Mimi

Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

BalkanDownload

1
balkandownload
Mimi

Prevela
Branislava Radević-Stojiljković

Naslov originala
Diane Chamberlain
The Midwife’s Confession
Ba

Copyright © 2011 by Diane Chamberlain

First published by MIRA Books. All rights reserved.
Translation copyright © 2016 za srpsko izdanje, laguna
lk
an

Sken odin
obrada Mimi
D

BALKANDOWNLOAD
ow
n lo
ad

2
balkandownload
Mimi

Posvećeno uspomeni na Kej Elenor Hau

2000–2010.
Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

3
balkandownload
Mimi

Prvi deo

NOEL
Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

4
balkandownload
Mimi

Noel

Vilmington, Severna Karolina

Septembar 2010.
Ba

Sedela je na gornjem stepeniku prednjeg trema svog bungalova u Sanset parku,

naslonjena na stub, očiju uprtih u pun mesec. Nedostajaće joj sve ovo. Noćno nebo. Španska
mahovina što visi sa zimzelenih hrastova. Septembarski vazduh koji joj kao saten miluje
lk

kožu. Oduprla se pozivu spavaće sobe. I pilula. Ne još. Ima vremena. Može da sedi ovde i
celu noć ako želi.
an

Podigla je ruku i vrhom prsta ocrtala mesec na obzoru. Osetila je kako je oči peku. „Volim
te, svete“, prošaputala je.
D

Iznenada ju je pritisnula težina te tajne, pa joj je ruka pala u krilo, teška kao kamen. Kad
se tog jutra probudila, ni slutila nije da će to biti dan kad više neće moći da nosi taj teret. Još
ow

te večeri je pevušila dok je seckala celer, krastavce i paradajz za salatu, i mislila na

plavokoso nedonošče rođeno prethodnog dana – krhki mladi život kom je bila potrebna
n

pomoć. Ali kad je odnela salatu pred kompjuter i sela, kao da su je iznenada dve snažne,
mišićave ruke zgrabile za glavu i ramena, stisnule joj pluća tako da nije mogla do kraja da
lo

udahne.
ad

Već sam oblik slova na monitoru zgrabio joj je mozak kao kandžama i znala je da je došlo
vreme. Nije osećala strah – a ni paniku – kad je isključila kompjuter. Ostavila je salatu,
skoro netaknutu, na radnom stolu. Sad više za njom nema potrebe. A ni želje. Sve je
spremila, nije bilo teško. Dugo se pripremala za ovu noć. Kad je sve bilo kako treba, izašla je
na trem da gleda mesec i da ispuni oči, pluća i uši ovim svetom poslednji put. Nije očekivala
da će se predomisliti. Ova odluka joj je donela preveliko olakšanje, toliko veliko da se
bezmalo smešila kad je konačno ustala, odmah pošto je mesec šmugnuo iza krošnji na
drugoj strani ulice.

5
balkandownload
Mimi

Tara

Već je postalo uobičajeno da idem na sprat i zovem Grejs na večeru. Znala sam da ću je naći
za kompjuterom, sa slušalicama u ušima, kako me ne bi čula kad je zovem iz kuhinje. Radi li
to namerno? Kucnula sam joj na vrata, a onda ih gurnula i odškrinula pošto mi nije
odgovorila. Kucala je, pažnje potpuno usmerene na monitor. „Večera je skoro gotova,
Ba

Grejs“, rekoh. „Dođi, molim te, da postaviš sto.“

Tviter, naš goldendudl1, ležao je pored Grejsinih bosih nogu, i na reč „večera“, odmah se
lk

stvorio pored mene. Ali ne i moja kći.

„Samo malo“, rekla je. „Moram ovo da završim.“
an

Nisam mogla da vidim ekran s mesta gde sam stajala, ali bila sam gotovo sigurna da piše
imejl umesto da radi domaći zadatak. Znala sam da još zaostaje. Eto šta se dešava kad
predaješ u srednjoj školi koju pohađa tvoje dete – uvek znaš kako ide učenje. Grejs je bila
D

odlična učenica i među najboljima u pisanju eseja u srednjoj školi Hanter, ali sve se to
ow

promenilo u martu, kad je Sem poginuo. Zbog problema koje je imala, svi su bili prema njoj
popustljivi tog proleća, pa sam se nadala da će se do jeseni potpuno pribrati, ali tad je Kliv
raskinuo s njom, pre no što je otišao u koledž, i bacio je u haos. Bar sam ja tako mislila, da se
n

zbog raskida povukla još dublje u svoju ljušturu. A kako sam uopšte mogla da znam šta se
dešava s njom? Sa mnom ne bi razgovarala. Moja kći je postala misterija. Zatvorena knjiga.
lo

Počela sam da mislim o njoj kao o nekoj neznanki koja živi na spratu.
ad

Naslonila sam se na dovratak i posmatrala je. Imamo istu svetlosmeđu kosu prošaranu
svetlim pramenovima napravljenim u frizerskom salonu, samo što je njena duga, gusta
griva glatka i sjajna kao što može biti samo kad ti je šesnaest godina. Moja kosa, duga do
brade, s vremenom je izgubila sjaj.
„Pravim pastu s pestom“, rekoh. „Biće gotovo za dva minuta.“
„Je li Ijan još tu?“ Nastavila je da kuca, ali je brzo pogledala kroz prozor napolje, gde je,
pretpostavljam, videla Ijanov leksus parkiran na ulici.
„Ostaće na večeri“, odgovorila sam.
„Mogao bi slobodno i da se useli“, odvratila je ona. „Ionako je stalno ovde.“

1 Engl.: Goldendoodle – pas mešanac, ukršteni zlatni retriver i pudla. (Prim. prev.)

6
balkandownload
Mimi

Prenerazila sam se. Nikada ranije nije rekla ni reč o Ijanovim posetama, a sad je dolazio
samo jednom ili dvaput nedeljno otkad je Semova ostavština sređena. „Ne, nije“, rekoh. „A
bio je od ogromne pomoći s dokumentacijom, dušo. Osim toga, mora da preuzme sve tatine
slučajeve i neke njegove dosijee koji su u kućnoj kancelariji, tako da...“
„Kako god.“ Grejs je do ušiju uvukla glavu među ramena dok je kucala, kao da na taj način
želi da blokira moj glas. Prestala je za sekundu i nabrala nos gledajući u monitor. A onda je
pogledala u mene. „Možeš li da kažeš Noel da me ostavi na miru?“, upitala je.
„Noel? Kako to misliš?“
„Stalno mi šalje imejlove. Hoće da ja i Dženi...“
„Dženi i ja.“
Zakolutala je očima, a ja sam se lecnula. Glupačo, glupačo. Želim da razgovara sa mnom, a
onda je kritikujem zbog onoga što je rekla. „Nije važno“, rekoh. „Šta hoće od tebe i Dženi?“
Ba

„Da pravimo razne stvari za njen program pomoći bebama.“ Mahnula je rukom ka
monitoru. „A sad poteže ovo: ’Dobrovoljni rad za zajednicu izgledaće veoma dobro u tvojoj
molbi za prijem na koledž.’“
lk

„Pa i hoće.“
„Ona je totalna ludača.“ Ponovo je počela da kuca, prsti su joj leteli po tastaturi. „Kad bi
an

na magnetnoj rezonanci uporedili njen mozak s normalnim mozgom, sigurna sam da bi bio
potpuno drugačiji.“
D

Morala sam da se nasmešim. Grejs bi mogla biti u pravu. „Pa, ona te je primila na ovaj
svet i zauvek ću joj biti zahvalna zbog toga“, kazala sam.
ow

„I ne dozvoljava mi da to zaboravim.“
Uto sam čula tajmer kako zvoni u prizemlju. „Večera je spremna“, rekoh. „Hajde.“
n

„Samo sekund.“ Ustala je i, nagnuta nad radnim stolom, kucala kao pomahnitala. A onda
lo

je iznenada jauknula i pokrila lice rukama. Odmakla se jedan korak od tastature. „O, ne“,
ad

reče. „O, ne!“

„Šta je bilo?“
„O, ne“, ponovila je, ovoga puta šapatom, i klonula na stolicu, sklapajući oči.
„Šta je, srce?“ Krenula sam ka njoj kao da nekako mogu da popravim to što nije u redu, ali
ona me je oterala pokretom ruke.
„Ništa.“ Zurila je u monitor. „I nisam gladna.“
„Moraš jesti“, kazala sam. „Gotovo da više i ne večeravaš.“
„Uzeću žitarice kasnije“, odvratila je. „Samo... sad moram nešto da popravim. Važi?“
Pogledom mi je dala do znanja da je razgovor završen, pa sam se povukla, klimnuvši
glavom.
„Važi“, kazala sam, a onda bespomoćno dodala: „Samo reci ako mogu nekako da
pomognem.“

7
balkandownload
Mimi

„Slomljena je“, rekla sam Ijanu kad sam ušla u kuhinju. „I nije gladna.“
Ijan je seckao paradajz za salatu, ali se okrenuo i pogledao me. „Možda bi trebalo ja da
odem kod nje“, reče.
„Nikako.“ Sipala sam makarone s pestom u velike bele zdele za pastu. „Neko mi mora
pomoći da pojedem ovoliku hranu. U svakom slučaju, nije to zbog tebe. Nego zbog mene.
Izbegava me koliko god može.“ Nisam želela da Ijan ode. U njegovom društvu sam nalazila
utehu. I on je pravnik, bio je Semov partner i blizak prijatelj više od petnaest godina, a ja
sam želela da budem s nekim ko je dobro poznavao moga muža i voleo ga. Ijan mi je bio
podrška od Semove smrti, rešavao je sve, od kremacije i ostavštine do naših finansija. Kako
ljudi prežive strašne gubitke kad nemaju nekog Ijana u svom životu?
Ijan je postavio zdele s pastom na kuhinjski sto, a onda sipao sebi čašu vina. „Mislim da
brine da ću zauzeti Semovo mesto“, reče. Prešao je rukom preko proređene plave kose. On
je od onih muškaraca koji će dobro izgledati i ćelavi, ali znala sam da ga to baš i ne raduje.
Ba

„O, ne verujem“, odvratila sam. ali setila sam se Grejsine primedbe kako bi mogao i da se
useli. Treba li da je pitam zašto je to kazala? Mada ne verujem da bi mi odgovorila.
Sela sam naspram Ijana i zabola viljušku u cevčicu od testa koje mi se zapravo i nije jelo.
lk

Izgubila sam desetak kilograma od Semove smrti. „Nedostaje mi moja mala Grejsi.“ Ujela
sam se za usnu i pogledala Ijana u tamne oči iza naočara. „Kad je bila mlađa, pratila me je
an

svuda po kući. Penjala mi se u krilo da se mazimo, a ja sam joj pevala i čitala i...“ Slegla sam
ramenima. Znala sam kako da budem dobra majka toj devojčici, ali nje odavno više nije bilo.
D

„Mislim da se tako oseća svako kad mu deca postanu tinejdžeri“, reče Ijan. On nije
imao dece. Četrdeset pet mu je godina i nikad se nije ženio, što bi kod nekog drugog
ow

muškarca bilo sumnjivo, ali kod Ijana smo to jednostavno prihvatili. Jednom, davno, bio je
blizak s Noel i mislim da nikada nije sasvim preboleo iznenadni prekid te veze.
n

„Sem bi znao šta da joj kaže.“ Čula sam ogorčenost u sopstvenom glasu. „Mnogo je volim,
ali ona je Semova kći. On je bio naš... prevodilac. Naš posrednik.“ To je istina. Sem i Grejs su
lo

bili dve povučene duše, nisu morali da razgovaraju da bi se sporazumevali. „Mogla se osetiti
veza među njima čim uđeš u sobu u kojoj sede, čak i kad bi jedno od njih bilo za
ad

kompjuterom, a drugo čitalo. Jednostavno, mogao si da osetiš.“

„Baš si perfekcionista, Tara“, reče Ijan. „Očekuješ od sebe da budeš savršen roditelj, ali
tako nešto ne postoji.“
„Znaš li šta su voleli da rade?“ Nasmešila sam se za sebe, zadubljena u uspomene, u
kojima sam i provodila najviše vremena u poslednje vreme. „Ponekad sam imala sastanak
kasno uveče i, kad se vratim kući, zatekla bih ih kako sede u dnevnoj sobi, gledaju zajedno
film i piju nekakav napitak od kafe koji su sami izmislili.“
„Sem i njegova kafa.“ Ijan se nasmejao. „Po ceo dan. Imao je gvozdeni želudac.“
„Pretvorio je Grejs u zavisnika od kofeina već kad joj je bilo četrnaest.“ Gricnula sam
makaronu. „Strašno joj nedostaje.“
„I meni“, reče Ijan. Gurnuo je viljuškom testo u tanjiru.

8
balkandownload
Mimi

„A onda je i raskinula s Klivom tako brzo posle...“ Zavrtela sam glavom. Moju devojčicu
boli. „Volela bih da je samo malo više na mene“, kazala sam, a onda shvatila koliko je to
nepravično. „Ili da sam ja bar malo poput nje. Samo bih želela da imamo više zajedničkog.
Nešto čime bismo se zajedno bavile, ali tako smo različite. Svi u školi to kažu. Mislim,
nastavnici. Mislim da su očekivali od nje da je zanima pozorište, kao mene.“
„Mislim da po pravilu može biti samo jedna kraljica drame u porodici“, odvratio je Ijan, a
ja sam ga šutnula ispod stola.
„Nisam kraljica drame“, odvratih. „Ali oduvek sam smatrala da bi pozorište bilo dobro za
nju, šta ti misliš? Izvuklo bi je iz ljušture.“
„Samo je povučena. Nije zločin biti introvertan.“
Ne, nije zločin, ali meni, čija se potreba za drugim ljudima graničila s patološkom, nije
bilo lako da shvatim stidljivost svoje kćeri. Grejs je mrzela sve društvene događaje kojima
prisustvuje više od dvoje-troje ljudi, dok bih ja i kukuruznu stabljiku izmorila pričom, kao
Ba

što je imao običaj da kaže moj otac.

„Je li pominjala vozački ispit?“
lk

Odmahnula sam glavom. Otkad je Sem poginuo, Grejs se plašila vožnje. Čak i kad je ja
nekud vozim, osetim koliko je napeta u kolima. „Predložila sam joj nekoliko puta, ali neće
da razgovara o tome“, rekoh. „Ali sa Semom bi razgovarala.“ Uhvatila sam viljuškom drugi
an

komadić testenine. Dok sam sedela tako s Ijanom, odjednom me je pogodila izvesnost koja
me može uhvatiti nespremnu svakog trenutka – u učionici, dok biram postavu za đačku
D

pozorišnu predstavu, dok stavljam veš na pranje: izvesnost da se Sem više nikad neće
vratiti. On i ja više nikad nećemo voditi ljubav. Nikad više neću moći da razgovaram s njim
ow

noću u krevetu. Nikada više neću osetiti njegove ruke oko sebe kad se probudim ujutru.
Nije mi bio samo muž već moj najbolji i najstariji prijatelj, a koliko žena to može da kaže o
muškarcu za kog su se udale?
n

Stavljali smo sudove u mašinu za pranje kad mi je zazvonio telefon – kroz kuhinju je
lo

odjeknula elektronska melodija Sav taj džez. Izbrisala sam ruke i pogledala u monitor. „To
je Emerson“, rekla sam Ijanu. „Smeta li ti da se javim?“
ad

„Ne, naravno.“ Ijan je čak i više od mene bio zavisan od svog blekberija. Nije imao pravo
da prigovara.
„Hej, Em“, rekoh u telefon. „Šta ima novo?“
„Jesi li razgovarala s Noel?“, upita Emerson. Zvučalo je kao da je u kolima.
„Je l’ ti to voziš? Imaš li slušalicu?“ Zamislila sam je kako drži telefon uz uho, a duga,
kovrdžava smeđa kosa joj pada preko ruke. „Inače neću da razgovaram...“
„Da, imam slušalicu. Ne brini.“
„Dobro.“ Postala sam krajnje predostrožna u pogledu korišćenja mobilnog telefona u
kolima od Semove nesreće.
„Dakle, jesi li razgovarala s njom u poslednjih dva-tri dana?“, upita Emerson.
„Hm...“ Razmislila sam. „Možda pre tri dana. Zašto?“

9
balkandownload
Mimi

„Upravo sam na putu do nje. Nikako nisam mogla da je dobijem. Sećaš li se, da nije rekla
da će ići nekud ili tako nešto?“
Pokušala sam da se prisetim poslednjeg razgovora s Noel. Razgovarale smo o velikoj
rođendanskoj zabavi koju ćemo ona, Emerson i ja prirediti za Suzan Džonson, volonterku u
Noelinom programu za bebe... Klivovu majku. Proslava je bila Noelina zamisao, a ja sam bila
presrećna da imam nešto čime ću se zaokupiti. „Ne sećam se da je išta rekla o putovanju“,
odgovorila sam.
Ijan me pogleda. Bila sam sigurna da zna o kome razgovaramo.
„Nije već dugo“, reče Emerson.
„Zvučiš zabrinuto.“
Ijan me dodirnu po ruci i bezglasno, samo usnama upita: „Noel?“, a ja klimnuh glavom.
„Mislila sam da će doći do nas sinoć“, reče Emerson, „ali nije se pojavila. Mora da... Hej!“
Ba

Prekinula je samu sebe. „Kretenu jedan! Izvini. Kola ispred mene su se zaustavila bez
ikakvog razloga.“
„Molim te budi pažljiva“, rekoh ja. „Hajde da prekinemo.“
lk

„Ne, ne, u redu je.“ Čula sam kako je odahnula. „U svakom slučaju, mora da se nismo
razumele, ali ne mogu da je dobijem telefonom pa sam rešila da svratim u povratku iz
an

Hota.“ Hot! je Emersonin novi kafe, koji je nedavno otvorila dole na dokovima.
„Verovatno je izašla da prikuplja donacije za bebe.“
D

„Verovatno.“
ow

Za Emerson je karakteristično da brine. Dobrodušna je i brižna, i niko je nikad ne opisuje

a da ne kaže i da je „fina“. I Dženi je ista takva, i drago mi je što su moja kći i kći moje
najbolje drugarice takođe najbolje drugarice.
n

„Evo me u Sanset parku, samo što nisam skrenula u Noelinu ulicu“, reče Emerson. „Da se
lo

čujemo kasnije?“
ad

„Reci Noel da sam je pozdravila.“

„Hoću.“
Prekinula sam vezu i pogledala u Ijana. „Noel je trebalo da ode kod Emerson sinoć, a nije
se pojavila, pa sad Em svraća do njene kuće da se uveri da je sve u redu.“
„Ah“, reče on. „Sigurno je sve u redu.“ Pogledao je na sat. „Bolje da pođem, a ti odnesi
gore Grejs nešto da pojede.“ Sagnuo se da me poljubi u obraz. „Hvala na večeri. Za nekoliko
dana ću doći po ostale Semove dosijee, važi?“
Posmatrala sam ga kako odlazi. Pomislila sam da zagrejem činiju paste za Grejs, ali
sumnjala sam da bi htela, a iskreno rečeno, ni ja nisam želela da ponovo osetim kako je
hladna prema meni. I zato sam počela da čistim granitnu radnu površinu u kuhinji – taj
zadatak me je smirivao, sve dok se nisam obrela ispred fotografije magnetom pričvršćene
za frižider, na kojoj smo bili Sem, Grejs i ja. Stajali smo na šetalištu uz reku, jedne večeri

10
balkandownload
Mimi

krajem leta, pre nešto malo više od godine dana. Naslonila sam se na radnu površinu,
zagledala u svoju malu porodicu i poželela da vratim vreme unazad.
Prestani, kazala sam sama sebi i ponovo se dala u čišćenje.
Zamišljala sam kako Emerson stiže kod Noel, kako joj prenosi moj pozdrav. Razgovaram
s Noel po nekoliko puta nedeljno, ali već neko vreme je nisam videla lično. Nismo se videle
otkad mi se pojavila na vratima jedne subotnje večeri krajem jula, dok je Grejs bila napolju
s Dženi i Klivom, a ja sam sređivala Semov pisaći sto u radnoj sobi. Preturanje po njegovom
stolu je za mene bila agonija. Dodirivanje svih tih stvari koje je nedavno on dodirivao. Na
podu sam napravila gomile uredno poslaganog papira. Daću ih Ijanu jer ne znam jesu li
dokumenta i pisma u nekoj vezi sa slučajevima na kojima je Sem radio. Ijan je još s mukom
sređivao Semove fascikle. Sem je bio aljkav. Radni sto mu je imao rolo poklopac pa smo se
usaglasili: u stolu može biti haos kakav god hoće, samo da ne vidim nered. A sad bih dala
sve na svetu da ponovo pravi haos.
Tek kasnije sam shvatila zašto je Noel došla te noći. Čula je od Emerson da je Grejs izašla
Ba

sa Dženi. Znala je da ću biti sama, da je subota uveče i da ću se osećati kao da su svi na svetu
s nekim, svi sem mene. Leto mi je teško palo jer je bio raspust pa nisam mogla da zaokupim
pažnju poslom i predavanjima, a nisam ni pripremala nikakvu predstavu u lokalnom
lk

pozorištu. Noel je znala da će me zateći tužnu ili ojađenu ili gnevnu – obuzetu osećanjima
zbog kojih bih bila ranjiva pred drugima, ali bezbedna s njom. Uz nju smo svi bili bezbedni i
an

uvek je bila tu kad nam treba.

Sručila sam se na Semovu radnu stolicu, a ona je sela na dvosed i upitala me kako sam.
D

Kad god me to pitaju, odgovarala sam: „Dobro“, ali nije bilo svrhe pretvarati se pred Noel.
Ne bi mi poverovala.
ow

„Svi obleću oko mene na prstima kao da ću se svakog trenutka raspasti“, odgovorila sam
joj.
n

Noel je na sebi imala dugu plavo-zelenu suknju s kašmirskom šarom, i velike alke u
lo

ušima; izgledala je kao neka kestenjasta Ciganka. Bila je nekonvencionalno lepa. Blede,
gotovo providne kože. S prodornim, jarkoplavim očima. I sa hitrim, širokim osmehom koji
ad

je otkrivao pravilne bele zube, tek malo isturene. Bila je nekoliko godina starija od mene i
tek su joj se počele javljati sede vlasi u dugoj, kovrdžavoj kosi. Emerson i ja smo je
poznavale još od koledža, i mada je bila lepa na svoj način, onako bele puti, muškarci je
uglavnom nisu zapažali. Ali bilo je muškaraca – osetljivih duša, pesnika i umetnika,
kompjuterskih zanesenjaka – koji su do te mere bili opčinjeni njome da su se bukvalno
saplitali kad je sretnu na ulici. Više puta sam to videla svojim očima. Jednom davno, i Ijan je
bio od takvih muškaraca.
Te noći u našoj radnoj sobi, Noel je smakla sandale i podvila noge pod sebe na dvosedu.
„Pa hoćeš li?“, upitala me je. „Hoćeš li se raspasti?“
„Možda.“
Dugo je razgovarala sa mnom, vodila me kroz moje sopstvene emocije kao iskusan i vešt
terapeut. Govorila sam o svojoj žalosti i svom gubitku. O iracionalnom besu na Sema zato
što me je ostavio, što sam zbog njega dobila nove bore na čelu. Zato što mi je budućnost
pretvorio u znak pitanja.

11
balkandownload
Mimi

„Jesi li razmišljala o tome da nađeš grupu udovica za podršku?“, pitala me je malo zatim.
Odmahnula sam glavom. Zadrhtala sam već od same pomisli na grupu udovica za
podršku. Nisam želela da budem okružena ženama koje se osećaju tako loše kao i ja.
Potonula bih i nikad više ne bih isplivala. U meni je bila brana koja drži bujicu i plašila sam
se da otvorim njenu ustavu.
„Zaboravi na ideju o grupi za podršku“, ispravila se Noel. „To nije za tebe. Ti si
neposredna ali nisi otvorena.“ To mi je već rekla jednom ranije i mučio me je taj opis.
„Sa Semom sam bila otvorena“, odvratila sam braneći se.
„Da“, rekla je. „Sa Semom je bilo lako biti otvoren.“ Pogledala je kroz prozor, u tamu
napolju, kao da se izgubila u mislima, a ja sam se setila govora koji je održala na službi u
spomen na Sema. Sem je bio šampion u slušanju, tako je rekla.
O, da.
Ba

„Nedostaje mi da razgovaram s njim.“ Pogledala sam u svežanj papira na podu. U

heftalicu na baterije na njegovom stolu. U njegov rokovnik. U notese. Zadrhtala sam.
„Nedostaje mi on“, kazala sam.
lk

Noel je klimnula glavom. „Ti i Sem... nerado koristim termin srodne duše jer je banalan, i
mislim da ne verujem u njega. Ali vas dvoje ste imali izuzetan brak. Bio ti je posvećen i
an

odan.“
Dodirnula sam tastaturu njegovog kompjutera. Tipke slova E i D bile su izlizane i sjajne,
D

slova su se jedva videla. Prešla sam prstima po glatkoj plastici.

„Znaš, i dalje možeš da razgovaraš sa Semom“, rekla je Noel.
ow

„Molim?“, nasmejala sam se.

n

„Nemoj mi reći da to ne činiš. Kladim se da to radiš, kad si sama. To je nešto najprirodnije

da kažeš: ’Dođavola, Seme! Zašto si morao da me ostaviš?“
lo

Ponovo sam pogledala u tastaturu, strepeći za onu branu u meni. „Stvarno to ne radim“,
ad

slagala sam.
„Ali bi mogla. Mogla bi da mu kažeš šta osećaš.“
„Zašto?“ Naljutila sam se. Noel voli da gura svoje. „Kakve bi to uopšte imalo svrhe?“
„Pa, nikad se ne zna da li možete komunicirati na nekom nivou.“
„Zapravo znam da ne možemo.“ Prekrstila sam ruke na grudima i okrenula se na obrtnoj
stolici ka njoj. „Naučno je dokazano da ne možemo.“
„Nauka stalno dolazi do novih otkrića.“
Nisam mogla da joj kažem kako ponekad, dok doručkujem ili se vozim u školu, čujem
njegov glas jasno kao da sedi pored mene, pa se pitam da li to pokušava da kontaktira sa
mnom, i onda dugo i glasno razgovaram s njim, kad u blizini nema nikog. Volim osećaj da je
blizu mene. Nikad nisam verovala da ljudi mogu da se jave s one strane, ali šta ako mogu,
šta ako on pokušava, a ja ga ignorišem? Pa ipak, kad god sam razgovarala s njim, osećala
sam se kao da sam luda, i zaista sam se plašila da ne poludim.

12
balkandownload
Mimi

„Oduvek si se plašila psihijatrijskih problema kakve je imala tvoja majka“, kazala je Noel,
kao da mi čita misli. Umela je da tako sa mnom razgovara. „Mislim da je to tvoj najveći
strah, ali ti si jedna od najrazboritijih osoba koje poznajem.“ Ustala je, duboko udahnula i
protegla ruke visoko iznad glave. „Problem tvoje majke je bio hemijske prirode“, rekla je i
pustila da joj duge, vitke ruke padnu niz bokove. „A ti to nemaš. I nikad nećeš ni imati.“
„Ona brana...“ Podigla sam pogled ka njoj, sedeći na stolici. „Plašim se da otvorim njene
ustave.“
„Nećeš se udaviti“, odvratila je. „Nisi od takvog materijala sazdana da se udaviš.“ Sagla se
i zagrlila me. „Volim te“, kazala je, „i blizu sam, samo treba da me pozoveš telefonom.“
Glačala sam granitne kuhinjske površine sve dok se svetlo s plafona nije počelo u njima
presijavati. A onda sam se usudila da opet pogledam u fotografiju Sema, Grejs i mene na
frižideru. Noel mi je, te teške, vruće julske noći, pomogla da sredim svoje emocije, pa ipak,
jedno osećanje je i dalje ostalo nesređeno u meni: strah da ću izneveriti svoju kćer.
Ba

Na slici, Grejs je stajala između Sema i mene, i smešila se. Samo neko veoma pronicljiv
primetio bi da se jedva primetno nagla ka Semu, a od mene. Ostavio me je samu s detetom
kome ne znam kako da budem majka. S detetom koje čeznem da upoznam, ali koje me ne
lk

pušta k sebi. S detetom koje za sve krivi mene.

