikim bratovim pantalonama i bez prednjih zuba.”
Nasmejala sam se dok je on pravio smešne izraze u stilu glupog,
bezubog dečaka.
„Bio sam tako stidljiv a ona tako ljubazna prema meni. Kao deca smo
se igrali zajedno, sviđali se jedno drugom, ali onda smo odrasli...”
Čekala sam da nastavi, ali zaćutao je. „I?”, navaljivala sam, očekujući
nastavak priče. „Šta se dogodilo?”
„Otac ju je poslao kod rođaka; više se ne viđamo...” Tužno je zaćutao.
Takvom kraju nijedno od nas nije se nadalo i osetila sam veliko
razočaranje. „Ali zašto?” pitala sam zbunjeno. Sad sam ja navaljivala s
pitanjima.
„Nisam bogat”, nevoljno je slegnuo ramenima i povio ih pod tankom
pamučnom košuljom.
„Ра šta?”, pobunila sam se. „То ne bi trebalo da bude važno.”
„Želi najbolje za svoju ćerku”, odgovorio je s poslušnošću kakvu nikad
nisam primetila kod devetnaestogodišnjaka u Londonu.
„Ali ti si najbolji!” bunila sam se, priskočivši mu u odbranu. Dobro,
poznavala sam ga tek pet minuta i priznajem da sam samo znala kako voli
da sluša glasnu, kreštavu muziku, ali nakon što sam čula njegovu priču,
znala sam da je dobar momak. Videla sam. Kao što se prepoznaje dobra
jabuka.
„То je veoma lepo od tebe, Rubi, ali Suhana je veoma posebna... naj-
posebnija žena koju su bogovi mogli da stvore...” Pogledao je ponovo u
fotografiju i duboko uzdahnuo.
„Znaš li gde je Suhana?”
„Ne”, odmahnuo je glavom. „I znam da neće pokazati neposlušnost
ocu i stupiti u vezu sa mnom. Ona je dobra ćerka.”
„А šta je s njenim ocem, jest li probao da razgovaraš s njim?”
„Mnogo puta”, klimnuo je glavom. „Ali znam da nikad neću osvojiti
Suhaninu ruku. Bio je veoma ljut kad je otkrio da smo zaljubljeni... on je
veoma moćan čovek.”
„Ali možda ako pokušaš ponovo, možda će slušati”, predložila sam, ali
Vidžej je odmahnuo glavom.
„On je mudar čovek”, izjavio je s poštovanjem i ućutkao me. „Ali voleo
bih da razgovaram s njom, da joj čujem glas, da znam da je na sigurnom...”
Posmatrala sam ga kad je ponovo pogledao fotografiju u telefonu i
nežno palcem prešao preko ekrana, pre nego što ga je vratio u gornji džep.
„То je sve što želim... da znam da je bezbedna i srećna u novom
životu.”
 Đuanaesto poglaulje

Vidžej i ja satima smo razgovarali o životu i ljubavi, a onda me je pitao

možemo li biti prijatelji preko Fejsbuka, tako zvanično i učtivo da sam
morala da potisnem osmeh. Konačno sam ga ostavila da popuši još jednu
cigaretu i vratila se u klimatizovani vagon.
Kad sam pronašla svoje sedište, pozdravio me je muškarac sa velikim
metalnim peharom koji je prodavao nešto što je ličilo na vruć čaj s
mlekom, samo što je mirisao opojnije od moje uobičajene mešavine kod
kuće.
„Čaj?”, pitao je i pokazao na mene.
Do sada mi je jedino iskustvo sa indijskim čajem bio late iz Starbaksa,
ali ovo mi je ličilo na pravu stvar. „0, da, molim vas”, nasmešila sam se.
Za samo nekoliko rupija kupila sam malu plastičnu čašu i otpila. Bilo
je vrlo ukusno. Kao da sam pila vruć, sladak, začinjen milkšejk. Nije ni
čudo što je toliko omiljen, primetila sam, kad sam videla da svi u vagonu
drže male plastične čaše.
„Bože dragi.”
Sa suprotnog ležaja doprlo je glasno stenjanje i videla sam kako se
Amerikanac meškolji ispod ćebeta, poput čudovišta iz Loh Nesa. Ispružio
je ruke, glasno zevnuo i napravio čitavu predstavu od buđenja. Kao da se
upravo probudio iz stvarno dubokog sna.
Osetila sam blagu razdražljivost. Samo mi trljaj to na nos, što da ne?
Naglo sam skrenula pogled i nastavila da pijuckam čaj.
,,Au... potpuno sam se komirao.”
Biću smirena i spokojna i nesvesna njegovog prisustva. „Gospode,
umirem od gladi...”
Nažalost, glas mu je kao zunzara zujao oko moje glave. S kim
razgovara? Sam sa sobom? Staloženo sam zurila napred kao da ništa ne
čujem. Baš kao što je Sem radio dok je gledao televiziju, a ja pokušavala da
zapodenem razgovor o našem venčanju. Očito, muškarcima je potrebno da
se povuku u svoju „pećinu”. Mada se u Semovom slučaju više radilo o tome
da je želeo da se povuče u „pećinu” Mirjam iz marketinga.
„Hej, je li to čaj?”
Misli na pećinu. Misli na tišinu. Misli - ne čujem te. „Izvinite...”
Samo što ipak čujem. Jasno i glasno.
 „Da?” Okrenula sam se na sedištu, kao sudija iz Glasa, ali, u mom
slučaju, ne zato što mi se sviđalo to što čujem. Baš naprotiv. „Jesam li
propustio čaj valaha?”
Protrljao je sanjive oči i pogledao u mene. Kosa mu se razletela na sve
strane i na trenutak je izgledao gotovo ljupko; mogla sam ga zamisliti kao
dečaka koji se budi u svom kreveti ću.
Da nije bio tako nepristojna, sebična budala, naravno.
„Molim?”
„Tip što prodaje čaj?” objasnio je.
Sa mog mesta jasno se video hodnik i na udaljenom kraju videla sam
čoveka sa velikim srebrnim peharom punim vrelog čaja. Spremao se da
pređe u naredni vagon.
Osim, naravno, ako neko ne bi viknuo i zaustavio ga.
„Čini mi se”, odvratila sam i okrenula se.
Znam. Užasna sam osoba.
„Prokletstvo.”
„Da, šteta”, klimnula sam glavom, dok sam opušteno pijuckala sladak
čaj. Blago sam srknula. Ne namerno, naravno.

Nastavili smo u kasno veće, kloparali smo kroz stanice i prečesto se

zaustavljali. Usput su ulazili razni prodavci, prodavali svakakva
bezalkoholna pića i egzotične grickalice.
„Mmm, šta je to?”, pitala sam, gledajući u poslužavnik pun ukusnih
prženih stvarčica koje mi je nudila žena s rukama bogato ukrašenim
kanom. „Jesu li to samose7?”
„Znate, ne bih jeo ništa od tih prodavača”, upozorio me je glas.
Nisam morala čak ni da se okrenem da vidim kome je pripadao.
„Nisam se vama obratila”, promrmljala sam u bradu.
„Možda niste, ali samo kažem”, odgovorio je.
Osetila sam kako mi se obrazi oblivaju rumenilom i okrenula se ženi
sa iscrtanim rukama, ali poslužavnik joj je prisvojio čovek sa pistaćima.
„Izgleda da ne dele svi vaše mišljenje”, nisam mogla da odolim da ne
odgovorim, kad sam videla da je čovek kupio pet-šest njenih peciva.
„Neko će uvek zaplivati u vodi s ajkulama.”

7Prženo testo koje može biti punjeno začinjenim krompirom, lukom, graškom,
mlevenim mesom itd. (Prim. prev.)
 Pravilo broj jedan. Nikad se ne uplići. Kao kad se vraćaš kući noćnim
autobusom i uvek naletiš na nekog uvrnutog pijanca koji pokušava da
zapodene razgovor s tobom. Zlatno pravilo. A ja sam ga upravo prekršila.
„Ne bih samose stavila u istu kategoriju s ajkulama”, bocnula sam ga.
„Siguran sam da su savršeno dobre, ali čuo sam za neke ljude koje su
drogirali i ukrali im stvari”, nastavio je gospodin pametnjaković. „Kad
putuješ sam, nije naodmet biti oprezan...”
„Putovala sam i pre, znate”, odbrusila sam. Dobro, kratak odmor u
Parizu sa drugaricom nije isto što i putovanje vozom kroz Indiju potpuno
sama, ali svejedno. Nisam želela da pomisli kako sam neiskusna.
„Najbolje je držati se hrane koju dobijate u vozu”, klimnuo je glavom i
pokazao na uniformisanog službenika koji se pojavio s kolicima
natovarenim tacnama uvijenim u folije.
Kad je ušao, zapahnuo me je snažan miris začina. Posmatrala sam dok
se kretao po vagonu i delio ih i odjednom sam shvatila da umirem od
gladi. Uz sve što se dogodilo, zaboravila sam da jedem, ali stomak mi se
sad setio i počeo glasno da se žali.
Dok je delio hranu, nisam imala pojma šta sam poručila i skinula sam
foliju osećajući glad i zebnju istovremeno. Posle nesporazuma s masala
omletom, naučila sam da, iako volim indijsku hranu, prava indijska hrana
ne voli mene. Moj lokalni indijski restoran u Londonu priprema hranu
imajući na umu zapadnjački ukus, ali ovde je sve bilo autentičnije i mnogo,
mnogo začinjenije.
Osetila sam olakšanje. Kuvani pirinač, u redu, to deluje prilično
bezbedno... okrenula sam se ka sledećoj tacni, na kojoj se nalazila neka
vrsta dala8 bezazlenog izgleda... i to mi je takođe izgledalo dobro...
Oprezno sam uronila viljušku.
Čim mi je dotaklo jezik, nepca kao da su mi se zapalila. Jedno je ljuto, a
drugo je požar. Gotovo gušeći se, dohvatila sam bocu vode i iskapila je, ali
u ustima mi je još gorelo.
„Ne podnosite ljuto, ha?”
Začula sam kikot preko puta i gutljaj vode mi je gotovo otišao u
pogrešnom smeru. Uz kašljanje i pljuckanje, okrenula sam se i videla
Amerikanca kako uživa u hrani kao daje nešto najblaže što je ikad probao.
Je li to samo moj utisak ili je taj tip namerno neprijatan?
Veselo je mahao viljuškom.
„Zapravo, i nisam tako gladna”, slagala sam.
„Ра, ako ne želite, dajte meni”, izgovorio je kroz puna usta karija.

8Soćivo. (Prim. prev.)

 Ne. Definitivno, Stopostotno neprijatan.

Kako je veče prelazilo u noć, Vidžej se ponovo pojavio i popeo na

gornji krevet, tako da sam konačno mogla da razvučem oba sedišta i
napravim ležaj za sebe. Verovatno je trebalo da ga zamolim i ranije,
sigurno mu ne bi smetalo, ali nisam bila sigurna da li bi to bilo u redu.
Nisam želela nikoga da uvredim, odlučila sam, dok sam skupljala jastuk i
ćebe i penjala se unutra. Kad sam ispružila noge, ispustila sam dubok
uzdah olakšanja. Tek kad sedite skupljeni na stolici dvanaest sati, shvatite
kako je lepo biti u vodoravnom položaju.
I ostatak vagona se utišao. Gotovo sve zavese bile su navučene,
uključujući i moju, ali kroz mali prorez videla sam indijsku porodicu,
majku sklupčanu oko usnule bebe, sedokosu baku, koja je širom otvorenih
usta isprekidano hrkala; dva para dobro ugaženih stopala koja su visila sa
gornjeg kreveta pripadala su ocu i bratu.
Prigušila sam zevanje. Dan je bio dug. Bila sam umorna i gladna.
Podigla sam se na lakat i prekopala po putnoj torbi da pronađem
nešto za jelo i pronašla par voćnih bombona, prekrivenih paperjem.
Progutala sam ih za tren oka. Kako, za ime sveta, oni istraživači
nedeljama zaglavljeni u planinama prežive s pola kesice mentol bombona?
Ponovo sam prekopala po torbi, ali nisam imala ništa drugo za jelo.
Čak ni žvakaću gumu. Probaću samo da zaspim. Ne obaziri se. Nema mi
druge, rešila sam, gurnula torbu ispod sedišta i zažmurila.
Ali stomak mi se nije složio i nesrećno je zajaukao. Bože, nema ničeg
goreg od odlaska na spavanje praznog stomaka, zar ne? Pa, u stvari, ima i
mnogo gorih stvari, kao glad u svetu. Ili rat. Ili muškarci sa ogrlicama od
perlica, razmišljala sam, pokušavajući da se ne nerviram pri pomisli na
Amerikanca koji je čvrsto zaspao punog stomaka.
Osetila sam kako voz usporava dok smo ulazili u stanicu. Otvorila sam
oči i odsutno se zagledala kroz prozor, posmatrajući ljude kako silaze i
ukrcavaju se, živahno kao u košnici. Prodavci su podizali korpe do
prozora, drugi su se penjali u voz, izbegavajući železnićko osoblje,
isprobavajući sreću za nekoliko rupija.
Dečačić, ne stariji od deset godina, pojavio se u vagonu nalik na
statistu iz Olivera! Bosonog, sa otrcanim prljavim pantalonama koje su mu
landarale oko listova i obešenjačkim osmehom na licu, radio je po vagonu
sa sigurnošću koja je prevazilazila njegove godine, što je bilo zanimljivo
koliko i tužno. Sa svog kreveta posmatrala sam kroz prorez u zavesi dok
su ga pospani putnici terali, pre nego što sam sklopila oči i ponovo
pokušala da zaspim.
 „Koka-kola, čips, čokolada!”
Odmah pored mog uva. Čekaj jesam li ja to čula reči... „Čokolada?
Naglo sam otvorila oči i povukla zavesu. Dečak je bio pored mene, a
njegovo prljavo krezavo lice smeškalo se pored mog jastuka. Privukao mi
je pažnju i bio je toga svestan, njegove željne oči blistale su i otpočeo je
dobro uvežbanu reklamu.
„Čokolada. Prava čokolada. Ukusna čokolada, pogledajte, vidite.”
Zavukao je ruku u korpu i među paketićima masala čipsa i limenki koka-
kole, izvukao je nekoliko tabli i ponudio mi.
Pogledala sam ih i smesta mi je pošla voda na usta.
0 bože, prava čokolada. Posle dana kakav sam imala...
„Koliko želite?”
Čula sam Amerikančeva upozorenja, ali iskušenje mi je glasno
šaputalo u uvo: „Čokolada. Prava čokolada. Ukusna čokolada..."
„Gospođice, koliko?”
Dečak je znao da me je upecao.
Oklevala sam.
Ali ozbiljno, kako mi se može desiti nešto loše s čokoladom? Čokolada
me je provela kroz najteža razdoblja u životu. Tešila me je nakon svake
propale veze, spašavala od loših ispitnih rezultata i nikad nije propuštala
da me razveseli tokom „onih dana” svakog meseca. Mlečna, obična ili bela,
čokolada je uvek bila uz mene.
„Dve table, molim.”
Čokolada mi je prijatelj.
 trinaesto poglaulje

Cfrrr...

Q d e s a r j?

S le d e će cee.>a sa r[ l i l a sv esn a l i l a j e v ii ■д o lti p je n e , s a t‘{o u Š i la o d a s u

>ll lile jja c e jd je n e va lo r^ i šv e lje lilo jtr i j u Š e n o i nae ja sn o . P a lv a je . to l u l a ?

S t.au r n o r j i se o cjla sio r a d io -a la rr^ , s a tfo rd 1•liie zvu ća lo la o /?>Р>C ... i
a ti
l n i’.vel r(i^ j e n e la lo č u d a n ... o v a j d u š c i sa r[ l u j ’ila t e l j t r o š l e jjo d in e ,

jtr o d a v a c г{е^је u le d io d a j d a tir ^ vise j a rja lo u d o ln ik i, a l i s a d r j j e . sve

a
l i l o l a l o tv r d o ...j t r o l l e l s lv o , tv o ra c u d a j a vra t i p . .

P a Iv o j e l i to n e lo v i će ? А /е, 10
to j a v ija n je ? P eto s ir e n a ...
lc i e
(in iliv n o n j e Pj D C ... osecar^ se veo/4a ću d n o .. . c^cle r U j/c rie sia o ^ /o r^ c tn f
id
/г(а г[ sa r jo ovo ć e le , lo je r je jjr e le ... O l o j e , l o h rje j l a v a . (je le s a r j?

j a j a n o sa t £ o tv o r ila o c i. S v e rj j t:jd iv a lo .

P ila sctr^ i,1 v o z u ... O d a , n a ra v n o , se ć a rt se s a d a , a' v o zu s a r t u /n d iii,

С/ P L a
p r o n a ć i ctt c jv (t...

T re jn iu la s a r[ n e lo l il o ju i t o , p o l: us a I a da se usredsredir^, a li sve > \ jje

lilo r ju ln o i la o u n e lo j r jc t jli. P a o lo s video -s p o l i j osa/^deselil^. /Goje,

lu lo s a o Š a r fu ć e n a . S ij a r n o sctr^ u to n u la u n a jd u ld ji r jo jju ć i san.

P o p fe rila sa r{ jla v u na^ja s t u lu L jja jd ju s n u o v(e^je ta la s r^u cn in e. S r {u lo v [

s u r ju r o ju la I a jd ju v n ć lu . Sa d je u jla v ijt o ć e lo da r ? lu l n j i , la o da n e lo

u n u tra u d a ra u lu ln je v e , sa rjo s t o je to l i o t‘{ o j t^ o ja l.

j 4.u , sta se to d ešava ? O seća la sar^ se la o da i/^ar^ n a jjo r i v (a r{u r lu l.

f jm l, to j e l i l o n erioo u cee. P o n ila sar^ sa r(o ća j.

s r{i(lo r ^ s a r[ se v r id ijjla na la lto v e , jt o v u lla sar^ ta n u šn u jja v e s u i

 Svanuo je dan. Već! I bili smo na stanici. Veoma velika stanica sudeći
po izgledu, shvatila sam i usmerila pogled na krcati peron, ispunjen
metežom i vikom. Oprezno sam okrenula glavu i pogledala po vagonu. Bio
je gotovo potpuno prazan. Čekajte, gde su svi? Indijska porodica je otišla.
Isto tako i Vidžej i čovek s pistaćima. Bacila sam pogled na trag od ljusaka
koji je ostavio za sobom, a zatim preko puta u Amerikanca. Ali nije bio tu.
Krevet mu je prazan. Čebe uredno smotano, s jastukom na njemu.
Iznenadila sam se i neočekivano, nekako čudno, razočarala. Bio je
neprijatan, ali postao mi je neobično blizak.
Ipak, bilo mi je drago što je otišao. Stvarno više nisam mogla da
podnesem... njegovo odbojno sveznalaštvo. Nisam čak bila sigurna ni da ta
reč postoji, ali ako ne postoji, trebalo bi je uvesti. Sad ću barem ostatak
putovanja moći da provedem u miru.
Spustila sam noge sa kreveta i nekako se podigla. Čuvar je projurio
pored mene, a ja sam uspela da uz nadljudske napore pronađem glas.
„Izvinite, gde smo mi?” Zakreštala sam.
Stao je i okrenuo se.
,,U Delhiju”, odgovorio je i pogledao me kao da nisam sasvim pri sebi,
zatim je žurno produžio.
Delhi? Već? Dezorijentisanost mi se pretvorila u zaprepašćenost. A
zatim u oduševljenje.
Opa, to ubijanje vremena je stvarno uspelo, zar ne? Bila sam
zadivljena.
Iako sam još bila ošamućena i zbunjena, primetila sam i shvatila da mi
je ravnoteža poremećena.
Blago posrćući, sagnula sam se da uzmem prtljag.
Samo što ga nije bilo.
Ha? Kratko sam opipala rukom unaokolo, tražila naslepo, u
očekivanju da mi prsti osete nešto veliko i najlonasto, ali... ništa.
Namrštena, čučnula sam i iskrivila glavu, što sam inače pokušavala da
izbegnem, jer mi se, naravno, čitav vagon počeo okretati kao ringišpil, i
zagledala se u senovitu tamu. Ugledala sam samo prazan prostor.
Ne, pogrešila sam. Sva sam zbunjena i ošamućena. Sve sam pobrkala,
sigurno sam ga stavila na krevet. Da, to je to, sigurno je sakriven ispod
ovog ćebeta.
Samouvereno sam se ustremila na vunenu gomilu u dnu kreveta -
splasnula je kao sufle.
Odjednom me je neprijatna strepnja, koju sam uporno potiskivala,
zgrabila za grlo oštrim kandžama, poput klešta.
 Moja torba! Nije tu! Nestala je!
Preplavio me je užasan talas straha, sledila sam se. Strah koji osetiš
kad ne želiš da nešto što zamišljaš bude istina zaista je pravi. Strah od
najgoreg mogućeg scenarija.
Ukradena je.
Kad sam shvatila gorku istinu, misli su mi se uskomešale... Mora da se
to dogodilo u toku noći dok sam spavala. Ali kako? Ko je to učinio? I kako
to da se nisam probudila? Obično imam tako lak san, kod kuće moram da
spavam s čepovima za uši i s maskom za oči, pa čak i onda se budim na
najmanji šum, tako da ne razumem...
Krajičkom oka spazila sam sjajni omot od čokolade i bujica pitanja
naglo se zaustavila.
Čokolada.
I ponovo sam čula Amerikančevo upozorenje, jasno i glasno u glavi,
gotovo kao daje izbijalo iz zvučnika.
„Čuo sam da su neki ljudi bili drogirani, a njihove stvari ukradene."
Odjednom je sve dobilo smisao. 0 moj bože, ne mogu da verujem.
Izdata sam! Čokolada mi nije prijatelj! Bila je neprijatelj! Imala je u sebi
drogu i sad mi je sve nestalo!
Razmišljala sam sa uzvičnicima i srce mi je tuklo u grudima kao
pneumatska bušilica. Udaralo je tako jako da mi se činilo da će svakog
trenutka iskočiti kroz kožu kao u Vanzemaljcu.
Naterala sam se da progutam knedlu. Morala sam da se smirim i
razmislim. Duboko da udahnem kao da sam na jogi.
Ali užasno ti ide joga!, podsetio me je piskavi glas u glavi. Odradila si
jedan čas! I bila si tako užasna da se nikad više nisi vratila! Umesto toga,
otišla si i pokupovala silne šalove i sandale koje ti spadaju...
Piskav, paničan glas u mojoj glavi postajao je sve viši i viši, gotovo
histeričan.
Zaveži.
Zaveži!
Još jedna Zapadnjakinja, krupna Nemica s ruksakom veličine kuće,
koja se kretala ka izlazu, okrenula se da me pogleda. „Meni govoriš?”,
pitala je glasom gotovo kao u Arnolda Švarcenegera.
0 bože, zar sam to izgovorila glasno?
„Ne, samo sam, uh... pričala sama sa sobom”, zamucala sam. Samo mi
je još to potrebno. Da se zakačim sjrojlajn Terminator.
 Uputila mi je zastrašujući pogled, zatim se okrenula i nastavila da
tandrče i tabana hodnikom. Fiju! Zamalo. Dovoljno je što su mi ukrali
torbe.
Osetila sam blago olakšanje. Ali samo na, recimo, trenutak, pre nego
što me je ono što se dogodilo ponovo udarilo u glavu kao gvozdeni tiganj.
Torba mi je ukradena! Sve su mi uzeli! Tras, udarilo me je opet. Moj
pasoš! 0 bože, odneli su mi pasoš! U stranoj sam zemlji, kilometrima
daleko od kuće, a nemam pasoš!
Niti novac! Odjednom sam shvatila sa užasom. Kad sam shvatila svu
grozotu, ponovo sam doživela udarac, ovog puta još veći. Sranje! Uzeli su
mi novčanik i sve moje kreditne kartice... Šta još?
Pomahnitalo sam čeprkala po mozgu, u očajničkom pokušaju da se
setim. Pao mi je na pamet jedan predmet i bila sam gotovo prestravljena
da bih to prihvatila.
Moj telefon.
Grudi su mi se stegle kao u mengelama i ošamućeno sam se skljokala
uz krevet. Ako su mi i to ukrali, propala sam. Bez njega neću nikad pronaći
Ejmi. Neću moći da je pozovem, a neće moći ni ona mene. Sve je
zamenljivo, ali ne i moj telefon. Ne zato što je to bio neki novi pomodni
smart telefon - u stvari, verovatno sam još jedino ja koristila staru nokiju
koja ne može da prima i šalje imejlove. Ali čak i ako kupim novi, što
naravno ne mogu jer nemam ni novac ni kreditne kartice, ne znam njen
broj.
U stvari, moram nešto da priznam - ne znam ničiji.
Činjenica je da nikad nisam morala da ih znam - samo sam se
oslanjala na mobilni i na to da će ih on sve memorisati, i nikad se nisam
potrudila da bilo koji zapamtim. Što mi nikad nije smetalo.
Do sada.
Sad mi je smetalo. Sad je to potpuna, krajnja jebena propast. U redu,
smiri se. Ne paniči.
S mukom sam progutala pljuvačku, zaustavila nervni slom i odmakla
se od ivice. Ovo nije tako loše kao što se čini na prvi pogled. Ovakve stvari
dešavaju se stalno. Jednom su me odžeparili u podzemnoj i uzeli mi sve,
uključujući i ključeve od kuće, pa sam morala da uđem kroz prozor u
kupatilu. Tada sam se snašla. Snaći ću se i sada.
Uz nadljudski napor sam se sabrala i uspela nekako da siđem s voza
na peron. Na njemu je sve vrvelo od života i zvukova i našla sam se usred
uzavrele gomile. Kao da sam plivala uzvodno, ali uspela sam da stignem na
drugu stranu i srušila se na klupu.
 Nekoliko puta sam duboko udahnula, osvrnula se po nepoznatom
okruženju i pokušala da skupim odlučnost. Ali osetila sam kako me
stvarnost brzo savladava i širi se kao mrlja od crvenog vina na strančevoj
beloj sofi. Sama sam. U Indiji. Okružena potpunim neznancima. Bez
pasoša, novca i telefona.
Osim toga, takođe je i hladno, shvatila sam, odjednom primetivši
značajan pad temperature u odnosu na jug. I nemam tople odeće, osim ove
stare sive majice s kapuljačom. Drhteći, odvezala sam je sa struka i obukla
je.
Pa, dobro, u jednom sam u pravu - ovo nije tako loše kao što se čini na
prvi pogled. Još gore je. Mnogo, mnogo gore.
Ali u drugom sam pogrešila - stvarno bi trebalo da počnem da paničim.
Šta da radim?
Mislim, ozbiljno, šta,jebote, da radim? Tada sam ga ugledala.
Napred, u maglovitoj daljini, u moru ljudi, glavom i ramenima isticao
se u odnosu na ostale. Otrcani slamnati šešir poskakivao je iznad talasa
sjajne crne kose i šarenila turbana. Amerikanac.
Kao davljeniku kad ugleda čamac za spašavanje, srce mi je poskočilo.
Skočila sam na noge i potrčala za njim. Sranje, zašto ga nisam pitala kako
se zove? Izgubiću ga u gužvi. Želela sam da viknem za njim, ali šta? Hej, ti,
odvratni Amerikanče! Pa, ne, ipak ne.
Pojurila sam peronom, pokušavajući da se probijem kroz gužvu:
„Izvinite... oprostite... žao mi je... Ako mogu samo da prođem... Oprostite.”
Čovek s magarcem mi je zaklonio vidik i izdigla sam se na prste u
pokušaju da vidim. 0 ne, sad je nestao!
Svež nalet panike poneo me je napred i, pošto sam odustala od
engleske učtivosti, progurala sam se, poskakujući i vrludajući levo-desno,
pokušavajući da ga ugledam u gomili.
0, eno ga! Na nekoliko trenutaka ugledala sam šešir, zatim sam ga
ponovo izgubila iz vida. Osetila sam nemoć; zajedno s panikom, koja mi je
bila za petama kao izludeli terijer.
On mi je jedina nada! Ne mogu da ga izgubim. Jednostavno ne mogu
da ga izgubim.
Sandala mi je spala s noge i poletela sam. Grrr, te jebene sandale!
Pružila sam ruke da sprečim pad i uhvatila se za najbližu osobu. „Gospode
bože!”
Nisam bila sigurna šta se prvo dogodilo. Da li sam čula glas. Ili sam
prvo shvatila da sam mu se uhvatila za grudi. Kako god, previše mi je
laknulo da bih se postidela.
„То si ti!” još jednom me je odmerio.
 Dok sam gledala Amerikanca u oči, palo mi je na pamet da se ne
sećam da sam u životu bila srećnija što nekoga vidim. Naročito nekoga
koga, pre samo nekoliko minuta, nisam više nikad želela da vidim.
„0, hvala bogu... hvala bogu”, izustila sam i pokušala da dođem do
daha. „Uplašila sam se da ću te izgubiti... ne znam šta bih radila.” Brbljala
sam; šok, panika i olakšanje, sve mi se stopilo u jednu veliku zbrkanu
gomilu emocija.
„Dakle, takav sam utisak ostavio, a?” U očima mu se videlo da se
zabavlja. „А meni se učinilo da ti se nisam dopao...”
Ukopala sam se. „Ne, nije tako!”, pobunila sam se. Odjednom sam
shvatila da mu se i dalje držim za grudi i trgla sam ruke kao da sam se
ubola. „Opljačkali su me!”
„Opljačkali?” Osmeh mu je zamenilo zaprepašćenje.
„Sve mi je ukradeno! Pasoš, novac, sve kreditne kartice, telefon, sve...”
U grlu mi se stvorila knedla; nisam više mogla da se suzdržim i odjednom
sam briznula u plač.
Na trenutak je samo stajao i posmatrao me, a onda je glasno
zastenjao. „0, hajde, nemoj da plačeš, mrzim kad devojke plaču.” Zavukao
je ruku u džep i izvadio svežanj toalet-papira. „Za kupatilo”, objasnio je,
odvojio nekoliko listića i pružio mi ih. „Ne brini, čisti su.”
Potisnula sam suze i zahvalno ih prihvatila. „Hvala”, šmrkala sam i
grubo obrisala oči. „Osećam se kao prava glupača.”
Spustio mi je ruku na rame i povukao me u stranu gde je bilo malo
mirnije, spustivši ranac.
„Ра, šta se dogodilo?” pitao je ozbiljno.
Izduvala sam nos kao trubu i slegla ramenima. „Probudila sam se pre
nekoliko minuta u vozu i sve mi je nestalo.”
„Šta? Dok si spavala?”
„Da, sigurno”, klimnula sam glavom, brišući oči, koje su ponovo počele
da se pune suzama.
„Jao, pa to je užasno.” Zavrteo je glavom, a čelo mu se nabralo od
brige.
Odjednom mi se dopao. Možda sam ga pogrešno procenila. Možda je,
na kraju, ipak dobar. Uzela sam još jedan listić toalet-papira.
„Znam”, šmrknula sam, „mislim da su ubacili drogu u čokoladu.”
Zavladao je tajac, a onda...
„Čokoladu?"
Zazvučalo je kao pomoćni akord na klaviru.
 „Kakvu čokoladu?” ponovio je, samo mu je odjednom iz glasa nestala
zabrinutost, a zamenilo ju je nešto što je mnogo ličilo na optužbu.
Ukočila sam se i pokušala da objasnim. „Uf... pa, bila sam stvarno
gladna, a nisam mogla da pojedem obrok jer je bio previše začinjen - iako
volim indijsku hranu, ona ne voli mene - a onda se ukrcao onaj dečačić i
bio je stvarno sladak i imao je svu tu čokoladu...” Osetila sam kako
crvenim od neprijatnosti.
„Zezaš me.”
„Šta? Ne. Nisam ni ja mogla da verujem, imao je takav izbor, razne
vrste...”
„Ne pričam o čokoladi”, ukorio ju je, „već o tome što si je jela!”
Zaćutala sam pred njegovim prekorom.
Kad malo bolje razmislim, možda je trebalo da se držim prvog utiska.
„Nakon svega što sam rekao. Upozorio sam te da se to dešava”,
nastavio je da me grdi, kao da sam dete. „Zar me nisi slušala?”
„Dobro, ne moraš da mi trljaš to na nos”, odvratila sam. Osetila sam da
mi se suze suše brzo kao što su i naišle.
„Gospode”, odmahnuo je glavom. „Šta ti fali?”
Odjednom sam pukla. „Fali mi to što su mi sve ukrali!”, prasnula sam,
,,i već znam da sam potpuni kreten što nisam bila pažljivija i ne treba ti da
mi govoriš...”
Pogledao me je bez reći, ali njegovo ćutanje me je samo još više
ražestilo.
„I povrh svega, osećam se kao glupa turistkinja! Mislim, pogledaj me
samo, oduvek sam sanjala da dođem u Indiju, i evo me, nisam ni za šta!
Ne ide mi joga, ne mogu da pronađem pravo sedište u vozu, ne mogu
da jedem začinjenu hranu,,.”
Ali bila sam ljuta na samu sebe i odjednom je sve pokuljalo napolje.
Sve nezadovoljstvo i razočaranje i ljutnja na samu sebe poslednjih
nekoliko dana izlih su se u jednoj velikoj bujici, i kad sam jednom počela,
nisam mogla da se zaustavim.
„Ne umem čak ni da se cenkam!” Dohvatila sam sandalu, skinula je i
zamahala njom. „Imaš li pojma koliko sam platila ove glupe sandale? Imaš
U? Manje bi me koštale u Najn vestu! I ne bih ni imala ništa protiv, ali neće
čak ni da mi se zadrže na nogama!”
Dok sam preteći mahala njima, ustuknuo je.
„I još sam ih i upiškila jer ne mogu pošteno ni da čučnem u WC-u a da
ne ispolivam stopala!”
 Raširio je oči i pogledao me zapanjeno. Znam, nisam mogla da
verujem da sam to rekla, ali kao da mi je neko sklonio filter sa usta i sve se
izlilo.
„I ne samo to, već se i svega plašim! Ja sam jedan veliki jadni slabić!
Plašim se puteva, pasa lutalica, insekata... pogledaj samo sve ove ujede
komaraca.” Zavrnula sam rukav i pružila mu ruku prekrivenu
mnogobrojnim crvenim tačkama. „Prekrila sam se kremom protiv
insekata i svejedno su me sredili!”
Kao da hoću da mu dokažem, žestoko sam se počešala.
„Barem da sam ostala kod kuće, u svom stanu, jer se ništa od ovoga ne
bi dogodilo, ali nisam, jer mi je bio potreban odmor.., i sestra mi je poslala
ovu razglednicu... i samo sam želela da uradim nešto pustolovno i
nepromišljeno, a ne da sedim na sofi kao što sam radila svake noći otkako
smo Sem i ja...”
Zaćutala sam. Oči su mi se ponovo ispunile suzama, ali grubo sam ih
obrisala.
„I sad sam u potpunom haosu i ne znam šta da radim i jedina osoba
koju mogu da zamolim za pomoć jeste sveznajući Amerikanac koji više
voli da mi drži predavanja o tome kako sam teška budala, umesto da mi
pomogne...”
Ostala sam bez daha i odjednom sam postala svesna da nije rekao ni
reč poslednjih pet minuta i samo me je gledao, pomalo zapanjen mojim
ispadom.
I nije bio jedini. Odakle je ovo sve došlo?
Nastupila je tišina, dok sam pokušavala da dođem do daha. „Dakle,
hoćeš li mi pomoći ili ne?”, konačno sam završila.
Podigao je šešir da obriše čelo, a onda me je kratko proučavao kao da
me odmerava.
„Samo ako obećaš da nećeš biti davež”, odgovorio je.
Pa, ti znaš sve o tome, uzvratila sam mu u sebi, ali ugrizla sam se za
jezik. Ne odgovaraj, Rubi; on ti je jedina nada, zapamti,
„Hvala”, klimnula sam glavom i pribrala se. „Stvarno sam zahvalna.”
„Ра, nemam baš mnogo izbora, zar ne - posle svega ovoga.”
Osetila sam se postideno. „Samo sam bila malo uzrujana, to je sve”,
rekla sam kruto.
„Razumljivo”, klimnuo je glavom.
Osetila sam kako polako smekšavam prema njemu, da se zna, ne
mislim da si jadna. Indija može u početku biti šok, samo ti treba neko
vreme da se navikneš”, rekao je ravnodušno, „i čim to prođe, ludo ćeš se
zaljubiti u nju.” Pružio mi je ruku. „Usput, ja sam Džek.”
„Ја sam Rubi”, odgovorila sam i nespretno smo se rukovali. Kao da
smo sklopili primirje. Zasad, u svakom slučaju.
 četrnaesto poglaul/e

,,U redu, hajdemo.”

Kad smo završili sa upoznavanjem, Džek je prebacio svoj ogromni
ranac preko ramena i odmah krenuo ka izlazu.
„Idemo? Kuda?” Ponovo sam zaronila u gomilu i trudila se da ga
stignem. Imao je prilično dugačak korak.
„Ра, prvo moramo ovo da prijavimo policiji.” Izvadio je bocu s vodom i
počeo da ispija njen sadržaj. Pio je kao irski seter mojih roditelja; voda je
prskala svuda.
„Tako je, da”, klimnula sam glavom i zabeležila u sebi. „Gde je
policijska stanica?”
Odmahnuo je glavom, dok nije udahnuo vazduh. „То ne mogu da ti
kažem. Bio sam ranije u Delhiju, ali nikad mi nije trebala policijska
stanica...” Značajno me je pogledao.
Pravila sam se da ne primećujem. „0, sačekaj, imam vodič u torbi.”
Setila sam se radosno.
,,U torbi koja ti je upravo ukradena?” Podigao je obrve.
Osetila sam kako mi na obrazima izbijaju dve crvene tačke.
„А čini mi se da je ionako pokrivao samo Gou?”
Dve tačke su se spojile u jednu veliku mrlju.
„Sad vidim zašto ti je potrebna moja pomoć”, promumlao je i otpio još
jedan gutljaj vode.
Ugrizla sam se za jezik. Nisam smela da zaboravim da mi je on jedina
nada.
„Hoćeš malo?” Ponudio mi je bocu. Ostalo je samo kap-dve. „Imaš li
aspirin?”
„Jesi li uvek ovako zahtevna?” Ponovo me je prostrelio pogledom.
„Jesi li uvek ovako neprijatan?”, uzvratila sam mu. „Hej, pomažem ti, zar
ne?”
„Izvini, samo me užasno boli glava.” Uzela sam bocu od njega, obrisala
grlić rukavom i žedno sam je ispila. „Nećeš se zaraziti, znaš.”
„Navika”, odgovorila sam. „Nikad ne možeš biti dovoljno oprezan.”
„Šteta što se toga nisi setila s čokoladom”, prigovorio je. Vratila sam
mu bocu .Jedina nada. Seti se Rubi, on ti je jedina nada. Neprekidno to sebi
ponavljaj.
 Kad smo izašli iz stanice, trubljenje automobilskih sirena objavilo je
naš dolazak i Delhi nas je pozdravio kao da nas je navalentni rođak
privukao u snažan zagrljaj, koji mi je skoro izbio vazduh iz pluća.
Uprkos svemu što sam čula ranije, svim onim putopisnim emisijama
koje sam gledala, ludim pričama koje sam slušala, knjižicama sa stočića za
kafu ispunjenih fotografijama koje sam prelistala, ništa nije moglo da me
pripremi za zatrpavanje čula kakvo pruža Delhi. Sama količina ljudi i
prevoznih sredstava, eksplozija raznobojnih sarija, gužva bučnih taksija,
zagušljivi smrad goriva i izduvnih gasova mešala se s tamjanom i
začinima.
Bilo je ozbiljno glasno. I zagađeno. I krajnje haotično.
I Goa mi se odjednom učinila veoma, veoma daleko, shvatila sam, jer
smo smesta uronili u gomilu nametljivih trgovaca, prosjaka i vozača tuk-
tukova, koji su nas vukli za odeću i pružali nam ruke. Mogla sam da
zaboravim na lelujave palme, čiste bele plaže i morski povetarac dok sam
se izležavala u mreži za spavanje. Ovo je bila prava Indija i bila je glasnija,
bleštavija i brža nego bilo šta što sam mogla da zamislim.
„Zamolićemo mog vozača da nas odveze u najbližu policijsku stanicu.”
Džekove reči su mi prekinule misli i okrenula sam se da ga pogledam.
„Vozača?” Zapanjeno sam ponovila: „77 imaš vozača?”
„Da, zašto? Šta je u tome loše?”
Odjednom mi se mišljenje o Džeku potpuno okrenulo. On je putnik s
rancem na leđima koji ima vozača?
„Hm, ništa. Samo... mislila sam...” Zaćutala sam. Iznenađenja su se
nizala i u glavi mi je još bilo sve zbrkano. Jedva sam uspevala da
razmišljam ispravno, a kamoli da procenjujem ličnosti.
Pogledala sam ga pažljivije, samo, ovog puta sam primetila nekoliko
sićušnih sedih dlačica među crnim čekinjama i shvatila sam da je stariji
nego što sam isprva mislila. I nosi li on to skup sat? Zapazila sam zlatni
kaiš kad je povukao tamnosivi džemper. Koji je sumnjivo podsećao na
kašmir, shvatila sam.
„Nemoj da te zavara ogrlica s perlicama”, rekao je kad mi je uhvatio
pogled. „Nisam neki hipik koji s rancem na leđima putuje kroz Indiju.”
„Kakva ogrlica s perlicama?” odgovorila sam, praveći se naivna. „0...
ta...” Uperila sam pogled neposredno ispod Adamove jabučice, više da
izbegnem njegov pogled nego iz nekog drugog razloga. Koža mu je bila
glatka i preplanula i primetila sam kako mu puls lagano kuca.
„Iz rentakar agencije su mi rekli da će me vozač čekati” objasnio je,
okrenuo se i pregledao gomilu.
 Shvatila sam da zurim i brzo skrenula pogled. „Ко?” Bila sam skroz
zbunjena. Kao uhvaćena u krađi.
„Vozač”, odgovorio je i pogledao me kao da sam glupa.
„0, vidim.”
„Voleo bih da ja vidim”, namrštio se. „Pronašao sam agenciju na
internetu i razmenili smo nekoliko imejlova. Dogovorili smo se da me čeka
ovde, ali ne vidim ga.”
„Kako izgleda?”
„Dobro pitanje.”
Zajedno smo stajali pored prašnjavog puta, okruženi metežom. Nisam
imala pojma šta tražim, ali napadno sam se izdizala na prste i preletala
pogledom preko stotine lica. „Hoće li imati znak?”, pitala sam trenutak
kasnije.
„Još jedno veoma dobro pitanje.”
„Ali ako on nema znak i ti ne znaš kako on izgleda, kako ćeš ga uopšte
prepoznati među svim ovim ljudima?”
Odbacio je ranac na prašnjavo tlo, naslonio se bokom na njega i
opušteno izvadio paketić žvaka. Posmatrala sam ga dok je vadio jednu,
odmotavao srebrni omotač, smotao je u usta. „Samo se opusti.”
„Da se opustim?", izustila sam nezadovoljno. „Imam smrdljivu
glavobolju, izgubila sam sestru i ukrali su mi torbu. Kako da se opustim?”
„Izgubila si sestru kao i torbu?” Zavrteo je glavom i prigušeno
zviznuo. „Šta si tada pojela?”
Prostrebla sam ga pogledom. „Nije smešno.”
„Ма hajde, ovo jeste bilo pomalo smešno” rekao je i pogledao me u
oči. Uglovi usana su mu se izvili u osmeh.
Smeje mi se. Misli da je ovo sve jedna velika šala.
Zaškrgutala sam zubima i nisam se obazirala. Osetila sam da je
nategnuto primirje već u opasnosti da se prekine. 0 molim te, vozaču,
požuri. Samo hoću da odem do policijske stanice. Onda ovaj Džek i ja
možemo svako svojim putem i neću više nikad morati da ga vidim.
Izvadio je ajfon, i dok je proveravao imejlove, ponovo sam skrenula
pogled i zagledala se u prašnjavu daljinu. Misli su mi odlutale i pomislila
sam na Ejmi... Osetila sam poznatu zabrinutost koja je uvek pratila svako
moje razmišljanje o sestri, nalik na bodljikav omotač sjajnog kestena, i
ponovo se podsetila zašto sam ovde. Bože, nadam se da je dobro i da nije
uradila ništa glupo. Pa, barem ne gluplje od onog što je već ispričala.
Nisam bila skroz svesna sukoba taksista, koji su se otimali za mesta
dok su dolazili i odlazili, odvozeći i dovozeći putnike. Odsutno sam gledala
jednog dok je kretao i iza sebe ostavljao oblak prašine koji se polako
razilazio i otkrio mali beli auto.
Odjednom. Upravo tu. Pravo ispred nas.
Naglo sam se trgla. To je čudno. Nisam ga uopšte videla kad se
zaustavio. Samo se pojavio niotkuda. Kao čarolijom.
Radoznalo sam zurila u njega. Izgledao je upadljivo staromodno, sa
zaobljenim linijama i sjajnim srebrnim točkovima i ponovo sam
zatreptala. Izgledao je kao da ne pripada tu, usred ludila koje nas je
okruživalo, gotovo kao da nije bio tu i na trenutak mi se učinilo da mi se
privida. Ali ne, bio je tu. Stajao je mirno u opštem metežu današnjeg
Delhija, sa svojim klasičnim izgledom iz pedesetih i nenametljivom
elegancijom, kao nešto iz drugog razdoblja, iz davno prošlih vremena.
Ili, da se drugačije izrazim, kao da sam videla Grejs Keli u obližnjem
Starbaksu.
Zagledala sam se pažljivije i pokušala da vidim ko je za volanom, ali
zraci kasnog popodnevnog sunca odbijali su se o prozore i bilo je
nemoguće videti unutra.
A ipak...
„Mislim da je ono tvoj vozač”, izlanula sam. Čak i kad sam čula sebe
kako to glasno izgovaram, ne znam zašto, bila sam sigurna da je to on.
Istog trena kad sam ugledala auto, imala sam taj osećaj.
„На?” Prestao je da petlja oko mobilnog, podigao je pogled i zaškiljio
nakrivivši lice prema meni. „Šta? Gde?”
„Tamo.” Pokazala sam na mesto gde je bio parkiran beli auto, dok je
on stajao i krivio šešir da zakloni lice od sunca.
„Misliš na ambasador?”
„Šta?"
Ali već je hodao ka kolima. „Čekaj ovde kod mog ranca”, rekao je,
„Idem da pitam...”
Bio je za glavu viši i dvaput širi od svih oko sebe i odskakao je od
gomile, a ja sam ga posmatrala kako prilazi kolima, zatim spušta ruku na
krov i saginje se da porazgovara kroz prozor. Nisam mogla da vidim niti
da čujem šta je govorio, ali nakon nekoliko trenutaka uspravio se i
pokazao mi podignut palac.
„Da, to je naš prevoz”, potvrdio je kad se vratio i podigao ranac.
„Mislio sam da će poslati nešto više nalik na džip ili neko vozilo s pogonom
na sva četiri točka, ali kako god, ovo je kul...”
Brzo sam pošla za njim, provlačeći se kroz užurbanu gomilu. Pored
auta je stajao stariji otmeni indijski gospodin. Ćelav, osim dva pramena
snežnobele kose iza oba uva, i sa očima skrivenim iza zatamnjenih
naočara, bio je elegantno obučen u sivu nehruovsku jaknu. Sa čvrsto
ispravljenim ramenima i podignutom bradom, svečano se naklonio
glavom kad smo stigli do njega.
„Najveće mi je zadovoljstvo što smo se upoznali”, rekao je veoma
zvanično, „ја sam vaš vozač i vodič.”
„Molim vas, zovite me Džek”, ljubazno mu se nasmešio Džek.
„Da, šefe”, klimnuo je vozač glavom sa zagonetnim izrazom.
„А ja sam Rubi”, predstavila sam se i pružila mu ruku da se rukujemo.
Ponovo se naklonio glavom. „Moje ime je Rukmineš Sing... Kraće
Roki.”
Dok smo se rukovali, razmenili smo poglede i prvi put sam primetila
da je, iza naočara, imao najneverovatnije prodorne plave oči. Odjednom
mi je jeza prošla kroz kičmu i naježila sam se po rukama.
Šta do...
„Kako se otvara prtljažnik?”
Džekov glas me je prenuo i ugledala sam ga iza auta kako petlja oko
prtljažnika.
„Molim vas, šefe, ja ću to”, javio se Roki i, kad sam ga pogledala, sjaj u
očima mu je nestao brzo kao što se i pojavio.
Je li uopšte i bio tamo? Zapitala sam se, sumnjičavo, i osetila se
pomalo glupo. Stvarno. Privida mi se. Oči mu izgledaju savršeno obično. I
smeđe su, ne plave, shvatila sam kad su mu se naočare blago spustile na
nosu. To je verovatno posledica droge koju sam progutala s čokoladom. Ili
moja mašta. Ili nešto.
Gledala sam kako ukočeno odlazi do zadnjeg dela automobila, gde je
otvorio prtljažnik veličanstveno kao da otvara sanduk s blagom,
„Preuzeću vaš prtljag.” Pokazao je ka Džeku, koji je bio dvaput krupniji od
njega i verovatno više nego dvaput mlađi,
Džek se nasmešio. „0, ne brinite”, i nekako se okrenuo prema zadnjem
delu auta dok je skidao ranac s ramena.
Roki ga je gotovo oborio kao ragbista. „Ne, zahtevam”, progunđao je,
zgrabio ranac i snagom koja je prevazilazila njegov stas ubacio ga u
prtljažnik. „Gospođice?” Pokazao je na mene.
„Ona nema prtljag”, izjavio je Džek.
„Nema prtljaga?” Roki je delovao zbunjeno i osetila sam kako mi
obrazi gore.
„Ne razgovaramo o tome”, rekao je Džek, vrteći glavom i kreveljeći se
dok je ulazio u auto.
 Rokiju se opustiše mišići lica, kao kad se izravna zgužvani papir. „U
redu, šefe”, klimnuo je glavom i bez daljeg ispitivanja zatvorio je prtljažnik
i otvorio suvozačka vrata.
„Molim vas, uđite”, pozvao je, „čeka nas dug put.”
Sagnula sam glavu i sela na zadnje sedište pored Džeka i čvrsto
zatvorila vrata, a on se smestio na mesto vozača. „Veoma dugo putovanje”,
ponovio je, okrenuo ključ i, kad je motor oživeo, uključio se malim belim
autom u saobraćaj.
 Vetnaesto poglavlje

/ a lic i/ s la s la n itca se n ctlctjilc t nct ob od u jr a d a . K a d sctrf p o d n e la jtr ija r u

a
d ebelu la o Ž jt le s ira n e , jio jv a la s ro ju o s iju r a ra ju ću lu č u i o b a re s tila

b e tu lu da r{i o I la je sre le t r lic e . l\ p li r f j j e ’. u r r o od re ja o u b etu lu , je le r t i j £

Ire d iln e t lo ijia n ija o r jo jju ć ila detjt o d ijn e r f n eslo jo lo r in e j a prru .•. p r ililu ,

a ja li/ 'f do S r ila n s lo e j lo n ju la la , jj d e r p ^ je n e lo lilo set l i na d e s e tin i

ob ra za ca i rjnoc/o
'1’гоЈ ° z rctn icn ib
'l / peca
’ let le t snije. ijd e tla u rirrerfe n ct jn iln a

„Vu
a jzii sedarf
' r ui.w■
/ uda
it/iit
ti a ”, oLHJuresLLu r(( ^ j ie
b a re s tio rje e s eeddoolo
s lossii b ir
ir o lr
lr eatla
la tje
iza s lc tllc t.

„3 3 a I le, r f o r a l e u r e d u j e l i r je re det n a p u s h l e I n d i ju d o I r a j a ore n e d e lje . ”

,U r e d a retrf r p io jo ”, jedara I/
no set/’/ se na srу'esiilet i tlei ru L
đ L
udubdjenje. is j’o d s la lla det u jr p r f d o lu r p n l.

,,/Vadarf se det će le u jir a li u o s lc tllu b o r a r la u In d iji. "

O se lila sa rf le t io se o jiu s lctrf o d o la ls a n ja . K on a čn o, sre j e b ilo r t’J t’/lO.

„K e j d e d jilf ijneneedenjct ”, d od a o\j /е

e ijt
i po
o d ija o o b rru .

„A ja s o lu ln o ”, s b o jila sa rf se, c rrs to s le jla jta s o s ij t r ir i la j a n a jjr u d i.

„ P o tjru n o se s lctjerp A jts o lu ln o , d tjln iltr n o , s lo jto s lo ln o , bej d c d jilf

J ■»
izn en a đ en ja .
<У a
K a d s e tr fj’o n o ro i ja slet, šifra I i let sce/’f da j e jte to r fr c tl. P reJsoji
e lo jiu le t u lic e
r r
u jle d a le t setrf rp rtli b e li a u lo ji a r l ir a n Ir a jjtr a s n je tr o jjtu lc t. Sctd^je b i l j j o s

Ifla d n ije ; j t r i j r l i l a setrf r jt jie u i n a ju r ila . JVisctrf r fo jla da r i d u j n ilo ja

u n u lra , a li la d setrfjir is le t, r i d elet s a d p l j j a le t io sed i nct b r a n ilu ijn c e d

lo c lc t. i3 r jo se u s p ra rio la d r j j e u jle d cto .

 „Da, sve je u redu”, nasmešila sam se, ,,i hvala vam mnogo što ste me
sačekali. Oprostite što je toliko trajalo.”
„То je najmanje što sam mogao da učinim. Veoma mi je žao što vam se
to dogodilo”, svečano je nastavio. ,,U Indiji imamo izreku, anthithi devo
Bhava, 'gost je Bog’. Veoma smo počastvovani što ste u našem domu. To je
samo nekoliko loših ljudi.”
„Hvala”, nasmešila sam se, dirnuta njegovim recima. „Ali molim vas,
nemojte da se osećate loše, to može da se desi svuda. Jednom su mi ukrali
torbu u podzemnoj.”
Tupo me je pogledao.
„Ukrali su mi torbu i u vozu u Londonu”, prevela sam. „Vi ste iz
Engleske?” pitao je, a lice mu se razvedrilo. „Da, zašto? Jeste li bili tamo?”
„Bio sam na mnogim mestima, ali samo ovde”, nasmešio se i potapšao
po glavi. „Volim da gledam filmove i čitam knjige i razgovaram s raznim
ljudima, jer tako kao da putujem po čitavom svetu...” Zaćutao je i osmeh
mu se proširio. „Је li i šef iz Engleske?”
„Ne, on je Amerikanac”, odgovorila sam uz osmeh. Kad smo već kod
njega... „Gde je Džek?”, pitala sam i bacila pogled u auto. Sve stvari bile su
mu na zadnjem sedištu i na trenutak sam osetila olakšanje. Što je bilo
pomalo glupo. Nisam ni mislila da će pobeći i ostaviti me. Čak i da je tako,
pa šta? Sad više nije važno. Sve sam resila.
Pa, osim Ejmi, naravno.
„Tu si.” Čula sam poznati američki naglasak i ugledala Džeka kako se
pojavljuje iz senke. „Mislio sam da bi vam prijalo malo ovoga.” Nosio je tri
plastične čaše iz kojih se pušilo.
„Čaj”, osmehnuo se Roki, oduševljeno.
„Mislio sam da će nas zagrejati”, izjavio je i podelio nam.
Odjednom sam osetila grizu savesti kad sam se setila čoveka koji je
prodavao čaj u vozu. „Hvala, stvarno si ljubazan”, zahvalno sam se
nasmešila kad mi je dodao moj.
„Ра, ipak sam te izbacio iz kreveta.” Kratko se osmehnuo.
Roki nas je pogledao, nabranog čela.
„Šali se”, brzo sam objasnila. „Bila sam na pogrešnom ležaju... došlo je
do zabune...”
„Upravo smo se upoznali u vozu”, dodao je Džek.
„Znači niste...” Roki je mahao prstom između mene i njega kao
metronom.
Odmah sam shvatila na šta cilja. „Bože, ni slučajno!”, glasno sam se
pobunila, verovatno malo preglasno, ali nisam želela da Roki stekne
pogrešan utisak. A ni Džek, kad smo već kod toga, pomislila sam, čim sam
se setila kako sam mu se držala za grudi na železničkoj stanici. „Nije mi
dečko! Ni za milion godina!”, uzviknula sam uz podrugljiv smeh.
Međutim, jedno je ne stvarati pogrešan utisak, a drugo nekoga
potpuno poniziti.
Na tren mi se učinilo da sam videla blesak povređenosti na Džekovom
licu, ali brzo je nestao. „Čisto ako ste imali bilo kakve sumnje”, podigao je
obrvu na Rokija.
„Oprostite, nisam tako mislila, samo mi je izletelo...”
„Ne brini”, rekao je ravnodušno, „ni ti nisi moj tip.”
Nasmejala sam se, ali sad sam i ja bila pomalo uvređena. Iako sam
znala da je glupo. Baš me briga jesam li njegov tip; on moj nije. U stvari,
nisam više ni bila sigurna kakav je moj tip. Mislim, mogu li „muškarci koji
varaju i slamaju srca” biti tip?
„Znači, sve je rešeno?”
„Da”, klimnula sam glavom, zadovoljna zbog promene teme. „Dobila
sam putnu ispravu i nešto gotovine od moje kreditne kompanije.”
„Hvala bogu na Ameriken ekspresu", nasmešio se.
,,U stvari, imam Vizu", osmehnula sam se, „ali da. I hvala bogu što si
me ti spasao na stanici, zaista sam ti zahvalna. Ne bih znala šta da radim
bez tebe.”
„0, nije to ništa”, rekao je neobavezno i slegao ramenima. „Dama u
nevolji i tako to.”
„Ра, svejedno hvala”, ponovila sam, zahvalna što nije pravio pitanje od
toga.
„Dakle, kakvi su ti sad planovi?”
„Mislim da ću samo prenoćiti u Delhiju i prvim letom se vratiti u
London”, odgovorila sam i otpila gutljaj vrelog čaja. „Verovatno
najrazumnija odluka, u ovim okolnostima.”
Već sam donela odluku. Bez telefona nisam nikako mogla da
pronađem Ejmi. Pomišljala sam da pošaljem imejlove nekim njenim
prijateljima i zatražim njen broj telefona (naravno da nisam mogla pitati
mamu i tatu), ali čak i tako nije bilo sigurno da bih je ikad našla. Čak nisam
bila sigurna ni da je u Radžastanu. Mogla je biti bilo gde.
Jer sad kad sam imala vremena da o svemu razumno prosudim,
shvatila sam da je bilo ludo što sam došla ovamo. U redu, našla sam
papirić u njenoj sobi i Šajnova porodica je odavde, ali niko mi nije jemčio
da je ovde. Bila sam tako uplašena i zabrinuta da nisam ispravno
razmišljala. Brzopleto sam izvukla zaključke i uskočila u voz.
 Osim toga, ko zna je li nastavila s tom pričom o venčanju? Ne bi bilo
prvi put da se predomisli. Tata joj je dao nadimak „Hoću-neću”, jer je
večito nešto htela a onda se povlačila.
U stvari, što sam više razmišljala o tome, sve mi je više padalo na
pamet da je to što se dogodilo neko znamenje. Nisam sujeverna, ali čak je i
moja razumna strana ovo videla kao znak da možda treba da odustanem
pre nego što se uvalim u još veću nevolju i odem kući. Nazad u London.
Nazad životu koji me je čekao...
Ali sada, kad sam to glasno izgovorila, osetila sam tračak razočaranja.
Znači, to je to. Pustolovina je završena. Nazad u svakodnevicu.
„Dakle, hoćeš li da te prevezemo do našeg hotela? Možda imaju koju
slobodnu sobu.”
„То bi bilo sjajno”, klimnula sam glavom kad je Roki otvorio vrata, i
svi smo ušli.
Kad smo se uključili u gust gradski saobraćaj, zagledala sam se kroz
prozor sa željom da sve upijem. Posle tihe uspavanosti Goe, ovaj grad mi
je bio i čudan i divan.
„А šta je s tobom?” okrenula sam se ka Džeku. Čim sam pitala, shvatila
sam da ne znam ništa o njemu. Nisam čak ni znala zašto je u Indiji. Bila
sam tako zaokupljena drugim stvarima da se nisam ni setila da pitam.
„Kakvi su tvoji planovi?”
Zaustio je da odgovori, a onda je odjednom nakrivio glavu. „Jesi li čula
to?”
„Šta?"
„Pisak. Zvučalo je kao poruka ili tako nešto.” Zavukao je ruku u džep
da izvadi svoj ajfon. „Ne, nije moj.”
„Ра, ne može biti ni moj”, slegla sam ramenima. „Roki?”
„Ne ja, šefe”, odgovorio je ozbiljno i odmahnuo glavom. „Mora da ti se
pričinjava”, zaključila sam. „Uf...” namrštio se. „Valjda.” Biiip.
Ovog puta smo svi čuli.
„Šta je to?”, namrštio se Roki.
„Došlo je od tebe”, optužio me je Džek i okrenuo se ka meni.
„Ali to je nemoguće.” Odmahivala sam glavom i počela da se tapšem
po vojničkim pantalonama. „Vidiš, nema ništa u njima... telefon mi je
ukraden...” Imale su pregršt džepova i uzaludno sam prelazila rukom gore-
dole po nogama. Osećala sam se kao radnik obezbeđenja na aerodromu.
Mislim, neću ga naći, zar ne?
 0, čekajte trenutak. Niže niz nogu, prsti su mi odjednom napipali
nešto tvrdo i pljosnato. Kad sam gurnula ruku u džep koji sam previdela,
uhvatila sam...
„Moj telefon!” viknula sam, izvukla ga i pružila Džeku. „Vidi!”
„Ора, pa to je sjajno.”
„Znam, zar ne?” rekla sam uzbuđeno. „Ne mogu da verujem.”
„Jesi li sigurna da nemaš ništa drugo unutra?” nastavio je. „Na primer,
pasoš? Ili novčanik, možda? Ili čak prtljag?”
Pošto sam shvatila da je zajedljiv, prostrelila sam ga pogledom.
„Proverila sam, znaš”, rekla sam kruto. „Na ovaj sam sigurno zaboravila.”
„Ра, to je razumljivo. Mislim, zaista je neobično proveravati džepove.”
„Kako je to biti savršen?” namrštila sam se i osetila kako mi prvobitan
osećaj zahvalnosti nestaje.
„Ра sad, kad već spominješ...”
„Šta vam piše u poruci?” prekinuo nas je Roki, ubacivši se kao
fudbalski sudija.
„0 da, naravno...” Proverila sam s velikim očekivanjem. Mogla je biti
od Ejmi. „0... samo jedna od onih ‘Dobro došli u Indiju’ poruka od T-
mobajla", promrmljala sam razočarano. „Ništa važno.”
„Ali čuo sam dva piska”, nastavio je. „Mora da imaš još jednu poruku.”
Pogledala sam još jednom. I naravno, ugledala sam i drugu.
„Od moje sestre!” rekla sam uzbuđeno.
„Od one koju si izgubila?” rugao se Džek, ali brzo sam čitala.