Ostavio me je samu s onom neznankom na spratu.
an
D ow
n lo
ad

13
balkandownload
Mimi

Emerson

Noelina kola, pravi krš, stajala su na prilazu i parkirala sam se iza njih. Smrkavalo se, ali
mogla sam da pročitam sve natpise s nalepnica na braniku: Koegzistencija, Ako nema
vodene životne sredine, nema ni hrane iz mora, Čuvajmo reku, Jeste li kupili tofu?, Vratite nam
babice! Noeline strasti – a imala ih je mnogo – bile su raspoređene svuda po ulubljenom
Ba

zadnjem trapu njenih kola, da ih ceo svet vidi. „Dobri stari momci“ su zaustavljali kola tik uz
njena stop-svetla i pretvarali se da pucaju u nju ispruženim kažiprstima, a ona ih je
zauzvrat pozdravljala srednjim prstom. Takva vam je bila Noel.
lk

Godinu dana pre toga prestala je da se bavi poslom babice, pošto je odlučila da se
usredsredi na program za pomoć bebama, iako je to značilo da će živeti od ušteđevine. Baš
an

u to vreme su i akušersko-ginekološke ordinacije na sav glas obznanjivale kako će otpuštati

babice, pa je Noel zaključila kako je vreme da ide, mada ju je to sigurno bolelo kao da sama
sebi seče desnu ruku. Noel je bilo potrebno deset života da uradi sve ono što je želela. Samo
D

jedan joj nikad ne bi bio dovoljan da prepravi svet po svojoj volji.

ow

Ted i ja smo prestali da joj naplaćujemo stanarinu za kuću, iako zbog posrtanja privrede i
početnih troškova za Hot! nismo bili baš najspremniji da pošaljemo dete u koledž. Ted je
kupio taj trošni Kraftsmenov bungalov iz četrdesetih godina ubrzo pošto smo se venčali. Ja
n

sam mislila da je to glupa ideja, iako ga je prodavac dao skoro besplatno. Kuća je izgledala
lo

kao da se niko o njoj nije starao još od 1940, da su samo punili prednje dvorište slomljenim
roštiljima, gumama od bicikla uz staru klozetsku šolju i čime sve ne. Međutim, Ted je
ad

trgovac nekretninama i njegova kristalna kugla mu je rekla kako Sanset park samo što nije
doživeo preporod. I kugla je bila u pravu... na kraju. Čitav taj kraj je konačno počeo da se
menja, iako je Noelin bungalov i dalje izgledao prilično jadno. Više nije bilo slomljenog
roštilja i klozetske šolje, ali grmlje je bilo na pragu izdisaja. Bilo je očigledno da ćemo
morati preduzeti veliko preuređenje ako se ona ikada odseli, ali u tom trenutku smo dobro
zarađivali pa nam nije predstavljalo neki problem da je pustimo da tu živi i da plaća samo
svoje troškove.
Ted u početku nije bio oduševljen idejom da se Noel ne naplaćuje stanarina. Tad je
ulagao novac u moj kafe i oboje smo zbog toga grizli nokte od neizvesnosti. Godinama sam
želela da otvorim kafe. Maštala sam o tome kako ljudi stoje u redu zbog mojih kulinarskih
veština i mog peciva, kao što neke žene maštaju da zateknu Metjua Makonahija u svom
krevetu. Ali dobre vesti su da je Hot! vrlo brzo postao samostalan. Imala sam stalne
mušterije među ljudima iz centra grada, pa sam čak morala da zaposlim i dodatno osoblje
za vreme turističke sezone. I tako je Ted legao na rudu, i u vezi s kafeom i u pogledu
Noelinog besplatnog stanovanja u našoj imovini.

14
balkandownload
Mimi

S Noelinog prilaza zaraslog u korov video se levi ugao dvorišta iza kuće, gde je zasadila
svoj vrt. Nije se mnogo bavila popravkama kuće i ostatak dvorišta je bio upropašćen, ali pre
više godina iznenadila nas je što je zasadila pravo malo remek-delo od vrta u tome uglu. Vrt
je postao jedna od njenih mnogih opsesija. Proučavala je biljke pa je tako cele godine u vrtu
nešto cvetalo. Jedan njen prijatelj vajar napravio joj je fontanicu za ptice, koja je stajala u
sredini vrta i izgledala kao nešto iz muzeja. Bila je to najobičnija kamena kadica za ptice, ali
odmah pored nje nalazila se bronzana skulptura devojčice koja stoji na vrhovima prstiju i
proteže se preko ivice da dotakne vodu. Haljina i kosa vijorile su iza nje kao da ih je uhvatio
povetarac. Proširio se glas o tom bazenu za ptice. Nekoliko reportera je htelo da ga slika i
napiše članak o skulptoru, ali Noel im to nije dozvolila. Plašila se da joj neko ne ukrade
skulpturu. Noel bi dala sve što ima da nekom pomogne, ali nije htela da se iko petlja u njen
vrt. Zalivala je i đubrila i orezivala biljke na tom malom parčetu zemlje. Starala se o njemu
kao što se druge žene staraju o deci i muževima.
S bungalova se ljuštila izbledela plava boja kao na kolenima najstarijih farmerki, pa je
Ba

delovao pomalo bolesno na svetlosti zalaska sunca. Dok sam koračala ispucalom stazom ka
prednjem trenu, videla sam kako iz poštanskog sandučeta pored vrata štrči nekoliko
koverata, i mada je bilo toplo, niz kičmu mi je prošla jeza. Nešto nije u redu. Noel je sinoć
lk

trebalo da dođe kod nas na večeru i da donese materijal za Dženi, koja je, na moje
zaprepašćenje, šila prekrivače za njen program za bebe. Nije ličilo na Noel da zaboravi tako
nešto. Brinulo me je i što nije odgovorila na moje poruke. Prvo sam joj poslala poruku:
an

„Počećemo da jedemo bez tebe. Ostaviću ti porciju pa ću podgrejati.“ A onda, oko deset:
„Samo da proverim kako si. Mislila sam da ćeš doći, ali mora da je nesporazum u pitanju.
D

Javi mi da si dobro.“ I konačno, još jednu jutros: „Noel? Nisi mi se javila. Je li sve u redu?
Volim te.“ Nije mi odgovorila i sad, dok sam se penjala stepenicama na tren, nisam mogla da
ow

odagnam strepnju.
Pozvonila sam i čula zvuk zvona kroz tanko staklo prozorskog okna. Pokucala sam, pa
n

pritisnula kvaku, ali bilo je zaključano. Negde kod kuće sam imala ključ od bungalova, ali
nije mi palo na pamet da ga ponesem sa sobom.
lo

Sišla sam stepenicama i pošla stazom uskim delom dvorišta pored kuće, ka zadnjim
ad

vratima. I ona su bila zaključana. Kroz prozor pored vrata videla sam Noelinu torbu na
pohabanom starom kuhinjskom stolu. Nikad nije bila bez te torbe. Jedna od onih velikih,
bezobličnih, crvenkastosmeđih torbi što se nose preko ramena, u koje možeš da strpaš pola
života. Sećam se kako je Noel izvlačila iz nje igračke za Dženi kad je ova tek prohodala –
toliko ju je dugo imala. Ta torba i Noel su uvek bile zajedno. Crvenkastosmeđa kosa,
crvenkastosmeđa torba. Ako je torba ovde, onda je i Noel ovde.
Pokucala sam na prozor. „Noel!“
„Gospođice Emerson?“
Okrenula sam se i ugledala devojčicu od desetak godina kako mi prilazi preko dvorišta.
Svakoga časa je bilo sve manje svetla pa nisam odmah videla da nosi mačku u naručju.
„A ti si...?“ Okrznula sam pogledom susednu kuću. Tu živi jedna afroamerička porodica s
troje ili četvoro dece. Sve sam ih upoznala, ali slabo pamtim imena.
„Ja sam Libi“, reče devojčica. „Je l’ tražite gospođicu Noel? Sinoć je iznenada otišla.“

15
balkandownload
Mimi

Osmehnula sam se sa olakšanjem. Otišla je nekud. Nema smisla što su joj tu torba i
ključevi od kola, ali to ću već istražiti. Libi je jednom nogom zakoračila na stepenik trema i
svetlost je pala na belu mačku s mestimično crnim i narandžastim krznom. „Je li to
Flekica?“, upitala sam.
„Jeste, gospoja. Gospođica Noel me je zamolila da je ovoga puta pričuvam kod naše kuće.“
„A kuda je otišla?“
„Nije rekla. Mama kaže da nije u redu što mi nije rekla.“ Počešala je Flekicu po glavi. „Ja
ponekad pričuvam Flekicu, ali uvek u kući gospođice Noel. I zato mama misli da je
gospođica Noel ovoga puta otišla nekud na duže, kao što ponekad radi, ali nije u redu što
nije rekla kad će se vratiti i što ne odgovara na mobilni telefon.“
Šta se dešava, dođavola?
„Imaš li ključ od kuće, Libi?“, upitala sam.
Ba

„Nemam, gospoja, ali znam gde ga drži. Samo ja to znam.“

„Pokaži mi, molim te.“
lk

Libi me je povela preko travnjaka, ka malom vrtu, naše senke su se, dugačke, pružale
pred nama. Prišla je pravo bazenu za ptice i sagla se da podigne jedan kamen pored stopala
bronzane devojčice.
an

„Drži ga ispod ovog kamena“, prošaputala je Libi i pružila mi ključ.

„Hvala“, rekoh pa smo pošle nazad, prema vratima. Zastala sam na stepenicama. Unutra
D

ću naći neki trag kuda je Noel otišla. Nešto što će mi reći zašto sa sobom nije ponela svoju
ow

džinovsku torbu. I što nije otišla kolima. Ponovo me je ispunila ona zla slutnja odranije, pa
sam se okrenula ka devojčici. „Ti idi kući, dušo“, rekoh. „Molim te, odnesi Flekicu nazad
svojoj kući. Pokušaću da otkrijem šta se dešava pa ću doći da ti kažem, važi?“
n

„Važi.“ Okrenula se na peti, polako, kao da nije sigurna je li trebalo da mi poveri ključ.
lo

Gledala sam za njom dok se udaljavala dvorištem, ka svojoj kući.

ad

Ključ je bio sav obložen zemljom pa sam ga izbrisala o svoju majicu, nisam marila ni za
šta drugo osim da saznam šta se dešava s Noel. Otključala sam vrata i ušla u kuhinju.
„Noel?“ Zatvorila sam vrata za sobom i okrenula ključ u bravi, jer me je uhvatila paranoja.
Torba joj je ležala kao mlitava gomila kože na stolu, a ključevi od kola su bili na radnoj
površini između sudopera i šporeta. Flekičine posude za hranu i vodu bile su obrnute
naopačke, na kuhinjskoj krpi na pultu. Sudoper je bio čist i prazan. Kuhinja je bila previše
uredna. Noel je bila u stanju da napravi nered već samo time što prođe kroz prostoriju.
Ušla sam u majušnu dnevnu sobu i prošla pored police krcate knjigama i starog
televizora koji su joj Tara i Sem dali pre nekoliko godina, kad su kupili veliki ekran. Pa
pored pohabane smeđe sofe. Na podu pred televizorom stajala su dvoja kolica za bebe i tri
dečja sedišta za kola na nekim kartonskim kutijama, najverovatnije punim stvari za bebe.
Bilo je još naslaganih kutija na jednoj fotelji. Ovo je Noelin svet. Na zidu iznad sofe bile su
uramljene slike Dženi i Grejs, zajedno s jednom starom, crno-belom fotografijom Noeline
majke kako stoji pred kapijom bašte. Uvek me dirne kad vidim fotografije dece uz sliku
njene majke, jer znam da Noel Tarinu i moju ćerku smatra svojom porodicom.

16
balkandownload
Mimi

Prošla sam pored prve od dve spavaće sobe, prostorije koja joj služi kao radna soba. Kao
i dnevna soba, i ova je bila puna kutija i vreća, a na radnom stolu behu razbacani papiri i
knjige i... velika zdela za salatu puna zelene salate i paradajza.
„Noel?!“ Od tišine u kući podišla me je jeza. Okliznula se pod tušem? Ali zašto bi onda
kazala Libi da pričuva Flekicu? Stigla sam do spavaće sobe i ugledala sam je kroz otvorena
vrata. Ležala je na leđima, ruku skrštenih preko rebara, nepomična i tiha kao da meditira,
ali voštano lice i niz bočica od pilula na noćnom stočiću govorili su mi drugačije. Dah mi je
zastao negde iza grudne kosti i nisam mogla da se mrdnem. Nisam mogla da shvatim.
Odbijala sam da shvatim. Nemoguće, pomislila sam. Ovo je nemoguće.
„Noel?“ Zakoračila sam jednom nogom u sobu, oprezno kao da isprobavam temperaturu
vode u bazenu. A onda me je stvarnost odjednom pogodila i jurnula sam ka njoj. Zgrabila
sam je za ramena i snažno protresla. Kosa joj se rasula preko moje ruke kao da je živa, ali to
je bilo jedino živo na njoj. „Ne, ne, ne!“, viknula sam. „Noel! Ne! Ne čini to! Molim te!“
Zgrabila sam jednu praznu bočicu od pilula, ali reči na etiketi ostale su mi nerazumljive.
Ba

Htela sam da ubijem tu bočicu. Bacila sam je preko sobe, a onda pala na kolena pored
kreveta. Uzela sam Noelinu hladnu ruku u svoje.
lk

„Noel“, prošaputala sam. „Zašto?“

Zapanjujuće je šta ti sve promakne kad si u emocionalnom šoku. Pisamce je bilo desno,
an

pored mene, na noćnom stočiću. Pružila sam ruku pored njega, da uzmem mobilni telefon i
pozovem pomoć. Telefon je bio udaljen samo tridesetak centimetara od njenih ruku. Mogla
me je pozvati, mene ili Taru. Mogla je da kaže: „Upravo sam uradila nešto glupo. Dođite da
D

me spasete.“ Ali nije. Nije želela da bude spasena.

ow

Pripadnici policije i hitne pomoći su ispunili sobu, usisali sav vazduh i prostor,
zamagljeno more plavog i sivog preda mnom. Sedela sam na stolici uspravnog naslona koju
mi je neko doneo iz kuhinje, i dalje držeći Noel za ruku dok su ljudi iz ekipe hitne pomoći
n

proglašavali smrt i dok smo čekali da dođe mrtvozornik. Odgovarala sam na pitanja policije.
lo

Policajca Vitakera sam poznavala lično. Dolazio je u Hot! svakog dana rano ujutru. Voli
kroasane punjene krem sirom s malinama i zagrejane mafine s orasima i bananom. Uvek
ad

mu sipam šolju punu najjače kafe i gledam kako sipa u nju pet kesica šećera.
„Jeste li zvali svog muža, gospoja?“, upitao me je. Uvek me oslovljava s gospoja, iako sam
mu nebrojeno puta rekla da me zove po imenu. Kretao se po Noelinoj klaustrofobično
skučenoj spavaćoj sobi, gledao još jednu uramljenu fotografiju njene majke na zidu,
dodirnuo hrbat jedne knjige na maloj polici ispod prozora i proučavao jastuče za igle na
komodi kao da bi mu moglo pružiti odgovor na pitanje šta se ovde dogodilo.
„Jesam.“ Zvala sam Teda pre nego što je bilo ko stigao. Pokazivao je nekom neku kuću pa
sam morala da ostavim poruku. Još je nije primio. Da jeste, pozvao bi čim čuje kako mucam
kao da sam pretrpela moždani udar.
„Ko joj je najbliži rod?“, upitao je policajac Vitaker.
O, ne. Setila sam se Noeline majke. Moraće Ted da je zove umesto mene. Ja to ne mogu.
Jednostavno ne mogu, a neće moći ni Tara. „Njena majka“, prošaputala sam. „Ima više od
osamdeset godina i... krhka je. Živi u Šarlotu, u naselju za lica kojima je potrebna pomoć.“

17
balkandownload
Mimi

„Jeste li videli ovo?“ Vitaker je podigao parče papira s Noelinog noćnog stočića, rukom u
plastičnoj rukavici. Držao ga je preda mnom kako bih mogla da pročitam.
Emerson i Tara, žao mi je. Molim vas, starajte se o mome vrtu i pobrinite se da
mi majka bude zbrinuta. Sve vas volim.
„Oh.“ Zatvorila sam oči i čvrsto stisnula kapke. „Oh, ne.“ Zbog tog pisamceta, sve je
postalo stvarno. Do toga časa uspevala sam da izbegnem pomisao na reč samoubistvo. A sad
je tu, sad su mi ta slova u glavi.
„Je li to njen rukopis?“, upitao je Vitaker.
Otvorila sam oči samo malo i zaškiljila jer nisam mogla podneti da ponovo vidim celo
pismo. Neuredna, iskošena slova bila bi nečitljiva nekom drugom, ali ja sam ih dobro
poznavala. Klimnula sam glavom.
„Je li bila u depresiji, gospoja? Znate li nešto o tome?“
Ba

Odmahnula sam glavom. „Nije. Nije nimalo.“ Podigla sam pogled ka njemu. „Volela je svoj
posao. Nikad ne bi... Da nije bila bolesna, a nije nam rekla? Ili ju je neko možda ubio pa
namestio da izgleda kao samoubistvo?“ Ponovo sam pogledala u pisamce. I u sve one bočice
lk

od pilula. Videla sam Noelino ime na etiketama. Jedan od ljudi iz hitne pomoći primetio je
da su joj neke prepisane pre mesec dana, a neke čak pre više godina. Da li je sakupljala
an

zalihe?
„Je li u poslednje vreme pričala o svome zdravlju?“, upitao je policajac Vitaker. „O tome
da ima zakazano kod lekara?“
D

Protrljala sam čelo pokušavajući da osvežim pamćenje. „Povredila je leđa još odavno, u
ow

jednoj saobraćajnoj nezgodi“, odgovorila sam. Brinuli smo zbog toga što je tad uzimala
mnogo lekova, ali to je bilo davno. „Kazala bi nam da nešto nije bilo u redu.“ Zvučala sam
n

ubeđeno i Vitaker mi je nežno spustio ruku na rame.

„Ponekad ljudi drže stvari u sebi, gospoja“, rekao je. „Čak i oni koji su nam najbliži. Nikad
lo

ih stvarno ne upoznamo.“
ad

Pogledala sam Noelino lice. Tako lepo, ali prazna ljuštura. Noel više nije bila tamo i
osećala sam kako već zaboravljam njen osmeh. Ovo nema nikakvog smisla, pomislila sam.
Toliko toga je još želela da uradi.
Morala sam da pozovem Taru. Nisam mogla sama da se borim sa ovim. Tara i ja ćemo već
smisliti šta treba da radimo. Zajedno ćemo shvatiti šta se desilo. Nas dve znamo sve što se o
Noel može znati.
Pa ipak, preda mnom je ležao dokaz – naša zauvek izgubljena drugarica – da zapravo
ništa ne znamo.

18
balkandownload
Mimi

Noel

Okrug Robson, Severna Karolina

1979.
Ba

Bila je noćni tip. Kao da ne može da pusti dan da ode pa je ostajala budna dokasno, skoro do
jutra, čitajući ili – njena majka za to nije znala – šetajući napolju po okolini, ponekad ležeći u
staroj mreži pod drvetom i gledajući kroz zapetljanu čipku granja u daleke zvezde. Bila je
lk

noćna ptica svih trinaest godina svog života. Majka je imala običaj da kaže da je to zato što
se rodila tačno u trenutku kad je otkucavala ponoć, pa je pomešala noć i dan. A Noel je rado
pomišljala da je to zato što je jednu osminu poreklom Lambi Indijanka. Maštala je kako su
an

Lambiji ostajali na oprezu po celu noć, kako bi se odbranili od neprijatelja. Delom je bila i
Holanđanka, i jednu osminu Jevrejka, po tvrdnji svoje majke, pa je tim elementom svog
D

nasleđa volela da šokira drugove iz razreda, jer to im je zvučalo egzotično u tom seoskom
kraju Severne Karoline. Ali njena majka pokatkad izmišlja stvari, a Noel je naučila da bira
ow

delove priče u koje želi da veruje.

Jedne letnje noći, dokasno je čitala Gospodara prstenova u krevetu kad je začula hitre
n

korake po šljunku prilaza. Neko je trčao prema kući pa je ugasila svetlo da pogleda kroz
otvoren prozor. Pun mesec je osvetljavao bicikl koji je ležao na prilazu, s pomalo
lo

iskrivljenim ručkama kormana i gumama, kao da ga je oluja tu bacila.

ad

„Babice?!“, začuo se dečji glas i Noel je čula kucanje na ulazna vrata. „Babice?“
Noel je navukla šorc i uvukla majicu u pojas pa pojurila u dnevnu sobu obloženu oplatom
od borovine.
„Mama?!“, viknula je ka majčinoj sobi i nastavila prema ulaznim vratima. „Mama! Ustaj!“
Upalila je svetlo na tremu i otvorila vrata. Tamo je stajao jedan crni dečak, razrogačenih,
uplašenih očiju. Pesnica mu je bila u vazduhu kao da je upravo hteo da zakuca ponovo. Noel
ga je prepoznala. Neki Džejms. Bio je nekoliko godina stariji od nje – možda petnaest? – i
išao je u njenu školu, mada ga prethodne godine nije viđala. Bio je to tih, stidljiv dečak, i
jednom je čula jednu nastavnicu kad je rekla da za njega ima nade i da će možda završiti
školu. Da će možda ići čak i u koledž. To se nije moglo reći za mnogo dece u njenoj školi, bila
ona crna ili bela ili Lambi. Ali onda je nestao i Noel više nije mislila o njemu. Sve do sada.
„Zovi mamu!“ Bio je toliko napet da se činilo kao da će utrčati pored nje u kuću. „Ona je
babica, je l’ tako?“

19
balkandownload
Mimi

„Možda“, Noel je ustuknula. Ljudi ne treba da znaju to o njenoj majci. Naravno, svi su
znali, ali to se nije smelo tako otvoreno govoriti.
„Kako to misliš ’možda’?“ Džejms ju je gurnuo u rame i gotovo je izbacio iz ravnoteže, ali
ona se nije plašila. On je bio uplašen. Uplašen i toliko u panici da ju je gurnuo.
„Sklanjaj ruke s nje!“ Njena majka je uletela u sobu, navlačeći haljinu preko ramena. „Šta
to radiš? Zatvori ta vrata, Noel!“ Zgrabila je vrata i pokušala da ih gurne i zatvori, ali Noel se
uhvatila za kvaku i čvrsto ih držala.
„Kaže da mu treba babica“, rekla je, a majka je prestala da gura vrata i zagledala se u
dečaka.
„Zaista?“ Zvučala je kao da mu ne veruje sasvim.
„Da, gospoja.“ Sad je izgledao skrušeno, a Noel je videla kako mu celo telo drhti od
napora da bude uljudan dok zapravo želi da viče i preklinje. „Moja sestra. Dobija bebu, a mi
nemamo...“
Ba

„Živiš u onoj kući pored potoka?“ Majka je škiljeći pogledala napolje pored njega, kao da
može da vidi njegovu kuću kroz mračnu šumu.
lk

„Da, gospoja“, reče on. „Možete li odmah da dođete?“

„Kola nam ne rade“, odvratila je njena majka. „Jesi li zvao ekipu za spasavanje?“
an

„Nemamo telefon“, odgovorio je.

„Je li vaša majka s njom?“
D

„Niko nije s njom!“ Udario je nogom o pod kao nestrpljivo dete. „Molim vas, gospoja.
ow

Molim vas, dođite!“

Majka se okrenula ka Noel. „Zovi ekipu za spasavanje dok se ja obučem. I pođi sa mnom
n

noćas. Možda će mi trebati tvoja pomoć.“

lo

Nikada ranije nije pozvala Noel da ide s njom, ali čitava ova situacija bila je drugačija
nego inače. Sad im je prvi put neko iz susedstva zakucao na vrata u dva posle ponoći.
ad

Ponekad su je telefonom zvali usred noći. Noel bi tad čula kako majka izlazi iz kuće i znala
je da će ujutru sama pripremati doručak i da će se sama spremati za školu. Majka će se
možda vratiti do po podne, kad ona dođe iz škole, ali ćutaće o tome što se dogodilo. Noel
nije zbog toga marila. Više ju je zanimalo čitanje nego to kako njena majka provodi vreme.
Majka joj je stara – ima pedeset dve godine – i njena kosa mišje boje prošarana je sedim
vlasima. Ima bore oko očiju i po vratu. Mnogo je starija od majki Noelinih drugova i
drugarica iz razreda, i ljudi često misle da joj je baba. Mame njenih drugarica lakiraju
pažljivo oblikovane nokte. Nose ruž za usne i idu u salon lepote u Lambertonu da se
friziraju. Noel se stidela godina svoje majke i njenog nekonvencionalnog držanja. Ali kad je
pozvala ekipu za spasavanje i dok se trudila da što jasnije objasni dispečeru gde Džejms
živi, obuzelo ju je neobično osećanje da će se njeno viđenje majke upravo promeniti.
Nije znala da majka može da trči. Trčale su ravnomernim trkom, zemljanim putem, za
Džejmsom na biciklu. Iako je nosila svoju plavu platnenu torbu sa opremom, majka je bila
brža od nje. Vazduh je bio težak i zasićen mirisom reke, a španska mahovina je visila sa

20
balkandownload
Mimi

čempresa pored puta. Skrenuli su na puteljak što vodi uz potok i Noel je povremeno osećala
dodir mahovine po ramenu. Kad je bila mala, majka joj je pričala kako žena poglavice Lambi
Indijanaca nije slušala muža, pa joj je odsekao kosu i bacio je u granje drveta, gde je posle
rasla i širila se, pa je uskoro prekrila i grane okolnog drveća. Kakve to ima veze sa
Španijom, Noel nije znala, ali je rado maštala o tome da joj je ta žena indijanskog poglavice
možda neka davna pretkinja.
Noel i njena majka pratile su Džejmsa i u poslednjoj krivini seoskog puta. Ispucala bela
boja male barake presijavala se na mesečini, ali čuli su krike još pre nego što im se kuća
pojavila u vidokrugu. Glas je zvučao više kao životinjski nego kao ljudski, sekao je vlažan
vazduh poput mača. Čuvši krike, majka je potrčala još brže, dok je Noel usporila, pomalo
rastrojena i obeshrabrena. Porođaj za nju nije bio nešto potpuno nepoznato – videla je
njihovu mačku kad je se omacila – ali nikad nije čula ništa ni slično tim kricima.
„Gde su ti roditelji?“, upitala je majka kad je Džejms bacio bicikl na zemlju.
„Mama je gore u Lambertonu“, odgovorio je preko ramena. Uhvatio je kvaku oronulih
Ba

vrata i pritisnuo je. „Sestra joj je bolesna.“

Nije pomenuo oca, a Noelina majka ga za njega nije ni pitala. Utrčali su u kuću, koja se
lk

sastojala od dve skučene sobice. Prva je bila neka vrsta kuhinje i ujedno dnevne sobe, s
kaučem na jednom kraju, a sudoperom, šporetom i malim frižiderom na drugom. Ali činilo
an

se da Noelina majka ne primećuje ništa od toga. Ona je išla za zvukom kukanja iz druge
sobe, u kojoj je jedna devojka – tanka kao trska, izuzev džinovske kugle stomaka – ležala na
leđima na bračnom krevetu. Očigledno je bila samo nekoliko godina starija od Noel, i bila je
D

gola od pojasa naniže, a zelena majica joj je bila podignuta do grudi. Noge su joj bile
savijene u kolenima, a između njih se nalazilo neko veliko i tamno ispupčenje.
ow

„O, zaboga, glava već izlazi!“, rekla je Noelina majka. Onda se okrenula ka Džejmsu.
„Napuni vodom sve šerpe i lonce koje nađeš u kući i stavi da proključa!“, naredila je.
n

„Da, gospoja!“ Džejms se izgubio iz sobe, ali Noel je stajala kao sleđena, opčinjena onim
lo

što se dešavalo s devojčinim telom. To nikako ne može biti normalno, zar ne? Izgledalo je i
zvučalo kao da će je nešto rastrgnuti, rascepiti.
ad

„Dobro, dušo.“ Majka je počela da vadi stvari iz torbe dok se obraćala devojci. „Nemoj da
se napinješ. Znam da osećaš potrebu da se napinješ, ali još nemoj, važi? Ja ću ti pomoći i sve
će biti u redu.“
„Nije... u redu!“, vrisnula je devojka. „Ne želim nikakvu bebu!“
„E pa, dobićeš je za nekoliko minuta, bez obzira na to.“ Zatim se majka okrenula ka Noel.
„Nađi mi sve čiste peškire i platnene stvari koje postoje u ovoj kući“, kazala je omotavajući
aparat za merenje krvnog pritiska oko devojčine tanke ruke. „A onda neke od njih nakvasi
onom vodom koju dečko zagreva i donesi mi ih.“
Noel je klimnula glavom i otvorila uzani ormar u spavaćoj sobi pa počela da grabi uredno
složene peškire i posteljne čaršave i jastučnice s polica. U drugoj prostoriji je zatekla
Džejmsa kako drhti nad loncima punim vode na šporetu.
„Treba da umočim ovo u toplu vodu.“ Noel pokaza na lonce. „Koja je najtoplija?“

21
balkandownload
Mimi

„Možda ova.“ Pokazao je glavom ka loncu najbližem njoj pa je spustila frotirsku krpu za
kupanje u vodu, a onda je izvadila i iscedila nad sudoperom i odnela je nazad u spavaću
sobu.
Majka je delimično raširila jedan posteljni čaršav i gurnula ga pod devojčinu zadnjicu.
Onda je uzela frotir natopljen toplom vodom i privila ga uz bizarno rastegnutu kožu oko
bebine glave. Noel se sagla i šapnula majci na uvo: „Je li ovo normalno?“ Pokazala je među
devojčine noge, a majka je odgurnu.
„Potpuno normalno“, odgovorila je glasno, i Noel je znala da se istovremeno trudi da
ohrabri devojku odgovorom. „A da odeš da pomogneš dečaku?“, predložila je.
Noel odmahnu glavom. „Hoću da ostanem ovde.“
„Onda uzmi stolicu.“ Mahnula je glavom ka devojci. „Daj joj da te drži za ruku.“
Noel je dovukla iz dnevne sobe stolicu s uspravnim naslonom i postavila je pored
kreveta. Devojka je snažno stezala ivicu madraca, suze su joj tekle sa strane niz lice, a po
Ba

čelu su joj izbijale sitne graške znoja. Imala je svetliju kožu od Džejmsa i, mada joj se lice
grčilo od bola, Noel je videla da je lepa. A sad i uplašena.
lk

Pružila je ruku i vrhovima prstiju izbrisala devojci suze. „Kako se zoveš?“, upitala je.
„Bea“, odgovorila je devojka šapatom. „Umirem, jelda? Ova beba će me ubiti?“
an

Noel odmahnu glavom. „Neće“, reče. „Moja majka...“

Ali Bea ju je prekinula novim krikom. „Raspolutiću se!“, vrisnula je.
D

„Nijedna žena se još nije raspolutila, dušo“, kaza Noelina majka, „a rastegla si se baš kao
ow

što treba.“
„Tamo dole mi gori!“, reče Bea. Pustila je Noelinu ruku i posegla među noge. Razrogačila
je oči kad je dodirnula to što Noel nije mogla da vidi. „Gospode Isuse!“, rekla je Bea.
n

„Gospode Isuse, spasi me!“

lo

„Da, Gospod Isus“, reče Noelina majka jevrejsko-lambi-holandskog porekla, i nasmeja se,
ad

verovatno izgovorivši te reči prvi put u životu. „Gospod Isus je sad s tobom, dušo, ako ti je
potreban.“ Podigla je glavu. „Noel, hoćeš da vidiš kako ova beba dolazi na svet?“
Noel je ustala i zaobišla krevet. Onaj tamni krug je postao još veći i zadržala je dah,
pitajući se kako će majka da izvuče bebu iz mršave, sitne Bee. A onda je, iznenada, Bea
jauknula, i iz tela joj je izletela bebina glava tamne kose i tamne kože.
Noel je zinula od zaprepašćenja.
„Divno!“, reče njena majka. „Divno napreduješ.“ Stavila je šake iznad i ispod bebine glave,
ne dodirujući Beu. Samo ih je tako držala, kao da održava bebinu glavu u vazduhu nekom
magijom. Beba je okrenula glavu u stranu i Noel joj je videla sićušno lice, celo zbrčkano i
zgrčeno, kao da je rođenje bilo isto toliko naporan posao za nju koliko i za Beu. A onda su
joj se te škiljave okice i krvlju umrljane male usne zamaglile pred očima, pa je shvatila da, iz
nekog nepoznatog razloga, plače.
Beba je, sasvim iznenada, samo skliznula iz Beinog tela u ruke Noeline majke.

22
balkandownload
Mimi

„Divan dečko!“ Majka je umotala cijukavo novorođenče u peškir i položila ga Bei na

stomak, tako veštim i uvežbanim pokretom da je Noel shvatila da je to uradila već
stotinama puta.
„Ne želim ovu bebu“, jeknula je Bea, ali je ipak podigla kraj peškira i dodirnula vlažnu
kosu svoga sina.
„To ćemo tek da vidimo“, reče Noelina majka. „Sad imamo malo posla ovde dole.“
Noel je gledala kako majka preseca pupčanu vrpcu, kako vadi posteljicu, i za sve to
vreme je odgovarala na njena pitanja i objašnjavala joj šta radi. Majka više nije bila ona ista
žena koja svaki dan sprema večeru, koja čisti kuću, hrani piliće, uzgaja paradajz i kosi
njihov kržljavi travnjak. U toj sobi ispunjenoj životinjskim kricima, znojem, krvlju i
vazduhom tako teškim za disanje, majka je postala neko drugi – neko misteriozan,
delimično mudrac, delimično čarobnica. Bila je divna. Svaka bora na licu bila joj je divna.
Bio je divan svaki otekli zglob na prstima njenih ruku koje su donele na svet ovu bebu s
takvom lakoćom i takvom okretnošću. Noel je u tome času shvatila kako želi da bude poput
Ba

nje. Želela je da bude baš takva kao njena majka.

Ekipa za spasavanje stigla je mnogo kasnije, prekasno da bi bili od neke koristi, i
lk

atmosfera u kućici iznenada se promenila. Postavljali su pitanja. Doneli blistavu opremu.

Oštre igle i vrećice s tečnošću što vise sa stalaka. Nosila na kolicima.
an

Bea se uplašila. „Ne boj se.“ Noelina majka joj je stisnula ruku dok su je dva muškarca u
uniformama prebacivala s kreveta na nosila. „Odlično si ovo obavila. Bićeš dobro.“
D

„Vi ste je porodili?“, upitao je jedan od njih Noelinu majku.

„Ona je babica“, reče Džejms i spasilac podiže obrve.
ow

„Samo komšinica koja se našla da pomogne“, brzo je dodala Noelina majka. Nekoliko
godina pre toga provela je nekoliko dana u zatvoru zbog toga što je pomagala kao babica i
n

Noel je znala da više nipošto neće to da ponovi. Tatina prijateljica Dorin je boravila kod njih
lo

dok majke nije bilo. Tata joj je rekao da je Dorin služavka. Noel je tad bilo samo devet
godina, ali nije bila glupa. Otac se na kraju razveo od majke i oženio se Dorin. Noel je mrzela
ad

tu ženu. Dorin joj je ukrala oca. Njenoj majci je ukrala muža. „Nikada nemoj povrediti drugu
ženu onako kao što je Dorin povredila mene“, kazala joj je majka kasnije. „Nikada to nemoj
učiniti.“ A Noel se zarekla da neće i bila je sigurna da će tako i biti.
Pred zoru su se vraćale kući. Išle su polako, lakim korakom, i neko vreme nisu govorile.
Brujanje zrikavaca smenila je spokojna tišina, i obavijala ih je u tami. Malo-malo pa bi Noel
začula kako se neka ptica oglašava iz dubine šume. Volela je taj zvuk. Istu tu pticu bi čula
ponekad dok je tumarala napolju usred noći.
Skrenule su sa staze na zemljani put što vodi ka njihovoj kući. „Otkud si znala da sve to
treba da uradiš?“, pitala je Noel.
„Od moje mame“, odgovorila joj je majka. „A ona je naučila od svoje mame. Nije to
nikakva misterija, Noel. Današnji doktori žele da mislimo da jeste. Navode te da misliš kako
su ti potrebni lekovi i carski rezovi – to je operacija kojom ti raseku stomak i izvade bebu iz
tebe – razne druge prefinjene intervencije da bi dobila bebu. Ponekad i jesu potrebne.

23
balkandownload
Mimi

Dobra babica mora da zna kad je za ženu bezbedno da se porodi kod kuće, a kad nije. Ali to
nije astrofizika.“
„I ja to želim.“
„Šta? Da imaš bebu?“
„Da budem babica. Kao ti.“
Majka ju je obgrlila rukom oko ramena i privila je k sebi. „U tom slučaju, ja želim da to
budeš po propisu“, kazala je. „Legalno, pa da ne moraš da se kriješ kao ja.“
„Kako to legalno?“
„Da prvo postaneš medicinska sestra“, odgovorila je majka. „Ja nikad nisam preduzela taj
korak. Mislila sam da nije neophodno. Da je čak štetno, jer ti utuvljuju u glavu da je
potrebno mnogo više da se porodiš. Ali Severna Karolina ima svoje zakone, pa moraš time
da se baviš legalno. Moja kći neće ići u zatvor.“
Ba

Noel se setila one Beine zagušljive sobice, u kojoj je njena majka činila samo dobro. „A
ona devojka, Bea“, reče Noel, „Samo je nekoliko godina starija od mene. Kad ja budem imala
bebu, želeću je. Ne shvatam kako možeš da ne želiš svoju rođenu bebu?“
lk

Majka joj nije odmah odgovorila. „Ponekad iz ljubavi odlučiš da ne zadržiš svoju bebu“,
kazala je. „Ponekad znaš da nemaš dovoljno novca i izvora prihoda da bebi omogućiš dobar
an

život i onda je opravdano dati je nekoj dobroj porodici. Ova devojka...“ – majka je duboko
uzdahnula – „...moraće sama da donese tu odluku. A to što je beba crna dodatno otežava
usvojenje, i zato se nadam da će odlučiti da je zadrži, a možda će joj u tome pomoći i njena
D

mama. Ali s petnaest godina je baš premlada. I zato, učini mi uslugu i nemoj zatrudneti dok
ow

ne budeš mnogo starija od petnaest.“

„Ne brini. Ne želim čak ni da se ljubim s dečacima, a kamoli da pravim bebe s njima.“
n

„To će se promeniti.“ Majka se smešila. Noel joj je čula osmeh u glasu.

lo

Svitalo je i nebo je postajalo ružičasto. Zemljani put pod njihovim stopalima sad je bio
vidljiv, i Noel je razabrala ugao njihove kuće iza drveća pred njima.
ad

„Moram da ti ispričam nešto. Noel“, iznenada reče majka, glasom toliko drugačijim da je
zvučala kao neka druga žena. „Trebalo je odavno da ti to ispričam, ali otac ti je otišao i sve
to... činilo mi se da bih te previše opteretila.“ Noel je osetila kako joj se stežu mišići u
grudima.
„Šta, mama?“, upitala je.
„Hajde da sednemo napolje u dvorište dok sunce izlazi“, kazala je majka. „Skuvaću nam
čaj pa ćemo lepo popričati.“
Noel je usporila korake kad su skrenule na šljunak prilaza kući, jer nije bila sigurna da li
želi da čuje to zbog čega je njena majka zvučala tako čudno i drugačije. Nije mogla da se
otrese osećaja da je te noći izašla iz kuće kao jedna osoba, a da će se vratiti u nju kao druga.
I bila je u pravu.

24
balkandownload
Mimi

Tara

Vilmington, Severna Karolina

2010.
Ba

Činilo mi se da je prošlo samo nekoliko nedelja otkad sam sedela u istoj toj crkvi na
Semovom opelu, i morala sam da nateram sebe da dođem. Emerson i ja smo planirale
komemoraciju u magnovenju, ošamućene. Em me je pitala da li želim da pevam, što sam
lk

povremeno zaista i radila na venčanjima i prijemima, ali ovoga puta sam odgovorila da
apsolutno ne želim. I dok sam slušala jednu od mojih horskih koleginica kako peva Foreovu
kompoziciju Pie Jesu svojim divnim sopranom, bilo mi je drago što sam to propustila. Glas
an

mi se nikad ne bi probio kroz knedlu u grlu. Svakako ne ovde, gde je uspomena na Semovu
službu još lebdela u vazduhu. Osim toga, još nisam mogla da poverujem da Noel više nema.
D

Noelina majka sedela je s moje leve strane. Nisam je videla otprilike godinu dana, i videla
sam da ta osamdesetčetvorogodišnja žena pokazuje znake rane demencije. Zaboravila je
ow

moje ime, ali setila se kako se zove Emerson, pa čak i Dženi, i sasvim sigurno je shvatila da
je Noel umrla. Sedela je pored mene, pritisnula krhkom pesnicom usne i neprekidno vrtela
n

glavom levo-desno, kao da ne može da poveruje u to što se dešava. Razumela sam to

osećanje.
lo

Grejs je sedela s moje desne strane, pored Dženi, Em i Teda, i uvijala pramen duge kose
ad

oko kažiprsta, kao i uvek kad je nervozna. Molila me je da ostane kod kuće. „Znam da je
teško“, rekla sam joj tog jutra. Sedela sam na ivici njenog kreveta, a ona je ležala umotana u
posteljni čaršav kao u čauru. Njen plavo-zeleni jorgan na tačkice ležao je zgužvan na podu i
morala sam da se obuzdam da ga ne podignem i uredno složim na kraj kreveta. „Znam da te
to podseća na tatinu komemoraciju, ali treba da budemo tamo zbog odavanja počasti Noel,
u znak sećanja na nju“, rekla sam. „Volela te je i bila tako dobra prema tebi. Treba da
budemo tamo zbog njene majke. Sećaš se kako je nama bilo važno da ljudi dođu na tatinu
komemoraciju?“
Nije mi odgovorila i brdašce njene glave ispod čaršava nije se micalo. Bar sluša, pomislila
sam, to jest nadala sam se da sluša. „Ljudi su došli zbog tate“, nastavila sam. „I zbog nas,
kako bismo osetile njihovu ljubav i podršku, i da bismo mogle da podelimo uspomene o...“
„Dobro!“ Naglo je zbacila čaršav sa sebe i progurala se pored mene na putu u kupatilo, s
umršenom grivom kose niz leđa. „Da li ti ikad prestaješ da pričaš?“, dobacila mi je preko

25
balkandownload
Mimi

ramena. Nisam je ukorila zbog nepristojnosti. Previše sam se plašila da je ne odgurnem još
dalje od sebe.
Sad sam primetila kako Grejs drži Dženi za ruku na klupi između njih, i bilo mi je drago
da vidim kako na taj način teši svoju najbolju drugaricu. Dženi je bila još bleđa nego obično.
Već je izgubila ono malo letnje preplanulosti, dok je Grejsina koža boje karamela i dalje
sijala. Dženi je od Emerson nasledila previše beo ten, a od Teda tamnu kosu, koju je nosila
podeljenu sa strane i preko čela, gotovo prekrivši levo oko. Slatka je i neizmerno je volim,
ali u mojim pristrasnim očima bezmalo je nestajala pored Grejs. Kad ih vidim zajedno u
školi, ne mogu a da ne primetim kako momci reaguju na njih. Prilaze im ne odvajajući
pogled od moje kćeri... dok devojke ne progovore. Onda ih Dženi privuče kao magnet i moje
ćutljivo dete postane nevidljivo.
Ali Kliv je odabrao Grejs a ne Dženi. Kliv je bio zgodan dečko, sin majke belkinje – Suzan
– i oca crnca, sa ubistveno privlačnim plavim očima i osmehom koji je gotovo i mene obarao
s nogu, pa sam znala da je Grejs našla „onog pravog“. Sad se Dženi viđa s dečkom po imenu
Ba

Devon, i mora da se Grejs oseća veoma usamljeno. Nema više oca. Nema više dečka. Ostala
joj je samo neodgovarajuća majka.
Ijan je sedeo u klupi iza nas. On je rekao Emerson i meni za Noelin testament. Već
lk

mesecima je znao za njega, još otkad je sređivao Semove dosijee, ali nije mi, naravno, ništa
rekao, i sigurna sam da nije očekivao da testament izađe na videlo tako brzo. Bila je prilično
an

iznenađujuća već i sama činjenica da je Noel napravila testament – nikad nije bila naročito
organizovana. A još me je više iznenadilo što se obratila Semu. Istina, poznavala ga je otkad
i mene, i bili su prijatelji, s povremenim džombastim razdobljima. Međutim, sadržina
D

testamenta je bila takva da joj je moralo biti neprijatno da s njim o tome razgovara, a
ow

sigurna sam da je i njemu bilo malo nelagodno kad je čuo njene želje.
Noel je imenovala Emerson za izvršiteljku testamenta. To me je povredilo kad mi je Ijan
rekao. Emerson, Noel i ja smo oduvek bile veoma bliske. Tri nerazdvojne drugarice.
n

Ponekad sam se osećala malo zanemareno, ali ubedila bih sebe da umišljam. Činjenica da je
lo

Noel odabrala Emerson za izvršiteljku potvrdila je da sam sve vreme bila u pravu. Nije reč o
tome da neko baš želi da bude izvršitelj testamenta, ali ipak sam se zapitala zašto nas Noel
ad

nije obe imenovala. Da li se Sem uopšte setio da joj to predloži?

A još rečitija je bila podela njene imovine. Živela je skromno, ali uspela je da uštedi nešto
više od pedeset hiljada dolara tokom godina. Želja joj je bila da se Emerson najpre postara
da joj majka bude zbrinuta. Novac koji ostane treba raspodeliti između Dženi i Grejs, u
odnosu sedamdeset pet prema dvadeset pet procenata, od čega Dženi dobija veću sumu.
Kako se Sem osećao kad je Noel tako jasno dala do znanja da joj je draža Tedova i
Emersonina kći od njegove? Znala sam da je podela poštena. Bila je pravična. Dženi je
pomagala Noel u programu za bebe i cenila ju je onako kako Grejs nikad nije. Novac sam po
sebi nije važan. Za mene je to bio udarac u dijafragmu jer sam shvatila da prijateljstvo
između Emerson, Noel i mene nije bilo jednako, da je bilo još neravnomernije nego što sam
zamišljala.
Sem toga, Noel je u testamentu navela zahtev da Suzan preuzme njen program za bebe,
ako želi, a želela je. Suzan je sedela u klupi iza nas, pored Ijana. Velika proslava njenog
pedesetog rođendana bila je veoma blizu i sad sam se pitala treba li da je otkažemo. Nekada

26
balkandownload
Mimi

davno, Suzan je radila s Noel, kao savetnica trudnica i porodilja, i još od tada su bile
prijateljice, sve vreme, i tokom Suzaninog razvoda i dve borbe s karcinomom. Nakon
poslednjeg lečenja, kosa joj je izrasla kovrdžava i snežnobela. Kad sam se pozdravila s njom
pre komemoracije, zapazila sam kako zdravo izgleda. Njene krupne, širom otvorene plave
oči oduvek su mi izgledale kao u male devojčice i bilo je teško gledati je a da se ne smešiš,
čak i u vreme kad je bila bolesna i ćelava zbog hemoterapije. Te oči su očaravale.
Mislila sam da će na komemoraciju doći sve žene koje su bile Noeline pacijentkinje, ali
kad sam se osvrnula preko ramena, videla sam da je crkvica tek poluispunjena. Zagrlila sam
Noelinu majku, u želji da se ne osvrće. Nisam želela da vidi kako se ljudi kojima je Noel
pomogla nisu potrudili da dođu.
Gradonačelnik je držao počasni govor i trudila sam se da se usredsredim. Pričao je o
tome kako su hteli da daju Noel Guvernerovu nagradu za volontersku službu u njenom
programu za bebe, i kako je odbila da je primi. To je ličilo na Noel, pomislila sam. Niko od
nas nije bio iznenađen. Noel je smatrala da na pomaganje drugima ne treba da se gleda kao
Ba

na nešto naročito.
Osetila sam kako je telom njene majke prostrujao drhtaj dok smo slušali gradonačelnika,
pa sam je jače stisnula. Na Semovoj sahrani sam tako sedela s rukom oko Grejsinih ramena.
lk

Toga dana smo obe bile kao dva komada drveta. Ramena su joj bila ukočena i tvrda, i ruka
mi je utrnula – toliko da sam morala da je drugom rukom sklonim s njenih ramena. Sećam
an

se kako smo toga dana sedele sasvim blizu jedna druge, kako su nam se bokovi dodirivali
celom dužinom. Sad je među nama na klupi bilo tridesetak centimetara praznog prostora,
skoro pa dva i po centimetra za svaki mesec otkad Sem više nije s nama. Preveliki prostor
D

da bih mogla da je zagrlim. Sad više to ne bih mogla ni kad bih pokušala.
ow

Pitala sam se je li Grejs razmišljala, kao i ja, u stilu „a šta bi bilo da je...“. Šta bi bilo da je
Sem izašao iz kuće pet sekundi kasnije? Sve troje smo jurcali po kuhinji kao i uvek ujutru,
bez mnogo priče. Sem je sipao kafu u onu groznu putnu šolju na purpurne pruge koju mu je
n

Grejs pre više godina poklonila za rođendan, Grejs je tražila knjigu koju je negde zaturila, a
lo

ja sam se vrzmala među njima. Sem je izjurio napolje i zaboravio šolju. Videla sam je na
pultu, ali zaključila sam da je već sigurno sišao s prilaza kući. Šta bi bilo da sam istrčala
ad

napolje sa šoljom u ruci? Da li bi me video? Onda se ne bi zaustavio da usput kupi kafu. Ne

bi prelazio raskrsnicu Manki u pogrešnom trenutku. Da li bi sad sedeo pored mene da sam
pokušala da ga stignem?
Šta bi bilo da je bilo...
Emerson je, zdesna, šmrktala, a i maramica u mojoj ruci bila je mokra od suza. Emerson
me je pogledala i pokušala da se nasmeši, a ja sam poželela da Grejs i Dženi nisu između nas
i da mogu da je uzmem za ruku. Emerson i ja smo bile u rasulu. U pogledu Noelinog
samoubistva, takvo razmišljanje – „šta bi bilo da je...“ – strašno nas je mučilo i proganjalo.
Možda je zaista i bilo nešto što smo mogle da učinimo i promenimo sled događaja za Noel.
Noel se ubila. To je veoma različito od strašnog sudara dva automobila na raskrsnici. To se
u mnogo većoj meri moglo sprečiti da je jedna od nas videla simptome. A opet, je li bilo
ikakvih simptoma? Noelino samoubistvo nije imalo nikakvog smisla. Oduvek je toliko volela
život. Pitala sam se da li nam je promakla neka praznina u njoj. Nije se udavala pošto je
raskinula veridbu sa Ijanom pre mnogo godina, pomagala je u rođenju bezbroj beba a da

27
balkandownload
Mimi

nikad nije imala svoju. Setila sam se kako me je Noel tešila u žalosti za Semom one subotnje
julske noći. Mislila sam samo na sebe. Kakav mi je mali znak za uzbunu na njoj promakao te
noći?
Poznavala sam Noel još otkad sam bila brucoškinja na koledžu i imam na hiljade
uspomena na nju od toga vremena. Ali jedna će mi zauvek ostati u pamćenju, a to je
uspomena na onu noć kad mi je pomogla da rodim Grejs. Sem je preko volje pristao da se
porodim kod kuće, a ni ja ne bih, iskreno rečeno, bila toliko za to da je babica bila ma ko
drugi osim Noel. U nju sam imala potpuno poverenje, ali Sem se bojao da preduzimamo
nepotreban rizik, i tačno je da nije išlo glatko.
Međutim, Noel je bila hladne glave. Ima ljudi čije ti već samo prisustvo spušta krvni
pritisak. Pored kojih ti se uspori disanje. Uz koje si mirna. Takva je bila Noel. Ja ću se
postarati za tebe, kazala mi je te noći, i ja sam joj poverovala. Koliko je žena čulo te iste reči
od nje svih ovih godina? Znala sam da govori istinu. Lampa koju je uperila među moje noge
osvetljavala joj je jarkoplave oči i nepokornu kosu koju je sklonila s lica, dok joj se nekoliko
Ba

vlažnih pramenova zalepilo za čelo. Na svetlosti te lampe, kosa joj je blistala i bila gotovo
riđa. Vodila me je da hodam po sobi obasjanoj mesečinom. Davala mi je da pijem brendi i
neke neobične čajeve što imaju ukus na zemlju. Nameštala me je u nekakve neobične
lk

položaje zbog kojih sam, s onako velikim trbuhom i na drhtavim nogama, samoj sebi ličila
na čoveka od gume. Terala me je da stojim s jednom nogom podignutom na kuhinjsku
an

stolicu koju je dovukla u spavaću sobu, i naložila mi da vrtim kukovima na razne načine.
Plakala sam i stenjala i naslanjala se na nju i na svog zabrinutog muža. Zubi su mi cvokotali
iako je u sobi bilo veoma toplo. Strašno mi je bilo to osećanje da je sve van moje kontrole,
D

ali nisam imala drugog izbora nego da se okrenem ka Noel. Uradila bih sve što ona kaže,
popila bih sve što mi da. Verovala sam joj više nego sebi i, kad je konačno rekla nešto o
ow

zvanju hitne pomoći, pomislila sam: Ako Noel kaže da treba, onda valjda treba da ih zovemo.
Ali ona nije pozvala pomoć i ostatak noći mi je ostao u maglovitom sećanju, kao bol.
n

Probudila sam se u mraku i zatekla Sema kako sedi pored moga kreveta, nejasna silueta na
svetlosti lampe u pozadini. Na trenutak nisam znala gde sam. Telo me je bolelo, osećala sam
lo

se ranjivo i prazno.
ad

„Postala si mama, Tara.“ Pomilovao mi je obraz vrhovima prstiju. „Ti si jedna

zadivljujuća, hrabra i lepa mama.“ Nisam mu videla lice, ali u glasu mu se čuo osmeh.
„Jesam li u bolnici?“ Uspela sam da ispustim iz grla samo šapat. Nisam imala glasa. Usta
su mi bila suva i osećala sam kako me grebe u njima.
„Nisi, Tara. Ovde si. Kod kuće. Noel je izvukla bebu. U jednom trenutku je mislila da ćeš
možda morati u bolnicu, ali umela je da okrene bebu.“ Pomilovao me je po kosi, pa zadržao
ruku uz moj obraz. Osetila sam miris supe.
„Usta.“ Oblizala sam usne. „Kao pesak su.“
Sem se nasmejao. „Sagorele vlasi.“ Prineo mi je čašu i namestio slamku među usne, pa
sam osetila kako me nešto grebe dok sam pila.
„Sagorele vlasi?“ Jesam li ga pogrešno razumela?