Nadam se da si se srećno vratila u London. Otišla sam u Radžstan da

se udam.
Reci mami i tati da ne brinu. Ejmi х

Odjednom su mi dve stvari pale na pamet. Nije ni dobila moje poruke

iz voza.
A nakon toga:
0 moj bože, ovde je i zaista će to uraditi.
„Ovde je, u Radžastanu”, izjavila sam kad sam podigla pogled s
telefona. „Pobegla je da se uda... Moram da je pronađem. Moram da je
sprečim.”
Glas mi je odjednom utihnuo kad smo skrenuli u sporednu uličicu i,
bum-tras, našli se usred neke povorke.
 „Svi u Radžastanu se venčavaju!”, uzviknuo je Roki, pritiskajući sirenu
i pokušavajući da proveze mali beli auto kroz gomilu koja nas je
okruživala. „Sezona venčanja je!”
„Sezona venčanja?" ponovila sam zapanjeno, kad nas je progutalo na
desetine učesnika u veselju, noseći baklje, kao i orkestar.
„Da!”, klimnuo je Roki veselo glavom. „Sad je najpovoljnije doba
godine za venčanje! Zapisano je na nebu. U zvezdama!” Snažno je rukom
udario po sireni i auto je odjeknuo. „Ljudi u Indiji su veoma sujeverni”,
nastavio je vičući da bismo ga mogli čuti od glasnog dobovanja bubnjeva
spolja. „Astrolozi provode mnoge, mnoge sate u proučavanju tabela da bi
odredili kad je najbolje vreme da se par venča, i sad je to doba!” Roki je
pustio volan i podigao ruke u vazduh. „Venčanja su svuda!”
Dok sam sedela na zadnjem sedištu auta, slušala sam ovo
istovremeno očarana i užasnuta, s nevericom. Mislim, šta dođavola? Bila
sam tu, ostavljena, iznurena i neudata, i to usred proklete sezone venčanja?
„Još bolje je kad je pun mesec”, uzbuđeno je nastavio Roki. „Tada će
biti najsrećniji dan! Tada će biti tako mnogo svadbenih veselja! Radžastan
će biti jedno veliko venčanje!”
Nije mi promakla ironija. Da li se to neko šali? Dakle? Mislim, ozbiljno,
ovo ne može da se izmisli. Pošto su mi moji lični planovi za venčanje i
dalje predstavljali bolnu uspomenu, ovo je bilo poslednje mesto gde sam
želei a da budem.
Ipak, nisam imala izbora, morala sam da pronađem Ejmi.
Makar samo zato da je ubijem što mi ovo radi, rekla sam sebi, kad sam
se okrenula da se zagledam kroz prozor u uzbuđena lica i raskošne
kostime. Bila je to eksplozija zaslepljujućeg svetla i boja u mraku, a
učesnici povorke počeli su razdragano da udaraju po automobilu dok smo
se lagano pomerali napred.
,,Au, kakva zabava”, zviznuo je Džek, spustio prozor tako da se glasna
muzika čula još deset puta jače i odjednom više nismo bili posmatrači, već
deo toga.
I odjednom mi je sva suzdržanost nestala pred strujanjem energije i
slavlja. Pojavljivale su se ruke, lica i uzbuđenje tako opipljivo da smo mogli
gotovo da ga dodirnemo.
„Pogledajte!”, viknuo je Roki. „Pogledajte mladoženju!” Pokazao je
napred u gomilu gde se pojavio beli konj, ukrašen raznobojnim perjem i
blistavim sedlom na kome je sedeo muškarac, sav u belom osim jar-
kocrvenog turbana. Držao je malog dečaka, koji je bio odeven potpuno
isto, kao preslikan.
 Džek je izvadio foto-aparat i počeo da slika. Sad se pojavila i kočija
koja se kretala u suprotnom pravcu i primorala nas da se povučemo. I to
na pravac kojim se kretao prekrasno ukrašen slon. Divila sam se kad sam
ugledala kako se veličanstveno izdiže iznad gomile. Osetila sam nalet
adrenalina. Nisam mogla da verujem da je ovo stvarno! Ludo je. Osećala
sam se kao u uvodnim scenama filma o Indijani Džounsu. Osećala sam se
kao...
Kao da sam živa, odjednom sam shvatila. Tako sam se osećala. Živom.

Konačno, kad smo se probili kroz povorku, parkirali smo se ispred

malog modernog hotela i ušli u vrlo osvetljeno predvorje. Srećom, imali su
praznu sobu i, spustivši stvari na pult, počela sam da popunjavam prijavni
obrazac.
„Dakle, reci mi, šta imaš protiv venčanja?” pitao je Džek, dok me je
znatiželjno odmeravao. „Mislio sam da sve žene žele crkvu, prsten,
raskošnu venčanicu.”
„Ne sve žene”, odgovorila sam, pomalo nadmeno. Da se zna, moje i
Semovo venčanje nikad ne bi bilo veliko venčanje u belom. Trebalo je da
bude malo i skromno i htela sam da obučem bledožutu kratku haljinu bez
rukava i držim buket krasuljaka koje bi tata ubrao iz bašte - i grlo mi se
steglo kad sam se setila. ,,U svakom slučaju”, rekla sam, nakon što sam
brzo odagnala tu misao, „nemam ništa protiv venčanja, osim venčanja
moje sestre.”
„Ali zašto?”
„Zato što će napraviti veliku grešku”, odgovorila sam ravnodušno.
„Kako znaš?”
Bože, kako je uporan. „Jednostavno, znam.”
„Ali kako?”
Prestala sam s popunjavanjem obrasca, podigla glavu i pogledi su
nam se sreli. Kako da objasnim odnos između dve sestre? Život ispunjen
podeljenim osećanjima i iskustvima? Istoriju? Ljubav? Slamanje srca, za
šta sam se nadala da nikad neće doživeti? Postojalo je stotinu različitih
razloga, ali iznela sam najjednostavniji. „Šta kažeš na to da sam videla tog
tipa za koga želi da se uda s drugom ženom?”, odgovorila sam. „Је li to
dovoljno dobar razlog?”
Roki, koji je unosio prtljag ostavljen na zadnjem sedištu auta, oštro je
udahnuo. „То nije dobro, to je užasno!”, zagrmeo je. „То je loš čovek!”
„Radžastan je veliko mesto”, obazrivo je izjavio Džek. „Nećeš je nikad
naći.”
 „Ра, moraću”, rekla sam, s novom navalom odlučnosti. „А imam
vremena do kraja nedelje”, dodala sam, setivši se šta mi je rekao službenik
kad mi je izdavao putnu ispravu.
„Znači, ne vraćaš se u London?”
„Ne bez sestre”, odmahnula sam glavom. Odlučila sam. Sad nisam
nikako mogla kući. Ne kad sam stigla dovde. Uzela sam ključ od
recepcionera i okrenula se ka Džeku. „Ра, drago mi je što smo se upoznali.
Hvala za sve.” Pružila sam ruku.
„Bilo je zabavno”, klimnuo je glavom.
„Može i tako da se kaže”, složila sam se i okrenula se Rokiju. „Hvala i
vama.”
„Bilo mi je zadovoljstvo”, odgovorio je Roki i zadržao mi ruku malo
duže.
Na trenutak je zavladala nelagodna tišina i niko nije znao šta da kaže.
„Ра, laku noć”, rekla sam konačno i, nakon što sam ih ostavila da stoje u
predvorju, okrenula se ka liftu.
Dok sam čekala da stigne, čula sam ih kako tiho razgovaraju, a zatim...
„Hej, Rubi.”
Čula sam Džekov glas i okrenula se.
„Ја idem do Udajpura.” Zastao je i čula sam Rokija kako glasno
pročišćava grlo. Razmenili su poglede i kunem se da sam primetila kad ga
je Roki gurnuo laktom u rebra. „Ako ti treba prevoz”, dodao je promuklo.
Njegova ponuda me je iznenadila. Nisam bila sigurna šta da kažem.
Znah smo se četrdeset osam sati i nismo se baš pronašli. Umalo da se
poubijamo u vozu - ispravka: Umalo ga nisam ubila.
A ipak, morala sam pokušati da pronađem Ejmi, a nisam imala pojma
gde da počnem da tražim. Udajpur je zvučao kao sasvim dobro mesto.
Osim toga, iako nisam želela da priznam, malo sam se plašila da putujem
sama. Koliko god sam volela da mislim da sam jaka, samostalna žena koja
ume da se brine o sebi, dosad mi ovo samostalno putovanje nije baš išlo
sjajno, zar ne?
„Ра, ako si siguran da ti ne smeta...”
„Bolje da ne putujete sami”, prekinuo me je Roki ozbiljno. „Nije
bezbedno za ženu, ovako je bolje...”
Pogledala sam Džeka. I njemu je bilo nelagodno koliko i meni. Ovo je
očito bila Rokijeva zamisao.
„Bilo bi sjajno, hvala”, prihvatila sam odlučno.
„Znači, onda smo se dogovorili”, rekao je Džek poslovno. „Vidimo se
sutra ujutru, tačno u šest. Krenućemo ranije.”
 „Dobro... u redu... šest ujutru”, žurno sam klimnula glavom i pokušala
da shvatim ovaj novi preokret, kad je stigao lift i vrata su se otvorila. Ušla
sam i okrenula se. „Usput, nisam stigla da saznam zašto si ti u Indiji.”
Ispod otrcanog šešira, Džekove kestenjaste oči srele su se s mojima i
na trenutak je zastao, kao da razmišlja o tome šta da odgovori. „Ovde sam
da održim obećanje”, konačno je izgovorio.
Pogledala sam ga zainteresovano. Obećanje. Kakvo obećanje? Zašto je
tako tajanstven?
Zaustila sam da nešto kažem, ali pre nego što sam stigla bilo šta da
pitam, vrata lifta su se zatvorila između nas. Mada, to je verovatno bilo
dobro. Već sam imala dosta briga i bez razmišljanja o tome šta je Džek
naumio. Osim toga, baš me briga. Ne tiče me se. On je samo Amerikanac s
kojim delim auto. Kad stignemo u Udajpur, više ga nikad neću videti.
I pošto sam pritisnula dugme za moj sprat, zakloparala sam gore u
sićušnom liftu.
 Šesnaesto poglaulje

Ujutru me je, čini mi se u sam cik zore, probudio alarm telefona. Još je bio
mrak i kratko sam ležala u nepoznatom krevetu, u nepoznatoj sobi, i
slušala čudne zvuke sa ulice ispod prozora i pitala se gde sam ja to.
Odjednom sam se setila: u Delhiju. Pokušavam da pronađem sestru.
Spremala sam se da krenem na putovanje kroz Radžastan do Udajpura,
mesta za koje nikad pre nisam čula, ništa o njemu nisam znala i nisam
imala pojma gde je, s dvojicom muškaraca koje sam jedva poznavala.
Ali u svakom slučaju, razlikovalo se od moje uobičajene rutine sa
šoljom kafe i papučama.
Brzo sam se obukla, zatim požurila u predvorje da iskoristim
kompjuter i proverim imejlove. Pregledala sam primljenu poštu. Dobila
sam nekoliko imejlova od Harijet, koja mi je opisivala još jedan propali
izlazak, a Rejčel mi je poslala link sa veselim člankom o tome kako svaka
žena u tridesetim nešto „zamrzava”, ili čelo ili jaja. Dodala je i primedbu:
„Jedino ledeno što ja želim jeste margarita. Kad ćeš biti slobodna da se
žestoko napijemo?”
Ali ništa od Ejmi.
Razočarala sam se. Nisam se mnogo ni nadala, ali ipak... Zastala sam
na trenutak, probudila mi se zebnja, a onda sam se sabrala. Trenutno
nisam imala vremena za brigu, morala sam da pošaljem imejl mami i tati.
Odlagala sam da im se javim jer sam se nadala čudu, a, osim toga, nisam
želela da ih uznemiravam dok putuju po Francuskoj, ali sad će se već
vratiti. Nisam mogla dalje da odugovlačim. Počela sam da kucam:

Budući da se tako sjajno provodimo, odlučile smo da produžimo

putovanje za još nekoliko dana, voli vas Ejmi.

Prekrstila sam prste i pritisnula Pošalji. Mrzela sam da ih lažem, ali

nisam im mogla reći ni istinu, zar ne? Mamu uhvati panika ako ne može da
pronađe karticu za biblioteku, a kad bih joj rekla da je Ejmi pobegla u
Radžastan s instruktorom joge, verovatno bi dobila srčani napad.
Takođe sam pozvala i gospođu Flanegan. U Londonu je prošla ponoć,
ali znala sam da voli da ostane budna dokasno. Odmah se javila i posle
nekoliko zbrkanih trenutaka u kojima sam pokušala da joj objasnim da je
ne zovem iz stana pored njenog i da ne mogu da skoknem do nje jer sam u
Radžastanu („Dućanu? Šta radiš u dućanu u ovo doba noći? Ako si gladna,
napraviću ti sendvič, imam divnog sira i krastavčiće”), konačno sam
uspela da objasnim i zamolim je da mi još malo pričuva Hitklifa.
„Ра naravno, dušo, trebalo je samo da mi kažeš”, grdila me je. „Hitklif i
Snupi divno se slažu...” Glas joj je prigušio lavež i mjaukanje od kojeg se
ledila krv u žilama. „0, vole da se igraju”, zakikotala se, a smeh joj se
pretvorio u isprekidan kašalj, koji je samo pojačao haos.
Jadni Hitklif, zadrhtala sam. Nadoknadiću ti, obećavam.
Prekinula sam vezu, uz osećaj da sam veoma loša majka, a zatim sam
pozvala i Ejmi i broj koji sam našla u njenoj sobi. Ni na jedan se nije javila.
Više sam se pomirila sa sudbinom nego što sam se razočarala. Kao što sam
rekla, nikad se ne javlja na telefon u normalnim okolnostima, pa ovo teško
da je bilo iznenađenje.
Ostavila sam joj poruku preko govorne pošte, saopštila joj da sam u
Radžastanu i zamolila da me pozove. Nisam mogla ništa drugo, osim da
nastavim da pokušavam, rekla sam sebi, prekinula vezu i sačekala da dođu
Džek i Roki. To se i desilo - Džek je delovao razbarušeno i imao je teške
kese ispod očiju dok je hodao hodnikom i zevao, a Roki je, besprekorno
obučen i prav kao strela, stajao kraj malog belog auta, koji je napolju u
mraku izgledao kao duh.
„Dobro jutro”, promumlao je Džek kad se zavukao na zadnje sedište.
„Dobro jutro”, klimnula sam glavom i sela pored njega. Bilo je mnogo
tešnje pozadi nego što sam zapamtila, i kad su nam se butine dodirnule,
nespretno smo se odmakli jedno od drugog.
„Jao, izvini”, zbunila sam se i pokušala da se povučem u ćošak.
Odjednom mi se zadnje sedište učinilo veoma udobnim.
,,U stvari, mislim da ću šesti napred”, izjavio je Džek i posegao za
kvakom.
„Bojim se da to nije moguće”, čvrsto je odbio Roki sa vozačkog mesta.
„Putnici moraju da sede pozadi.”
Džek se nije osvrtao već je gurnuo vrata, ali nisu se otvorila.
„То je radi vaše bezbednosti, šefe”, nastavio je ozbiljno.
„Čekajte, jesu li ova vrata zaključana?”, prodrmao je kvaku Džek.
„Bolje je da oboje sedite pozadi. Tako je mnogo udobnije i bićete
zadovoljniji. A ako ste vi srećni, i ja sam srećan.”
Džek je promrmljao nešto nerazgovetno sebi u bradu, zatim se zavalio
na sedište. „Kako god kažete”, predao se i navukao šešir preko očiju.
„Samo me probudite kad bude vreme ručku.”
 „Da, šefe”, složio se Roki uz blistav osmeh i namignuo kad mi je
uhvatio pogled u retrovizoru.
Čekajte malo, jesam li nešto propustila? 0 čemu se tu radi?
Sumnjičavo sam ga pogledala, ali on je već okrenuo ključ i ubacivao u
brzinu.
Dakle, to je to. Krećemo. Kad smo izašli u mračnu ulicu, odjednom me
je uhvatio strah. Nikad u životu nisam uradila ovako nešto. Nadam se da
ću biti dobro. Prisetlla sam se detinjstva i roditelja koji su mi govorili da
nikad ne ulazim u automobile nepoznatih i osetila sam talas panike. 0
jebiga, ne može biti čudnije od ovoga. Niko ne zna gde sam, niti s kim
sam... Čekajte malo.../a ne znam gde sam, niti s kim sam.
Šta ako mi se nešto desi? Znala sam da moram pronaći Ejmi, ali ipak...
Uvek sam volela da igram na sigurno, a ovo je sve samo ne sigurno. U
stvari, ovo je verovatno nešto najopasnije što sam uradila u čitavom svom
životu.
Takođe je, shvatila sam, uz treperenje u stomaku, i nešto
najuzbudljivije.

Mora da sam zaspala, jer je sledeće čega sam postala svesna bilo
dnevno svetio. Sunčevi zraci probijali su se kroz prozor i morala sam da
zaklonim oči dok sam spuštala staklo, puštajući unutra snažan mlaz
zagađenja i vrućine, dok sam gledala u haotične, saobraćajem zakrčene
puteve.
„Uf, gde smo mi?”, pitala sam, dok sam se protezala i skidala duks.
Pogledala sam u Džeka. I dalje je čvrsto spavao. Barem sam ja mislila da
jeste. Nisam mu mogla videti lice, bilo mu je sakriveno ispod šešira, ali
ćula sam tiho hrkanje.
„Agra”, objavio je Roki, gotovo uzvišeno.
„Agra?”, ponovila sam zbunjeno. „Ali mislila sam da idemo u Udajpur.”
„Udajpur nam je konačno odredište, da”, klimnuo je glavom Roki, „ali
veoma je daleko, a sad je vreme za jelo.”
„Ко je spomenuo jelo?” Džek se odjednom uspravio kao pajac iz
kutije, skinuo šešir i spustio ga na krilo. Okrenuo se ka meni i dobro me
odmerio.
„Šta?” pitala sam kao odgovor na njegov izraz.
„Uf... ništa.”
Uopšte nije umeo da laže.
„Šta je bilo?” ponovila sam. „Imam li nešto na licu?”
„Ne, nije to... samo, izgledaš malo drugačije.”
 Nagnula sam se preko njega i iskosila prema retrovizoru da se
ogledam. I doživela sam najveći šok u životu. Bio je mrak jutros kad sam
ustala i, pošto nisam imala stvari, morala sam da se umijem sapunom i
operem zube četkicom koju sam našla u hotelskom poklon-paketu - i to je
bilo to.
Ali sad, kad sam se videla na dnevnom svetlu, shvatila sam tri stvari:
Nikad ne potcenjuj moć kozmetičke torbice. Nema toga što sad ne bih
uradila za maškaru za produžavanje trepavica.
Ubila bih za jagodice Andželine Džoli. Za bilo čije, što se toga tiče.
„Uf... samo sam se malo drugačije očešljala”, odgovorila sam i brzo
pokupila kosu u punđu na temenu. „Zato izgledam... drugačije.” Po ko zna
koji put u životu zažalila sam što nisam prirodna lepotica koja izgleda
čarobno i bez trunke šminke i sa kosom ostavljenom da se sama osuši. A
ne neko kome je potreban čitav sat u kupatilu sa ogromnim fenom za
kosu, kao i da isprazni i upotrebi čitav sprat odeljenja kozmetike u robnoj
kući.
„На”, Džek je slegao ramenima i namrštio se dok me je gledao,
„stvarno.”
Nesigurno sam se osmehnula. Ovo je bio jedan od onih trenutaka kad
nisam bila sigurna da li da budem zadovoljna ili uvređena što se slaže sa
mnom.
,,U svakom slučaju, vreme je za ručak”, brzo sam izjavila, da
promenim temu, i razmetljivo pogledala na sat.
Srećom, nije bio ukraden, ali uostalom, to je bio samo jeftin mali
tajmeks, koji sam imala već godinama. Nisam imala skupocen nakit. Pa,
ukoliko se ne računa dijamantski verenički prsten koji sam još čuvala u
fioci s čarapama. Probala sam da ga vratim, ali Sem ga nije želeo. Rekao je
da ga je kupio meni i da treba da ga zadržim. Napola sam pomišljala da ga
prodam, čak sam ga odnela u obližnju zlataru da ga procene, ali nešto me
je zaustavilo. Možda sentimentalnost ili činjenica da polovan ne bi vredeo
mnogo, u svakom slučaju.
Ili možda zato što ponekad radim nešto što nikad nisam ispričala čak
ni najbližim prijateljima. Ponekad ga potajno izvadim i ponovo stavim, i
tih nekoliko trenutaka, koliko mi dijamant svetluca na prstu, pretvaram se
da je sve opet savršeno.
Znam. Stvarno sam jadna, zar ne?
„Sjajno, umirem od gladi.” Pošto se probudio, Džek je pokušao da
protegne duge noge u malom prostoru zadnjeg sedišta, izvijajući leđa i
glasno zavijajući dok je prstima prolazio kroz spljoštenu kosu. Posmatrala
sam ga dok se žestoko češao, gotovo kao da pokušava da izgrebe led sa
vetrobrana.
 Bože, što ume da bude odbojan. Zašto ne može da se probudi kao
normalna osoba? Iskrivila sam lice kad me je poprskala voda iz boce koju
je otvorio i iz nje počeo žedno da ispija.
„Znam jedno odlično mesto”, klimnuo je glavom Roki i dao žmigavac
levo na semaforu. Prilično uzaludan potez, jer niko drugi na putu nije
obraćao pažnju i gotovo je došlo do lančanog sudara kad su nam se
automobili, tuk-tukovi, motori i pešaci približili.
„Kakvu hranu služe?” pitala sam, pomalo usplahireno.
„Italijansku”, odgovorio je Džek, nakon što je spustio bocu.
„Ооо, stvarno?” osetila sam tračak sreće pri pomisli na lep tanjir
testenine. Još od voza sam pojela samo kesicu čipsa i nekoliko banana.
„Ne, naravno da ne” nasmejao se i zavrteo glavom. ,,U Indiji smo, ne u
Italiji!”
,,Oh.” Snuždila sam se. Osetila sam se kao potpuna budala i brzo
pokušala da sakrijem razočaranje. „Tako je, da, grrr..."
Namrštio se. „Hej, samo sam se šalio”, rekao je, a glas mu je smekšao.
„Nisi zaista razočarana, je li tako?”
„Ја? Bože, ne!” Slagala sam i žestoko odmahnula glavom. „Obožavam
indijsku hranu!”
„Ali indijska hrana ne voli tebe, je li tako? Naravno, sad se sećam onog
tvog malog govora.”
Obrazi su mi pocrveneli čim sam se setila svog ispada. Još me je bilo
sramota zbog toga. „Nema veze, nisam mnogo gladna.” Stomak me je odao
kad je glasno zakrčao. „Mislim da mi je stomak malo uznemiren.”
„Tvoj stomak, ne ti?” Namrštio se.
„Ne, nimalo!” pobunila sam se i odmahnula glavom. „Dobro sam,
stvarno.” Smekšao me je. Zaista ume da bude vrlo drag kad želi.
„Dobro”, klimnuo je glavom, zadovoljno. „Zato što znam da nismo baš
najbolje počeli.”
„0, ne bih rekla”, slagala sam u pokušaju da budem dobra i ljubazna.
Za razliku od Džeka, koji je napravio grimasu i nasmejao se. „Ја bih.
Činilo mi se da si htela da me ubiješ u onom vozu.”
Pa, u tom slučaju... ,,U redu, u pravu si. Jesam”, priznala sam stidljivo.
„Nema veze, ni ti se meni nisi mnogo dopala”, nastavio je veselo.
Odjednom sam osetila neočekivanu zlovolju. „Nisam?”
„Kako si samo bila napeta.”
„Napeta?", ponovila sam.
 „Da, sasvim”, iskezio se. „Pomislio sam: ‘Blagi bože, ova devojka kao
da ima motku u dupetu’.”
Zurila sam u njega s nevericom i svaka pomisao na to da budem dobra
i ljubazna nestala je. „Misliš da imam motku u dupetu?” pitala sam
ogorčeno. Kako sam uopšte mogla da pomislim da je drag? Nije drag! Prvi
utisak mi je bio tačan - nepristojan je, nadmen i tvrdoglav.
„Mislio sam”, potvrdio je i kao da nije primetio gnev u mom glasu, „ali
ne više.”
„0, stvarno? Pa, lepo je čuti.”
„Sad kad sam te upoznao malo bolje, sviđaš mi se.”
Razgovor, koji se samo trenutak ranije kretao auto-putem Seronja ka
Velikoj svađi, odjednom je doživeo oštar zaokret. Zurila sam u njega,
zapanjena. „Stvarno?” Ta izjava me je razoružala i probušila moj bes kao
da sam balon.
„Da”, odgovorio je i zamišljeno me gledao. „Mnogo mi se sviđaš, Rubi.”
Nastupila je mučna tišina. Želela sam da ostanem ljuta na njega,
stvarno, ali kao da mi je sav bes negde nestao i umesto toga ja... ja...
Vrpoljeći se, skrenula sam brzo pogled i pokušala da saberem misli.
Da li se to samo meni čini ili je u ovim kolima postalo veoma tiho?
„Da”, klimnuo je glavom, ,,i pošto ćemo već toliko vremena provesti
zajedno, zaista bih želeo da budemo prijatelji.”
Naglo sam se trgla. „Prijatelji?” ponovila sam iznenađeno.
„Znam da smo potpuno različiti, ali zaista želim da se slažemo.”
„Dobro, da, naravno”, žustro sam klimnula glavom, a buka od
saobraćaja ponovo mi je odzvanjala u ušima.
„Dobro”, klimnuo je glavom, naizgled zadovoljan.
„Sjajno”, oduševila sam se i blistavo mu se osmehnula.
Bože, šta li sam mislila? Gotovo sam pomislila... U svakom slučaju,
kako god. Nisam razočarana. Ne tražim ljubav, tražim Ejmi, zar ne? Mislim,
fiju, na trenutak sam se čak i zabrinula šta će reći.
Skrenuli smo na dugačak prilaz i auto se uz drhtaj zaustavio u lepo
uređenom parku.
„Evo klope”, likovao je Roki, oduševljeno.
„Odlično”, pozdravio je Džek.
„Sjajno.” Nastavila sam da se smeškam. Ne, nisam uopšte razočarana.
I kad mi je Roki otvorio vrata, iskobeljala sam se i požurila u restoran.
 Posle blagog i jednostavnog ručka za mene, običnog pirinča i običnog
nana9, i ukusnog, egzotičnog obroka tandori10 ovoga i začinjenog onoga za
Džeka, potrpali smo se nazad u auto da nastavimo putovanje. Ali Roki je
smislio nešto drugo.
„Ne možete otići iz Agre a da ne vidite Tadž Mahal”, bio je uporan.
„Tadž Mahal?” pitala sam i radoznalost mi se probudila.
„Bojim se da nemamo vremena za razgledanje znamenitosti”, odvratio
je Džek, pošto je pogledao na sat. ,,U stvari, jesi li siguran da je ovo put za
Udajpur?” Iskopao je zgužvanu kartu i zagledao se u nju, mršteći se.
„Sudeći po ovoj karti, potpuno smo skrenuli s puta.”
„Ima mnogo puteva”, odgovorio je Roki i odmahnuo rukom.
„Ра, moramo da krenemo”, izjavio je odlučno.
„Istina”, klimnula sam glavom, razmišljajući o mojoj potrazi za Ejmi.
„Ali, šefe, to je jedno od svetskih čuda.”
„Uvek postoji drugi put” umirio ga je Džek i spustio se nazad na
sedište u iščekivanju duge vožnje. Izgledao je ozlojeđeno.
Ali Roki je bio uporan. „То je najveći simbol večne ljubavi.”
„Ne za princezu Dajanu”, ubacila sam se. „Zar se ne sećate one njene
čuvene fotografije gde je sedela sama na onoj klupi dok je još bila udata za
Čarlsa?”
Džek me je iskosa pogledao preko zadnjeg sedišta.
„Dakle, ne sećate se?” bila sam uporna. „Bilo je tako dirljivo, izgledala
je tako tužno.”
„Ne, ne, ne, to je najromantičnije mesto na svetu!” uzviknuo je Roki,
divlje mlatarajući glavom.
„Ма kakva romantika”, zakolutala sam očima.
Džek je podigao obrve. „Ne voliš romantiku?”
Uhvatio me je nespremnu. „Samo sam realna, to je sve”, odgovorila
sam i nelagodno se promeškoljila pod njegovim pogledom.
„А romantika nije realna?”
Kao parče lastiša, misli su mi odletele nazad Semu i trenutku kad me
je zaprosio. Tada sam mislila da je to tako romantično; mislila sam da je to
ono pravo. Ali sada... „Ne”, odmahnula sam glavom. „Sve je to predstava
koja ništa ne znači”, odgovorila sam prkosno. „Romantika nije prava
ljubav, to su samo postupci.”

9Vrsta hleba. (Prim. prev.)

10Glinena ili metalna otvorena rerna (pećnica) za pripremanje indijske hrane.
(Prim. prev.)
 Ćutao je dok me je zamišljeno gledao i na trenutak sam mislila da će
nešto reći.
Odjednom nam je Roki privukao pažnju kad je zaustavio automobil
pored puta.
„Pet minuta hoda”, izjavio je i naglo isključio motor. „А?” izustili smo
istovremeno i pogledali u Rokija, koji je već skočio sa vozačevog sedišta.
„Šta se dešava?” pitao je Džek.
„Ne mogu da idem dalje, moraćete sami da se snađete”, odgovorio je
čvrsto, otvorio nam vrata i poterao nas iz automobila.
Zbunjeni, razmenili smo poglede i na trenutak sam pomislila da će se
Džek pobuniti, ali izgleda da je razmislio i poslušno izašao iz automobila.
Uradila sam isto i zajedno smo, pod Rokijevim budnim okom, krenuli
malom stazom koja se pružala ispred nas, pored turista natovarenih foto­
aparatima, krda koza, razigrane indijske dece, nekoliko pasa lutalica.
Nismo imali pojma kuda idemo i nekoliko trenutaka smo samo hodali dok
neočekivano nismo stigli do reke. Oboje smo se ukopali u mestu.
Gotovo je ličilo na priviđenje. Preko vode, veličanstveno se izdižući sa
njenih obala i svetlucajući na popodnevnoj izmaglici, stajao je Tadž Mahal.
Doslovno mi je oduzeo dah. „Ора!”, izustila sam, zadivljena.
Džek je pored mene tiho zazviždao. „Dakle, ovo je”, rekao je, gledajući
me krajičkom oka, „kako bi ti to rekla, bio stvarno velik postupak.”
 Dok smo lagano silazili stepenicama i započeli obilazak mermernih
staza, imala sam osećaj čuda kakav nisam osetila još od detinjstva. Ni za
milion godina nisam mogla pomisliti da bih tako mogla biti dirnuta nekom
građevinom, ali bilo je nečeg čarobnog u Tadž Mahalu. Nešto što ne osetiš
dok posmatraš fotografiju ili ga gledaš na televiziji. Nešto što prevazilazi
sva tvoja očekivanja; zbog čega je on nešto više od prelepe građevine.
„Prema legendi, Mumtazina smrt slomila je srce caru i kosa mu je
praktično preko noći posedela...”
„Ора, stvarno ju je voleo”, izgovorila sam čežnjivo, očarana pričom.
„I dalje ne veruješ u romantiku?” izazivao me je Džek.
Prenula sam se i videla kako me podrugljivo gleda.
„Ра, naravno, napraviću izuzetak s Tadž Mahalom”, odgovorila sam
ukočeno.
„I to je to?” pitao je i podigao obrvu. „Ра, više nije tako, zar ne?”
„Šta nije?”
„Ljubav”, odgovorila sam jednostavno. Namrštio se. „Zašto to kažeš?”
„Zato što takve ljubavne priče postoje samo na stranicama istorijskih
knjiga. Predstavljaju mitove i legende.” Preko njegovog ramena videla sam
klupu na kojoj je sedela princeza Dajana, okružena ljudima koji su je
slikali. „Mislim, pogledaj šta se dešava sa ovim savremenim bajkama”,
rekla sam i pokazala rukom na nju.
Pogledao je i čelo mu se odjednom razvedrilo. „Ti i dalje pričaš o toj
klupi?"
„Znaš na šta mislim”, rekla sam oholo.
„Šta je s vama Britancima i princezom Dajanom?”
„Sad, ako želite da pođete za mnom, pažljivije ćemo pogledati ono što
se smatra najlepšom građevinom na svetu” nastavio je vodič.
Uputila sam Džeku prekoran pogled. „Pssst”, prosiktala sam i, ne
obazirući se na njega, okrenula se prema vodiču.
„... spomenik ljubavi toliko snažnoj da je trajala stotinu godina...”
Dok je vodič govorio, osmotrila sam lica ljudi oko sebe - par iz Japana,
dva stara bradata muškarca iz Avganistana, grupica italijanskih mladića,
kanadska porodica. Nisu bili tu zbog prelepe zgrade, niti zato što je bila
stotine godina stara, već zbog onoga što ona predstavlja - moć ljubavi.
Ljubavi toliko velike da je mogla sve ovo da stvori. Privuče sve ove ljude, iz
svih krajeva sveta. Odoli zubu vremena.
To daje ovom mestu čaroliju, odjednom sam shvatila. Ljubav.
Samo, u današnjem svetu ne može da se nade takva ljubav, pomislila
sam tužno. Ne postoji. Nema ljubavi koja traje vekovima; danas si srećan
ako traje šest meseci. I ne govorim samo o Semu i meni. Niko više ne ostaje
zajedno. Slavne ličnosti menjaju partnere brže nego ja posteljinu. Samo
treba da prelistam primerak časopisa Helou! i pročitam kako se tek
venčani par razišao odmah posle medenog meseca. To je tako depresivno.
Poželiš da odustaneš i pre nego što počneš.
Ne pomišljani ponovo da počnem, brzo sam se podsetila. Sve sam to
već prošla. Čak sam i venčanicu kupila. Koju, da dodam so na ranu, i dalje
otplaćujem. Iskreno, savremena ljubav je sranje. Srećna sam što sam
sama. Savršeno, stopostotno srećna, hvala lepo.
„Trebalo je dvadeset tri godine i nekoliko hiljada majstora iz celog
sveta da se sagradi Tadž Mahal. Postoji strašna legenda da su posle toga
tim majstorima odsečene ruke da više nikad ne bi sagradili nešto tako
lepo. Srećom, nema istorijskih dokaza za takvu priču...”
Osetila sam tapkanje po ramenu i okrenula se ugledavši Džeka kako
mi maše samo patrljkom, a rukav majice mu je mlatarao tamo gde je
trebalo da bude šaka.
,,Ha-ha, baš je smešno”, prošaputala sam i iskreveljila se.
„0, hajde”, nasmešio se i spustio šaku koju je bio sakrio u majicu. „Nije
bilo loše.”
„Ne, bilo je užasno”, prosiktala sam i zakolutala očima. „Hoćeš li
prestati da se glupiraš, hoću da slušam, ovo je stvarno zanimljivo.”
„Ako pažljivije pogledate raskošne bašte, videćete da su oblikovane u
kvadrat koji je vodom razdeljen na četvrtine, od kojih svaka pruža
predivan odraz...”
Čuo se žamor odobravanja okupljene grupe.
„Klasičan mogulski dizajn”, klimnuo je Džek glavom.
Zapanjeno sam ga pogledala. „Kako to znaš?”
„Znam ponešto o građevinama”, skromno je slegao ramenima.
„Šta još znaš?” pitala sam radoznalo.
Zastao je da se počeše po bradi. „Ра, vidiš zasvođeni luk i minarete sa
obe strane”, počeo je i pokazao na njih.
„Aha”, klimnula sam glavom i potpuno se usredsredila.
„То se ponavlja na sve četiri strane zgrade”, objasnio je, ,,i svaki je
potpuno isti, tako da gde god stojiš vidiš isto, što sve doprinosi osećaju
bezvremenosti.”
Dok sam ga slušala, zapanjila sam se koliko je znao. Način na koji je
pričao, kako je pomerao ruke, koliko je bio ozbiljan i revnostan, nisam
mogla da verujem da je to isti Džek koji je uvek delovao tako neozbiljan i
prezriv prema svemu.
 „I ne samo da je savršeno simetričan već je sagrađen na platformi,
tako da mu je jedino nebo pozadina, što je, s arhitektonske tačke gledišta,
potpuno genijalno...” Odjednom je zaćutao i pocrveneo. „Izvini, dosađujem
ti?"
„Ne, nipošto.”
„Umem pomalo da se zaneseni, trebalo je da mi kažeš da zavežem.”
„Ne, ozbiljno, predivno je”, uverila sam ga, „mada, čini mi se da si
rekao kako znaš samo nešto malo?”
Snuždeno se osmehnuo. „Dobro, uhvaćen sam. Ja sam arhitekta.”
„Nepoštena prednost!” uzviknula sam.
Prasnuo je u smeh. „Ра, ono s rukom nije uspelo, morao sam nekako
da ti privučem pažnju.” Moju pažnju?
„Ра, svakako si uspeo”, nasmejala sam se, ali pravo niotkuda, u
stomaku mi je nešto zatreperilo.
„Jesam?” pitao je i pogledao me pravo u oči.
Odjednom sam shvatila da je prestao da se smeje. „Apsolutno”,
odgovorila sam veselo, trudeći se da delujem smireno. „Baš si pun
iznenađenja!”
Bože, šta mi je? Zašto sam odjednom tako usplahirena?
„Voliš li iznenađenja?”
Da li mi se to samo učinilo ili se za dlaku približio? „Hm... da... volim...”
živo sam klimnula glavom, „ali samo ona dobra, naravno.”
„А jesam li ja dobro iznenađenje?”
Dah mi se ubrzao. Da li on to mene zavodi?
„0, vidi, pobeći će nam grupa”, rekla sam žustro i pokazala prema
gomili koja se odmakla od nas.
„Ра šta kažeš, da potrčimo za njima?” Smešeći se, podigao je obrvu.
Oklevala sam, sva zbunjena, ne znajući kako da odgovorim. „Zapravo,
uf... moram u WC”, izbrbljala sam.
Ovo ti je bilo dobro, Rubi. Kao i uvek, mogla sam potpuno da se
oslonim na to da ću upropastiti trenutak.
„0, dobro”, klimnuo je glavom i oteo mu se blag osmeh, „Sva ona voda
koju si popila, a?” Pokazao je na bocu vode koju sam dobila sa ulaznicom.
U isto vreme smo primetili daje nisam ni otvorila.
„Ра, vidimo se za trenutak”, brzo sam se okrenula i pošla ka toaletima.
„Hej, zaboravila si nešto.”
Okrenula sam se i videla ga kako izvlači nekoliko listova toalet-papira
iz ranca i maše njim.
 Ukopala sam se u mestu. U poslednjih nekoliko dana doživela sam
toliko šokova i iznenađenja, toliko novih iskustava i osećanja, da više
nisam bila na strmoj krivulji učenja, već na pravom rolerkosteru. Ipak,
najčudnija i, sasvim iskreno, neverovatna stvar u životu jeste da u roku od
četrdeset osam časova s nekim ko ti je bio potpuni stranac počneš da deliš
toalet-papir.
To daje potpuno novo značenje bliskosti.
„Hvala”, zahvalila sam, pritrčala i uzela.
„Nema na čemu”, klimnuo je glavom. „0, i, Rubi?”
„Da?"
„Potrudi se da na piškiš po stopalima”, dodao je, a u očima mu je
blesnuo podsmeh.
0 bože! Jedno je bliskost, a drugo je moj brbljivi jezik. Zgrčila sam se i
postidela, a zatim pobegla da potražim utočište u toaletu.

Morao sam da uradim nešto da ti privučem pažnju.

Dok sam prala ruke, pet minuta kasnije, zurila sam u svoj odraz u
ogledalu i vrtela tu rečenicu po glavi. Šta to tačno znači? Tako je
neodređeno i dvosmisleno. Dobro, znam šta to doslovno znači. Ali zašto je
pokušavao da mi privuče pažnju? I o kakvoj pažnji pričamo? Čisto
platonskoj pažnji? Ili je možda mislio na neku drugu vrstu pažnje?
Pa, očito je bilo ono prvo, užurbano sam pomislila, jer već smo
razgovarali u kolima o tome kako ćemo biti prijatelji. Samo... mučila me je
sumnja. U tom slučaju, šta se to onda tamo dešavalo? Jesam li zamišljala?
Je li već prošlo toliko vremena da više ne umem ni da čitam znake? U
stvari, da li je uopšte bilo znakova?
I, što je još važnije, zašto za ime sveta uopšte gubim vreme i
razmišljam o tome? Ispustila sam nezadovoljno uzdah i isključila slavinu.
Žena koja je naplaćivala toalet pogledala me je iskosa, a ja sam se stidljivo
nasmešila i predala joj nekoliko rupija za papirni ubrus. Iskreno, šta me je
za ime sveta spopalo? Kunem se, za sve je kriv Tadž Mahal. Koliko god se
trudiš da se odupreš čitavoj toj priči o ljubavi, ipak ne možeš da se izvučeš.
Sam boravak ovde te pokreće na svakakve lude romantične stvari.
Kao što, na primer, Džek možda gaji neka osećanja prema meni, a
možda i ja potajno želim da on...
Obuzdala sam se. Vidite! Potpuno ludilo. Zaboravimo na međusobnu
privlačnost, jedino što Džek i ja delimo jeste toalet-papir.
Osušila sam ruke i pokušala malo da se osvežim. Srećom, izgledala
sam malo bolje nego ranije i, bez imalo šminke, posvetila sam pažnju kosi.
Hmmm, da je ostavim gore ili daje spustim? Pitam se šta Džek više voli...
 Grrr! Evo me ponovo! Prokleti Tadž Mahal!
Izašla sam iz toaleta i uputila se tamo gde sam ostavila Džeka. Samo,
gužva je sada postala još veća i isprva nisam mogla da ga vidim među
stotinama turista. Konačno, nakon nekoliko minuta, uočila sam pored
fontana našeg vodiča s kišobranom i krenula prema njemu... samo, čudno,
nisam videla Džeka među ostatkom grupe. Preletela sam pogledom preko
glava u potrazi za njegovim starim šeširom... Gde je on?
Glasan smeh mi je presekao misli, uzburkao dostojanstvenu tišinu
Tadž Mahala i okrenula sam se da vidim odakle dolazi. Tada sam je
ugledala. Samo nekoliko metara dalje. Visoka, mršava plavuša s velikim
sisama, smejala se i šalila dok je pozirala za fotografisanje. Grupica turista
je zurila ne samo zato što je bila neprijatno glasna već i zato što je bila
zapanjujuće zgodna. I bila je toga svesna.
Na sebi je imala stari slamnati šešir, belu majicu i predivnu svetlucavu
indijsku suknju koja joj je isticala tanak struk i osmeh od milion dolara, a
zabacivala je kosu kao u reklami za šampon. Automatski sam pogledala
koju je slikao. Verovatno njen podjednako zgodni dečko.
Pogled sam spustila na čoveka čije je lice bilo zaklonjeno iza velikog,
crnog, skupog foto-aparata.
Čekajte malo. Zar to nije...
„0, hej, Rubi!”
Zurila sam otvorenih usta kad se poznata razbarušena glava ponovo
pojavila, široko se osmehujući, iza ogromne blende.„Džek?"
„Daj da vidim, daj da vidim”, oglasila se plavuša glasnim američkim
naglaskom i sagnula se da vidi kao uzbuđeno kuče.
Kao da sam gledala Pamelu Anderson na usporenom snimku. Kao
opčinjena, posmatrala sam je kako prebacuje dugu vitku ruku preko
Džekovog ramena, naslanja mu raskošno poprsje na leđa i pruža ruke
prema foto-aparatu oko njegovog vrata. Pritisnula je dugme i zagledala se
u snimke.
„Sjajno je! Pravi si genije!” gugutala je.
„0, molim te, samo sam namestio aparat i pritisnuo dugme”, slegao je
ramenima.
„Gluposti! Previše si skroman”, veselo ga je prekorevala i spustila
poljubac na njegov obraz.
Iskreno, nikad nisam videla tako otvoreno razmetljivo koketiranje,
pomislila sam ogorčeno i pogledala u Džeka, kome je bez sumnje bilo
sasvim neprijatno zbog njenih budalaština.
Ali sačekajte, je li pocrveneo?
 „0... Sindi, ovo je moja prijateljica Rubi...” Pokušao je da se izvuče.
Plavuša je nevoljno odvojila usne od njegovih čekinja i usmerila
pogled prema meni. „0, ćao”, rekla je ukočeno kad me je primetila. Nije
izgledala naročito zadovoljna što me vidi. U stvari, viđala sam mačke koje
su se više radovale psima.
„Ćao”, osmehnula sam joj se i osetila kako me odmerava od glave do
pete kao laserskim zracima. Nelagodno sam se uzvrpoljila u neprivlačnim
vojničkim pantalonama i starom sivom duksu iz Gepa. Sve do ovog
trenutka, nisam mnogo razmišljala o onome što sam imala na sebi,
prvenstveno zato što je to bilo jedino što sam imala, i otkako sam stigla u
Radžastan, misli su mi bile usmerene na nešto drugo.
Do sada.
Sad, kad sam se videla kroz Sindine oči, odjednom sam se trgla. Kako
li izgledam? Poslednjih četrdeset osam sati spavala sam i putovala u ovoj
odeći. Pogledala sam u svoje pantalone, bile su sve zgužvane, na duksu
sam imala mrlju nepoznatog porekla i, bože sačuvaj, pogledala sam u svoja
stopala i osetila kako mi se prsti na nogama doslovno grče.
0 čemu sam razmišljala? U redu, stopala su mi bila hladna, ali
svejedno. Kao da sam doživela potpunu lobotomiju stila. Šta me briga
koliko mi je bilo hladno! Pa taman i da su mi stopala zapravo promrzla. To
nikad, nikad nije dovoljno dobar razlog da se nose čarape sa sandalama.
„Sindi je iz Los Anđelesa”, počeo je Džek da mi objašnjava. „Zamolila
me je daje slikam.”
„Ра, zemljaku Amerikancu može se uvek verovati da zna šta radi”,
šalila se.
„Sjajno”, klimnula sam glavom i podigla pogled sa svojih crvenih
prugastih vunenih prstiju da osmotrim Sindi, koja ne samo da je izbliza
bila još lepša već je i sa lakoćom bila doterana. Nikad nisam umela s
modnim dodacima; na kraju se uvek osećam kao loše ukrašena jelka. Ali
na njoj je to izgledalo tako jednostavno, sa srebrnim nakitom, niskom
perlica, vezenim maramama, pa čak i taj slamnati šešir...
Čekajte.
Odjednom sam shvatila da nosi Džekov šešir i ponovo sam je
odmerila. Presekao me je čudan osećaj posesivnosti. Nisam ga nikad
videla bez tog šešira. Nije ga nijednom skinuo. Ni zbog koga.
Ipak, baš sam smešna. Koga je briga za glupi, stari šešir, za ime božje?
„Znaš da na aparatu imaš tajmer”, dodala sam zlovoljno.
Osmeh joj se blago zaledio. „Da, ali mnogo je lakše zamoliti nekoga”,
odgovorila je i izveštačeno se osmehnula Džeku, „naročito ovako odličnog
fotografa kao što je ovaj frajer.”
 „Jao, molim te”, pobunio se.
Da, definitivno crveni.
„Ozbiljno, bolji si od nekih profesionalnih fotografa s kojima
sarađujem”, koketirala je.
„Jesi li ti glumica?”, izletelo mi je, pre nego što sam uspela da se
zaustavim.
Zvonko se nasmejala, kao da sam rekla nešto najsmešnije na svetu.
„Ne”, rekla je i opušteno rastresla kosu. „Ја sam model za bikinije.”
Na trenutak sam osetila kao da mi se zavrtelo u glavi. Ona je. Model
Za bikinije.
„То je lepo”, klimnula sam glavom a da nisam ni trepnula. Videla sam
daje Džekzinuo.
Primetio je da ga gledam. „Uf... Sindi putuje s roditeljima”, objasnio je i
brzo se pribrao.
„Obično ne putujem s matorcima”, žurno je dodala, „ali sad su već
malo stariji, i mada sam imala krcat raspored, rekla sam sebi: ‘Ne, Sindi,
oni su tebe pazili, sad je na tebe red da ti paziš njih’, i tako sam sve
otkazala. Doslovno sve”, ispričala je i okrenula se ka Džeku, ozbiljnog
izraza lica. „Jogu, akupunkturu, terapiju, čak i klistiranje!”
„Klistiranje?" ponovila sam.
„Znam”, živahno je klimnula glavom, izgleda pogrešno protumačivši
moje čuđenje, „ali kad se radi o mojim matorcima, moje zdravlje mi je na
drugom mestu. Daleko mi je važnije da budem dobra ćerka. Jednostavno,
morala sam da pođem i uverim se da su dobro.” Okrenula se ka Džeku i
hrabro se nasmešila.
„Zaista lepo od tebe”, klimnuo je glavom.
Pogledala sam u njega s nevericom. Nisam mogla da verujem da pada
na tako nešto.
„Ра, mislim da je veoma važno biti nesebičan i činiti nešto za druge,
staviti ih na prvo mesto, zar ne?”
0, molim te. Sad će izjaviti kako želi mir u svetu.
„Obilazimo Zlatni trougao, ali oni su se ranije vratili u hotel.
Razgledanje ih veoma zamara.”
„I mi smo negde na sredini obilaska, zar ne, Džek?”, pitala sam
naglašeno i pokazala na našeg turističkog vodiča
„Da, tako je, treba da krenemo”, potvrdio je i kao da se trgnuo iz neke
vrste ošamućenosti. Skinuo je foto-aparat sa vrata i vratio joj ga.
 „Ра, ako želite da se kasnije nađemo na piću, ostajemo u gradu”, rekla
je i vratila mu šešir, ,,i moji roditelji vole da odu ranije na spavanje”,
dodala je naglašeno.
„Piće zvuči sjajno”, iskezio se Džek i ponovo stavio šešir.
„Ali moramo da nastavimo putovanje”, podsetila sam ga, uz
pokajnički osmeh.
Šteta, jer očito bi mi bilo vrlo drago da se nađem sa Sindi i njenim
velikim sisama na piću.
„Da, Rubi je u pravu”, klimnuo je glavom, „moramo da krenemo.”
„0, u redu. Pa, ako se predomislite, pozovite me”, slegla je ramenima,
drsko mu izvukla ajfon iz džepa i ukucala svoj broj. Zatim je kratko
mahnula, zabacila svoju plavu grivu preko ramena i udaljila se stazom,
dok joj je kosa poskakivala, svetlucava suknja šuškala, kao supermodel na
pisti.
I tako smo opet ostali samo nas dvoje.
„Veoma je zgodna”, napomenula sam, trudeći se da zvučim opušteno.
Pa, nisam želela da misli kako mi to smeta ili tako nešto. „Је li?” glumio je
iznenađenje. „Nisam primetio.”
Okrenuli smo se jedno ka drugom, i, kad me je Džek pogledao,
uzvratila sam.
I neočekivano, kao grom iz vedra neba, kao da smo prešli neku
nevidljivu liniju. Nešto se među nama promenilo. Pogledala sam ga stotinu
puta pre toga, ali ovog puta mi je izgledao drugačije.
Ili sam to ja drugačija?
„Hajdemo”, rekao je i pokazao prema grupi. „Idemo.” Oklevala sam,
izbačena iz ravnoteže. „Jesi li dobro?”
„Da, jesam”, uspela sam da izustim, dok mi je srce lupalo.
Ali nisam bila dobro. Bila sam uznemirena. Gotovo razdražljiva. Kao
kad guraš vrata koja su dugo bila zatvorena, nešto u meni se pomerilo i
otkrilo davno zaboravljena osećanja. Kao da je Tadž Mahal nekako otvorio
pukotinu u mom srcu. Ne mnogo, ali dovoljno da pusti nešto ili nekoga
unutra.
Brzo sam se pribrala i krenuli smo ka turističkom vodiču.
Ili da se izrazim na drugi, manje poetičan način.
Odjednom sam se neviđeno zagrejala za Džeka.
 Osamnaesto poglaulje

I tako, sad ne samo da sam izgubila sestru i sve stvari nego sam takođe
potpuno izgubila i razum. Ja? Zagrejala sam se za Džeka? Čak mi se i ne
sviđa tako mnogo. A ipak, do kraja obilaska, samo sam na njega mislila.
Potpuno suludo. Kao da mi je oteo mozak.
Kako mu nisam ranije primetila ruke?, pitala sam se začuđeno,
nesposobna da odvojim pogled od njegovih izvajanih bicepsa dok ih je
savijao, propustivši tako veoma važnu drevnu rezbariju. Ili kako mu
izgleda guza u tim izbledelim farmericama? Pitala sam se, zaostajući da je
odmerim, dok smo silazili mermernim stepenicama i gotovo poletela kad
sam promašila stepenik.
U jednom trenutku, dok je vodič pričao o fontanama, čak sam uhvatila
sebe kako zurim u vodu koja je prskala i zamišljam nas kako se zajedno
tuširamo.
Nagi. Mokri. Sapunamo jedno drugo...
0 moj bože, šta mi se dogodilo? Pretvorila sam se u uspaljenu
nimfomanku! U moju odbranu, prošlo je dosta vremena, ali svejedno sam
se ponašala kao tinejdžerka uzavrelih hormona. Moram da se dozovem
pameti. Tu sam kraj jednog od svetskih čuda. Trebalo bi da su me obuzele
prefinjene, intelektualne misli o isto rij i i kulturi i arhitekturi, a ne misli o
nagom Džeku.
Mislim, pogledajte samo ovaj neverovatan prizor!
Naslonila sam se na balkon i zagledala u predivan pejzaž.
Neverovatno je. Zaista neverovatno.
Na terasi ispod mene, Džek mi je prošao kroz vidno polje i počeo da
fotografiše. Pogledom sam uporno i pažljivo proučavala prizor. Neću ga
pogledati. Neću ga gledati. Ja nisam...
Pogledala sam ga. Ispravka - zurila sam u njega. U stvari, nisam mogla
da skinem pogled s njega. Upijala sam njegova široka ramena, snagu
njegovih leđa ispod tanke majice, način na koji mu se telo sužava u slovo V
ka kukovima...
Dah mi se ubrzao. Kao da se u meni uključio prekidač i svaki deo mog
fizičkog bića je odjednom oživeo. Uključujući i delove na koje sam potpuno
zaboravila, shvatila sam, kad sam osetila bol u slabinama. Bože, koliko je
vremena prošlo. Kao da je taj deo mene spavao i sad se neočekivano
probudio; glavu su mi odjednom ispunile maštarije o seksu sa Džekom.
1 to ne seksu pod prigušenim svetlom uz mirišljave svece, već onom
grubom i brzom, baciću-te-na-kuhinjski-sto-i-pokidaću-ti-odeću seksu.
 Noge su mi zadrhtale i, zažmurivši, spustila sam ruku na hladan
mermer da se pridržim.
„Jesi li dobro?”
Čim sam čula Džekov glas iza sebe, trgla sam se. Brzo sam se okrenula
i ugledala ga kako stoji na balkonu i radoznalo me gleda. „Mmm... da”,
klimnula sam glavom, sva crvena i zbunjena.
„Deluješ zajapureno.”
Dok je govorio, piljila sam mu u usta i zamišljala kako ga ljubim. „Čini
li mi se ili je ovde zaista toplo?” Počela sam žustro da se hladim letkom.
„Zapravo, malo mi je hladno”, odgovorio je namršteno. „Nadam se da
nećeš uhvatiti nešto.”
Je li on to upravo rekao uhvatiti?
„Da... mmm... mislim, ne”, uspela sam da procedim, a glas mi je ispao
čudan i stegnut.
0 bože, ovo je užasno. Kao da mi mozak sve pretvara u neku vrstu
seksualnih nagoveštaja. Kao da gledaš vesti sa pornografskim titlom.
„Jesi li sigurna da si dobro?”
„Apsolutno”, žestoko sam klimala glavom. Znam. Misliću na
najodbojnije stvari kojih mogu da se setim, to će mi pomoći. Tako je, da.
Odlična zamisao.
Posmatrao me je na tren, a zatim je bacio pogled na sat. „Dobro”,
klimnuo je glavom. „Zato što sam došao da ti kažem da treba da krenemo.
Kasno je.”

Na staru nastavnicu matematike. Zamrznuti grašak. Sečenje noktiju na

nogama. Posmatranje nekoga u podzemnoj kako čačka nos.
Vidite? Stvarno deluje. Kad smo stigli do auta, osećala sam se mnogo
bolje. Dok smo hodali, nisam imala nijednu seksualnu maštariju u vezi sa
Džekom. Gotovo sam se ponovo osećala normalnom.
Prokelj. Bele butine. Čišćenje toaleta. Posmatranje nekoga u podzemnoj
kako jede ono što je upravo iščačkao iz nosa.
Samo treba da nastavim da mislim na stvari koje su toliko odbojne da
je fizički nemoguće misliti na seks.
Zadah iz usta. Proćelave glave. Moje velike udobne gaće „Teta Flo".
(Tako nazvane zato što ostaju sakrivene u mojoj fioci i pojavljuju se samo
jednom mesečno. Imam nekoliko iznošenih pari, svaki sa propalim
lastišem. U stvari, tako su ružne i odbojne da bi, kad bi ih neko video,
morala tu osobu da ubijem kako sramotna tajna nikad ne bi izašla na
videlo. Toliko nisu seksi.)
„Kakve su to gaće ‘Teta Flo’?”
„Molim?” Prestravljeno sam pogledala u Džeka.
„Upravo si promrmljala nešto o gaćama ‘Teta Flo’?”
Jesam?
Jebiga. To mi je navika. Da razgovaram sama sa sobom. To ide uz
pisce; provodim čitav dan sama, šetam unaokolo i razgovaram s likovima
u svojoj glavi. Barem mislim da su mi u glavi, ali gospođa Flanegan mi je
jednom mahnula na ulici i pitala me s kim sam to pričala. Morala sam da
se pretvaram da sam imala slušalice u ušima i razgovarala telefonom, da
ne pomisli kako sam potpuno odlepila.
Kao i Džek, shvatila sam kad sam ga pogledala i pitala se kako da se za
ime sveta izvučem iz ovoga. Nekako ne verujem da će mi ovog puta
slušalice pomoći.
„Šefe! Gospođice Rubi! Vratili ste se!”
0, hvala bogu! Spas u vidu Rokija.
Kad je njegova poznata prilika iskočila iz auta, osetila sam nalet
olakšanja.
„Zar to nije najromantičnije mesto na kome ste ikad bili na ćelom
svetu?”, pitao je sa širokim osmehom na licu. „Bilo je sjajno.”
„Neverovatno.”
Oboje smo oduševljeno zaklimali glavama i smestili se na zadnje
sedište dok je Roki zauzimao mesto vozača. „Čuo sam od svojih putnika da
je i Pariz u Francuskoj takođe vrlo romantičan, a i u Italiji postoji prelepo
mesto pod nazivom Venecija, sa čamcima kao u Alepeju u južnoj Indiji...”
Pokrenuo je motor i ubacio se u saobraćaj.
„Zovu se gondole”, izjavila sam predusretljivo.
„А u Engleskoj postoji Bermingam...”
Bermingam?
„I on je veoma romantičan, je li tako?”, pitao je i pogledao me u
retrovizoru.
„Uf, pa... nisam sigurna da je on naročito poznat po tome”, rekla sam
nesigurno.
„Ali svejedno, ne verujem da postoji nešto slično Tadž Mahalu”,
nastavio je nepokolebljivo i usmerio pogled na put. „То je veoma posebno
mesto.”
„Da, veoma”, klimnula sam glavom.
 „Ne možete otići tamo a da ne osetite dodir ljubavi, ne, ne možete.”
Roki je odlučno odmahnuo glavom. „Čak i američki predsednici, kao vaš
gospodin Bil Klinton.”
„Stvarno?”, Džekje podigao obrve.
„Da, naravno”, potvrdio je, žustro klimajući glavom. „Rekao je da
postoje dve vrste ljudi na svetu. Oni koji su videli Tadž Mahal i zaljubili se
u njega i oni koji ga nisu videli i zaljubili se u njega.”
Džek se nasmešio. „Ра, naš bivši predsednik nikad ne greši.”
„Gospođice Rubi, slažete ti se?” navalio je Roki.
„0 da”, klimnula sam glavom. Bože, kako je uporan, zar ne?
„Dovodio sam mnogo, mnogo ljudi ovamo, i kad dođu, samo su
prijatelji, a kad se vrate, venčaju se...” Nastupila je neprijatna tišina kad je
zaćutao i napadno pogledao Džeka i mene u retrovizoru.
Odjednom mi je sinulo.
0 bože, naravno. Pokušava da provodadžiše. To objašnjava zašto je
zahtevao da sedimo zajedno na zadnjem sedištu i idemo da vidimo Tadž
Mahal. Obrazi su mi se zažarili i osetila sam kako se Džek nelagodno
meškolji. Kakva sramota. Može li da bude providniji?
„Dakle, kojim putem idemo?” pitao je Džek, grubo menjajući temu.
„Već se smračilo. Uskoro će biti mrak a bojim se da je opasno voziti po
mraku, šefe.”
„Stvarno?” Osetila sam uznemirenost. Sve do sada sam dobro
podnosila vožnju. Da ne bude zabune, putevi su i dalje bili užasni, ali
osećala sam se prilično bezbedno s Rokijem za volanom. Ali sad mi se
strah vratio da se osveti. Ako vozač s preko dvadeset godina iskustva kaže
da je opasno... Nagonski sam posegla za pojasom, ali bio je zaglavljen
ispod sedišta, i kad sam ga povukla, izvukao se lako, a ja shvatih da uopšte
nije pričvršćen... Pa, recimo da je ovo prevazilazilo moje granice
trpeljivosti.
„Mnogi vozači uzimaju drogu da bi ostali budni, dešavaju se mnoge
nesreće, mnogi sudari”, govorio je ozbiljno, dok je pokazivao na izvrnuti
autobus u jarku pored puta. Prednji deo mu je bio potpuno smrskan a
prozori razbijeni. Blago sam se stresla.
„Ра, šta predlažete? Da prenoćimo ovde?”, pitao je Džek namršteno.
„Da, šefe. Tako je mnogo bezbednije.”
Zavladao je trenutak tišine dok je Džek razmišljao o ovome, zatim je
slegao ramenima. ,,U redu, ako misliš daje tako bolje.”
,,U Indiji postoji izreka, bolje sprečiti nego lečiti”, odgovorio je Roki
ozbiljno.
 „I u Engleskoj imamo istu izreku”, nasmešila sam se.
„Zaista? Sjajno”, široko se osmehnuo. „Onda se svi slažemo.
Prenoćićemo ovde u Agri i krenuti ujutru.”
Srećom, Roki je znao dobro jeftino prenoćište u gradu. Za skromnog
putnika u Engleskoj, to bi značilo jednostavnu sobicu u Travelodžu, ali u
Radžastanu ništa nije bilo jednostavno. Ništa obično. Sve je, brzo sam
shvatila, izvanredno.
Kad nas je odveo do predivnog starog havelija11. koji je nekad bio
privatna vila, a sad je pretvoren u hotel, kao da smo zakoračili u prošlost.
Dočekala su nas izrezbarena vrata, starinski nameštaj i prelepe ručno
slikane freske na zidovima i, nakon što smo se prijavili, prošli smo kroz
dvorište do naših odvojenih soba. Međutim, Džekovo raspoloženje se
promenilo. Tokom vožnje ovamo nije mnogo govorio i stalno je piljio u
svoj ajfon kao da je rasejan. Pitala sam se šta nije u redu?
„Ра, barem ću se istuširati”, izjavila sam u pokušaju da započnem
ćaskanje dok smo se penjali stepenicama.
„Misliš na hladan tuš.” Okrenuo se ka meni i naglašeno podigao obrve.
Sama s njim u loše osvetljenom hodniku, osetila sam stezanje u
grudima. Govori mi da mi je potrebno tuširanje hladnom vodom?
Odjednom me je uhvatila paranoja. 0 bože, je li shvatio da sam se
zagrejala za njega? Misli su počele da mi lete. Sigurno se zato tako ućutao.
Mora da sam bila vrlo providna. Postidela sam se. Znam, samo ću poricati.
„Ne... ne bih rekla... nipošto”, zakreštala sam i žustro odmahnula
glavom.
„Stvarno?” Delovao je iznenađeno.
Osetila sam ogorčenost. U redu, jeste seksi, ali malo je pun sebe ako
misli da ne mogu da mu odolim. Umem ja da se obuzdam. „Apsolutno ne”,
nastavila sam, odvažnije.
„Ора, ti si baš optimistična”, odgovorio je kad smo stigli do soba.
„Ne bih rekla da sam optimistična”, odbrusila sam.
„Ја bih”, slegao je ramenima. Otključao je vrata i ušao.
Dok sam ga gledala kako nestaje u sobi, osetila sam kako mi ponos
isplivava na površinu. Dakle, tako; moram ovo da raščistim. Dosta s tom
tinejdžerskom zaljubljenošću, treba da se ponašam kao odrasla.
Još sam stajala pred vratima kad sam skupila hrabrost. „Slušaj, Džek,
mislim da moramo da razgovaramo”, počela sam, a glas mi je zvučao
usiljeno i drhtavo. Bože, što je ovo mučno. Moramo da razgovaramo?

11Privatne građevine u Indiji, obično od istorijskog ili arhitektonskog značaja.

(Prim. prev.)
Preterala sam. Kao da pitam „na čemu smo?” posle prvog sastanka. Moram
biti neodređenija. Opuštenija.
Počela sam ponovo. „Molim te, moram da te uverim da mi hladan tuš
nije neophodan.” 0 bože, sad zvučim kao gospodin Karson u Dauntonskoj
opatiji. Zašto ne bih dodala „gospodaru” pa da završim s tim?
Progutala sam knedlu i nastavila da blebećem. „Hoću da kažem da si
savršeno bezbedan; samo zato što si mi stvarno privlačan, ne znači da ću
odmah da te zaskočim...”
„Meni nikako da krene ta topla voda, a tebi?” pitao je, promolivši
glavu iza vrata.
Tupo sam zurila u njega. Šta on to priča o toploj vodi? Zar nije čuo ni
reč od ovoga što sam rekla?
„Ti grejači za vodu u kupatilu nikad ne rade, voda je ledena već posle
dva minuta, pa se uvek tuširam hladnom...” Zaćutao je i iskrivio lice.
„Zaista se nadam da si u pravu i da ćemo se ovde istuširati toplom vodom.
Nisam uspeo nijednom otkako sam stigao.”
0 bože! Koja sam ja budala!
„Izvini, šta si ono govorila o tome da sam bezbedan?”
Sve sam pogrešno shvatila. „0... uf, ništa...” Zapljuskivali su me talasi
sramote. Koliko je od mog govora čuo? Je li išta čuo? Sve? „Ра, dobro,
ostavljam te... hm, tuširanju”, rekla sam, okrenula se i udarila nožnim
palcem o dovratak.
Jebote! Glupe sandale. Prst mi je bolno pulsirao dok sam pokušavala
da otključam vrata. 0 bože, sad ni ključ neće unutra.
„Treba ti pomoć?”
„Ne, sve je u redu!” piskavo sam se pobunila, očajnički petljajući.
Konačno sam uspela da okrenem ključ. Otvorila sam vrata, uletela u sobu i
zalupila ih za sobom.
Zatim sam se zahvalno naslonila na njih.
Ko bi rekao da zaljubljenost može biti tako stresna? Trebalo je da se
držim svoje rešenosti da se odreknem muškaraca. Srce mi je lupalo, u
glavi mi se vrtelo, bila sam sva napeta. Napetost me je iscrpla.
Pažnju su mi privukli zvuci uključivanja tuša s druge strane zida
tankog kao papir. Slika golog Džeka proletela mi je kroz glavu. Osetila sam
želju i nemoć. 0 bože, opet počinjem.
Ozbiljno, ne mogu da podnesem sva ova osećanjal
 Đeuetnaesto poglaulfe

P a lo se ispostavilo, ijo a l sa p se isiu sira la lila d n o p vodop. Isjoravla; slovo

sa p u rp la o d liiy o ie rry e .

PJopda у е ćpdpasian у е г ф а Iralpeva, rp yd a ip a nydcjose jo a la ic i

raslosne tvrđave, neva'ovatno ovisne gradove 1 urctrasne

'eira ћап
đ
svcilucavc^jvlepcnsle lo s iip c i n y d ir n y l n a lit na svetu.

S ta ln u iojolu vodu, p c d iiiip , lilo y e p a lo tepe naći.

P e s c i rjin iiia saf'i stapala đ đ jtcći u jo e s liru , ćelapući da se voda

усиргере i ry i'p slp p p iićiy e li I as neojvlpđno da poertp lo su . Г и и у е / е lilo

jootjounu reio rićlo , s olppirop đ a y e opo t o d r ile ijvorj^ rita paripe p asian .

Povrcrpno sari jsvivpala rudu jo o d ledeni f'jlccp i sivpdrppavala se da ne

viisnep.

Posippi Jiladn a voda i ra đ p a sia n sli lilađn a voda. P o d a lo la o Ippa u

jo a le ii Ippa. Л 1о у е lilađn a lejoa sveila nipansa, o n đ a y e „ra đ p a sia n sli

llu il/iu ncpiafpiipa. Afe s a lip se, c a l l i i oni p o lira ti ppa novoppodisfipr

pvrccpnile, le p i sla ću u ppaledeno p ore u lupvaćip lo s tip ip a , iis iiiln u lip o ri

u la slu p vo d ia la v tus.

I\fm se rad ilo sapo o tcriperatu ri vode, vcc o lo r jlin a c y i spvoppasripe

eraturc, rosteae ledeno l a d sunce i р егр о т р po dova t ili
sta v ili Ijavclipa, le p i su napvravlpena ia lo da Ijla d e y o ste u p p a rlip le iip a

alippirp su la o lo c le leđapvođ перрагр.

P o l su p s la lu ia la ćas nayednop ćas na đriupep nerpi, načas sa p se

ppapviiala da li da se isiu sira p u vunenip ćarapvapa. T lp d n i pp/pj, i li ne,

nisaf'i f'ippplapao dneti da i^ slitie p . Kpppa p i se ia lo napepila d a ye u gledalo

la o da su rjip v o is la la li l l i l e r t ,
 I naravno, pošto je haveli bio više od dvesta godina star, nije imao
centralno grejanje. Umesto radijatora, na zidovima su se nalazile prelepe
stare tapiserije; koje su bile prekrasne, zaista jesu.
Samo mi je bilo teško da im se divim dok su mi zubi cvokotali.
Na kraju sam skupila svu hrabrost i zaronila pod tuš i na kratak,
veličanstveni trenutak bila sam nagrađena mlazom tople vode. 0, kakva
radost. Dok sam gledala kako dobijam lepu ružičastu boju jastoga, osećala
sam se kao da sam umrla i otišla u raj. Samo nekoliko stvari u životu su
tako dobre: 1. Ledeni džin-tonik u vrelom letnjem danu; 2. Kad pronađeš
cipele koje si stvarno želela, snižene za pedeset posto na rasprodaji, a
ostao je jedan par u tvojoj veličini; i 3. Paparaco snimak Kejt Mos u
bikiniju sa jasno izraženim celulitom.
Ali tuširanje toplom vodom kad si umoran, prljav i smrznut mora da
dođe na prvo mesto.
Obrnuto, samo nekoliko stvari mogu biti tako loše kao kad vam iz
tuša odjednom potekne ledena voda posle samo nekoliko minuta.
Glasno sam vrisnula i ponovo iskočila.
Naročito kad shvatiš da još moraš da ispereš šampon s glave.
0 ,jebiga!
Tek kad sam se obukla, povratila sam osećaj u glavi. Ipak, konačno mi
je kosa bila čista, tešila sam se drhteći dok mi se teme lagano kravilo. Kad
sam kosu istrljala peškirom, uvezala sam je u mokar rep. A čista kosa
zaista ume da ti popravi raspoloženje. Sad mi je samo još trebala i čista
odeća, razmišljala sam, dok sam nevoljno oblačila duks s kapuljačom.
Uspela sam da očistim mrlju, ali svejedno. Sutra ujutru ću pokušati da
kupim nešto drugo.
Zaključala sam sobu i otišla da pokucam na Džekova vrata da vidim
hoće li da večera, ali nije bilo odgovora. Mora da je izašao. Razočarano sam
se okrenula da pođem, a onda sam zastala. Kad malo bolje razmislim,
možda je zaspao. Zadržala sam se da vidim hoću li čuti slabo hrkanje
iznutra. Ne, ništa. 0, čekaj... mislim da čujem glas.
„Stvarno mi je žao... da... bilo je neizbežno.”
Bio je to Džek i zvučalo je kao da telefonira. Glas mu je bio blago
prigušen i govorio je nešto o tome kako se zadržao u Agri i propustio
sastanak. Kakav sastanak? Probudila mi se radoznalost. Pitam se s kim
razgovara.
U svakom slučaju, ko god da je, bolje da ga ne prekidam. Verovatno je
zato izgledao tako rasejano, pomislila sam i okrenula se.
Ali ne pre nego što sam čula „Rubi...”
Okrenula sam se. Čekaj. Je li on to upravo izgovorio moje ime?
 Na trenutak sam stajala ukočeno u hodniku, nakrivljene glave,
naprežući se da čujem. Priča li on to o meni? I ako je tako, šta govori?
Osetila sam treperenje puno nade. Je li nešto lepo? Čekala sam, dok mi je
radoznalost rasla, ali sad naravno nisam mogla da čujem ni reč. Možda ako
naslonim uvo na vrata?... Ne. I dalje prigušeno. Znam, imam u sobi čašu,
možda ako upotrebim nju...
0 moj bože, šta ja to radim?
Odjednom me je vlastiti zdrav razum pljesnuo po glavi. Zašto
zaljubljivanje pretvara razumne zdrave žene u tajne agente? Kad ih ne
tražimo po društvenim mrežama, njuškamo im po slikama na Fejsbuku.
A zašto da se tu zaustavimo?
Zašto ne bismo potpuno odlepile, pretvorile se u prave uhode i
šunjale im se ispred hotelske sobe, prisluškivale im privatne razgovore, a?
A?
Brzo sam odvojila uvo od vrata i procenila okolnosti. Ko zna šta je
Džek govorio, ali ako ovako nastavim, jedino će moći da kaže za mene da
sam luda kao struja! Mislim ozbiljno, mogao je da mi dođe i policajac s
megafonom i zagrmi u uvo: „Odloži zaljubljenost i odmakni se od vrata,
Rubi."
Stresla sam se. Dobro, hajde, saberi se. Vreme je da prekineš s tim
glupostima i ponašaš se kao razumna osoba.
Ispravila sam ramena, podigla bradu i odlučno sam krenula niz
hodnik.
Brzo. Pre nego što potpuno odlepim.

Sišla sam u prizemlje i prošla kroz dvorište prema recepciji. Bilo je

veoma tiho i nije bilo gotovo nikog u blizini, osim jednog starijeg para koji
je sedeo na sofi i ispijao piće. Gotovo sam došla u iskušenje da im se
pridružim. Nisam popila ništa alkoholno još od Goe i sad bi mi baš prijalo
piće, mada, kad bolje razmislim, možda to i nije tako sjajna zamisao. Iz
mog iskustva, alkohol + neuzvraćena požuda = pravljenje potpune budale
od sebe. To sam već obavila u dovoljnoj meri i trezna.
Nastavila sam da hodam. Ispred mene se nalazilo dvoje drvenih vrata
koja su vodila napolje na ulicu i kako sam se približila tako sam čula
muziku. Podigla sam gvozdenu rezu, izašla i ugledala beli auto parkiran
napolju i Rokija naslonjenog na haubu kako razgovara s drugim vozačima.
„Gospođice Rubi”, nasmešio se i uspravio.
„Molim te, samo Rubi”, zatražila sam, iako sam znala da je uzalud. „Šta
se dešava?” pitala sam i pokazala prema zgradi preko puta iz koje je
dopirala muzika.
 „Venčanje”, odgovorio je spremno.
A da, naravno. Trebalo je da pogodim.
„Mnogo plesa” iskezio se i zanjihao kukovima.
Izgledao je tako smešno da sam prasnula u smeh.
Prestao je da se njiše i pogledao me zamišljeno. „Trebalo bi više da se
smejete”, odlučno je izjavio, „smeh je dobar.”
„Da”, složila sam se. „Samo, u poslednje vreme nisam imala mnogo
razloga za smeh”, morala sam da priznam.
„Ali u tome i jeste lepota”, odgovorio je sa sjajem u očima. „Smehu nije
potreban razlog. Smeh prija baš kao i češanje.” Kao da želi da pokaže šta
misli, dobro se počešao po glavi.
„Da li vam to prija?”, nasmejala sam se razdragano.
„Da, treba da pokušate!” viknuo je i gromoglasno se nasmejao.
„Smejem se kad sam tužan. Smejem se kad sam ljut. Dozvolite da vam
kažem”, nagnuo se bliže i spustio glas kao da mi saopštava neku tajnu,
„tako prevarite bogove i oni misle kako ste srećni, a kad ste srećni, onda
vam se dešavaju dobre stvari.”
Uprkos hladnom noćnom vazduhu, osetila sam neočekivanu toplinu u
sebi. Zvuči tako jednostavno kad on to kaže, zar ne? A možda i jeste,
pomislila sam, vrteći tu misao po glavi, pošto mi se nekako, dok sam sad
bila tu, činilo da bi moglo biti tako jednostavno. Tamo, u mom životu u
Londonu, sve izgleda mnogo složenije.
„Treba da probate”, klimnuo je glavom, uz osmeh.
„Možda i hoću”, nasmešila sam se i osetila neočekivanu povezanost
među nama. Roki mi se zaista sviđao. Bio je mnogo više od običnog vozača
i turističkog vodiča. Ispod otmene odeće i ljubaznog držanja, imao je
vragolast smisao za humor, a njegovi mudri saveti, koji su mi isprva bili
zabavni, imali su mnogo istine u sebi.
„Dakle, sami ste?”, pitao me je.
„Da, Džek telefonira...”, počela sam i zaćutala. Bilo mi je neprijatno da
pričam o tome. „Barem tako mislim, nisam sigurna.”
„Jeste li gladni? Hoćete li da vas odvezem do restorana u gradu?”
„0, ne, hvala, ne želim da vam zadajem neprilike”, brzo sam rekla.
„Sigurna sam da mogu jesti i ovde negde.”
„Nije mi teško”, pobunio se. „Zadovoljstvo mi je.”
„Ne, zaista.” Odmahnula sam glavom i osvrnula sa nazad ka dvorištu.
Par koji je ispijao koktele sad je uživao u zajedničkoj večeri pod svećama.
U stvari, kad malo bolje razmislim...
„Jeste li v/ gladni?” pitala sam i pogledala ga.
 „Malo”, klimnuo je glavom, nesiguran kuda ovaj razgovor vodi. „Ali
rado ću vas odvesti do restorana pre nego što odem na večeru.”
„Gde vi večerate?”
„Na jednom malom mestu u gradu”, odvratio je neobavezno.
„Mogu li da pođem s vama?”
„Želite da jedete sa mnom?” Izgledao je zapanjeno.
„Da. Mislim... ako nemate ništa protiv”, brzo sam dodala.
„Ne, ni najmanje”, žurno je rekao, „bilo bi mi zadovoljstvo, samo...”
zastao je, pa se zbunio, „... plašim se da to nije baš otmeno mesto; tamo
jedu samo domaći gosti.”
„Zvuči sjajno”, prihvatila sam oduševljeno.
Lice mu se razvuklo u ogroman osmeh. „Odlično. U tom slučaju, čast
mi je što ćete mi biti gošća.”
 Duadeseto poglaulje

Zajedno smo vrludali kroz složeni lavirint prašnjavih puteva, izbegavali

automobile i motore, pse lutalice i ulične piljare. Pao je mrak, ali grad je
još bio vrlo živ i pratila sam Rokija daleko od krcatih restorana za turiste
do ugla ulice gde je stajao čovek sa ogromnim tiganjem do vrha punim
ključalog ulja. Kuvao je nešto što je mirisalo predivno, ali pre nego što sam
stigla da pitam šta je to, Roki se spustio stepenicama pored prodavnice
tekstila.
Kuda za ime sveta idemo? Sumnjičavo sam ga pratila i pitala se je li
možda trebalo da se držim sigurnije varijante i nepozvana pridružim
romantičnoj večeri za dvoje u havebju, kad smo odjednom izbili u veliki
kafe na otvorenom. Zapljusnuo nas je žamor. Svetao i bučan, sa neonskim
osvetljenjem i plavo obojenim zidovima, bio je zakrčen dugačkim
stolovima i klupama nalik na kantinu i prepun ljudi.
Svi su se odjednom okrenuli u mom pravcu i radoznalo me pogledali,
pre nego što su odlučili da, zapravo, i nisam toliko zanimljiva i vratili se
hrani.
„Tako je puno”, zinula sam i upijala prizor. „Nećemo nikad dobiti
mesto.”
„Uvek je ovako; uvek ima mnogo ljudi”, klimnuo je glavom, nimalo
zbunjen. Mahnuo je konobaru koji nas je proveo kroz gužvu i odveo do
stola.
Prvo sam pomislila da je došlo do greške; sto je bio potpuno pun,
nismo nikako mogli da se uglavimo. Ali bez reći žalbe, samo uz mnogo
ljubaznih osmeha, svi su se pomerili i pojavila su se dva mesta.
„Vidite, sve je u redu”, blistao je Roki kad smo seli.
Pomislila sam na restorane u Londonu s prigušenim svetlima,
obaveznim pravilima oblačenja, i na rezervacije kreditnim karticama.
Čudno, ali dok su mi ranije delovali moderno, sad su mi se samo činili
precenjenim i neprivlačnim i bilo mi je drago što sam ovde, a ne tamo.
„Bojim se da ne služe alkohol”, izvinjavao se Roki kad nam je konobar
doneo vodu.
„Voda mi sasvim odgovara”, osmehnula sam se i pogledom potražila
jelovnike. Prošlo je dosta vremena od ručka i bila sam gladna. „Treba li
vam nešto?”, Roki se namrštio.
„0, samo tražim jelovnik”, nasmešila sam se na njegov preterano
zaštitnički stav. „Hoće li nam ih doneti?”
„Eno jelovnika”, rekao je Roki i pokazao ka tabli na zidu.
 Pogledala sam je. Sve je, naravno, bilo na hindiju.
„Ne brinite, ja ću poručiti”, nasmešio se zbog izraza na mom licu i,
pošto je pozvao konobara, naručio je niz jela. Kad je završio, okrenuo se ka
meni sa svečanim izrazom lica. „Dakle, još niste pronašli sestru?”
Poznati grč od zabrinutosti stegao mi se u stomaku. „Ne, ne još”,
odmahnula sam glavom. „Stalno je zovem telefonom, ali ne javlja se. Samo
se nadam da je dobro.”
„Ne brinite se”, rekao je smireno. „Biće ona dobro.”
„Nadam se da ste u pravu”, rekla sam zahvalno. Trudila sam se da
potisnem strahove, ali sad su mi se ponovo vratili svom snagom. Svakim
danom bila sam sve zabrinutija.
„Znam to”, govorio je i autoritativno mahao prstom. „Sve će se dobro
završiti.”
„Ali kako možete da budete sigurni?” pitala sam.
„Pokažite mi desnu ruku”, rekao je jednolično.
Nesigurno sam ga pogledala, zatim uz oklevanje ispružila ruku preko
stola. On ju je lagano okrenuo i ispružio na svojim mekim prstima, a zatim
se zagledao u nju.
„Čitate li iz dlana?” pitala sam i iznenađeno ga pogledala.
Svečano je klimnuo glavom. „Naučio me je deda pre mnogo godina.
Potičem od dugačke loze čitača dlanova, svi imamo dar da predviđamo.”
„Ора, stvarno?” odvratila sam, zainteresovano. Mada, da kažem
iskreno, nisam zapravo verovala u takve stvari. Poslednja osoba koja mi je
čitala sa dlana bila je proročica na lokalnom vašaru kad mi je bilo petnaest
godina. Rekla je da ću se udati u dvadesetoj godini za ćoveka po imenu
Malkom, imati pet sinova i preseliti se na Papuu Novu Gvineju. Kakva
sudbina. To je pre bio promašaj.
Ali sad sam bila u drugačijem, zagonetnijem delu sveta, gde se drevne
tradicije prenose s generacije na generaciju, podsetila sam se. Čitanje s
dlana u Indiji se malo razlikuje od toga kad mi je s njega čitala žena s
maramom na glavi, parom gumenih čizama i razvučenim jorkširskim
naglaskom, na blatnjavom polju severne Engleske.
Zagledan u moj dlan, Roki je ozbiljno klimao glavom, „Veoma ste
srećni... zaista veoma, veoma srećni...”
Sve je to ipak samo gomila gluposti.
„Živećete veoma dugo.”
Mislim stvarno. Sad će reći kako ću upoznati visokog, crnog, zgodnog
stranca - u glavi mi se odjednom stvorila Džekova slika; u stvari, kad
razmislim, i jesam upoznala visokog, crnog zgodnog stranca.
 „Ali prvo ću vam malo pričati o vašoj prošlosti, pa ćete mi verovati
kad vam predočim budućnost”, nastavio je ozbiljno.
Sumnja me je zagolicala. Da budem poštena, žena u Engleskoj s
turbanom to nikad nije rekla.
„Zaljubili ste se u muškarca, ali slomio vam je srce...”
Trgla sam se. „Da, to je istina”, odgovorila sam, trudeći se da budem
normalna i odlučna. Na kraju krajeva, kojoj devojci neko nije slomio srce?
To i nije nešto određeno.
„Imao je kosu boje bakra.”
Odjednom sam se naježila. Semova kosa je crvena. Mrzeo ju je i brijao,
ali meni je to bilo seksi, nalik na Dejmijana Luisa iz Domovine.
Srce mi je glasno zalupalo, osetila sam u ušima, ali pokušala sam da se
ne obazirem. Slučajnost, samo to. Početnička sreća.
„Upoznaćete drugog muškarca”, prešao mi je prstom preko linije
ljubavi, „ali doći će do neprilika - vidite kako se linija ovde prekida?”
Zagledala sam se u ruku. Bože, u pravu je, to nikad pre nisam
primetila.
„Prekid ove linije označava zastoj, teškoću koju treba prebroditi.”
„Kakvu teškoću?”
„Jednom ste ga odbili.”
„Stvarno?”, piljila sam u njega, nestrpljivo.
„Da”, klimnuo je glavom, „sasvim sigurno.”
Kopala sam po mozgu. Ko bi to mogao biti? Muškarci baš nisu čekali u
redu da me pozovu na izlazak u poslednje vreme. Bio je tu prošlog leta
jedan tip iz Zdrave hrane koji je pokušao da mi se nabacuje preko čeri
paradajza... bio je zapravo prilično sladak, sve dok me nije pitao može li da
mi slika stopala. Očigledno su mu „moji visoki svodovi bili veoma
privlačni”.
0 bože, nadam se da nije on.
Sledeća osoba koje sam mogla da se setim bio je vozač rolera u parku
koji se zaustavio da mi kaže kako imam lepe farmerke. Mada, kad sam to
kasnije ispričala Rejčel u pabu, njen odgovor je bio: „Znaš li šta je najteže
kod muškaraca koji voze rolere?” Gledala je u mene onim svojim čeličnim
advokatskim pogledom i suvo odgovorila: „Saopštiti njihovim roditeljima
da su homoseksualci.”
„Vidim lava... velikog lava...”
„Lava?" Trgla sam se. 0, sranje, nemaju lavove u Indiji, zar ne?
Odjednom mi se stvorila slika kako me jede lav... Ne, glupa sam, imaju
samo tigrove. Mislim.
 „Ali ovaj lav je crven.”
„На?” 0 čemu, za ime sveta, govori?
Namrštenog čela, dugo i uporno zurio mi je u dlan. „Postoji
povezanost između tog lava i čoveka s kojim ćete biti”, izgovorio je nakon
nekoliko trenutaka.
Nemojte mi reći da je krotitelj lavova i da ću na kraju pobeći i
pridružiti se cirkusu.
„Ne razumem”, namrštila sam se i zbunjeno zavrtela glavom.
„Ponekad je teško odmah razumeti, ali jednog dana će sve dobiti
smisao”, rekao je mirno.
Pogledala sam ga i pokušala da sve to otpetljam u mozgu, ali
odjednom sam postala realistična. 0 molim vas, šta ja to radim? Ovo je
glupo. Ne mogu da verujem da sam gotovo nasela na ovo.
„Možete li da mi date ime?”, izazivala sam. Ali tako je sa vidovnjacima
i prorocima, uvek su neodređeni, a njihova predviđanja mogu da se
primene na sve i svakoga.
„Ime?” namrštio se.
„Da, ime”, ponovila sam, samo malo upornije. Nabrao je nos kao da
naporno razmišlja. Nastupila je duga tišina, a zatim:
„Sajmon”, odjednom je objavio.
Jedno od najčešćih imena na planeti.
„Ne verujete mi”, rekao je kad mi je video izraz lica.
„Ne, ne, nije to”, brzo sam rekla, dok sam držala prekrštene prste leve
ruke ispod stola. Nisam želela da ga uvredim. „Samo sam malo sumnjičava,
to je sve...”
„Linije na našim dlanovima su otisci sudbine”, rekao je čvrsto.
„Stvaraju nam se još u majčinom stomaku pre nego što se rodimo i ne
možemo nikako da ih izmenimo; ovo je oduvekbio vaš put.”
„Šta? Da dođem u Indiju?” nisam odolela da se blago podsmehnem.
Uporno me je gledao pravo u oči. „Došli ste u Indiju da nađete nešto”,
nastavio je, ne puštajući mi ruku.
„Ра, da, moju sestru”, klimnula sam glavom i uzvratila mu pogled.
„Rekla sam vam.”
To je tako čudno, ali pod ovim svetlom mogla sam se zakleti da su mu
oči plave.
„Ne.” Odmahnuo je glavom. „Radi se o nečemu drugom.” Nagnuo se
bliže i čvršće mi stegao dlan i odjednom, niotkuda, dobila sam onaj
uvrnuti osećaj, isti kao kad sam ga prvi put srela na železničkoj stanici u
Delhiju.
 „Sve će se razjasniti jednog dana. Do tada, morate verovati, Rubi.”
I kao da se sve povuklo, buka restorana je izbledela u pozadini, kao da
je neko utišao zvuk na televizoru. Čula sam samo Rokijev glas, umirujući,
raspevan, hipnotišući.
„Vera, Rubi, morate imati vere. Morate verovati u univerzum...”
Osetila sam ošamućenost, gotovo kao da ću se onesvestiti. Sve je
počelo da mi se okreće. Zažmurila sam.
„Molim vas, budite pažljivi, hrana je vrela.”
Naglo sam se prenula i shvatila da mi je Roki pustio ruku. Veliki izbor
jela nam je stigao na sto.
„Kako kažete u Engleskoj? Navalite!”, nasmešio se.
Kao da je neko opet pojačao ton. Zvuci su se vratili. Vrtoglavica je
nestala. Sve je ponovo bilo normalno. Šta se za ime sveta upravo dogodilo?
Pogledala sam u Rokija i primetila kako mu se plavi zidovi odslikavaju u
naočarima. Odjednom sam se osetila pomalo glupo. Zaista, Rubi, ništa se
nije desilo, naravno. To se samo moj mozak poigrava sa mnom. Posegla
sam za čašom i otpila velik gutljaj vode. Još ću poverovati da Roki zaista
ume da predviđa budućnost.
 Dvadeset prvo poglavlje

„ iS e tile , le t io va p se sviđa I r a n a č ”

P e tn a e s t p in u ta la s n ije , s l i j lo ^ je ^ jo s je I a i t j o l ijjee j lpalaadaa n j cp

i ita o.

S a c ila sa p p o g le d na s re lrn e ta n jir e set r a jli č it ip s a s tp jcirfa u lo

’/OJC
p a ti/
V сТ
r a jn o lo jm p so s e v ip a . S ilo ^j e . t a l i l o p n o jjo sve j a /

„ D oje, d a , sve ijjle d a \ n r e u lu s n o ", o d g o v o r ila s a p .

/ re o rja ja č in je n o .

P o g le d a let sa p s o j/s tv e n i ta n jir , na lo je r ^ se n a la z ilo nelo lilo

n e i a l / i u t i J j ja lo jja ja . Z e ln ja se u m I let u p e /ie . O i j j e l a n is u l i l a s l i t va n a

j a o se tljiv a jja jia d n ja č la n ejica , s la v a n a s u j a d o p a c e jjo s te .

,,/V iste ej l i d n i i ” P o d ija o ^ je . j i o j j l e d sa sv o j jio h jir a jn o j ta n jim ,

j i o j l e d a o u r(o j i j i o d i ja o o lr v e .

„N e, /u je to ... ” O lo je , n e j n a p s ta s a p p i s l i l a . N j e p i. n i j m lo n a

j / a p e t d a n e š to lc tje p d o l^ je 'p o r u č iv a o , s a p o sa p j/r e tj> o s ia v ila d a č u p o ć i

n e š to d a j/o je d e p , a l i set d a , d o l s a p sedelct ovde, s lfv a tila s a p d a s a p č ita v u

v e č n o st d c tle lo o d llc u jo j r u c i a sa o l ie n ip l e l i p j / i r i n č e p i n a n j l e l o p .

„t ja d i se o to p e ... ” P a č u ia la s a p . S o je ., o v o je t a l o n e p r ija tn o .

„ /Vesto n ije u r e d i l i P a p r š t i o se. „ Z a r v a p se n e sv iđ a ovo p e s t o i "

,,/Vc, ne, veo p a r j . s e s v i d a ”, I r j o s a r j j a r a j u v e r i let, „ s a p o ... " O l l e v a l a

s a p , d o l s a p s p i s l j a l a l a l o to d a l a j e p a d a j a n e u v r e d ip , l a l a v i j j o v o r

da j/o n u d ip . 7j a j a j d e , p o j l a l i j d a I c ije p i i s t i n u . N e p o j u večno d a

j u r l a p j r a n u n o t a n j i m . „S tv a r n o r j j e j a o , a l i n e p o j u d a ^ je d e p ovu

j r a n u ”, i j l a n u l a s a p .

P o j leđ n o p e ^ je jire n e rc ije n o . „ S o jip se da ne rc ijitp e p .

 „Ја sam za sve kriva” izvinila sam se. „Trebalo je nešto da kažem dok
ste poručivali. Vidite, nemam običaj da rizikujem s hranom, ne mogu da
jedem začinjenu indijsku hranu.” Čula sam samu sebe kako brbljam dok
sam pokušavala da objasnim. 0 bože, ovo je užasno. Bio je dovoljno
ljubazan da me dovede u svoj omiljeni restoran. Ne želim da misli kako
sam nepristojna. „Stvarno mi je žao, baš sam đubre, možda bih umesto
toga mogla da poručim običan pirinač?”
„Glupost”, odmahnuo je glavom.
„Ра, i nije baš.”
„Naravno da možete da jedete indijsku hranu”, rekao je čvrsto,
„Naučiću vas.”
Prestala sam da se bunim i pogledala ga. „Naučićete me?"
Do tog trenutka mi nije palo na pamet da bih mogla da naučim kako
da jedem indijsku hranu na isti način kao što se uči plivanje ili francuski
jezik.
„Ovo je paner”, rekao je i pokazao na prvo jelo, koje se sastojalo od
malih kockica u bogatom sosu. „То je vrsta sira.”
„Sira?” pogledala sam ga iznenađeno. Ne bih nikad pogodila.
Odjednom mi je izgledalo malo manje strašno.
„Da, i ovo koristimo u malaji kofta”, pokazao je na drugo jelo, koje je
ličilo na mesne kuglice. „Molim vas, ponovite za mnom.”
„Malaji... kofta”, stidljivo sam se mučila sa izgovorom. U stvari, mnogo
me je podsetilo na to kad sam pokušavala da naučim francuski. Naglasak
mi je uvek bio užasan.
„Ovo je povrće i paner, dobro ispržen, veoma je dobar”, nasmešio se i
potapšao svoj mali zaobljeni stomak. „Čana masala”, rekao je, pokazujući
na drugo jelo.
„Čana... masala”, ponovila sam nespretno, samo sam ovog puta
potajno uživala u tom osećaju dok sam pokušavala da izgovorim
nepoznate reći.
„Ovo su leblebije sa crnim lukom, paradajzom, sušenim korenjem
manga i začinima...”
„0, ali vidite, upravo mi začini zadaju nevolje...”, počela sam da
objašnjavam svoje strahove, ali nije mi dozvolio da završim.
„А ovo je dal, moje omiljeno jelo. Napravljeno je od sočiva i veoma je
začinjeno...”
Zaustila sam da se usprotivim, ali on je ozbiljno zamahao prstom i
ućutkao me.
 „I zato morate da ga jedete s rajitom.” Pokazao je na činiju s
kremastim jogurtom, zatim na gomilu pljosnatog hleba: „I čapatijem.”
Klimnula sam glavom, opčinjena lekcijom. „Sad gledajte.”
Pošto je kašikom prebacio razna jela na srebrni tanjir, počeo je da ih
meša prstima. Gledala sam očarana i tek tada sam shvatila da niko ne
koristi pribor za jelo. „Koristite samo desnu ruku”, rekao je, drobeći i
gnječeći mešavinu, pre nego što ju je pokupio i ubacio u usta palcem. „Sad
je na vas red”, uputio me je.
Piljila sam u komadiće jarkocrvenog čilija koji se presijavao u
začinjenom dalu i pobelela sam.
„Ne plašite se”, nagovarao me je, „pojedite malo sa rajitom.”
Duboko sam udahnula i uradila kako je rekao; prebacila sam malo
dala na svoj tanjir i pomešala ga s kremastim jogurtom.
„Veoma je važno to pojesti zajedno”, klimnuo je glavom. ,,U tome je
tajna.”
Bojažljivo sam prstima sakupila mešavinu i ubacila je u usta,
pripremajući se na poznati plamen.
„Је li dobro?”
Dok mi se hrana različitog ukusa mešala u ustima, golicala mi razna
čula, u jednom trenutka sam se pokajala. Onaj osećaj ,,o-ne-šta-sam-to-
uradila”, kad znate da ste napravili veliku grešku. Bilo je veoma lepo od
Rokija što je pokušao da me nauči kako da jedem začinjenu indijsku hranu
i na tren sam gotovo poverovala da je to moguće, delovao je tako sigurno,
tako uporno. Ali nisam mogla tek tako da se promenim, izgubljen sam
slučaj, nemoguće je.
Ali čekaj malo.
Odjednom sam shvatila: ništa me ne peče. Ne suze mi oči. Ne hvatam
se očajnički za čašu vode. Samo osećam mnoštvo finih začina i
kombinaciju slatkih i prijatnih ukusa koji mi se tope u ustima.
,,Au, ovo je toliko ukusno!” izustila sam i dalje punih usta. „Jao,
oprostite”, brzo sam promumlala i prekrila usta.
Prasnuo je u smeh. „Vidite! Šta sam vam rekao?”, blistao je dok je
otkidao parče čapatija i dodavao mi ga.
Uzela sam ga i sama otkinuta parče i s njim pokupila još jedan zalogaj.
Ukus je bio još bolji drugi put.
„Još?” Ponudio mi je dal, ali ovog puta se nisam bojala i, nakon što sam
zagrabila velik zalogaj, dodala sam rajitu.
„Hvala” nasmešila sam se, i kad se Roki okrenuo svojoj hrani, na
trenutak sam se osvrnula oko sebe i osmotrila okolinu. Bila sam tu, sedela
u krcatom restoranu, rukama jela indijsku hranu. Ko bi to ikad pomislio?
Kakvo novo iskustvo. Ovo nikad ne bih uradila u Londonu.
Samo što sad nisam u Londonu. U Indiji sam i sve je potpuno
drugačije.
Otkinula sam komad čapatija i željno uzela još jedan zalogaj.
Posle toga, s punim stomakom i osećajem zadovoljstva, vratila sam se
u haveli s Rokijem. Nakon što sam mu silno zahvalila, poželeo mi je laku
noć i ja sam se veselo uputila ka dvorištu da potražim Džeka i prenesem
novost. Tako sam se sjajno provela, jedva sam čekala da mu ispričam.
Neće moći da veruje!
Ispred havelija sam videla još neke ljude kako sede i piju i zamišljala
sebe i Džeka kako radimo to isto. Uz nekoliko hladnih boca piva,
zabavljaču ga pričama o tome kako sam napala dal i pobedila. Ili ću pričati
0 čana masali i kako je bio ukusan. Ili kako znam razne vrste hleba. Na
primer, ovo su samo neki koje sam zapamtila: čapati, paratas, poris...
Osetila sam navalu ponosa. Ozbiljno, biće tako zadivljen.
Nestrpljivo sam skrenula ka stepenicama da mu pokucam na vrata
1pozovem ga na piće, kad sam krajičkom oka spazila odsjaj slame. Čekajte,
je li to Džekov šešir? Pogledala sam pored ogromne paprati u saksiji ka
velikoj kožnoj sofi. Bio mi je okrenut leđima, ali da, bio je svakako on,
shvatila sam, nesposobna da zaustavim ogroman osmeh koji mi se širio
licem, jedva čekam da vidim izraz lica kad mu ispričam.
Požurila sam, a onda se ukopala u mestu. Nije sam.
Napravila sam nekoliko koraka, listovi paprati su se pomerili u stranu
i odjednom sam jasno ugledala privlačnu plavušu koja je sedela pored
njega. Sincii.
Načas sam samo stajala i posmatrala ih, a sva iščekivanja, uzbuđenje i
sreća te večeri iscurili su mi kao pesak u peščanom satu. Duboko
zadubljeni u razgovor, približenih glava; govor tela sve je otkrivao.
Odjednom sam se osetila slomljenom. Sigurno ju je pozvao. Stara
nesigurnost mi se vratila i udarila me u solarni pleksus. A ja sam mislila da
će ga zanimati kako sam provela veće.
Bože, kakva sam ja budala.
Brzo sam se okrenula pre nego što me spaze i požurila u sobu.
 Đuadeset drugo poglaulfe

Uostalom, kako god, ne tiče me se. Ovako je bolje.

Pet minuta kasnije sedela sam prekrštenih nogu na svom velikom
krevetu, umotana u ćebe i vitlajući telefonom. Trebalo je da se
usredsredim na to da nađem sestru, a ne da maštam o Džeku. Odmotala
sam parče papira koje sam pronašla u Ejminoj sobi i odlučno sam
okrenula broj. Sve je već dovoljno zamršeno da bih tome dodavala još i
neku glupu zaljubljenost. Kao da nemam dovoljno neprilika.
Čekala sam da veza bude uspostavljena.
Mislim, stvarno. Ja i Džek? Glupa zamisao. Čak i da se nešto desilo, što
nije bih moguće, samo bi se završilo propašću.
Telefon je počeo da zvoni na drugoj strani.
Ne, mnogo je bolje da bude sa Sindi. Mnogo bolje.
Pustila sam da zvoni dobrih pet minuta pre nego što sam konačno
odustala. Prekinula sam i naslonila se na jastuk. U sobi je bilo tiho, i dok
sam je razgledala, upijala sam poznato okruženje i osećala kako me hvata
umor.
Šta radim ovde? Mislim, ozbiljno, šta radim ovde?
Dok sam postavljala sebi to pitanje, svaka dosadna sumnja i strah koje
sam pokušala da potisnem poslednjih nekoliko dana isplivah su na
površinu. Treba da budem iskrena; nikad neću pronaći Ejmi ovim
tempom. Beznadežno je. Nemam pojma šta radim. Spisateljica sam,
provodim dane kod kuće za laptopom u čupavim papučama, ispijam
hladnu kafu i dokoličarim. Ne vucaram se po Indiji iz hira, ne gubim sestre
i ne zaljubljujem se u zgodne strance. Ja pišem o takvim stvarima, ne radim
ih!
Kad su se brane otvorile, odjednom su me osećanja savladala. Ovde
sam bila potpuno izgubljena. Jedno je kad sanjariš o pustolovinama dok
bezbedno sediš na svojoj sofi, ali potpuno je drugačije kad se nalaziš usred
jedne, a čak nemaš ni rezervne gaće. Ništa ne ide kako treba. Nekad sam
bila uredna, organizovana, razumna osoba koja je sastavljala spiskove i
imala rutinu. A pogledajte me sad! Potpuno sam sluđena. Još nisam
pronašla sestru. Ukrali su mi sve stvari. Lažem roditeljima. Sve je prava
propast.
I kao šlag na tortu, svim ovim nevoljama mogu još da dodam i
neobuzdane, neprikladne misli o Džeku, kao i činjenicu da pravim budalu
od sebe.
Verujte mi, pustolovine su potpuno precenjene.
 Sumorno sam zurila u ventilator na tavanici, posmatrala ga kako se
vrti i vrti, zajedno sa mislima u mojoj glavi. Sva radost koju sam osetila
dok sam jela indijsku hranu sa Rokijem iščezla je i suočila sam se sa
stvarnošću. Dolazak ovamo bio je velika greška. Želela sam svoj stari život
nazad. U redu, možda nije ispalo onako kako sam se nadala kada je o
ljubavi reč, ali bio je bezbedan i predvidljiv i imala sam čitavu fioku punu
čistog donjeg veša. Trebalo bi da priznam poraz i krenem kući.
Kad mi je ta misao pala na pamet, dočekala sam je kao neizbežnu. Reći
ću Džeku sutra ujutru. Vratiću se vozom ili autobusom u Delhi i tamo ću se
ukrcati na avion za London. A što se Ejmi tiče... pa, učinila sam šta sam
mogla. Ali to jednostavno nije bilo dovoljno.
Nekoliko trenutaka sam ležala tako, dok me nije prenuo zvuk tihog
žuborenja. Šta je to? Osetila sam vibriranje ispod butine i odjednom sam
shvatila da sedim na svom telefonu. 0 bože! Zvoni! Prenuta iz stanja
obamrlosti, počela sam mahnito da preturam ispod ćebeta. Pronašla sam
ga. Molim te, bože, samo da bude Ejmi!
„Dakle, kako je bilo u Indiji?”
Dajana, moja zastupnica.
Razočaranje mi je probilo nadu u grudima kao balon i vazduh mi je
izleteo iz pluća u vidu teškog uzdaha. Odakle da počnem? „Ра...”
„0 moj bože, uvek sam želela da odem tamo”, nastavila je svoj
brzometni dijalog. Dajana je bila poznata po svom nemilosrdnom pristupu
uređivačkom poslu i telefonskim razgovorima je prilazila kao rukopisima,
prolazeći kroz ljubazne uvode i neodlučne odgovore s „verbalnim
markerom”. „Је li bilo potpuno neverovatno?”
Čula sam kako Dajana hoda ulicom, potpetice joj kuckaju po
betonskom pločniku, sa zvucima užurbanog gradskog života Njujorka
dvadeset prvog veka u pozadini. Tako je nestvarno. Dok sam sedela na
starinskom krevetu sa baldahinom, umotana u ručno vezeno radžastansko
ćebe, okružena mirom trista godina starog havelija, nisam se osećala kao u
drugoj zemlji, već kao da sam otputovala nazad kroz vreme. „Da,
neverovatno je”, slažem se.
„Dakle, kad si se vratila?”
„Ра, radi se o tome...”, odgovorila sam. „Nisam se... vratila, eto.”
Čulo se glasno trubljenje. „Hej! Pazite kako vozite, gospodine! Ja imam
prvenstvo!” viknula je Dajana nadjačavši buku. „Kunem se, jednog dana
ćemo se ja i taj gradski autobus dokačiti. Svaki put kad izađem iz proklete
kancelarije... Čekaj - kako to misliš nisi se vratila? Gde si?”
„Još sam u Indiji”, viknula sam i malo odmakla telefon od uva da ne
bih ogluvela.
 „Šta još radiš u Indiji?” povikala je. „Rekla sam ti da odeš na odmor, a
ne da se preseliš tamo!” Zaćutala je i čula sam je kako oštro uzdiše. U trenu
sam pomislila da je došlo do sudara s tim gradskim autobusom, a onda: „0
gospode, nije valjda kao u Jedi, moli, voli, je li?”
Uprkos svemu, nisam mogla prestati da se smeškam. Gotovo sam
mogla da je vidim kako drhti na uglu Istočne 56 i Leksingtona. „Ne, ne
brini”, brzo sam je razuverila. „Samo je malo zapetljano.”
„0 bože, to znači da si upoznala nekog frajera!”
„Šta? Ne!” žurno sam se pobunila. Još nisam dobila priliku da joj
ispričam o Ejmi, niti šta mi se dogodilo u vozu, ništa. Džeka ne želim ni da
spominjem. On nije važan.
„Ozbiljno? Nema frajera?”
Mislim da je nisam čula tako razočaranu još otkako je izgubila bitku
za erotski roman o vampirici i čarobnjaku. Očito su sadomazohistički
prizori seksa koji su uključivali džinovsku glavicu belog luka i čarobni
štapić bili nešto posebno.
„Ра, da, ima”, priznala sam nerado, „ali nije to u pitanju...”
„Uvek se radi o frajeru”, uzvratila je.
„Ne, već o mojoj mlađoj sestri”, odlučno sam je ispravila. „Bila sam s
njom u Goi, a ona je upoznala tog instruktora joge i pobegli su u
Radžastan, pa sam pojurila za njom. Dobro, nisam trčala, ukrcala sam se
na voz...” Kad sam počela da ponavljam šta mi se sve dogodilo poslednjih
nekoliko dana, odjednom sam shvatila da je to više nego što sam uradila u
proteklih dvanaest meseci. „Ali ukrali su mi sve stvari, pa mi je taj
Amerikanac ponudio vožnju i zato sam u kolima već dva dana, putujem
kroz Indiju u pokušaju da je nađem.”
„I kakav je?”
U neverici sam zurila u telefon. Zar nije čula nijednu reč koju sam
izgovorila? „Slušaj, neću da pričam o Džeku...”
„Sjajno ime”, rekla je, odobravajući.
„Misliš?”, odgovorila sam i na trenutak se zamislila nad tim, pre nego
što sam se iznenada trgla. „Stvarno, ne želim da pričam o njemu...”
„0 bože, ovo je sjajno!” viknula je, ne obazirući se na moje molbe.
„Zaljubila si se u nekoga!”
„Nije da sam se zaljubila”, ispravila sam je i odmah joj objasnila.
„Sviđa mi se, to je nešto drugo.”
„Је li?”, sumnjičavo je pitala.
„Apsolutno”, odlučno sam odgovorila.
 „Kako to?”, zahtevala je. „Molim te, objasni mi, ja sam Amerikanka,
kod nas nema tog sviđanja."
„Privlači me, ali ne želim vezu s njim”, rekla sam jednostavno. „То je
čisto fizički. Nije u pitanju njegova ličnost, zapravo, njegova ličnost mi se
uglavnom i ne sviđa. A nisam ni zainteresovana da ga upoznam i provodim
vreme s njim...”
„Zar nisi rekla da si provela s njim dva dana u kolima?” istakla je.
„Znaš na šta mislim”, narogušila sam se. „Nema tu romantike.”
„Ne znam. Putovanje po Indiji sa crnokosim zgodnim strancem zvuči
prilično romantično s moje tačke gledišta”, rekla je prepredeno.
„То je požuda. Ne ljubav”, odvratila sam odlučno. „Kao što sam rekla,
ne verujem u sve to.”
„Ра, u tom slučaju, moraš sebi da pribaviš malo požude”, rekla je
odlučno.
„Ne mogu to!” viknula sam.
„Što da ne?”
„Nisam takva devojka”, pobunila sam se, mada pomalo licemerno,
budući da sam čitav dan imala seksualne maštarije o Džeku. Ipak,
seksualno maštanje nije isto što i njihovo sprovođenje u delo.
„Kad si poslednji put imala seks?”
Ustuknula sam. Imam veoma blizak odnos s njom, mojim agentom -
zapravo, da budem iskrena, više je ličan nego profesionalan. Čak i tako,
ovo je bilo suviše lično. „Prošlo je dosta vremena”, rekla sam neodređeno.
„Dosta”, podsmehnula se. „Mora da ti se dole uhvatila paučina!”
Zapanjila sam se. Uvek mi se sviđala Dajanina iskrenost, ali jedno je
iskrenost a... paučina? ,,¥uuuj’’, zgrčila sam se i zagnjurila lice u ćebe.
„Ozbiljno, ili ćeš je koristiti ili izgubiti!”
Zabrinula sam se. Oprezno sam izronila iz osećaja sigurnosti pod
ćebetom. „Ne možeš da je izgubiš... žarne?"
„Atrofija mišića” mračno me je upozorila. Zavladao je tajac dok sam
varila ovu izjavu. Zatim: „Svejedno, ne mogu”, rekla sam odlučno.
„Ovo je dvadeset prvi vek, naravno da možeš!”, uzviknula je. „Nema
ništa loše u neobaveznom seksu. Razmišljaj o tome kao o odlasku u
teretanu. Samo vežbaš druge mišiće.”
„Ne, ne razumeš, on je s devojkom.”
„Kojom devojkom?”, zahtevala je da zna.
„Turistkinjom koju smo upoznali. Sedi s njom u baru u prizemlju.”
„Ра šta?” prezrivo je frknula. „Vuci se dole!”
 „Ona je bikini model.”
Na drugoj strani linije je zavladala mrtva tišina. Čula sam samo
trubljenje saobraćaja u pozadini, mada je mogao da bude i jak vetar. Prvi
put je moja uvek spokojna agentkinja ostala bez reći.
„Bikini model?’’, konačno je ponovila prigušenim glasom.
Činilo se da te reci mogu da uteraju strah svakoj ženi. Čak i mom
neustrašivom agentu, Dajani.
„Za krupnije?”, pitala je u nadi.
„Bojim se da ne”, odgovorila sam ravnodušno.
„Ра, moraćeš da ga očaraš svojim blistavim umom i ličnošću”,
ohrabrivala me je čim se povratila.
„Hvala, Dajana”, zahvalila sam.
„Ш to ili ga napij i skoči na njega.”
Nasmešila sam se ispod radžastanskog ćebeta.
„То sam uradila sa Erikom, mojim prvim mužem. Trebalo mi je tri
viskija i veoma prljav martini...” Zaćutala je i grohotom se nasmejala. Niko
na svetu se nije vulgarnije smejao od Dajane. „Ne šalim se, šta imaš da
izgubiš?”
„Samopoštovanje?”
„Potpuno precenjeno”, uzvratila je.
Ponovo sam se osmehnula.
,,U redu, vidi, dušo, moram na sastanak, ali zapamti da sam ti ja agent
i da treba da uradiš onako kako ti kažem.”
Palo mi je na pamet da joj kažem kako me je to upravo i uvalilo u
čitavu ovu zbrku, ali već se pozdravljala.
„I zapamti, možda je ona bikini model, ali mi možemo da jedemo
kapkejkove!”, veselo me je podsetila i prekinula.
Samo što u Radžastanu nije bilo kapkejkova. Pa, barem ih ja nisam
našla. Da ih ima, verovatno bih sedela u sobi i tešila se sa desetak crvenih i
završila bih s tim. Na kraju, ne može mnogo toga da se poredi sa sveže
pečenim kapkejkom s bogatom glazurom. Čak ni seks.
Zadržala sam tu misao na tren.
0, koga zavaravam? Naravno da kapkejkovi ne mogu biti bolji od
seksa s Džekom!
Odlučno sam skočila ispod ćebeta, rastresla kosu i na brzinu oprala
zube. Dajana je u pravu, rekla sam sebi. Neću se kriti u svojoj sobi zbog
nekog bikini modela. Pa šta ako na butinama nema celulita i ima velike
sise? Ne dam se zastrašiti! Ja pišem knjige. (Poslednja mi je čak ocenjena s
pet zvezdica na Amazonu, i ne, to nije bila moja mama. Barem mislim da
nije.) Umem da ispričam dobar vic! (Pa čak i bolji, u zavisnosti od toga
koliko sam vina popila.) I niko me nikad nije pobedio u skreblu.
Ispunjena odlučnošću, krenula sam ka vratima, a onda se još jednom
pogledala u ogledalu. Kad smo već kod toga, ne bi škodilo da budem malo
više seksi. Mislim, nisam se mogla osloniti samo na ličnost. Malo sam
raskopčala majicu da pokažem dekolte, zatim sam isprobala da prekrstim
ruke i izgledam još privlačnije. Odmakla sam se i osmotrila rezultat. 0
bože, izgledam smešno. Naročito pored Sindi, čiji je dekolte kao Veliki
kanjon. Osim toga, ledeno je.
I nakon što sam se odlučno ponovo zakopčala, ugasila sam svetio i
sišla u prizemlje.

Džek me je ugledao prvi. „Hej, tu si!”