28
balkandownload
Mimi

„Onesvestila si se kad se beba rodila. Noel mi je odsekla pramen kose...“ – dodirnuo se po

tamnoj kosi iznad čela – „... spalila ga pa ti stavila sagorele vlasi pod jezik da te povrati.“
Malo mi se zavrtelo u glavi. „I je li delovalo?“, upitala sam.
Klimnuo je glavom. „Žao mi je što ti je bilo tako teško, ali beba nam je divna, Tara. Držala
si je u naručju. Sećaš li se?“
Iznenada sam se setila cijukavog plača svoje kćeri kad sam pružila ruke ka njoj. Setila
sam se mekanog i laganog zamotuljka u rukama. Cimanja bradavice. Ta slika je bila kao
snoviđenje i poželela sam da vratim svaki, i najsitniji detalj.
„Gde je ona? Hoću da je vidim.“ Pogledala sam mimo njega, u kolevku kraj prozora.
„Noel ju je odnela u kuhinju, radi nešto oko nje kao babica. Kazao sam joj da mislim da si
se probudila i rekla je da će je doneti.“ Najednom se sagao i priljubio obraz uz moj. „Mislio
sam da ću te izgubiti. Mnogo sam se bio uplašio. Mislio sam da smo strašno pogrešili što se
porađaš ovde kod kuće. Ali Noel... nijedan akušer to ne bi bolje izveo. Njoj sve dugujemo.
Ba

Bila je tako dobra, Tara.“

Osetila sam toplotu njegovog obraza, spustila mu ruku na drugi. „Bebino ime...“, šapnula
lk

sam. Bili smo toliko sigurni u to da će biti dečak, još jedan Semjuel Vinsent, da se nismo
odlučili za žensko ime. U najuži izbor ušle su Grejs, Sara i Hana, ali nismo se bili konačno
odlučili. „Noel?“, predložila sam.
an

Odvojio je obraz od moga. Na trenutak mi se učinilo da mu blesak sumnje preleće preko

lica, ali onda se nasmešio. I klimnuo glavom.
D

„Evo je.“ U sobu je ušla Noel noseći mali zavežljaj. „Mama te čeka, dušo.“ Prinela je glavu
ow

zamotuljku, a ja sam osetila glad kakvu nikada ranije nisam iskusila. Da sam mogla, skočila
bih s kreveta i zgrabila svoje dete. Ovako, samo sam ispružila ruke i pustila Noel da je
položi na njih.
n

Glavu uz glavu, Sem i ja smo posmatrali našu kći. Sklonila sam joj sićušnu žutu kapicu s
lo

glave i otkrila svetlosmeđu kosicu. Obrazi su joj bili obli i ružičasti, obrvice mrlje bledih
polumeseca. Trepnula je, otvorila oči i pogledala nas, nasumice ali sa zanimanjem, kao da je
ad

ona isto tako nespokojno čekala da vidi nas kao i mi da vidimo nju, pa sam osetila kako mi
se oči pune suzama na to čudo u mojim rukama. Nisam mogla da odvojim pogled od nje, ali
Sem je podigao glavu i pogledao Noel. Ona je sedela, sa smeškom na usnama, u dnu kreveta.
„Daćemo joj ime Noel“, rekao je.
Podigla sam pogled na vreme da vidim kako joj smešak nestaje s lica. „O, ne, nećete.“
Zvučalo je kao upozorenje.
„Hoćemo“, rekoh. „To nam je želja.“
Čak i bez sočiva, videla sam kako joj rumenilo iznenada obliva lice.
„Molim vas nemojte“, rekla je. „Obećajte mi da nećete opteretiti to dete mojim imenom.“
„U redu“, odvratili smo Sem i ja u jedan glas, brže-bolje, jer je bilo očigledno da smo je
uznemirili. Nisam je shvatila. Da li mrzi svoje ime? Oduvek sam mislila kako je to lepo ime,

29
balkandownload
Mimi

blisko i snažno. Nju je, međutim, pomisao na to iz nekog razloga uzrujala. Nije važno,
izabraćemo neko drugo ime, neko divno ime za našu divnu ćerkicu.
A sada, sedeći u crkvi pored kćeri rođene te noći, setila sam naše bliskosti. Fizičke.
Emocionalne. Duhovne. Tih prvih dana, bliskost je procvetala među nama. Kako se ta
bliskost pretvorila u nepodnošljivu udaljenost? Ima li nade da će se ikada vratiti?
Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

30
balkandownload
Mimi

Emerson

Bože, osećala sam se kao zombi. Prijem posle službe bio je u mojoj kući, ali jedva sam
uspevala da se krećem sopstvenim sobama. Lica i glasovi su mi se izmešali u zbrku prizora i
zvukova. Gotovo svi izuzev mene nosili su crninu. Ja sam bila u svojoj omiljenoj zelenoj
bluzi i zeleno-smeđoj suknji s cvetnim dezenom, koja mi je postala pretesna u struku.
Ba

Ujutru sam bez razmišljanja izvukla odeću iz ormara. Svejedno, Noel bi ionako mrzela svu
tu crninu.
Bila sam tek nejasno svesna svega što se dešava: Dženi i Grejs su pobegle od odraslih na
lk

sprat; ljudi iz keteringa koje je Tara angažovala kretali su se po prostorijama s

poslužavnicima brusketa i račića u rukama; Ted me je sigurno držao na oku ma gde se
an

nalazio. Znao je da sam skrhana. Bilo mi je drago što je Noelina majka otišla s bolničarkom
odmah posle službe. Mislim da više ne bih mogla podneti njenu žalost.
Tara je obilazila goste, ali uglavnom se držala pored mene. Ted i Ijan su, u jednom uglu, s
D

tanjirićima u rukama, razgovarali, najverovatnije o sportu. Još se nisam navikla da njih

ow

dvojicu vidim bez Sema. A sad više nema ni Noel. Ne samo to nego su me tog jutra još i zvali
iz staračkog doma da mi jave kako moraju da premeste mog voljenog dedu na odeljenje
samrtnika. Stalno gubim nekoga. Dugo ništa neće biti kako treba.
n

Došlo je nekoliko volontera iz Noelinog programa za bebe. Većinu sam poznavala, mada
lo

ne dobro. Trudila sam se da sa svima popričam, klimala sam glavom, smešila se, rukovala
se. Ljudi su govorili lepo o Noel. Niko nije rekao: „Zašto je to učinila?“, bar ne meni. Pitali su
ad

me kako mi ide kafe, a ja sam odgovarala kao i obično: „Sjajno. Svratite nekad!“ Međutim,
njihove glasove, kao i sopstveni, čula sam kao kroz gustu maglu. Neprekidno sam po sobi
tražila osobu koja nedostaje: Noel. Kad god bih uhvatila sebe da je tražim, trgla bih se i
naglo vratila u stvarnost. Kao da ću poludeti.
Prijem je trajao otprilike sat – što mi se činilo kao tri sata – kad me je Tara konačno
odvojila od neke žene koja je bez prekida govorila o pletenju odeće za bebe. „Vreme je za
predah“, šapnula mi je na uvo.
Pustila sam je da me izvede iz dnevne sobe u staklenik, koji smo dozidali godinu dana
ranije. Tara me je uhvatila za ramena i gurnula me da sednem na sofu, a onda se i sama
spustila na otoman ispred mene. Glasovi iz dnevne sobe dopirali su samo kao žamor iza
vrata staklenika, divno udaljeni. Pogledala sam u Taru. „Hvala ti“, rekoh. „Umalo da se
udavim tamo.“
Tara je klimnula glavom. „Znam. Teško je.“

31
balkandownload
Mimi

Lice mi se zgrčilo. „Stalno tražim Noel“, priznala sam. „Bezumno, zar ne? Mislim ozbiljno,
ne šalim se. Stalno očekujem da se pojavi na vratima.“
„I ja“, kazala je Tara, „Ja još uvek ponekad vidim Sema. Pre neki dan mi se učinilo da sam
ga videla u piljarnici. I neki čovek je vozio Voter stritom, pa umalo da okrenem kola i pođem
za njim.“
„Ne shvatam zašto nije bilo više ljudi na službi“, rekoh. Takva posećenost, odnosno
izostanak posećenosti, povredila me je. „Stvarno sam mislila da će biti... da će svaka majka
koju je porodila...“ Zavrtela sam glavom. „Znaš u kakvom je prijateljstvu bila sa svim tim
mamama. Kako su bile bliske. Mislila sam da će sve doći.“
„Znam.“ Tara me je milovala po ruci spuštenoj u krilu. „I ja sam mislila, ali možda nisu
pročitale članak u novinama.“ Napisala je članak o Noel i to dobar. Opisala ju je pomalo
melodramatično, ali takva je Tara.
„S člankom ili bez njega, vest se sigurno proširila“, rekla sam.
Ba

„Verovatno su zauzete svojim porodicama“, odgovorila je Tara.

Iznenada sam udarila pesnicom po butini. „Jednostavno ne razumem zašto je to uradila!“
lk

Zvučala sam kao pokvarena ploča. „Šta nam je promaklo? Šta je meni promaklo? Kako smo
je to izneverile?“
an

Tara je odmahnula glavom. „Volela bih da znam.“ Masirala je čelo. „Nije bila u
finansijskim problemima, zar ne? Imala je ušteđevinu, ne može biti to u pitanju.“
„Novac joj ionako nije bio važan“, odvratila sam. „Znaš i sama.“
D

„Stalno pomišljam da je možda bila bolesna a nije nam rekla“, kaza Tara. „Nije imala
ow

osiguranje i možda je samoubistvo bilo jedini izlaz. Da li je stigao izveštaj sa autopsije?“

„Ne još. Ne verujem da je bila bolesna, Tara, stvarno ne verujem. Ubeđena sam da će u
n

izveštaju biti samo velika doza sredstava za umirenje i narkotika, i ništa više.“
lo

Tara se uspravila na tabureu. „Znaš da nikad nije tražila pomoć“, reče.

ad

„Niti pokazivala slabost“, dodala sam. „Uvek je morala da bude jaka.“

Vrata su se odškrinula i unutra je provirila neka žena. „Je li neka od vas Emerson?“, upita.
„Ja sam.“ Htela sam da ustanem, ali telo me nije slušalo pa sam ostala na sofi.
Žena je umarširala u sobu kao narednik na obuci pa mi, sva uglasta i hitrih pokreta,
odsečno pružila ruku da se rukujemo. Gotovo da sam ustuknula. Osećala sam se kao balon
koji bi mogao da pukne ako mi priđe previše blizu. „Ja sam Glorija Mesi“, reče. Ima oko
šezdeset pet godina, kratku, strogo ošišanu kosu. U žutosmeđim je pantalonama i
marinskoplavom blejzeru.
Tara je ustala s taburea i ponudila joj svoje mesto, pa ova sede ispred mene, koščata
kolena su joj se ocrtavala ispod tkanine pantalona. Glorija Mesi. Ime mi je bilo poznato, ali
bog zna odakle. Namrštila sam se i pogledala u Taru, i bilo mi je jasno da i ona pokušava da
je se seti. Obe smo bile smetene. A ona je to, po svemu sudeći, primetila.
„Ja sam akušer u centru Forest Glen“, reče. „Noel je nekada bila babica kod nas.“

32
balkandownload
Mimi

„A, da.“ Pokazala sam rukom prema Tari. „Ovo je Tara Vinsent. Mi smo Noeline najbolje
prijateljice.“
„Da, sećam se“, odvrati Glorija. „Išle ste s njom na koledž, zar ne?“
Tara je klimnula glavom. „Da, jesmo, mada je ona bila nekoliko godina starija od nas.“
„Pa, žao mi je što sam stigla tako kasno“, reče Glorija. „Imala sam porođaj pre podne pa
sam propustila službu, ali htela sam da vidim vas dve i da vam kažem da mi je žao zbog
Noel. Bila je jedinstvena.“
„Hvala vam“, rekoh.
„Nisam je videla već, o, pa mora biti sad već deset godina, ali ona je od onih ličnosti koje
nikad ne zaboraviš.“
Deset godina? „Možda sam vas pomešala s nekim drugim“, rekoh. „Mislila sam da je
napustila praksu pre samo malo više od godinu dana.“
Ba

Glorija Mesi je iznenađeno podigla obrve. „Ne“, reče. „U stvari, zbunio me je taj članak u
novinama. Piše da je otišla od nas pre godinu-dve, ali mora biti da ima najmanje deset.
Najverovatnije dvanaestak. Morala bih da razmislim. Bilo je to otprilike u vreme kad je
lk

započela onaj svoj program za pomoć bebama.“

Namrštila sam se, pokušavajući da se setim. „Mislila sam da je sve ove godine radila kod
an

vas.“ Pogledala sam Taru. „Zar sam toliko neobaveštena? Zar nije bila prijavljena u Forest
Glenu sve do penzije?“
D

Tara je klimnula glavom. „Pre nekoliko godina sam s nekim tamo razgovarala o njoj“,
rekla je.
ow

„Stalno su je tražili kod nas, to je tačno“, odgovorila je Glorija, „ali uvek smo ih upućivali
na druge babice koje rade za nas.“
n

„Pa gde je onda Noel radila?“, upitala sam. „Sad sam zbunjena.“
lo

„Ja...“ Glorija je prešla pogledom s mene na Taru. „Prilično sam sigurna da je potpuno
ad

napustila praksu babice onda kad je otišla od nas“, reče. „Znala bih da je prešla u neku
drugu kliniku.“
Obe smo piljile u nju. Osećala sam da klizim u dugi, mračni tunel. Pomislila sam kako ne
mogu da se izborim s još nečim što se ne uklapa u ono što sam znala o Noel. Boleo me je
mozak. Poželela sam da viknem univerzumu: „Noel nije bila velika misterija! Prestani da
praviš to od nje!“
„Mislim“, rekla sam Gloriji, „da iz nekog razloga nije želela da znate da je otišla nekuda
drugde.“
Onim svojim oštrim pokretima sličnim robotu, Glorija je izvukla mobilni telefon iz tašne
koju je nosila preko ramena. „Sačekajte malo.“ Brzo je pozvala neki broj. „Lori, ja sam“,
rekla je. „Sećaš li se kad je od nas otišla Noel Dauni?“ Klimnula je glavom, pogledala u mene
pa ponovila ono što je čula. „Dvanaest godina je bilo prvog decembra“, reče. „Na telefonu je
menadžerka klinike i kaže da je zapamtila datum zato što je toga dana njen muž zatražio

33
balkandownload
Mimi

razvod. Koji nije dobio i sad je sve u redu, je li tako, Lori?“ Nasmešila se u telefon, dok se
moj mozak mučio da obradi tu čudnu informaciju.
„Kuda je otišla?“, upita Tara.
„Je li otišla na neko drugo mesto?“, pitala je Glorija menadžerku. Pa ponovo klimnula
glavom. „Aha, tako sam i mislila. Dobro, hvala ti. Evo me uskoro.“ Spustila je telefon nazad u
tašnu. „Noel nije obnovila dozvolu otkad je otišla od nas. Potpuno je napustila praksu
babice“, kazala je.
„Šta?“, rekoh. „Nema šanse!“
„To nema nikakvog smisla.“ Tara se spustila pored mene na sofu.
„Možda je ta Lori pomešala Noel s nekom od vaših babica“, nagovestila sam.
Glorija je odmahnula glavom. „Ne verujem.“ Pogledala je pravo u mene i skoro da sam
čula kako misli da sam nikakva prijateljica jer nisam znala šta Noel smera. „Sećam se da je
Ba

bilo priče o tome i da su svi kazali kako je želela da se potpuno usredsredi na program za
bebe“, kaza Glorija. „Znam da su je mnogo bolela leđa. Jedna klinika je pokušala da je
nagovori da pređe tamo, ali ona im je rekla da se time više ne bavi.“
lk

„Ali sve vreme je porađala žene!“, rekoh ja.

„To je tačno“, nadovezala se Tara. „Vršila je praksu babice.“
an

„Jeste li sigurne?“ Glorija je naherila glavu u stranu. „Pod čijim nadzorom?“

Pogledala sam u Taru, a ona je odmahnula glavom. „Ne znam“, reče.
D

„Ponekad mi je govorila da je s pacijentom“, rekla sam, ali izgovarala sam to polako,

ow

iznenada ne više tako sigurna u ono što govorim. Više nisam bila sigurna ni u šta. Da li mi je
zaista to govorila? Pritisnula sam prstima slepoočnice. „Dvanaest godina? To je smešno!“
Koliko je meni bilo poznato, Noel je u poslednjih dvanaest godina imala tri strasti: lokalnu
n

praksu babice, program za pomoć bebama i ono što je zvala „svojim poslom na selu“. Svakih
lo

nekoliko godina provodila je po nekoliko meseci u siromašnim seoskim oblastima i

dobrovoljno radila kao babica. Odrasla je u jednom takvom kraju i to je bio njen način da se
ad

oduži. Je li moguće da je dvanaest godina Noelinog života prošlo a da ne znamo šta se

stvarno s njom događalo?
„Pouzdano znam da je pominjala pacijente“, rekla je Tara. Ako sam ja luda, onda je i Tara
luda.
„Žao mi je“, kazala je Glorija i ustala. „Obe sam vas uznemirila, a to mi nije bila namera
kad sam krenula ovamo.“ Sagla se da me brzo i bez topline zagrli, a potom isto tako i Taru.
„Još jednom, primite, molim vas, moje iskreno saučešće. To je veliki gubitak za celu
zajednicu.“
Izašla je iz prostorije, a Tara i ja smo ostale da sedimo, ćuteći, u zabuni. Vrata staklenika
su mi se zamaglila pred očima.
Tara mi je protrljala leđa. „Sigurno postoji objašnjenje za ovo“, reče.
„O, da postoji objašnjenje, tako je“, odvratila sam. „I tačno znam koje je. Mrzim ga, ali
moram ga prihvatiti.“

34
balkandownload
Mimi

„O čemu to govoriš?“, upitala je.

„Objašnjenje je da nikad zaista i nismo poznavale Noel.“ Pogledala sam Taru, a
zbunjenost je iznenada prešla u odlučnost. „Bilo kako bilo, moramo je upoznati sada.“
Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

35
balkandownload
Mimi

Noel

Okrug Robson, Severna Karolina

1984.
Ba

Majka je stajala nasred dnevne sobe i osvrnula se oko sebe sa uzdahom. „Ne volim što te
ostavljam u ovakvom haosu“, rekla je. „Ovo je došlo baš u pogrešno vreme.“
„Preteruješ, mama“, rekla je Noel i povela majku ka vratima. „Sve će biti u redu.“
lk

Majka je pogledala kroz otvorena vrata, u dva automobila parkirana na prilazu. Njen
stari ford stajao je pored Noelinih „novih“ kola – ulubljenog, izbledelog ševija koji je
an

nabavila za šest stotina dolara. U vazduhu se osećala oluja i kroz krošnje je duvao vruć
vetar.
D

„Sve se tako brzo menja“, rekla je majka.

ow

„Nabolje.“ Noel ju je malo gurnula ka vratima. „Ionako nikad nisi volela da živiš ovde.“
Majka se nasmejala. „To je tačno.“ Dodirnula je ćerku po obrazu. „Rastajem se od tebe. To
je promena koju ne mogu da podnesem.“
n

„I ti ćeš meni nedostajati“, reče Noel. I hoće. Ali pred njom se prostirala budućnost i to će
lo

nadoknaditi svaki osećaj gubitka zbog razdvajanja od majke i odlaska iz kuće u kojoj je
ad

odrasla. „Videćemo se za dva-tri dana“, dodala je. „Nije ovo oproštaj.“

Majčina kola bila su napunjena do krajnjih granica za kratak put do Nju Berna, ali nije
sve stalo, pa je Noel obećala da će joj ostale stvari doneti za nekoliko dana. Onda će morati
ponovo da se vrati, da pokupi svoje stvari i krene na Univerzitet Severne Karoline u
Vilmingtonu.
„Ne zaboravi da gospođica Vilson ima zasebnu sobu u kojoj možeš da odsedneš za vreme
raspusta.“
„Neću zaboraviti“, odgovorila je Noel, premda nije bila sigurna da će ikada želeti da
odsedne u kući nekog nepoznatog, čak i ako je njena majka tamo. Gospođica Vilson je bila
starija sestra jedne od majčinih prijateljica. Slomila je kuk i bila joj je potrebna stalna
pomoć pa je za taj posao angažovala Noelinu majku. Pošto je Noel dobila punu stipendiju za
koledž, nastupio je pravi čas da prodaju kuću. Prodale su je gotovo preko noći, jednom
mladom paru iz Ralija koji je tražio kuću na selu. Sve se odigralo brzo. Nameštaj su
poklonile, ali ostalo je još mnogo posla.

36
balkandownload
Mimi

„Volim te, dušo.“ Majka ju je privukla u zagrljaj, pa se odmakla i pokušala da zagladi

Noelinu nepokornu kosu.
„I ja tebe volim.“ Blago je gurnula majku ka vratima. „Vozi bezbedno.“
„Ti takođe.“
Ruku čvrsto skrštenih na grudima, Noel je gledala za majčinim kolima dok su se
udaljavala šljunkovitim prilazom pa prešla na zemljani put. Obuzela ju je tolika ljubav
prema majci da su joj se oči napunile suzama kad je automobil zašao za okuku. Majci je sad
bilo pedeset osam godina. Bila je aktivna, krepka, puna života. Za Noel je pedeset osam
godina bilo velika starost i to ju je brinulo. Otac joj je umro dve godine pre toga, s pedeset
sedam godina. O tome ju je obavestila Dorin jednim izveštačenim pismom. Pismo je stiglo
skoro mesec dana posle njegove smrti, zajedno s čekom na četiri stotine dolara,
namenjenim Noel. „Nije imao testament“, pisala je Dorin, „ali smatram da Noel treba da
dobije nešto od njegovog imetka.“ Njegov imetak. Toj reči su se Noel i njena majka satima
smejale, onom vrstom smeha koja se rađa iz povređenosti i bola. Ali za četiri stotine dolara
Ba

je mogla da kupi kola, koja je nazvala Pops, nadajući se da će joj auto poslužiti bolje nego
što se otac ikada poneo prema njoj.
lk

Osim Noelinih stvari, svedenih na minimum, i kutija koje je trebalo prebaciti do

gospođice Vilson, u kući je ostala još samo stara fotelja na rasklapanje. Džejms je pozajmio
an

kamionet da je prebaci svojoj kući. Nakon one noći kad je Bea rodila bebu, Džejms je postao
inventar u njihovoj kući – kosio im je travnjak, isprva iz zahvalnosti, a potom za nekoliko
dolara koje je njena majka zahtevala da plati. Ta porodica je bila puna iznenađenja.
D

Ispostavilo se da Džejms nije Bein brat, već njen momak i otac bebe koju je dobila te noći.
Toj bebi je sad bilo pet godina i već je imala dva mlađa brata koje je, obojicu, Noelina majka
ow

„prihvatila“ – kako je imala običaj da kaže – uz Noelinu pomoć. Noelina majka je pokušala
da ubedi Beu i Džejmsa da sprovode kontrolu rađanja, ali uzalud. Ispostavilo se da Bea voli
da bude mama i mazila je svoju decu.
n

Noel je tovarila kutije u kola kad se pojavio Džejms s kamionetom.

lo

„Hej, gospođice Noel“, reče pošto je iskočio iz kabine. „Jesam li propustio da vidim vašu
ad

mamu?“
„Otišla je pre sat vremena.“ Noel je podigla kutiju u već prepuni prtljažnik kola.
„Kako ćemo bez nje?“, reče on.
„Najbolje da Bea i ti prestanete s bebama, eto kako.“
Džejms se iscerio. Izrastao je u zgodnog i lepog muškarca, sa onom vrstom osmeha koja
izaziva da mu se takođe osmehneš. „Prekasno“, reče.
Noel se podbočila i zagledala u njega. „Opet? Šta ćete s toliko dece?“
Džejms sleže ramenima. „Volećemo ih“, odgovorio je.
Ljudi imaju pravo na svoje izbore, Noel, kazala joj je majka kad je Noel poslednji put
kritikovala Beu što je ponovo trudna.
„Pa...“, kazala je sad, „daj da ti pomognem da preneseš fotelju u kamion.“

37
balkandownload
Mimi

Trebalo im je skoro pola sata da iznesu naslonjač kroz uzana ulazna vrata kuće, da ga
prenesu preko vetrovitog dvorišta i ubace u kamionet. A onda je Džejms pomogao njoj sa
ostalim kutijama njene majke.
Noel je baš bila krenula od kola prema kući da donese novu kutiju, kad je Džejms
iznenada ispustio jednu na travu i zamahao rukama u vazduhu.
„Devojko!“ Gurnuo je kutiju vrhom cipele. „Gde su bile ove kutije? Svuda po sebi imaju
paučinu i paukova jaja.“
Noel do tada to nije primetila, ali bio je u pravu. Okrugle kesice s jajašcima visile su sa
uglova nezalepljenih kutija, koje su bile prekrivene paučinom.
„Ostavi je tu, Džejmse“, odvratila je. „Mislim da nema živih insekata, ali neću da nosim
takvu prljavštinu u kuću gospođice Vilson. Čekaj da donesem krpu i da ih očistim.“
„Imaš lepljive trake?“ Džejms je čučnuo pored kutije. „Otvoriću nekoliko, da proverim da
unutra nema neke gamadi.“
Ba

Naći krpu u ispražnjenoj kuhinji bilo je lakše reći nego učiniti, pa je Noel konačno
pribegla rešenju da izvadi jedan peškirić iz svoga kofera. Nakvasila ga je pod slavinom i
lk

vratila se u dvorište.
Kad je stigla do Džejmsa i kutije, on je stajao i držao neku kartonsku fasciklu u rukama.
an

Pogledao ju je, namršten.

„Ti si usvojena?“, upita.
D

Noel se sledila. Kako je to mogao znati? I ona sama je to prvi put saznala tek one noći kad
je Bea rodila svoju prvu bebu. Tad joj je majka konačno kazala istinu. Sedele su zajedno u
ow

visećem ležaju u zadnjem dvorištu i majka joj se izvinila što joj ranije nije rekla. „Imala si
prava da znaš to mnogo ranije“, rekla je, „ali nisam htela da pomisliš kako to što si usvojena
n

ima neke veze s tatinim odlaskom.“

Noel je bila zapanjena i pometena, kao da se u njoj otvorio neki strašan ponor. „A moja
lo

majka?“, upitala je. „Ko su bili moji pravi majka i otac?“

ad

„Tvoj otac i ja smo ti pravi roditelji“, oštro je odgovorila majka. „Ali tvoja biološka majka
je bila petnaestogodišnja devojčica baš kao ova kod koje smo maločas bile. Kao Bea. A tvoj
otac...“ Slegla je ramenima. „Mislim da niko ne zna ko ti je otac.“
„Nisam tvoja“, kazala je Noel isprobavajući te reči.
„Oh, jesi moja, dušo. Molim te, nikad više to nemoj reći.“
„Nisam delom Lambi?“ Osetila je kako iz nje nestaje svake čarolije. Španska mahovina,
koja je visila iznad mreže, najednom više nije bila ništa drugo sem obične španske
mahovine, nije više bila kosa žene indijanskog poglavice.
„Mislim da si mešavina. Malo od ovog malo od onog.“ Majka ju je uzela za ruku i držala joj
šaku na svome krilu. „Ti si ono najbolje“, kazala je, „što mi se desilo u životu.“
I sad je Noel pogledala u Džejmsa. „Da, usvojena sam“, reče, kao da joj to ništa ne znači.
„Ali kako si znao?“

38
balkandownload
Mimi

Pružio joj je fasciklu. „Neki papiri su izleteli odavde na vetru“, odgovorio je. „Meni ništa
ne znače“, dodao je, „ali možda tebi znače.“
Njegove blage smeđe oči govorile su joj da je video nešto što nije trebalo da vidi. Nešto
što nije bilo ni namenjeno njemu da vidi. I kad joj je pružio, dotakao joj je ruku. Ne kao što
bi muškarac dodirnuo ženu. Bio je to dodir prijatelja koji zna da će je papiri iz te fascikle
možda zauvek promeniti.
Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

39
balkandownload
Mimi

Tara

Vilmington, Severna Karolina

2010.
Ba

O, bože, kako je ovo čudno.

Sedela sam naspram Ijana, za stolom u restoranu Pilot haus, i pitala se jesam li ja to na
ljubavnom sastanku. Delovalo je sasvim neobavezno juče, kad je rekao da ima dve
lk

bioskopske karte za Talijan hol. A onda je predložio da prvo nešto pojedemo, a kad filmu u
tako lepom bioskopu kao što je nedavno renovirani Talijan hol dodaš i večeru na dokovima,
an

šta bi drugo moglo biti nego ljubavni sastanak? Ijan mi je drag. Poznajem ga dugo i
slobodno mogu reći kako ga u određenom smislu obožavam, ali ne želim da izlazim s njim
kao s muškarcem. Ne želim da izlazim ni sa kim kao s muškarcem. Zadrhtim, ali ne od želje,
D

i na samu pomisao na ljubljenje, pa čak i na to da se držim za ruke s bilo kim drugim osim
sa Semom. To mi je odbojno. Noću, u krevetu, osećam duboku, duboku usamljenost, ali ne i
ow

želju za bilo kojim muškarcem. Nedostaje mi moj muž.

„Ovo nije ljubavni sastanak, zar ne?“, upitala sam Ijana pošto mi je konobar sipao drugu
n

čašu vina.
lo

Ijan se nasmejao. „Nije ako ne želiš da bude“, odgovorio je.

ad

„A da li si ti mislio da je to? Da li misliš?“ Smešila sam se. Drago mi je što mogu slobodno
da razgovaram s Ijanom. Mnogo više mi je potreban muškarac prijatelj nego ljubavnik.
„Samo sam mislio da bi bilo lepo da te vidim kako se smešiš“, odgovorio je Ijan, „kao sad.“
Onoga časa kad je to rekao, osmeh mi je iščezao s lica. Nešto sam morala da mu kažem.
Nameravala sam da sačekam do sutra, a da se večeras oboje opustimo. Međutim, iznenada
sam shvatila da neću biti u stanju da držim jezik za zubima.
Toga dana sam se, posle škole, odvezla do Noeline kuće, da pomognem Emerson da
raščisti svoje stvari. Emerson me je čekala na tremu i, čim sam se popela na poslednji
stepenik, zgrabila me je za ruku i povukla da sednem pored nje. Lice joj je bilo zajapureno i
sjajno od znoja, pa sam znala da se već naradila u kući. Ali na licu joj se videlo da je
uzrujana zbog nečeg drugog, a ne zbog fizičkog rada.
„Nećeš verovati šta je u izveštaju s autopsije“, kazala je.