„0, ćao”, nasmešila sam se u pokušaju da zvučim opušteno i
iznenađeno, kao da sam slučajno nabasala na njih. „Otkud vi?”
„Nisam mogla da ne dođem”, cvrkutala je Sindi, koja se obukla kao da
je u Aspenu, u Armiranoj jakni s krznom i čizmama. Smeškala se Džeku
sjajnim usnama i zabacivala kosu kao da hoće da mi kaže ruke ksebi, on je
moj.
Samopouzdanje mi je nakratko poljuljano, ali Dajanino upozorenje na
paučinu mi je još odzvanjalo u ušima i nisam ustuknula.
„Upravo smo pili pivo, hoćeš i ti?”, ponudio je Džek.
„Da, to bi bilo sjajno.” Široko sam se osmehnula i, ne obazirući se na
Sindine ljutite poglede, spustila se između njih dvoje.
„Ра, gde si bila? Kucao sam ti na vrata, ali nisi bila tu”, nastavio je.
„Bila sam u domaćem restoranu s Rokijem; učio me je kako da jedem
indijsku hranu.”
„jela si domaću hranu?" zinula je Sindi. „Jesi li poludela? Znaš da oni
ništa ne peru u čistoj vodi i, da ti kažem, ako si imala led u piću, onda si
gotova.” Napadno se stresla, izvadila ogromnu bocu dezinfekcionog
sredstva za ruke i počela žustro da ga posipa po rukama, kao da bi mogla
nešto da zakači već samim tim što o tome priča. „Ја sam sama sebi
spakovala hranu. Mislim, ozbiljno, hvala bogu na energetskim štanglicama
i proteinskim šejkovima!”
„Šta si jela?” zadivljeno me je pitao Džek.
„Čana masala... malaji kofta...”, nespretno sam se prisećala naziva.
„Oduševljen sam!”, smešio se.
 Skromno sam se osmehnula, ali u sebi sam osetila tračak ponosa. „Sve
je bilo vrlo ukusno.”
„Šta sam ti rekao? Na Indiju se samo treba malo navići i čim se to
desi...”
„... Zaljubićeš se u nju”, dovršila sam.
Zaćutali smo kad su nam se pogledi sreli i, samo na tren, mogla sam se
zakleti...
„Upravo sam se spremala da pokažem Džeku fotografije sa svog
putovanja”, prekinula nas je Sindi i zamahala svojim foto-aparatom.
Pa, šta god da je bilo, sad je nestalo, pomislila sam i potrudila se da se
ne osećam razočarano kad smo se oboje okrenuli prema njoj.
„0 moj booože, ovu morate da vidite”, izustila je i gurnula nam
fotoaparat pod noseve. „Hotel u Delhiju bio je sjajan - ogroman bazen na
krovu bio je ne-ve-ro-va-tan."
Na slici je bila Sindi u majušnom bikiniju, pored bazena.
„Mislim, vidite li taj pogled?”
Počela je da uvećava i odjednom smo ugledali njeno bujno poprsje u
krupnom planu.
„Jao”, nasmejala se, pre nego što je pomerila snimak na horizont.
„Lepo”, promrmljala sam učtivo, ne gledajući u Džeka.
Samopouzdanje mi je lagano bledelo. Verujte mi, trebalo mi je mnogo više
od sposobnosti da sklopim reč od sedam slova u skreblu da to
prevaziđem.
„А šta je s ovom?”
I bez podsticaja, počela je da prelistava fotografije na svom foto­
aparatu. Sindi pozira s koktelom, Sindi pozira s majmunom, Sindi pozira
kod Tadž Mahala... u osnovi, mnogo fotografija sa Sindi u prvom planu. U
stvari, Indija je tu bila samo usput.
„0, čekaj, Džek, prosto moraš da me vidiš na slonu”, uzviknula je i
nagnula se ka njemu tako da bi on bolje video ekran.
I njen dekolte. Ona je primenila otkopčavanje, samo mnogo uspešnije,
uočila sam, mada srećom, Džek izgleda nije primetio.
„Gde je ovo slikano?”, zagledao se u ekran.
Sindi nije bila naročito zadovoljna što nije usredsređen na nju. „0, to
je samo neki stari zamčić u Džajpuru”, rekla je neobavezno.
„Misliš, Amber Fort”, rekao je znalački. „Jedan od najboljih primera
radžputske arhitekture.”
„Kako god”, slegla je ramenima. „Bilo je pomalo dosadno, da budem
iskrena, ali vožnja slonom do tamo bila je zabavna. Pa, osim činjenice da
su mi roditelji bili na jednom slonu, pa sam ja morala da jašem s tom
dosadnom devojkom...”
„Ро čemu je posebna?”, pitala sam i okrenula se ka Džeku. Iskreno me
je zanimalo.
„Ра, najpoznatija je po čarobnoj dvorani sa ogledalima. Napravljena je
da prelama svetio tako da su ti potrebne samo dve svece, po jedna na
svakom kraju, da se osvetli čitava palata.” Predao mi je foto-aparat dok je
Sindi nastavljala da priča.
„Posvađala se oko nečega s dečkom, bila je prilično zlovoljna... On je
ovo slikao - stvarno sladak tip, telo da umreš - ali rekla sam joj, dušo,
slušaj, nisu oni vredni toga.”
Pridržala sam foto-aparat i zagledala se u sliku. Dah mi je zastao u
grlu.
„Predivno, a?” pitao je Džek.
Videla sam palatu u pozadini, ali zagledala sam se u prvi plan. Na
slonu je bila Sindi, a devojka koja je sedela pored nje...
Uvećala sam, ali nisam morala. Odmah sam je prepoznala. Ejmi.
 Đuadeset treće poglaulje

Brzo prebacivanje na sledeće rano jutro i već sam obučena i čekam Džeka
da se pojavi. Nestrpljiva sam da krenemo. Sinoć uopšte nisam mogla da
spavam jer sam mislila na Ejmi. Nakon neuzvraćenih poziva i poruka
poslednjih nekoliko dana, osetila sam olakšanje kad sam je videla na
fotografiji. Ublažilo mi je zabrinutost zbog najgoreg mogućeg scenarija -
ne leži mrtva u jarku, sedi na slonu u majici i sarongu, preplanula i zdrava.
I uzrujana.
Zbog toga, fotografija je takođe uspela da rasplamsa moje strahove.
Da me je samo slušala. Rekla sam da će se sve završiti sa suzama! Oko čega
su se svađali? Šta se desilo? Je li ona dobro? Milion pitanja mi je proletalo
kroz glavu. Mrzim da mislim kako je Ejmi uzrujana. Ume da bude
tvrdoglava i potpuno sebična ponekad, ali i dalje je moja mlađa sestra i
zabrinuta sam za nju. Ako joj se dogodi nešto loše, nikad to sebi neću
oprostiti.
I tako sam, čim sam videla tu fotografiju, odlučila još čvršće da je
pronađem. Slika je nastala u Džajpuru, što nije tako daleko odavde, i očito
je Ejmi spomenula nešto o tome da idu ka gradu po imenu Puškar. Barem
je Sindi tako mislila. Pokušaji izvlačenja podataka iz Sindi bili su kao
traženje od zlatne ribice da zapamti šta je bilo juče. U stvari, od ribice bih
verovatno mogla očekivati više razuma.
Kad smo već kod toga, u jedno je Sindi bila sto posto sigurna a to je da
Ejmi još nije udata. „Mogu da zapazim dragi kamen na kilometar, a ona
nije imala ništa na pistu”, ustvrdila je kategorički. „Veruj mi, drugarice, još
joj nije stavio prsten.”
„Tu si.” Čula sam glas, podigla glavu i ugledala Džeka kako ulazi kroz
glavni ulaz. „Upravo sam krenuo da te probudim.”
„0, mislila sam da si još u svojoj sobi”, rekla sam i pogledala ga
iznenađeno. Kad sam otkrila fotografiju, misli su mi se uskomešale i ubrzo
posle toga sam se povukla i ostavila Džeka i Sindi zajedno. „Pretpostavila
sam da si sinoć pio dokasno i da još spavaš.”
„Ne, bio sam napolju i razgovarao s Rokijem”, odgovorio je, a iz usta
su mu izlazili mali oblačići pare na hladnom jutarnjem vazduhu.
„ 0 ... pa, htela sam da te zamolim za uslugu”, rekla sam što sam mogla
poslovnije.
Podigao je obrve.
„Mislim da mi je sestra možda u Puškaru. Nisam sigurna, teško je
izvući informacije od Sindi.” Zaustavila sam se. Džeku se ona dopadala;
pozvao ju je na piće sinoć, zar ne? „Ali svejedno, mislim da vredi probati.
Pa sam se pitala... Znam da ideš u Udajpur i stvarno si bio ljubazan što si
me i dovde povezao.” Čula sam sebe kako blebećem. „... Ne želim da ti
stvaram neprilike.” Pređi na stvar, Rubi, pređi na stvar, „... Ali pitam se, ima
li ikakve šanse?”
„Usput mi je”, odgovorio je ravnodušno.
Zaćutala sam i iznenađeno ga pogledala. „Stvarno?”
„Ра, nemam mapu pri ruci, ali prilično sam siguran”, klimnuo je
glavom.
„0... pa”, nasmešila sam se široko. „То je sjajno. Zaista sam ti zahvalna,
spasao si mi život.”
„Šta, opet?” U očima mu je sevnuo osmeh.
Kad sam se setila voza, obrazi su mi se zažarili uprkos hladnoći. Od
tog se neću nikad oporaviti. „Ра, jesi li spreman za polazak?” pitala sam i
brzo ustala.
„Ра, u stvari, zato sam i krenuo da te tražim”, rekao je i lice mu se
uozbiljilo. „Postoji mali problem.”
„Problem?” Osetila sam kako me hvata zebnja. Telo mi je sve vreme
bilo napeto i kao da se stalno pripremalo za sledeću nevolju. „Kakav
problem?”
„Nešto nije u redu s kolima. Roki kaže da nećemo moći da krenemo
još nekoliko sati.”
„0, u redu.” Osetila sam talas razočaranja. Jedva sam čekala da
krenemo. Ipak, nije bilo ništa strašno.
„Razmišljao sam da pođem malo u razgledanje i odem do palate ovde
u Agri, pošto nećemo imati vremena da posetimo onu u Džajpuru”, dodao
je. „Izgleda da se otvara u ranu zoru, pa ako želiš da pođeš sa mnom...”
Sinoć su mi se osećanja prema Džeku povukla, ali sad su opet počela
da izranjaju. „Zvuči zanimljivo”, odgovorila sam neobavezno, a umesto
razočaranja što ne polazimo, osetila sam treptaj uzbuđenja.
,,U redu, sjajno”, osmehnuo se Džek. „Rekao sam Sindi da ćemo
krenuti za oko pet minuta...”
„Sindi?”
Upravo u tom trenutku čula sam kako su se zalupila vrata i, kad sam
podigla pogled, videla sam je kako izlazi iz Džekove sobe. Kao da me je
neko udario u stomak. Sigurno su proveli noć zajedno.
Pa, šta sam očekivala? Naravno da su proveli noć zajedno, Rubi. Zar to
zaista nisi očekivala? Zar si zaista mislila da imaš šanse?
 Dok sam posmatrala Sindi kako leluja prema nama kao Viktorijin
anđeo, progutala sam knedlu i potisnula osećaj odbačenosti. Ne mogu
dozvoliti da Džek primeti kako sam povređena i uznemirena. Moram da se
ponašam smireno.
„Ćao, lepotane!” blistala je i sočno ga poljubila u obraz. „0, ćao, Rubi”,
dodala je čim me je spazila. „Sjajno izgledaš.”
„Hm, hvala”, odgovorila sam, zapanjena njenom pohvalom.
„Ništa bolje od omiljene odeće”, ljupko se osmehnula.
Blago sam se trgla, ali nisam ništa rekla.
„Dakle, jesmo li svi spremni? Tako sam uzbuđena!”, viknula je. „Ovo će
biti sjajno!”
,,U stvari, kad malo bolje razmislim, upravo sam se setila da moram
nešto da obavim”, slagala sam na brzinu. „Prokletstvo! Baš sam blesava,
glava mi je šuplja kao sito.” Odglumila sam udarivši se po glavi, ali Džek
nije delovao ubeđeno.
„Šta moraš da obaviš?” pitao je, mršteći čelo.
„Ма... samo nekoliko sitnica”, odgovorila sam neodređeno. Očajnički
mi je trebala nova odeća, ali nisam to želela da kažem pred Sindi i pružim
joj zadovoljstvo da otkrije koliko se stidim zbog svog izgleda. „Vas dvoje
samo krenite.”
,,U redu”, Sindi se široko osmehnula i nije je trebalo dalje ubedivati.
Oduševljeno je provukla dugu vitku ruku ispod Džekove.
Namrštio se. „Ali ako su samo neke sitnice, onda to neće dugo trajati”,
izjavio je. „Možemo da sačekamo, zar ne, Sindi?”
Napućila je sjajne usne. „Ра, valjda”, pristala je nerado, „ali kasnije
bude velika gužva - trebalo bi da krenemo ranije daje izbegnemo.”
Ugrizla sam se za jezik. Zar nije ovo ista osoba koja je smatrala da je
čuveni Amber Fort „neki dosadan stari zamčić”?
„Treba da krenete.” Silom sam se vedro nasmešila. „Mogu i kasnije da
vam se pridružim”, dodala sam bez ikakve namere da to zaista i učinim.
„Ра dobro, ako si sigurna”, nerado se složio Džek, nakon kraćeg
ćutanja.
„Potpuno”, klimnula sam glavom, gledajući Sindi koja se držala za
Džeka kao što žene stiskaju svoje furnirane torbice, kao da će neko
pokušati da joj ga ukrade.
„Zdravo, lepo se provedi”, zacvrkutala je zvonkim, raspevanim
glasom.
„Da, i vi”, rekla sam i mahnula im uz veseli osmeh, koji je splasnuo kao
sufle čim su nestali iz vida. Ipak, sama sam kriva što sam bila tako naivna i
glupa. Nije trebalo da slušam Dajanu; bila je samo privržena. Uostalom, pa
šta ako je spavao sa Sindi. Kao što sam rekla, nije da mi se sviđa. Samo mi
je povređen ponos, govorila sam samoj sebi odlučno, a ne moja osećanja.
Ipak, iz nekog razloga, nisam se zbog toga osećala bolje.
Na trenutak sam samo stajala, razočarano, a zatim sam pogledala na
sat. Bilo je još rano; neće se vratiti još neko vreme. Šta da radim narednih
nekoliko sati?
Upravo ono Što sam i htela, odlučila sam. Otići ću i kupiti novu odeću.
I ne zato što mi je hitno trebala. Već zato što, bez obzira na kom kraju
sveta se nalazite i koliko je tamo drugačije, neke stvari u životu uvek
ostaju iste. Kad ti je potrebno da se oraspoložiš, potrebno ti je samo jedno.
Kupovina.

Čula sam za čuveni obližnji bazar i tako sam, naoružana mapom sa

recepcije, krenula u istraživanje. Iako je bilo rano, Agra je bila budna i već
je sve vrvelo od života. Ko god da je rekao kako je Njujork grad koji nikad
ne spava, očito nikad nije bio u Indiji, razmišljala sam dok sam šetala
uzanim prašnjavim ulicama, prepunim ljudi i rikši.
Čudno kako sam se brzo privikla na buku i metež Indije. Više ništa
nisam primećivala, baš kao ni prašinu ispod noktiju. Sad mi je bilo gotovo
teško da se prisetim onog prvobitnog šoka za čula kad sam stigla. Kao da
vam Indija podari novi par očiju, pa možete da vidite kroz prašinu i
zagađenje, pored zbrke i siromaštva, istinsku lepotu i čaroliju iza svega
toga.
Zastala sam načas da posmatram grupicu dečaka kako igraju kriket
pored puta. Koristili su štapove kao improvizovane panjeve i parče drveta
kao palicu, lica su im bila usredsređena dok su bacali loptu i udarah,
njihovi povici nezadovoljstva i likovanja ispunjavali su vazduh kad bi
jedan tim nadigrao drugi.
Jedan dečak je primetio da ih gledam i mahnuo je, osmeh mu je ozario
lice i ja sam mu otpozdravila i poželela da imam foto-aparat i slikam ih, a u
isto vreme znala sam da mi ne treba fotografija. Neću zaboraviti to lice,
niti taj osmeh.
Ostavila sam ih njihovoj igri i produžila, i nije prošlo mnogo pre nego
što sam naišla na lavirint uličica ispunjenih desetinama pijaca koje su
činile jedan veliki bazar. Zaboravite na čuvenu pijacu u Ulici Portobelo u
Londonu, ovo mesto ju je zasenilo, jer se tu prodavalo sve, od egzotičnih
začina i kašmira, električnih aparata i predivno izrezbarenih mermernih
radova.
 Kad sam skrenula iza ugla, ostavila sam iza sebe jednu pijacu na kojoj
su se prodavali samo začini i ušla u drugu, ispunjenu redovima i redovima
tezgi na kojima se prodavala samo odeća. Osetila sam talas olakšanja i
sreće. Godinama sam cvilela „Nemam šta da obučem”, ali sad zaista
nemam šta da obučem. Poslednje dve noći prala sam donji veš na ruke.
Nestrpljivo sam prišla prvoj tezgi. Dobro, trebaju mi čarape, donji veš,
nova odeća, ooo, vidi samo tu jaknu.
Ispružila sam ruke i skinula je sa vešalice da je probam. Opa, tako je
lepa i topla!
„Dobro došli.” Vlasnik tezge se pojavio iza radnjice. Krupan čovek, sa
još većom bradom. „Mogu li da vam pomognem?”
„Zdravo, da”, široko sam se osmehnula. „Pošto je ova jakna?”
Uzeo je digitron, ukucao neke brojeve i pokazao mi ih. Pogledala sam
u ekran. U redu, dakle to je... Brzo sam preračunata u glavi ...„Koliko?"
„То je veoma lepa jakna”, rekao je prodavač ozbiljno.
„ 0 ... da, znam”, žurno sam klimnula glavom, jer nisam želela da ga
uvredim, „samo mi se čini prilično skupom...” Zaćutala sam.
Naravno! Tako sam glupa, umalo da zaboravim. Trebalo bi da se
cenkam!
Naučila sam da je cenkanje način života u Indiji, ali do sada nisam bila
dovoljno hrabra da probam. Nisam bila ni vešta, niti sam imala
samopouzdanja, pa sam u Goi jednostavno plaćala onoliko koliko su mi
tražili. Ali odlučila sam - ako mogu da naučim da jedem indijsku hranu,
mogu da se okušam i u cenkanju. Zato sam malo čitala o tome pre nego što
sam krenula. Sudeći prema mom vodiču, trebalo je samo da sledim
nekoliko jednostavnih pravila:
Pravilo broj jedan: Nikad ne pokazuj previše otvoreno da ti se nešto
sviđa.
Uhvatila sam svoj odraz u jakni u prodavčevom ogledalu. 0 bože,
mislim da nisam baš dobro počela. Da li se oblačenje tog predmeta računa
kao previše otvoreno pokazivanje?
Pravilo broj dva: Nemoj da kupiš prvo što vidiš. Često isti ili sličan
predmet može da se kupi i na drugim tezgama. Razgledaj i proveri cene.
Dobro, to mogu.
„Hvala, ali razmisliću”, ljubazno sam odgovorila i okačila jaknu nazad.
„Ne sviđa vam se?” namrštio se.
0 ne, uvredila sam ga. „Da”, žurno sam odgovorila, pre nego što sam
se brzo setila. „Mislim, možda", ispravila sam se. Zapravo, ovo i nije tako
lako kao što zvuči. „АН prošetaću se”, dodala sam, trudeći se da zvučim
opušteno.
Nakon što sam mu uputila, po mom mišljenju, samouveren osmeh,
lagano sam odšetala do susedne tezge, mada sam odmah videla da nemaju
takvih jakni. A baš je bila lepa.
„Koliko želite da platite?”, zahtevao je prodavač, dok me je pratio sa
jaknom. Pružio mi ju je hvalisavo. „Dajte mi dobru cenu.”
Pravilo broj tri: Počnite tako što ćete ponuditi polovinu tražene cene.
Prodavač to neće prihvatiti ali dobro je za početak.
Pokazala sam na digitron i kad mi ga je predao, oklevala sam. Nisam
bila sigurna da imam petlju za to. Pogledala sam u prodavca. Gladio je
bradu i zurio u mene. I ja sam gledala u njega usplahireno. Meksička pat-
pozicija, u stilu indijskog vlasnika tezge. Skupila sam hrabrost, ukucala
broj i vratila mu ga.
Prasnuo je u sumanut smeh. „Ne, nemoguće”, zagrmeo je i digao ruke
u vazduh.
Preplašeno sam odskočila na kilometar. 0 bože, ovo je bila užasna
zamisao, nisam stvorena za ovo. Kukavica sam. Osim toga, stvarno mi se
sviđa ta jakna.
Pravilo broj četiri: Budite spremni da odete. Otkrićete da će većina
prodavača sniziti konačnu cenu ako ste spremni da odete praznih ruku.

„Zbogom, Mohamede”, nasmešila sam se i mahnula prodavcu.

„Zbogom, Rubi”, osmehivao se dok je gurao svežanj rupija u džep.
Petnaest minuta i dve šolje čaja kasnije, saznala sam sve o
Mohamedovoj porodici, upoznala njegovu divnu ženu i videla slike
njegovo desetoro dece, jedno drugom od uva do uva, nalik na ruske
babuške. I sklopili smo dogovor oko jakne. Dobro, nije bilo ni blizu
polovine cene i nije bilo sumnje da bih našla mnogo jeftiniju negde
kasnije, ali znate šta? Baš me briga. Ne umem da se cenkam, nikako mi ne
ide.
Osim toga, kad sam shvatila da tih nekoliko rupija oko kojih sam se
cenkala vredi koliko i kapučino u Starbaksu, sve mi je izgledalo pomalo
smešno.
„Izgledate veoma lepo”, klimnuo je Mohamed u znak odobravanja. „То
je odlična jakna, biće vam toplo.”
„Hvala. Mnogo mi se sviđa”, široko sam se osmehivala. „I hvala za čaj.”
„То je moja najtoplija dobrodošlica”, klimnuo je veselo, dok je uvrtao
kraj brade. „Vratite se uskoro i popijte ponovo čaj sa mnom.”
 Uz veseo osmeh napustila sam svog novog prijatelja i nastavila kroz
lavirint tezgi. Na prostranom bazaru bilo je svega što bi vam moglo
zatrebati, bez obzira na to da li je u pitanju nova odeća ili vaše sandale,
koje je popravljao sitan muškarac za šivaćom mašinom, koji je vešto i brzo
učvrstio kaiševe tako da mi više ne spadaju s nogu. Uskoro sam bila
natovarena neophodnim osnovnim stvarima, kao što su donji veš i
kozmetika, farmerke i patike, koje nisu imale ni etiketu proizvođača niti
cenu, i jedina majica koju sam mogla da nađem a koja nije imala sliku Tadž
Mahala na sebi.
Čak sam uspela da pronađem i tezgu sa šminkom, oko koje su se
okupile desetine indijskih žena, potpuno isto kao što se i Britanke
okupljaju oko kozmetičkih pultova u robnoj kući, gde sam kupila ruž i
olovku za oči.
A verovatno bih kupila i mnogo više da mi pažnju nije privukao
najlepši parfem. Prateći svoje nozdrve, pronašla sam starca sa desetinama
staklenih bočica ispunjenih mirišljavim uljima. Mošus. Sandalovina.
Ćilibar. Strpljivo mi ih je mackao po ručnom zglobu, a svaki je bio
božanstveniji od prethodnog.
Otišla sam s nekoliko bočica i, mnogo raspoloženija zahvaljujući svoj
toj kupovini, pogledala sam na sat. Verovatno je trebalo da krenem nazad,
odlučila sam, ali kad sam se okrenula, put su mi preprečile nečije ruke.
„Mendi", obratila mi se žena, raširenih dlanova. „Izvinite?”, odgovorila
sam, ne razumevši. „Kana”, odgovorila je i pokazala na ruke.
Pogledala sam u njih i tek tada primetila da su joj ruke neverovatno
lepo ukrašene. Složeni kovitlaci i grupice tačkica i cveća oblikovali su
prelepe šare po njenim dlanovima i prstima. „Kana”, ponovila je i posegla
za mojim rukama. Držala je malu bocu.
„0, ne, hvala”, nasmešila sam se i odmahnula glavom. „Moram da
idem.”
„Veoma lepo”, nastavila je i dalje me držeći za ruke.
Tako uhvaćena, ponovo sam ih pogledala. Zaista su bile prelepe.
„Dobro”, klimnula sam glavom, pre nego što sam uspela da se zaustavim, i
dok me je vodila da sednem, osetila sam kao da treperim od iščekivanja i
uzbuđenja. Nikad neću imati telo za bikini, ali imaću prelepe ruke.

Sat vremena kasnije, vratila sam se u haveli i zatekla Džeka kako čeka
kraj automobila s Rokijem, koji je bio ispod haube.
,,U pravo vreme”, nasmešio se, „upravo sam se vratio iz palate.”
„Kako je bilo?” pitala sam onako usput. Kad me je popustio prvobitni
šok, postalo mi je potpuno svejedno.
 „Prilično upečatljivo”, klimnuo je glavom, „to je jedna od najlepših
mogulskih palata u Indiji. Šteta što nisi mogla da ideš.”
Potrudila sam se da izgledam kao da se kajem. „Znam, velika šteta, ali
morala sam da obavim neke poslove.”
„Kupovinu, na primer?” Podigao je obrve na prepune torbe koje sam
nosila ispod laktova.
„0, ovo?” pitala sam iznenađeno, kao da nisam znala kako su tu
dospele. „Samo neke osnovne stvari”, slegla sam ramenima. Zašto žene
uvek misle kako treba da lažu muškarce o tome koliko su potrošile?
„Šta ti se dogodilo s rukama?” namrštio se.
„Kana”, odgovorila sam, podigla dlanove i ponosno ih pokazala.
Prekrivene složenom šarom, još su bile prekrivene kanom. „Samo treba da
sačekam da se osuše. Očito treba nekoliko sati, ali onda je spereš i ispod
imaš taj prelepi dizajn.”
Tras.
Hauba automobila se naglo zatvorila i oboje smo se okrenuli ka
Rokiju. ,,U redu, šefe”, klimnuo je glavom i obrisao ruke o masnu krpu.
„Idemo.”
„Krećemo odmah?” pitala sam s očekivanjem i uzbuđenjem.
Odjednom mi je pomisao da ću pronaći Ejmi bila mnogo bliža stvarnosti.
„Da, krećemo”, nasmešio se Roki.
„Sjajno” osmehnuo se Džek, a zatim se okrenuo ka meni. „Jesi sve
pokupila?”
Oklevala sam. Prokletstvo. Stvarno sam želela da se presvučem u čistu
odeću pre nego što krenemo, ali nisam mogla jer mi se ruke još nisu
osušile. „Mmm, da. Hvala”, nasmešila sam se, dok mi je on pomagao da
skinem s ruku sve što sam kupila i odložim torbe u prtljažnik. Eto jedne
prednosti kad ti ukradu torbe - nema pakovanja.
„Super” klimnuo je glavom, zatvorio prtljažnik i zavukao se na zadnje
sedište.
Sela sam pored njega. „Ра, je li Sindi otišla?”, pitala sam ravnodušno.
Rekla sam da mi je svejedno, ali nisam rekla da nisam ljudsko biće. „Da,
nastavila je sa svojim proputovanjem”, odgovorio je isto tako ravnodušno.
Kad je Roki upalio motor, oboje smo se okrenuli i zagledali svako kroz
svoj prozor.
„Zašto pitaš?” pitao je Džek i pogledao me.
„0, pa... bez razloga”, odgovorila sam nedužno.
Dugo me je i prodorno gledao, a zatim slegao ramenima. „Dobro”, i
ponovo skrenuo pogled.
 Nekoliko trenutaka kasnije, stavio je slušalice u uši i počeo da sluša
muziku, a ja sam se ponovo zagledala kroz prozor. Auto je zatutnjao po
otvorenom putu, i kad je periferiju grada zamenila priroda, osetila sam
nenadani optimizam; od kretanja napred i ostavljanja nekih stvari iza
sebe.
Konačno mi se učinilo da će stvari konačno krenuti da se odvijaju
kako treba.
 Duadeset detuđo poglavlje

Sledeće čega sam bila svesna bilo je lupanje vratima. „0... šta... gde smo?”
pitala sam ošamućeno i zagledala se kroz prozor. Gradski zidovi, obojeni
jarkom flamingo-ružičastom, plivali su preda mnom i pokušala sam da
podignem glavu. Jao. Vrat mi se ukočio od položaja u kojem sam spavala.
„Džajpur, prestonica Radžastana.”
Bio je to Rokijev glas. Jedva sam otvorila oči i primetila da je auto
parkiran sa strane, na putu, a Roki je sedeo na prednjem sedištu sa
raširenim novinama preko volana. Polako sam okrenula glavu i pogledala
sa strane. Zadnje sedište je bilo prazno. „Gde je Džek?” pitala sam i
zevnula.
„Morao je do toaleta”, odgovorio je, udubljen u novine.
Na spomen toaleta, osetila sam bol u bešici. Morala sam i ja. Oklevala
sam, pogođena mišlju - prokletstvo, imamo samo jednu rolnu papira i
sigurno ju je Džek uzeo. A zatim - kako je Dajana uopšte mogla da pomisli
kako je ovo putovanje kolima iole romantično. A onda - ne, pogledaj, tu je!
Pošto sam otkrila našu zajedničku rolnu papira zaglavljenu sa strane
pored sedišta, izvukla sam je likujući. Sjajno. Kakvo olakšanje. Mada je bilo
pomalo i čudno; pitala sam se zašto ju je ostavio? Zaustavila sam tu bujicu
misli pre nego što ode dalje. To mi stvarno nije trebalo.
„Idem i ja”, obavestila sam Rokija, kad sam ugledala benzinsku pumpu
preko puta. Bol se pojačao. Kako ti u jednom trenutku ne treba, a u
drugom ti se već čini da će ti se bešika raspasti? Trgla sam se i uhvatila za
kvaku na vratima.
„Hoćete da vas otpratim?” ponudio se, podigavši pogled s novina, ali
već sam izašla.
„Ne, hvala”, odgovorila sam, „brzo ću...”
Dok nisam prešla put, bešika samo što mi se nije raspala. Srećom,
našla sam toalet i bio je prazan. Uletela sam. Kabina je bila mala i svetio
razbijeno, ali bio je pravi toalet i imali su papira. 0, tako sam srećna. Mogu
da sednem i sve. Osetila sam blago olakšanje... i čuđenje kako su mi se za
samo nedelju dana stvari koje sam čitavog života uzimala zdravo za
gotovo činile kao raskoš. Što me je navelo da pomislim... ako mi takva
sitnica kao što je toalet-papir može izgledati kao raskoš, koliko drugih
stvari uzimam zdravo za gotovo?
Izašla sam nekoliko trenutaka kasnije. Posle gradića kroz koje smo
prošli, Džajpur mi se činio kao pravi grad. Brz i žestok, mešavina starog i
novog. Neonski znaci visili su sa starih zgrada. Žene u tradicionalnim
sarijima i s turbanima mešale su se s devojkama u tesnim farmericama i sa
skupim naočarima za sunce. Starci na biciklima-rikšama delili su puteve
sa sjajnim, skupocenim četvorotočkašima koje su vozili muškarci sa smart
telefonima priljubljenim uz uši.
Na putu nazad do automobila, zastala sam da kupim neke sitnice za
putovanje na maloj trafici, sa znakom koji je ponosno objavljivao: „Mala
prodavnica, ali mnogo stvari”. Nisu pogrešili. Svaki slobodan centimetar
bio je nagomilan sa milion različitih predmeta; u stvari, sve što će mi
verovatno ikad zatrebati u životu nalazilo se u toj malenoj radnjici.
Prosto mi je bilo šteta tražiti samo bocu vode i kutiju keksa.
„Је li to sve?” pitao je prodavač razočarano. „Imam mnogo toga.”
Osmehnula sam se u znak izvinjenja i dodala još koju kutiju keksa da
mu nekako nadoknadim, pre nego što sam se okrenula da krenem ka
kolima.
I tada sam ugledala Džeka.
Bio je mnogo dalje niz ulicu i nakratko nisam bila sigurna je li on ili
ne, ali ne, bio je sasvim sigurno on. Stajao je ispred prodavnice i rukovao
se s lepo obučenim čovekom. Zastala sam i radoznalo ga gledala. Šta to
radi? Mislila sam da je otišao do toaleta? Pokušala sam da pročitam znak
iznad prodavnice, ali sunce mi je sijalo u oči i, bez naočara za sunce ili
slobodne ruke da ih zaštitim, bilo je teško razabrati. Zaškiljila sam pod
svetlom dok konačno nisam uspela da pročitam slova:

Izvrstan džajpurski nakit

Šta li radi u zlatari? Čim sam to pomislila, kao da sam u glavi

premotala film na telefonski razgovor koji sam sinoć čula. Govorio je nešto
o tome kako je propustio sastanak u Džajpuru, o promeni plana,
neposredno pre nego što je spomenuo mene... Tok misli mi se naglo
zaustavio. Rubi.
Osetila sam postiđenost.
Naravno. Džajpur je čuven po neverovatnim draguljima. Džek uopšte
nije govorio o meni; nije spomenuo moje ime. Pričao je o rubinu, dragom
kamenu.
Odjednom mi je sinulo da znam vrlo malo o Džeku. U redu, rekao mi
je da je arhitekta, ali to je sve. Kad sam ga pitala zašto je u Indiji, samo je
spomenuo neko obećanje. Gledala sam ga kako se rukuje s čovekom u
poslovnom odelu i radoznalost mi se probudila.
Kad sam sad razmislila o svemu, mnogo se toga tu nije slagalo. Zašto
bi putovao sam po Indiji? Nešto mi je govorilo da nije na odmoru i, sa
skupim zlatnim satom i džemperom od kašmira, nije običan putnik koji
putuje s rancem na leđima. I šta je radio u vozu? Ako može da priušti
sopstvenog vozača, može da priušti i međunarodni let, pa zašto nije samo
odleteo do Delhija? Putovanje vozom traje više od trideset sati, osim toga,
činilo se da se žuri za Udajpur. Što vodi ka pitanju, zašto? Šta ima u
Udaj puru? Zašto mora da stigne tamo?
Čim su mi ta pitanja proletela kroz glavu, mašta mi se rasplamsala. 0
bože, šta ako je neki krijumčar dragulja? Šta ako trguje dragim kamenjem i
zato je bio u vozu, pošto nije smeo da prođe kroz sigurnosnu proveru na
aerodromu? Šta ako je umešan u međunarodni kriminal i sad sam mu ja
saučesnica zato što putujem s njim? Šta ako...
0, za ime božje, Rubi, gledala si previše trilera.
Oštro sam zgrabila svoju maštu za vrat. Smiri se i ne budi smešna.
Potpuno si se zanela. Sigurno postoji savršeno razumno objašnjenje.
I đavolski sam sigurna da ću ga otkriti.
„Jesi li kupio nešto lepo?”
Nekoliko trenutaka kasnije, Džek je otvorio vrata i seo na zadnje
sedište pored mene.
„Molim?” Pogledao me je tupo.
„Videla sam te kako izlaziš iz zlatare.” Pa, nema svrhe okolišati, zar
ne?
„Stvarno?” Zavladao je tajac dok je razmišljao. „Mami je rođendan.
Hteo sam da joj kupim minđuše”, rekao je trenutak kasnije.
Savršeno dobar razlog za odlazak u zlataru.
Pa, zašto onda imam osećaj da ne govori istinu?
„Lepo”, nasmešila sam se, a onda nisam mogla odoleti da pitam.
„Mogu li da ih vidim?”
Kao da se ukočio. „Ne, hm, odmah sam ih poslao”, brzo je odgovorio,
„tako je mnogo lakše.”
Znala sam. Definitivno laže.
Duboko sam udahnula i progutala pljuvačku. Dakle, to je to. Moraću to
s njim da raspravim. Možda imam bujnu maštu, ali neću da završim u
nekom indijskom zatvoru kao nehotična saučesnica. Gledala sam Ponoćni
ekspres! Dobro, znam, to je Turska i krijumčarenje droge, ali ipak, ako se
Džek bavi nečim nezakonitim, želim to da znam.
 Ispravila sam ramena, okrenula se celim telom prema njemu, licem u
lice.
„Slušaj, Džek”, počela sam ozbiljno.
„Blagi bože!” izustio je. „Šta ti se dogodilo s licem?”
0, molim te. Kao da ću pasti na tako očigledan pokušaj promene teme.
„Zašto, šta mi nije u redu sa licem?”, pitala sam suvo. Prekrstila sam ruke i
izazivala ga pogledom. Znam da nisam primenjivala svoje redovno
doterivanje, ali nemoguće da izgledam tako loše, jer sam nešto ranije
stavila malo ajlajnera i nove hidratatne kreme koju sam kupila na pijaci.
„Možda bi trebalo da se pogledaš u ogledalo”, predložio je Džek.
Nestrpljivo sam zakolutala očima. „Iskreno, ovo je smešno.” Nagnula
sam se i pogledala u retrovizor,
I zaprepastila se kao nikad u životu.
„0 bože!”, izustila sam užasnuta. Jedna strana lica bila mi je potpuno
prekrivena ogromnom crnom zavojitom šarom. „Izgledam kao da sam se
tetovirala!”
„Izgledaš kao Majk Tajson”, dobacio je.
Prostrelila sam ga pogledom. Kako može da se šali u ovakvom
trenutku? „АН kako?”, promucala sam, zatim sam ugledala svoje ruke,
prekrivene kanom, i sve je odjednom došlo na svoje mesto - probudila
sam se naslonjena na prozor, s bradom na laktu i licem spljoštenim o
ruku...
„Gospođice Rubi, zašto imate kane na licu?” Pošto je čuo komešanje,
Roki je podigao pogled s novina i okrenuo se na vozačkom sedištu.
Zapanjeno je piljio u mene.
„Sigurna sam da će se oprati”, rekla sam žurno u pokušaju da umirim i
sebe i njega.
„Ne, bojim se da je to nemoguće”, upozorio me je Roki, uz žestoko
odmahivanje glavom. Izgledao je gotovo uplašeno.
„Stvarno?” Pogledala sam u Džeka sa nadom da će me razuveriti, ali
videla sam da mu je ovo bilo veoma zabavno.
„Mora da se šališ”, rekao je dok je vrteo glavom, „to se ne ispira
danima.”
Šta? Uplašeno sam se uhvatila za lice. Sve je pošlo užasno po zlu. Posle
čitave epizode sa Sindi samo sam želela da se malo ohrabrim i izgledam
zgodno i lepo, a sad... sad izgledam kao Majk Tajson? Došlo mi je da
briznem u plač. „Ne, zaista, sigurna sam”, zbunila sam se i počela mahnito
da kopam po džepovima, „samo mi je potrebna maramica.”
„Izvoli.” Džek mi je dodao rolnu toalet-papira.
 „Nemoj slučajno da se smeješ”, pripretila sam mu, „ovo nije smešno.”
„Ne smejem se”, pobunio se i s mukom zadržao ozbiljan izraz. „Vidi,
moglo je biti i gore.”
„Kako gore?”, zahtevala sam da znam, sumanuto trljajući obraz. Bila
sam uznemirena i ljuta na samu sebe i svakoga. „Reci mi! Kako?"
„Nisam siguran, ali pokušaću nešto da smislim”, pokušao je da me
umiri.
Što me je samo još više izludelo.
„Nemoj da se trudiš!”, prasnula sam i poželela da odem i ostavim i
njega i Rokija iza sebe. Ali ne mogu. Putujemo zajedno. Zaglavila sam s
njima. Zajedno smo zaglavili. Zato ću morati da budem zrela i odrasla,
čvrsto sam rekla sebi.
„Samo se pretvaraj da nisam ovde”, durila sam se i, nakon što sam se
okrenula, odlučno se zagledala kroz prozor.
Ili samo budi detinjasta i ne osvrći se na njega. Šta god ti se učini kao
najbolje.
 Duadeset peto po§laulje

Kako se ispostavilo, Džek nije morao da mi kaže kako sve može biti i gore.
Otkrila sam i sama.
Pošto smo u Puškar stigli kasno, otišli smo pravo u krevet i narednog
jutra sam se probudila sva orna i spremna da nađem sestru. Na brzinu
sam se istuširala i obukla lepu novu odeću! Bože, kakva razlika kad obučeš
nešto novo i čisto! Oraspoložena, malo sam se našminkala i posegla za
telefonom. I tada je sve dobilo novi zaokret - otkrila sam da će mi se
telefon isprazniti. A nisam imala punjač.
Jebiga! Uzbunjena pištanjem baterije, pogledala sam u ekran i
zastenjala od neverice. Ne mogu da verujem. Ne sad, kad sam toliko blizu.
„Šta nije u redu?”
Pogledala sam u Džeka, koji je sedeo u hotelskom predvorju i gledao u
svoj ajfon. Nema sumnje da je proveravao imejlove od svoje krijumčarske
klike, pomislila sam mrzovoljno, ili koketne poruke od Sindi. „Ništa”,
odgovorila sam ukočeno i predala ključ na recepciji.
„Ne možeš time da me zavaraš, znam šta žene misle kad kažu ništa.”
„0, stvarno”, rekla sam rasejano. Samo mi je još trebalo da me zasipa
svojim bogatim iskustvom sa ženskim rodom.
„То znači da se nešto sigurno desilo.”
Osećala sam se kao budala što mi se svideo. 0 čemu sam razmišljala?
Za sve je kriv odlazak u Tadž Mahal; bilo je tako romantično da me je
potpuno zavelo. Gotovo kao da sam pala pod uticaj nekih čini. Čini koje su
sad razbijene, rekla sam sebi odlučno, dok sam ga ignorisala i zahvaljivala
recepcioneru, pre nego što sam se okrenula ka izlazu. „Kuda ideš?”
Zaista sam pala u iskušenje da samo prođem pored njega na kraju,
njemu će ova moja poslednja neprilika biti verovatno još smešnija od
prethodne - ali lepo vaspitanje je prevladalo.
„Telefon mi se ispraznio. Idem u grad da kupim punjač, pa da probam
da pozovem sestru.”
„Čekaj, idem s tobom...”
„Ne, stvarno nema potrebe da se mučiš”, odbila sam žurno, sa nadom
da će shvatiti.
Nije. Kunem se, ponekad mi se čini da je deo njegovog mozga koji je
zadužen za osetljivost obložen teflonom.
„Nije mi teško, moram da protegnem noge”, rekao je i ustao pre nego
što sam stigla da ga zaustavim.
 „0, u redu”, rekla sam nevoljno kad mi se pridružio. Kakva razlika
posle trideset šest sati. Ranije bih bila oduševljena da provedem vreme s
njim, ali sad se sve okrenulo za sto osamdeset stepeni.
„Usput, bila si u pravu.”
Pogledala sam ga prazno.
„Kana se isprala.” Pokazao mi je na lice. „Imala si sreće.”
„0, tako je. Da”, klimnula sam glavom, mada za to iskreno nije bila
zaslužna sreća koliko sat vremena provedenih za umivaonikom u kupatilu
i ribanje lica krpom dok se nije sasvim zacrvenelo. Verovatno sam zgulila
tri sloja kože. Mada, naravno da mu to neću reći. U stvari, od sada, neću
mu ništa više govoriti. Ako želi da bude tajanstven, i ja mogu da igram tu
igru.
„Mnogo”, rekla sam ukočeno i ne čekajući ga požurila napred. Neki
kažu da ne treba verovati prvim utiscima i u nekim slučajevima to je
veoma tačno, ali ne kad je reč o Puškaru. Čim sam iskoračila iz hotela,
odmah sam videla daje u pitanju veoma posebno mesto.
Možda zbog verske energije. Kao što je Roki objasnio, taj gradić koji
se pruža oko svetog jezera zapravo je jedan od najsvetijih hindi gradova u
Indiji. Ili je to možda bilo zbog najčarobnijeg, najzagonetnijeg osećanja
koje potiče od činjenice da se nalazi na samom rubu pustinje. Od oboda
grada, pesak se pružao u daljinu i, kad smo krenuli u grad, pored nas su
prošle kamile. Pravi karavan kamila!
Zadivljeno sam ih gledala razrogačenih očiju i osećala se kao da sam
preneta u neki drugi svet. Ako mi se London ranije činio milion kilometara
daleko, sad mi je bilo teško da zamislim da uopšte postoji.
Ipak, koji god da je razlog, Puškar je bio drugačiji od svih ostalih
mesta u kojima sam bila. U njemu se oseća i energija i bezvremenost i
sasvim lepo sam mogla da zamislim kako tu provodim dane i nedelje.
Očigledno, mnogi putnici koji s rancima dođu ovamo upravo to rade,
shvatila sam kad sam ugledala hipi turiste kako prolaze u ručno bojenim
majicama i vrećastim pantalonama.
Kako smo se uputili u grad, tako su nas dočekale grupice dece.
Pritrčavali su nam sa ispruženim rukama i zaraznim osmesima, a mi smo
iz džepova vadili slatkiše i novčiće. Ipak, pažnju mi je privukla devojčica
koja je sedela na tlu prekrštenih nogu. Nije mogla imati više od tri godine i
bila je sa svojom porodicom, koja je kraj puta prodavala niske s drvenim
perlicama zajedno s drugim uličnim prodavcima. S kosom ošišanom u
kratak paž i krupnim čokoladnim očima, mahala je prolaznicima i
oduševljeno cičala kad bi joj neko otpozdravio.
I druga deca su se igrala oko nje, najverovatnije braća i sestre, ali ona
je bila nekako posebna. Kao magnet. Svežanj energije. Kad je primetila da
je gledam, mahnula sam joj a ona je zamahala još žešće, ovog puta sa obe
ruke, i pozivala me je sebi.
„Kasnije”, nasmešeno sam joj doviknula, „vratiću se kasnije.”
Glavna ulica bila je jedan dugačak bazar s radnjicama i tezgama, na
kojima se prodavalo sve što bi turisti mogli poželeti, pa i više. Torbice sa
ogledalcima i kašmirski šalovi duginih boja, srebrni nakit, vezene
radžastanske tapiserije i lelujave svilene ešarpe.
Među njima se nalazilo nekoliko prodavnica koje su prodavale
električne aparate, gde sam pronašla nekoliko punjača za mobilne, ali
nijedan nije bio odgovarajući - koliko na moje razočaranje toliko i na
razočaranje prodavača, koji su gotovo okrenuli radnje naopačke odlučni
da pronađu onaj koji bi mi odgovarao.
„Zašto nemaš ajfon?” namrštio se Džek, kad smo izašli iz još jedne
prodavnice praznih ruku. „Tako bi mogla da upotrebiš moj punjač.”
„Zato što nemam”, odgovorila sam milioniti put.
„Ali taj tvoj je prastar”, gunđao je, „čak ni imejlove ne možeš da
primaš na njega.”
„Zato ga i volim”, odgovorila sam odano. „Ne želim sve vreme da
budem onlajn, kao neki”, rekla sam i prostrelila ga pogledom. „Volim što
mogu da se isključim.”
„Ра, sad si definitivno postigla cilj”, bocnuo je zajedljivo.
Namrštili smo se jedno na drugo, ali ljutnja nas je brzo prošla.
„Slušaj, sad sam već gladan. Šta kažeš da odemo tamo i
doručkujemo?”, predložio je i pokazao na kafe na krovu, sa puno
raznobojnih suncobrana koji su lepršali na povetarcu.
Izgledao je žestoko primamljiv. Hladan jutarnji vazduh istopio se na
suncu, a temperatura se visoko popela. Bilo mi je vruće, bila sam žedna i
gladna. Mogla sam ubiti za palačinke s bananama i lasi12. Ali ne.
Odmahnula sam glavom. „Izvini, ali sestra mi je važnija. Moram da
pronađem punjač.”
„Ма hajde, zar to ne može da čeka?” nezadovoljno je pitao Džek. „Ne
bih rekao da ti sestra umire za tim da je pronađeš. Do sada ti se nijednom
nije javila i nije ti poslala nijednu poruku. Šta će tu nekoliko sati
promeniti?”
Narogušila sam se. „Ne, ne može da čeka”, branila sam se, „uostalom,
moram ponovo da pokušam da pozovem onaj broj koji sam našla u njenoj
sobi. Možda pripada nekome u ovom gradu, možda je ona tamo...”
„Daj mi broj”, zatražio je.

12Piće od jogurta, začina, vode i ponekad voća. (Prim. prev.)

 „Šta?”
„Daj. Mi. Broj.”
Izraz mu je bio ozbiljan i oklevala sam, zatim sam bez reci odmotala
parče papira i pružila mu ga. Pogledao ga je i ukucao brojeve u svoj ajfon.
„Otišlo je pravo u govornu poštu”, rekao je odlučno. Vratio mi je broj i
gurnuo telefon u gornji džep jakne. „Možemo li sad ići da jedemo?”
„Ne možeš tako”, viknula sam.
„Kako?” namrštio se.
„Pozvati jednom, a onda odustati”, procedila sam, zapanjena njegovim
predlogom.
„Samo kažem da mislim kako ona ne želi daje pronađeš.”
„Ра, naravno da ne želi”, odgovorila sam ukočeno. „Ljudi koji pobegnu
obično to ne žele.”
„Ра, u tom slučaju, zaboravi na nju.”
„Da je zaboravim? Ne mogu!”
„Zašto?”
„Ona mi je mlađa sestra, ne mogu tek tako daje napustim!”
„Kao što je ona napustila tebe na aerodromu?” izjavio je i osetila sam
kako su mi se obrazi upalili. To sam ispričala Rokiju za vreme večere u
Agri; sigurno je on preneo Džeku. Toliko o mojoj odluci da mu ne otkrivam
svoje tajne.
„Nije bilo tako” rekla sam zaštitnički. „Nije htela...”
„Jesi li sigurna u to?” Podigao je obrvu. „Meni ona zvuči prilično
sebično.”
Nakostrešila sam se. Svima je poznato zlatno pravilo da samo sam
možeš da kudiš sopstvenu porodicu, a Džek ga je upravo prekršio. „Nije
sebična, samo je tvrdoglava”, uzvratila sam, skočivši joj u odbranu. „Misli
da je zaljubljena...”
„Možda i jeste”, ustvrdio je.
„Nemaš pojma o čemu pričaš”, napala sam ga.
„Ко kaže?” uzvratio je. „Jesi li i na trenutak pomislila da možda
stvarno voli tog tipa?”
Zapanjeno sam ga pogledala. Odjednom je razgovor nekako krenuo
novim tokom i sad je vitlao u potpuno drugom pravcu. I to onom koji
nisam želela.
„Neću da raspravljam o tome, Džek”, presekla sam ga. „Zašto ne?”
 „Zato što stojim ovde nasred ulice i raspravljam o nečemu što je
privatno”, prosiktala sam, pokazujući na ljude koji su stajali u blizini, od
kojih je nekoliko sad gledalo u nas.
Ali Džek se nije osvrtao i svejedno je nastavio. „Znaš, možda bi trebalo
da se otvoriš nekome; ne bi te ubilo” glasno je negodovao.
„0? Kao što si se ti otvorio Sindi?” uzviknula sam i odmah zažalila.
Nisam želela da pomisli kako mi je stalo. Ispravka - bilo stalo.
„Kakve ovo ima veze sa Sindi?”
„Reci ti meni, ti si taj koji ima tajne”, odgovorila sam pre nego što sam
uspela da se zaustavim.
„Ма nemoj?” izazivao me je. „Ne bih rekao.”
Njegova optužba me je iznenadila. „Šta to znači?”, zahtevala sam.
„Zašto si toliko protiv ljubavi?” viknuo je, izgubivši živce. „Ne voliš
venčanja, ne veruješ u ljubav... Šta je tebi, dođavola?”
Osetila sam kako mi se sve zaljuljalo. Sav bol, razočaranje, sva
osećanja koja sam potisnula duboko u sebi odjednom su se uskomešala i
čvrsto sam stegla pesnice, snažno zarila nokte u dlanove da zaustavim bol.
„Ne moram ovo da slušam”, rekla sam ukočeno.
Glasno se podsmehnuo. „Zar ništa ne osećaš? Zar te ništa ne dotiče?
Zar nemaš srce?"
Kao bokserski udarac. Oštar i snažan, naneo mi je velik bol.
„Gubi se, Džek.”
Stegao je vilicu. „Dobro”, rekao je ljutite „Dosta mi te je.” Digao je ruke
uvis, okrenuo se i udaljio.
 Đuadeset šesto poglaulje

Dok sam posmatrala Džeka kako se udaljava, odolela sam nagonu da

potrčim za njim. Bila sam ljuta i uzrujana. Nisam želela da se svađam s
njim; ne znam šta se upravo dogodilo. Jednog trenutka sam tražila glupi
punjač, a narednog se sve pretvorilo u uvrede i bes.
Zastala sam, uhvaćena između želje da pobegnem od njega i potrčim
za njim. Nisam mogla podneti da mu budem blizu, a ipak, sad, dok sam
stajala sama, usred te krcate pijace, nisam mogla da ne budem. Suze su me
peckale na trepavicama i grubo sam ih obrisala. Šta dođavola nije u redu
sa mnom?
Neko vreme se nisam pomerala. Nisam mogla. Samo sam stajala tako,
nepokretna, u prometnoj ulici, dok su se oko mene kovitlala osećanja i
aktivnosti. Bila sam sva potresena i izvrnuta naopačke, kao figurica u
snežnoj kugli. Dok mi se disanje nije postepeno umirilo, srce prestalo
divlje da lupa u ušima, i ponovo sam postala svesna spoljnjeg sveta.
Neodređeno sam postala svesna bolivudske muzike koja je dopirala s
druge strane ulice, i kad sam pogledala u tom pravcu, ugledala sam kafe na
uglu. Na velikom znaku pisalo je: „Imamo kafu i internet”, i bio je prepun
bekpekera nagnutih nad svojim ekranima. Indija je možda divlje
očaravajuća i uzbudljiva zemlja - samo u jednom gradu može biti četiristo
hramova za obilazak i svetih izvora za blagosiljanje - ali ponekad se činilo
da ni u snu ne može da se poredi sa čarima latea i Fejsbuka.
Privukao me je miris svežeg espresa. Nisam popila pristojnu kafu
otkako sam stigla u Indiju. Čaj im je možda ukusan, ali ponekad ništa ne
može da se poredi sa jakom kafom, i, bože, kako bi mi jedna upravo prijala,
razmišljala sam, dok sam posmatrala konobara u uskoj majici kratkih
rukava i još užim farmericama kako se plešući kreće između stolova i
poslužuje goste kapucinom.
„Zdravo, lepotice, šta mogu da ti donesem?”, pitao me je uz osmeh.
I dalje mi se plakalo zbog svađe sa Džekom, ali uspela sam da mu
zauzvrat uputim mali osmejak. „Samo kapučino, hvala”, rekla sam i
smestila se na praznu stolicu za šankom, pošto su svi stolovi bili zauzeti.
,,U redu, lepotice” namignuo je i otišao do aparata za espreso, gde je
počeo da melje kafu i pravi penu od mleka, i dalje vrteći kukovima kao da
oko struka ima nevidljivi hula-hop.
Kao neko ko nikad nije imao osećaja za ritam, opčinjeno sam
posmatrala kako se vrti i uvija, brzo prelazeći s jednog bolivudskog
plesnog pokreta na drugi, a ritam muzike je prosto tekao kroz njega. Kao
da nije mogao da miruje.
„Izvoli”, lekao je i spustio solju ispred mene, i primetih kako mi je
nacrtao srce na peni, „Za tebe”, izjavio je uz osmeh, pre nego što je
uzviknuo: „Volim ovu!” i brzo pojačao zvuk.
Privlačna bolivudska muzika glasno se čula i, iako sam bila uzrujana,
nasmešila sam se na njegovu razdraganost. Čim je primetio, doplesao je do
mene. „Hoćeš da plešeš?”, nasmešio se i pružio ruku.
„0, ne... ne”, odbila sam i žurno se izvinila. „Imam dve leve...”
„Nemoguće! Ja imam dve desne!”, izjavio je u šali, „zajedno ćemo biti
savršen par!”
Nasmejala sam se a on je razvukao osmeh od uva do uva. „Ја sam Bili”,
predstavio se i pružio ruku.
„Rubi”, nasmešila sam se i rukovala se. „ВШ ti je pravo ime?” pitala
sam radoznalo.
„Ne”, nasmejao se, „ali moje pravo ime turisti teško izgovaraju.”
„Probaj”, izazivala sam ga. Posle uspeha sa nazivima indijske hrane,
bila sam mnogo hrabrija. „Stvarno?” pitao je.
„Stvarno”, klimnula sam glavom samopouzdano i prekrstila ruke. ,,U
redu, pa...” i tada je izgovorio najduži niz samoglasnika i suglasnika koji
sam ikad čula.
Zapravo, kad malo bolje razmislim...
„Mislim da će Bili biti dovoljno”, izjavila sam uz osmeh izvinjenja, a on
se oduševljeno nasmejao.
„Jesi li prvi put na odmoru u Puškaru?” pitao je i ponovo utišao
muziku da bismo mogli da pričamo bez vikanja.
„Da, stigla sam sinoć”, klimnula sam glavom, „mada nisam zapravo na
odmoru.” Zaćutala sam jer sam shvatila da, ako je neko video Ejmi u
Puškaru, onda će to biti Bili, jer je mesto bilo krcato turistima. „Nisi video
plavokosu devojku, otprilike ovoliko visoku, mršavu kao štap?” pitala sam
ga puna nade, pokušavajući da je opišem.
„Је li sa zgodnim Indijcem, instruktorom joge?”
Srce mi je poskočilo. „0 bože, da, to je ona”, viknula sam uzbuđeno.
„Gde je?”
„Ne znam”, odmahnuo je glavom. „Nisam je video.”
„Ali...”, rekla sam zbunjeno i osmeh mi je splasnuo. „Znam samo zato
što si druga osoba koja me to pita.”
„Stvarno?”, iznenađeno sam se trgla.
 „Da”, klimnuo je glavom, „dolazila je jedna žena koja se raspitivala za
njih. Rekla je kako je veoma važno da ih nađe, rekla je daje hitno.”
Vest da još neko traži Ejmi i Šajna bila je ujedno neočekivana i
uznemirujuća. „Ко je to bio?” pitala sam žurno.
„Nije rekla”, slegao je ramenima, „ali nije bila odavde. Na sebi je imala
gradsku odeću i dovezla se u veoma skupom autu. Tamnosivom
mercedesu sa zatamnjenim staklima.”
Tamnosivi mercedes? Odjednom sam se u mislima vratila u malu
sporednu ulicu u Goi gde sam videla Šajna i onu ženu... bila je u
tamnosivom mercedesu. To mora da je ista osoba. Brzo sam je opisala i Bili
je žustro klimnuo glavom.
„Da, da, to je ona”, rekao je nepokolebljivo. „Zašto? Ko je ona?”
„Ne znam”, rekla sam i zbunjeno zavrtela glavom. Osim, naravno, ako
nije ostavljena devojka koja je saznala da je on pobegao s Ejmi i pokušava
da spreči venčanje. Ili, još gore, šta ako je ostavljena žena?
Kroz glavu mi je proleteo novinski naslov:

ŽENA UBILA MUŽA KOJI JU JE VARAO... ŽENA UHAPŠENA NAKON ŠTO JE

UBILA PARTNERA I NJEGOVU NOVU DEVOJKU... NIKO NIJE BESAN KAO
PREZRENA ŽENA: TRAGEDIJA POSLE OTKRIĆA AFERE S LJUBAVNICOM.

Jebiga. Žene koje otkriju da su im muževi neverni, rade razne ludosti.

Pa, osim ako nisu kao ja, naravno, pomislila sam smrknuta. Bila sam tako
razumna - nešto najluđe što sam uradila bilo je što sam mu otkazala
pretplatu na Sajkling vikli. Najmanje što sam mogla da uradim bilo je da
mu odsečem rukave sa košulja ili uguram smrznute račiće u auspuh, ili
nešto. Bože, kakav sam ja slabić.
„Ali ti poznaješ plavušu?” pitao je Bili i prenuo me iz misli.
„Da, ona mi je sestra”, objasnila sam, a od strepnje mi se stezao grč u
stomaku. Više nije trebalo samo da nađem Ej mi, trebalo je da je nađem
prva.
Kad je video moj zabrinut izraz, umirujuće mi je potapšao ruku. „Imaš
li fotografiju?” pitao je predusretljivo. „Kad bih je pokazao prijateljima...
Možda ju je neko video.”
Što je sjajna zamisao, samo...
„Samo na telefonu, a baterija mi se ispraznila”, rekla sam natmureno i
zamahala telefonom, „а ne mogu nigde da pronađem punjač.”
 „Da vidim.” Pružio je ruku ka telefonu.
„Beznadežno je, nigde nema da se kupi, svuda sam probala”, nastavila
sam, dok sam mu ga beznadežno dodavala.
Lice mu se neočekivano razvedrilo. „Isti je kao moj, vidi!” viknuo je
kad je izvadio svoj telefon iz džepa i uzbuđeno zamahao. Savršeno
podudaranje. „Možeš se poslužiti mojim punjačem!”
„Jao, stvarno?” Kakva sreća.
„Da, sto posto! Idem da ga donesem, živim u blizini.”
„Jesi li siguran? Ne želim da ti zadajem nevolje”, pobunila sam se, ali
ushićeno je odbacio moje odbijanje.
„Ne, naravno, nije mi teško, lepotice”, nasmešio se. „Sačekaj ovde,
vratiću se za nekoliko minuta”, i pre nego što sam stigla da ga zaustavim,
pojurio je kroz kafe, skočio na stari motor parkiran ispred kafea i nestao u
glasnoj tutnjavi i oblaku prašine.
I ostavio me je da sedim tu uz kafu. Otpila sam gutljaj vruće, penaste
tečnosti - bože, preukusna je - i dokono sam pogledala oko sebe. Kafe je i
dalje bio prepun i pogledom sam preletala sa osobe na osobu. Volela sam
da posmatram ljude; jedna od mojih omiljenih zabava, samo ovog puta
nije bilo mnogo toga za gledanje pošto su svi bili zagledani u svoje
kompjutere.
Nazovite me sitničavom, ali jednostavno ne shvatam sve te društvene
mreže. Za početak, teško da su društvene, zar ne? Pošto sam pregledala
sve, morala sam da primetim kako niko međusobno ne razgovara; umesto
toga, svi su bili zauzeti tvitovanjem, slanjem poruka preko mobilnog,
Fejsbukom. Imam profil na Fejsbuku još od samog početka, ali da budem
iskrena, retko otvaram svoj nalog. Nisam nikad razumela zašto ljudi tome
posvete čitav život. Ili zašto, umesto da postavljaju statuse i govore
ljudima kako se divno provode, nisu tamo gde se zaista provode.
Ali sigurno sam samo ja u pitanju. Mislim, Ejmi je bila opčinjena
Fejsbukom. Neprekidno je uređivala svoju stranicu, postavljala fotografije,
tagovala - ukočila sam se usred razmišljanja. Naravno! Kako sam mogla da
budem tako glupa?
Uzbuđeno sam pogledala oko sebe. Većina je radila na svojim
ajpedovima i laptopovima, ali bilo je tu i nekoliko desktop računara... a
neko je baš odlazio! Skočila sam sa stolice i bacila se na kompjuter tako
brzo da je osoba koja je odlazila promrmljala nešto kako mu „skačem u
grob”. Izvinila sam se i zgrabila miš. Prethodni korisnik je već otvorio
Fejsbuk i brzo sam ukucala svoje podatke.
 Ne znam zašto se pre nisam setila. Ejmi je možda isključila mene, ali
neće nikako moći da se isključi sa svog voljenog Fejsbuka. Sasvim je
moguće daje postavila nešto o svom prebivalištu.
Dok mi se stranica učitavala, spremala sam se da se prebacim na
Ejminu kad sam primetila da imam nekoliko poruka. Kao što sam rekla,
retko se uključujem, pa sam ih brzo otvorila. Prva je bila zahtev za
prijateljstvom od Vidžeja, momka sa slušalicama koga sam upoznala u
vozu. Potvrdila sam i otvorila drugu. Neko me je označio na slici. Kakvoj
slici? Kad se otvorila, glasno sam uzdahnula. Fotografija na kojoj me je
Ejmi slikala s naočarima za sunce u stilu Eltona Džona! Smesta sam se
razbesnela. Nisam mogla da verujem; obećala mi je! Mada, bila je u pravu,
zaista sam izgledala prokleto užasno... Otvorila sam polje za komentar i
počela da kucam. Ejmi! Gde si dođavola...
Odjednom se ekran zacrneo.
Šta do...
Kuckala sam po tastaturi i htela da proverim kabl kad je tip obrijane
glave koji je sedeo za računarom pored mog glasno povikao. „Prokleta
struja”, opsovao je iza svog računara.
„Molim?” namrštila sam se, ali već je skupio svoje stvari i krenuo
napolje.
Tek tada sam shvatila da je i radio zaćutao. Osetila sam se nemoćno.
Nisam mogla da verujem koliki sam baksuz.
Pažnju mi je odvuklo glasno zujanje motora i primetila sam da se Bili
vratio.
„Evo ga!” doviknuo je dok mi je prilazio i zamahao punjačem u
vazduhu kao trofejom, s pobedničkim osmehom na licu.
„Ne vredi, nema struje”, tužno sam se osmehnula.
Čelo mu se nabralo i bacio je pogled na sat. „Već je toliko sati?”
Pogledala sam ga u iščekivanju objašnjenja, a on je slegao ramenima.
„Generator je isključen, dešava se dvaput dnevno po dva sata.”
„Stvarno?”
„Da. Zimi je u redu, ali leti, kad ima pedeset stepeni i ventilatori
prestanu da se okreću...” Zakolutao je očima. „Bude veoma toplo, naročito
deci i starijim ljudima.”
„Bože, da”, klimnula sam glavom i pokušala da zamislim kako to
izgleda biti na pedeset stepeni bez ventilatora, ali nisam mogla. „Ра, šta
ćeš sada?” pokazala sam na aparat za espreso, koji je sada stajao
nepomično. „Ne možeš da praviš kafu... i ako ne radi internet...”
Primetila sam da se stolovi brzo prazne.
 „Zatvoriću kafe i povesti novu prijateljicu u razgledanje grada” rekao
je, pružio ruku ka meni i uputio mi svoj najširi osmeh. „Dođi, pokazaću ti
pravi Puškar.”
 Duadeset sedmo po§laulje

Zamislite da ste u poseti velelepnom domu i krećete u zvaničan obilazak.

Krećete se zajedno sa svim ostalim turistima, svi slikate isto, ulazite samo
u prostorije otvorene za javnost, slušate zvaničnu istoriju...
E sad zamislite da možete da uđete i iza svega toga, sa nekim ko je tu
rođen i ko tu živi. Da istražite sve tajne prolaze i mesta, otkrivate stvari
koje drugi turisti neće nikad videti, čujete pravu istinu - očaravajuću
mešavinu znanja koje poseduju meštani, čarobnih ličnih iskustava i
smešnih anegdota...
Tako je to izgledalo s Bilijem.
Narednih nekoliko sati preuzeo je na sebe da mi bude lični vodič i
uživeo se u ulogu sa više oduševljenja i ushićenja nego što sam to ikad
doživela od nekog stranca. I gotovo odmah sam prestala da ga doživljavam
kao stranca. Kao da sam ga poznavala godinama i nadala se da ću ga
poznavati još dugo, dugo.
Imao je neverovatnu sposobnost, koju ima samo nekoliko posebnih
ljudi, da me navede da potpuno zaboravim na sebe i narednih nekoliko
sati zaboravim na to da sam uznemirena i ljuta i da pokušavam da nađem
Ejmi, i na svađu sa Džekom, pa sam se umesto toga potpuno prepustila
svim ovim novim doživljajima.
„Legenda kaže da se jezero pojavilo kad je bog, gospodar Brahma,
ispustio cvet lotosa sa neba”, objasnio je kad me je odveo do svetog jezera.
„Puš znači cvet lotosa, a kar je ruka.” Zastao je na vrhu stepeništa da upije
prizor i pružio ruku ispred sebe. „Pogledaj kako je jezero okruženo sa
preko pedeset klisura; ovde ljudi dolaze da se kupaju i da se mole.”
Klimnula sam glavom bez reči. Zaista je bilo prelepo ovde i vazduh je
brujao od zvonjave zvona po hramovima i pevanja molitvi.
„Dođi, prati me.”
Sve je vrvelo od živopisne mešavine meštana Puškara, turista sa
Zapada i hindi hodočasnika, ali on je pronašao mirno mesto i, pošto mi je
objasnio da se izujem da bismo prišli bliže, seli smo jedno pored drugog
na glatke kamene stepenice i zagledali se preko vode.
I tako mi je, sa svečanim poštovanjem, objasnio sve o izvođenju puje
(molitve) na jezeru. Bili, kao i toliki Indijci koje sam upoznala na putu, bio
je duboko duhovna osoba i pun poštovanja prema drevnim tradicijama,
dok je istovremeno u potpunosti prihvatao sve ono moderno što je
savremeni život imao da ponudi.
 Činilo se da su u suprotnosti, ali nekako je uspevao da pronađe mesto
za sve, tako da sasvim srećno obitavaju zajedno. Pošto je utišao telefon i
ugurao ga u džep tesnih farmerica, oduševljeno mi je pričao o svom
svakodnevnom ritualu davanja blagoslova, pre nego što me je upozorio da
se čuvam lažnih sveštenika koji saleću turiste zbog novca.
„Nudiće da obave puju za tvoju porodicu, a zauzvrat ćeš dobiti
puškarski pasoš”, rekao je, „ali budi oprezna jer će pokušati da te prevare
da platiš molitvu za svakog člana porodice ponaosob.”
„Šta je puškarski pasoš?”, pitala sam radoznalo.
„Parče crvenog konca koji ti vežu oko ručnog zgloba”, rekao je i
pokazao mi svoj. „I pogledaj, imam još”, nasmejao se i izvukao još nekoliko
crvenih končića iz džepa. „Daj da ti vežem jedan oko ruke i onda te neće
gnjaviti; videće ga i ostaviće te ne miru.”
Nasmejala sam se i odmahnula glavom u znak odbijanja. „То je
lažiranje”, nasmešila sam se, „ne bi bilo pošteno. Želim da to odradim kako
treba.”
„Stvarno?” Delovao je i iznenađeno i oduševljeno.
„Naravno”, klimnula sam glavom i pošto sam pogledala po jezeru,
pokazala sam na starca u dugim haljinama i sa velikim turbanom. Izgledao
je upravo kako sam zamišljala da izgleda pravi sveštenik. „Šta je s njim?”
pitala sam i pokazala na njega. „Hoće li on obaviti puju za mene?”
Bili se presavio od smeha. „0, ne, Rubi”, viknuo je i zavrteo glavom,
„on je lokalni narkoman!”
„Stvarno?", prošaputala sam razrogačenih očiju. Očito sam morala još
mnogo toga da naučim.
Nakon što je proučio nekoliko mogućih sveštenika, konačno je
pronašao prikladnog, i u zamenu za nekoliko rupija, do vode me je odveo
slatkorečivi čovek koji je izgovorio molitve za moju porodicu, spustio
cveće na vodu i propisno mi predao puškarski pasoš.
Bilo je to dirljivo iskustvo. Nisam vernik; najbliže tome sam bila kad
sam kao dete kratko pohađala nedeljnu školu, kad sam odvela gospođu
Flanegan na ponoćnu misu za Badnje veće, i tokom burnog leta za Njujork,
kad sam se uhvatila za stranca pored sebe i recitovala Očenaš. Ali ovde me
je nešto privuklo.
Posle toga smo posetili hram; ali ne onaj u gradu u kome se okupljaju
svi ostali turisti sa vodičima i foto-aparatima. Umesto toga, poveo me je do
malog, izdvojenog hrama na vrhu brda, podignutog visoko iznad grada,
odakle se pružao neverovatan pogled i vredelo je popeti se stotinama
strmih stepenika, koliko nam je trebalo da stignemo tamo.
 Posle toga smo se vratili u grad. Umornu i gladnu, odveo me je u
restoran svog prijatelja koji se nalazio na krovu, s pogledom na jezero, gde
smo naručili raznu ukusnu vegetarijansku hranu. Domaći običaj nametao
je strogu ishranu bez mesa, jaja i alkohola, ali bilo je svakakve maštovite
hrane na jelovniku, i posle Rokijeve lekcije, osećala sam mnogo više
samopouzdanja u isprobavanju novih jela.
„Dakle, reci mi gde si naučio da plešeš?” pitala sam dok sam
isprobavala prženi patlidžan.
„Od majke... i gledajući mnogo filmova”, nacerio se i otpio gutljaj sveže
umućenog lasija. „Sad predajem bolivudski ples deci u školi.”
„Stvarno?” osmehnula sam se.
„Da, svake nedelje”, klimnuo je glavom, ,,i za venčanja, takođe.” „I još
držiš i kafe?”
„Zaposlen sam čovek”, nasmejao se, zavalio u stolicu i uzdahnuo.
„Neverovatan pogled, a?”
Ispratila sam mu pogled preko belo okrečenih krovova i dalje preko
jezera.
„Da”, promrmljala sam, upijajući sve, „čarobno je.”
„Dovodim sina ovamo da puštamo zmajeve. On to obožava.”
„Imaš sina?” pitala sam iznenađeno. „Da, ima tri godine, i imam ćerku
koja je još beba.”
Pogledala sam ga začuđeno - nije mi delovao dovoljno star da bi imao
decu, mada sam pretpostavljala da jeste bio. Mislim, ako govorimo sa
biološkog stanovišta, ja sam dovoljno stara da imam tinejdžera - moja
majka to obožava da mi napomene, iz samo njoj poznatih razloga. „Nisam
imala pojma da si oženjen.”
„Nisam”, odgovorio je i odmahnuo glavom.
„0, shvatam” zbunila sam se i odjednom se osetila glupo što sam
donela preuranjen zaključak. Trebalo je da znam da Bili nije nužno sledio
tradiciju ugovorenog braka. „Oprosti, nisam htela... samo sam
pretpostavila... nije važno, naravno, mislim, mnogi žive sa svojim
roditeljima i imaju decu; u stvari, znam jako mnogo parova koji nisu
venčani...”
„Mi ne živimo zajedno. Moja devojka je pobegla i ostavila me sa
decom”, rekao je otvoreno.
„Ostavila te je?” Ali ovo nisam očekivala.
„Rekla je da je premlada, nije želela da se veže”, objasnio je, a njegov
večiti osmeh je izbledeo. „Živi u Mumbaju, gde smo se upoznali. Nije joj se
sviđalo ovde.” Zaćutao je i zagledao se u daljinu. „Kako je moguće da joj se
ne sviđa ovde? Prelepo je.”
„0, Bili, tako mi je žao”, rekla sam i stegla mu ruku.
,,U redu je”, klimnuo je glavom. „Mama mi pomaže oko dece dok sam
na poslu.”
„Ра, tvoja bivša je glupa”, rekla sam u znak podrške.
„Nije ona kriva” slegao je ramenima. „Mlada je.”
I ovo je rekao čovek tek u ranim dvadesetim, Osetila sam divljenje
zbog načina na koji se držao; sigurno mu nije lako.
„I dalje verujem u ljubav”, dodao je nakon kraćeg ćutanja.
„Stvarno?”
„Naravno”, odgovorio je i uputio mi svoj uobičajeni osmeh. „Ima toliko
toga što se može voleti... Volim ovaj pogled, volim svoju porodicu, volim
što provodimo ove predivne sate zajedno...”
Kad mi je namignuo, morala sam da se nasmešim. Bilo je nešto u vezi
s njim, njegovo neobuzdano dobro raspoloženje bilo je zarazno...
„Da, istina je, ukrala mi je srce i slomila ga. Ali, znaš, svaki put kad ti
slome srce, ono ojača.”
Odjednom sam se postidela. To što me je Sem ostavio odjednom mi se
činilo beznačajnim u poređenju s onim što se desilo Biliju, a on nije
ogorčen niti razočaran - naprotiv.
„I srce je mišić” nastavio je, i promenivši raspoloženje, počeo
duhovito da savija veliki biceps, ,,i veoma je važno vežbati ga.” Skočio je sa
stolice i započeo svoje bolivudske plesne pokrete, isprsivši grudi i
oblikujući srce prstima.
Oduševljeno sam se smejala dok je on pravio pokrete kao da mu kuca
iz grudi.
„Hej, pazi!” Odjednom je prestao da pleše.
„Šta je bilo?”, namrštila sam se i okrenula baš na vreme da ugledam
ogromnog majmuna kako se spustio sa talasastog gvozdenog krova i
zgrabio mi hranu sa stola. Zaprepašćeno sam skočila i vrisnula.
Bili se nasmejao još jače. „Tako si smešna, lepotice”, viknuo je i veselo
zavrteo glavom. „Ovde moramo da se čuvamo majmuna, sve kradu!” Oboje
smo gledali kako majmun beži kad se Bili okrenuo i osmehnuo mi se. „Ali
nikad naša srca!”

Posle toga, Bili me je pozdravio uz veliki zagrljaj. „Nedostajaćeš mi,

lepotice”, nasmešio se i snažno me stegao.
 „I ti meni”, osmehnula sam se, a onda mi je, kad smo se razdvojili,
nešto predao.
„Ovo je za tebe.”
Punjač za telefon.
„Ne, ne mogu”, pobunila sam se i pokušala da mu ga vratim, ali bio je
uporan.
„Ne, molim te”, usprotivio se, pre nego što je dodao uz namigivanje:
„Sad moraš ponovo doći u Puškar, da mi ga vratiš.”
Uz smeh sam ga ostavila da uvežbava svoje plesne pokrete na ulici, sa
velikim budalastim osmehom na licu, i polako sam krenula nazad kroz
grad ka hotelu. Bilo je rano popodne, ali temperatura je već počela da
pada i, zadovoljna zbog moje tople jakne koju sam vezala oko struka,
obukla sam je. Odsutno sam hodala glavnom ulicom i pogledom preletela
preko niza prodavnica i kafića sve dok, na periferiji grada, nisam slučajno
ponovo primetila onu devojčicu, koja je i dalje sedela kraj puta sa svojom
porodicom.
Smesta me je primetila, a lice joj se ozarilo kad me je prepoznala, i
ovog puta sam prišla da je pozdravim.
„Zdravo... zdravo...” Nasmešila sam se i ljubazno klimnula glavom dok
me je njena porodica srdačno pozdravljala, napravivši mi mesta da
sednem i pridružim im se ispod nadstrešnice koju su podigli nalik na
šator, dok je devojčica cičala od oduševljenja. Dok se pentrala svuda po
meni, uzbuđeno je pljeskala rukama, gotovo u neverici, kao da kaže hej,
ono mahanje zaista uspeva!
„Čaj?” ponudila je tinejdžerka, verovatno jedna od sestara. Držala je
plastičnu čašicu s vrućim čajem, a ja sam zahvalno prihvatila njihovo
gostoprimstvo.
„Hvala”, nasmešila sam se i otpila gutljaj. Postalo je još hladnije i bilo
mi je drago zbog vruće, slatke tečnosti koja će me zagrejati. Njihova majka,
vitka žena sitnih kostiju u svetlozelenom sariju, pekla je čapati na maloj
peći u uglu. Kad je primetila da gledam, stidljivo se osmehnula - za razliku
od dece koja su se penjala po meni, radoznala da vide ko im je nova gošća.
Sigurno ovde žive, shvatila sam kad sam primetila uže sa odećom
duginih boja rašireno preko zida iza šatora, pored kojeg se nalazila gomila
ćebadi. Ranije sam videla i neke druge porodice kako kampuju pored puta,
a Bili mi je objasnio da su to putnici koji su došli na nekoliko meseci da
prodaju svoju robu pre nego što se vrate u sela u planinama kad postane
pretopio.
 Ali sad je bilo hladno i preko noći može da bude čak ledeno. Pomislila
sam na svoju porodicu, naše centralno grejanje i tople krevete, naše
džempere i zimske kapute i pogledala u ovu decu i njihovu tanku odeću.
„Izvoli”, nagonski sam skinula svoju toplu jaknu i prebacila je preko
devojčicinih ramena. Oduševljena što se igra oblačenja, radosno ju je
navukla. Potpuno se utopila u njoj. „Lepo ti stoji”, pohvalila sam je, a njena
porodica se smejala i pljeskala dok je ona plesala u njoj, saplićući se o
porub i zavlačeći ruke u preduge rukave i mašući njima.
Jedina namera mi je bila da ih pozdravim, ali na kraju sam pila čaj s
roditeljima i njihovom starijom ćerkom, igrala se s devojčicom i njena dva
brata - identičnim blizancima s razbarušenom gustom kosom i osmesima
koji su lečili dušu. Pisala sam o ljubavi na prvi pogled, ali uvek o
romantičnoj ljubavi, nikad o trenutnoj snažnoj ljubavi koju možeš osetiti
prema celoj porodici. Možda je Tadž Mahal otvorio pukotinu u mom srcu,
ali ova porodica ju je rastvorila širom.
Dok sam odlazila, pokušala sam da kupim nekoliko niski perlica, ali
dobila sam ih kao poklon i skromno se zahvalila svakom ponaosob,
ljubazno se rukujući sa svima kad su se poredah da se zvanično
pozdravimo. Tek sam tada shvatila da, osim poneke reči, čitavo to vreme
uopšte nismo ni razgovarali. Ja ne govorim hindi, a oni nisu govorili
engleski. Nisam saznala ništa o njima i oni nisu otkrili ništa o meni, ali nije
bilo ni važno. Ponekad reči nisu važne.
Ispratili su me uz mahanje, devojčica je i dalje ponosno nosila moju
jaknu, a ja sam mahala njima dok me zglob nije zaboleo, pre nego što sam
se okrenula i uputila nazad u hotel. Odjednom sam postala svesna da me
neko posmatra i pogledala sam na ulaz prodavnice preko puta. Videla sam
priliku kako me gleda.
Džek.
Zastala sam na trenutak. Bila sam tako zaokupljena devojčicom i
njenom porodicom da sam potpuno zaboravila na našu svađu, ali sad kad
sam ga videla, odjednom sam se setila. Pripremila sam se, ali kad je
krenuo prema meni, videla sam da mu na licu nije bilo ni traga ljutnje.
Umesto toga je, bez reči, skinuo jaknu i prebacio mi je preko ramena.
Podigla sam oči ka njemu i pogledi su nam se sreli. Nijedno nije moralo
ništa da kaže. Tiho smo krenuli i nakon nekoliko koraka me je zagrlio. Kad
me je prstima očešao po grudima, dah mi je zastao u grlu i na tren sam
gotovo pomislila...
Zavukao mi je ruku u gornji džep jakne i izvadio telefon.
„Šta radiš?” pitala sam ga kad je pritisnuo dugme da ponovi poziv.
„Zovem onaj broj”, odgovorio je i prineo ga uvu.
„Slušaj, u redu je, žao mi je...”
 „Ne, meni je žao”, rekao je čvrsto, „Ја sam pogrešio.” Pogledao me je u
oči i prvi put kao da se sve preokrenulo i primetila sam poštovanje. Više
nisam bila neka blesava turistkinja. „Nije trebalo da ti kažem ono, nije
trebalo da sumnjam u tebe”, govorio je tiho. „Srce ti je širom otvoreno.”
Prestali smo da hodamo i stajali smo blizu jedno drugom, tela su nam
se gotovo dodirivala i osećala sam energetsko polje između nas,
iščekivanje...
A onda se desilo nešto što niko nije očekivao.
Neko se javio na telefon.
 Đuadeset osmo po§laulje

Manje od sat vremena kasnije bili smo u belom ambasadoru i vozili se ka

Udajpuru. Rokiju se isprva nije kretalo. Kasno popodnevno sunce je već
bledelo i biće sumrak kad stignemo, ali pristao je čim mu je Džek objasnio
koliko je hitno.
Na telefon se javila neka žena. Ime joj je bilo gospođa Gupta i bila je
vlasnica prodavnice venčanica u Udajpuru. Zapravo, zvali smo prodavnicu,
ali bila je toliko zauzeta zbog sezone venčanja da joj je telefon neprestano
zvonio i sekretarica joj bila prepuna poruka od usplahirenih nevesta.
Jedna je, kako se ispostavilo, bila moja sestra Ejmi, „lepa plavokosa
Engleskinja”, koja je trebalo da podigne svoj sari sutra.
„Ali u koje vreme?”, pitao je Roki, iza volana.
„Ne znam, nije umela da nam kaže”, odgovorila sam, „radila je
prepravke u poslednji tren.”
„Zato moramo tamo da stignemo večeras”, dodao je Džek, „tako da
Rubi stigne u prodavnicu odmah ujutru, čim se otvori...”
„Tako da sigurno budem tamo kad Ejmi stigne”, dovršila sam.
Osećala sam i olakšanje i uzbuđenje. I pomalo strah od toga kako bi
ona mogla da me dočeka. Neće joj biti previše drago što joj je stigla starija
sestra. Tokom godina sam već prestala da brojim koliko sam puta upadala
na noćne žurke, nezakonite lumperajke i u kuću naročito sumnjivog
bivšeg momka - veliki zli vuk koji je dolazio da pokvari zabavu. Ali samo
sam želela da razgovaram s njom. Čak i ako ne mogu da je sprečim, samo
želim da je vidim i uverim se da je dobro.
Pogledala sam u Džeka preko zadnjeg sedišta. „Hvala”, tiho sam
izgovorila.
Namrštio se. „Zbog čega?”, uzvratio je na isti način.
Zastala sam i u mislima prelistala foto-album zamišljenih slika od
poslednjih nekoliko dana, otkako me je spasao na železničkoj stanici.
„Zbog svega”, odgovorila sam.
Ponovo sam se okrenula ka prozoru. Osećala sam se ohrabreno i
nadala se da ću stići do kraja svog putovanja, ipak, deo mene takođe nije
želeo da se ovo ikad završi. I pre sam putovala, ali putovanje je bilo samo
sredstvo da se stigne do kraja. Neugodnost. Nužno zlo kroz koje je trebalo
proći što brže uz pomoć brzih vozova i aviona, tako da stignem do svog
odredišta. Čitavog života su mi važna bila odredišta, nikad putovanje.
Ali sad sam shvatila da nikad nisam doživela pravu čaroliju putovanja.
To što sam ostala bez svih stvari koje mi obično zaokupljaju svakodnevne
misli otvorilo me je za slučajna otkrića i pustolovine, nove ljude i iskustva.
U mislima sam se vratila u London, pokušala da se setim poslednjeg puta
kad sam započela razgovor s potpunim strancem u vozu. Ili sam, iz hira,
prihvatila poziv da istražim novi grad i saznam nešto novo.
Nisam mogla zato što mi se to nije dogodilo. Hodala sam unaokolo sa
slušalicama na ušima i slušala ajpod. Sedela sam u podzemnoj i čitala
elektronske knjige. Vozila sam se pokretnim stepenicama sa milionima
drugih ljudi i nikad nisam nikog gledala u oči. A ipak, ovde u Indiji, sedela
sam na zemlji i pila čaj sa ćelom porodicom.
Prozorom je promicao pustinjski pejzaž. Prašnjava peščana priroda,
istačkana malim plemenskim selima, pružala se dokle god je pogled
dopirao, sve do horizonta. Put se pružao hipnotički u široki otvoreni
prostor, pust, osim povremenih krda kamila. Osećala sam se
oslobođenom. Bila sam usred nedođije, u egzotičnoj zemlji, daleko, daleko
od Londona i mojih životnih načela. Daleko od duhova prošlosti.
I prvi put u životu, osetila sam nešto što nikad pre nisam.
Osećala sam se slobodno.

Prošlo je sat vremena. Nastavili smo da se kotrljamo otvorenim

putem, a igla na brzinometru nikad nije prelazila pedeset kilometara na
sat. Džek je zadremao. Roki je slušao radio, koji je tiho svirao, sjednom
rukom na volanu. Bilo je tiho. Kamion se pojavio na horizontu. Odsutno
sam ga posmatrala kako vozi prema nama na suprotnoj strani puta, dok
sam delom razmišljala kako je znatno prešao sredinu, kako mora da se
pomeri...
„BiiipV’ Roki je pritisnuo sirenu i skrenuo da ga izbegne.
Osetila sam kako mi je srce poskočilo kad sam se izvrnula na zadnjem
sedištu.
„Šta je dođavola?” Džek se probudio kad je kamion protutnjao,
izbegavši nas za dlaku.
„Ovo je bilo blizu!” izustila sam, preplavljena olakšanjem.
Ali bilo je kratkog daha. Odjednom se auto snažno zatresao i iskrivio
na stranu.
„Kakva je to buka?” viknula sam uplašeno.
„Zvuči kao da je pukla guma”, odgovorio je Džek i začulo se glasno
kloparanje.
„0 bože, o moj bože, o moj bože”, vikao je Roki visokim falsetom.
Kočnice su zaškripale kad ih je nagazio, ali izgubio je kontrolu i automobil
je skliznuo s puta.
 „Јаааооо!"
Sve se desilo tako brzo. Odjednom smo se našli u rastinju, žbunje je
grebalo i žuljalo po vratima, mi smo bacani kao krpene lutke, čuo se glasan
pucanj kad je napukao vetrobran, a auto se iskrenuo na stranu...
„Јаааооо!"
I sad smo stali. Kad se auto zaustavio u velikom oblaku prašine, sve je
zanemelo. Osim nekog cičanja. Na trenutak sam pomislila da dolazi od
mene. Dok nisam shvatila da u stvari dolazi od Rokija. Zvučao je kao
zaglavljena svinja.
„Roki” pozvao ga je Džek i prodrmao mu rame, ali nije vredeo. „Roki!”,
viknuo je glasnije.
„А?”, oglasio se, kao da se trgao iz transa.
Nakon što je silom otvorio vrata, koja je pritisnuo žbun, Džek je
izašao. Uz mnogo kašljanja, i mi smo pošli za njim.
„Kao što sam i mislio. Guma”, potvrdio je Džek smrknuto.
Pogledala sam u probušenu gumu a zatim u Rokija, koji je skakutao s
noge na nogu kao po užarenom uglju.
„Ovo nije dobro”, govorio je, obeshrabreno gledajući u auto. „Ovo
uopšte nije dobro.”
„Ne brini, nije tako loše kako se čini”, govorio je Džek, u pokušaju da
umiri našeg vozača, koji je izgledao kao da će da se onesvesti zbog stanja
njegovog automobila. „Samo treba da zamenimo gumu.”
„Da, šefe”, Roki je poslušno klimnuo glavom. Kao da mu je laknulo što
je neko drugi preuzeo kontrolu nad situacijom. Ali nije se ni pomerio.
„Verujem da imaš dizalicu i rezervni točak?”
Roki gaje bezizrazno pogledao. „Molim?”
„Dizalicu, da podignemo auto”, objasnio je Džek uz pomoć ruku.
„0 da, da”, klimnuo je glavom Roki i požurio ka prtljažniku. Kad ga je
otvorio, potražio je po njemu i izvadio malu nožnu dizalicu.
„Sjajno”, izjavio je Džek. „Daj sad da vidimo rezervnu gumu.”
Sve do tog trenutka bila sam mirna. Da, u redu, nakon što se umalo
nismo sudarili s kamionom i sad ovoga, dvaput smo prevarili smrt, ali
srećom, svi smo ostali u jednom komadu. Neće trebati mnogo da se
promeni guma i onda ćemo ponovo krenuti.
Barem sam tako mislila dok nisam videla izraz na Rokijevom licu. I
čula Džeka kako glasno negoduje.
„Mmm, ima li problema?”, pitala sam oprezno.
„Moglo bi se reći”, odgovorio je Džek i stegao vilicu.
 „Nije toliko problem koliko nesreća”, ispravio ga je Roki diplomatskim
odgovorom.
U trenu je sa Džekom razmenio poglede. Nisam sigurna kako to da
objasnim, ali reći ću ovako - to nije bio pogled ljubavi.
„Nazovi to kako hoćeš, ali...” Pošto je izvadio gumu iz prtljažnika, Džek
ju je bacio na zemlju. Podigao se oblak prašine kad ju je šutnuo nogom.
Bila je skroz izduvana.
Nisam znala mnogo o automobilima i probušenim rezervnim
gumama. Živim u Londonu. Život mi prolazi u podzemnoj železnici i
autobusu broj devet i vozim samo kad idem u posetu roditeljima. Ali čak
sam i ja znala da to nije bio dobar znak.
„Hm, deluje probušeno.”
„Kao palačinka”, složio se Džek,
„Ра, šta ćemo sada?”
„Reci ti meni.”
Oboje smo se okrenuli da pogledamo Rokija, koji je namestio zaleđen
izraz lica. Sa razrogačenim očima, otvorenim ustima, rukama se držao za
lice i izgledao kao Mekoli Kalkin sa onog čuvenog postera za Sam u kući.
„Roki?” obratila sam mu se.
Javio se. „Da, gospođice Rubi?” Široko mi se osmehnuo, kao da je sve u
redu i savršeno normalno što stojimo u jarku, usred pustinje, pored
automobila s probušenom gumom i tako provodimo dan.
„Šta ćemo raditi?” Osetila sam kako me polako hvata strah. Ovde
nismo mogli samo da pozovemo šlep-službu i čekamo ljubaznog čoveka s
kamionom za vuču da stigne. Ili da pozovemo taksi. Nisam mogla da
upotrebim svoju povlasticu za prevoz. Bili smo usred proklete pustinje!
0 bože. Uhvatila me je panika.
„Odlično pitanje”, blistavo se osmehnuo.
Očekivala sam da mi podrobnije objasni. Samo je nastavio da se
smeška. Postajalo mi je jasno da Roki u stvari nema pojma šta ćemo
uraditi.
„Nažalost, nemam odgovor. Ne još”, potvrdio je. „Ali uskoro će pasti
mrak!”, zacvilela sam.
„Vidi, mora da postoji izlaz iz ove situacije”, uveravao nas je odlučno
Džek. „Jednostavno ćemo morati da stopiramo do grada...”
„Nema grada.” Odmahnuo je Roki glavom.
„Kako to misliš, nema grada? Mora biti.” Sad je Džekpostao nestrpljiv.
„Nalazimo se usred pustinje. Najbliži grad je mnogo, mnogo kilometara
daleko...”
 Kad smo postali svesni stvarnosti, svi smo se pogledali i niko nije
progovarao.
„Mogli bismo početi da hodamo”, predložila sam nakon kraćeg
vremena.
„Predaleko je i previše opasno”, uzdahnuo je Džek. „Sunce će uskoro
početi da zalazi.”
Pogledala sam ka horizontu, ka suncu koje je već počelo da zalazi. Bio
je u pravu, bilo bi suviše opasno - čekajte, šta je to? Je Г se nešto pomerilo?
Zaklonila sam oči u pokušaju da razaberem prilike u daljini. Kamila. Ne,
dve kamile. A sa njima sam videla i priliku muškarca.
„Pogledajte!” viknula sam i pokazala u tom pravcu.
Kad su se Roki i Džek okrenuli, Roki je ispustio krik uzbuđenja.
„Neće nas nikada videti”, počeo je Džek, ali Roki je već potrčao prema
njemu, mahao i dozivao, dok mu se ispod stopala podizao oblak prašine.
Čovek je stao i okrenuo se.
„Video gaje”, izustila sam.
„Blagi bože”, promumlao je Džek.
Kad su dvojica muškaraca stigli jedan do drugog, videli smo da Roki
divlje mlatara rukama i pokazuje prema nama. Činilo se da je trajalo
nekoliko minuta. Oboje smo čekali, pitah se šta se dešava, dok se Roki
konačno nije vratio do nas.
Lice mu je sve govorilo. „Sve je divno”, viknuo je. „Imamo odgovor,
gospođice Rubi!”
Kakvo olakšanje. Osetila sam kako mi napetost popušta.
„Sjajno”, rekao je Džek, kome je laknulo više nego što bih pomislila.
Nisam shvatila da je toliko zabrinut.
„Da, stvarno je sjajno”, Roki je uzbuđeno klimnuo glavom.
„Dakle, o čemu se radi?” zanimalo me je.
Raširio je ruke i likujući objavio: „Prenoćićemo u pustinji!”
Zavladao je tajac dok smo pokušavali da shvatimo ovu izjavu, a onda...
,,Upustinji?", pitao je Džek sumnjičavo.
„Da, možemo na kamilama, videćete zalazak sunca, kao da idemo na
pustinjski satari”, smešio se Roki, veoma zadovoljan sobom.
„Ali moramo stići u Udajpur večeras”, usplahireno sam ga podsetila.
„Krenućemo odmah ujutru. Moj novi prijatelj Mohan zna ljude u
susednom selu koji umeju da poprave automobil. Poslaće dečka s novom
gumom. Tako možemo da krenemo čim sunce izađe i bićete tamo i pre
nego što se radnja otvori!” Veselo se smeškao.
 Džek i ja smo se sumnjičavo pogledali.
„Postoji izreka u Indiji - ne možemo da promenimo pravac vetra, ali
možemo da promenimo jedra”, nastavio je Roki, „а kamile su brodovi u
pustinji, zar nisu?”
Znate, stvarno nisam sigurna šta da mislim o svim tim izrekama.
„Gde bismo tačno odseli u pustinji?” pitao je Džek, preuzevši glavnu
reč. „Noću postaje veoma hladno a mi nemamo nikakvu opremu za
kampovanje.”
„То nije problem. Moj prijatelj ima šatore!”, veselo je rekao Roki.
„Možete da spavate pod zvezdama!”
Oboje smo se okrenuli da pogledamo u Mohana, koji je čekao u daljini.
Sa crvenim turbanom, uvijenim brkovima i belom tunikom, izgledao je
sasvim prikladno.
„Možda bi moglo da bude zabavno”, izjavio je Džek i okrenuo se ka
meni.
„Istina...” klimnula sam glavom i osetila kako moje protivljenje
iščezava. Bio je u pravu. Na kraju, ko nije gledao sve one sjajne slike
talasastih peščanih dina i neverovatnih zalazaka sunca i pomislio, opa, ovo
izgleda predivno?
„Verujte mi, biće veoma romantično!”, blistao je Roki.
Jao!
Odjednom sam shvatila kuda ovo vodi i osetila sam treptaj panike.
Poslednji put kad je Roki ovo rekao bili smo u Tadž Mahalu i svi znamo
kako se to završilo, zar ne? Kad nisam balavila za Džekom, pravila sam
budalu od sebe. Nisam se usuđivala da to ponovim. Poslednji put sam se
za dlaku izvukla.
„Dođite! Ovu noć nećete nikad zaboraviti!”
Nisam mogla da pogledam u Džeka. Umesto toga sam progutala
knedlu i silom se osmehnula kad smo krenuli da se pridružimo Mohanu i
njegovim kamilama.
Upravo zato i brinem.
 Đuadeset deueto poglaulje

Nije trebalo da brinem.

Mnogo je reći kojima bih mogla da opišem ono što trenutno
proživljavam, ali nijedna nije „romantično”. Možda okrutno. Ili
zastrašujuće. Ili dupe-me-jebeno-ubija.
Izvinite, to je šest reci.
Dobro, znam da pustinjski satari može zvučati predivno u teoriji. Ali
ozbiljno, jeste li bili nekad na kamili? Verujte mi, nema ničeg romantičnog
u jahanju četvoronožne grbe.
Deset minuta kasnije, našla sam se oko šest metara u vazduhu, držeći
se očajnički. Na kamili ispred mene nalazio se Džek.
„Jesi li dobro tamo pozadi?” pitao je i malo okrenuo glavu tako da ga
mogu bolje čuti, zbog čudnog rikanja koje je kamila ispuštala.
„Uf... da, hvala”, rekla sam što veselije dok sam neudobno cupkala i
udarala stražnjicom, gore-dole, gore-dole, gore i jao! „А ti?” nasmešila sam
se kiselo.
„Da, sjajno”, oduševljavao se, kao pravi Amerikanac, „stvarno je
neverovatno, a?”
0 bože, mrzim kad ljudi to rade. Osećala sam pritisak da se složim,
kao kad se mamina komšinica porodila i svi su gugutali nad bebom i
govorili kako je preslatka, a kunem se da je izgledala baš kao Bendžamin
Baton kad je bio starac.
Detektiv za ljubav
„Uh, da, neverovatno”, promumlala sam i zagnjurila nos u rukav kad
sam odjednom nanjušila nešto gadno. Nisam imala pojma s kog kraja
kamile je to došlo, ali nikako nije moglo biti dobro.
„Već si jahala na kamili?”
Pa, naravno! Živim u Londonu, stalno presedam s kamile na kamilu sa
mojom povlasticom za prevoz - ne. Ali naravno da to neću priznati
gospodinu Svetskom putniku. „0, da, mnooogo puta”, odgovorila sam
opušteno, „samo sam malo zarđala, to je sve.”
Ha. Zarđala. Ovo ti je dobro, Rubi.
„Odlično, na trenutak sam se malo zabrinuo”, nasmejao se.
,,Ha-ha, baš”, nasmejala sam se i ja.
0 bože!
 U stvari, pala sam i pre nego što sam se popela. Bilo me je više nego
sramota.
Neprilike su počele kad su mi objasnili da ubacim jednu nogu u
uzengiju i prebacim drugu nogu preko grbe „jednim energičnim
pokretom”. U moju odbranu, grba je bila velika, a ja imam kratke noge.
Osim toga, kao što je dokazano mojim nedavnim pokušajima bavljenja
jogom, savitljiva sam koliko i daska za peglanje.
Inače mi to ne smeta. Zapravo, kad nisam na času joge, ima samo
nekoliko trenutaka u mom životu kada se sećam da sam poželela da
budem malo savitljivija. Jednom u osnovnoj školi, kad je Džuli Higins
radila špagu u pozorištu i pokazala svim dečacima gaćice, a drugi put je to
bilo dvadeset godina kasnije, kad sam završila u krevetu sa čovekom koji
je bio raspoložen za seksualnu gimnastiku.
I sada. Dok sam pokušavala da uzjašem kamilu.
Verujte mi, to je izazvalo mnogo gunđanja i stenjanja. Da poniženje
bude veće, trebalo je još dva para ruku - pripadali su vlasniku kamile
Mohanu i Rokiju - da prebacim stražnjicu preko vrha. Još gore (i, verujte
mi, u tom trenutku nisam ni mislila da može biti gore), obojica su se toliko
zadihali kao da sam junica. Da sam okolnosti nazvala ponižavajućim, ne
bih bila ni blizu.
Džek je naravno već bio na svojoj kamili. Skočio je - ne, đipio - gore
kao kad profesionalni gimnastičar preskače kozlić. Konačno sam i ja
sledila njegov primer, s raširenim nogama i stražnjicom u vazduhu, da
sednem na smešno malo sedlo. Sa zajapurenim licem i raščupanom
kosom, trudila sam se da ne gledam u Džeka. Pa, niko ne želi tako da se
predstavi, zar ne?
Ali izgleda da sam počela da ulazim u štos.
„Hajde, idemo”, izjavila sam i brzo nogama bocnula kamilu sa strane u
pokušaju da je pokrenem.
Vidite! Sad kad sam se popela, brzo sam se prisetila svih onih časova
jahanja ponija. Ovo će biti dečja igra.
„Jesi li sigurna da je to pametno?”, pitao je Džek i zabrinuto se
osvrnuo,
„Potpuno”, samouvereno sam klimnula glavom. „Samo hoću da je
navedem na laki kas.”
„Laki kas?” ponovio je Džek i upitno me pogledao.
„0, zar ne poznaješ laki kas?” Pokušala sam da sakrijem
samozadovoljstvo u glasu, ali nisam uspela. Konačno o nečemu znam više
od njega. „Potrebna su dva udarca za kas, na prvi se izdigneš iz sedla a na
drugi sedneš. Da održiš ritam, brojiš jedan-dva, podižeš se na jedan a
sedaš na dva.”
„U stvari, mislim da je kamila ipak drugačija od konja...”
„Gluposti”, prekinula sam ga. „Dakle, jedan-dva, jedan-dva, jedan-
dva...” Nastavila sam da udaram kamilu petama - bože, baš je tvrdoglava.
Glasno je podrignula i nastavila da se gega.
„Slušaj, Rubi, stvarno mislim da treba da budeš pažljiva...”
Glasno sam zacoktala. „0, vi Amerikanci, uvek ste tako oprezni u vezi
sa svačim. Mi Englezi praktično smo rođeni u sedlu.”
Pa, dobro, to je možda tačno samo za kraljevsku porodicu. Ja sam
rođena u lokalnoj bolnici, ali ipak.
Kamila je nastavila da se čudno gega i ja sam se gegala zajedno s
njom. Nisam prvi put poželela da imam sportski grudnjak. Stresla sam se
kad sam se setila svog prvog (i poslednjeg) takmičenja u konjičkom klubu,
a moj učitelj jahanja govorio mi je da zauzdam svog ponija. Sećam se da
sam imala pravu malu damu po imenu Pahuljica, koja je odbijala da skoči i
pokušala je da me zbaci u pesak. Bila sam razočarana. Zaista, zaista sam
želela onu sjajnu satensku rozetu.
Osetila sam kako se u meni budi stara „pokazaću ti” odlučnost. Kao da
sam ponovo bila na Pahuljici. Dobro, u redu. Sakupila sam svu snagu u
butinama, prebacila preko lica šal koji sam kupila na pijaci, u beduinskom
stilu, i svom snagom zarila pete.
Crkni, Lorense od Arabije!
Kamila je odjednom ispustila glasan kreštavi jauk i dala se u beg.
Samo, ovo je bilo malo više od laganog kasa. Više je ličilo na galop. 0 bože!
Dok sam se bacakala na sedlu, gotovo sam poletela, i morala sam
divljački da se uhvatim za uzde leteći napred. 0 moj bože, o moj bože, 0
MO] BOŽE!
„Rubi!”, viknuo je Džek kad sam protutnjala pored njega, dok su
kopita letela.
„Džek!” vrisnula sam iz sveg glasa, a glas mi je odneo vetar. „Džek!"
Ali uzalud. Dok sam galopirala preko rastinja, okrenula sam se i
ugledala čitav karavan ljudi iza sebe. Mohan je vikao i jurio za mnom u
dugoj beloj haljini i s jarkocrvenim turbanom. Roki ga je pratio. A tu je bio
i Džek. Sve mi se mutilo u daljini.
0 sveti bože, ovo nije bilo ni blizu Pahuljice i takmičenja u lokalnom
konjičkom klubu... Ponovo sam se okrenula napred i ugledala kako se
ispred mene pojavljuje strma peščana dina i osetila kako kamila ubrzava.
Grrr!
 Odbacila sam uzde, obavila kamili ruke oko vrata i čvrsto zatvorila
oči. Ovako barem neću videti zemlju kad udarim o nju...
A onda, isto tako naglo kao što je i pojurila, kamila se ukopala u
mestu. Oprezno sam otvorila oči i videla da smo na vrhu dine; još sam bila
na kamili i to u jednom komadu.
0, hvala, hvata, hvala!
„Gospođice Rubi!” Čula sam Rokijev glas i nekoliko trenutaka kasnije
se pojavio, pentrajući se preko vrha dine i teško dišući. „Hvala ti, dragi
bože!”
Zatim sam ugledala jarkocrveni turban i pojavio se Mohan, vodeći
drugu kamilu, a za njim i slamnati šešir i Džek.
„Jesi li dobro?” Visoko sa svoje kamile, pogledao me je zabrinuto.
„Hm, da, dobro sam... dobro, hvala”, odgovorila sam i pokušala da
umirim disanje. 0 bože, kakva sramota. Sad kad sam bila bezbedna, strah
su mi zamenili talasi poniženja.
„Dakle, to je bio lagani kas, ha?” Podigao je obrve i primetila sam kako
mu tračak osmeha igra na uglovima usana.
„Samo sam pomislila da krenemo malo u galop, je li tako?” Potapšala
sam kamilu po boku, a ona je glasno podrignula. „Bilo je, ah, okrepljujuće”,
dodala sam i izbegavala da pogledam Mohana, koji me je odmeravao.
„Uf, imate divnu kamilu”, nasmešila sam se.
Nije odgovorio, samo je nastavio da postojano zuri u mene.
„Samo kad ste bezbedni”, klimnuo je glavom Roki, „to je najvažnije.”
„0 da, hvala, savršeno sam dobro, sve je bilo pod kontrolom”,
nasmešila sam se i pokušala da izgledam veselo i opušteno. ,,U stvari,
videla sam da kamila odgovara na moje naredbe...” Zastala sam kad sam
primetila da me sad svi gledaju. „Hm, odnos između čoveka i životinje je
nešto sasvim posebno, zar ne, Mohane?”
Nije bilo odgovora. I dalje je samo zurio u mene. Nastavila sam da
blebećem.
„Gotovo je simbiotički... uzajamno poštovanje... kao gospodar i
sluga...”
„Rubi."
Džekov glas se probio do mene i naglo sam zaćutala. „Da?” Lagano je
podigao ruku i pokazao iza mene. „Pogledaj.”
„А?” Zbunjeno sam se namrštila, okrenula se i pogledala u drugom
pravcu.
A onda sam ugledala.
 Na horizontu je bio najdivniji zalazak sunca koji sam ikad videla.
Bleštavi kaleidoskop crvene i narandžaste. Kao da se nebo zapalilo. Opa!
Sve misli o mojoj bolnoj stražnjici su nestale kad mi je dah zastao i ja
se zagledala u zalazak, opčinjena bojama i jačinom. Bilo je neverovatno.
Daleko u daljini, videla sam obrise i drugih kamila ispred bleštavog neba, a
njihove crne, žgoljave prilike lagano su se kretale preko horizonta.
Posmatrala sam ih sa divljenjem i čuđenjem. Bilo je prelepo. Tako
romantično.
Indija je ponovo uspela. Jer, koliko god se trudila da se oduprem,
nisam mogla. Romantika joj je izlazila kroz pore, bez imalo truda. I ja tu
prokleto ništa nisam mogla...
 trideseto poglaulje

Sat vremena kasnije, sedeli smo usred pustinje oko upaljene logorske
vatre. Hrana je doneta iz obližnjeg sela, zajedno sa šatorima, i nakon što
smo se počastili najukusnijim talijem13, pojavila se žena u tradicionalnoj
plemenskoj haljini. Praćena dvojicom muškaraca sa instrumentima, izvela
je pustinjski ciganski ples. Bilo je sablasno i uzbudljivo.
Osvetljena samo plamenom vatre i sjajem šljokica na njenom velu,
poskakivala je i vrtela suknjom s ogledalcima po pesku na zavodljive
zvuke bubnjeva i žalosnih glasova. Njene ruke, kukovi, glava, sve se
kretalo u grozničavom ritmu koji je postajao sve brži i brži, dok nije pala u
zanos nalik na trans i vrtela se, vrtela, vrtela ukrug.
Posle toga smo ostali oko vatre, slušali njeno pucketanje i Mohanov
tihi hipnotišući glas dok nam je pričao čarobne priče o misticizmu,
astrologiji i reinkarnaciji.
„Sve što postoji na zemlji samo je slika onoga što postoji na nebu.
Nalazimo se na točku života, kao i sam univerzum. Ovo nam nije prvi život
i ovo nam nije prvi univerzum. Ima ih mnogo, čak više i od zrnaca peska u
ovoj pustinji...”
Zastao je i pokazao na prostor oko nas. „Koliko dugo traje jedan
univerzum?” Okrenuo se ka meni, a crne oči su mu sijale od plamena.
„Ne znam”, odgovorila sam tiho, uz odmahivanje glavom.
Izborano lice mu se razvuklo u osmeh i uhvatila sam miris duvana
kad je izdahnuo. „Duže nego što mi možemo i da sanjamo... Univerzum je
stvorio gospodar Brahma, čuva ga Višnu a uništava Šiva. Jedan dan i noć
su za Brahmu isto što i više od četiri milijarde godina za nas, i tek kad on
proživi svoj životni vek, tad se univerzum uništava da bi mogao biti
ponovo stvoren...”
Slušala sam, pokušavajući da se izborim sa vremenskim rokovima, ali
bio je u pravu. Našem umu je to teško da shvati; prevazilazilo je čak i moju
maštu.
„I tako se taj veliki životni ciklus nastavlja, kao dah u našim telima i
zvezde iznad nas na nebu, svi zauvek umiremo i ponovo se rađamo...”
Zastao je da nas sve pogleda. ,,U univerzumu vlada savršen sklad; zvezde,
planete, čovečanstvo, sve je kao jedno. Ali najdivnije od svega je što je sve
savršeno vremenski usklađeno, više nego najskuplji sat koji može da se
nađe na ruci bogataša...”

13Izbor više različitih jela posluženih u malim posudama. (Prim. prev.)

 Mohan je zaćutao i posle nekoliko trenutaka poželeo nam laku noć i
otišao da se pobrine za kamile. Roki mu se pridružio i Džek i ja smo neko
vreme ćutke sedeli, punih stomaka i glava ispunjenih moćnim recima.
„Čarobno je ovde, zar ne?”, tiho je rekao.
Okrenula sam se ka njemu i odjednom shvatila da smo sami. Osetila
sam poznato peckanje po koži i treperenje u stomaku. Progutala sam
knedlu. „Da... lepo je”, dodala sam, trudeći se da mi glas zvuči opušteno,
kao da to nije ništa posebno. Kad je, naravno, bilo upravo suprotno.
Ako sam i ranije bila opijena Indijom, sve te priče o nebesima i
zvezdama i taj osećaj zajedništva zaveo me je još više. Koliko god da se
trudite, Indija će očarati i najvećeg cinika. Ako nije sezona venčanja ili
Tadž Mahal, onda su to predivne boje i zavodljivi pejzaži.
Ali odlučila sam da mi se ne ponovi ono što se dogodilo u Tadž
Mahalu. Samo to ne. Neću pasti pod uticaj i ponovo se zagrejati za Džeka.
Ne ovog puta. Svakako ne posle Sindi, odlučno sam se podsetila. Mislim,
ako Džek misli da ću mu biti još jedna recka na zidu, iznenadiće se.
„Mislim, jesi li videla ove zvezde?” Izvrnuo se na leđa i zagledao u
svetlucavi svod iznad naših glava. Uprkos mesecu, nebo je bilo
preplavljeno sazvežđima.
Nemo sam klimnula glavom i upotrebila i poslednji gram volje da ne
uzdahnem od divljenja. Ovde u pustinji činilo se kao da smo nas dvoje
sami u čitavom univerzumu.
„Pogledaj, eno Oriona”, rekao je, prateći sazvežđe.
„Hmmm”, promumlala sam neodređeno. Sve ovo postajalo je opasno
romantično za moj ukus. Morala sam da uradim nešto i to brzo.
„Tebi ovo nije čarobno?” Okrenuo se ka meni i videla sam kako mu
plamen vatre osvetljava zapanjeni izraz lica.
Neverovatne su, istinski neverovatne, mislila sam, ali moram da
promenim raspoloženje.
„Da, ali sve zvezde su mrtve, zar ne?” Naterala sam se da odgovorim.
„Tako da zapravo gledamo mrtve stvari.”
Okrenuo se da me pogleda i zavrteo glavom. „Znaš, ti si stvarno
protivrečna. Ne prestaješ da me čudiš - i dalje ne mogu da te provalim.”
Nelagodno sam se nasmešila. Kad bi samo znao da sam u stvari
prilično jednostavna.
„Dakle, sutra ćemo biti u Udajpuru”, rekao je i tako odustao i
promenio temu, „to će biti kraj našeg putovanja.”
„Da”, klimnula sam glavom s olakšanjem. Ali takođe i uz primesu
razočaranja.
 „Šta ćeš raditi?” pitala sam. „Mislim, kad ja odem da se nađem sa
sestrom?”
„0, ima nekoliko stvari koje moram da obavim”, odgovorio je
neodređeno i ponovo pogledao u plamen,
Oklevala sam: „Džek”, rekla sam hrabro, „mogu li nešto da te pitam?”
„Naravno.”
S pitanjem na vrhu jezika, ponovo sam oklevala, usplahireno. „Ti nisi
krijumčar dragulja, zar ne?” konačno sam izlanula.
Pogledao me je i odjednom prasnuo u glasan smeh. Razjapio je usta
kao krokodil i pokazao redove svojih belih američkih zuba. „Ovo je nešto
najsmešnije što sam u životu čuo”, rekao je kad je konačno prestao da se
smeje.
Obrazi su mi se zažarili. „Ра, ne znam ništa o tebi, niti zašto si ovde”,
počela sam da objašnjavam, „а bio si u zlatari u Džajpuru i ja, pa...”
„Sabrala si dva i dva i dobila milion?”, iskezio se.
Odjednom sam se osećala glupo. Ali svejedno sam bila radoznala. „Ра,
jesi li?”, bila sam uporna.
„Ne, mada gotovo žalim što nisam - zvuči mi uzbudljivo.”
Odmahnula sam glavom. „Ali ne znam ništa o tebi.”
„Znaš”, pobunio se, „arhitekta sam. Iz Njujorka. Imam užasan smisao
za humor... i nosim ovaj ludi stari šešir.” Naklonio se podigavši šešir i
osmehnuo.
„Ра zašto si bio u onom vozu, ako možeš sebi priuštiti da letiš
avionom?” pitala sam.
„Zaista želiš da znaš?”
„Da”, rekla sam ohrabreno.
„Dobro, pa... plašim se letenja”, priznao je. „Eto, rekao sam.” Pogledala
sam ga zapanjeno. „Ti? Bojiš se letenja? Ali ti se ničega ne plašiš!”
„I bio sam u Goi, gde sam nadgledao izgradnju nove škole; radim
ponešto u dobrotvorne svrhe.”
Iznenađenje za iznenađenjem.
„Još nešto?” Okrenuo se ka meni podignutih obrva.
Suzdržavala sam se, spremala se da kažem ne, ništa, ali ipak...
„Zašto ideš u Udajpur?” Reči su mi žurno izletele. „Rekao si da bi
održao obećanje?”
Nastupio je tajac, dok je izgleda razmišljao o pitanju. „То je malo
složenije”, konačno je odgovorio.
„Složeno, kako?”
 „Život je složen, to je sve”, slegao je ramenima i kad se okrenuo ka
plamenu koji se lagano gasio bilo je očigledno da više nije želeo o tome da
priča. „Vatra se gasi, mislim da je vreme da pođemo u krevet.”
Bila sam u pravu. Šta god da je u pitanju, ne želi da mi kaže, i tema je
konačno zatvorena.