40
balkandownload
Mimi

„Bila je bolesna“, odvratih. Želela sam da bude tako. Želela sam neku smrtnu bolest iz
koje Noel nije videla izlaza. Mogla sam da je zamislim kako donosi odluku da okonča život
kako ne bi prolazila, a i mi s njom zajedno, kroz dugu i tešku bolest.
Ali uopšte nije bilo to u pitanju.
Sad sam pogledala u Ijana s druge strane stola. „Noel je imala bebu“, rekoh.
Zurio je u mene, pa se nasmejao. „Šta to pričaš?“
„Emerson je danas dobila izveštaj sa autopsije. Uzrok smrti je prevelika doza, kao što
smo i očekivali. Ali autopsijom je utvrđeno i da je jednom u životu bila trudna i rodila dete.“
S lica mu je nestala sva bezbrižnost. „Kada?“
„Ne znam.“ Oklevala sam na trenutak, a onda pitala: „Da nije tvoje, Ijane?“
Pogledao me je, neprijatno iznenađen tom mišlju. Bila sam sigurna da se i on setio onog
naglog prekida veridbe s Noel. Je li to nekako povezano?
Ba

„Ne shvatam kako“, reče. „Ja, svi mi bismo zapazili da je bila trudna. Naročito pred
porođaj.“
lk

„Onda mora da se to desilo kad je bila tinejdžerka“, kazala sam. „Pre nego što ju je iko od
nas poznavao. Emerson i ja mislimo da je dala bebu na usvojenje. Možda se borila sa
an

žalošću zbog toga sve ove godine a da niko od nas to nije znao.“
„Pa“, kaza Ijan, „možda ste u pravu ili je možda beba umrla ili... Pretpostavljam da nikada
nećemo saznati. Samo... Samo sam mislio da je dobro poznajem dok je bila među nama.
D

Zašto mi nije rekla?“

ow

„Zašto nije rekla Emerson i meni?“, dodala sam. „Svojim najboljim prijateljicama?“
Spustila sam pogled na tanjir, gde je ostalo nekoliko komada ribe. Nisam bila sigurna mogu
li da dovršim obrok. „Bilo kako bilo, to verovatno nema nikakve veze sa samoubistvom“,
n

rekoh.
lo

„Osim ako nikad nije prebolela.“ Izgledao je ojađeno.

ad

„Izvini što sam počela o tome večeras. Trebalo je da ćutim.“

„Ne, drago mi je što si mi rekla“, odvratio je.
Pojela sam još jedan komadić iverka, bez stvarnog apetita. Bila sam umorna. Emerson i ja
smo spakovale sve iz Noeline kuhinje, napunile smo kutije stvarima koje će Ted odneti u
svratište za žene. Nije ih bilo mnogo. Noel je skromno živela. Nikad nije bila hrčak što
nagomilava zalihe, ali ipak sam se iznenadila koliko su joj bili prazni kuhinjski plakari.
Nekoliko tanjira. Nekoliko čaša i šolja i činija. Ništa suvišno. Isto je bilo i u komodi i ormaru,
sve svedeno samo na neophodno. Teško nam je palo kad smo videle njene poznate stare
duge suknje i široke pamučne bluze, znajući da više nikada nećemo videti Noel u njima.
Svuda po kući bilo je crnih vreća za đubre punih oprema za bebe. Ted i Emerson su
utovarili vreće u kola i odneli ih svojoj kući, gde su Grejs i Dženi obećale da će ih razvrstati i
srediti, a onda odneti kod Suzan.
Prenerazila sam se kad mi je Grejs rekla kako planira da pomaže u programu za pomoć
bebama, kao što je Noel i tražila. Emerson joj je dala staru Noelinu šivaću mašinu i pokazala

41
balkandownload
Mimi

joj kako da porubljuje ćebencad, koja su bila deo opreme poklonjene bolesnoj i siromašnoj
deci. Kad mi je Grejs rekla šta namerava, stavila sam joj ruku na čelo kao da proveravam
ima li temperaturu. „Je l’ ti dobro?“ Nasmešila sam se. Pogrešan potez.
Naglo je ustuknula od moje ruke. „Dobro sam“, reče. „Nemoj odmah od toga da praviš
veliku predstavu.“
Sumnjam da će biti među volonterima koji isporučuju opremu u bolnicu. Od Semove
nesreće gotovo je stekla fobiju od bolnica. Kazala mi je da me neće posećivati ako ikad
budem morala da ležim u bolnici. Ne bi čak ni Kliva posećivala u bolnici, tako je rekla. Za to
sam krivila sebe. Kad smo stigle u hitnu službu nakon Semove nesreće, uletela sam, u
panici, kroz vrata ambulante, sa Grejs za petama. Čak ni ja ne mogu da podnesem sećanje
na ono što sam videla u toj prostoriji – na krvavo i razderano Semovo lepo lice. Grejs se
onesvestila, samo se sručila na pod iza mene, kao kamen.
„Dakle“, reče Ijan, „jeste li kod Noel našle išta što se činilo... neobično?“
Ba

Odmahnula sam glavom. „Emerson je morala da ispita sve što joj je došlo pod ruku ne bi
li našla neki trag“, rekoh. „Misli da će nam nešto u toj kući objasniti zašto se ubila ili šta se
dogodilo s njenim detetom, ili pak zašto nas je lagala da još radi kao babica.“
lk

Noel i babica. Te su reči išle zajedno kao keks i mleko. U mojoj glavi, „babica“ je bila
definicija Noel. Zar nije istina da ju je bar jedna od nas, za sve ove godine, nekome
an

predstavila kao babicu, a ona nas nije ispravila? To je bilo neobično.

Ijan je kucnuo vrhom prsta o osnovu svoje prazne čaše za vino. „Noel...“ Odmahnuo je
D

glavom. „Ponekad je bilo nemoguće znati šta se s njom dešava.“

Bilo mi ga je žao. Znala sam koliko ju je nekada voleo. „Mora da ti je bilo mnogo teško kad
ow

je raskinula veridbu.“
„Oh, gospode, Tara.“ Mahnuo je rukom kao da odbija tu primedbu. „Bilo je to davno,
n

skoro je čitava večnost prošla.“

lo

„Ne sećam se da si se ljutio. Mislim da bi većina muškaraca pobesnela.“

ad

„Više sam bio zabrinut za nju nego što sam bio besan“, reče on. Onda se pomerio na
stolici i ponovo nasmešio. „Hajde da se malo razvedrimo, važi? Da do kraja večeri ne
pričamo ni o Noel ni o Semu, ni o čemu tužnom.“
„Savršeno“, pristala sam.
„Dakle...“, rasekao je na pola punačku školjku u tanjiru, „kad si poslednji put izašla u
bioskop umesto da gledaš iznajmljeni film kod kuće?“
Pomislila sam na poslednje mesece, a onda nabrala nos. „Nisam od Sema“, rekoh.
Nasmejao se. „Dobro, da pokušam ponovo.“ Pogledao je naviše, u tavanicu, kao da tamo
traži neku pogodniju temu. A onda su mu oči iznenada sinule iza čaše. „Razmišljam o tome
da uzmem psa“, reče.
„Stvarno?!“ Znala sam da voli našeg psa Tvitera, ali nikad ga nisam zamišljala kao
vlasnika psa. „Štene? Ili starijeg, spasenog, ili...“

42
balkandownload
Mimi

„Štene“, odgovorio je. „Nisam imao psa još otkad sam bio dete. Pretpostavljam da ću više
raditi kod kuće.“
„Mislim da je to sjajna ideja“, rekoh. „Možda bi mogao uzeti dva pa da mogu da se igraju
dok...“
„Tara?“ Podigla sam pogled i ugledala jednu stariju ženu kako korača prema našem stolu.
Toliko sam se zanela u razmišljanje o Ijanu i štenetu da je nisam odmah prepoznala.
„Barbara!“, ustala sam da je zagrlim. „Drago mi je što te vidim.“ Nisam videla Barbaru još
od oproštajne zabave pred njen odlazak u penziju pre nekoliko godina. Ijan je takođe ustao.
„Ijane, ovo je Barbara Rid“, rekoh. „Nekad je predavala matematiku u Hanteru.“
„Sedite, molim vas.“ Barbara se smešila. Izgledala je sjajno, kosa boje bakra bila joj je
ošišana vrlo kratko, a koža glatka kao saten. Penzija joj je očigledno prijala. „Oh, dušo“,
kazala mi je kad sam ponovo sela. „Drago mi je što te vidim i što tako lepo izgledaš. Bilo mi
je strašno žao kad sam čula za Sema. I jadna Grejs. Znam da je ovo sigurno teško razdoblje
Ba

za obe.“
„Hvala ti.“ Mahnula sam glavom prema Ijanu. „Ijan je Semov partner u advokatskoj
praksi“, rekoh. Osetila sam potrebu da objasnim zašto sedim u restoranu i pijuckam vino s
lk

drugim muškarcem samo šest meseci od Semove smrti. Videla sam kako je Ijanu zatitrao
smešak na usnama. Shvatio je moj osećaj griže savesti.
an

Barbara me je, međutim, jedva slušala. „I upravo sam čula za Noel Dauni“, reče. „O,
gospode, kakva tragedija.“
D

Klimnula sam glavom. „Da, tužno je“, rekoh.

ow

„Znam da ste bile bliske“, nastavila je Barbara. „Imala je veliko srce. Videla sam Sema i
nju u Saut bič grilu nekoliko puta prošle godine; teško je poverovati da ih oboje nema. Je li
pominjao da me je sreo? Kazala sam mu da te pozdravi.“
n

Pomislila sam da sam je pogrešno razumela. Videla si Sema i Noel u Saut bič grilu? U
lo

Rajtsvil Biču?“
ad

„Obožavam taj restoran, a ti? Često idem tamo na ručak. Van sezone, naravno. Leti ne
prilazim ni blizu plaži.“
„Kad je to bilo?“ Nisam želela da zvučim uznemireno – niti, što je još gore, ljubomorno –
ali ovo je bilo veoma čudno. Noel i Sem su bili prijatelji, ali svakako ne takvi koji se sastaju
po restoranima za ručak.
„Oh, čekaj da razmislim.“ Barbara se kucnula prstom po bradi, gledajući kroz prozor u
reku. „Pa, mora da je bilo proleće. Možda april?“
„Sem je poginuo početkom marta.“ Obuzelo me je nestrpljenje. Pogledala sam u Ijana i
videla da se namrštio.
„Hmmmmm, onda možda krajem zime, ili možda čak prošle jeseni.“ Barbara se
nasmejala. „Kad se čovek penzioniše, pobrka kalendar u glavi, videćeš! Bilo je dvaput, toga
se sećam. Oba puta sam razgovarala sa Semom. Nisam poznavala Noel lično, ali svi znaju ko
je ona. Bila. Pretpostavila sam da Sem najverovatnije zastupa onaj njen program pomoći za
bebe.“

43
balkandownload
Mimi

„Verovatno je tako“, umešao se Ijan. Pogledao me je i njegove oči su mi govorile da je se

rešim.
„Drago mi je što sam te videla, Barbara“, kazala sam, „ali Ijan i ja moramo da požurimo s
večerom inače nećemo stići na film.“
„Oh, i ja žurim.“ Pogledala je preko ramena, u pravcu iz kog je došla. „Moj muž verovatno
misli da sam se izgubila u ženskom toaletu.“ Sagla se i potapšala me po ručnom zglobu.
„Mnogo mi je drago što sam te videla, dušo. I drago mi je što sam vas upoznala, Ijane.
Prijatno veče vam želim.“
Ijan i ja smo se gledali sve dok nismo bili sigurni da je odmakla dovoljno da nas ne može
čuti. „Program za bebe iziskuje pravnika?“, upitala sam.
Odmahnuo je glavom. „Siguran sam da nije to u pitanju“, odgovorio je, „ali samo sam hteo
da ode. Video sam da te je uzrujala.“
„Nisam uzrujana. Zbunjena sam.“
Ba

„Slušaj.“ Ijan je oblizao usne i zagledao se načas u svoj tanjir. „Mislim da je verovatno
zbog testamenta.“ Podigao je pogled i sreo se s mojim. „Testament je napisan u februaru i
lk

ubeđen sam da su se Noel i Sem nekoliko puta sastali da razgovaraju o tome. Sem je morao
da sastavi neka dokumenta o staranju o njenoj majci, a... verovatno joj je i pomogao u odluci
kako da podeli imovinu.“
an

„Zašto u restoranu a ne u kancelariji?“

„Zato što su bili prijatelji i zato što su hteli da im bude udobno dok rade. I ja to činim. I
D

Sem je stalno vodio klijente na ručak.“ Pružio je ruku preko stola i spustio je na moju. „Hej“,
ow

reče. „Ne misliš valjda...“

Odmahnula sam glavom. „Noel i Sem? Nema govora. Semu se ona sviđala, ali oduvek je
n

mislio da je ćaknuta. Samo mi je čudno da čujem tako nešto iznebuha, a nisam imala
pojma...“ Glas mi je utihnuo.
lo

„Nisi imala pojma o tome jer je Sem bio etičan“, reče Ijan. „Iz istog razloga ti nije ni rekao
ad

za njen testament, kao ni ja kad sam naišao na njega u njegovim fasciklama. Dok nije umrla,
to nije bila tvoja stvar.“
„Tako je.“ Klimnula sam glavom. Ovo nije bilo prvi put da otkrijem kako se Sem bavio
pravnim poslovima za nekog kog poznajem a da mi ne kaže. Već početkom našeg braka
naučila sam da ne postavljam pitanja.
Konobar nam je doneo račun i Ijan se zavalio na naslon stolice da izvadi novčanik.
„Dakle...“, nasmejao se stavljajući kreditnu karticu na sto, „nismo baš uspeli u tome da ne
pričamo o Noel i Semu, zar ne?“
„Nismo.“ Spustila sam salvet na sto. „Hajde da se izgubimo u filmu.“
„Važi“, odvratio je, a ja sam, tek kad smo izašli iz njegovih kola i pošli ka bioskopu,
shvatila da sam ga pustila da me časti večerom.
Izgleda da je ipak bio sastanak.

44
balkandownload
Mimi

Emerson

Ljudski rod je izgubio nešto izumom digitalne fotografije. Sedela sam ukrštenih nogu na
podu Noeline male dnevne sobe, leđima naslonjena na sofu, i prelistavala jedan njen stari
album sa slikama. Kao i moji albumi, i njen je imao malo skorašnjih fotografija. Nove su sve
bile u kompjuteru. Generacije koje dolaze – na primer moji unuci – nikad neće razgledati
Ba

moj album s fotografijama i pitati se: Ko je ovaj čovek i zašto je bio važan mojoj baki? Da
budem iskrena, to me je rastužilo. Ono malo novijih slika u Noelinom albumu bile su
Dženine i Grejsine ne baš laskave školske fotografije, kao i neke slike snimljene na
lk

događajima za prikupljanje priloga, kao što su one velike babinje koje je Noel održavala
svake godine u porti naše crkve.
an

A nisam ni znala šta zapravo tražim u tom albumu. Možda njenu sliku s nekim strancem?
Odraslog sina ili ćerku koju je skrivala od nas? Nekog ko zna odgovore koji su nam
potrebni? Dok sam pretraživala stranice, najviše sam se, međutim, zadržavala na slikama
D

same Noel, od kojih mi je svaka izazivala gorkosladak bol u grudima. Ljutila sam se na nju
što je otišla bez objašnjenja i ljutila sam se zbog laži, ali mrzela sam što se ljutim na nju.
ow

Jedini način da se rešim te ljutnje jeste da dokučim smisao toga što je učinila.
„Volim ovu njenu sliku“, kazala sam Tedu, koji je izvlačio knjige s polica postavljenih s
n

obe strane kamina, i slagao ih u kutije. Radio je kao konj dok sam se ja igrala detektivke.
lo

Znala sam da misli kako samo tugujem zamišljena i da mu je žao mene. Nije me remetio.
Bar ne još.
ad

„Aha“, odvratio je spuštajući nekoliko knjiga u kutiju. Već sam mu bila pomenula potrebu
da nađem odgovore za Noelin tajanstveni život, ali on je smatrao da treba da se manem
toga, pa sam zadržala svoju potragu za sebe. Moj odnos s Tedom nikad nije bio onako blizak
– da budem iskrena, strastan – kao odnos Tare i Sema, ali on se dobro starao o porodici, bio
je veran muž i brižan otac. To su bila moja tri najvažnija zahteva i on ih je spretno
ispunjavao, pa sam se i ja starala o njemu.
Na pomenutoj fotografiji Noel je stajala ispred nekog ukrasa na zidu. Slika je imala
preteranu ekspoziciju i lice joj je bilo previše osvetljeno, pa je njena svetla koža delovala
kao alabaster. U ušima su joj bile jednostavne srebrne alke. Jako svetlo je samo istaklo
njene već izrazito plave oči, a gotovo izbrisalo obrve. Bila je veoma vitka, oduvek, čak i pre
no što se opredelila za spartansku vegetarijansku ishranu. Zavidela sam joj na mršavosti, ali
ja previše volim hranu – televizor mi je uvek podešen na kanal o kuvanju i hrani. Imaću
nekoliko kilograma viška do kraja života i tako je kako je. Obe smo oduvek imale gustu i
neposlušnu kosu. Na slici je Noelina bujna i nepokorna kosa bila začešljana s lica i vezana

45
balkandownload
Mimi

pozadi, kao što ju je uvek i nosila. Nepokornost prisutna, ali pod kontrolom. Eto tako bih je
opisala nekome ko je ne poznaje: nepokorna ali pod kontrolom. I taj opis, pretpostavljam, i
dalje odgovara. Živela je tačno onako kao što je želela, do samog gorkog kraja.
Ted se uspravio nad kutijom koju je popunjavao, i uhvatio se za krsta. „Em“, kazao je,
„nikad nećemo izaći odavde ako se budeš zadržavala na svemu što nađeš.“
Nasmejala sam se. „Znam“, odgovorila sam. Dosta je. Sklopila sam album i nagla se da ga
stavim u kutiju sa stvarima koje ćemo zadržati. Kasnije ću razvrstati njene lične stvari. Sada
je potrebno izneti sve iz kuće. Ted i ja smo odlučili da je renoviramo pre nego što je budemo
izdali. Promenićemo kuhinju i izgrebane drvene podove, i okrečićemo je iznutra i spolja. I
održavaćemo vrt, kao što je Noel tražila. Tara je vičnija baštovanstvu od mene, tako da je
ona preuzela brigu o vrtu. Neće zahtevati mnogo posla do proleća, a tada će kuća već imati
stanara. Zainteresovana je Suzan Džonson. Živi u iznajmljenoj kući još otkad se razvela pre
nekoliko godina, a otkad je Kliv u koledžu u Čepel Hilu, želi da smanji troškove. A osim toga
i voli Sanset park. Moram se još samo uveriti i da li voli baštovanstvo. To što sam besna na
Ba

Noel nije uništilo ni jedan jedini molekul moje ljubavi prema njoj. Želja joj je bila da se
staramo o njenom malom dragocenom vrtu i za to ću se i postarati.
Flekica je sad član naše porodice i nije naročito oduševljena što živi s dva psa.
lk

Prilagodiće se. Bilo mi je neobično što je Noel tražila od nas da brinemo o vrtu, ali nije
pomenula mačku. Možda je mislila da će komšije zadržati Flekicu kad saznaju šta se
an

dogodilo, ali Noel ju je volela i ja nisam htela da je ostavim kod stranaca.

Otvorila sam novu kartonsku kutiju i počela da sređujem policu s knjigama sleva od
D

kamina, a Ted je nastavio sa onom zdesna. Tara i ja smo se toga jutra pobrinule za kuhinju i
spavaću sobu, ali dnevna soba i Noelina radna soba bile su veći izazov. Još je trebalo
ow

isprazniti ormar i kartoteku u dnevnoj sobi i ostavila sam to za posle jer su bili prepuni
papira i ko zna čega još. Mada, jedva sam čekala da se latim tih papira. Znala sam da Ted
želi sve to da baci, ali ja sam nameravala da pregledam svaku priznanicu, svaki račun, sve, u
n

potrazi za odgovorima. Sem toga, htela sam i da pregledam njen kompjuter. Ne verujem da
lo

je zaštićen šifrom pa ću možda, ako dospem do njenih imejlova, pronaći odgovor. A možda i
neću.
ad

Pogledala sam u naslov jedne od knjiga koje sam držala u rukama. Izazov za babice, tako
je glasio. Otvorila sam je da pogledam datum izdanja. 1992. Staro izdanje. Uzdahnula sam. I
dalje sam tražila tragove koji bi dokazali da je ostavila praksu babice pre samo nekoliko
godina. Još to nisam mogla da prihvatim, iako sam zvala Biro za izdavanje dozvola i saznala
da Noel svoju dozvolu za rad nije obnovila već jedanaest godina. Jedanaest godina! „I dalje
ne shvatam“, kazala sam sada Tedu. „Zašto bi nas lagala?“
Ted je uzdahnuo. Već je bio umoran od svega toga. „Da li je zaista lagala ili je samo nešto
prećutala?“, upitao me je.
„Lagala je. Sve do pre neku godinu stalno mi je govorila kako ima zakazan porođaj, ili
pak kako mora kod pacijenta.“ Ne mogu sad da se setim pojedinačnih primera, ali sigurna
sam da je pominjala pacijente. „A onda i ona redovna putovanja na selo i u zabačene krajeve
i... kuda god. Znaš već, onaj njen ’seoski posao’. Ostajala je tamo mesecima, porađala žene.
Tako nam je bar rekla.“

46
balkandownload
Mimi

„A možda je radila bez dozvole?“, primetio je Ted.

„Ne mogu to da zamislim.“ Koliko god da je bila nekonvencionalna, Noel ne bi kršila
zakon. Bila je profesionalna i oprezna. Uvek je odvraćala od porođaja kod kuće
pacijentkinje pod velikim rizikom. Znam to pouzdano jer sam ja bila jedna od njih. Razmak
između Tarinog i mog termina bio je tri nedelje, i obe smo želele da se porodimo kod kuće.
Ali ja sam imala već dva spontana pobačaja pre trudnoće s Dženi, a uz to i neke
komplikacije u trudnoći, pa mi je Noel strogo zabranila porođaj kod kuće i preporučila me
svom omiljenom akušeru. Želela je da asistira prilikom mog porođaja u bolnici, ali ništa nije
išlo po planu. Ted je bio van grada kad su mi počeli trudovi, tri nedelje pre termina – iste
noći kad i Tari – pa se sve završilo carskim rezom. I tako je Noel bila pored Tare kad je moja
Dženi, zdrava i prava, srećno došla na ovaj svet, a ja se nikad u životu nisam osećala
usamljenije. „Ne mogu da je zamislim da radi bez dozvole“, odgovorila sam sad Tedu. A
opet, nisam mogla ni da je zamislim kako se ubija. „Trebalo je da znamo šta se s njom
dešava.“ Posegnula sam za drugom knjigom na stolici.
Ba

„Prestani da kriviš sebe, mila.“ Ted je seo na propalu sofu, trljajući krsta. „Slušaj“, reče.
„Noel je bila sjajna, ali nije bila baš najstabilnija ličnost na svetu. Znaš to i sama.“
„Bila je savršeno stabilna. Različita? To da. Nestabilna? Ne.“
lk

„Koja stabilna ličnost vodi tajni život, i krije ga od ljudi koji je vole? Koja to stabilna
an

ličnost ima... koliko ono beše? Dvanaest? Dvanaest bočica pilula, zalihu spremnu za
samoubistvo jednog dana? I kad smo već kod toga, koja će to stabilna osoba počiniti
samoubistvo?“
D

„Mislim da je imala te pilule još od one saobraćajne nesreće kad je povredila leđa.“ Noel
ow

se tad vraćala kolima s noćnog porođaja i drugi automobil ju je na semaforu udario

otpozadi. Dobro sam se sećala tog davnog mračnog razdoblja kad je često trpela jake
bolove. A onda je započela program za pomoć bebama i vratila se u život.
n

„Šta je ovo?“ Ted je ponovo bio na nogama i, sagnut, uzimao jednu od nekoliko debelih
lo

knjiga u kožnom povezu s najniže police. Oduvao je prašinu s korica i prelistao stranice.
„Rukom pisano“, reče. „Neki dnevnik, tako nešto.“ Pružio mi je knjigu.
ad

„Ne.“ Prepoznala sam je čim sam je uzela iz njegove ruke. „Tu je zavodila slučajeve.“
Otvorila sam knjigu i pogledala prvi unos: 22. januar 1991. Pacijentkinja se zvala Peti
Robinson i Noel je detaljno opisala njene trudove i porođaj, na četiri i po stranice.
Nasmešila sam se čitajući njene reči. „Bila je tako neobična mešavina, Tede“, kazala sam.
„Brojne tehničke zabeleške, a onda kaže: ’Ostavila sam Peti s njenim novorođenim anđelom
u deset ujutru, dok je kroz otvoren prozor dopirao ptičji cvrkut, a u vazduhu se osećao
miris kafe.’“ Pogledala sam u ostale knjige u kožnom povezu, poređane na najnižoj polici.
„Oh, daj mi onu u kojoj je Grejsi!“, rekoh. „Ova se završava s 1992. godinom, što znači da je
Grejsi najverovatnije u trećoj.“
Ted mi je pružio treću knjigu pa sam sela na pod i počela prelistavati stranice što mirišu
na plesan, dok nisam stigla do Grejsinog rođenja u septembru. Preletela sam pogledom po
Noelinim beleškama. Znala sam da je Tarin porođaj bio dug i mučan u poređenju s mojim,
koji je obavljen kratko, carskim rezom.

47
balkandownload
Mimi

Prešla sam ovlaš preko beležaka dok nisam naišla na ovu rečenicu: „Devojčica je došla na
svet u jedan sat i trideset četiri minuta posle ponoći, duga četrdeset sedam i po
centimetara, teška dva kilograma i sedamsto grama“, glasno sam pročitala Tedu. „Prava je
lepotica! Nazvaće je Grejs.“
Ted se sagnuo i poljubio me u teme, mada verovatno nije čuo ni reč od onoga što sam
pročitala. „Hoćeš da završiš s tom policom, a ja idem da prionem na ormar u radnoj sobi?“,
upitao me je. „Ne možemo više odlagati.“
„Važi“, odvratila sam, ali i dalje sam držala knjigu, kao da držim Grejs. „Brzo ću doći da ti
pomognem. Ništa ne bacaj.“

***

Nekoliko sati kasnije, sedela sam za malim pisaćim stolom u Noelinoj radnoj sobi i na
Ba

njenom kompjuteru pregledala imejlove mesecima unazad. Bilo je nekoliko razmena

imejlova s Tarom, sa mnom, Dženi i Grejs, ali najviše se dopisivala sa Suzan i ostalim
volonterima. I nisam našla ništa neobično. Jednostavno ništa.
lk

Ted je izvukao iz ormara veliku kartonsku kutiju i dovukao je nasred sobe. „Možemo li
ovo jednostavno da bacimo?“, upitao je.
an

Otvorio je kutiju i ugledala sam koverte, razglednice, rukom pisana pisma, fotografije.
„Šta je to?“, upitah pa zahvatih pregršt papira. Spustila sam ih na sto i otvorila jednu kartu.
D

Draga Noel,
ow

Teško je naći reči kojima bih izrazila koliko si nam značila u proteklih devet
meseci. Sad mi je žao što svu svoju decu nisam rodila kod kuće. Bilo je
izvanredno. Neverovatna je tvoja toplina, nežnost i spremnost da uvek budeš uz
n

nas. (Čak i kad sam te zvala one noći u tri ujutru, odmah si došla, iako si
lo

ispravno zaključila da su posredi lažni trudovi. Hvala ti!) Džina lepo sisa i raste
ad

kao luda. Veoma smo ti zahvalni, Noel, i nadam se da ćeš zauvek ostati deo
našeg života.
Srdačno,
Zoi
„Ovo su karte i pisma zahvalnosti od pacijentkinja“, rekoh. Podigla sam iz kutije sliku
neke bebe. „I slike beba koje je donela na svet.“ I tragovi, pomislila sam, mada sam već bila
počela da sumnjam. Već sam bila pregledala gomile beležaka i raznog otpada, i morala sam
da priznam kako najveći deo treba baciti.
„Da bacim?“, upita Ted, pun nade.
Otvorila sam još jednu kartu i pročitala reči unutra ispisane.
Nisam mogla da verujem kad je ona gospođa donela u prihvatilište stvari za
bebu. Hvala, gospođice Noel!

48
balkandownload
Mimi

Pogledala sam u Teda. „Ne mogu“, odgovorila sam. „Ne još. Odneću kutiju kući. Želim sve
da pregledam kad budem imala vremena.“
Ted se nasmejao. „A kad ćeš imati vremena? Imaš Hot!, a pritom se još i trudiš da
posećuješ dedu više puta nedeljno. Da li i dalje nameravaš da prirediš Suzan rođendansku
zabavu kod nas u kući?“
Dah mi se presekao i umalo sam počela da se gušim. Zabava za Suzan. Uhvatila sam se za
glavu. „Potpuno sam zaboravila na to“, rekoh Tedu. Bila sam pristala da se zabava održi u
našoj kući jer je Noel htela da pozove gomilu sveta, a mi imamo dovoljno prostora.
„Otkaži je“, kaza Ted.
Odmahnula sam glavom. „Ne možemo da je otkažemo. Pozivnice su već poslate i...!
„Siguran sam da će Suzan razumeti, s obzirom na okolnosti.“
Suzan mi o tome nije ništa rekla, verovatno nije znala kako da zapodene razgovor. Ona je
Ba

samohrana majka koja se dvaput borila s karcinomom i nije očekivala da će doživeti

pedesetu. Noel bi želela da se ta zabava održi. „Ne“, rekoh. „Priredićemo zabavu. Imamo još
tri nedelje i Tara će mi pomoći. Ako treba nešto planirati, organizovati i sprovesti, Tara je
lk

prava osoba za to.

„Jesi li sigurna?“, upita Ted, „Mislim da previše uzimaš na sebe.“
an

Verovatno je u pravu i tačno je da mi treba više, a ne manje vremena s dedom na samrti.

Ne mogu da pomislim na njega a da ne zaplačem. Dženi i ja smo ga prethodnog dana
posetile u Džeksonvilu i delovao mi je toliko ispijeno u onom velikom krevetu u domu, da
D

sam ga jedva prepoznala. Ali bio je uzbuđen i srećan što nas vidi. Većina uspomena na
ow

detinjstvo vezana mi je za njega. Otac mi je stalno bio na putu, pa me je deka učio da vozim
bicikl, da pecam, čak i da kuvam. Osloboditi što više vremena da ga posećujem za mene je
bio prioritet.
n

Ali bez obzira na to, neću se odreći ove kutije.

lo

„Zasad želim da zadržim tu kutiju“, rekla sam Tedu. „Samo hoću da vidim šta su sve te
ad

žene imale da joj kažu.“

„Voleo bih da je baciš“, odgovorio je. „Nemamo prostora za sve njene stvari.“
„Uzeću je“, kazala sam, i sama svesna toga da sam svojeglava, dok sam zatvarala kutiju.
Možda, ali samo možda će me nešto iz te kutije odvesti njenom sinu ili ćerki, pa ću barem
tako postići da Noel živi i dalje.

49
balkandownload
Mimi

10

Noel

Univerzitet Severne Karoline, Vilmington

1988.
Ba

Sedela je u dnevnoj sobi studentskog doma Galovej, sa ostalim pomoćnicima za smeštaj

studenata, poslednjeg dana obuke. Brucoši će stići sledećeg dana i dokoni mir kampusa u
Vilmingtonu preći će u haos. Noel se tome radovala. Volela je ovu školu.
lk

Po stolovima su bile razbacane prazne kutije od pice i limenke od gaziranih pića. Noel
nije ni takla picu, od koje se začepljuju arterije. Izula je sandale i sedela ukrštenih nogu na
an

jednoj sofi, a duga plava suknja se širila oko nje kao more, dok je grickala štapiće od
šargarepe i bademe iz kesice koju je nosila svuda sa sobom. Ponudila je kesicu devojci sa
obuke, Luen, koja je sedela pored nje na kauču, i ova se poslužila šargarepom. Od svih
D

polaznika obuke u prostoriji, Noel je bila najbliža s Luen, ali to nije značilo mnogo. Kolege s
univerziteta volele su Noel i poštovale je, ali malo se previše razlikovala da bi se uklopila.
ow

Tako je bilo čitavog njenog života, i nije zbog toga marila. Navikla je da se drži malo po
strani od kolega. Devojke su prema njoj bile srdačne, čak su joj i poveravale svoje probleme,
n

ali uvek je među njima postojala distanca, i nikad nije gradila one snažne, otvorene odnose
kakve većina žena ima s drugim ženama.
lo

Što se pak momaka tiče... pa, sportisti i tipovi iz „bratstva“ nisu znali kako da se ophode
ad

prema nekome kao što je Noel. U njoj ima nešto čudno, govorili su potcenjivački, pošto nisu
znali kako da se izbore s nelagodnošću koju su osećali pored nje. Ona je spadala u čudakinje
koje tumaraju same po kampusu posle ponoći. Bila je lepa na neki nekonvencionalan način,
ali teško ju je bilo upoznati i smatrali su da ne vredi truda. Kao da je bila pokrivena velom
koji se nije mogao podići i kroz koji se nije moglo prodreti. Jednostavno, bila je van njihove
lige i oni su, duboko u duši, to znali.
Ipak, nije oskudevala u ljubavnicima. Bilo je u kampusu i takvih momaka koje ona nije
plašila, već ih je zanimala. Bili su to oni pametni i umetnički tipovi, previše stidljivi da bi
razgovarali s tipičnim studentkinjama, ali su u Noel prepoznali srodnu dušu. I tako, premda
prve tri godine studija nije imala momka u pravom smislu te reči, imala je veza dubljih od
prijateljske, mada nisu vodile ničemu stalnom. Njoj je to odgovaralo. Imala je samo jedan
cilj: da postane babica. Ostalo će se u njenom životu srediti kasnije, samo od sebe.
Ovo će joj biti poslednja godina u školi za medicinske sestre i već je istraživala kakvih sve
ima programa za babice sledeće godine. Neće imati problema sa upisom, mogla je da ide

50
balkandownload
Mimi

kuda god je htela, bila je najbolja u klasi. Niko to nije rekao, ali nisu ni morali. Bila je veoma
marljiva i profesori su je obožavali. Imala je problema s nekim smešnim pravilima koja su
morali da poštuju u bolnici na kliničkoj praksi, ali radila je sve što joj kažu. Kad bi se
iznervirala, zvala je majku, koja je i dalje radila za gospođicu Vilson i koja je uvek umela da
je smiri. „Samo radi kao što ti se kaže i stekni diplomu“, govorila joj je. „Onda ćeš biti
slobodnija da postaviš svoja pravila. Moraš naći načina da radiš u sistemu, Noel.“
I sad, dok je u dnevnoj sobi sedela sa ostalim polaznicima obuke za pomoćnike za
smeštaj, Noel je usmerila pažnju na mladog muškarca zavaljenog na naslon jedne sofe. Bio
je to postdiplomac studija psihologije koji je vodio obuku prethodnih dana. „Dakle, sutra će
nastupiti haos“, rekao je. „U roku od sat vremena po dolasku, ljudi će se žaliti na sobe, na
cimere... To se može očekivati i ne dajte da vas savlada. Ako budete imali problema, znate
gde sam, je l’ tako?“
Odgovorili su mu žagorom. Već ih je zamaralo da budu ovako zatvoreni, pa ni Noel nije
bila izuzetak. Napolju je bio divan dan, ne previše vruć za kraj avgusta, i želela je da izađe.
Ba

Ali trener je trebalo da im dodeli spavaonice i zadatke za koje su zaduženi, pa nije mogla
otići dok ne dobije svoj papir.
Tražila je studentski dom Galovej, baš taj gde se trenutno nalazila. I sama je tu živela kao
lk

brucoš i sećala se dobrote i ljubaznosti pomoćnika za smeštaj. Želela je da i ona bude takva
– da pomaže i ne kritikuje nove, tek pristigle studente.
an

Postdiplomac je držao papire i Noel je znala da su to spiskovi studenata sa svakog sprata

raznih domova.
D

„Noel?“, kazao je i pružio joj list papira. „Dobila si Galovej. Treći sprat.“
ow

„Odlično.“ Ustala je da uzme papir, pa se ponovo vratila da sedne pored Luen.

Potom je postdiplomac dao spisak i Luen.
n

„I ja sam dobila Galovej“, reče Luen proučavajući list hartije. „Super.“

lo

„Koji sprat?“, upita Noel.

ad

„Četvrti.“
Noel se ujela za usnu, iznenađena tom čežnjom koju je osetila u grudima. „Tamo sam
živela kao brucoš“, reče.
„To ti nešto znači?“ Luen joj se nasmešila. „Meni je svejedno, možemo se menjati ako
hoćeš.“
Shvatila je da želi da se razmene. Mada nije znala zašto. Ta prva godina joj je tako prijala.
Došla je sama – daleko od kuće – da prvi put otkad zna za sebe živi u gradu, i volela je svaki
minut tog života. Spratovi u domu Galovej bili su gotovo potpuno isti, pa je bilo šašavo
menjati spisak, međutim...
„Ne bi ti smetalo?“, upitala je.
„Ma ne.“ Luen joj je pružila spisak studenata s četvrtog sprata, ali Noel je uto spazila
jedno ime pri dnu svoga spiska i stala. Zaškiljila je i zagledala se u to ime, pokušavajući da
shvati šta je upravo pročitala. A onda je povukla spisak nazad.

51
balkandownload
Mimi

„Zadržaću treći sprat.“ Čula je drhtaj u sopstvenom glasu. „Baš sam blesava. Već su zaveli
ko je za šta zadužen i samo bismo napravile zbrku zamenom.“
Luen se namrštila. „Sumnjam da bi pravili problem zbog toga“, reče.
„Ne, u redu je ovako“, odvratila je Noel i pritisnula svoj spisak na grudi kao neko davno
zakopano blago.
Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

52
balkandownload
Mimi

11

Tara

Vilmington, Severna Karolina

2010.
Ba

Zakucala sam na Grejsina vrata i čula iznutra neko komešanje, kao da je radila nešto za šta
ne želi da znam.
„Uđi“, rekla je nakon jednog trenutka.
lk

Otvorila sam vrata i ugledala je kako sedi za radnim stolom, sa otvorenim udžbenikom u
krilu. Verovatno je bila na Fejsbuku ili odgovarala na neki imejl, pa je htela da me uveri da u
an

stvari uči. Nije me bilo briga. Stvarno nije. Želela sam samo da bude dobro i da bude srećna.
Podigla je pogled ka meni pijući iz svoje omiljene crne šolje. Jaka crna kafa, bez sumnje.
Nisam mogla ni da okusim kafu koju su pripremali ona i Sem.
D

„Samo sam htela da vidim treba li ti pomoć sa šivaćom mašinom“, rekoh.

ow

„Nemam sad vremena za to, mama“, odgovorila je. „Učim.“

„Pa dobro, kad god.“ Sela sam na ivicu kreveta, žudeći za pravim razgovorom s njom.
n

Žudeći za kontaktom. Tviter mi je spustio svoju veliku glavu na koleno pa sam ga

lo

pomilovala po leđima. „Noel bi bilo mnogo drago što pomažeš u programu za bebe.“
ad

„Aha.“ Podigla je ranac s poda i počela da traži nešto u njemu, pa izvadila svesku. Gledala
je svuda po sobi samo ne u mene. Mrzim tu napetost među nama. Jednostavno mrzim.
Nasmešila sam se i pokazala ka njenoj šolji. „Ne znam kako možeš da piješ kafu tako
kasno“, rekla sam.
Otvorila je svesku i razdraženo uzdahnula. „To kažeš svaki put kad me vidiš sa šoljom
kafe po podne“, odvratila je.
Zaista? „To me podseti na tvog tatu“, rekoh. „Vas dvoje ste po tome toliko slični.“
„Kad već pominjemo tatu“, reče ona i pogleda pravo u mene, „kako je bilo na sastanku s
Ijanom?“
Namrštila sam se, iznenađena tim pitanjem. Zajedljivost nije njena osobina i uhvatila me
je nepripremljenu. „To nije bio sastanak, Grejs“, odgovorila sam.

53
balkandownload
Mimi

Sad je gledala kroz prozor, obrazi su joj se zacrveneli i mislim da joj je pitanje izletelo pre
nego što je uspela da se obuzda. „Mislim na to kako je tata mrtav dok se ti zabavljaš“, reče.
„Ne znam kako možeš.“
„To nije bio sastanak“, ponovila sam. „Bar ne takav na kakav aludiraš. Proći će dugo
vremena dok me ne zainteresuje neki drugi muškarac posle tvoga tate, ali moram biti u
stanju da ponekad izađem na večeru i u bioskop s nekim prijateljem, onako kao što ti izlaziš
s Dženi. Obe treba da izlazimo.“ Nagla sam se napred i spustila glavu pokušavajući da joj
ponovo uhvatim pogled. „Možeš li to da shvatiš?“, upitala sam.
„U redu je.“ Nije zvučala ubedljivo.
„Znam da ti nedostaje Kliv“, rekla sam i uspravila se.
Oborila je pogled na svesku i imala sam osećaj da sam je dirnula u slabu tačku.
„Nije važno“, reče.
Ba

Nisam bila sigurna koliko daleko su otišle stvari između nje i Kliva. Jesu li se već upustili
u seks? Izlazili su osam meseci i, mada to nisam mogla da zamislim – nisam želela da
zamislim – pretpostavljam da jesu. Jedno zasigurno znam, a to je da ga je volela. Čak i sad su
lk

njegove slike bile na komodi, radnom stolu i tabli od plute iza kompjutera. Još ga je volela.
Poželela sam da mogu da učinim nešto da je ne boli.
an

„Sećam se kako je bilo kad smo tvoj otac i ja bili rastavljeni“, rekoh.
„Rastavljeni? Šta to pričaš?“
D

„O, ne mislim dok smo bili u braku“, odgovorila sam. „Nego kad je on bio na koledžu dok
sam ja još pohađala srednju školu.“
ow

„E pa, razlika je u tome što, kad ste vi bili rastavljeni, tata nije prekinuo s tobom pre no
što je otišao.“ Izgledala je kao da je samu sebe iznenadila time što je dozvolila da bar za
n

trenutak zavirim u njena osećanja. Morala sam to da iskoristim.

lo

„Znam, dušo“, rekoh. „Znam da je sigurno bilo mnogo teško.“

ad

„Ne, ne znaš“, promucala je.

„Znam da je s tatom i sa mnom bilo drugačije, ali ja sam se s tom razdvojenošću borila
tako što sam stalno bila zauzeta. Nađi nešto čime ćeš se baviti. Da budeš aktivna.“ Nagla
sam se napred, ka njoj. „Volela bih da shvatiš koliko bi ti to pomoglo, Grejs.“
„Pa stalno se bavim nečim!“, odbrusila mi je. „Radim u Kući za životinje i idem u školu i
radim u tom glupom programu za bebe. Šta bi još htela?“
„Sve je to dobro“, rekoh, „ali to je samo rad, nije i zabava, zar ne? Mogla bi malo da
proširiš interesovanja, dušo. Znam da voliš Dženi, ali treba da se baviš nečim i s drugim
prijateljima. Kad smo tvoj tata i ja bili razdvojeni, ja sam se sprijateljila s Emerson i Noel.
Latila sam se studija i igrala u pozorišnim komadima.“
„Aha, bila si gospođica Savršena, kao i uvek“, reče ona.

54
balkandownload
Mimi

„Ne kažem to“, odvratih. „Samo pokušavam da ti ukažem na neke moguće načine da se s
tim izboriš.“ Okretala sam burmu na prstu. U poslednje vreme sam to često radila kad god
sam napeta. Svaki put kad osetim potrebu da Sem bude kraj mene.
„Samo ti budi zauzeta da ne moraš ni o čemu da misliš“, kaza Grejs. „Pa da možeš da
zaboraviš kako ti je život u haosu.“
„Oh, Grejs.“ Odmahnula sam glavom. „Nema to nikakve veze s tim. Baviti se nečim
jednostavno je zdravo.“ Prestala sam da okrećem burmu i položila dlanove na butine.
„Znaš“, nastavila sam. „već neko vreme nismo o tome razgovarale, ali želela bih da ozbiljno
razmotriš mogućnost da se učlaniš u dramski klub. Ne moraš da glumiš. Ti veoma dobro
pišeš. Mogla bi da pišeš komade. Znam da se pribojavaš da bi to izgledalo čudno jer sam
ja...“
„Ti mene uopšte ne poznaješ!“ Tresnula je sveskom o sto. „Ja nisam ti, u redu? Ja ne
savlađujem stvari na isti način kao i ti.“
Ba

„Da. Znam to.“ Malo sam se pogrbila na njenom krevetu. Ponovo nisam uspela. „I to je u
redu. Samo sam mislila...“
„Sad stvarno moram da učim.“ Podigla je knjigu iz biologije nekoliko centimetara iznad
lk

krila, da mi pokaže kako je remetim.

„U redu.“ Ustala sam s kreveta, prišla njenoj stolici i sagla se da je zagrlim. Bila je kruta
an

kao daska u mojim rukama. „Pozvaću te kad večera bude spremna“, rekoh.
Izašla sam iz sobe, zatvorila vrata za sobom i stajala malo tako u hodniku, razdražena i
D

malo izgubljena. Ova hladna devojka koja se prema meni ophodi s takvim nestrpljenjem i
prezirom nije ona ista Grejs koju sam poznavala i volela šesnaest godina. Ovo je devojka
ow

koja je besna na mene. A ja ne znam tačno zašto. Zato što sam se vratila na posao samo dve
nedelje pošto je Sem poginuo? Nju je to užasnulo, ali morala sam da budem što je moguće
n

više zauzeta kako bih preživela. Da li je još ljuta zato što sam se rešila Semovih stvari? Da li
misli da sam ga izneverila time što se viđam s Ijanom?
lo

Jedno sam pouzdano znala, a to je da – s pravom ili ne – krivi mene za Semovu smrt.
ad

Bilo je trenutaka kad sam i sama sebe krivila.

55
balkandownload
Mimi

12

Emerson

Bio je petak po podne, mislila sam da konačno imam vremena za sebe, da pregledam kutiju
s Noelinim čestitkama i pismima. Dženi je još bila u školi, Ted je pokazivao kuće nekom
klijentu, a ja sam zatvorila kafe posle gužve u pauzi za ručak. Stalno su mi govorili kako
treba da služim i večeru, ali bila sam u stanju da ponudim samo ručak i doručak. Trenutno
Ba

sam jedva i s tim izlazila na kraj.

Stigla sam kući i iznenadila se kad sam zatekla Dženi i Grejs u sobici iznad garaže, kako
razvrstavaju stvari za program pomoći za bebe.
lk

„Šta vas dve radite kod kuće?“, upitala sam prešavši pogledom po gomilama uredno
naslagane odeće i ćebadi.
an

„Skraćena nastava danas“, odgovorila je Dženi. Zagrlila me je. Dženi je od onih osoba koje
grle druge ljude. Oduvek je bila takva. To je nasledila od mene. Od Teda sigurno nije.
D

„Kako si, Grejs?“, upitala sam podigavši sićušni žuti, rukom pleteni džemperčić s jedne
ow

gomile. „Bože, što je ovo slatko.“

„Dobro sam“, odvrati Grejs. „Mada mi šivenje uopšte ne ide.“ Podigla je jedno ćebence da
mi pokaže i morala sam da se nasmejem nabranom rubu. „Malo je bolje ostalo što sam
n

uradila“, rekla je. „Mašina je bila zategnuta. Mama je morala da mi je podesi.“

lo

Mogla sam da zamislim Grejs kako šije. Pa čak i kako u tome možda uživa. Oduvek je
volela aktivnosti kojima se bavi sama. Da piše. Čita. Crta.
ad

„Čujte“, rekoh. „Suzanina zabava je za dve-tri nedelje, pa bi Tari i meni zaista dobro došla
pomoć oko dekoracije. Hoćete li vas dve imati vremena da...“
„Suzan će imati zabavu?“ Grejs je podigla pogled s ćebeta koje je savijala.
Klimnula sam glavom. „Zabavu za pedeseti rođendan“, rekoh. „Priredićemo je ovde, u
kući, i...“
„Hoće li Kliv doći kući radi toga?“, upitala je. Lice joj je bilo tako puno nade, toliko
ispunjeno čežnjom da sam jedva bila u stanju da je pogledam.
„Nisam sigurna, dušo“, rekoh. „Možda.“ Iz Grejsinih očiju nestalo je svetlosti kad je Kliv
prekinuo s njom.
Grejs je ispustila ćebe koje je držala u rukama i izvadila mobilni telefon iz džepa.
Posmatrala sam je kako kuca poruku – Klivu, bez sumnje. Gledala ju je i Dženi, a meni nije
promakao izraz brige na licu moje kćeri.

56
balkandownload
Mimi

Dženi se okrenula ka meni. „Možemo da ti pomognemo, mama“, reče.

„Sjajno“, odvratila sam. „I još nešto. Jutros, kad sam razgovarala sa Suzan, rekla mi je da
je prošle noći rođeno nekoliko nedonoščadi, pa me je zamolila da jedna od vas – ili obe –
donese malo odeće za bebe u bolnicu danas po podne.“
„Naravno“, reče Dženi. Jedva je čekala svaki izgovor da vozi sad kad ima dozvolu.
Grejs je podigla pogled s telefona. „Možeš li prvo da odbaciš mene kući?“, reče drugarici.
„Zar ne želiš da vidiš bebe?“, upita Dženi.
Grejs je odmahnula glavom, ali ja sam znala da nisu posredi bebe. Nije želela da vidi
bolnicu. Tara mi je kazala kako Grejs sad ne može da vidi čak ni saobraćajni znak za bolnicu
a da ne pobledi.
„Treba to odneti danas po podne“, rekoh, „i zato ću vas ostaviti da završite.“
„Važi“, odgovorila je Dženi.
Ba

Krenula sam ka stepeništu, i kad sam već bila na pola puta u prizemlje, čula sam kako
Dženi pita Grejs: „I šta kaže?“
lk

Zaustavila sam se i stala mirno, prisluškujući.

„Ne smem izostati inače će me odreći“, odgovorila je Grejs. Zamislila sam je kako čita
an

poruku s displeja. Čula sam joj osmeh u glasu. I nadu.

Oh, Grejsi, pomislila sam. On ima osamnaest godina i na koledžu je, dušo.
D

Nema prostora za ovo.

ow

Sišavši dole, uputila sam se u našu kućnu kancelariju, gde me je čekala Noelina kutija. Ta
kutija je postala kao neka osoba u kući, osoba koja raspolaže mnogo većom moći od
prostora koji zauzima. To nam je bila poslednja nada, ta kutija. U Noelinoj kući nam ništa
n

nije pružilo odgovore. Tara i ja smo razgovarale sa osobljem svih postojećih akušerskih
lo

klinika u prečniku od tridesetak kilometara, i svi su znali ono što nas dve nismo: da je Noel
pre mnogo godina odustala od posla babice. Malo njih ju je videlo u poslednje vreme tako
ad

da nismo morale da ih pitamo da li im se učinilo da je depresivna. A Suzan i ostali volonteri

su nama postavljali to pitanje. Šta god da je mučilo Noel, zadržala je to za sebe. Podozrevala
sam da nam ni ta kutija neće pružiti odgovore, ali nisam se predavala, barem mi je dala
nadu.
Nema više izgovora. Sad imam vremena. Počeću da kopam.
Kućna kancelarija je moja i Tedova, zajednička. Tu veliku prostoriju niske tavanice
adaptirali su prethodni vlasnici, kao stan za rođake... za rođake koje nisu baš mnogo voleli.
Ta niska tavanica je bila neprijatna, ali nama je prostor koristio. Na jednom kraju su bili
Tedov radni sto i kancelarijska oprema, dok je moj – manji – sto bio na drugom. Napravili
smo police za knjige duž celog jednog zida bez prozora, a ispred prozora smo postavili dva
dugačka stola na kojima Ted može da širi svoje mape. Trenutno, ispod tih stolova su hrkali
Šedou i Blu. Pre nego što sam otvorila Hot!, koristila sam svoj deo kancelarije za vođenje
domaćinstva. Sad sam imala svoju kartoteku s dokumentacijom od kafea. Tako mi je divno
krenulo da mi se činilo kako mi je život začaran. A sad su Sem i Noel mrtvi, a uskoro ću

57
balkandownload
Mimi

izgubiti i dedu. Znala sam da više nikad neću imati onaj osećaj kako je u mome svetu sve u
najboljem redu.
Sela sam u fotelju pored prozora i podigla pregršt karata i pisama iz kutije, ali ubrzo sam
shvatila da tako opušten pristup pretrazi neće biti efikasan. Držala sam u ruci pismo s
datumom od pre mesec dana, a s njim i jedno datirano pre osam godina. Zatim, tu je bila i
kopija imejlova između Noel i neke druge babice. Pa dve slike beba. Pa slika dečaka
tinejdžera. Pa rođendanska čestitka od Dženi, koje sam se dobro sećala jer sam joj je ja
izabrala pre nekoliko godina. Kao da je Noel uzela neki džinovski mikser i izmešala sadržaj
kutije. Volela bih da Tara ima vremena da mi pomogne. Ona bi za pola sata čitav ovaj haos
sredila po datumima i po abecednom redu.
Ustala sam, raščistila jedan sto pored prozora i počela da razvrstavam čestitke, pisma,
slike, i nekoliko isečaka iz novina. Ted je i dalje mislio kako treba jednostavno da bacim sve
to, ali Noel je čuvala te stvari. Njoj su bile važne. Želela sam da osetim isto ono što je ona
osećala kad je svaki od tih papira spuštala u kutiju. Zašto je to čuvala? Ted misli kako sam
Ba

postala preterano sentimentalna zbog žalosti za Noel i brige za dedu. Rekao je da sam
opsednuta, a možda i jesam. Ali ta kutija je bila poslednja veza s jednom od moje dve
najbolje prijateljice. Ovo su bile stvari do kojih joj je bilo stalo i zato ih je čuvala.
lk

Ako im pristupim hronološki, možda ću biti u stanju da pratim šta joj je bilo na duši
tokom godina. Možda bih čak mogla da napišem i njenu malu biografiju. Ako ikada nađemo
an

njeno sad odraslo dete, možda će ono voleti da ima takvu uspomenu na majku.
„Kao da imaš vremena za pisanje“, kazala sam samoj sebi dok sam poravnavala svežanj
D

čestitki. Šedou je podigla glavu i pogledala me, za slučaj da možda pominjem hranu.
ow

Primetila sam čestitku koju sam poslala Noel za poslednji rođendan. Za odista poslednji
rođendan. Teška srca, dodirnula sam čestitku, a onda izvadila novu pregršt hartija iz kutije.
Tu je bio isečak iz novina od pre godinu dana, o tome kako akušerske klinike otpuštaju
n

babice. Zavrtela sam glavom. Mislili smo da je zato prekinula time da se bavi. Ona nam je
tako rekla, zar ne? Da želi da izađe dok se još može, a prava istina je bila da je već odavno
lo

bila napustila praksu. „Zašto nam nisi kazala?“, upitala sam glasno.
ad

Plan da hronološki razvrstam papire brzo je propao jer mnoge karte i mnoga pisma nisu
imali datum. Zato sam ih poslagala prema vrsti: čestitke na jednu gomilu, pisma na drugu,
odštampani imejlovi na treću, a novinski članci na četvrtu. Na dnu kutije, dopola zavučena
ispod kartona, bila je čestitka za Svetog Valentina koju je Grejs napravila za Noel kad nije
imala više od četiri godine. Zamislila sam Noel kako drži čestitku iznad kante za otpatke, a
onda odlučuje da je ipak stavi u ovu kutiju sa stvarima koje čuva.
Čula sam kako devojke izlaze iz kuće i iskoristila taj prekid da napravim pauzu. Otišla
sam u kuhinju, skuvala šolju čaja i raspakovala jedan od kolača koje sam donela kući iz
kafea, odlomila parče da dam psima, a onda ponela i kolač i čaj u radnu sobu.
Kad sam ušla u sobu, za oko mi je zapala mala plavo-bela kartica podsetnik na vrhu
gomile. Spustila sam šolju i tanjir na radni sto i uzela je. Kad sam je otvorila, morala sam da
sednem na fotelju, pogođena: karta je bila od mene, i bila je stara. Stara sedamnaest godina,
da budem precizna.
Noel,

58
balkandownload
Mimi

Hvala ti što brineš o meni. Izgleda da tačno shvataš koliko je sve to za mene
bolno, i da tačno znaš šta treba da učiniš i da kažeš da bi pomogla. Ne znam šta
bih radila da nije tebe.
Voli te
Em
Setila sam se kako sam pisala te reči nekoliko nedelja posle drugog spontanog pobačaja.
Pošto sam izgubila drugu bebu. Ted i ja smo tad živeli nedaleko od kampusa, i Noel se
preselila kod nas na nekoliko nedelja da se brine o svemu. Kuvala je, čistila i, što je
najvažnije, slušala mene kako tugujem. Ted tada nije nalazio reči kojima bi me utešio; i on
je morao da se izbori sa svojom žalošću. Noel je znala koliko sam očajnički želela te bebe.
Nešto malo više od godinu dana kasnije, držaću Dženi u naručju. Dženi nije mogla da mi
nadoknadi gubitak koji sam osećala – koji i dalje osećam kad god pomislim na te bebe koje
nikad nisam upoznala – ali vratila me je u život.
Ba

Držala sam kartu neko vreme u ruci. Kakva je bila svrha čuvati je? Čuvati sva ta pisamca
upućena Noel? Pa ipak, vratila sam je na gomilu. Ne moram sad da donosim takve odluke.
lk

Popila sam malo čaja i počela da pregledam pisma. Bila su puna radosnih reči
zahvalnosti, sentimentalna onako kako pišemo kad pucamo od sreće, i bilo mi je potrebno
an

da ih pročitam posle onog mog tužnog starog pisamceta. Svežanj pisama mi je bio na krilu,
po većini sam samo preletala pogledom, neka sam čitala od reči do reči, a sva sam okretala
licem nadole i slagala na naslon za ruke na fotelji pošto ih dovršim.
D

I tako sam došla do jednog gotovo praznog lista hartije, koji nisam odmah prepoznala
ow

kao Noelin papir za pisma. Dobro poznata hartija boje breskve, sa svetlim uzorkom pletene
korpe. Godinama nisam videla taj papir za pisma – da li još iko piše pisma rukom? – ali
setila sam se povremenih pisama koje sam dobijala od nje, pisanih na toj hartiji. Na listu je
n

bio samo jedan red.

lo

Draga Ana,
ad

Toliko puta sam počinjala ovo pismo i evo počinjem ga ponovo, iako ne znam
kako da vam kažem
I to je bilo sve. Samo taj red. Šta da joj kaže? Ko je ta Ana? Prelistala sam pisma i čestitke
u potrazi za nečim od neke Ane. Našla sam samo jednu kartu potpisanu tim imenom. Na
njoj je pisalo samo ovo: „Noel, naša porodica vas obožava! Ana.“ Ali ovo ime je bilo s jednim
„n“, dok je Ana iz Noelinog pisma bila s dva. Bez prezimena. Bez datuma. Za kartu je
lepljivom trakom bila zalepljena slika malog dečaka, i kad sam je podigla, na poleđini je
pisalo: Pol Dilejni.
Iako ne znam kako da vam kažem
Pismo je bilo staro. Hartija boje breskve bila je krta od starosti. Od kakve bi važnosti sad
moglo biti?
Slegla sam ramenima, odložila nedovršeno pismo i nastavila da pregledam hrpu papira,
grickajući kolač i pijuckajući erl grej. Tek pri kraju svežnja naišla sam na još jedno

59
balkandownload
Mimi

nedovršeno pismo koje je Noel napisala, ovoga puta otkucano. Bilo je malo izgužvano.
Sećam se da sam morala da ga poravnam rukom kad sam slagala pisma. Pročitala sam ga
udišući vazduh, a onda sam zaboravila da ga izdahnem, ustala sam tako brzo, tako naglo i
žestoko da sam oborila šolju s čajem na pod.
Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

60
balkandownload
Mimi

13

Noel

Univerzitet Severne Karoline

1988 .
Ba

Drugoga dana pošto su brucoši napunili studentski dom Galovej, Noel je krenula u obilazak.
Sobu broj trista pet ostavila je za kraj, onako kao što je svakog jutra ostavljala za kraj
borovnice u voćnoj salati jer su joj bile omiljeno voće. Mada zbog tih borovnica nikad nije
lk

bila uzbuđena, a zbog sobe broj trista pet definitivno jeste.