Krevet nam je bio šator. Delili smo ga Džek i ja, shvatila sam
odjednom kad je, ustavši od vatre, presavio tešku ceradu i dao mi znak da
pođem za njim.
„Mohan i Roki su u onom tamo”, rekao je i pokazao na drugi šator,
postavljen nekoliko stotina metara dalje. „Ovaj je naš.”
Ne znam zašto mi to nije palo na pamet ranije, s obzirom na to da su
bila samo dva šatora i četvoro ljudi. Ali matematika mi nikad nije bila jača
strana.
„Ра, sjajno” nasmešila sam se i odjednom uznemirila. „Šta nije u
redu?” primetio je moj izraz.
„0... mmm, ništa”, brzo sam odgovorila. „Samo se malo plašim jezivih
gmizavaca.”
Što je bilo tačno. Poslednji put kad sam pod tušem našla pauka,
morala sam da zovem gospođu Flanegan da ga iznese. E to ja zovem
strahom. Kad zoveš stariju komšinicu, koja koristi štap za hodanje, da
dođe i spase te, nije samo strašno, već užasavajuće.
„Ne brini, imam baterijsku lampu, proveriću ima li škorpija.”
„Škorpija?", izustila sam. Sranje. A ja sam mislila da su pauci strašni.
„Ima škorpija?"
„Ne smrtonosnih, koliko ja znam”, klimnuo je glavom i izvadio
baterijsku lampu iz džepa malog ranca koji je uvek nosio sa sobom. Kad ju
je uključio, uperio je zrak svetla u mrak šatora. „Dobro, da pogledamo...”
Odjednom sam bila tako srećna što delim šator sa Džekom. U stvari,
laknulo mi je.
Upirao je svetio lampe u uglove i podizao ćebad kao čovek koji zna šta
radi i ubrzo je izjavio da u šatoru nema škorpija. „Večeras te ništa neće
ugristi”, okrenuo je zrak prema meni.
Slabašno sam se nasmejala.
„Dakle, koja je tvoja strana?”
„Molim?”
„Krevet”, objasnio je i pokazao prema slojevima dušeka razmotanim
na tlu, na kojima je bila nagomilana debela ćebad i jastuci.
 „ 0 bilo koja, svejedno mi je”, rekla sam, trudeći se da budem
...

pribrana i opuštena, ali u sebi sam bila smešno usplahirena. Kao da ću prvi
put s nekim spavati. Pretpostavljam da tehnički i jeste tako, na neki način,
samo...
,,U redu, dobro, ja ću onda uzeti ovu stranu”, slegao je ramenima i,
pošto je stavio baterijsku lampu među zube, izuo je čizme i počeo da
otkopčava pantalone.
0 moj bože, skinuće ih!
Zagledala sam se, ukočena zbog njegovog striptiza, a onda sam se
prenula. ,,0h, da, naravno”, zamucala sam i brzo se okrenula na drugu
stranu pre nego što vidim nešto što ne bi trebalo. Okrenuta leđima, izula
sam patike i brzo se zavukla pod ćebad potpuno obučena.
Iza sebe sam čula Džeka kako se skida, zvuk otkopčavanja kopče na
kaišu, meke udarce odeće kad bi pala na tlo. Zatim je podigao ćebad i legao
pored mene.
„Mmm, udobno”, promrmljao je zadovoljno.
„Da, zar nije?”, odgovorila sam trudeći se da zvučim veselo i nimalo
uznemirena ovakvim okolnostima.
Tada smo oboje zaćutali. Nijedno nije progovaralo. Čulo se samo naše
disanje. Samo što je odjednom postalo vrlo glasno. U stvari, čak i najblaže
pomeranje ćebeta bilo je zaglušujuće. Svaki zvuk je nekako delovao
pojačan, svaki pokret preteran. Ležala sam veoma mirno. Nisam se
usuđivala da se pomerim da ne bih dodirnula Džeka. Nisam imala pojma
kakvu odeću nosi. Niti da li uopšte ima odeću na sebi. Mislim, šta ako je
nag?
Nag? 0 bože, zašto sam upravo pomislila na nagog Džeka? Stomak mi
je zatreperio i pokušala sam da umirim disanje. Nemoj da misliš o tome,
Rubi; nemoj ni da pomišljaš na to.
Okrenuo se. Osetila sam njegov topao dah na obrazu. Iako nam se tela
nisu dodirivala, sama njegova prisutnost mi je bila uzbudljiva. S mukom
sam progutala knedlu. Zvučalo je tako glasno u tišini i pokušala sam da se
smirim. Ne bi trebalo tako da razmišljam. A šta je s onom noći koju je
proveo sa Sindi? Pokušala sam da se usredsredim, ali sve misli o Sindi su
odlepršale. Kao da nije ni postojala - niko drugi nije postojao. Sad smo tu
bili samo nas dvoje; Džek i ja i niko drugi.
Srce mi je tuklo tako glasno da sam bila sigurna kako ga čuje i Džek.
Prošlo je mnogo vremena otkako sam delila krevet s muškarcem, osećala
sam se kao čvrsto zategnut feder. Bili smo tu, sami, u pustinji, usred
Radžastana... okolnosti su bile tako divlje erotične, osećala sam da će se
nešto dogoditi, činilo mi se da i on oseća kako će se nešto dogoditi...
 „Rubi?”, glas mu je bio gotovo kao šapat.
„Da?” Moj je bio jedva čujan.
Bila sam svesna da mu se telo primaklo bliže. Iako se nismo
dodirivali, bila sam ošamućena od želje. Zadržala sam dah; vazduh kao da
je zastao tog trenutka pre nego što će nešto da se desi...
Odjednom je nastala pometnja napolju i na ulazu u šator pojavila se
nečija prilika.
„Roki?”, prozborila sam, dok je stajao obasjan mesečinom na vratima.
„Jeste li to vi?”
„Је li sve u redu?”, Džek se podigao na lakat.
„Da, da, sve je predivno”, srećno se osmehivao, „ali moram nešto da
vas pitam...” Zaćutao je i primetila sam kako se nesigurno ljulja na
nogama. „Nema mesta u Mohanovom šatoru... Došli su neki meštani koji
su pomogli oko auta...”
Kad smo oboje shvatili kuda ovo vodi, kao da je nešto očigledno
malaksalo. Rekla bih da su to bila naša srca.
„Naravno...”
„Moraš da spavaš ovde.”
Oboje smo progovorili istovremeno i reći su nam se ispreplele u želji
da ugostimo Rokija. I oboje smo žurili da pokažemo onom drugom kako
nismo razočarani; da nismo gajili nikakve druge misli, baš nikakve.
„Ima još ćebadi”, govorio je Džek.
„А evo i jastuka”, dodala sam.
„0, hvala... tako ste ljubazni... hvala.” Uz preterano izvinjavanje,
ubauljao je u šator.
Slušala sam ga kako se tetura i sapliće o stvari. A ja sam mislila da
sam ja nespretna. Čula sam glasno štucanje i odjednom, bez upozorenja,
bacio se napred i srušio kao panj, pravo između nas.
Uzdahnula sam. „Šta do...”
„Čini mi se da je neko popio previše piva”, izjavio je Džek, pošto je
upalio baterijsku lampu i uperio je u Rokija, koji je ležao na leđima,
potpuno onesvešćen. Pogledali smo se, ne znajući šta da radimo, a oboje
smo znali da ne možemo ništa. Osim da pokušamo da se naspavamo. Džek
je slegao ramenima i ugasio lampu. Oboje smo se ponovo spustili.
Barem je tiho, pokušala sam da se utešim, moći ću da se naspavam.
Nekoliko trenutaka je vladala tišina, a onda je Rokijevo disanje počelo
da biva sve dublje i postepeno se pojačava sve dok, uz veliki udisaj, nije
gromoglasno zahrkao.
0 ne. Molim te, ne.
 Čekala sam kao na iglama da izdahne... a onda ponovo glasno hrkanje.
Ovog puta još glasnije.
Grrr. Zgrabila sam jastuk i omotala ga oko ušiju. Biće ovo duga noć i
nažalost, shvatila sam, ne onakva kakvoj sam se nadala.
 ^Tridesetргио poglaulje

Sinoć sam sanjala seks.

Obično sanjam kako se zateknem gola u tržnom centru ili kako sam
izašla na ispit a da nisam ništa učila ili, najgore od svega, kako mi ispadaju
zubi. I ne samo da mi ispadaju, već mi se zaglave u sendviču ili se izmrve
dok pokušavam da govorim a ja sve vreme pokušavam da ih hrabro
vratim u...
Očito, to su sve bili snovi o strahovima. Očito se mnogo toga bojim.
Što me ne iznenađuje. Mislim, ne treba mi stručnjak za snove da mi kaže
kako ću se, ako čitavu noć sanjam kako mi ispadaju zubi, probuditi sa
zebnjom.
Ali ne ovog jutra. Ovog jutra sam se probudila pomalo uzbuđena i
lebdela ošamućena u tom divnom prostoru između sna i jave. Saletale su
me slike i osećanja. Zgužvana posteljina... goli udovi... želja... Slatki drhtaji
prolazili su mi kroz kičmu dok su me osećanja preplavljivala kao talasi.
Poljupci... maženje... obgrljena toplim telom pored sebe...
Čekaj malo.
To nije san. Zaista me je obgrlilo toplo telo pored mene.
Probuđenoj iz dremeža, srce je u trenu počelo divlje da mi lupa.
Osetila sam nenadano oduševljenje. I zadovoljstvo. Bilo je lepo, zaista
lepo. Kroz glavu mi je proletela sinoćna slika Džeka kako se skida i osetila
sam se čudno napaljeno. Trudila sam se da ležim veoma mirno, nisam
želela da ga budim, ali bilo je teško odoleti. Čak sam se pomalo
promeškoljila i približila njemu. Eto, tako je još bolje, sad sam osetila
njegov topli dah na uvu.
Ostala sam tako načas s njegovim telom uz sebe i uživala u bliskosti. A
onda, bez imalo buke, kao dete koje krišom gleda svoje božične poklone,
kradomice sam provirila preko ramena...
I našla sam se licem u lice s Rokijem, koji je čvrsto spavao.
0 moj bože! Oštro sam udahnula. Grlila sam Rokija. Ili on mene? Zar je
uopšte važno ko je grlio koga?
Bili smo zagrljeni svi!
Sa užasom sam pogledala preko Rokijevog ramena i ugledala Džeka,
blaženo sklupčanog iza njega, s rukama obavljenim oko Rokijevog struka.
„Džek! Probudi se!” graknula sam i skočila iz kreveta. Roki se okrenuo i
glasno zaječao.
 „Uf... šta se dešava?” Džek je otvorio oči, gledajući mutnim pogledom, i
trebalo mu je nekoliko trenutaka da dođe sebi, a kad mu je uspelo, viknuo
je: „Gospode! Mislio sam da si ti!”
„А ja sam mislila da si ti!”
Naglo se uspravio i pogledao me u neverici, zatim smo oboje pogledali
u Rokija, koj i je ležao i spavao blaženo kao beba. Pa, ako bebe imaju
čupave pramenove sede kose, iskrivljene naočare i širom otvorena usta iz
kojih se sliva pljuvačka.
Džek je grubo gurnuo Rokija u rebra i on je glasno zafrktao, što je
samo pokrenulo dalje hrkanje, nalik na paljenje motora. Gurnuo ga je još
jače.
„А?” Roki je otvorio oči, zatim ponovo zakolutao njima, pa kad je malo
bolje razmislio, ponovo ih je otvorio. Konačno ih je usmerio na nas.
„Gospođice Rubi... Šefe...”, graknuo je promuklo.
„Misliš li da je bolestan?”, prošaputala sam i uplašeno pogledala
Džeka.
„Bolestan?” namrštio se Džek. „Ne, samo je mamuran!” Pokazao je na
praznu bocu viskija sa strane i ponovo ga gurnuo laktom.
Roki se glasno zakašljao, uhvatio za glavu i zaljuljao s jedne na drugu
stranu.
„Zvuči grozno!”, izustila sam.
„Siguran sam da se grozno i oseća”, smrknuto je rekao Džek. „Moja
glava, moja glava”, stenjao je Roki, nekako se uspravio u sedeći položaj i
pritisnuo dlanovima čelo.
„Hoćeš li vode?”, predložila sam i dohvatila bocu.
Nije odgovorio; umesto toga, ispustio je zvuk kao ranjena životinja, a
zatim se ponovo skljokao na ćebe.
„0 bože!” Pogledala sam u Džeka. „Šta ćemo sad?”
Džek se izvukao iz kreveta i dohvatio svoju odeću, i videla sam da je
na sebi imao samo šorts. Krišom sam mu osmotrila telo. Snažne butine.
Mišićave, preplanule grudi. Savitljivi mišići. Brzo sam odvratila pogled.
„Roki, slušaj, to sam ja. Džek.”
Videla sam da je čučnuo pored njega. Malopredašnja razdražljivost je
nestala i lice mu je poprimilo zabrinut izraz, „Mogu li nešto da ti
donesem?”
Ćutanje, osim slabašnog stenjanja. „Novu glavu, šefe”, zaječao je i
podigao glavu samo centimetar od jastuka pre nego što mu je ponovo pala.
„Bojim se da to ne mogu”, dobrodušno se nasmešio Džek.
Roki se slabašno osmehnuo, a onda se odjednom uhvatio za stomak.
 „0 ne”, izustila sam čim sam prepoznala znake upozorenja, „mislim da
će...”
Prekasno. Glasni zvuci povraćanja ispunili su vazduh kad se Roki
bacio preko dušeka.
„Mislim da bi kofa više odgovarala”, nakostrešio se Džek.
Rukom sam prekrila usta i užasnuto zurila. „Jadan Roki, tako je
bolestan”, promumlala sam iza prstiju. „Verovatno nije naviknut na piće.”
„Potpuno se slažem”, klimnuo je Džek glavom i podigao obrve.
Kad je završio s povraćanjem, ponovo se ispružio na dušeku i
zažmurio. U daljini se čulo kukurikanje petla.
„Koliko je sati?”, pitao me je Džek.
Pogledala sam na sat i videla koje je vreme - pola šest ujutru. „Treba
da krenemo!” Uzviknula sam uspaničeno. „Treba da stignemo u Udajpur
pre otvaranja prodavnice.”
Oboje smo se okrenuli da pogledamo Rokija, koji je opet brzo utonuo
u san.
,,U redu, dobro, krenimo od početka, idem prvo da vidim je li guma
zamenjena” rekao je mirno Džek, preuzimajući kontrolu. „Sačekaj me,
odmah ću se vratiti.”
Izašao je iz šatora; ja sam se ogrnula ćebetom da se zaštitim od
jutarnje hladnoće, a zatim sam počela da čistim oko Rokija. Nekoliko puta
sam pokušala da ga probudim i nateram da popije vode, ali osim nekoliko
gutljaja, ležao je kao u komi.
Džek se vratio nešto kasnije s podignutim palčevima. „Sve je sređeno,
biće ti drago da čuješ”, smešio se.
„0, hvala bogu.” Osetila sam talas olakšanja. Nakratko sam mislila da
ćemo ostati zaglavljeni u pustinji.
„Da, momci iz obližnjeg sela su dobro obavili posao; auto je ponovo u
voznom stanju, spreman da krenemo.”
„Sjajno”, blistala sam. „I ja sam ovde gotova”, pokazala sam na
savijenu ćebad.
„Znači, ostaje samo...” Zaćutao je dok je pokazivao ka usnulom Rokiju.

„Mislim da nije sposoban da vozi”, izgovorila sam.

Džek se smeškao uprkos okolnostima. „Blago rečeno”, klimnuo je
glavom, mada nisam siguran da ovde možeš biti kažnjen zbog VPU...
Vožnje pod uticajem”, objasnio je kad je primetio da sam zbunjena.
„Ра šta da radimo?” pitala sam.
 .Možemo da uradimo samo jedno.'

Petnaest minuta i mnogo duvanja i teškog disanja kasnije, Roki je

ležao ispružen na zadnjem sedištu ambasadora, i dalje čvrsto uspavan.
„Fiju, pa, barem smo ovo obavili”, rekao je Džek kad je zatvorio vrata.
Klimnula sam glavom, i dalje zadihana, jer sam morala da vučem
Rokija iz šatora. Mohan se ljubazno ponudio da pomogne, ali da budem
iskrena, bio je u istom osetljivom stanju kao i Roki. „Sjajno”, dahtala sam.
„Sunce je izašlo, ali još je rano, i ako sad krenemo, treba da budemo tamo
pre nego što se prodavnica otvori.”
,,U redu, pa, hajdemo”, potvrdno je klimnuo Džek.
Pošto smo mahnuli u znak zahvalnosti i pozdrava, okrenuli smo se i
uhvatili za kvaku na vratima. I naleteli jedno na drugo.
„Pogrešna strana, ovde voze na levoj strani”, nasmejala sam se. Bila
sam srećna. Konačno, nakon sveg tog vremena i zadržavanja, uspela sam.
Pronašla sam sestru i za samo nekoliko sati biću sa njom u Udajpuru. „Ovo
je suvozačeva strana.”
„Da, znam”, klimnuo je glavom.
Shvatila sam da i dalje čvrsto steže kvaku. Baš čudno.
„Vozačeva strana je ona druga”, objasnila sam mu. Pa, rano je;
očigledno se zabunio.
„Znam” klimnuo je ponovo.
Odjednom sam osetila kako se sumnja uvlači u mene. „Kako to misliš,
znaš?” pitala sam namršteno, mada sam iz nekog razloga znala da mi se
neće svideti odgovor na to pitanje. „Ti ćeš voziti”, odgovorio je. Znala sam
da mi se neće svideti.
Kad su mi njegove reći doprle do mozga, zagledala sam se u njega u
neverici. „Kako to misliš ja ću...” Zaćutala sam. „0, ha-ha, šališ se”,
nasmešila sam se čim sam shvatila. „Znaš koliko se bojim puteva, hteo si
malo da me zavitlavaš.” Veselo sam ga gurnula, pritisnula dugme na bravi
da otvorim vrata i povukla ih.
Samo, on se nije pomerao. U stvari, i dalje se tvrdoglavo držao za
kvaku na vratima. Zapravo, bolje reći, ščepao je kvaku.
„Ја ne vozim s menjačem.”
Bezizrazno sam ga pogledala. ,,S menjačem?"
„Amerikanac sam” rekao je jednostavno. „Mi vozimo automatike.”
„Misliš, ovo nije šala?” Uhvatila me je zebnja.
Odmahnuo je glavom. „Ne.”
 „Ne znaš kako da menjaš brzine?”
Ponovo je odmahnuo glavom. „Ne.”
„Ш da koristiš kvačilo?”
I opet.
Osetila sam kako mi se usta suše. Ovo je moja najgora noćna mora.
Najveći strah - moraću da vozim. „0, jebiga!”
Postoji čuvena knjiga Osetite strah i suočite se sa njim. To je svetski
bestseler i tokom više od dvadeset pet godina prodat je u višemilionskom
tiražu, promenivši živote milionima ljudi. Nikad ga nisam pročitala a sad
verovatno više i neću morati, jer osećam strah, a suočiću se s njim i
apsolutno sam prestravljena.
Deset minuta kasnije bili smo na putu. Tako bezazlen izraz - „na putu
smo”. Zvuči tako opušteno i bezopasno, kao da se neko ludo provodi na
jednodnevnom izletu do obale, vozi lagano i igra se usput „Na slovo na
slovo...” i jede rol-kobasice. A ne kao da stežeš volan dok ti zglobovi na
rukama ne pobele, ukočen od straha, očiju izbečenih pravo ispred sebe,
dok izbegavaš kamile, kamione i rikše.
I pse lutalice koji istrče pred tebe, nateraju te da skreneš, stiskaš
kočnice i da ti srce skoči u grlo dok gume škripe i vrište.
„Grrr, gde je druga?” vrištala sam i ja zajedno s brzinama.
„Mmm... posle prve?” predložio je, siguran na mestu suvozača.
Pa, kažem sigurnost, ali sudeći po ovim putevima i mojoj vožnji, i to je
pitanje.
Prostrelila sam ga pogledom. „Slušaj, pametnjakoviću...”
„Pazi!” viknuo je kad sam na tren skrenula pogled s puta a autobus se
pojavio niotkuda.
Oštro sam okrenula volan i sklonila mu se s puta.
„Ааа”, oboje smo glasno kriknuli kad je projurio pored nas, snažno
trubeći.
„Gospode, Rubi!” Čvrsto se držeći za sedište, okrenuo se ka meni bled
kao krpa. „Putevi su ovde ludi, možda bi trebalo da usporiš.”
„Ne mogu da usporim”, rekla sam odlučno, nadjačavši brujanje
motora. „Moram da stignem u Udajpur pre nego što se prodavnica otvori.
Nemamo vremena za gubljenje.”
Zurila sam ispred sebe u put, čvrsto stegnute vilice. Krajičkom oka,
osetila sam da me Džek posmatra. „Mada, odličan potez”, klimnuo je
glavom u znak odobravanja nešto kasnije.
„Hvala”, slegla sam ramenima i, osetivši blagi nalet ponosa, ponovo
pritisnula gas, pojurivši napred.
 Ali nisu u pitanju bili samo putevi; trebalo je vremena naviknuti se i
na auto. U poredenju sa upravljanjem roditeljskim novim novcatim
renoom, tridesetogodišnji ambasador bio je težak i stabilan - nadimak mu
je očito Beli slon - ali je takođe bio i brz i moćan. U stvari, papučica za gas
kao da je mislila za sebe, kao i sirena, zbog čega samo što iz kože nisam
iskakala svaki put kad sam morala da je upotrebim. 0 bože, ovo je užasno.
Živci su mi bili napeti. Nisam bila sigurna mogu li ja to.
A ipak, dok smo jurili auto-putem i motor grmeo, a želja da stignem u
Udajpur da spasem sestru vodila napred, nešto čudno počelo je da se
dešava. Kao da mi se dešavao neki čudan preobražaj. Strah je postepeno
počeo da se povlači. Bila sam sve manje napeta. Nisam više bila tako
uplašena. Imala sam više kontrole. Samouverenost mi je rasla...
Samo tri sata kasnije, preplašena mačka koja je prekrivala oči i
hvatala se za zadnje sedište tuk-tuka na putu od aerodroma u Goi odavno
je nestala. Sad sam se nalazila za volanom, na mestu vozača, širom
otvorenih očiju i sve vreme s rukom na sireni. Menjala sam brzine i
ubrzavala, krivudala kroz saobraćaj, preticala tuk-tukove i jurila pored
krava kao da sam to radila godinama. Džensone Batone, crkni!
Konačno, posle nekoliko časova vožnje, stigli smo do oboda Udajpura.
Dok smo ulazili u grad, a mali beli auto krivudao kroz uličice, prvi put smo
ugledali svetlucavo jezero koje se pružalo pred nama. Posle duge,
prašnjave vožnje, bilo je kao priviđenje. Predivno. Auuu.
Ali nismo imah vremena da stanemo i uživamo u prizoru; morala sam
da pronađem radnju i sestru i, naoružani adresom, krenuh smo
sporednom uličicom.
„Prema Gugl mapi, trebalo bi da je prva levo”, govorio je Džek, dok je
gledao u svoj ajfon.
Naglo sam skrenula levo i čula jauk sa zadnjeg sedišta kad je Roki
poleteo u stranu. To je bio prvi zvuk od njega tokom čitavog putovanja, pa
sam to uzela kao dobar znak, umesto razlog za brigu, i nastavila da vozim.
Prošli smo pored mnogo malih prodavnica koje su počeli da otvaraju;
prodavci su čistih stepenice, brisali prašinu sa nadstrešnica i iznosili robu.
Usporavali smo krivudajući kroz lavirint zapetljanih ulica i jurili preko
mosta.
,,U redu, sad skreni desno”, upućivao me je Džek.
Učinila sam kako mi je rekao. Moram da kažem da smo bili prilično
dobar tim, on je čitao mapu, a ja sam vozila. Lepa promena, ta zamena
uloga. Kad sam skrenula u uzanu uličicu, videla sam istaknut natpis
prodavnice.
„Pun pogodak!”, viknula sam oduševljeno. Brzo sam zaustavila.
„Odlično si mi davao uputstva.”
 „Odlično si vozila”, pohvalio me je zadivljeno.
S osmehom sam isključila motor i bacila mu ključeve. „Gotova sam s
vožnjom, možeš da se pobrineš za njega”, pokazala sam na zadnje sedište.
„Idem po svoju sestru.”
Pošto sam ostavila Džeka u automobilu da se pobrine za Rokija,
jednim skokom sam preskočila stepenice i otvorila vrata. Prodavnica je
već počela da radi i kad sam ušla bilo je kao da sam ušetala u Aladinovu
pećinu, svetlucavozlatne i crvene, žive ružičaste, safirnoplave i blistave
smaragdnozelene boje. Uz zidove su se nizale rolne tkanina, naslagane od
poda do tavanice u raznim blistavim bojama, dok su sa vešalica visili
svetlucavi izvanredno ukrašeni gotovi odevni predmeti.
Kao neko ko je čitav život proveo od glave do pete u dosadnim starim
crnim helankama i majicama, nikad nisam shvatala da odeća može biti
tako lepa i na trenutak sam ostala ukopana u mestu.
„Zdravo, mogu li da vam pomognem?”
Prenula sam se i ugledala sredovečnu gospođu koja se pojavila iz
zadnjeg dela prodavnice. Obučena u predivan, raskošan, zeleni sari, sa
sjajnom crnom pletenicom koja joj je padala niz leđa gotovo do zemlje,
radoznalo me je pogledala kroz naočare sa zlatnim okvirom.
„Gospođa Gupta?” pitala sam puna nade.
„Da, ja sam”, potvrdno je klimnula glavom.
Osmehnula sam se s olakšanjem. „Zdravo, ja sam Rubi... razgovarale
smo juče telefonom”, počela sam žurno da objašnjavam, „о mojoj sestri.”
Čelo joj se razvedrilo. „А, da”, rekla je živahno, „ti si starija sestra Ejmi
Miler.”
„Da, ja sam!” Posle sveg tog vremena, sama činjenica da je neko
izgovorio ime moje sestre činila mi se kao ogroman napredak.
Nastao je tajac dok me je gospođa Gupta odmeravala, a ja napeto
iščekivala.
„Nimalo ne ličite” primetila je i zacoktala jezikom.
„Mmm... da, znam...”, klimnula sam glavom, odjednom svesna da ne
samo da sam teža i tamnija već sam bila i potpuno neuredna. Kad sam
pogledala u svoju novu odeću, shvatila sam da mi je posle kampovanja u
pustinji bila sva prašnjava i prljava. Osim toga, jedino ogledalo u koje sam
danas pogledala bio je retrovizor, pa sam se plašila čak i da pomislim u
kakvom su mi stanju bili lice i kosa. Kunem se, uzaludno je pokušavati
ostati čist i lep kad putuješ automobilom.
„Ја sam muškaraca u porodici”, rekla sam uz slabašan smeh.
 Gospođa Gupta je klimnula glavom i stisnula usne u znak
neodobravanja. „Dakle, došla si jer je i tebi potreban sari? Imam mnogo
predivne svile.” Okrenula se ka policama i počela da izvlači rolne najlepših
materijala. „Ш bi možda bilo bolje nešto što je već spremno s obzirom na
vreme... Evo, vidiš, imamo prelep vezeni oli14 i lehengu15.” Skidala je
vešalice sa stalka i počela žustro da širi prelepe bluze sa odgovarajućim
suknjama: „Prelepi salvar kamez16...”
„0... ne, ne, hvala”, žurno sam rekla. „Mislim da se nismo razumele...”
Zastala je i okrenula se, prepunih ruku.
„Samo sam došla da vidim sestru”, objasnila sam, „kad dođe da
podigne svoj venčani sari.”
Tupo me je pogledala. „Ali tvoja sestra je već preuzela sari.”
Srce mi se sledilo. „Već?”, zamucala sam. „Ali mislila sam da dolazi
danas.”
„Došla je veoma rano, zajedno s još nekoliko drugih nevesta punog
meseca”, klimnula je glavom. „Skoro da sam bila u spavaćici.” Blago se
zakikotala.
Zurila sam u nju užasnuta, a zaprepašćenost i razočaranje potpuno su
me savladali.
„Kažem ti, uvek je gužva u ovo doba godine, ali nikad ovako”,
nastavila je da brblja i vrti glavom. „Udajpur je postao meka za venčanja.
Ovog punog meseca znam da će se održati na desetine obreda, i to samo
ovde! Neverovatno - moja krojačica radi danonoćno, telefon nam
neprekidno zvoni...”
Promakla mi je, nisam mogla da verujem. Bila sam tako blizu i
promakla mi je.
„Jesi li dobro?” Trgla sam se i videla gospođu Guptu kako me gleda sa
zabrinutim izrazom lica.
„Da, da, dobro sam”, promumlala sam, ali osetila kako mi se suze
skupljaju na trepavicama i žustro zatreptala da ih se oslobodim. „Је li
možda ostavila adresu ili broj telefona?”
„Trenutak, da vidim...” Zavukla se iza pulta, izvadila veliku knjigu,
veliku gotovo koliko i ona sama; kad je počela da je prelistava, bila je to za
mene poslednja slamka nade. „А da, imam imejl adresu. Ako želiš, mogu
da ti je dam...”

14Kratka bluza koja otkriva struk. (Prim. prev.)

15Duga vezena suknja s naborima. (Prim. prev.)
16Tradicionalna haljina u jugoistočnoj Aziji. (Prim. prev.)
 Ali onda je i to nestalo. „Ne, u redu je... ali mnogo vam hvala... žao mi je
što sam vam smetala...”
„Ne, nisi”, odgovorila je, mašući rukom iza glave kao da tera sve
nevolje koje je možda vrebaju, ,,i ne zaboravi, ako se predomisliš u vezi sa
sarijem”, uzela je posetnicu sa pulta i pružila mi je, „ја sam najbolja u
gradu.”
 trid e se t drugo poglaulje

Džek me je čekao, naslonjen na auto, a na licu mu se videlo iščekivanje.

„Dakle? Kad ću upoznati tu tvoju sestru?” pitao je šaljivo, ali videla
sam mu nadu u očima.
Na trenutak nisam mogla da progovorim. Ošamutio me je ovakav
ishod. „Nećeš”, odgovorila sam tiho i zavrtela glavom.
„Šta?” Osmeh mu je nestao.
„Promakla mi je. Već je bila i otišla”, izgovorila sam, a onda više nisam
mogla da se suzdržim ni tren i briznula sam u plač.
Pogledao me je, gotovo paralizovan, a onda je glasno zastenjao. „0
bože, mrzim kad to radiš.” Sagnuo se u auto, izvadio rolnu toalet-papira i
otkinuo je dovoljno da ga smota kao belu maramicu. Pružio mi ju je i ja
sam zahvalno prihvatila.
„Oprosti”, zašmrcala sam, „samo...” Zavrtela sam glavom, a misli i
osećanja su mi se preplitali. „Samo ne želim da bude povređena, ne želim
da napravi iste greške kao i ja...” Sve mi se povezalo u veliku žalosnu zbrku
u glavi i progutala sam veliku knedlu u grlu u pokušaju da sprečim suze
koje su mi i dalje navirale iz očiju. „Ona mi je mlada sestra, uvek sam se
brinula o njoj...”
„Vidi, nemoj da brineš, naći ćemo je”, pokušao je da me uteši.
Odmahnula sam glavom. „Prekasno je.”
„Nikad nije prekasno”, odgovorio je, ali ovog puta glas mu je bio čvrst.
Podigla sam pogled sa zgužvane maramice u ruci i pogledala sam ga u oči.
Videla sam mu odlučnost u kestenjastim očima kao nikad pre.
„Šta je prodavačica tačno rekla?”, pitao je.
Osetila sam se osujećeno. Znam da je samo pokušavao da pomogne,
ali zašto muškarci ne mogu samo da slušaju i budu saosećajni? Zašto uvek
moraju da budu praktični i pokušavaju da pronađu rešenje kad ga nema?
Pokušavaju da poprave ono što se popraviti ne da.
„Kakve to ima veze?” uzvratila sam. „Ne mogu da sprečim venčanje
ako ne znam gde i kada se održava.”
„Govorila si... o gospođi Gupti?” pokušao je ponovo, ne obazirući se na
moju nestrpljivost.
Predala sam se. „Ništa naročito”, slegla sam ramenima, „samo da je
Ejmi preuzela svoj sari jutros veoma rano, zajedno s gomilom drugih
nevesta punog meseca...”
„Kako ih je nazvala?”, prekinuo me je.
 „Koga?” namrštila sam se. „0, misliš na druge mušterije?”
Klimnuo je glavom, a čelo mu se nabralo kao da se duboko zamislio.
„Neveste punog meseca. Zašto?”
Džekovim licem razlilo se razumevanje. „Kad je pun mesec?”
„Večeras!” doviknuo je glas iz kola i oboje smo se okrenuli i ugledali
Rokija, koji se podigao sa zadnjeg sedišta kao oživeli mrtvac. „Sećate se šta
sam vam rekao? Ovo je najpovoljniji datum u astrološkom kalendaru!
Večeras će dobra sreća pasti na sve parove koji izreknu venčane zavete
pod ovim srećnim božanskim svodom! Večeras će biti toliko venčanja, biće
to jedno veliko venčanje!" Zaćutao je ostavši bez daha i osmehnuo nam se
široko otvorenih očiju.
„Mora da se udaje ovde u Udajpuru”, zaključio je Džek i okrenuo se ka
meni dok su mu oči zadovoljno sijale.
Osetila sam blesak nade, ushićenja, a zatim: „Ali nećemo je nikad
naći”, odmahnula sam glavom pri pomisli na sve prepreke na putu. „Ne
znamo gde da počnemo da tražimo.”
„Što volim tu negativnu Britanku u tebi”, nasmešio se i obrazi su mi se
zarumeneli.
„Slušaj, Džek, već si dovoljno učinio da mi pomogneš”, pobunila sam
se, ,,i stvarno sam ti zahvalna, ali sad ću se već snaći i sama. Uostalom,
sigurna sam da imaš mnogo svog posla sad kad smo stigli.”
„Е pa, tu grešiš”, odgovorio je jednolično. „Nemam ništa dogovoreno
do sutra.”
Kad je uklonio jednu prepreku, posegla sam za drugom. „Gospođa
Gupta je rekla da će se samo ovde u Udajpuru održati više od deset
obreda.”
„Ра, ako večeras ne radiš ništa, ne radim ni ja.” Pogledao me je
izazivački.
Osetila sam tračak nade, a zatim: „Šta? Misliš... ti i ja?” Klimnuo je
glavom i osmeh mu je blesnuo na licu. „Padobranci na venčanju.”

Roki se naizgled izuzetno i prilično sumnjivo brzo oporavio i zauzeo

vozačevo mesto dok smo tražili prenoćište. Samo što to nije bilo tako lako.
Udajpur je, uskoro smo otkrili, bio pun. Nije bila samo sezona venčanja,
već i vrhunac sezone, i grad je vrveo od turista.
Konačno smo pronašli mali hotel pored jezera. Ušuškan iza raskošnog
hotela s pet zvezdica, nije gledao na vodu, ali cena mu je bila izuzetno
povoljna.
 „Ne brini, imamo veličanstven pogled s krova na jezero Pikola”,
obavestila nas je ljupka mlada recepcionerka dok nas je vodila kroz malo
ograđeno dvorište i uz mermerno stepenište, ,,i svetski poznat hotel Lejk
palas. Jeste li znali da se ovde snimao film o Džejmsu Bondu, Oktopusi?"
„Da, čuo sam” klimnuo je glavom Džek.
„Sigurna sam da ste ovo već čuli mnogo puta”, nasmejala se.
Kad joj se lice razvuklo u osmeh, učinilo mi se da sam je prepoznala.
Bože, stvarno mi se čini poznatom. Jesam li je već srela?
„Kuda god da krenete u Udajpuru, videćete plakate na kojima piše
'Večerašnjifilm: Oktopusi'..."
Ne budi blesava, naravno da je nisam srela.
„... Ali svake večeri se prikazuje isti film”, nastavila je živahno.
Ipak, morala sam malo pažljivije da je pogledam. Obično dobro
pamtim lica. Zaista sam imala osećaj kao da sam je već videla.
„Ali otkriću vam tajnu.” Okrenula se ka meni, pogledala me u oči i
nabrala mali, tanak nos. „Nikad mi se nije sviđao taj film.”
Džek se nasmejao i rekao nešto što nisam razumela. Previše sam bila
zauzeta kopanjem po sećanju, iako sam znala da je nemoguće. U tesnim
farmerkama i majici, izgledala je kao i milioni tinejdžera tamo kod kuće.
Sigurno me je samo na nekoga podsetila, to je sve.
„Rubi?"
Prenuo me je Džekov glas i videla sam da me upitno gleda. „Ućutala si
se, jesi li dobro?”
„Da, dobro... dobro sam”, brzo sam klimnula glavom i oterala te misli.
„Samo sam malo umorna, to je sve.”
„Stigli smo iz pustinje”, dodao je Džek zbog recepcionerke. „Sinoć smo
tamo kampovali.”
„0, kako je to romantično”, nasmešila se širom razrogačenih očiju.
Džek i ja smo razmenili poglede s nelagodom. „Ра, ne baš”, odgovorila
sam, setivši se u trenu kako sam grlila Rokija, i odmah zažalila zbog toga.
„Dakle, ovo je vaša soba.”
Stigavši do vrata, otključala ih je, i pošli smo za njom unutra. Bila je
savršena. Čista i svetla, imala je velik prozor sa žaluzinama i malo
kupatilo. Postojao je samo jedan problem.
„Ima samo jedan krevet”, primetila sam i oči su mi odmah poletele ka
njemu.
„Da, to vam ne odgovara?”, nasmešila se i gledala čas u mene čas u
njega.
 „Više bismo voleli sobu sa razdvojenim krevetima”, odgovorio je
oprezno Džeki poštedeo me crvenjenja.
„Bojim se da nemamo takvih soba.” Zavrtela je glavom u znak
izvinjenja. „Samo sobe s jednim krevetom.”
„Ра, u tom slučaju ćemo uzeti dve sobe”, rekla sam brzo.
Recepcionerka se snuždila. „Žao mi je, ali to nije moguće. Ostala nam
je samo jedna soba. Velika je gužva - ima mnogo turista, a još je i sezona
venčanja.”
„Da, znamo”, potvrdio je Džek i uhvatio moj pogled. ,,U redu, ma, ne
brinite.” Uputio joj je razoružavajući osmeh i njoj se lice opustilo. „Ovo je
sjajno; hvala na pomoći.”
„Jeste li sigurni?” Recepcionerka me je pogledala da proveri.
„Savršeno je”, veselo sam se osmehnula.
„0, tako mi je drago”, nasmešila se i razvedrila, ,,i ako ima još nešto,
molim vas, nemojte oklevati da tražite”, dodala je i pozdravila nas, a zatim
se vratila na recepciju.
Čim su se vrata za njom zatvorila, Džek se okrenuo prema meni.
„Spavaću na podu.”
„Ne budi smešan” odbila sam, kao da mi to uopšte nije palo na pamet.
„Delili smo krevet u pustinji, biće sve u redu.”
Munjevito sećanje na Džeka i mene, zajedno u mraku, sevnulo mi je
kroz mozak i osetila sam kako mi se grudi stežu. Bilo je puno toga, ali
svakako ne i dobrog.
„Ono je bilo nešto drugo; ti, ja i Roki.” Podigao je obrvu i pogledali
smo se.
Ne, sigurno nije bilo u redu.
„Možemo da spavamo noge-glava” predložila sam.
„Jesi li upravo rekla noge-glava?" Uglovi usana su mu se izvili u osmeh
i osetila sam kako crvenim.
„То smo Ejmi i ja radile kad smo bile male”, žurno sam objasnila.
Ozbiljno, koliko mi je godina? Pet?
,,U redu”, klimnuo je glavom, „ali prvo moraš da se skineš.”
„Molim?” Ustuknula sam.
„Rekao sam ti da skineš odeću”, ponovio je odlučno. „Daću je na
pranje, oboje smo prljavi.”
„0, u pravu si... Da, naravno”, spetljala sam se. Zažarenih obraza,
požurila sam u kupatilo i svukla prljave pantalone i majicu. Ne mogu da
mu dam donji veš; opraću ga u umivaoniku. Izašla sam umotana u peškir
veličine poštanske markice. Pokušala sam da ga povučem preko zadnje
strane butina dok sam ga čvrsto stezala na grudima i nespretno sam mu
dodala odeću.
„Sjajno, trebalo bi da bude gotova za nekoliko sati”, rekao je i dodao je
velikoj gomili nasred kreveta. „Treba li još nešto da ti se opere? Nosim
ćelu gomilu, sve ovo treba dobro oprati.” Pošto se već presvukao u šorts,
skinuo je majicu i bacio je na gomilu.
A onda je samo stajao tamo, golih grudi, kao da je to savršeno
normalno.
Kažem ja u peškiru, shvatila sam i brzo skrenuta pogled.
,,Oh, pa... zapravo, u tom slučaju...” Dodala sam mu i ostale svoje
stvari. Nisam imala mnogo, ali sve što sam imala bilo mi je prašnjavo i
prljavo od putovanja. „Hoćeš da pođem s tobom?” Ponudila sam kad je
skupio odeću u sarong i uvezao ga u zavežljaj.
,,U tom peškiru?”, nacerio se, a ja sam pocrvenela. „Ne, ne brini, opusti
se.”
Zahvalno sam se nasmešila i otvorila mu vrata. „Trebaće ti snage za
sav onaj ples koji nas čeka kasnije”, dodao je, zastavši na vratima. Zatim je
nestao u hodniku.
 trid e set treće poglavlje

Čim je zatvorio vrata iza sebe, skljokala sam se na krevet. Dakle, uspela
sam. Ovde sam. Nakon što sam bila na ludom, čarobnom proputovanju
kroz Radžastan, ispunjenom tvrđavama i palatama, predivnim ljudima i
neverovatnim iskustvima, konačno sam stigla u Udajpur.
Ispustila sam dah, zahvalan uzdah i pogledala kroz prozor. Kad bih
malo istegla vrat, videla bih delić hotela Lejk palas kako pluta na vodi.
Smesta se mogao prepoznati iz filma o Džejmsu Bondu. Nasmešila sam se.
A ja sam mislila da nikad pre nisam bila ovde; provela sam zapravo mnoge
Božice gledajući Rodžera Mura kako juri kroz ove vijugave živopisne ulice.
Zevnula sam i preplavio me je talas umora. Vožnja iz pustinje bila je
dugačka a prošle noći gotovo nimalo nisam spavala. Zažmurila sam i
upravo razmišljala o mogućnosti da malo odspavam kad mi je neko
pokucao na vrata. Verovatno Džek; nema sumnje da je nešto zaboravio,
pomislila sam i ustala.
„Nemoj mi reći da si izgubio čarapu”, rekla sam i otvorila vrata.
„Oprostite što smetam.”
Samo što nije bio Džek, već devojka sa recepcije.
„0, zdravo, izvini”, zbunjeno sam se osmehnula, „načas sam pomislila
da si neko drugi...”
„Је li nezgodan trenutak?” Pogled joj je pao na moj peškir. „Mogu da se
vratim kasnije.”
„0, ne”, odmahnula sam glavom i brzo pritegla peškir oko grudi.
„Odeća mi je na pranju.”
„Zato što sam htela nešto da vas pitam”, počela je, zatim je progutala
pljuvačku i primetila sam da je izuzetno usplahirena. „Gledala sam vas kad
ste stigli, jer mi se učinilo da vas poznajem odnekud...”
„0 bože, i ja isto!” Viknula sam. Znala sam! Nikad ne zaboravljam lica.
„I nisam bila sigurna, ali kad sam sišla u prizemlje, bilo je mirno, pa
sam nastavila da čitam knjigu i shvatila sam...” Zaćutala je i pogledala me,
a oči su joj blistale od uzbuđenja, „То ste vi!”
Ruke su joj sve vreme bile prekrštene preko nečega što je stezala na
grudima, i kad mi je to pružila, shvatila sam da je knjiga.
Moj najnoviji roman.
„Rubi Miler!” nastavila je i razvukla usta u osmeh kad je pokazala na
moju fotografiju na zadnjoj korici knjige. „Vi ste mi omiljena spisateljica!”
 „0... opa”, nasmešila sam se i oduševljena i zbunjena. Bilo je tako
divno što sam upoznala čitateljku, i to ovde u Indiji! Ali to ipak još nije
objasnilo odakle mi je poznata.
„Ne želim da smetam, ali da li biste mi je potpisali?”
Trgla sam se. „Da, da, naravno”, odgovorila sam spremno, „molim te,
uđi.”
„Mnogo vam hvala, gospođice Miler...”
„Molim te, zovi me Rubi”, zatražila sam.
„Rubi”, klimnula je glavom i pocrvenela, a zatim ušla unutra. Pokazala
sam na stolicu dok sam sama sela na otoman u podnožju kreveta.
Zahvalno se nasmešila i, kad je sela, predala mi je knjigu da se potpišem.
Bilo mi je tako čudno što je vidim. Ovde, u ovoj maloj sobi, u hotelu u
Radžastanu. Dok sam držala knjigu u ruci, listala sam stranice. Sve vreme
svog boravka u Indiji, nisam ni pomislila na pisanje. Prvi put, živela sam
tako uzbudljivim životom kakav se mogao porediti sa pričom iz nekog
mog romana, a nisam morala da bežim u maštu. Ali dok sam sedela tu,
izgleda da je kreativna kriza postala deo prošlosti. Osećala sam
obnovljenu energiju, ponovo sam bila nadahnuta...
„Imaš li olovku?”
Trgla sam se i videla kako me posmatra s očekivanjem.
„0, da, negde”, žurno sam odgovorila i ustala da je potražim po sobi.
Uvek mi je bilo pomalo neprijatno kad nisam mogla pronaći olovku.
Mislim, spisateljica sam za ime božje - po svoj prilici, trebalo bi da ih
izvlačim iz ušiju.
„Tvoje knjige me usrećuju”, nastavila je devojka, „čak i kad sam tužna.
Uče me da verujem u pravu ljubav, da verujem u sreću do kraja života...”
Dok je govorila, osetila sam grižu savesti. Odjednom sam se osetila
kao varalica. Pišem o srećnim završecima i pravoj ljubavi, a vidi mene.
Teško da sam dobra reklama za to, zar ne?
„... Ali kako da živim srećno kad ne mogu da budem s onim koga
volim? Ako mi je sve vreme srce slomljeno...”
Podigla sam pogled preturajući po fioci i shvatila da su joj oči zasuzile
i suza joj se skotrljala niz obraz.
„Oprosti”, šmrknula je i brzo ju je obrisala prstima.
„0, molim te, ne budi šašava!” ukorila sam je, nagonski se nagnula
napred i stegla joj ruku. „Svima nam je srce slomljeno.”
„Čak i tebi?” Pogledala me je iznenađeno.
„Da, čak i meni”, klimnula sam glavom žalosno.
„Ра, reci mi, šta da radim?” Očekivala je savet.
 Morala sam da se nasmešim ovoj ironiji. „Ne znam”, priznala sam
potpuno iskreno i videla kako joj je preko lica prešao blesak razočaranja.
„Ali pišeš o ljubavi”, odgovorila je nabranog čela.
„Pišem o ljubavi zato što me očarava, ali nisam stručnjak za ljubav.
Nije niko. Niko ne zna sve odgovore, jer odgovora i nema”, rekla sam
odlučno. „Ne kaže se uzalud ‘zagonetka ljubavi’. Zapravo, što više
saznajem, shvatam da sve manje znam.”
Pomislila sam na to kako sam se osećala do pre samo nekoliko nedelja
- kako nisam verovala u ljubav, kako sam mislila da su to sve same
gluposti, a sada... „АН ono što sam naučila jeste da čak i kad izgubiš veru i
nadu, ljubav može da te iznenadi.”
Pogledala sam u mladu devojku koja je sedela naspram mene i
pomislila sam na sve te milione ljudi na svetu i kako svi tražimo odgovore,
na ovaj ili onaj način.
„Samo treba da budeš strpljiva”, dodala sam čvrsto. „Nemoj nikad da
odustaneš.”
Pogledi su nam se sreli i podelile smo trenutak potpunog
razumevanja. Jer tako je to s ljubavlju - nije je briga koliko ti je godina, gde
živiš, kojoj veri ili kulturi pripadaš. Duboko unutra, svi do jednog osećamo
isto.
„0 vidi, olovka.” Kad sam se okrenula, ugledala sam jednu na stočiću
iza nje i sagnuta sam se da je dohvatim, zatim sam otvorila knjigu i
okrenula stranu. „Koje ime da napišem?”
„Suhana”, odgovorila je uz zahvalan osmeh.
Vrhom olovke već na stranici, odjednom sam se ukočila. Čekaj, to mi
je poznato. „Suhana?" ponovila sam i vrtela ime po glavi. „Da, to sam ja”,
klimnula je glavom.
Setila sam se voza iz Goe; Vidžej - fotografija na njegovom mobilnom
telefonu.
„Poznaješ li momka po imenu Vidžej?”, pitala sam i nisam mu dobro
ni izgovorila ime, a već sam znala da sam u pravu. Lice joj je sve reklo.
„Vidžej'?", izustila je kao da se jedva usuđuje da poveruje. „Poznaješ
Vidžeja?"
„Upoznala sam ga u vozu”, potvrdila sam. „Ispričao mi je sve o tebi!”
„Jeste?” Glas joj se pretvorio gotovo u šapat. „Kako je on?”
„Zaljubljen je u tebe”, odgovorila sam jednostavno.
Videla sam da joj je dah zastao i na trenutak kao da se plašila da
izdahne, kao da će ako ga zadrži čvrsto u sebi i moje reći zauvek kružiti u
vazduhu oko nje. „Molim te... pričaj mi o njemu”, konačno je zamolila
drhtavim glasom. Njene crne oči pogledale su u moje. „Pričaj mi o mom
Vidžeju.”
I tako sam joj ispričala. Sve sam joj ispričala. Koliko je voli i koliko mu
nedostaje. Kako zna da ne mogu nikad biti zajedno, jer se ona nikad neće
suprotstaviti ocu. Kako on to i ne želi, jer poštuje njenog oca. „Samo želi da
zna da si srećna”, rekla sam joj. „Samo je to želeo da zna.”
I Suhana je slušala, a u očima su joj blistale suze i sreće i tuge,
izjavljujući kako je to znak. I nekako se i meni činilo da je u pravu. Ljubav
bira čudne puteve i ko može da kaže kako sudbina nije imala ulogu u tome
da putujem istim vozom kao i Vidžej? U onom naletu vetra koji mi je
razvezao kosu i doveo do toga da započnemo razgovor o Suhani, devojci u
koju je zaljubljen. U onoj probušenoj gumi zbog koje smo kasno stigli u
Udajpur i slučajno naišli na ovaj hotel zato što su svi ostali bili puni. U
činjenici da sam napisala roman koji je čitala mlada recepcionerka po
imenu Suhana, koja me je zamolila da ga potpišem... i u tome što sam joj
zauzvrat zatražila da mi bude prijateljica na Fejsbuku.
Pa, zapravo, malo sam pomogla sudbini. Jer možda će jednog dana
Suhana i Vidžej pregledati moju listu prijatelja i videti jedno drugo i ko zna
šta će se dogoditi? Ostalo prepuštam sudbini.

Kad smo završile razgovor, Suhana me je zagrlila na odlasku, i baš

sam zatvarala vrata za njom kad se Džek pojavio iza ugla sa dve velike
torbe.
„Želiš li dobru ili lošu vest?”, pitao je kad me je ugledao na vratima.
Odmah sam osetila kako mi se srce steže. Uf-uf. Šta je sada?
„Britanka sam, onu lošu”, odgovorila sam u trenu.
Nasmešio se. ,,U redu, loša vest je da nam je sva odeća uništena.”
„Šta?”, namrštila sam se i zbunjeno ga pogledala. „Ali kako?”
Bez reći je prošao pored mene u sobu i ispraznio jednu torbu na
krevet. Svežanj ružičastih krpa je ispao na čaršav. Barem sam mislila da su
krpe, ali kad sam pogledala pažljivije, videla sam da je to naša odeća.
„Sve je ružičasto”, izjavila sam nepotrebno.
„Voliš li ružičasto?” Podigao je obrve.
Kad sam podigla majicu koja je sad bila čudne boje žvakaće gume i
duplo rastegnuta, začuđeno sam zurila u nju. „А šta je dobra vest?” pitala
sam oprezno.
„Kupio sam nam novu odeću”, odgovorio je jednostavno.
 „Stvarno?” dobila sam napad panike. 0 bože! To nije dobro. Poslednji
put kad me je muškarac iznenadio kupovinom odeće morala sam da
obučem haljinu u kojoj sam izgledala kao pastirica.
Razdražljivo sam posmatrala dok je praznio drugu torbu na stolicu.
„Znaš, ružičasta i nije tako loša”, počela sam i odmah zaćutala kad je
Džek izvadio najlepši svetlucavi svetloplavi materijal za sari koji sam ikad
videla.
„ Auuu”, izustila sam, opčinjena blistavim bojama i sjajem. „Ali kako?”
„Gospođa Gupta”, odgovorio je. „Mislio sam, ako moramo čitavu noć
da upadamo na venčanja, treba tako i da se obučemo.” Kad je izvukao
ukrašenu zlatnu svilenu tuniku i prislonio je na sebe, posmatrala sam ga s
divljenjem. „I zaista ima najbolje cene u gradu”, nasmešio se i zamahao
njenom vizitkartom.
Na trenutak sam samo stajala bez reći. Zatim sam se oduševljeno
nasmešila, skočila na materijal za sari i uzela ga u ruke. „Jao, Džek, ovo je
prelepo!”
Na licu mu se videlo zadovoljstvo, a onda se bacio na posao. „Hajde,
daj da se spremimo, čeka nas velika noć”, rekao je i pljesnuo rukama da
me ubrza.
Trgla sam se, prislonila svoju novu odeću na grudi i pojurila u
kupatilo. Zatvorila sam vrata iza sebe, spustila peškir i odjednom zastala
uplašena predstojećom večeri. Ali istovremeno sam osetila i potajno
uzbuđenje. Dohvatila sam svetlucavu svilu i počela da se oblačim.
Zaboravite na 007, tog trenutka osećala sam se kao u sopstvenom
avanturističkom filmu.
 trid e se t četurto poglaulje

Ко je ta devojka?
Dok sam stajala pred ogledalom, zurila sam u neverici u svoj odraz.
Gotovo da se nisam prepoznala. Nestala je neuredna, prašnjava muškaraca
s kosom vezanom gumicom, koja je kampovala u pustinji; na njenom
mestu stajala je žena u najlepšem plavom svilenom sariju, pažljivo
ukrašenom zlatnim nitima i šljokicama, koji se presijavao i svetlucao kad
se pomerala. Sveže oprana kosa slobodno joj je u talasima padala preko
ramena. Oči uokvirene crnim krejonom i ruke ukrašene složenim šarama
od kane, koje su potamnele kako treba, izgledale su sjajno.
Čak je imala i najlepši dragulj kao bindi, razmišljala sam i pažljivo ga
dotaknula. Kad sam to uradila, sjajne narukvice zazveckale su mi na ruci i
morala sam da se nasmejem.
„Osećam se kao prava-pravcata princeza”, izgovorila sam i okrenula
se ka Džeku, koji je stajao pored mene u tradicionalnom indijskom
achkanu, jakni do kolena od zlatne svile i usko skrojenim pantalonama.
„Ра, šta sam onda ja? Princ na belom konju?”, iskezio se.
Nasmejala sam se, ali nešto je u meni poskočilo. Fino obrijan, sa
unazad začešljanom crnom kosom, preplanulog lica i bez otrcanog šešira,
japanki ili zgužvanog starog šortsa, izgledao je neverovatno zgodan, kao
lik iz bolivudskog filma.
„Ра, kako izgledamo?” Okrenuo se prema ogledalu i upitao moj odraz.
„Ра... nije loše”, odgovorila sam, trudeći se da mi glas zvuči opušteno.
Zapravo, osećala sam se kao da mi je svaki nervni završetak oživeo.
Odeveni u tradicionalnu indijsku odeću ne samo da smo izgledali
potpuno drugačije već kao da nekako i jesmo bili potpuno drugačiji.
Nismo bili Džek i Rubi, dvoje putnika koji su se slučajno sreli na putu kroz
Indiju, sa potpuno različitim ciljevima. Bili smo Džek i Rubi, muškarac i
žena, koji su lepo sređeni krenuli ne samo na jedno venčanje već možda na
čak njih desetak.
Bože! Osetila sam drhtaj uzbuđenja i panike. Ako idete na venčanje
kao par, uglavnom je to znak da stvari postaju ozbiljne, a mi treba da
odemo na dvanaest
Ali nismo bili par. Samo mi je činio uslugu. Ovo radimo zajedno zato
što mi pomaže da nađem Ejmi, odlučno sam se podsetila. Pre nego što
bude kasno i napravi najveću grešku u životu.
„Izgledaš predivno, Rubi.”
 Okrenula sam se i videla da me Džek gleda onako kako me nikad pre
nije gledao.
„Ра, hvala”, rekla sam visokim i piskavim glasom. „Ni ti, hm, ne
izgledaš loše”, dodala sam, pokušavajući da zvučim šaljivo.
Gledao me je na trenutak kao da će možda nešto da kaže, a onda se
predomislio. ,,U redu, idemo.” Pružio je ruku.
Kao što sam rekla, sasvim sigurno nismo bili par. Samo mi je činio
uslugu. To je sve.
I, pošto sam provukla ruku ispod njegove, izašla sam kroz vrata s
njim.
U prizemlju smo sreli Suhanu kako juri oko recepcije. Noseći veliku
gomilu pošte na nekoliko peškira, naletela je na nas. „0, izvinite,
gospodine i gospođo”, viknula je, a onda se odjednom ukočila kad nas je
prepoznala. „0 moj bože! Rubi!”
„Zdravo, Suhana”, nasmešila sam se, dok me je Džek zbunjeno gledao i
pitao se odakle se mi to poznajemo. Podsetila sam se da mu kasnije sve
ispričam.
„Izgledaš tako... tako drugačije”, izustila je i odmerila nas
razrogačenih očiju.
„Idemo na par venčanja”, nasmešio se Džek, pošto je pokupio
nekoliko koverata koje su pale na pod i vratio ih na vrh gomile.
Zahvalno mu se nasmešila. „Ceo grad ide na venčanje!” viknula je. „I ja
idem kod rođaka i mnogo kasnim!” Bacila je pogled na zidni sat i užasnuta
ciknula. „0 ne, vidi koliko je sati!”
„Ра, bolje da te ne zadržavamo” rekla sam, jer sam osetila paniku
kakvu može da razume samo žena kad nema dovoljno vremena za
spremanje.
„Možda se vidimo kasnije”, klimnuo je Džek glavom kad je otišla iza
recepcije.
„Da... molim vas... morate kasnije doći na zabavu”, klimnula je glavom,
dok je žurno isključivala razne elektronske aparate. Kad je ponovo podigla
glavu iza gomile dosijea, oboma nam se uzbuđeno osmehnula: „Biće žive
muzike i mnogo plesa! Potražite Rojal sivu, to je hotel s pet zvezdica na
jezeru...” Zatim je ponovo nestala iza pulta.
Pošto smo u žurbi razmenili prigušene pozdrave, izašli smo iz hotela i
krenuli niz ulazno stepenište. Ulica je već bila zakrčena ljudima i bukom i
vladalo je karnevalsko raspoloženje. Spustio se sumrak i mesec se pojavio
na nebu, ali čitav grad je bio živ.
„Oboje izgledate predivno!”
 Kad sam čula glas, okrenula sam glavu i ugledala mali beli auto
zavučen u najmanje mesto prekoputa ulice i Rokija naslonjenog na njega.
„0, hej!”, mahnuo je Džek. „Nisam te video tamo.”
„Ali video sam ja vas”, klimnuo je glavom uz osmeh. „Predivan ste
par.”
Osetila sam kako crvenim od nelagode. „Hvala”, osmehnula sam se, ne
gledajući u Džeka.
„Dakle, moj posao je završen”, dodao je kad smo počeli da silazimo
stepenicama da pređemo ulicu.
„Da, odlično si obavio posao i bezbedno nas dovezao u Udajpur”,
osmehnuo se Džek.
Pogledala sam Rokija, i kad su nam se pogledi sreli, nekako sam imala
osećaj da nije na to mislio. Ali nije mi to još ni proletelo kroz glavu kad
nam je pažnju privukao zvuk pleh-muzike i iza ugla se pojavila svadbena
povorka.
Predvodio ju je dobošar, a njega je pratilo desetak muzičara - svirači
tube, trombon isti, dobošari, svi u crvenim jaknama sa zlatnim
dugmadima; dečaci su nosili kandelabre povezane s generatorima, a
vesela gomila ih je pratila. Utisak je bio divan i haotičan i krajnje uzbudljiv.
„Roki je bio u pravu, svi se venčavaju”, izgovorila sam kad nas je
povorka razdvojila od njega i odmah smo ga izgubili.
„Gospođa Gupta je rekla da zna za najmanje dvanaest venčanja, je li
tako?” pitao je Džek.
„Aha”, klimnula sam glavom, opčinjena bleštavim svetlima i sarijima
jarkih boja, koji su prolazili pored nas kao jato tropskih riba.
„Ра, šta misliš, gde da počnemo?”
„Nemam pojma!”, viknula sam, trudeći se da nadjačam zvukove
cimbala i truba.
„Ра, u tom slučaju...” Bez daljeg oklevanja, uhvatio me je za ruku i
zajedno smo uronili u povorku.
Zagušeni bukom i okruženi nasmejanim i veselim ljudima, nismo
imali vremena da se pitamo šta da radimo, ili brinemo za moju sestru, ili
budemo uznemireni zbog onoga što će se desiti. Mogli smo samo da se
prepustimo trenutku i dopustimo da nas noć odvede kuda želi.
I uz smeh oduševljenja pridružili smo se ostalima tako što smo i mi
podigli ruke uvis. Neka predivno veliko svadbeno veselje počne.