Još u hodniku je čula smeh iz sobe, pre nego što je prišla otvorenim vratima. Dve devojke
an

se lepo slažu. Emerson Makgeriti i Tara Lok. Pokucala je na dovratak i zavirila unutra.
Devojke su sedele na krevetu bližem prozoru i pregledale gomilu muzičkih albuma. Podigle
su pogled ka njoj i ona je odmah znala koja je Tara – plavuša smeđih očiju – a koja Emerson.
D

Kosa joj je bila duga, tamna i kovrdžava. Noel je dobro znala kako je teško provući češalj
kroz tu kosu.
ow

„Ćao.“ Nasmešila se. „Ja sam Noel Dauni, pomoćnica za smeštaj studenata. Obilazim sobe
da vidim je li sve u redu.“
n

Plavuša je skočila na bose noge i pružila ruku. „Ja sam Tara“, reče.
lo

Noel se rukovala, a onda obratila pažnju na Emerson, koja je držala ploče na krilu i nije
ad

ustala. Noel je morala da se sagne kako bi joj pružila ruku. „Emerson?“, upita.
„Tako je.“ Imala je lep osmeh, topao i predusretljiv, i Noel je bilo teško da joj pusti ruku.
„Hoćeš da sedneš?“, Tara je pokazala rukom na stolicu za radnim stolom, a Noel se
iznenadila koliko joj je bilo potrebno da se spusti na stolicu jer su joj kolena iznenada
postala nesigurna i noge je nisu držale.
„Čula sam vas kako se smejete kao da ste već dugo prijateljice“, reče. „Da li se poznajete
odranije?“
One se ponovo nasmejaše i pogledaše jedna drugu. „Tako nam se čini“, kaza Tara. Ona je
očigledno bila neposrednija. To joj se videlo u sjajnim očima i čulo u samouverenom glasu.
„Odmah smo se uklopile“, reče Emerson. „Hoću reći, preko leta smo dvaput razgovarale
telefonom o tome šta ćemo doneti i tako, ali nismo se stvarno poznavale.“
„A onda smo se juče upoznale i bilo je kao da se oduvek znamo“, reče Tara. „Cele noći
smo razgovarale.“

61
balkandownload
Mimi

„Baš super“, reče Noel. „To se ne dešava često.“ A često i ne potraje, pomislila je. Ali
nadala se da će za ove dve devojke potrajati. Već je želela da za Emerson sve bude dobro.
Vlastita osećanja su je uplašila; potekla su iz utrobe, duboka. Mora da pazi šta govori i kako
se ponaša. Lako može da se izgubi u osećanjima u ovoj sobi. Ne sme da se ophodi prema
Emerson drugačije nego prema ostalim studentima.
Preletela je pogledom po komodama. Na svakoj su stajale uramljene fotografije.
Isprobavajući da li je nose noge, ustala je i uzela fotografiju mladića tamne kose, tako duge
da mu je padala po ramenima. Delovao joj je poznato. Imao je pravilne crte lica i
kombinaciju plavih očiju i crne kose koju je bilo teško zaboraviti. „Ko je ovaj momak?“,
prešla je pogledom s Emerson na Taru.
„Sem“, reče Tara. „Moj dečko. Ovde je. Priprema se za studije prava.“ Zvučala je ponosno.
„Živi van kampusa.“
„Ah“, reče Noel. „Mislim da sam ga viđala. Je li dobro to što ćeš sad biti blizu njemu?“
Ba

„Nego šta.“ Tara se nasmejala kao da je to glupo pitanje, a Noel pomisli da možda i jeste
glupo, da nije prisebna kao obično.
„Ošišao se preko leta pa sad izgleda potpuno drugačije“, reče Tara.
lk

Noel je uzela fotografiju s druge komode. Ta joj je u stvari i bila cilj. Borovnice u voćnoj
salati. Porodična slika. Emerson s nekim muškarcem i ženom. Ženina kosa je bila kratka,
an

smeđa i kovrdžava. Imala je širok, širok osmeh i činilo se da je mlada. Oko trideset pet
godina ili malo starija. Noel pogleda u Emerson. „Tvoji roditelji?“, upita.
D

„Aha. Još nemam dečka.“ Nasmejala se. „Moram da ga nabavim.“

ow

„Gde žive?“ Jedva je odvojila pogled od žene na slici.

„U Kaliforniji.“
n

„U Kaliforniji!“ Da nije pogrešila? „Dakle... Vilmington je... Nisi ranije živela ovde?“ Bilo je
to čudno pitanje, shvatila je čim ga je izgovorila, ali izgleda da Emerson to nije primetila.
lo

„U stvari jesam, živela sam ovde do poslednje godine srednje škole, a onda je moj tata
ad

premešten u Grinsboro, tako da sam tamo maturirala. A onda je, u julu, premešten u Los
Anđeles, ali ja sam htela da studiram u Severnoj Karolini. Volim Vilmington.“
„A ja sam iz Vejk Foresta“, reče Tara, koju niko ništa nije pitao.
Noel je prisilila sebe da vrati fotografiju na Emersoninu komodu. „Kako si dobila ime?“,
upita potom.
„To je devojačko prezime moje majke“, kaza Emerson.
Da, pomisli Noel. Da. „Pa, pričajte mi više o svojim porodicama“, reče i ponovo sede. To
nije pitala ostale studente. S njima je razgovarala o rasporedu predavanja, o izbornim
predmetima, o interesovanjima. Mora ovome dati ton uobičajenog razgovora.
Tara je odgovorila prva, kao što je i očekivala. Otac joj je knjigovođa, majka domaćica, a
ona njihovo jedino dete.
„I ja sam jedinica“, reče Emerson.

62
balkandownload
Mimi

Ne, nisi, pomislila je Noel.

Tara je mogla da priča unedogled. Za glavni predmet izabrala je pozorište, što Noel nije
nimalo iznenadilo. U nekim drugim okolnostima bi je zaintrigirala – zato što je puna
energije i ekstrovertna – ali u ovom trenutku je žudela samo za tim da dođe red na
Emerson.
„Dakle, i ti si jedinica“, rekla je kad je konačno mogla ponovo da usmeri pažnju na
Emerson.
„Aha. Mama mi je bolničarka, a tata komercijalista u jednoj velikoj kompaniji za
proizvodnju nameštaja.“
Bolničarka! „I ja završavam za medicinsku sestru“, izletelo joj je. Nije reč o tebi, podsetila
je samu sebe. A opet, ovaj razgovor se i te kako ticao nje i ona je to znala. Ponovo je
pogledala fotografiju Emersoninih roditelja, privlačila ju je ona žena sa širokim osmehom.
„Šta misliš, hoće li dolaziti ovamo da te posete ili ćeš ti ići u Kaliforniju da ih vidiš?“
Ba

„Trenutno su oduševljeni Kalifornijom“, reče Emerson, „ali baka i deda mi žive u

Džeksonvilu, pa će morati nekad i da dođu u Severnu Karolinu.“
lk

Noel zalupa srce u grudima. Baka i deda. Setila se kartonske fascikle u svojoj sobi, malo
dalje niz hodnik – jedine majčine stvari koju je zadržala za sebe. „Jesu li to roditelji tvoje
majke ili tvog oca?“ Da li zvuči kao ludača? Nijednog studenta nije pitala za babu i dedu.
an

Zašto bi to činila?
„Majčini roditelji“, odgovorila je Emerson. „Očevi roditelji su mrtvi.“
D

„Ja ih imam sve četvoro“, umeša se Tara. „Ali svi žive u Ešvilu, gde su mi roditelji odrasli,
ow

pa ih retko viđam.“
„Šteta“, reče Noel. „Treba da se potrudiš i da ih uskoro posetiš.“ A onda se ponovo
n

okrenula ka Emerson, nadajući se da ne izgleda nepristojno kao što se osećala. „Ima li još
zanimljivih imena u tvojoj porodici?“, upita. „Kako ti se otac zove?“
lo

„On ima najobičnije ime – Frenk“, odvrati Emerson.

ad

Tara se namrštila. Noel je krajičkom oka zapazila izraz njenog lica. Tara nije baš
ukapirala – ali ko bi uopšte ukapirao šta smera? Ali pribojavala se da Tara pomišlja kako
pomoćnica za smeštaj nije baš čitava. Ipak, dobila je odgovor koji joj je trebao. Sad je imala
sve odgovore, i nije više ni sekundu mogla da ostane u sobi. Nešto u njoj će se raspući ako
ostane.
Pogledala je na sat. „Ajoj, ostala sam predugo! Moram da krenem, ali želela sam da vas
upoznam. Sutra uveče imaćemo zajednički sastanak uz zabavu i kolače, pa se postarajte da
dođete.“ Ustala je, pridržavajući se za naslon stolice jer su joj noge klecale. „A dotle, ako
budete imale bilo kakvih pitanja ili problema, znate gde je moja soba, je l’ tako?“
„Tako je“, reče Tara.
„Hvala ti što si svratila“, dodala je Emerson.
Tek kad je izašla iz sobe, Noel je mogla da se nasloni na zid i pribere. Čula je kikotanje iz
sobe trista pet, a onda je Tara prošaptala Emerson: „Mislim da se skroz zaljubila u tebe.“

63
balkandownload
Mimi

I nije bila daleko od istine.

***

Kad se vratila u sobu, Noel je okrenula broj telefona gospođice Vilson i odahnula kad joj
se javila majka. „Moram da razgovaram s tobom, mama“, rekla je. „Ozbiljno da razgovaram.“
„Jesi li dobro?“ Majka je zvučala zadihano, kao da je trčala da se javi na telefon.
„Dobro sam.“ Sela je na krevet jer uopšte nije bila dobro. „Imaš li vremena?“
„Sačekaj malo.“ Majka je ostavila slušalicu i Noel je čula zveckanje posuđa. A onda je
ponovo bila na vezi. „Evo me. Šta je bilo?“
Noel je sto puta u poslednjih nekoliko godina zamišljala ovaj razgovor, ali nikad nije
očekivala da će ga zaista voditi. Nije očekivala Emerson. Nije čak ni znala da Emerson
postoji. Otkad ju je srela, sve se promenilo.
Ba

Udahnula je duboko. „Kad sam ti pomagala da spakuješ stvari pre nego što sam došla na
studije, našla sam jednu tvoju fasciklu. Nenamerno. Toga dana je duvao vetar i... nije važno.
lk

Videla sam šta je u njoj. Dokumenta o meni.“

„O tebi?“
an

„O mome rođenju. O usvojenju. Uzela sam sve. Fasciklu.“

Majka je ćutala i Noel pomisli kako pokušava da se seti šta je tačno bilo u toj fascikli.
D

„Tamo su beleške socijalne radnice o mojoj biološkoj majci i... sve.“

ow

Majka je i dalje ćutala.

„Zašto to sad pominješ?“, konačno je upitala.
n

Noel se setila onog razgovora koji su vodile davno, kad je Bea rodila prvu bebu, kad joj je
lo

majka ispričala za devojku koja je nju rodila i onda je dala na usvajanje. „Kazala si mi da ne
znaš ko je ona, da znaš samo da je imala petnaest godina.“
ad

„Nije bilo nikakve svrhe da ti otkrijem njen identitet. Njen identitet nije važan.“
Noel je sklopila oči. „Mama“, reče, „ovde je jedna devojka. Ime joj je Emerson Makgeriti.“
Majka je uzdahnula. „Emerson je bilo prezime tvoje biološke majke, ali ne vidim šta te
uopšte navodi na pomisao...“
„Makgeriti, mama. Otac joj je Frenk Makgeriti. Zar ti to ime nije poznato?“
„Zar bi trebalo da bude?“
„To ime je u beleškama socijalne radnice.“ Zapitala se nije li majka, posle toliko godina,
jednostavno zaboravila na celu priču. „Suzan Emerson je ostala u drugom stanju na jednoj
žurci. Nije znala čak ni prezime tog momka. Ali ona je imala dečka, Frenka Makgeritija, i nije
želela da on za to sazna. Ni njeni roditelji nisu želeli da iko sazna, pa su je poslali da živi
sa...“

64
balkandownload
Mimi

„Sa tetkom.“ Majka je ponovo uzdahnula. „Da, znam sve to, Noel. Vrlo dobro znam iako
sam zaboravila ime njenog dečka. On i nije bio toliko važan. Ne razumem...“ A onda joj se
dah iznenada presekao. „Gospode bože“, reče. „Misliš da je ta devojka u domu njena kći? Kći
Suzan Emerson?“
„Ona mi je polusestra, mama. Da je samo vidiš.“
„Ne možeš joj reći“, brzo kaza majka. „Izveštaj o usvojenju je zapečaćen. Njena majka nije
želela da iko ikad sazna.“
„E pa, izveštaji ove socijalne radnice nisu bili zapečaćeni, zar ne? Ti si ih dobila.“
Majka je oklevala. „Ja sam bila babica prilikom tvog rođenja, Noel“, rekla je konačno.
„Poznavala sam tu tetku kod koje je Suzan boravila. Porodica je htela da sve zadrži u
tajnosti. Smeštena si u sirotište na nekoliko meseci, dok tvoj otac i ja nismo završili sve
formalnosti oko usvojenja. Bila sam upućena u beleške socijalne radnice. U ceo... u sve. Ali
nije trebalo da držim dokumenta tamo gde možeš naići na njih. Ne možeš da učiniš ništa s
Ba

tom informacijom, Noel. Shvataš li?“

„Ona mi je sestra.“
lk

„Toj porodici je bilo potrebno da sve sakriju kao da se nikad nije ni dogodilo. Naročito
pošto se, po svemu sudeći, i udala za tog dečka – tog Makgeritija – koji nema pojma o tome
da ona ima dete. Ne smeš da se mešaš u to. Znam da ti je teško, Noel, znam“, rekla je. „Kad
an

osetiš čežnju za majkom, zovi mene. Molim te, dušo. Zovi mene. I traži da te smeste u drugi
studentski dom. Ne treba da budeš u blizini te devojke.“
D

„Ona mi je sestra“, ponovila je Noel.

ow

„Ne treba da budeš u njenoj blizini.“

„Ja želim da budem u njenoj blizini.“
n

„Nemoj da je povrediš ovim, draga“, rekla joj je majka. „I nemoj da povrediš tu porodicu.
A što je najvažnije od svega, Noel, nemoj da povrediš sebe. Ništa dobro ne može proizići iz
lo

otvaranja prošlosti. U redu?“

ad

Noel se setila one devojke iz sobe trista pet i zamislila ženu koja joj je majka. Nagađala je
šta ona sama najverovatnije predstavlja za tu ženu. Za nju je ona ogromna greška. Nešto za
šta se pravi da se nikad nije dogodilo – tako joj je rekla majka. Nešto što je želela da odagna.
Setila se ljubavi na Emersoninom licu kad je govorila o svojoj porodici. O majci. O baki i
dedi.
„U redu“, rekla je, a suze su joj pekle oči; znala je da će moći da voli sestru samo izdaleka.

65
balkandownload
Mimi

14

Tara

Vilmington, Severna Karolina

2010.
Ba

Imala sam kratku pauzu između poslednjeg časa toga dana i probe predstave s mlađim
učenicima. Sedela sam za katedrom u svojoj učionici i stavljala planer u tašnu, kad sam
primetila da mi trepće znak na mobilnom telefonu da mi je stigla poruka. Imala sam samo
lk

pola minute pre nego što krenem u dvoranu, ali sam ipak pritisnula taster i saslušala.
Emerson je zvučala kao da je pomahnitala. „Odmah mi se javi!“, rekla je, pa dodala, kao
an

da je naknadno razmislila: „Niko nije umro. Samo se javi.“ Namrštila sam se i gurnula
telefon nazad u tašnu. Kakav nam je to život postao kad u porukama moramo da dodajemo
da niko nije umro?
D

Pošla sam u salu. Mogla bih da ostavim nekog učenika da dežura nekoliko minuta pa da
ow

pozovem Emerson i proverim je li sve u redu.

Deca su već sva bila tu kad sam ušla u dvoranu.
n

„Gospođo V.!“, doviknulo mi je nekoliko njih kad su me spazili.

lo

„Hej, društvo!“, odgovorila sam im.

ad

Okupili su se kod prvog reda, neki su sedeli na ivici pozornice, i osmehivali mi se.
Širokim osmesima. Ovi klinci me vole. Volela bih da to mogu da kažem i za svoju kćer.
Škola Hanter ima neverovatnu pozorišnu dvoranu, s redovima tamnopurpurnih sedišta
što se elegantno, u polukrugu, spuštaju ka pozornici. Akustika je da umreš. Ali nisam prišla
pozornici. Umesto toga, pozvala sam jednog dečaka, Tajlera, da dođe do vrata u salu, gde
sam stajala.
„Moram načas da telefoniram“, rekla sam mu. Tajler je fino dete, nov u školi, sa
umetničkim sklonostima. On nam je bio jedan od scenografa za tu predstavu. „Hoćeš li da
preuzmeš na nekoliko minuta?“
„Ja?!“ Izgledao je iznenađeno.
„Da“, rekoh. A onda sam doviknula ostalim đacima. „Čujte! Moram nakratko da
telefoniram, pa će vam Tajler pričati o sceni. Informišite i vi njega, a ja se vraćam za minut.“

66
balkandownload
Mimi

Bili su tihi kad sam izašla iz sale, ali znala sam da će nastati metež istoga časa kad se
vrata za mnom zatvore, no preživeće nekoliko minuta. Brzo ću.
Pošla sam hodnikom, ka zbornici, u nadi da nisam napravila Tajleru medveđu uslugu.
Mogla sam odabrati i nekog drugog učenika; mnoge od te dece znala sam bolje nego njega, i
među glumcima iz mlađih razreda bilo je pravih zvezda. Uvek vodim računa o tome da za
svaki sledeći zadatak odaberem nekog drugog učenika. Ne želim da me iko optuži da imam
ljubimče. Nikad više neću to ponoviti.
Oduvek sam mrzela taj izraz „nastavničko ljubimče“. Kad sam ja išla u srednju školu,
mene su često tako opisivali jer me je gospodin Starki, nastavnik koji je vodio pozorišnu
sekciju, razmazio. Video je talenat i strast u meni, i pomislio kako je našao učenicu koja će
podići nivo školskog pozorišta. Verovatno je ta njegova vera u mene hranila moju
uobraženost da sam darovita, što me je navodilo da mislim kako bih se mogla upisati i na
Jejl, školu mojih snova, i da ne obraćam mnogo pažnje na učenje ostalih predmeta. Iz ove
perspektive, bila sam ljuta na njega što je od mene napravio svoje čudo od deteta. To je
Ba

napravilo jaz između mene i ostalih učenika, jer im je bila odbojna pažnja koju mi je
poklanjao, a koja je kod mene izazvala nerealnu procenu sopstvenih sposobnosti. Samo
zato što sam bila najbolja glumica u svojoj maloj srednjoj školi, nije značilo i da sam dobra
lk

glumica. Bila sam samo krem blede trupe.

Kad sam i sama postala nastavnica, zarekla sam se da nikad neću imati ljubimče. Znala
an

sam da ću imati miljenike, da ću biti naklonjena učenicima zbog kojih mi je život lakši jer su
posvećeni, i zbog čijih ću dostignuća i sama osećati uspeh. Međutim, iako sam krila da me
Meti Kaferti zapanji svaki put kad izađe na pozornicu, ostali su to nekako znali. Čak nisam
D

to ni shvatila sve do posle nesreće, kad se pričalo o ironiji sudbine da moja omiljena učenica
ow

bude za volanom kola koja su ubila Sema. Što je još gore, i Grejs je znala. „A mislila si da je
savršena!“, rekla mi je kad sam saznala da je Meti bila za volanom tih kola. Meti, koja je
vozila i slala poruku svome dečku. Bez razmišljanja bih zadužila Meti da pazi na učenike u
n

sali. Znala sam da mogu računati na nju.

lo

Obrazi su mi se zajapurili dok sam mislila na Meti, pa me je jedna nastavnica hemije, koja
je upravo izlazila iz zbornice kad sam ja ulazila, zabrinuto pogledala. „Jesi li dobro?“, upitala
ad

me je.
„Dobro sam.“ Nasmešila sam se. „Samo u žurbi, kao i obično.“
Grejs je bila u pravu. Zaista sam mislila da je Meti savršena.
Upravo sam držala čas dramske improvizacije kad se na vratima učionice pojavila
policija. Prva pomisao mi je bila da se nešto dogodilo Grejs, i srce mi je snažno zalupalo.
„U pitanju je vaš suprug“, rekao mi je policajac koji je išao sa mnom prema direktorovoj
kancelariji, samo nekoliko vrata dalje od moje učionice. „Imao je veoma ozbiljnu
saobraćajnu nesreću.“
„Je li živ?“, upitala sam. Samo to mi je bilo važno. Da bude živ.
„Razgovaraćemo unutra“, odgovorio je i otvorio vrata direktorove kancelarije. Dve
sekretarice su me pogledale bledih, bezizražajnih lica, i bilo mi je jasno da znaju nešto što
meni nije rečeno.

67
balkandownload
Mimi

Jedna mi je prišla i uhvatila me za podlakticu. „Da izvedem Grejs sa časa?“, upitala je.
Klimnula sam glavom, a onda me je policajac uveo u jednu od kancelarija za savetovanje,
kako bismo bili sami.
„Je li živ?“, ponovo sam upitala. Telo mi se treslo.
Privukao mi je stolicu i gotovo da je morao da me gurne na nju jer sam bila kao sleđena.
„Ne veruju da će preživeti“, odgovorio je. „Žao mi je. Čim vam stigne kćerka, mogu...“
Ustala sam. „Ne!“, viknula sam. „Ne. Molim vas!“ Zamislila sam kako osoblje u susednoj
prostoriji gleda ka vratima. Nema sumnje da su me čuli, ali nije me bilo briga. „Moram
odmah kod njega!“, kazala sam.
„Idemo čim vam stigne ćerka“, odvratio je on.
Otvorila su se vrata i na njima je stajala Grejs, sa strahom u očima. „Mama“, rekla je. „Šta
se dešava?“
Ba

Privukla sam je u zagrljaj. „Tata, dušo.“ Pokušala sam da zvučim mirno, ali glas mi je
pukao. Stiskala sam je tako jako da obe nismo mogle da dišemo. Znala sam da je plašim.
Plašila sam i samu sebe.
lk

Pozadi u policijskim kolima, čvrsto sam držala Grejs za ruku dok nas je policajac
obaveštavao o detaljima. Sem je prelazio raskrsnicu Manki kad je u njega udarila devojka
an

koja je slala poruku preko mobilnog telefona. Nije nam rekao da je Meti ta devojka. Nije
imao pojma o tome koliko će nam značiti njen identitet.
D

Nekih mesec dana kasnije, čitala sam školske novine na internetu, pokušavajući da
nađem kritiku jedne predstave koju smo postavili prethodne godine, kad sam slučajno
ow

naletela na fotografiju u jednom od zimskih brojeva. Na njoj smo bile Meti Kaferti i ja. Ispod
fotografije je pisalo: Gospođa Vinsent dodelila ulogu Meti Kaferti u komadu Saut Pacifik.
n

Grejs je, naravno, videla tu sliku. Radila je u novinama. Možda je baš ona i napisala tekst
ispod fotografije. Na slici sam stajala pored Meti, obgrlila sam je jednom rukom oko
lo

ramena, a njena tamna kosa mi je padala preko ručnog zgloba. Setila sam se kako sam se
osećala tad, dok sam radila s njom na tom komadu. Osećala sam se kao da sam otkrila novu
ad

Meril Strip. Pitala sam se kako se Grejs oseća sada kad naleti na Metinu sliku u redakciji
novina. Poželela sam da mogu da izbrišem sve Metine slike iz školskih fajlova – ili bar da
poništim trenutak uhvaćen na toj fotografiji, na kojoj je moja privrženost Meti tako
očigledna, čak i meni samoj.
Meti su roditelji ispisali iz škole Hanter odmah nakon nesreće. Preselili su se na Floridu, i
mesec dana kasnije primila sam od nje jedno dirljivo pismo ispunjeno žalošću i kajanjem.
„Ne mogu da tražim od vas da mi oprostite“, napisala je. „Samo želim da znate kako svakoga
dana mislim na vas, gospodina Vinsenta i Grejs.“
Oprostila sam joj. Bila je neodgovorna i glupa, ali to se moglo i Grejs desiti. Moglo se
desiti i meni u njenim godinama. Grejs joj nikada neće oprostiti, a imala sam osećaj da nikad
neće oprostiti ni meni što mi je Meti bila draga. Što sam s Meti ostvarila kontakt kakav s
njom nikada neću moći.