Jednom sam pročitala da u životu nije važno koliko puta udahnemo,

već broj trenutaka koji nam oduzmu dah. Ako je to tačno, onda je ova noć
u Udajpuru ispunjena milionima takvih trenutaka. Samo boje su dovoljne
da srce brže zakuca. Ljudi govore o „eskploziji boja”, ali nikad nećete
doživeti pravo značenje toga ako ne dođete u Indiju i nigde tako kao na
venčanju.
Kanarinskožute, bleštavoružičaste, smaragdnozelene... a to su bili
samo sariji. Kad se tome dodaju još i vatrenocrveni turbani, mnoštvo
zlatnih nevena, sjajno ukrašenih konja, kamila i slonova, i bleštavi
vatromet koji je osvetljavao mračno nebo, odjednom vidite život potpuno
jasno. Verujte mi, kad bi boja bila olimpijski sport, Indija bi svaki put
osvojila zlatnu medalju.
Moje i Džekovo prvo svadbeno iskustvo završilo se kad smo ugledali
mladoženju na belom konju. Blistav, u dugom, belom, svilenom sakou, s
turbanom ukrašenim draguljima, s mačem u ruci, izgledao je kao princ na
belom konju. Ali nije nimalo ličio na Šajna. I tako smo se nerado izvukli sa
tog venčanja.
I uvukli se odmah u drugo.
Ova povorka bila je još veća i glasnija od prošle. Veličanstveno je
predvođena bogato ukrašenim slonom; okupljene su zabavljali gutači
vatre dok je gomila plesala uz bolivudsku muziku koja je tukla iz
džinovskih zvučnika.
„Dođi, hajde da igramo”, viknuo je Džek, zgrabio me i zavrteo.
„Ne umem da plešem”, stidljivo sam se pobunila i nasmejala, ali
zavrteo me je još jače.
„Pogledaj samo oko sebe”, doviknuo je da nadjača muziku. „Nije
važno!”
I kad sam se okrenula, pogledala sam u ljude oko sebe i uverila se da
je u pravu. Nije bilo važno, niko nije gledao; svi su bili zauzeti podizanjem
ruku u vazduh, sudaranjem i okretanjem, skakanjem i pljeskanjem.
Suzdržanost je nestala, kod nekih više kod nekih manje, razmišljala sam,
ugledavši čoveka koji je izvodio neku vrstu džajva uz mlataranje glavom.
Istina je što kažu - venčanja, gde god da su u svetu, donose neke lude
plesne pokrete. Viđala sam loše plesove na venčanjima i mislim stvarno
loše plesove, ali najbolje od svega je što nikoga nije briga; svi su
prezauzeti dobrom zabavom. Samo što se ovde, srećom, nije plesalo oko
torbice.
,,Ju-hu!”
Okružena veselom gomilom, uhvatila sam sebe kako plešem s
mnoštvom drugih turista, nekim Holanđankama i Italijanima, koji su
zaista znali šta znači raspustiti se, dok je Džeka prisvojila jedna ogromna
žena i njeni prijatelji, koji su se oduševljeno kikotali. A onda sam ga na
nekoliko trenutaka izgubila u gužvi kad je nagrnula gomila ljudi, i pošto
sam čula glasno trubljenje, morala sam da se sklonim u stranu i propustim
taksi koji je pokušavao da se probije kroz sav taj metež.
Baš kao mi kad smo prvi put stigli u Delhi. Misli su mi odletele
unazad. Činilo mi se da je prošlo toliko mnogo vremena, osećala sam se
kao potpuno druga osoba, razmišljala sam i pogledala kroz prozor taksija
dok se sporo probijao napred.
I kakvo iznenađenje! Unutra je bila Sindi! Sedela je sama na zadnjem
sedištu i izgledala preplašeno.
„Hej!” viknula sam i zalupala po prozoru koji je bio otvoren samo
centimetar-dva.
Vrisnula je i mahnito ga podigla, još uplašenija.
„Sindi!”, viknula sam ponovo, samo ovog puta glasnije. „Ја sam, Rubi!”
Pogledala je u stranu, sa zbunjenim izrazom. „Rubi?", izgovorila je
bezbedna s druge strane stakla. „Jesi li to stvarno ti?” Odmerila me je od
glave do pete u neverici.
„Da, ja sam”, nasmejala sam se, zabavljena njenom reakcijom. „Kuda
ideš?”
Oprezno je spustila prozor i pogledala levo i desno kao da bi neko
mogao da se sagne i izvuče je svakog trena. „Pokušavam da stignem na
aerodrom, ali ovaj saobraćaj je van pameti! Gore je nego na Putu 405!”
Negodujući, promolila je glavu kroz prozor i osmotrila ulicu, „Volela bih da
svi ovi ljudi odu kući! Šta rade?”
„Sezona je venčanja”, objasnila sam.
„Kako god”, izjavila je mrzovoljno, „osećam se kao da sam usred
pobune!”
„Gde su ti roditelji?”, pitala sam pošto sam provirila u auto i videla da
su u njemu bili samo Sindi i veoma usplahireni taksista.
,,U Los Anđelesu; gde ću i ja biti čim se izvučem odavde!” Nagnula se
napred na sedištu i bocnula taksistu u rame. „Zar ne možete brže?
Zakasniću na avion!”
Poslušno je spustio ruku na sirenu, ali sasvim uzalud.
,,U Los Anđelesu?” Zbunjeno sam je pogledala.
„Lagala sam”, rekla je jednostavno i ponovo se okrenula ka meni. „Sve
su to bile gluposti. Nisu nikad bili ovde, došla sam sama.”
„Stvarno?” Zapanjeno sam je pogledala. „Ali zašto?”
„Loša veza, gadan raskid...” Zakolutala je očima i počela snažno da
žvaće žvaku.
 „0, žao mi je.” Odjednom sam osetila kako smekšavam prema njoj.
Dakle, čak i prelepim bikini-modelima srce može biti slomljeno.
„Da, pa, trebalo mi je da pobegnem, ali nikako mi nije trebalo
sažaljenje”, nastavila je žustro, „zato sam rekla da sam s roditeljima.”
„Ali zašto Indija?”
Izvukla je pohabani primerakJedi, moli, voli iz luj viton torbice koju je
držala pored sebe na sedištu. „Mada, dolazak ovamo bio je velika greška.
Trebalo je umesto toga da odem na Bali i nađem sebi nekog nalik na seksi
Havijera Barderna - a ja sam umesto toga naletela na Džeka.”
Na spomen njegovog imena sam se ukočila.
„Nije čak bio ni zainteresovan”, durila se i, pošto je izvadila ogledalce,
počela je da puderiše nos.
Osećanja koja su mi tako stegla grudi da sam jedva disala odjednom
su popustila svoj gvozdeni stisak. „Kako to misliš, nije bio zainteresovan?”
jedva sam se usudila da pitam.
„Stekla sam utisak da je već zauzet”, slegla je ramenima i sklopila
ogledalce. „Nije doduše ništa rekao, ali bilo je prilično očigledno da je
zaljubljen u nekog drugog.”
Srce mi je preskočilo. Zaljubljen u nekog drugog?
Okrenula se i glasno frknula. „Šta? Nisi valjda mislila da se među
nama nešto dogodilo?”
„Hm...” Zamucala sam. Mora da mi se sve videlo na licu. Naravno da
sam mislila da se nešto desilo. Mislila sam da su spavali zajedno! „Ра,
mislila sam da možda... kad si prespavala one noći...”
„0 bože, ne!” Sindi je zakolutala očima. „Potpuno sam se olešila te
noći. Nisam pila alkohol jer sam bila na tom čišćenju i bog zna šta sve
stavljaju u ta pića! U svakom slučaju, on je bio savršen gospodin”, dodala
je, a zatim glasno zacoktala: „Na veliku žalost.”
Ali misli su mi letele. Jedva sam se usuđivala da pomislim, ili se
nadam - a ipak, postoji li neka mogućnost da bi ta osoba u koju je
zaljubljen... Zaustavila sam se, kolebajući se na rubu te pomisli... mogla biti
ja?
Ne, to je ludo. Naravno da nisam ja, oštro sam odbrusila samoj sebi.
Ali palo mi je na pamet kako me je gledao; osećanje koje sam imala dok
smo ležali jedno pored drugog u šatoru u pustinji; trenutka kad mi je bez
reći dao jaknu. Kao kad bacite kamenčić a on poskakuje po površini vode,
misli su mi skakale s jednog sećanja na drugo. Bilo je nečega tamo, nisam
umislila, znam da nisam - brzo sam se presekla. Prestani, Rubi. Ne možeš
tako da razmišljaš. Samo ćeš biti povređena.
 ,,U svakom slučaju...” Pogledala je pravo ispred sebe u saobraćaj i
glasno uzdahnula. Taksi joj se nije pomerio ni za centimetar. „Gospode,
ovo mesto je rupa!”, izjavila je, a zatim se okrenula ka meni i upitala:
„Stvarno, kako možeš da voliš ovo mesto?”
Osvrnula sam se oko sebe, pogledala u ljude, boju, čaroliju.
„Kako ne bih mogla?”, odgovorila sam prosto.
Piljila je u mene, ne shvatajući, a onda se neočekivano otvorio prostor
i auto je krenuo napred. „Konačno!” viknula je. „Odlazim odavde!” I nakon
što je izbacila ruku kroz prozor, mahala je dok su se kretali kroz gužvu.
Odmahnula sam joj, narukvice su mi zazveckale i dok sam gledala
kako stop-svetla taksija nestaju u daljini, odjednom sam osetila sažaljenje
prema Sindi. Kad samo pomislim da sam bila ljubomorna na nju.
Čudno kako se stvari preokrenu, zar ne?
Nastavila sam da mašem sve dok nije nestala, dok je gomila nije
progutala, i prvi put posle mnogo vremena bila sam istinski srećna u
svojoj koži. Toliko dugo me je povređeno srce neprekidno podsećalo na
sve što sam izgubila, sve što sam želela da promenim, ali ovde, sada, u
svem ovom metežu i slavlju, osetila sam mir. Došla sam kući. Kao da sam
izašla iz dugačkog mračnog tunela u sjajnu blistavu noć i pronašla staru
sebe kako me čeka. „Tu si!”
Okrenula sam se i ugledala Džeka, zadihanog od silnog plesanja.
„Mislio sam da sam te izgubio!” „I ja”, nasmešila sam se.
„А?” Zbunjeno me je pogledao, ali pre nego što je stigao da me bilo šta
pita, uhvatila sam ga za ruku.
„Hajdemo, Ej mi nije ovde. Moramo nastaviti da tražimo.”
Vatromet je eksplodirao dole kod reke i smesta smo požurili u
sporednu uličicu i potrčah ka jezeru.
 trid e se t peto poglavlje

Kako je veče odmicalo, Džek i ja smo odlazili s jednog venčanja na drugo, a

sva su se međusobno preklapala kao pametno izvedena filmska montaža.
Čula sam da indijska venčanja mogu da traju danima, ali mi smo imali
samo ovu noć i naša potraga za Ejmi pretvorila se u zadihanu vrtoglavu
pustolovinu koja nas je vodila od povorki do zabava, od gozbi do
vatrometa, i nikad nisam toliko plesala u životu. „Rubi!”
Kad smo konačno stigli do jezera, ugledali smo niz hotela i restorana i
devojku odevenu u svetlucavi ružičasti sari, koja nam je živo mahala.
„Došli ste!” viknula je uzbuđeno i požurila ka nama.
Odjednom sam shvatila da je to Su hana. A ovo mora da je Rojal šiva,
shvatila sam baš kad sam ugledala znak raskošnog hotela od pet zvezdica.
„Ра, zapravo, tražimo moju sestru...”, počela sam, ali ona nas je oboje
uhvatila za ruke i povukla kroz lučni prolaz.
„Molim vas, uđite, obred samo što nije počeo.”
„Obred?” Džek mi je uputio prilično uznemiren pogled.
„Moj rođak živi u Los Anđelesu. On je filmski producent i ženi se
američkom glumicom, a ovo venčanje je spoj Holivuda i Bolivuda!”
uzbuđeno je brbljala. „Neće mu uopšte smetati što ste tu; veoma je kul.”
Veselo se nasmejala što je upotrebila reč kul i stidljivo pogledala Džeka.
„Sjajno”, nasmešio se, „ali vidi, stvarno treba da odemo na još neka
mesta...”
„Gde?”, želela je da zna.
„Ра...” oklevao je i pogledom potražio od mene odgovor, ali samo sam
mogla da dignem ruke uvis. „Znaš, nismo sasvim sigurni...”
„Onda morate da dođete!”, navaljivala je. „Moja porodica će biti
počastvovana!”
Džek i ja smo razmenili poglede. Nismo želeli da budemo nepristojni. I
bilo bi divno da prisustvujemo pravom obredu. Osim toga, ne znam za
Džeka, ali moram priznati da sam zaista želela da vidim ko je ta američka
glumica.
Samo...
„Ali nismo pronašli Ejmi”, prošaputala sam nestrpljivo. „Još”,
odgovorio je da me umiri.
Pogledao me je smireno pravo u oči i zahvalno sam mu se nasmešila.
Zatim sam se okrenula ka Suhani, koja nas je nestrpljivo gledala, i
klimnula joj potvrdno glavom. „Dobro, kul”, nasmešila sam se, oponašajući
njen način izražavanja, što ju je oduševilo. „Idemo!”

Kad se radilo o svadbenim obredima, pevala sam himne, bacala

konfete i kupovala šešire. U svojim srednjim dvadesetim, radila sam to
samo jednom ili dvaput, ali do kasnih dvadesetih počela sam da provodim
gotovo svaki drugi vikend u nekom irskom zamku ih crkvi negde u
provinciji, a otkako sam napunila trideset, nastalo je nešto što bih nazvala
pravim stampedom do crkvenog oltara mojih prijateljica iz škole ili s
fakulteta.
Međutim, nijedno od tih venčanja nije ličilo na ovo, razmišljala sam,
dok su mlada i mladoženja svečano došli na raskošno ukrašenim
slonovima, a nakon toga su odvedeni do predivno ukrašenog šatora
podignutog na obali jezera i ispunjenog cvećem jarkih boja i ukrasima.
Delom hindusko, a delom holivudsko, bilo je mešavina tradicije i glamura i
potpuno drugi svet od učmalih belih venčanja kojima sam prisustvovala.
Ovde se stavljaju venčići od ružinih latica i nevena oko vrata i izvode se
razni obredi i svetkovine, uključujući i to da mlada i mladoženja zajedno
naprave sedam koraka oko svete vatre.
„Ovo je saptapadi”, šapatom je objasnila Suhana, kad su počeli da
kruže oko lomače. „Ovo je sedam obećanja koja se daju jedno drugom...”
Gledala sam opčinjeno kako mladoženja vodi mladu držeći je za mali
prst, dok sveštenik izgovara zavete a mladoženja ih ponavlja na
engleskom svojoj američkoj nevesti i njenoj porodici.
„Prvim korakom ćemo zajedno da delimo hranu... Drugim korakom se
zaklinjemo da ćemo zajedno biti snažni...”
Nikad ne plačem na venčanjima; mislim, lepa su i sve to, ali obično
sam ja ona praktična koja deli maramice. Ali sada, dok sam sedela ovde,
pored jezera, i slušala ove zavete, odjednom sam osetila da ću zaplakati.
„Sedmim korakom zakunimo se da ćemo jedno drugom biti prijatelji.”
Od svih koraka, mislim da mi je taj omiljeni. Lepo je biti zaljubljen u
osobu za koju se udaješ kad je sve divno i uzbudljivo i na sebi imaš
prekrasnu haljinu. Ali obećati da ćete biti prijatelji u godinama koje slede,
u trenucima kad vam se ponekad partner neće ni sviđati, a kamoli da ćete
ga voleti - e pa, to je nešto drugo. To je zapravo prava ljubav.
„Sad je zvanično! Sad su venčani!”, uzbuđeno je prošaputala Suhana,
kad je njen rođak svojoj nevesti oko vrata stavio prelepu ogrlicu i kad su
jedno drugom naneli pastu od sandalovine na čelo. „Vreme je za zabavu!”
A kako oni umeju da se zabavljaju!
 Deset minuta kasnije, našli smo se na svadbenoj svečanosti koja je
bila u punom zamahu. Raznobojna svetla i gutači vatre, mađioničari i
ulični zabavljači, svetski slavan di-džej koji je puštao disko-melodije i
bolivudske hitove i gozba indijskih jela koja su pripremili najbolji kuvari,
poslužena s koktelima koje su smućkali barmeni iz najposećenijih barova
u Los Anđelesu.
„0, pa ovo je predivno”, uzviknuo je Džek, dok je ispijao koktel
duginih boja s pravim zlatnim listom u sebi, očito.
„Znam, neverovatno je”, odgovorila sam, takođe pijuckajući. Jao,
predivni su!
„Dakle, prepoznaješ li nevestu?” pitao je, pokazujući na mesto gde se
lepa plavuša, odevena u prekrasan crveni sari ukrašen milionima sićušnih
svetlucavih šljokica, slikala.
„Zar nije glumila u onom filmu s Rajanom Gozlingom?” pitala sam.
„Је li?”, iskrivio je lice. „Ne pamtim dobro slavne ličnosti, nikad ne
znam ko je ko.” Zaćutao je, a vilica mu je odjednom pala. „Čekaj, zar ono
nije...” Pokazao je na jednog starijeg čoveka koji je sedeo u uglu plesnog
podijuma. Okružen pripitim lepoticama, pušio je cigaru i nosio svoje
uobičajene tamne naočare.
„0 moj bože, da!" izustila sam uzbuđeno i odjednom sam se setila
nečega što sam pročitala u časopisu o slavnim ličnostima. ,,U stvari, mislim
da bi on mogao biti nevestin otac!”
„Nemoguće!”, izgovorio je razrogačenih očiju, a onda smo se pogledali
i prasnuli u vetropirast zaverenički smeh.
Zapravo, već sam bila pomalo pripita. Ti kokteli su zaista bili prilično
jaki. Okrenula sam se da posmatram dešavanja na plesnom podijumu. Kao
i uvek na venčanjima, tamo je bilo vrlo živo.
„Hajde, idemo da plešemo”, viknuo je Džek, pošto je iskapio poslednji
koktel.
„Čekaj, nisam popila svoje piće”, odugovlačila sam i mahnula ispred
sebe čašom kao braneći se. Jedno je što sam pravila od sebe budalu
igrajući na ulici, ali na plesnom podijumu na velikom otmenom venčanju
pred holivudskim zvezdama A-klase bilo je nešto sasvim drugo; hvala
lepo.
Muzika je sad već zaista počela da gruva, kad je iz zvučnika zagrmela
jedna pevljiva pesma. Jesam li to do mene ili je muzika postajala sve
glasnija?
A onda je desetine plesača iznenada izletelo na ogromnu binu iznad
plesnog podijuma i počelo da izvodi pažljivo usklađenu koreografiju, nalik
na prizor iz bolivudskog filma.
 „Ора!” oduševila sam se. „Kako je lepo!”
„Znam, pogledaj svu tu decu”, nasmejao se Džek i pokazao na najslađu
decu na svetu, koja su skakutala u prednjem redu. „Pitam se kako su
naučili tako da plešu?”
A onda sam ga ugledala u prednjem redu.
Bili.
Ushićeno sam uskliknula i, pošto sam predala piće zbunjenom Džeku,
jurnula sam na plesni podijum. „Bili!”, viknula sam, divlje mašući dok sam
žurila ka bini. „То sam ja, Rubi!”
Kad je čuo svoje ime, primetila sam da se okrenuo usred plesnog
pokreta. „Lepotice!”, viknuo je i uputio mi osmeh širi od Teksasa kad me je
ugledao u gomili. Sagnuo se i pružio mi ruku. „Dođi, pleši sa mnom!”
Na tren sam zastala; želeo je da me povuče na binu da plešem, pred
svim ovim ljudima. Šališ se?
Ne, ne šalim se. Pružila sam ruku i uhvatila ga za prste, našavši se
odjednom na bini sa svima, a on mi je pokazivao kako da plešem dok je
gomila ludela i navijala. Džek je pljeskao i smejao se i znala sam da ću taj
trenutak zapamtiti do kraja života - bolivudski ples na indijskom venčanju
i osećaj takve sreće da sam mogla da se rasprsnem. Život je, sam bog zna,
pun iznenađenja.

Činilo se da će zabava potrajati ćelu noć, ali konačno smo uspeli da se

izvučemo i nastavimo potragu po starom, zidinama ograđenom, gradu. Na
svakom uglu bio je blistavi mladoženja na belom konju, limeni orkestri ili
povorke veseljaka, dok se čitav Udajpur nije stopio u jedno veliko
raskošno indijsko venčanje. Ali i dalje nije bilo Ejmi.
„Odustajem”, konačno sam izjavila nekoliko sati kasnije. Prošla je
ponoć i oboje smo bili iscrpljeni. „Nećemo je nikad naći.”
Zaustio je da se pobuni, a onda se predomislio. „Jesi li sigurna?”
„Da”, klimnula sam glavom. Osetila sam neobičnu mešavinu
razočaranja i ushićenja. Razočaranje što nisam uspela da pronađem Ejmi,
a ushićenje zbog svega što sam doživela te večeri. Iznad glava je ponovo
eksplodirao vatromet i zastala sam da vidim kako osvetljava noćno nebo.
„Mada, šteta je ovo propustiti.”
„Istina, ali prilično sam slomljen”, priznao je Džek.
„Dobila sam žuljeve”, žalosno sam se osmehnula.
Bolno je iskrivio lice. „Šta kažeš na to da odemo nazad u hotel i
gledamo vatromet sa krova?”, predložio je.
„Misliš da sednem i izujem cipele?”
 Klimnuo je glavom.
0 bože. Raj. „То ti je najbolji predlog ćele večeri”, nasmešila sam se.
Krenuli smo kroz lavirint sporednih ulica do hotela, i pošto smo se
popeli stepenicama, konačno smo stigli na krov. Tu gore bilo je mnogo
mirnije; izula sam sandale, a hladne pločice prijale su mi ispod tabana.
Iznad nas, mesec je izgledao mnogo bliže, gotovo kao da možemo da ga
dosegnemo i dodirnemo vrhovima prstiju, i kad sam se okrenula prema
jezeru, pogled mi je oduzeo dah. Opa! Sada znam zašto Udajpur nazivaju
najromantičnijim mestom na svetu. Neverovan je, čaroban čak. Gledala
sam u hotel Lejk palas, koji je lebdeo na vodi poput zamka iz bajke, dok je
vatromet u pozadini osvetljavao nebo i pljuštao dole kao svetlucave kišne
kapi.
Naslonjena na ogradu, duboko sam udahnula i sve upijala. Da budem
iskrena, čitava noć ličila je pomalo na bajku.
„Ко je Sem?”
Džekov glas me je prenuo iz sanjarenja. „Šta?” okrenula sam se,
zapanjena pomenom njegovog imena.
Prodorno me je gledao. „Spomenula si ga kad smo se upoznali, onda
na železničkoj stanici kad si bila uzrujana.”
Podsećanje na taj ispad nateralo mi je crvenilo u obraze.
„Bio mi je verenik. Varao me je. Raskinuli smo”, jednostavno sam
odgovorila. Kad sam progovorila o njemu, shvatila sam da odavno nisam
ni pomislila na njega; zapravo, razmišljanje o njemu činilo mi se sad
gotovo neprimerenim.
Džekovim licem razlilo se razumevanje. „0, shvatam. Sad mi je sve
jasno.”
„Šta to?”, namrštila sam se.
„Sve to o venčanjima, Tadž Mahal, romantika...” Glas mu je utihnuo, ali
on i dalje nije skidao pogled s mene.
„Prestala sam da verujem”, slegla sam ramenima, „činilo mi se da su
to sve gluposti. Nikad nije uspelo, ni meni, niti bilo kome koga poznajem...”
Zaćutala sam kad sam se prisetila svih godina, ne samo Sema već i svih
neuspešnih izlazaka i propalih veza kroz koje su meni znani ljudi prošli,
razočaranja i slomljenih srca, svih onih večeri kad sam uz vino tešila
prijatelje ili samu sebe. „Ali onda sam došla u Indiju i... pa...” Zaćutala sam i
okrenula se prema jezeru, mesečini koja je blistala po jezeru. „Sve se
promenilo.”
„Da, Indija ume to da ti uradi”, tiho je klimnuo glavom i ispratio moj
pogled.
 A onda smo nakratko oboje zaćutali, zagledani preko vode,
osluškujući udaljene zvuke muzike i slavlja. Visoko iznad ostatka sveta,
kao da smo bili u našem sopstvenom mehuriću, kao da smo tu gore
nekako uspeli da zaustavimo vreme.
„ A šta je s tobom?” pitala sam. Sve vreme sam ispitivala sve koje sam
sretala o njihovom ljubavnom životu: Rokija, Vidžeja, Bilija, Suhanu... a
jedini koga nisam pitala za to bio je Džek. „Kakva je tvoja priča?”
Nastupio je tajac dok sam ga čekala da progovori i osetila kako mi se
steže u grudima. Želela sam da znam, a gotovo da sam se plašila odgovora.
„Malo je zapetljano”, slegao je ramenima. Tri reči. To je sve što ću
dobiti? Tri reči?
Stekla sam utisak da je već zauzet. Sindine reci vrtele su mi se po glavi
i osetila sam kako mi se srce sledilo. 0 bože, molim te, ne daj da ima drugu
devojku.
Brzo sam skrenula pogled da mi ne bi video izraz lica.
„Upoznali smo se na dobrotvornom događaju u Njujorku.”
Kad sam mu čula glas, ponovo sam ga pogledala, ali zurio je u daljinu.
„Radila je za dečju dobrotvornu organizaciju sa sedištem ovde u Indiji,
veza nam je prilično brzo postala ozbiljna.” Okrenuo se prema meni.
„Razgovarali smo o tome da se preselim ovamo - kompanija mi je
multinacionalna, imaju kancelarije širom sveta... Obećao sam da ću probati
da dobijem premeštaj i vratim se, ali onda mi se otac razboleo...” Zaćutao
je, kao da se vratio u prošlost, a onda se tužno osmehnuo. „Postoji razlog
zašto veze na daljinu nikad ne uspevaju.”
„Ра šta se dogodilo?” tiho sam pitala.
„Umro mi je otac. Prekinuli smo.”
„Žao mi je.”
Slegao je ramenima. „Kao što sam rekao, život je zapetljan.”
Zavladao je tajac, i dok smo se gledali, nešto se desilo među nama.
Elektricitet, energija, iščekivanje.
„Dese se stvari koje ne očekuješ”, tiho je nastavio. „Na primer, nikad
nisam očekivao da ću se zaljubiti u tebe.”
Kao da smo se zaustavili u vremenu. Kao da je sve zadržalo dah. Svet
je prestao da se okreće. Je li stvarno rekao ono što mislim da jeste?
„Žao mi je što nismo našli tvoju sestru”, dodao je tiho.
„I meni”, promrmljala sam kad sam uspela da dođem do glasa, i kad
sam uhvatila Džekov pogled, primetila sam mu nesigurnost u kestenjastim
očima, shvativši da je napet i uplašen kao i ja. Skupila sam i poslednji atom
snage u sebi i konačno priznala i njemu i sebi: „Ali pronašla sam nešto
drugo. Ljubav.”
I tada me je, uz vatromet koji nam je praštao iznad glava i u mom
srcu, Džek zagrlio i uradio nešto što sam priželjkivala da uradi već dugo,
dugo.
Poljubio me je.
 trid e se t šesto poglaulje

Soba je bila u mrklom mraku osim zraka blede mesečine koji se probijao
kroz uzani prorez na žaluzinama. Uhvatio je sjaj šljokica. Odeća razbacana
po podu.
Nagi par sklupčan zajedno na krevetu, spava.
Džeki ja.
Nešto me je probudilo, i nekoliko trenutaka nisam radila ništa, već
sam samo uživala da ležim tako, ne pomerajući se, s glavom na njegovim
grudima, s njegovom rukom oko sebe. Sve je bilo tiho osim zvuka našeg
disanja i otkucaja njegovog srca ispod mog obraza.
I treptaja uzbuđenja.
Misli su mi odletele unazad - poljupci na krovu, na stepeništu, u
hodniku... Mi u sobi, Džek mi svlači odeću, prstima prelazi po mojoj koži,
njegov vreli dah na mom obrazu. Žurba... želja... njegova nagost... zajedno
smo pali na krevet, njegova usta na mojim, koža uz kožu, isprepleteni
udovi...
Dok mi je slatka jeza prolazila kroz kičmu, neodređeni zvuci iz
pozadine uvlačili su mi se u svest. Nisam se obazirala, uživajući u
osećajima koji su mi preplavljivali telo, ali smetali su mi. Oslušnula sam,
pitajući se dopiru li spolja. Gotovo kao tiho žuborenje...
Odjednom sam prepoznala zvuk - moj telefon.
0 bože, mogla bi biti Ejmii
Brzo sam se izvukla ispod pokrivača, pošto sam pažljivo pomerila
Džekovu ruku da ga ne probudim. Gde je? Čula sam prigušeni zvuk
zvonjenja, ali soba je bila u mraku, osim onog zraka mesečine, i nisam
ništa mogla da vidim. Pokušala sam da otvorim žaluzine, ali šarke su bile
previše krute. Ne vredi, samo ću morati da upalim svetio. Prišla sam da
uključim lampu pored kreveta, ali nije radila. Kao ni prekidač na zidu.
Sranje. Mora da se pokvario generator.
Čula sam da mi telefon i dalje zvoni i osetila kako mi panika raste.
Prestaće!
Odjednom mi je nešto palo na pamet. Džekova baterijska lampa!
Upotrebio ju je u pustinji. Setila sam se da ju je stavio u mali ranac koji je
svuda nosio. Mora da je tu negde... Počela sam da pipam po sobi, preturam
po krevetu, po našoj odeći razbacanoj po podu, a onda sam konačno
zapela za njega kod vrata kupatila.
 Jao! Uvek svuda ostavlja stvari; mogla sam pretpostaviti da će ga tu
ostaviti, pomislila sam s ljubavlju, protrljala palac a zatim se osmehnula za
sebe. Iskreno, mislim da Džek više nije mogao da uradi ništa što bi me
navelo da se naljutim na njega.
Telefon je zaćutao. Ipak, nije bilo razloga za paniku, razumno sam
govorila sebi. Ko god je bio, ili će ostaviti poruku ili ću ga ja pozvati, ako
samo pronađem...
Dohvatila sam ranac i potražila po džepovima baterijsku lampu. Ne,
ništa. 0, sačekaj... Prsti su mi se savili oko nečega malog i tvrdog.
Šta je ovo? Izvadila sam.
Na bledom svetlu mesečine, videla sam da je kutija za nakit. Ovo mora
da su minđuše koje je kupio mami. Začudila sam se, misleći da ih joj je već
poslao.
Radoznalo sam podigla poklopac. Ali to nisu bile minđuše. Na mekom
somotu nalazio se rubin i nežno se presijavao na mesečini. Prsten.
Odjednom sam se sledila.
Svaka devojka zna da postoji samo jedan razlog zašto bi muškarac
imao prsten. Mislim, muškarci ne nose prstenje sa sobom bez nekog
razloga. I svakako ih ne nose u tajnosti u rancu po Indiji.
Osim ako...
Pažljivo sam izvadila zlatni prsten iz somota i držala ga među
prstima. Rubin je bio postavljen visoko, a podupirala su ga dva predivna
ovalna dijamanta.
Osim ako nije verenički prsten.
Srce je počelo glasno da mi lupa u ušima i odjednom sam se osetila
klaustrofobično, kao da se zidovi oko mene sklapaju. Naterala sam sebe da
se smirim. Donosila sam preuranjene zaključke. Sigurno postoji neko
jednostavno objašnjenje.
Ali šta bi Džek radio sa vereničkim prstenom?
U Indiji. Usezoni venčanja.
Kao da je neko naglo pritisnuo Plej u mojoj glavi: Radila je za dečju
dobrotvornu organizaciju ovde u Indiji... Obećao sam da ću probati da
dobijem premeštaj i vratim se...
Na trenutak sam utrnula. A onda me je pogodilo kao kamion od deset
tona i odjednom kao da je sve došlo na svoje mesto. Njegovo čudno
ponašanje. Nikad mi nije rekao zašto je ovde u Indiji. Zašto je morao da
dođe u Udajpur...
Rečenica me je zaskočila kao zao duh. Došao sam da ispunim obećanje.
 0 moj bože. 0 moj bože! Došao je da zaprosi devojku, to je obećanje
koje je došao da ispuni. Misli su mi letele, osećala sam kako se sve oko
mene vrti. Uhvatio me je bes, iako mi se srce lomilo. Kako je mogao ovo da
mi uradi? Da spava sa mnom? Kaže mi da me voli? Kad je sve vreme...
Misli su mi odletele Semu. Varao me je sa Mirjam, sad je Džek
prevario devojku sa mnom... Mislila sam da je drugačiji. Verovala sam mu.
Verovala u njega. Verovala u ljubav i sad...
Ćelo telo počelo je da mi se trese kao da sam bila u šoku. Jesam u šoku.
Samo trenutak ranije spavala sam mu u naručju, a sad se sve okrenulo
naopačke. Rekao je da je zaljubljen u mene, mahnito sam pokušala da se
razuverim. Rekao je da nikad nije očekivao da će se zaljubiti u tebe,
podsetio me je drugi glas u glavi, da je život zapetljan.
Obuzeo me je talas panike i gurnula sam prsten nazad u kutiju i
spustila poklopac. Nisam više mogla da ga gledam. Možda ako ga vratim
tamo gde sam ga našla, možda će sve nestati, pretvaraču se da se ništa nije
dogodilo. Drhtavim prstima počela sam da petljam po rancu. Ipak, čak i
dok sam pokušavala da ubedim sebe, znala sam da je nemoguće. Znala
sam i pre nego što mi je ranac iskliznuo iz ruku i rasule se žvakaće gume,
olovke, nekoliko novčića, niz fotografija...
Ova je nastala u foto-kabini. Crnobele fotografije bile su iscepane
napola a nastale su dve male na kojima se zagrljeni par smeškao i smejao.
Prelepa mlada Indijka i muškarac duže kose.
Zaškiljila sam na nju pod mesečinom.
Dah mi je zastao u grlu.
Bio je to Džek. Džek kad je bio mlađi.
Soba se okrenula oko svoje ose i pod mi se izmakao. Prekrila sam usta
rukama i spustila se na kolena. Činilo mi se da će mi pozliti.
Odjednom mi se oštar piskavi zvuk poruke probio do svesti, prekinuo
mi uskovitlane misli i prenula sam se. Moj telefon, potpuno sam
zaboravila... Ošamućeno sam pogledala oko sebe i ugledala malu
baterijsku lampu, osvetljenu na polici. Skupila sam svu snagu, ispružila
ruku i dohvatila je.
Dva propuštena poziva od Ejmi i poruka; imala sam jednu i u
govornoj pošti. Sigurno je ostavila poruku.
Pozvala sam je. Činilo mi se da je prošla večnost dok veza nije bila
uspostavljena. Zbrkane misli vrtele su mi se po glavi. Pre nekoliko
trenutaka sve je bilo savršeno, a sada...
Čula sam joj glas.
 „Rubs? Jesi li tu? Ja sam, Ejmi.” Nastupila je tišina i čula sam kako joj
se glas prekida. „Ne znam šta da radim, sve je ispalo užasno pogrešno...”, i
tada je iznenada briznula u plač.
 trid e se t sedm o po§laulJe

Naslonila sam obraz na prozor autobusa dok je tandrkao po prašnjavom

putu. Bilo je rano. Sunce je upravo izašlo i sve obojilo slabašnim tamno-
sivim sjajem, i dok smo prolazili kroz gradove i sela, odsutno sam zurila
kroz staklo. Gledala sam, ali nisam videla. Misli su mi se odmotavale
unazad svakim obrtajem točka, nazad do one sobe u Udajpuru, do pre
nekoliko sati...
Brzo sam se obukla, ne mareći, navukla nešto od svoje uništene
odeće, i pošto sam napunila torbu nekim sitnicama, tiho sam otvorila
vrata. Um kao da mi se laserski izoštrio i usredsredio: Moram samo da
izađem odavde. Odmah. Ali na vratima sam zastala i, što sam kraće mogla,
zadržala pogled na usnulom Džeku, na mestu gde sam i sama ležala do pre
samo nekoliko trenutaka, gde se otisak mog tela još poznavao na
posteljini, pre nego što sam čvrsto zatvorila vrata iza sebe i iskrala se u
noć.
Taksijem koji je prolazio otišla sam do obližnje autobuske stanice.
Čim sam stigla, pozvala sam Ejmi. Smesta se javila, i čim mi je čula glas,
ponovo je briznula u plač. Ispostavilo se da nije dobila nijednu moju
poruku. Baterija na telefonu joj se istrošila ubrzo nakon naše svađe i nije
se za to pobrinula, malo zbog izbegavanja, a malo iz lenjosti. Kad ga je
konačno napunila, zapanjila se otkrićem da nisam odletela za London, kao
što je pretpostavila, već da sam još u Indiji i da je tražim. Štaviše, tu sam u
Radžastanu.
„Tako mi je žao, Rubs”, jecala je preko telefona, „nisam imala pojma
da me tražiš”, ali brzo sam je ućutkala. Nije bilo potrebe za izvinjenjima,
pravdanjem ili objašnjenjima. Ništa od toga sad nije bilo važno.
„Dok god si dobro”, rekla sam joj čvrsto, „samo je to važno.”
Imale smo toliko toga da kažemo, obe, ali sve je to moglo da sačeka.
Bila je u Džodpuru, nekoliko kilometara dalje; srećom, uskoro je
kretao autobus koji bi me tamo odvezao do podneva. Kad sam joj rekla,
nikad pre nisam čula da joj je tako laknulo.
„Šta bih ja radila bez tebe?”, izgovorila je zahvalno.
„Bojim se da pomislim”, odgovorila sam kao i uvek.
Ali nisam joj rekla, i nije mogla da zna, da je i ona meni bila potrebna
koliko i ja njoj. Da budem iskrena, možda i više.

Ovog puta Ejmi nije zakasnila da me sačeka. Kad sam stigla na

autobusku stanicu, ona je već bila tamo, nestrpljivo me čekala, i tek što
sam izašla, čvrsto smo se zagrlile. Bilo mi je tako drago što je vidim. Prošlo
je manje od nedelju dana otkako smo bile zajedno u Goi, a kao da je
protekla čitava večnost. Toliko nam se toga dogodilo, obema. Ali između
sestara postoji nevidljiva neraskidiva veza, i sad kad smo se ponovo našle,
vreme se prosto istopilo i kao da se nikad nismo ni rastajale.
„Čekaj, gde ti je kofer?” pitala je kad smo se konačno razdvojile.
„Duga priča”, odgovorila sam i odmerila je od glave do pete uz osećaj
olakšanja što osim oteklih očiju nije izgledala nimalo povređena. „Sad je
važnije to šta se dogodilo? Gde je Šajn?” Preko telefona je bila tako
uzrujana da nisam želela da navaljujem, ali sad sam bila puna pitanja.
Kao i obično, sestra mi je bila puna iznenađenja. „Kod kuće je”,
odgovorila je, a lice joj se smračilo.
„Kuće?”, ponovila sam zapanjeno. „Kakve kuće?" Slušajući njenu
govornu poštu, pretpostavila sam da su sigurno raskinuli. „Ejmi, šta se
dešava? Ne razumem. Rekla si preko telefona da ništa nije ispalo kako
treba...”
„Nismo se venčali”, izjavila je, a oči su joj se zacrvenele. „Nismo
mogli...” Zaćutala je i videla sam da zadržava suze.
Nakon sveg ovog vremena, mislila sam da će mi biti lakše, ali bila sam
samo zabrinuta. „Zašto? Šta se dogodilo?”
„Otkrila sam nešto užasno!”, viknula je.
0 bože, sigurno je zbog one druge žene. Mora da je otkrila. Sigurno se
to dogodilo. Odjednom sam osetila žestoku potrebu da je zaštitim.
„Hajde, biće sve u redu”, rekla sam i stegla joj ruku. „Ne moraš sad o
tome da pričaš, možeš sve da mi ispričaš i kasnije, uz šolju ukusnog čaja.”
Zahvalno mi se osmehnula, a onda kao da je zastala, kao da je nešto
upravo primetila. „Rubi, zašto nosiš ružičastu odeću i svetlucavi bindi?”
„А?” Brzo sam podigla ruku do čela i prešla prstima preko njega.
„Sigurno sam zaboravila da ga skinem”, promrmljala sam, a misli su mi
odletele ka sinoćnim venčanjima, Džeku, prstenu...
Kao da su se vrata naglo otvorila na avionu. Stomak mi se zgrčio kad
sam počela da letim kroz svoja osećanja - bol... neverica... izdaja... Još jedan
muškarac me je lagao i prevario... Surovo i snažno sam ih ponovo zalupila.
Ne želim da se tamo vraćam. Ne mogu.
Podigla sam pogled i susrela se s Ejminim. Zurila je u mene. „Izgleda
da obe imamo mnogo toga da ispričamo”, rekla je tiho i, uzevši me pod
ruku, povela do parkiranog taksija.
 Smešten usred pustinje, Džodpur ima bezvremenost zbog koje se
stiče utisak da se tu nije ništa promenilo stotinama godina. Veličanstvena
tvrđava isklesana u steni dominirala je ozidanim gradom, koji se sastojao
od lavirinta krivudavih sporednih ulica punih prodavnica tekstila, bazara i
kuća obojenih tamnoplavom bojom, zbog čega se Džodpur još naziva i
Plavim gradom.
Dok smo vozili između drevnih zidina, vijugali smo i skretali u uzanim
ulicama, kretali se napred-nazad, dok se taksi nije zaustavio ispred
veličanstvenog starog havelija.
„Čekaj, ovo je kuća?" pitala sam začuđeno. Zurila sam zapanjeno.
„Da, pripada Šajnovom ujaku”, Ejmi je klimnula glavom, nimalo
zbunjena. „Lepo, zar ne?”
„Lepo?”, zinula sam i dalje zapanjena. A još nisam ni počela o ujaku.
Ejmi je platila taksisti, a ja sam izašla da bolje pogledam, zaklanjajući
oči od snažnog podnevnog sunca. Ako sam ranije imala pitanja za Ejmi,
sad sam ih imala još više. Gledala sam u upečatljiv kameni lučni prolaz i
ogromna okovana vrata kakva se viđaju na dvorcima, dok sam razmišljala
o našem ujaku i njegovom malenom bungalovu. Malo je reći da naša i
Šajnova porodica potiču iz dva različita sveta. Sad mislim da znam kako se
Kejt Midlton osećala dok je upoznavala muževljevu rodbinu.
Ili rodbinu budućeg muža, podsetila sam se, zahvalna što se Ejmi nije
još venčala. Odmah sam osetila blesak gneva prema Šajnu. Nisam znala šta
se tačno dešava, ali bila sam više nego spremna da ga izgrdim.
Kako se usudio da se tako ponaša prema mojoj sestri? Nagovorio ju je
da pobegnu, a sve vreme...
Ogorčenost je buknula u meni. Obično sam prilično smirena osoba, ali
ljutilo me je što vidim mladu sestru tako uznemirenu. Pokazaću ja njemu!
Možda je uspeo Ejmi da zamaže oči držanjem seksi instruktora joge, ali
sada će sa mnom imati posla!
Zaštitnički sam se okrenula ka Ejmi, koja me je čekala kod lučnog
prolaza. Zajedno smo ušle u dvorište. Bilo je predivno, otvaralo se u veliki
popločani prostor sa fontanom u sredini, sa verandom prepunom paprati
u saksijama, velikim plišanim sofama i zidovima na kojima su visile sepija
fotografije maharadža.
„Eno Šajna”, pokazala je Ejmi glavom ka fontani.
Bacila sam pogled i isprva ga nisam prepoznala. Izgledao je potpuno
drugačije. Nestala je bela odeća i bose noge; umesto toga, nosio je
farmerke, lepu plavu košulju i par lepih izglancanih cipela. Čuvši korake,
okrenuo se, i pripremila sam se za naš susret, kad nas je prekinuo zvuk
guma iza nas i morali smo da se pomerimo u stranu da automobil prođe. I
to ne bilo koji automobil, već onaj zaista skup mercedes.
Negde duboko u meni upalilo se zvono na uzbunu.
Zaista skup mercedes.
Čekajte. To svakako ne može biti onaj isti...
Tek što mi je ta misao proletela kroz glavu, spustili su se zatamnjeni
prozori i otvorila se tamnosiva vrata. Pojavila se duga noga u tankim,
visokim potpeticama, a za njom i druga, i izašla je žena. Kad je zabacila
zavesu od sjajne crne kose, ugledala sam joj delić lica. Nosila je velike, crne
naočare za sunce, ali bila je zasigurno ona. Ista žena s kojom sam videla
Šajna u Goi!
„0 moj bože, Ejmi!” prosiktala sam, uhvatila je za rukav i mahnito
povukla nazad.
„Rubs?” Pogledala me je zaprepašćena mojim uspaničenim izrazom.
„Šta nije u redu?”
„То je ona!” izustila sam u neverici.
Jebiga! Šta ona radi ovde? I šta će se dogoditi kad ugleda Ejmi?
Odjednom sam se uplašila. Pa, jedno je sigurno, neću samo stajati i čekati
da to otkrijem.
„Ко?” pitala je Ejmi i nestrpljivo se namrštila. „0 čemu to pričaš?”
„Brzo, pre nego što nas vidi!” Gledala sam kako joj Šajn prilazi da je
pozdravi i osetila ogorčenje. „0 bože, kakav bestidnik!”
„Rubs!” Ejmi je sad zvučala prilično ljutito. „Šta radiš?”
„Objasniću ti kasnije”, prosiktala sam i pokušala da je odvučem u
drugom pravcu, ali nije se dala.
„Jao!” jauknula je, „boli me.”
„Pssst!”, siktala sam.
Ali bilo je prekasno. Žena nas je videla. Prilazila je. E, jebiga! „Ejmi,
vraćaj se”, naredila sam joj i iskoračila ispred nje kao neka vrsta ljudskog
štita, ali zaobišla me je uz glasno negodovanje. „Rubs! Jesi li ti potpuno
odlepila?”
„Ne, ne razumeš...” Zaćutala sam kad se žena ustremila na nas. „Ejmi,
tu si!” Podigla je naočare navrh glave, nagnula se prema njoj i poljubila je
u oba obraza. Zurila sam u neverici.
„А ko je ovo?” pitala je i okrenula se prema meni sa učtivim osmehom.
„Moja sestra Rubi”, odgovorila je Ejmi i brzo me predstavila. „I, Rubi, ovo
je Ajša, Šajnova sestra.” Njegova sestra?
 „Volela bih da ne koristi taj blesavi nadimak”, rekla je Ajša i pružila mi
ruku. „Zdravo, veoma mi je drago što smo se upoznale. Mnogo sam slušala
o vama.”
Nisam se ni pomerila, nisam mogla. Još sam se trudila da sve shvatim.
„Rubi, šta nije u redu?” Ejmi me je zabrinuto pogledala.
„Videla sam te sa Šajnom... bili ste u jednoj sporednoj ulici u Goi...
pretpostavila sam...” Zaćutala sam. Kao da mi je um usporio s radom i tek
je sad pohvatao ovaj neočekivani obrt događaja.
Na Ejminom licu se konačno videlo daje sve shvatila. „0 ne, nisi valjda
pomislila...”
Ali nije morala da završi. Pocrvenela sam kao cvekla. Odjednom sam
se osetila vrlo glupo.
„Ра, kako sam mogla da znam?”, slabašno sam se usprotivila. „Videla
sam ih zajedno,..”, misli su mi poletele unazad, ,,i raspravljali su se.”
„То je tačno”, klimnula je glavom Šajnova sestra, nimalo zbunjena.
„Bila sam na odmoru u Goi, došla sam u posetu svom mlađem bratu, ali
kad mi je priznao da je zaljubljen u tvoju sestru i da želi da se oženi njome,
bila sam veoma protiv toga.”
Kad su svi delići počeli da dolaze na svoje mesto kao slagalica, pojavio
se i Šajn i krenuo prema nama. „Izvinite, samo sam pomagao vozaču da
parkira automobil...”, počeo je da se izvinjava, ali kad me je ugledao, malo
je zastao i pognuo glavu. „Zdravo, Rubi”, rekao je ljubazno.
„Zdravo, Šajne”, klimnula sam glavom, pomalo ukočeno. U redu,
možda sam donela preuranjene zaključke, ali ipak je pobegao s mojom
sestrom. Osim toga, to još ne objašnjava zašto me je lagao. „Zašto mi nisi
rekao istinu?”, izletelo mi je i pogledom sam potražila objašnjenje. „Zašto
si me lagao?”
Lepo lice mu se namrštilo. „Oprosti, ne razumem.”
„Tog dana sam te videla u Goi, kad sam se izgubila u uličicama, rekao
si mi da nisi bio ni sa kim, da si sam.”
Kad sam mu objasnila, lice mu se ozarilo sećanjem. „Nisam želeo da
kažeš Ejmi”, odgovorio je. „Nisam želeo da Ejmi zna da mi je sestra u
gradu. Da je znala, želela bi da je upozna, a to bi bilo nemoguće...” Utihnuo
je. „То bi dovelo do mnogih neprilika.”
„Ра si samo pobegao?”, ukorila sam ga.
Pa, izvinite, nisam mogla da se suzdržim. Razbolela sam se od brige.
„Brat mi je uvek bio tvrdoglav, čak i kao beba”, ubacila se Ajša.
„Trebalo je da shvatim da me neće poslušati. Kad sam otkrila da je
pobegao da se oženi, bila sam veoma ljuta i uzrujana.”
 „Da, i ja”, klimnula sam glavom i prisetila se telefonskog razgovora s
Ejmi na aerodromu.
„Rekla sam sebi, neće moći protiv višegodišnje tradicije, ne može se
oženiti strankinjom koju je tek upoznao!” nastavila je žestoko.
„Da, znam, ludo je”, složila sam se, a ipak, duboko u sebi, neočekivano
sam osetila tračak sumnje.
„Znala sam da moram da ga pronađem i zaustavim. Nisam želela da
napravi veliku grešku, zbog koje će žaliti celog života...”
Prepoznala sam te reči - iste sam i ja upotrebila, pomislila sam i
pogledala u Šajna i Ejmi. Približili su se jedno drugom i on ju je zaštitnički
uhvatio oko struka, dok ga je ona držala za ruku. Samo, kad sam ih sad
videla, nekako mi je bilo teško da ih zamislim kao grešku.
„Vlasnik odmarališta nije mogao ništa da mi kaže”, negodovala je,
vrteći glavom, i samo sam zamislila sirotog Bižua, zanemelog od straha.
„Zvala sam prijatelje, posećivala rođake, dok ga konačno, nakon što sam
proputovala ćelu zemlju u potrazi za njim, nisam našla ovde, u ujakovoj
kući”, dovršila je, spustila ruke na kukove i Ijutito ga pogledala.
Blago sam ustuknula. Ajša je zapravo izgledala prilično zastrašujuće.
„Roditelji će nam se okretati u grobu!”
„Ajša", ozbiljno ju je upozorio Šajn i presekao pogledom pre nego što
se okrenuo ka meni, sa svečanim izrazom. „Molim te, nemoj da se ljutiš na
sestru, sve je to bila moja zamisao.” Pogledala sam u Ejmi i ona se
nelagodno promeškoljila. „Nije joj nadimak u zabavištu uzalud bio
Nevaljalica.”
Pobelela je. „То nije bilo pošteno”, ozlojeđeno se pobunila.
„Reci to dečaku koga si zakopala u pesak ili devojčici kojoj si obojila
kosu. Doslovno."
Svi su se nasmešili i raspoloženje se malo popravilo.
„Lakše mi je kad vidim da si dobro”, priznala sam, „bila sam stvarno
zabrinuta. Naročito kad sam upoznala nekoga ko je imao vašu sliku na
slonu u Džajpuru.” Setila sam se Sindi. „Rekla je da si bila uznemirena...”
„0 moj bože, samo ne ona luda Amerikanka!”, u neverici je viknula
Ejmi.
„Nije bila tako luda”, ispravila sam je, osetivši čudnu potrebu da je
branim,
„Bila je luda”, ponovila je Ejmi, ,,i nečuvena koketa. Bacila se na Šajna
kao osip!”
Pošto sam iz prve ruke videla Sindine tehnike zavođenja, nisam
sumnjala, ali ipak... „Rekla je da si se posvađala sa dečkom”, ustrajala sam.
 Obrazi su joj se zarumeneli. „Dobro, priznajem, bila sam malo
ljubomorna.”
„Sad se ti ponašaš ludo”, nasmešio se Šajn.
„I rekla ti je kako on nije vredan toga.”
„Kao što sam rekla, bila je potpuno luda”, klimnula je glavom Ejmi.
„Ali...” Misli su mi se uskomešale; kao i toliko puta, izgleda da je došlo
do nesporazuma. „АН bila sam stvarno zabrinuta”, konačno sam
izgovorila.
„Rekla sam ti da ne brineš”, primetila je Ejmi, ali Šajn ju je ućutkao.
„Starije sestre uvek brinu”, rekao je i obgrlio je. „Istina”, klimnula je
glavom Ajša. „Čitavog života sam brinula o mlađem bratu, pazila da ne
upadne u neku nevolju.”
„I ja”, saosećajno sam klimnula glavom i razmenile smo poglede.
„Za sve sam ja kriv”, nastavio je Šajn, ozbiljno. „Zbog ljubavi sam se
poneo nepromišljeno i nestrpljivo. A volim tvoju sestru zauvek, Rubi.
Volim je više nego bilo šta drugo na svetu.”
Pogledala sam ih zajedno. Dok ranije nisam verovala, sad više nisam
sumnjala.
Samo...
„Ali onda, ne razumem...”, zaćutala sam, prebirajući po mislima. Jer
sad kad je sve bilo objašnjeno, bila sam zbunjenija nego ikad. „Zašto me je
Ejmi zvala, onako uzrujana? Rekla je da je sve krenulo kako ne treba.”
Odjednom su se oboje namrštili.
„Ра, pošto smo videli da obe pokušavate da nas sprečite, biće vam
drago da čujete kako ne možemo da se venčamo”, odgovorila je Ejmi,
ozlojeđeno. „То donosi nesreću. Ako to učinimo, desiće se nešto užasno.”
Zurila sam u nju začuđeno. Kao što sam rekla, sestra mi je puna
iznenađenja. „Kako to misliš, nešto užasno će se dogoditi?”
„Trebalo je da se venčamo sinoć u Udajpuru”, objasnio je Šajn. „Sve
smo dogovorili, a onda smo pročitali naše natalne karte...”
„То je bila moja zamisao”, ubacila se Ejmi. „Kad sam saznala da je
tradicija posavetovati se sa astrologom pre nego što se venčaš, mislila sam
da će biti zabavno - znaš mene i moje horoskope...”
„Bio sam protiv toga od samog početka”, rekao je Šajn i zavrteo
glavom. „То horoskopsko provodadžisanje je zastarela glupost. Nije
trebalo da pristanem. Ali Ejmi je želela i glupo sam pomislio kako ne može
da naškodi.”
„... i ispostavilo se da sam manglik!”
Pogledala sam je tupo. ,$ta?”
 „То ima veze s položajem Marsa u tvojoj natalnoj karti. Zove se
Mangal doša i doneće užasnu nesreću u brak.” Oči su joj se napunile
suzama i Šajn ju je privio bliže.
„0 hajde, nije valjda da veruješ u te sujeverne gluposti”, podsmehnula
sam se, ali još dok sam to govorila, setila sam se kako mi sestra nije dala
da otvorim kišobran u sobi u Goi.
„Rekao sam joj da ne brine” razuveravao ju je Šajn, „da je to bio samo
šašavi starac i da će s nama biti sve u redu, ali nije htela da sluša...”
„Vedska astrologija je veoma važna u našoj kulturi”, prekinula ih je
Ajša, koreći brata. „Veoma je opasno da žena bude manglik. Ejmi je u
pravu što to uzima u obzir.”
„Ćuti, sestro!”, ljutito joj je odgovorio Šajn. „Plašiš Ejmi. Osim toga,
nema nikakvih naučnih dokaza koji bi podržali takve tvrdnje, to je obično
sujeverje.”
„Možda”, složila se nerado, „ali mnogi veruju da to može da unese
nevolje u brak. Neki kažu da može dovesti do razdvajanja i razvoda, pa čak
i gore.”
Kad sam sve ovo čula, shvatila sam da je to vrlo ozbiljno. Nije bilo
samo glupo sujeverje. Setila sam se noći u pustinji, kad smo slušali
Mohana dok je pričao o misticizmu i nebesima. Verovali ili ne, za Ejmi i
Šajna ovo je bila ozbiljna prepreka.
„Šajn bi čak mogao i da umre”, prošaputala je Ejmi i čvršće ga zagrlila.
Pogledala sam u njen zabrinuti izraz i osetila kako su mi misli
proključale. Do sada sam činila sve da sprečim ovo venčanje, ali sada, kad
sam videla koliko su ona i Šajn zaljubljeni, poželela sam da učinim sve da
do njega dođe.
„Moramo da im pomognemo”, odlučno sam rekla Ajši.
„Šta?” Pogledala me je zaprepašćeno.
„Mora da postoji način da se ovo reši.”
„Ne bih znala. Morala bi da se posavetuješ sa sveštenikom ili
astrologom”, rekla je nevoljno i stekla sam utisak da mi, čak i ako nešto
zna, neće to reći. Nije želela da pomogne u rešavanju ovoga; na kraju,
dopala joj se činjenica što nešto sprečava njenog brata da se oženi mojom
sestrom.
„Šta je astrolog rekao?”, pogledala sam u Šajna, ali on je odmahnuo
glavom.
„Nije bio dobar astrolog. Nije pokušao da nam pomogne, samo nas je
uplašio.” Čvršće je zagrlio moju sestru. „Ejmi se tako uzrujala da smo
smesta napustili Udajpur. Nisam znao kuda da idemo, pa sam je doveo
ovamo, u ujakovu kuću. Ovde smo se sreli sa Ajšom...”
 „Ali ne razumem”, prekinula ga je namršteno Ej mi. „Mislila sam da će
ti biti drago što ne možemo da se venčamo.”
„Pogrešila sam”, izjavila sam jednostavno.
„Pogrešila?”, ponovila je u neverici.
Tužno sam se osmehnula. „Znam, teško je starijoj sestri da prizna
mladoj da je pogrešila, ali bila si u pravu...” Zaćutala sam i pomislila na
Sema, na Džeka i na sve što se desilo. „Mislila sam da srećan kraj postoji
samo u bajkama, da je verovanje u ljubav pogrešno, da to samo može da ti
slomi srce, kao meni, i želela sam da to sprečim. Želela sam da te zaštitim.
Ali onda se nešto dogodilo...” Utihnula sam, razmišljajući o ovom svom
putovanju, o svim ljudima i mestima koja sam videla, o svemu što sam
doživela i naučila.
„Šta se dogodilo?” tiho je pitala Ejmi.
„Indija”, odgovorila sam, i kako sam to prvi put izgovorila glasno,
shvatila sam da je istina. „Zatvorila sam srce za ljubav, ali Indija ga je silom
ponovo širom otvorila.”
Preletela sam pogledom preko Ajšinog, Šajnovog i Ejminog lica i svi su
me pažljivo slušali; ali umesto da se postidim, osetila sam se ohrabrenom.
„Da, ne uspe uvek, ali vas dvoje imali ste hrabrosti da se upustite. Da
rizikujete. Jer u ljubavi nema jemstva. Nikad nismo sigurni hoće li nam
srce biti slomljeno.” Prisetila sam se sobe u Udajpuru i srce mi se bolno
steglo kad sam pomislila na Džeka. „Ali ne smemo nikad odustati od
ljubavi”, dodala sam tiho ali čvrsto.
Kad sam ućutala, pogledala sam Ejmi u oči.
„Hvala”, rekla je tiho.
„Šta? Zato što sam bila dosadna starija sestra?”, nasmešila sam se, i
pošto sam dohvatila torbu, okrenula sam se da pođem. „Kuda ideš?”
„Nisam još sigurna, ali vratiću se za nekoliko sati.” Odlučno sam ih
ostavila da zure za mnom i krenula kroz dvorište u grad.
 trid e se t osm o poglavlje

Kad sam to izgovorila, nisam imala pojma šta ću uraditi.

Kad sam uronila u metež zamršenih ulica, na trenutak sam zastala na
uglu da saberem misli. Sumnje su počele da se roje. U stvari, možda sam
bila malo nagla. Mislim, lepo je kad želiš da pomogneš - starija sestra
priskače u pomoć i sve to - ali prava istina bila je da nisam imala pojma o
astrologiji, ni vedskoj ni nekoj drugoj. Niti o čitanju natalnih karata. Ili
horoskopu.
Osim toga da sam u horoskopu Bik i da me uvek „čeka neko
iznenađenje” kad mi se približava rođendan, sve ostalo mi je bila potpuna
zagonetka.
Pomalo kao ljubav.
Čim mi je to palo na pamet, ponovo sam osetila nadu. Zato što sam
odjednom shvatila da nisam stručnjak za astrologiju. Važna je ljubav.
Ljubav između Ejmi i Šajna. To je ono što me je zadivilo i pokrenulo; to je
važno. Kao što sam rekla, pomalo sam ljubavni detektiv zato što uvek
tražim odgovore. A mora da postoji odgovor na pitanje kako da Ejmi i Šajn
budu zajedno, pomislila sam odlučno. Jednostavno mora da postoji način
kako da se reši ova zagonetka.
Međutim, prvo mi je trebala kafa.
Krenula sam u neodređenom pravcu, kroz jednu prometnu ulicu
prema velikoj satnoj kuli. Sinoć sam jedva spavala i sve je počelo da me
sustiže. Osećala sam se iscrpljeno i fizički i psihički. Misli su mi odlutale.
Sad kad sam ostala sama, uspomene od sinoć počele su da naviru i morala
sam da potiskujem misli o Džeku. Gotovo je, oštro sam se podsetila. Bilo je
gotovo i pre nego što je počelo. Neću ga ni videti niti misliti na njega, nikad
više. Ne mogu. I neću.
Prekoputa ulice, ugledala sam mali ručno oslikani znak koji je
reklamirao „Pravi espreso”, a visio je ispred malih vrata. Nije bio Starbaks,
ali poslužiće. Izbegavajući bujicu rikši i motora, prešla sam na drugu
stranu i popela se uzanim stepenicama koje su vodile do malog kafea.
„Zdravo, želela bih kapučino, molim vas”, obratila sam se devojci iza
šanka.
„Nešto za jelo?”, pitala je i dodala mi jelovnik.
Pregledala sam ga iz pristojnosti, ali nisam bila gladna. Nisam jela
satima, ali od same pomisli na jelo stomak mi se uzburkao. „Ne, hvala,
samo kafu.”
,,U redu, sedite, molim vas, doneću vam”, nasmešila se.
 Pored prozora se nalazila mala pletena stolica i bila je prazna.
Zahvalno sam sela i rasejano pogledala u ostale turiste, u par koji je sedeo
zajedno u uglu, čavrljajući i smeškajući se, zaljubljeno, srećno. Posmatrala
sam ih, nekako čudno udaljena. Bilo mi je tako teško da zamislim da sam
pre samo nekoliko sati bila srećna. Čudno, ali više čak nisam bila ni
uzrujana ni ljuta, samo otupela. Sve mi je bilo nestvarno. Kao da se ništa
nije ni dogodilo.
Gomila starih časopisa ležala je na stolu, pa sam uzela jedan i počela
da ga prelistavam. Nešto nalik na indijsku verziju Gracije, pun fotografija
slavnih ličnosti, od kojih većinu nisam prepoznala. Odsutno sam gledala
slike, dok su mi se misli vratile na Ejmi. Još mi ništa pametno nije palo na
pamet - da budem iskrena, još sam pokušavala da svarim ceo ovaj
preokret. Do pre nekoliko trenutaka nisam ni čula za Mangal došu ili
manglika i još mi to nije bilo u potpunosti jasno. Međutim, zvučalo je
zaista prilično zastrašujuće, gotovo kao neka vrsta kletve.
U tom slučaju, mora da postoji način da se poništi. Mislim, možda
postoji neka vrsta čarolije ili čarobni napitak...
Ups, halo, Zemlja zove Rubi. 0 čemu, za ime božje, pričaš? Čarolije i
čarobni napici? Šta je ovo, Hari Poter?
Odjednom sam se osetila glupo, pogledala u ostale mušterije i u sebi
zahvalila što niko ne može da mi čita misli. Često mi je to padalo na pamet,
kad bih počela da sanjarim o raznim čudnim stvarima dok sam sedela u
autobusu ili podzemnoj železnici, ali ovog puta ljudi bi pomislili da sam
potpuno skrenula.
Pokušala sam da se ponovo usredsredim na časopis, da barem
izgledam normalno, ali nastavila sam da kopam po mozgu. Sigurno
možemo nešto da učinimo; mora da postoji nešto...
Ukočila sam se. Okretala sam stranice i ne razmišljajući, ali odjednom
mi je pogled pao na fotografiju zapanjujuće lepe Indijke. Ispod slike je
nešto pisalo i pred oči mi je iskočila reč, „Manglik."
Šta do...
„Izvinite što ste čekah.”
Konobarica me je prekinula kad mi je donela kapučino.
„0, ne brinite, hvala” zbunjeno sam podigla pogled sa članka, zatim
brzo dodala: „Izvinite, znate li ko je ovo?”
Devojka je bacila pogled na fotografiju i nasmejala se. „Ра, naravno,
velika bolivudska zvezda”, klimnula je glavom. „Udala se za takođe velikog
bolivudskog srcolomca.”
„Udata je?”, pitala sam.
 „Da, venčanje je bilo vrlo čuveno ovde u Indiji.” Zaćutala je i pokazala
časopis u mojoj ruci. „То je fotografija sa venčanja od pre nekoliko godina.
Pogledajte, ovo joj je muž.”
Pogledala sam ponovo u fotografije i pogledom žustro preletela
članak u potrazi za obaveštenjima, ali uglavnom su pisali o njenom filmu i
dobrotvornom radu - mada, čekajte, ipak piše i o tome kako je uspela da se
resi te Mangal doše pre slavnog venčanja. Vidite! Znala sam da postoji
način da se to resi.
Zastala sam i mahnito u članku potražila dalja obaveštenja, ali nije ih
bilo.
Ali kako? Kako je to uradila? Ništa ne piše!
Osetila sam nezadovoljstvo. Prokletstvo, kako to da saznam? Možda
postoji neki stručnjak s kojim bih mogla da razgovaram ili neka drevna
knjiga o astrologiji koju bih mogla da pročitani ili da nađem nekog
specijalistu...
Ugledala sam kompjuter u uglu i sinulo mi je. Naravno! Kako se nisam
ranije setila?
Gugll
„Da li biste želeli još nešto?”
Okrenula sam se prema konobarici. „Da”, klimnula sam glavom, s
osmehom. „Је li kompjuter slobodan? Treba mi internet.”
Pet minuta i stotinu rupija kasnije, sedela sam na stolici i čekala da se
internet pretraživač učita. Kad se prozor otvorio, brzo sam ukucala
glumičino ime, a zatim „Mangal doša, venčanje, manglik”. Kad sam
pritisnula Potraži, izašla je gomila rezultata. Samo za manglika je izašlo
973.000 naslova. Otvarala sam link za lirikom, ukucavala razne
kombinacije, prateći različite rezultate. Za ljubavnog detektiva nije bilo
dovoljno samo biti dobar u pretraživanju Gugla, ali je đavolski pomagalo.
Sa jednog veb-sajta o glumici napabirčila sam da je „Mangal doša
uklonjen izvođenjem Kumbh Vivah pre obreda..."
Kumbh Vivah? Osetila sam nalet radoznalosti. Šta je to?
I nastavila sam da pretražujem.
Sasvim iskreno, bila sam potpuno opčinjena i narednih sat vremena
sasvim sam se udubila. Pre sam uvek osećala blagi prezir prema
astrologiji. Mislim, kako može neki sredovečni čovek u neukusnim
džemperima i s dnevnom kolumnom u novinama da mi kaže šta će mi se
dogoditi tako što čita zvezde? Ali sad sam shvatila da je astrologija mnogo
više od dnevnih horoskopa.
Dok sam prelazila sa jednog veb-sajta na drugi, čitala sam o raznim
sistemima verovanja i astronomskim pojavama, o potrazi za značenjem u
džinovskom kosmosu, i kako samo zato što nauka nešto ne ume da
objasni, ne znači da to nije stvarno.
Zato je astrologija, rekla bih, veoma nalik na ljubav, razmišljala sam
dok sam čitala o mangliku i Mangal doši. Ajša je govorila istinu kad je rekla
da mnogi na to gledaju kao na ozbiljan problem, ali ne znači da se ne može
savladati. Ne znam je li astrolog bio šašavi starac, kao što je Šajn rekao, ali
očito je bio loš ili lenj, a možda i jedno i drugo. Još gore, uplašio je Šajna i
Ejmi i naveo ih da poveruju kako je sve izgubljeno. Otvorila sam novu
stranicu i osmeh mi se razvukao licem - a to nije istina, pogledajte!
Postojao je način da se to popravi!

Prvo, samo treba da izvedete obred Kumbh Vivah, u kome se žena

manglik „uda" za drvo banane ili glineni sud, koji tad treba da se razbije, pre
nego što se uda za svog muža. Razbijanjem glinenog suda posle ovog
„venčanja", nevesta praktično postaje udovica i smetnja je uklonjena. Sad je
slobodna da se uda za svog mladoženju i živi srećno do kraja života...

Osetila sam navalu veselog olakšanja. Trebalo je da znam. Nešto što

sam naučila da volim u vezi sa Indijom jeste to što bez obzira na nepriliku,
bilo daje duhovna, mistična ili astrološka, za sve postoji praktično rešenje.
Nijedan posao nije ni prevelik ni premali. Sve može da se popravi. I moje
sandale i sestrina doživotna sreća.
Zatražila sam od konobarice papir i olovku i okrenula se ka
kompjuteru. U redu, evo ga.
„Potrebne stvari."
Zgrabila sam olovku i počela da sastavljam spisak...

Sat vremena kasnije, vratila sam se u „kuću”. Ejmi mi je požurila u

susret.
„Rubs, gde si bila?”, uzviknula je. „Bila sam zabrinuta!”
Morala sam da zaustavim osmeh. „Mislila sam da je to moj posao?”,
pitala sam i zagrlila je.
Glasno je zacoktala. „Dobro, dobro, shvatila sam”, durila se. „Ра, gde si
bila?”
,,U kupovini”, odgovorila sam.
,,U kupovini?” Pogledala me je iznenađeno. „Zato si tako naglo
odjurila? U kupovinu?"
„Aha”, klimnula sam glavom i pogledala prema ulazu, gde se pojavio
dečak sa kolicima.
 „Ра, šta si kupila?” namrštila se dok je gledala moje prazne ruke.
„Hvala lepo”, okrenula sam se dečaku i dala mu napojnicu dok je
istovarivao stvari koje sam kupila. „Kao što sam rekla, nemoj nikad da
odustaneš od ljubavi”, i pred zbunjenom Ejmi pružila sam ruke ka velikom
glinenom ćupu upravo spuštenom na popločano dvorište. „Samo ti je
potreban glineni sud...”

Sve je bilo sređeno. Nekoliko sati kasnije, istuširala sam se i pozajmila

sestrinu odeću. Pa, njoj neće trebati. Pogledala sam je. Izgledala je
predivno u prekrasnom crvenom venčanom sariju, brižljivo izvezenom
zlatnom svilom, dok Šajn nije mogao biti zgodniji, u dugoj svilenoj
brokatnoj jakni koja je pripadala njegovom ocu i s turbanom boje
slonovače.
Samo, nije se udavala za njega. U svakom slučaju, ne još...
Dok je sveštenik koji će izvesti obred zauzimao položaj, Ejmi me je
usplahireno pogledala i ja sam podigla palac uvis. Baš kao što sam radila
nekad kad sam je gledala kako glumi u školskim predstavama, samo, ovo
je bilo malo drugačije. Moja sestrica se udaje!
Odjednom sam osetila besmislenu uznemirenost. Pomislila sam na
mamu i tatu i kako će primiti vest. I zaista sam pomislila da ih barem
pozovem i kažem im. Ali onda sam odlučila da ću, jednom u životu, tu
odluku prepustiti Ejmi. Bilo mi je teško da se prema njoj ne ophodim kao
prema detetu, ali tu sam lekciju naučila u svemu ovome - ne znam uvek šta
je najbolje. Donosila sam ishitrene zaključke, pogrešne odluke i zapravo
sam mogla mnogo da naučim od mlade sestre, a ne samo obrnuto.
U pravu je, razmišljala sam i pogledala u nju; sad je bila odrasla. Dok
sam brisala suzu, posmatrala sam s Ajšom kako sveštenik izvodi obred
Kumbh Vivah. Bio je kratak i nakon njega je glineni sud svečano razbijen.
Zapljeskala sam, na Ajšino neodobravanje, ali nisam se mogla suzdržati.
Šajn i Ejmi su izgledali tako srećni. Sad su bili slobodni da se venčaju!
Samo...
„Odlučili smo da čekamo”, objavio je Šajn, čvrsto držeći Ejmi za ruku.
„Šta?” pitale smo Ajša i ja uglas i s nevericom gledale u srećni par.
„Bile ste obe u pravu” nastavila je Ejmi, „čemu žurba? Imamo ceo život
pred sobom, a osim toga, želimo da se venčamo kako treba, u prisustvu
naših porodica.”
Zurila sam u Ejmi. Kao što sam rekla, puna je iznenađenja. „Drago mi
je”, rekla sam čim sam se oporavila od šoka. „Znam da će mama i tata
želeti da prisustvuju. Dobar izgovor za novi šešir, znaš mamu.”
 „Takođe i naš ujak”, zadovoljno se nasmešila Ajša. „Odsutan je zbog
posla i bio bi veoma razočaran da propusti venčanje svog voljenog nećaka.
On je brinuo o nama otkako su nam roditelji umrli, kad smo bili mali”,
objasnila je pošto se okrenula prema meni. „Platio nam je obrazovanje,
bratu da ode na Kembridž, sve.”
„Išao si na Kembridž?”, okrenula sam se ka Šajnu.
„Da, studirao sam pravo”, odgovorio je ravnodušno.
„Pravnik si?” Kad je reč o iznenađenjima, izgleda da on i Ejmi imaju
mnogo više zajedničkog nego što sam mislila. Odjednom su one sjajne
cipele i ralfloren košulja dobili smisao.
„Radio sam samo nekoliko godina, nije to za mene”, odgovorio je i
nasmejao se zbog mog čuđenja.
Osetila sam kako crvenim od stida. A mislila sam kako je samo neki
hipi instruktor joge.
„Ра, imate li vas dvoje još neko iznenađenje?” pitala sam raspoloženo.
„Samo to da mu je ujak maharadža”, šapnula je Ejmi raširenih očiju i
krišom pogledala Šajna, koji je dobrodušno zakolutao očima.
„Ne misliš valjda ozbiljno?” Gledala sam naizmenično Ajšu i Šajna u
neverici. „Ujak vam je maharadža?"
Nisam mogla ni da zamislim šta će mama reći. Vest će se raširiti po
selu brže nego što uspete da izgovorite: „Ćerka mi se udaje u kraljevsku
porodicu.”
U stvari, sačekajte...
„Da li to znači da si ti princ?”, izlanula sam, a onda smesta pocrvenela,
jer nisam ispala nimalo kul.
„Bojim se da nisam; nisam mu sin”, nasmešio se Šajn,
„Mada bi mogao da bude, tako se prema njemu odnosi”, napomenula
je Ajša i coknula jezikom. „Naš ujak nije nikad imao sina, pa užasno
udovoljava mom bratu!”
Dok sam ih sve slušala, usne su mi se razvukle u najveći mogući
osmeh.
„Šta je?”, pitala je Ejmi kad je primetila. „Šta je bilo?”
„Ра, rekla bih da je Šajn tvoj princ na belom konju”, izjavila sam i,
uprkos svemu što se dogodilo, osetila kako se u meni ponovo budi ona
beznadežna romantična duša. „Ко kaže da se bajke ne dešavaju u
stvarnom životu?”
 trid e set deueto poglaulfe

„U redu, je li to sve?”, pitao je Šajn kad je ubacio i poslednje torbe u taksi,

„Ne”, žalosno se osmehnula Ejmi.
Zatvorio je prtljažnik, zagrlio je i poljubio. „Pridružiću ti se za
nekoliko nedelja, draga, ne brini.”
Osvanulo je naredno jutro i Ejmi i ja smo letele nazad za London.
Nisam mogla da ostanem duže jer mi je privremena putna isprava isticala.
Osim toga, gospođa Flanegan bi me prijavila kao nestalu osobu ako ne
budem pažljiva, a morala sam da napišem i knjigu i obavim neke druge
poslove i... pa, svako putovanje mora da se završi, zar ne? Došlo je vreme
da pođem kud.
Uprkos tome što je nerado ostavljala Šajna, Ejmi je bila srećna što
putuje sa mnom. „Zahvaljujud tebi, sad je sve rešeno”, izjavila je. Šajn
treba da doputuje za nekoliko nedelja da upozna mamu i tatu i zvanično
zatraži njenu ruku. U međuvremenu, jedva je čekala da počne novi posao.
„Plan je da Šajn podučava jogu u Londonu nekoliko godina, dok meni ne
istekne istraživačko zvanje na fakultetu, a ko zna kud ćemo otići potom”,
uzbuđeno je objasnila.
„Zdravo... vidimo se uskoro... divno što smo se upoznali!” Pozdravila
sam se sa Šajnom i Ajšom i sela na zadnje sedište taksija, a za mnom je
ušla i Ejmi. A onda, za tren oka, vozač je upalio motor i izvezli smo se iz
dvorišta, sa spuštenim prozorima, mašući.
Pošto smo obe propustile ranije letove, morale smo da kupimo nove
karte, ali srećom, Šajn je imao milione vazdušnih kilometara sa svih svojih
putovanja tamo i nazad kad je bio na Kembridžu. Letele smo iz Delhija
pravo za London, tako da smo prvo morale da odletimo do Delhija, ali u
Džodpuru nema aerodroma. Najbliži je u Udajpuru.
Udajpur. Misli su mi odletele do one noći punog meseca. Na
zaslepljujući kaleidoskop boja, muzike, uzbuđenja, požude... Pokušala sam
da ih brzo odagnam. Neću tamo da se vraćam, zar ne?
„Ра, želiš li da pričamo o tome?”
Ej min glas dopro mi je do mozga i, kad sam se okrenula ka njoj, videla
sam da me gleda. Poslednja dvadeset četiri sata bili su takav kovitlac ljudi
i događaja da je ovo bila prva prava prilika da budemo same.
Oklevala sam. Obećala sam sebi da neću pričati o njemu, da ću se
pretvarati da nije ni postojao, a ipak...
„Zove se Džek”, rekla sam tiho. Samim izgovaranjem njegovog imena
stvorila mi se knedla u grlu. „Zvao se Džek”, ispravila sam se.
 Na licu joj se videlo daje shvatila. „Šta se desilo?” pitala je.
Kao da gledam prizore koji se smenjuju na ekranu, niz uspomena mi
je proletao kroz glavu - delići razgovora... šale... smeh... razmenjeni
pogledi... ćutanja... prvi put kad sam ga videla u vozu... Tadž Mahal... nemi
pogledi koje sam mu upućivala na zadnjem sedištu auta dok smo putovali
kroz Indiju... Trajalo je samo nekoliko dana, ali za to vreme sam doživela i
osetila više nego neki ljudi za ceo život. Odakle uopšte da počnem?
„Zaljubila sam se”, rekla sam jednostavno.
Prvi put me sestra nije zasula pitanjima; umesto toga, samo je
klimnula glavom.
„Ali sad je gotovo”, dodala sam. „Bilo je završeno i pre nego što je
zapravo počelo”, i pošto sam potisnula taj osećaj duboko u sebi, okrenula
sam se da pogledam kroz prozor.
Trenutak kasnije, osetila sam kako me je Ejmi uhvatila za ruku. „Biće
sve u redu”, rekla je tiho.
„Misliš?” pogledala sam je u potrazi za utehom.
„Znam”, klimnula je glavom čvrsto.
Zahvalno sam joj stegla ruku. Ponekad treba brinuti i o starijim
sestrama.

Stigli smo do aerodroma nekoliko sati kasnije. Terminal je bio nov,

sav u blistavom staklu, ogromna gužva i još duži redovi, ali konačno smo
se probili do čekaonice. Ukrcavanje za naš let već je počelo. Dakle, to je to;
odlazim iz Indije. Idem kući.
Razmišljala sam o svima koje sam srela i svim njihovim očaravajućim
pričama - o Rokiju i njegovom čarobnom, zagonetnom putovanju, i kako
nisam stigla da mu zahvalim; o neverovatnom putovanju koje sam
proživela, i doslovno i metaforički; i razmišljala sam o Džeku.
Aerodrom je bio udaljen nekoliko kilometara od grada, ali dok sam
koračala ka izlazu, uhvatila sam sebe kako se osvrćem, kao da bih mogla
da ga primetim u gomili, spazim stari slamnati šešir, čujem američki
naglasak. Ali naravno da sam bila luda. Neću više videti Džeka. Nisam
mogla čak ni da sam želela. Nisam imala adresu, imejl, broj telefona, nije
bilo načina da dođem do njega...
Predala sam kartu aerodromskom službeniku i ušla za Ejmi u avion.
Osim toga, nije nam ostalo ništa više da kažemo.

Dvadeset minuta nakon poletanja, konačno su isključili znak za

vezivanje pojaseva i otišla sam do toaleta. Kad sam se vratila, videla sam
da je Ejmi već zaspala. Takva je moja sestra. Imala je urođenu sposobnost
da zaspi svugde, u bilo koje vreme. Nažalost, sedela sam na srednjem
sedištu i nisam želela da je preskačem da je ne bih probudila, ali, srećom,
dve Indijke sa druge strane ljubazno su mi dozvolile da se ubacim kod
njih.
„Mnogo vam hvala”, rekla sam dok sam prolazila, „veoma ste
ljubazne.”
„0, ništa”, nasmešila se starija gospođa kad je ponovo spustila svoje
krupno telo. „Sedišta su tako mala, ali let do Delhija je srećom kratak.”
Zastala je i pogledala me sa zanimanjem. „Jeste li na odmoru?”
„Da... pa, bile smo”, ispravila sam se. „Vraćamo se za London. Imamo
drugi let posle ovoga.”
„London?” živo je ponovila devojka. „Jesi li čula, mamice?”
Naravno. Sad sam videla sličnost među njima.
„Ćerka oduvek želi da ide u London”, objasnila je mama, zabavljena
ćerkinim uzbuđenjem.
„Ра, to je divan grad”, nasmešila sam se.
„Čime se bavite u Londonu?” pitala je ćerka razrogačenih očiju.
„Pišem knjige” odgovorila sam, pomalo nerado. Ljudi me često, čim
spomenem čime se bavim, ubeđuju kako bi trebalo da napišem knjigu o
njihovom životu, a onda mi ga prepričavaju do najsitnijih pojedinosti.
Ćerka je delovala uzbuđeno. „Kakve knjige pišete?”
„Ljubavne”, odgovorila sam, „mada više volim da o njima razmišljam
kao o misterij ama...”
Na spomen ljubavi, lice joj se razvedrilo. „0, opa, imam za vas odličnu
ljubavnu priču!” viknula je oduševljeno. „Morate ovo da stavite u knjigu!”
0 ne. Pokušala sam da delujem zainteresovano, ali zapravo nisam bila
raspoložena.
,,U stvari, to je priča moje tetke”, nastavila je devojka uzbuđeno, „а
takođe je i pomalo zagonetna...”
Neodređeno sam klimnula glavom, ali već sam krajičkom oka gledala
u stjuardese. Kad će početi da služe piće? Nakon svega što se dogodilo,
osećala sam se potpuno slomljenom.
„То je najlepša priča, zar ne, mamice?”, nastavila je devojka i od mame
potražila potvrdu.
Majka joj je klimnula glavom. „Dirnuće vas do suza”, rekla je znalački.
„Biće to najromantičnija priča koju ste ikad čuli.”
Veoma sam sumnjala, ali svejedno sam klimnula glavom.
 „Sećaš li se šta je rekao kad si ga pitala zašto je prevalio toliki put do
našeg seoceta u Indiji?” čavrljala je devojka, i mama i ćerka su razmenile
poglede.
„Kako bih mogla da zaboravim? Uvek me rasplače”, klimnula je
glavom majka i spremno izvadila maramicu.
Zavladao je tajac, a onda su obe rekle istovremeno: „Ovde sam da
ispunim obećanje.”
Odjednom mi se ćelo telo ukočilo.
„Šta ste rekli?” zamucala sam.
„Ovde sam da ispunim obećanje”, ponovila je ćerka. „То je rekao
Amerikanac kad je tetki predao prsten.”
Zaledila sam se na sedištu. Nisam mogla da verujem šta čujem. Ovo je
bila prevelika slučajnost.
„Prsten?” Glas mi je bio gotovo šapat.
„Da, prelepi rubin s malim dijamantima sa obe strane”, klimnula je
glavom, očiju raširenih od uzbuđenja. „Najlepši prsten koji sam u životu
videla.”
0 moj bože! Prsten. Verenički prsten.
„Šta je još rekao?”, procedila sam dok su mi se misli komešale. Njena
tetka je sigurno devojka o kojoj mi je pričao... ove devojke su joj sigurno
rođake. Osećala sam se kao da mi je neko stegao srce. Sigurno ju je
zaprosio.
„Ра, to je priča koju sam htela da ispričam”, nasmešila se devojka,
zadovoljna što je pridobila moju pažnju.
„Ne zaboravi da joj ispričaš kako su se upoznali”, prekinula ju je
majka.
„Mamice!”, viknula je i zakolutala očima. „Kao da bih mogla da
zaboravim taj deo. Nikad nemaš poverenja da ću nešto obaviti kako treba -
kao danas s koferima...”
„Priča?”, žurno sam je podsetila, čim sam videla da će započeti
raspravu. Deo mene nije želeo da zna ništa, ali drugi deo je želeo da sazna
sve.
„ A da, žao mi je”, izvinila se pokajnički i okrenula ka meni. „Dakle, to
se desilo pre više od trideset pet godina, tetka mi je bila mlada devojka...”
„Imala je dvadeset jednu”, ubacila se majka i pojasnila, „to mi je
sestra, samo je dve godine razlike između nas.”
Odjednom sam se zbunila. „Ali... ne razumem...”
„Desilo se sedamdesetih”, objasnila je.
 „Sedamdesetih?" Sad sam stvarno bila zbunjena. Ništa nije imalo
smisla.
„Upoznala je mladog inženjera iz Amerike. Radio je u Indiji pod
tromesečnim ugovorom, a ona je bila sekretarica u kancelariji.” Ćerka,
koja je očito uživala da me zabavlja ovom pričom, brzo se nadovezala.
„Bila je to ljubav na prvi pogled”, govorila je, ,,i nekoliko meseci sve je bilo
divno.”
„Onda je za to saznao moj otac i veoma se naljutio.” Majka je zavrtela
glavom. „Naredio joj je da prestane da se viđa s tim čovekom...”
„Ali tetka nije htela da sluša.”
„Moja starija sestra je uvek bila veoma tvrdoglava”, klimnula je majka
glavom u znak slaganja.
Govorile su naizmenično, dovršavale jedna drugoj rečenice.
„Nedugo zatim, ugovor mu je istekao i morao je da se vrati u Ameriku,
ali je obećao da će se vratiti...”, nastavila je ćerka.
„Obećao je da će se oženiti njome”, prekinula ju je majka. „Poverila mi
se...”
„I rekao je da će sa sobom doneti prsten...”
„Ali nikad se nije vratio...”
„I nikad se više nije javio”, završila je ćerka.
Slušala sam priču zapanjeno, u čudu, trudeći se da razumem. Ako se
to desilo pre mnogo godina, kako se onda, za ime božje, u sve to uklapa
Džek?
„I šta se dogodilo?”, pitala sam.
„Niko nije znao”, odgovorila je ćerka i odmahnula glavom.
„Pisala je pisma”, dodala je majka. „Sećam se da je sestra uvek pisala
pisma, ali on joj nije nikad odgovorio. Srce joj je bilo slomljeno. Otac joj je
rekao da više nikad ne srne da spomene Amerikančevo ime, da je
osramotila porodicu...” Zaćutala je i uzdahnula. „Nije se nikad udala. Čini
mi se da je mislila kako više nikad neće moći da voli.”
„Bože, to je tako tužno”, rekla sam tiho i pokušala da zamislim kako se
osećala. „Sigurno je bila očajna.”
„Mamica kaže da tetka više o tome nije govorila”, klimnula je glavom
ćerka. „То znam samo zato što sam se uvek igrala u njenoj kući kad sam
bila mala i jednog dana sam našla njihove zajedničke fotografije. Dozvolila
mi je da ih uzmem i rekla kako njoj više ničemu ne služe. Hoćete li da ih
vidite?” I ne čekajući na moj odgovor, izvadila je torbicu. „То su fotografije
iz one foto-kabine, mora da su ih pocepali napola...”
 Grudi su mi se stegle. Kad mi ih je dodala, shvatila sam da je to drugi
deo fotografija koje sam pronašla u Džekovom rancu. Zurila sam u dva lica
na fotografijama, nasmešena, srećna i zaljubljena. Samo sada, kad sam
pogledala izbliza i na dnevnom svetlu, videla sam da muškarac nije Džek,
već neko ko nesumnjivo liči na njega.
Neko kao, možda, njegov otac.
„Sve ove godine je mislila kako je prekršio obećanje, da je nije voleo,
da se vratio u Ameriku i zaboravio na nju...”
„Ali nije, nije je nikad zaboravio, rekao je svom sinu...”
Čula sam kako mi srce glasno kuca u ušima kad je sve počelo da dolazi
na svoje mesto. To je bilo obećanje. Zato je Džek bio u Indiji. Bilo je to
očevo obećanje, ne njegovo.
„... Sve o tome kako se zaljubio u devojku u Indiji i obećao da će se
oženiti njom, ali kad se vratio u Ameriku, saznao je nešto što je sve
promenilo...”
„Šta?” zahtevala sam gotovo ljutito. „Šta je moglo da ga spreči da bude
sa voljenom ženom?”
„Imao je devojku na fakultetu. Raskinuli su pre nego što je došao u
Indiju, ali kad se vratio, pozvala ga je...” Ćerka je zaćutala sablažnjeno i
tihim glasom dodala: „Bila je trudna.”
„I tako je on postupio pravedno prema njoj i detetu i oženio se”,
klimnula je glavom majka i pogledala ćerku. „Osećao je da mu je to
dužnost. Tada su vremena bila drugačija.”
Dok sam slušala, osetila sam neizmernu tugu. „I nikad nije rekao vašoj
sestri pravi razlog zašto se nije vratio u Indiju?”
„Ne.” Pogledi su nam se sreli i tužno je odmahnula glavom. „Nikad joj
se više nije javio. Mislila je da se predomislio zato što je više nije voleo... a
ispostavilo se da ju je voleo čitavog života. Osećao se tako postiđeno i
krivo što joj je upropastio život jer je obećao da će se oženiti njome...
mislio je da je tako bolje, da će ga samo zaboraviti.”
Slušala sam bez reči i pokušavala da sve ovo upijem.
„Mislim da je najtužnije što mu brak svejedno nije uspeo”, nastavila je
i odmahnula glavom. „Razveli su se nekoliko godina kasnije.”
„Ali zašto se sad vratio da joj kaže?” pitala sam zbunjeno. „Zašto sada,
toliko godina kasnije?”
„Zato što je njegov sin tek na očevoj samrtnoj postelji saznao za tu
tajnu.”
Naravno, Džekov otac je preminuo. Kad sam se setila da mi je to rekao
na krovu u Udajpuru, srce mi se steglo.
 „Otac je na samrti poželeo da moja sestra sazna kako je nije napustio;
ostala je zauvek u njegovom srcu i voleo ju je do smrti.” Majci su oči
zasuzile i počela je da ih briše maramicom. „Želeo je da je njegov sin nađe,
preda joj verenički prsten koji joj je davno kupio, ali nikad nije mogao da
joj ga da... Želeo je da održi obećanje...”
„Jer obećanje je obećanje”, izgovorile su zajedno.
Čim sam čula te Džekove reči, osetila sam knedlu u grlu. 0, Džek.
Osetila sam talas kajanja. Sad je sve imalo smisla. Njegova nespremnost da
podeli tajnu, jer to i nije bila njegova tajna. Njegova želja da ispuni
obećanje. Život je zamršen. To mi je rekao. Ipak, sve sam pogrešno shvatila.
Trebalo je da verujem u ljubav, kao on. Trebalo je da mu verujem.
„Zar to nije najromantičnija ljubavna priča koju ste čuli?” pitala je
ćerka, pošto je pogrešno protumačila sjaj u mojim očima.
Umesto toga sam pobegla. Otišla sam bez pozdrava.
„Је li vam ostavio broj?” Obe sam ih željno pogledala.
Majka i ćerka su me zbunjeno pogledale.
„Mislim, da možete ponovo da ga pronađete... ako treba”, mucala sam,
puna nade.
„Nije bilo potrebe.” Majka je uz osmeh odmahnula glavom. „Ispunio je
obećanje, nije više bilo potrebe da išta jedno drugom kažu.”
Klimnula sam glavom, osećajući kako me suze peckaju u očima i, kad
su se žene okrenule jedna prema drugoj, brzo sam ih obrisala.
„Gospođo, želite li nešto?”, podigla sam pogled i ugledala stjuardesu i
kolica s pićem.
„Ne... ne, hvala”, promucala sam i odmahnula glavom.
Kad se stjuardesa udaljila, suza mi se tiho skotrljala niz obraz, ali ovog
puta je nisam obrisala. Sad nisam htela ništa, samo Džeka. Ali bilo je
prekasno. Okrenula sam se da pogledam kroz prozor i zagledala se u
oblake dok su Indija i Džek i sve što se desilo ostajali sve dalje i dalje.
Ostali su iza nas. Nestali.
 četrdeseto poglaulje

Četiri nedelje kasnije. London.

„Neverovatno.”
Kad je okrenula i poslednju stranicu, Dajana je dohvatila maramicu i
glasno izduvala nos. „Ра, da li ti se sviđa?”
Sedela sam u svojoj književnoj agenciji u Londonu, u Dajaninoj
kancelariji na uglu. Sedela je s druge strane ogromnog stola od
mahagonija i kože koji je zauzimao veći deo prostorije, dok je ostatak bio
zakrčen gomilama papira od poda do tavanice, ispunjavajući svaki
slobodan centimetar. Upravo je pročitala rukopis moje najnovije knjige,
koji sam završila sinoć kasno i odmah joj ga poslala imejlom.
„Sviđa? Oduševljena sam”, šmrknula je i obrisala oči. „Ali da se zna, ne
plačem”, dodala je ozbiljno. „Nikad ne plačem, ovo je samo alergija...
Polenska groznica.”
,,U februaru?” Podigla sam obrvu.
„Globalno zagrevanje”, odgovorila je i presekla me pogledom.
Osmehnula sam se.
Otkako sam se pre mesec dana vratila iz Indije, zatvorila sam se u
stanu i pisala. I, ovog puta, nisam mogla da se zaustavim. Kreativne krize,
ili šta god bilo to što me je ometalo u pisanju, jednostavno je nestalo i
ponovo sam bila ona stara. Ljudi pričaju kako su se vratili sa odmora kao
„nova osoba”, ali na mene je Indija delovala drugačije. Zvučaće tako
otrcano ako kažem da sam se u Indiji pronašla, ali jesam. Samo, pronašla
sam staru sebe. Onu koju sam mislila da sam izgubila kroz slomljeno srce i
razočaranje. Beznadežnu romantičarku koja uvek veruje i za koju sam se
plašila daje zauvek nestala. Putovanje na kome sam tražila sestru na kraju
je postalo putovanje na kojem sam našla sebe.
Ali nisam jedina koja se kući vratila drugačija. Ejmi koja se vratila u
London nije više bila neudata nezaposlena intelektualka, već verenica sa
izvanrednim novim poslom koji je obožavala. Još bolje, bila je oduševljena
činjenicom da je Šajn prilikom nedavne posete pronašao posao u
uglednom studiju za jogu u Sohou. Iskreno, bila je malo napeta dok ga nije
predstavila mami i tati, ali nije trebalo da brine. U početku su bili malo
iznenađeni, ali kad ju je zvanično zaprosio, mama se rasplakala, a tata ga
je zagrlio i nazvao „sinom”.
Kad smo već kod toga, izgleda da Ejmi nije bila jedina u porodici sa
iznenađenjima. Kad su ona i Šajn priznali da su prvobitno pobegli, svi smo
očekivali da će se mama i tata naljutiti. Ili da će barem biti razočarani. Ali
umesto toga, roditelji su mi se stidljivo pogledali i izneli zapanjujuće
priznanje - i oni su pobegli! Očigledno su njihovi roditelji bili ljuti i kasnije
su ih naterali da sve obave po propisu, kod mesnog matičara, i to su jedine
slike s venčanja koje smo Ejmi i ja ikad videle.
Do sada. Okupljeni oko kuhinjskog stola, nagnuli smo se nad
izbledelim fotografijama njih dvoje kad su pobegli... Tata u somotskom
odelu i mama u beloj mini-suknji - ko bi ikad u to poverovao? Izgleda da
sam pogrešno shvatila. Ali eto, pogrešila sam u mnogim stvarima.
Kao što je Džek.
Bilo je dovoljno da se selim njegovog imena i srce mi se zgrčilo. Zato
sam se trudila da ne mislim. Na kraju, u čemu je smisao? Ali kasno noću
kad bih tonula u san ili ujutru pre nego što bih se potpuno probudila, misli
bi mi obavezno skliznule i sanjala sam o nama u pustinji, na krovu u
Udajpuru, u hotelskoj sobi... I nisam prestajala da se jedem što nisam
verovala u njega, u nas. Što sam pobegla od njega i od ljubavi. Kad bih
samo mogla da objasnim...
Ali nisam mogla. Nisam imala pojma gde je. Nisam mu čak znala ni
puno ime. Pokušala sam, ali kad sam ukucala „Džek, arhitekta,
Amerikanac” u pretraživač, dobila sam više od devet miliona rezultata.
Ponekad Gugl nije dovoljan. Možda zbog beznadežne romantičarke u sebi
nisam mogla da se smirim, niti sam želela da se smirim, ali deo mene je i
dalje mislio da će ljubav pronaći put. Zar ne kažu tako svi oni stihovi i
poslovice, kako nam je samo ljubav potrebna ili kako prava ljubav nikad
ne teče glatko.
Ali ništa ne ide glatko i dvoje ljudi se sretnu u Indiji na putovanju, ne
razmene brojeve, i jedno od njih, glupa Engleskinja, beži u gluvo doba
noći. Zaboravite na beznadežnu romantičarku, jedino što je beznadežno
jesu mogućnosti da ponovo vidim Džeka.
„А kraj, kad je on čeka na vratima...”
Pribrala sam se i videla Dajanu kako briše oči.
„Pošao je za njom iz Indije na drugi kraj sveta, jer nije mogao da živi
bez nje... i red gde on kaže: ‘Dešavaju se stvari koje ne očekujemo, kao što
nikad nisam očekivao da ću se zaljubiti u tebe’.” Zaćutala je i ponovo
zaplakala.
Vidite. To volim u vezi sa svojim poslom. Mogu da napišem kraj kakav
priželjkujem, ali ga nikad neću dobiti. Mogu da živim kroz srećne sudbine
svojih likova.
„Је li Stiv Arčer taj momak?”, šmrknula je. „Onaj koga si upoznala u
Indiji. Je li to on?” Žarko me je pogledala.
 „Recimo samo da sam bila nadahnuta”, rekla sam neodređeno.
„Ра, hoćeš li ga ponovo videti? Moram da ga upoznam!”
„Ne bih rekla”, tužno sam se osmehnula.
„Ozbiljno?” Zapanjeno me je pogledala.
Klimnula sam glavom. „Bojim se da neću imati priliku za ovakav kraj.”
Dajana je još jednom žestoko izduvala nos. „Ра, drago mi je što si se
vratila”, rekla je veselo i pokazala na rukopis, „na više načina.”
„Hvala”, zahvalno sam se osmehnula.
„Mislim da će ti ovo biti bestseler.”
Osetila sam talas zadovoljstva. „Misliš?”
„Znam” klimnula je glavom. „Ovo si napisala iz srca.”
Nastupila je tišina i na trenutak smo razmenile poglede, pre nego što
je Dajana odjednom spazila koliko je sati.
„Jao, moram da idem.” Skočila je, nasumično počela da skuplja stvari
sa pretrpanog stola i gura ih u ogromnu torbu. „Dogovorila sam s nekim
da se nađemo na piću...” Zaćutala je, kao da se nečega setila. „Zapravo, to je
isti onaj tip s kojim sam te molila da se upoznaš, sećaš se? Ali nisi htela.”
Pogledala me je a ja sam pocrvenela. ,,U svakom slučaju, činim uslugu
prijateljičinom prijatelju; taj tip je u gradu i nikoga ne poznaje, pa sam
rekla da ću se naći sa njim.” Podigla je obrvu. „Što ne pođeš i ti?”
„Ne bih”, žurno sam odmahnula glavom. Ranije nisam želela ni sa kim
da se upoznajem zato što nisam verovala u ljubav; sad iz sasvim
suprotnog razloga. Verujem u ljubav, volim Džeka i, iako je beznadežno,
nisam želela da upoznajem drugog muškarca.
Dajana, koja je žurno zakopčavala zimski kaput, iskrivila je lice.
„Dobro, ionako sam sigurna da on nije Stiv Arčer.”
Nasmešila sam se na silu i zajedno smo krenule liftom u prizemlje.
„I kakvi su ti sad planovi?”
„0, imam dugačak spisak stvari koje moram da uradim”, čula sam
sebe kako govorim, iako mi se u stvari taj dugačak spisak sastojao iz: 1)
pokupiti pseću hranu i 2) kupiti cveće za gospođu Flanegan, jer joj je
rođendan. Bila sam tako obuzeta poslom da nisam zastala ni na tren da
razmislim o bilo čemu nedeljama, ali sad kad jesam, osećala sam se kao da
sam nešto propustila.
„Dobro, pa, zdravo, dušo, bićemo u kontaktu.” Pošto me je snažno
stegla, Dajana je zaustavila taksi i ušla u njega. „I još jednom čestitam na
knjizi”, doviknula je kroz prozor. „Idi da proslaviš!”
Stajala sam na ulici i mahala joj sve dok taksi nije nestao iza ugla. U
pravu je, ovo treba proslaviti. Osim toga, nisam imala priliku nikoga da
vidim otkako sam se vratila. Poslala sam imejlove društvu kad sam se
vratila iz Indije, ali bila sam veoma zauzeta poslom i tek sad sam bila u
mogućnosti da ih vidim. Mogla sam da pošaljem poruku Rejčel i vidim je li
slobodna, pozovem Moli da popijemo piće zajedno preko Skajpa, ili čak
Evrostarom odem do Pariza na vikend i posetim Harijet...
Izvadila sam telefon i zastala.
A ipak, da budem iskrena, nije mi bilo mnogo do slavlja. Jer, istine
radi, slavila bih jedino s Džekom.
Gurnula sam telefon nazad u džep i krenula prema podzemnoj
železnici, dok mi je dah ostavljao male bele oblačiće u večernjem sumraku.
Prognoza je najavljivala sneg, i pošto sam podigla kragnu, omotala sam šal
oko sebe i pokušala da se jače ušuškam i zaštitim se od ledenog vazduha.
Ulica Ridžent je vrvela od saobraćaja i ljudi i očima sam preletala preko
mnoštva muškaraca i žena u elegantnim poslovnim odelima, u blistavim
dizajnerskim radnjama, modernim restoranima...
Tako uvučenoj u brzi tempo savremenog Londona, bilo mi je teško da
zamislim da Radžastan i postoji. Drevna zemlja tvrđava, maharadža,
nepreglednih pustinja i svetih jezera izgledala mi je kao bajka. Ipak,
postojala je u meni. Ljudi donose suvenire da bi se sećali svojih putovanja,
ali ja sam donela nešto drugo - nešto manje opipljivo, ali nešto mnogo
dublje.
Pre nego što sam otišla u Indiju, kao da sam uspavana hodala kroz
život. Posle Sema, nije mi samo srce bilo povređeno, uzdrmana mi je bila i
duša. Izgubila sam veru u ljubavi radost života. 0, radila sam sve ono što je
trebalo da radim. Pila sam vino, kupovala novi ruž, zabavljala se s
prijateljima. Ali nije postojalo brzo rešenje. Nije bilo kao u filmovima - nije
bilo brzog premotavanja na Preživeću trenutak ponovnog rođenja. Umesto
toga, morala sam lagano da preživljavam dane dok, konačno, oči nisu
prestale da mi se pune suzama; prestala sam da se nadam čudima koja bi
sve ispravila i samo sam nastavila sa životom.
Tako živi veoma mnogo ljudi. Ljudi koje viđamo svakog dana, s
nameštenim osmesima, govore da su dobro, a zapravo su izgubljeni
duboko u sebi. Ali život se odvija tako brzo da nema vremena za gubljenje,
pa moraš da se pribereš, poviješ ramena i nastaviš.
I tako sam i ja učinila. I bila sam dobra u tome. U stvari, bila sam tako
dobra u tome da sam ubedila sebe da život treba da bude takav. Da ja
treba da budem takva. Ali Indija je sve promenila. Probudila mi je čula,
oživela mi dušu i vratila mi radost i veru u život. Vratila je mene u život.
Ali, najvažnije od svega, otvorila mi je srce i vratila veru u nešto bez čega
niko ne može.
Ljubav.
 „Zdravo, mogu li da vam pomognem?”
Zastala sam kraj tezge sa cvećem na prometnom uglu, a šareno cveće
bilo je prava eksplozija boja u tom mračnom, sivom, zimskom danu.
„Da, molim”, klimnula sam glavom i pregledala dugačke crvene ruže,
baršunaste žute hrizanteme i odvažne bukete ljubičastih zumbula i pitala
se koje bi cveće gospođa Flanegan volela. Odlučila sam se za zumbule -
uvek tako divno mirišu.
„То će biti sedam funti i pedeset”, klimnuo je glavom vlasnik tezge i
brzo ih umotao u papir.
Potražila sam novčanik u torbi, ali nisam ga našla. Mora da je u
drugom džepu. Počela sam da preturam... Čekaj, gde je? Telefon mi je
zazvonio, ali nisam se osvrtala. U redu, neću paničiti, mora da je ovde
negde. Sumnje su počele da se roje. Gde sam ga poslednji put imala? 0,
znam, dopunila sam svoju karticu za prevoz, a onda sam se uputila pravo
u Dajaninu kancelariju.
Neprekidno brujanje mog telefona sprečavalo me je da razmišljam
ispravno i slobodnom rukom nestrpljivo sam ga izvukla iz džepa.
Dajana.
„Izvini, mora da sam ga greškom uzela.”
„Molim?”
„Tvoj novčanik. Sigurno si ga ostavila na mom stolu.”
Prestala sam da preturam. Odjednom sam se setila osobe sa kofom
koja je skupljala dobrotvorne priloge ispred kancelarije i kako sam
izbacila sitniš iz novčanika. Još sam ga imala u ruci kad sam ušla u
Dajaninu kancelariju.
„Koja sam ja budala.”
Trgla sam se. „Ne brini, samo mi je drago što nije ukraden!”, rekla sam
sa olakšanjem. Pa, ne bi bilo prvi put. „Gde si? Doći ću po njega.”
„Hoćeš?” Laknulo je i njoj. „0 dušo, tako bi mi bilo lakše. U pabu sam u
Kovent Gardenu, nešto crveno, tako nešto, ne možeš promašiti - velika
bela zgrada odmah prekoputa stanice...”
„Dobro, vidimo se uskoro.”
„Samo, moram da odjurim odavde i za deset minuta budem na večeri
za izdavače.”
Deset minuta? Brzo sam preračunala. Ako potrčim, mislim da ću stići.
„Čekaj. Odmah dolazim.”
 (ktrdeset ргио po§laulfe

Pošto sam se izvinila prodavcu cveća, pojurila sam ulicom i uputila se u

Soho. Bio je špic i pločnici su bili zakrčeni pešacima. Vrludala sam između
ljudi i taksija i jurila kroz sporedne uličice, a srce mi je lupalo u grudima.
Bože, stvarno nisam u formi. U glavi sam pokušavala da odredim najkraću
maršrutu. U ovakvim trenucima mi je bilo žao što nemam ajfon.
Čim mi je ta misao prošla kroz glavu, setila sam se i Džeka. Prisetila
sam se dana koji smo proveli u Puškaru i tražili glupi punjač za telefon i na
trenutak sam se vratila tamo. Nevoljno sam se dozvala u sadašnji
trenutak. Moram s ovim da prekinem. Beznadežno je.
Kad sam stigla do Čering Krosa, usporila sam i stala na pešačkom
prelazu. Bile su dve saobraćajne trake. Hajde, hajde... Nestrpljivo sam
cupkala gore-dole. 0, zaboravi. Bez čekanja na zeleno svetio, počela sam
da prelazim, krivudajući između automobila. Crveni dabl-deker krenuo je i
preprečio mi put i na trenutak sam ostala nasukana nasred puta,
uhvaćena između dve trake vozila koja su se borila za prostor.
A onda su se pomerili i otkrili mali beli auto, ambasador.
Pogledala sam još jednom.
Pojavio se niotkuda i zurila sam u njega u neverici. Što je čudno,
izgleda kao... ali nisam ni završila tu misao kad sam podigla pogled i
odjednom jasno ugledala vozača.
Bio je to Roki.
Kao da se sve zaledilo i zvuci Londona su nestali, kao da ih je neko
isključio. Gledao je pravo ispred sebe. Videla sam mu profil, poznate
obrise naočara nameštenih na nos, pramenove sede kose... a onda, gotovo
kao da je znao da sam tu, okrenuo se prema meni. Pogledi su nam se sreli
i, pošto je sagnuo glavu, pogledao je pravo u mene preko naočara. Oči su
mu bile prodornoplave, plavlje nego što sam ih zapamtila, i kad je podigao
ruku sa volana, kratko mi je mahnuo u znak dobrodošlice - ili možda
opraštanja?
Uprkos debelom vunenom kaputu i šalu, osetila sam kako mi je kroz
kičmu prošla jeza. Šta do... Ali bilo je nemoguće. Nije moguće da je Roki tu,
u svom malom belom automobilu. Privida mi se. Ludim.
Odjednom sam ga čula kako govori. „Moraš verovati, Rubi... Moraš
verovati u moć univerzuma..."
Odjednom me je prenulo glasno trubljenje. Došla sam sebi, saobraćaj
se pokrenuo, nije bilo malog belog auta, otišao je, nestao brzo kao što se i
pojavio. Dok mi se u glavi vrtelo, brzo sam prešla na drugu stranu puta i
na trenutak sam se ošamućena naslonila na zid i pokušala da se priberem.
Šta se upravo dogodilo? Zažmurila sam, misli su mi letele i odjednom
sam se setila njegovog proricanja dok mi je čitao dlan. Potpuno sam
zaboravila na to, ali sad mi se sve brzo vratilo. Šta je ono rekao? Bez muke
sam ga čula jasno kao da je stajao pored mene.
„Upoznaćete još jednog muškarca, ali doći će do neprilika, vidite kako se
linije ovde prekidaju?"
Pomislila sam na Džeka. Pa, bio je u pravu što se toga tiče.
„Prekid ove linije označava zastoj, teškoću koju treba prevazići."
I za trenutak sam se vratila nazad u Indiju, nazad u onaj maleni
restoran u Agri, sa živopisnim plavim zidovima i mirisima egzotičnim
začinima.
„Kakvu teškoću?"
„jednom ste ga već odbili. ”
Kopala sam po glavi. Ali to nije imalo nikakvog smisla.
„Vidim lava, velikog lava, ali ovaj lav je crven..."
0, za ime božje, ništa od toga nema smisla! Prenula sam se i otvorila
oči. Pozdravio me je sivi London i brzo sam se pribrala. Hajde, Rubi, šta to
radiš? Ovo je ludo. Pogledala sam ponovo na put, ali saobraćaj se
pokrenuo. Crveni autobus je otišao dalje putem i nigde nije bilo ni traga
malom belom ambasadoru. Stvarno mi se privida. Šta je sledeće? Lav
usred Londona? Mislim, stvarno.
Brzo sam se trgla i pogledala na sat. Prokletstvo, zakasnila sam. Brzo
sam krenula ulicom i uskoro se našla usred Kovent Gardena. Projurila sam
pored njega ka stanici. Bože, koliko turista! Krivudala sam tamo-amo,
konačno stigla do stanice i pogledala u veliku belu zgradu na uglu preko
puta. Ukopala sam se u mestu.
„Ponekad je teško odmah razumeti, ali jednog dana će sve biti jasno."
Tamo, ispred mene, na pabu je bio oslikan znak. „CRVENI LAV”.
Ćelo telo mi se naježilo. Slučajnost. Jeziva slučajnost. Mora biti. Ali
nisam se zaustavljala da razmislim, nisam mogla, nisam imala vremena.
Otvorila sam vrata i požurila unutra. Bio je to moderan gastro-pab, sa
golim hrastovim podovima i izdvojenim delom za obede. Već je bio pun i
brzo sam pogledom preletela preko stolova, ali nisam je videla. Ili da
budem tačnija, nisam je čula.
„Izvinite!” Ugledala sam konobara i pojurila prema njemu. „Tražim
Dajanu Dajmond.”
Pogledao me je prazno.
 „Visoka, sedokosa gospođa, Amerikanka”, dodala sam zadihano. Setio
se. „Bojim se daje upravo otišla.”
„Otišla?” Glas mi je izleteo piskavije nego što sam želela i pogledala
sam ga iznenađeno. „Је li ostavila novčanik?”
Konobar se sumnjičavo namrštio. „Novčanik? Ne bih rekao...”
Sigurno je morala da požuri; verovatno ga je ostavila iza šanka ili tako
nešto. Ipak, čudno da mi nije poslala poruku da me obavesti. „Možete li da
proverite?”, pitala sam žurno.
Konobar je namestio nestrpljiv izraz koji je jasno stavljao do znanja,
bez imalo nedoumice, da ima pametnijeg posla nego da traži nečiji nestali
novčanik, ali poslušno je klimnuo glavom i nestao.
U međuvremenu sam izvadila telefon. Ne, nema poruka.
„Rubi?"
Čula sam glas iza sebe. Prigušen i jasan, dlake na vratu su mi se
naježile. Prepoznala bih taj glas svuda. Džek?
Okrenula sam se. Stajao je na svega metar-dva od mene. Šta do...
„Rekao bih da sam upravo upoznao tvoju agentkinju Dajanu. Morala
je da požuri na večeru. Zamolila me je da ti dam ovo.” Zavukao je ruku u
džep i izvadio moj novčanik.
Srce mi je glasno tuklo u ušima, samo ovog puta ne od trčanja. Ne
mogu da verujem. Ponovo mi se privida. Ovo ne može biti stvarno.
„Maca ti je pojela jezik?” našalio se, ali videla sam daje i on napet.
Pogledi su nam se sreli. Ne, ovo je stvarno.
„Oprosti”, reči su mi izletele. „Nisam htela da odem bez pozdrava...”
„Hej, u redu je, ne moraš da objašnjavaš”, brzo je slegao ramenima i
videlo se da mu je neprijatno.
„Ne, ali moram”, rekla sam očajnički. „Znaš, pozvala me je sestra i
pokušavala sam da nađem telefon i znala sam da si imao baterijsku lampu
u rancu...” Uvežbala sam taj govor milion puta u glavi, zamišljala šta bih
rekla ako ga ponovo vidim, ali sad mi je sve izletelo kao neprekidna bujica,
reči su mi prestizale jedna drugu. „Pronašla sam verenički prsten”, rekla
sam.
Na trenutak je zavladao tajac, a onda je shvatio.
„Nisi valjda mislila...” počeo je, a ja sam klimnula glavom.
„Mislila sam mnogo toga”, tiho sam potvrdila.
A onda sam mu ispričala. 0 tome kako sam donela sve moguće
pogrešne zaključke, kako sam dobila poruku od sestre i uhvatila autobus
za Džodpur, o njihovoj odluci da sačekaju sa venčanjem. U mračnom uglu
paba u Kovent Gardenu, uz nekoliko čaša belog vina i mnogo sati, sve je
izašlo na videlo. A onda sam ispričala i za žene u avionu...
„Upoznala si ih?” Nije mogao da veruje.
„Da”, klimnula sam glavom, „zar to nije slučajnost?”
„Ш neočekivano otkriće”, dodao je tiho.
A onda je došao red na njega. Ispričao mi je za svog oca i kako je
saznao za njegovu tajnu, o prstenu, i kako se dogovorio da se vidi sa
zlatarom u Džajpuru da namesti i očisti kamen, „zato što je tata želeo da
bude savršen” i zato što mu je bilo važno da otputuje u Indiju i održi
obećanje. „Od svega je odustao zbog mene”, rekao je i zavrteo glavom.
„Žrtvovao je ženu koju je voleo i želeo sam da ona sazna zašto. Ne zato što
je to tata poželeo na samrti, već zato što sam se osećao nekako
odgovornim.”
„Kako odgovornim?” pitala sam.
„Zato što sam ja bio razlog što se tata nikad nije vratio u Indiju i
oženio ženom koju je voleo”, tiho je odgovorio. „Ја sam bio to nerođeno
dete.”
I odjednom sam shvatila šta je mislio kad je rekao da je život zamršen,
a ipak je ljubav, prava ljubav, dovoljno snažna da sve izdrži.
Zatim je govorio o nama. 0 tome kako se tog jutra kad sam otišla
satima vozio po gradu s Rokijem i tražio me. „Dok nisam shvatio da si
pobegla, jer si promenila mišljenje o nama”, rekao je i pogledao me u oči
da potvrdi da je pogrešio. „Mada, Roki je rekao da ne treba da odustanem,
rekao mi je da te pozdravim kad te budem ponovo video.”
Pogledala sam ga iznenađeno. „Stvarno?”
„Da, bio je prilično uveren da ću te ponovo sresti”, nasmešio se gotovo
stidljivo, a zatim se zagledao u mene. „Šta je?”
„0, ništa”, odmahnula sam glavom. „Samo, desilo se nešto stvarno
čudno kad sam dolazila ovamo.”
„Čudno, kako?"
„Znam da će ovo zvučati potpuno ludo...” Zastala sam i razmišljala
kako to da kažem, a onda sam odustala i jednostavno rekla. „Upravo sam
videla Rokija u njegovom ambasadoru u centru Londona. Mislim, znam da
nije moguće, ali mogla bih se zakleti da je to bio on...” Prekinula sam i
postiđeno se nasmejala. „Zar nije neverovatno?”
Pogledao me je, duboko zamišljen.
„Ne tako kao imejl koji sam zatekao jutros”, odgovorio je trenutak
kasnije. „Poslat je pre nekoliko nedelja, ali mi je nekako završio u džank
folderu. Od kompanije za iznajmljivanje automobila u Indiji, u kome su me
pitali zašto se nisam pojavio na stanici u Delhiju, gde me je čekao vozač.”
„Šta? Ali...” Zbunjeno sam zaćutala. „АН ko je onda bio Roki?”
Odmahnuo je glavom. „Ко zna? Naša dobra vila?”
Bila je to šala i ja sam se nasmejala. Ali možda je u pravu, pomislila
sam, kad sam se setila našeg putovanja kroz Radžastan. Da nije bilo Rokija
i njegovog malog belog automobila, ništa od svega se ne bi dogodilo - Tadž
Mahal, pustinja, Udajpur... Setila sam se njegovih reči kad nas je video
zajedno u Udajpuru. „Moj posao je završen.” Tada se nisam obazirala na to,
ali sada...
Sad sam morala da se zapitam da li se pojavio pred nama na stanici u
Delhiju s razlogom; jesu li nam se zaista pokvarila kola u pustinji; da li je
to što sam sedela pored onih žena u avionu zaista bila samo neobična
slučajnost; je li to nekako sve bilo deo njegovog plana da spoji mene i
Džeka. Zvuči ludo, više nego ludo, i možda to samo moja preterana mašta
pomućuje granice između stvarnosti i snova. Mislim, nema šanse, zar ne?
Tako nešto je nemoguće.
A ipak, ima nešto u vezi sa Indijom... Postoji nešto u toj čarobnoj
zemlji zbog čega sve izgleda moguće; daleko mesto svetih jezera i
romantičnih legendi u kojima možeš putovati nazad kroz vreme;
kraljevstva gde vam astrolozi čitaju sudbinu iz zvezda, a čitači dlana vam
proriču sudbinu.
„Dakle, čujem da si me odbila.”
„Šta?” Podigla sam pogled i videla Džeka kako se tužno osmehuje.
„Dajana je želela da se nađeš sa mnom na kafi, ali ti si odbila.”
Lice mi je preplavilo neočekivano saznanje. Naravno, onog dana
Dajana i ja smo ručale, a prijatelj koga je želela da upoznam na kafi...
„То si bio ti?” izustila sam u neverici, koja je brzo nestala. Naravno.
Sad sve ima savršenog smisla.
Dobrodušno se nasmejao, ali, pre nego što sam stigla da objasnim,
prekinula nas je bučna gomila koja je izašla s posla i okružila i naš sto.
„Hajdemo odavde”, rekao je. Ustao je, pridržao mi kaput tako da uvučem
ruke, a zatim je otišao do šanka i izvadio svoj novčanik. „Samo da platim
račun.” Konobar mu je pružio aparat za kartice, i kad je ubacio karticu,
pogledala sam je. Džek Sajmon.
Munjevito sam se setila poslednjeg predviđanja i ostala bez daha.
„Prezivaš se Sajmon?”
Okrenuo se da me pogleda. „Da, zašto?”
U sebi sam osetila mali prasak radosti, ali samo sam se opušteno
nasmešila i odmahnula glavom. „0, ništa, samo nešto što je Roki rekao.”
 Izašli smo u večernju tamu. Jednom da su i meteorolozi pogodili,
počeo je da pada sneg, belim prekriva pločnike i kovitla pahuljice oko
naših glava.
„Ра, otkud ti u Londonu?” pitala sam, kad smo zastali ispod ulične
svetiljke.
„Ovde presedani”, odgovorio je jednolično.
Osetila sam razočaranje. Nisam se nadala takvom odgovoru.
„Kada?”
Pogledao je na sat. „0, pre sat vremena.”
Vidite, tako je to s ljubavlju - baš kad pomislite da ste sve shvatili, ona
vas nekako opet iznenadi.
„Ра, šta je još Roki rekao?” Kad mi se približio, osetila sam njegov
topli dah na obrazu.
„Da imam mnogo sreće”, odgovorila sam i podigla lice ka njemu.
Pogledi su nam se sreli i, dok me je gledao, smešio se. „Ра, u tom
slučaju...” Zagrlio me je i privukao k sebi. „Oboje imamo”, rekao je i
poljubio me.
I tu, milion kilometara daleko od Indije, na snežnom londonskom
pločniku, ljubav je konačno izvela svoju čaroliju.