68
balkandownload
Mimi

Našla sam jedan miran ugao u zbornici i izvadila telefon iz tašne. „Tara!“, javila se
Emerson.
„Šta se desilo?“, upitala sam.
„Moram da razgovaram s tobom“, odgovorila je. „Da se nađemo večeras na večeri?“
„Jesi li saznala nešto o Noel? Nešto o njenoj bebi?“
„Ne želim o tome preko telefona. Samo... o, bože, Tara.“
„Šta je?“
„Kod Henrija u šest, važi? Stvarno ne znam... Ovo će morati da ostane među nama.“
Zvučala je kao da nije pri sebi i to je počelo da me plaši. „Jesi li bolesna?“ Počela je da me
hvata panika pri pomisli da ću izgubiti još nekog kog volim.
„Ne, dobro sam“, odgovorila je. „Može u šest?“
Ba

„U redu“, rekoh. Prekinula sam vezu, zabrinuta. Nije bolesna i niko nije umro, kazala sam
sebi dok sam zatvarala telefon i vraćala ga u tašnu. Šta god da je u pitanju, moći ću da se
izborim s tim.
lk
an
D ow
n lo
ad

69
balkandownload
Mimi

15

Emerson

Restoran Kod Henrija bio mi je poznat kao moja dnevna soba. Unutrašnjost je oduvek imala
neki sjaj boje ćilibara. Mora da to ima veze s drvenarijom i osvetljenjem, i s kožnim
klupama boje kafe u separeima. To mesto je obično delovalo utešno na mene, ali te večeri
mi je trebalo mnogo više da me uteši.
Ba

Uočila sam Taru kako sedi kraj prozora, u separeu za koji smo imale običaj da kažemo da
je „naš“. „Mogli bi da stave pločicu Devojke iz Galoveja“, rekla je jednom Tara, još dok smo
redovno izlazile svake nedelje. Pre nego što nas je obuzeo život.
lk

Tara je ustala da me zagrli, bez osmeha. Znala je da se desilo nešto ozbiljno.

an

Naručile smo piće od konobarice, a istovremeno i hranu, jer smo znale jelovnik napamet.
Tara je zatražila šniclu i pečeni krompir, a ja sam naručila salatu specijalitet kuće. Ja nisam
mogla da jedem otkad sam otkrila ono pismo, a sumnjala sam da ću biti u stanju i da
D

pojedem tu salatu. Ali sam zato znala da bih mogla da iskapim čašu belog vina.
ow

„Samo to ćeš uzeti?“, upita Tara.

„Nemam apetita“, odvratih. „Ali milo mi je što vidim da se tebi vratio.“ Pokušala sam da
se osmehnem. Tara je oduvek bila od onih žena koje mogu da jedu šta hoće i da ne dobiju ni
n

grama. Međutim, posle Semove smrti umalo se pretvorila u kostur. Noel i ja smo brinule za
lo

nju.
„Za mene više nema normalnog apetita“, kazala je Tara, a ja sam se setila tempirane
ad

bombe u mojoj tašni. Za koji minut nijednoj od nas više ništa neće biti normalno. Osetila
sam kako mi suze naviru na oči i Tara je to primetila, čak i na tom svetlu boje ćilibara.
„Dušo.“ Protegla se preko stola i stisnula mi ruku. „Šta je? Je li tvoj deda?“
„Ne.“ Duboko sam udahnula. E, došao je čas, pomislila sam. „Našla sam nešto u Noelinoj
kući.“
Konobarica je stavila pred mene čašu belog, a pred Taru crvenog vina. Otpila sam veliki
gutljaj dok je Tara čekala da nastavim. Već mi se vrtelo u glavi.
„Našla sam kutiju s pismima... uglavnom karte zahvalnice i takve stvari, od pacijentkinja,
i... raznorazne stvari.“ Kuckala sam vrhovima prstiju po stolu. Šaka mi se tresla. „Sve sam
pregledala i iščitala“, nastavila sam. „Jednostavno, morala sam. Želela sam da se osetim
bliže njoj, znaš.“

70
balkandownload
Mimi

„Znam“, odgovorila je Tara. Ona me shvata, naravno. Pričala mi je kako je posle Semove
smrti čitala neke dosadne pravne izveštaje koje je napisao, samo da bi osetila vezu s njim.
„Uglavnom, našla sam ova dva pisma.“ Dlanovi su mi bili vlažni kad sam zavukla ruku u
tašnu. Presavila sam dva lista papira napola. Sad sam ih razvila, prvi je bio papir za pisma
boje breskve, s onom kratkom porukom ispisanom pri vrhu. „To su pisma od Noel, ne pisma
njoj. Ovo ima samo jedan red.“ Prešla sam prstima po papiru i nagla se bliže Tari. „Draga
Ana“, pročitala sam, „toliko puta sam počinjala ovo pismo i evo počinjem ga ponovo, iako ne
znam kako da vam kažem...“
„Ko je Ana?“, upita Tara. Obe smo se toliko nagle preko stola da su nam se glave skoro
dodirivale.
„Ne znam.“ Opet sam popila vina. „Ali znam šta je Noel htela da kaže, mada i dalje ne
verujem u to.“ Gurnula sam papir boje breskve ispod belog lista. „Evo drugog pisma“, rekoh.
„Ovo je očigledno pisala na kompjuteru pa ga odštampala, ali nedovršeno je i nemam
pojma...“
Ba

„Pročitaj“, prekinula me je Tara.

„Datirano je osmog jula dve hiljade treće“, kazala sam. A onda sam počela da čitam tihim
lk

glasom, gotovo šapatom.

an

Draga Ana,
Pročitala sam novinski članak u kom se pominjete i odmah sam znala da
moram da vam pišem. Ono što moram da vam kažem teško je napisati, ali znam
D

da će vama biti daleko teže da čujete i žao mi je zbog toga. Ja sam babica, to jest
ow

bila sam to.

Pre više godina uzimala sam lekove protiv bolova zbog povrede kičme, što je
n

najverovatnije uticalo kako na moju ravnotežu, tako i na moje rasuđivanje.

lo

Slučajno sam ispustila jedno novorođenče i odmah je umrlo. Uhvatila me je

panika i postala sam neuračunljiva. Uzela sam jednu sličnu bebu iz bolnice u
ad

kojoj sam radila, da zamenim bebu koju sam ubila. Mrzim da koristim tu reč.
Bila je to strašna nezgoda.
Sad shvatam da je beba koju sam tad uzela vaša. Užasno mi je žao zbog svega
kroz šta ste prošli. Ali želim da znate da vaša ćerka ima izuzetne roditelje, da je
voljena i...“
Podigla sam pogled ka Tari, koja je sedela razrogačenih očiju. „I to je sve“, rekoh. „Samo
to je napisala.“

71
balkandownload
Mimi

Drugi deo

ANA
Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

72
balkandownload
Mimi

16

Ana

Aleksandrija, Virdžinija
Kad god ujutru poljubim svoju kćer, to bi mogao biti poslednji poljubac. I zato svaki put kad
krenem na posao, svaki put pre no što će Hejli krenuti s drugaricama, ja je zagrlim kao da
Ba

mi je to poslednji put. Ona nikad ne okleva, mada znam da će i taj dan doći. Dvanaest joj je
godina, ubrzo će napuniti trinaest, i jednoga dana će reći: „Mama, samo idi.“ I to će biti u
redu. Želim da Hejli živi dovoljno dugo da se pobuni i kaže: „Mrzim te!“, u onom zdravom,
lk

normalnom ratu koji se odvija između svih majki i kćerki na planeti. I zato sad, kad je izašla
iz kuće s Brajanom, stavila kacigu na glavu i zaboravila da se pozdravi sa mnom dok su
gurali bicikle iz garaže, obuzdala sam se da je ne pozovem da se vrati kako bih je zagrlila. I
an

kako bih joj rekla: „Pazi kako voziš.“ Samo sam se ujela za usnu i pustila je.
Iako je prošlo već dva meseca otkad se Brajan vratio u naš život, nisam potpuno
D

opuštena kad šaljem Hejli s njim napolje. Danas ju je odveo da voze bicikle uz reku
Potomak. Znala sam da ima mnogo razloga da se tome radujem. Prvo zato što se Hejli oseća
ow

dovoljno dobro da pođe u vožnju biciklom. Ovo je osma nedelja lečenja. Nedelja odmora od
bolnice i hemoterapije, kad može da se vlada i oseća poput normalne dece. Već je samo to
n

dovoljno za slavlje. Izuzev lica nateklog od steroida i povremenih malih žučnih izliva
(kojima se u potaji radujem jer volim tu njenu naprasitu i čvrstu stranu), ove nedelje
lo

izgleda kao ona prava Hejli. Drugo, Brajan izigrava Dobroga Tatu. Na to se još nisam
navikla. Dva meseca Dobroga Tate nije nadoknadilo deset godina koliko smo bile same
ad

pošto nas je napustio, i srce mi je još bilo delimično skamenjeno od besa prema njemu. O,
da, slao je čekove alimentacije svakog meseca od dana kad nas je ostavio, iz banke u
sunčanoj Kaliforniji. Slao je Hejli rođendanske poklone – darove po kojima se videlo da
nema pojma o njenim interesovanjima. Barbike i nakit? Teško da je to zanima. Priberi se,
rekla sam samoj sebi dok sam ih posmatrala kako kreću ka biciklističkoj stazi Maunt
Vernon uz reku. Sad je tu. Trudi se i Hejli to voli. Voli njega.
Popela sam se na sprat i sela za radni sto – u radnoj sobi, kancelariji van kancelarije. Sto
je okrenut da gleda na reku, pa čak i posle sedam godina života u kući u gradu, još mi treba
nekoliko minuta da odvojim oči od vode i drveća udaljene obale Merilenda. Ali kasnila sam
s poslom pa sam konačno ipak počela da odgovaram na gomilu imejlova što su se nakupili u
poslednjih nekoliko sati. Tako sam i Brajana obavestila o tome da se Hejlina bolest vratila –
imejlom. Pisala sam mu tri dana nakon što sam saznala, kad sam konačno smogla snage da
ne plačem, da jasno vidim monitor. Dođavola, mislila sam da smo bezbedne! Valjda nešto
znači deset godina remisije! Ona je moje vragolasto dete, aktivno i bistro, i toliko zabavno

73
balkandownload
Mimi

da radije provodim vreme s njom nego s prijateljicama. Po njoj nikad ne biste rekli da je kao
mala devojčica bila toliko bolesna, a i ona sama se tek nejasno sećala onih košmarnih
osamnaest meseci. Ali nasmrt su me prepale ponovne modrice, temperatura i slabost.
Opirala sam se da je povedem lekaru, plašeći se šta će mi on reći. Kad sam to konačno
učinila, i kad mi je rekao da se sve VRATILO, nisam mogla reći da sam iznenađena. Očajna,
da. Iznenađena, ne.
Međutim, iznenadio me je Brajanov odgovor na moj imejl. Kad se Hejli prvi put razbolela
od leukemije, on se spakovao i otišao. Za to je bilo više razloga, ali leukemija je bila konačna
kap koja je prevršila čašu. Odselio se iz Virdžinije u Kaliforniju, što je dalje mogao od
bolesnog deteta i prestravljene supruge, pa sam očekivala da će se na vesti o povratku
bolesti potpuno izgubiti iz našeg života. Ali on me je, umesto toga, pozvao telefonom. Kazao
je da je upravo otpušten. Nisam mogla da se setim kakav je tačno posao imao. Nešto što ima
veze sa softverom, za neku kompaniju u Silicijumskoj dolini? Bilo kako bilo, rekao je da
dolazi u Virdžiniju. Da hoće da pomogne.
Ba

Četiri dana nakon tog poziva, pošizela sam. Hejli je počela da prima velike doze steroida i
bilo je teško reći koja se od nas luđe ponaša. Ja sam bila besna što se Brajan tako kasno
setio da pomogne. Dobro bi nam došao u proteklih deset godina. Sad smo, međutim, Hejli i
lk

ja postale tim. Kad mi je pomagala da popravim neku cev u našoj kući u gradu, ili da
skupljam lišće u dvorištu, imale smo običaj da kažemo: „Ne treba nam smrdljivi muškarac!“,
an

i stoga sam se brinula kako će se sad Brajan uklopiti. Hoće li iznenada rešiti da traži
podeljeno starateljstvo? Na to može da zaboravi! I kako će Hejli reagovati na njega? Nije ga
se sećala i činilo se da ne mari mnogo za čestitke i poklone koje je slao. Pošto živi u Starom
D

gradu Aleksandriji, Hejli ima prijatelja iz porodica s jednim roditeljem, iz mešovitih

porodica, gej porodica, crnačkih porodica, hispanoameričkih porodica, muslimanskih
ow

porodica. Iz raznoraznih porodica. Stoga mislim kako nikad nije osetila da štrči zato što
nema tatu.
n

Pretpostavljam da sam ubedila sebe da joj nije stalo do Brajana, ali iznenadila me je. Kad
sam je pitala želi li da on dođe, rekla mi je: „Naravno da želim, dođavola! Bilo je već krajnje
lo

vreme!“ Nasmejala sam se. Ima oštar jezik za dvanaestogodišnjakinju. Znala sam od koga je
ad

to nasledila pa nisam smela da se bunim.

Brajan se pojavio dve nedelje posle našeg telefonskog razgovora, i zaprepastilo me je
kako ga je Hejli lako pustila u svoj život. Čestitala sam sebi – ispalo je još bolje nego što sam
mislila kad sam se trudila da je ne okrećem protiv njega, što je bilo veliko iskušenje.
Govorila sam joj da je sklonost i veštinu s kompjuterima nasledila od njega. Od mene
sigurno nije. Napravila je, praktično potpuno sama, veb-sajt za braću i sestre nestale dece.
Nalazila sam izgovore za njegovo potpuno odsustvo iz našeg života. „Toliko te je voleo da
nije mogao podneti da te gleda kako patiš“, kazala sam joj kad sam joj objašnjavala naš
razvod. „A onda je dobio posao u Kaliforniji i bilo mu je teško da putuje preko čitave
države.“ Sigurna sam da je provalila da je to totalno sranje od objašnjenja, ali činilo se da joj
ne smeta. Htela je oca.
Uopšte ga nije upamtila. Pojavio se kao stranac na vratima bolničke sobe, treće nedelje
hemoterapije. Držao joj je lavor dok povraća. Sedeo je, mršteći se, kraj njenog kreveta, ruku
skrštenih ispod brade, dok je ona nemirno spavala posle aspiracije koštane srži. Donosio joj

74
balkandownload
Mimi

je bombone od limuna kad se žalila na loš ukus u ustima od hemoterapije. Donosio joj je
marame za glavu jer je mrzeo što nema kosu. Ali nije prepoznao Freda, pohabanog plišanog
medveda, koji je bio njen stalni pratilac, i kog joj je on kupio za prvi rođendan.
Izgleda da joj je bilo prijatno s njim od samog početka. Njoj je bilo prijatnije nego meni,
to je bilo sigurno. Uopšte nije ličila na njega. Veoma je ličila na mene od dana kad se rodila.
Imala je moju svetlosmeđu kosu i zelene oči, dok je Brajan bio izrazito tamnokos, barem
nekad. Sad se pojavio s prosedom kosom kao u Džordža Klunija. I s onim svojim smeđim
očima s dugim trepavicama iza naočara u pravougaonom ramu, i nosom kao da je sad
stigao iz Rimskog carstva, iako je engleskog i nemačkog porekla. Kad sam ga poslednji put
videla, imao je trideset pet godina, i tad je bio zgodan čovek. Sad je imao četrdeset pet i
izgledao je nežnije, a koža oko očiju počela je da mu se bora – kao i moja – i morala sam da
priznam, makar samoj sebi, da bes koji osećam prema njemu nimalo nije umanjio njegovu
privlačnost.
Iznajmio je stan nedaleko od Starog grada i počeo da traži posao, ali još ga nije našao i
Ba

svim troma nam je, mislim, drago zbog toga. Istina je da je od velike pomoći. Od ogromne
pomoći. Upravo je trebalo da postanem rukovodilac Biroa za nestalu decu kad se Hejlina
bolest vratila, a mnogo sam želela taj posao. Godinama sam već radila za tu ustanovu i
lk

nervirala me je loša organizacija koju je trebalo promeniti. Želela sam da budem na

kormilu. Kad se Hejli razbolela, pomislila sam kako ću morati da pustim da neko drugi
an

dobije to mesto, ali uz Brajanovu pomoć mogla sam da prihvatim posao. Hejli je radne dane
uglavnom provodila u dečjoj bolnici u Vašingtonu, a većinu vikenda kod kuće. Mogla sam da
nosim materijal i radim u bolnici, a kad sam morala na sastanke i slično, Brajan je zauzimao
D

moje mesto kraj njene postelje. Dvaput nedeljno ju je vodio kod lekara, na redovne analize
krvi. A najveća pomoć od svega je kad je izvodi nekud da se zabavljaju, kao danas. Ponašao
ow

se prema Hejli kao prema normalnom, zdravom detetu. Kao prema svojoj kćeri. Pa ipak,
nisam mu sasvim verovala. Čekala sam da mu dosadi. Da spakuje torbe i ponovo pobegne
n

na Zapadnu obalu. Ubiću ga ako povredi tako Hejli. Zaklaću ga.

Hejli mu je očigledno oprostila njegovo ponašanje u prošlosti. Možda čak nikad nije ni
lo

bila ljuta na njega. Uhvatio ju je na vreme. Još nije bila usvojila onaj omalovažavajući
ad

tinejdžerski stav prema roditeljima, mada se ponekad tako čini zbog steroida. Ja
amortizujem udare njene razdražljivosti, ne Brajan. Prema njemu je slatka kao šećer, i
znam da se plaši da ga ponovo ne izgubi.
Radila sam za kompjuterom duže od sat vremena kad sam čula da Hejli i Brajan ulaze iz
garaže u kuhinju. Sišla sam u prizemlje i zatekla ih kako se smeju. Hejli je stavljala plavu
maramu na glavu. Izgubila je kosu u roku od jednog dana i plakala je od jutra do mraka.
Koliko znam, od tada nije zaplakala.
„Jeste li se zabavili?“, upitala sam.
„Ona je kao mašina na biciklu.“ Brajan ju je ponosno dotakao po ramenu, kao da on ima
neke veze s tim u kakvu je devojčicu izrasla. Mada, pošteno rečeno, nisam znala ni koliko ja
sama imam udela u tome kakva je ličnost Hejli postala. Rodila se pametna, samouverena i
samostalna. Ta samostalnost je bila problem, jer sam želela da je vežem i zadržim za sebe.
Izgubila sam jedno dete i nisam imala nameru da izgubim i ovo.
„Tata dugo nije vozio bicikl“, reče Hejli, „ali pao je samo triput.“

75
balkandownload
Mimi

„Dvaput“, ispravio ju je Brajan široko se osmehujući.

Bilo mi je jasno koliko Hejli voli da izgovara tu reč. Tata. Često ju je koristila, kao da hoće
da nadoknadi sve one godine kad to nije činila.
„Ostaješ na večeri?“, upitala sam, ali Brajan je odmahnuo glavom.
„Ostaviću vas malo na miru, devojke.“ Privukao je Hejli u zagrljaj. „Hoćemo li i sutra?“,
upita.
„Naravno“, odgovorila je.
„Imaš li domaće zadatke?“, rekoh ja.
„Nemam mnogo.“ Išla je ukorak s gradivom čak i onih nedelja kad je bila u bolnici. Da
sam na njenom mestu, ne verujem da bih bila tako motivisana. Nije htela da zaostaje za
drugovima i drugaricama.
„Idi završi domaće zadatke, a ja ću dovršiti posao pa onda možemo jesti.“
Ba

„Važi“, rekla je i pošla na sprat. „Ćao, tata“, reče zatim.

„Vidimo se sutra“, odvratio je Brajan i mahnuo joj.
lk

Slušali smo kako topće stepenicama. „Hvala ti na pomoći danas“, rekoh.

an

„Pričinjava mi zadovoljstvo. Veruj mi.“

„Uživa da te bolje upoznaje.“
D

„Ni upola toliko koliko ja uživam upoznajući nju.“

Odjednom sam osetila bes i okrenula se od njega, da uzmem dva tanjira iz plakara iznad
ow

mašine za sudove. Imali smo dugih razgovora o Hejlinom stanju i lečenju. Dugih razgovora
o Hejli. Pokazala sam mu video-snimke na kojima pleše na časovima baleta i igra odbojku i
n

pobeđuje svojim fenomenalnim zamasima u prsnom plivanju. Ali nismo razgovarali o tome
kako je otišao. O njegovom kukavičluku, kako je to bilo rđavo. „Ne mogu da se izborim s
lo

mogućnošću da izgubim još jedno dete“, kazao je pre no što nas je ostavio, kad se Hejli prvi
put razbolela. Pa, nisam mogla ni ja, ali to mi nije davalo pravo da se spakujem i odem.
ad

Ni on ni ja nismo kazali ni reč o Lili. Kad sam mu kazala da sam postavljena za direktorku
Biroa za nestalu decu, tražila sam na njegovom licu neki znak da je shvatio, ali on se
ponašao kao da sam kazala da ću biti direktorka neke izdavačke kuće ili upravnica vrtića,
nečeg što nema nikakve veze s našim životom.
Jednom ću morati o tome s njim da razgovaram, jer ću se rasprsnuti ako to ne učinim, i
stvarno me je nerviralo to što se ponaša kao da može tek tako ponovo da ušeta u naš život,
bez posledica. U ovom trenutku, međutim, ne usuđujem se da kažem ništa što bi narušilo
odnos koji je počeo da gradi s Hejli.
Stavila sam tanjire na pult pa prišla vratima garaže. „Onda se vidimo sutra?“, upitala sam
otvorivši ih.
„Tako je.“ Došao je do vrata pa se okrenuo ka meni, nasmejan. „Kad poraste biće baš kao
ti“, reče. „Već me podseća na tebe.“

76
balkandownload
Mimi

„Kako to misliš?“
„Znaš“, reče on sležući ramenima. „Samo... neverovatna je.“ Tužno se nasmešio. U očima
sam mu videla kajanje. „Vidimo se sutra“, reče zatim.
Izašao je, a ja sam gledala za njim dok je izlazio kroz otvorena garažna vrata i koračao ka
kolima, koja je parkirao na ulici. Ne padaj na njega, kazala sam sebi. I neću. Previše vode je
proteklo ispod tog mosta.
Sat kasnije, dok se losos pekao u rerni, zazvonio je telefon. Podigla sam slušalicu aparata
pored frižidera. Uvek se javljam na telefon, nikad ne gledam identifikaciju poziva na ekranu.
To mi je ostalo od godina čekanja da telefon zazvoni. Od želje za odgovorima. Uvek se
javljam na telefon glasom punim nade.
„Alo?“ Smanjila sam vatru na kojoj se kuvao pirinač.
„Ovde Džef Džekson.“
Ba

O, sranje. Hejlin onkolog, zove u šest uveče. To nije dobar znak. Postala sam napeta.
„Šta nije u redu?“, upitala sam. Ona sjajno izgleda, poželela sam da kažem.
Molim vas, molim vas pustite je na miru ove nedelje.
lk

„Dobio sam laboratorijske analize“, reče on. „Broj krvnih zrnaca je nizak.“
an

„O, sranje.“ Prošla sam rukom kroz kosu. „Džefe, ona izgleda sjajno. Danas je dugo vozila
bicikl i...“
D

„Potrebna joj je transfuzija.“

Sklopila sam oči. „Sada?“
ow

„Nažalost, da.“
n

„Dođavola!“
lo

„Pozvaću bolnicu da im kažem da joj spreme sobu“, kazao je, pa dodao, blago: „Žao mi je.“
Trebalo mi je nekoliko minuta da se priberem pa sam tek onda pošla na sprat. Stajala
ad

sam, nečujno, u otvorenim vratima Hejline sobe. Nije znala da sam tu, razgovarala je preko
Skajpa s jednom od sestara od tetke. Videla sam na monitoru jednu od dveju bliznakinja –
Medison ili Mendi, nikad ih nisam razlikovala. Medison ili Mendi se smejala i pričala. U
naručju je držala malog belog terijera, držala ga za šapu i mahala njome u kameru.
Brajanova sestra Merilin Kolijer živi na sat vremena vožnje od nas, u Frederiksburgu, i
njene četiri devojčice su ostale vrlo važne u našem životu bez obzira na Brajanovo
odsustvo. Hejli je volela sestre od tetke, i one su volele nju. Oči su me pekle od suza dok sam
je slušala kako sto kilometara na sat razgovara s Medison/Mendi. Nisam želela da kvarim
taj trenutak.
Tiho sam zakucala na otvorena vrata.
„Uuuups!“ Hejli je brzo isključila ekran. Okrenula se na obrtnoj stolici ka meni i nedužno
me pogledala zelenim očima. „Završila sam matematiku, mama, pa sam samo na minut
popričala s Mendi preko Skajpa.“
Uopšte nisam marila što laže. Neka je, neka priča preko Skajpa. Neka radi šta hoće.

77
balkandownload
Mimi

„U redu“, kazala sam, pa uzdahnula. „Dušo, upravo je zvao doktor Džekson. Kaže da ti je
nizak broj krvnih zrnaca.“
„Sranje.“
„Ne govori sranje.“
„Ti stalno koristiš tu reč.“
„Aha... pa, ne bi trebalo da je koristim.“
„Ne želim da idem, mama.“ U očima joj je bila molba da je pustim da ostane kod kuće i
meni se srce cepalo.
„Moraš, dušo, žao mi je.“
Ustala je bezvoljno. „Ovo je totalno bezveze.“
„Potpuno se slažem s tobom.“
Ba

„Da li to znači da neću biti u stanju da sledeće nedelje primim hemoterapiju?“

Nisam bila sigurna da li me to pita u nadi da neće morati da primi hemoterapiju ili zato
što brine da će se nedelje hemoterapije odužiti.
lk

„Zavisi od toga kakve će biti analize krvi do tada“, odgovorila sam. „Uzmi šta ti treba pa
an

da krenemo.“
Pogledala me je, mršteći se i čvrsto stežući naslon stolice. „Mama...“, reče. „Nemoj da
kažeš tati, važi?“
D

Možda neka druga majka ne bi razumela, ali ja jesam. Uplašila se. Brajan se pre deset
ow

godina okrenuo i otišao zbog njene bolesti. Upravo su zajedno proveli nekoliko zdravih,
srećnih dana, i bojala se da pred njim ponovo bude bolesna.
n

„Neće otići, dušo“, rekla sam joj i izašla iz sobe, nadajući se svim srcem da je nisam
slagala.
lo
ad

78
balkandownload
Mimi

17

Emerson

Vilmington, Severna Karolina

„Gospode bože“, prodahtala je Tara. Zgrabila je pismo i pročitala ga u sebi.
Osećala sam kako mi srce udara u ušima. Dodirnula sam papir u njenim rukama. „Ne
Ba

znam šta da radim s ovim“, rekoh.

Tara podiže pogled s pisma. „Ne mogu da verujem da je Noel uradila tako nešto“, reče.
lk

Zavrtela sam glavom. „Ni ja. Čini mi se nemoguće.“

„Evo, izvolite!“ Konobarica se ponovo obrela kraj našeg stola, ovoga puta s mojom
an

salatom i s Tarinom šniclom. „Nisam znala želite li preliv u salati ili posebno“, rekla je
stavljajući tanjir ispred mene.
D

„U redu je ovako“, odgovorila sam, gledajući u šoljicu s prelivom za salatu. Ionako je neću
jesti pa nije ni važno. Želela sam samo da posluži jelo i da ode.
ow

„Treba li vam još nešto?“, upitala je.

„Ne“, reče Tara. „Hvala vam. U redu je.“
n

Konobarica je otišla i Tara odgurnu tanjir na drugi kraj stola, očigledno bez apetita.
lo

„Možda je zato prestala da radi kao babica“, reče.

ad

Naravno. Ne mogu da verujem da se nisam toga setila.

„Osećam se kao da je nisam poznavala“, rekoh. „Znam da to stalno ponavljam u poslednje
vreme, ali sad se stvarno, stvarno tako osećam. Ne znam da li da je mrzim zbog ovoga, ili da
je žalim što je tako strašnu tajnu sve ove godine držala u sebi.“
„Ima li šanse da ovo... jednostavno nije istina?“, upita Tara. „Hoću reći, možda je pisala
roman ili... kratku priču ili tako nešto, pa je to samo literarni eksperiment.“
„Sviđa mi se ta ideja, Tara“, rekoh, „ali veruješ li zaista u to?“
Tara je jedva primetno odmahnula glavom. „Ubila je bebu“, kazala je polako, tiho, kao da
odmerava te reči. „Neka jadna žena čak nije ni znala da joj je beba umrla.“
„I da odgaja dete neke druge žene.“
„A toj ženi su kidnapovali bebu.“ Tara je držala pismo u vazduhu. „Šta misliš, je li napisala
novi imejl ili obično pismo toj Ani?“, upitala je. „Pismo koje joj je i stiglo?“

79
balkandownload
Mimi

„I ja sam se to pitala“, odgovorila sam. „Ali zar ne bismo u tom slučaju saznali? Zar ne bi
bilo obelodanjeno? Zar ne bi bilo skandaloznog sudskog procesa?“ Pružila sam ruku da
uzmem čašu s vinom, ali soba oko mene se zavrtela pa sam je spustila u krilo.
„Jesi li našla ikakva dokumenta u njenoj kući koja bi se odnosila na sudski proces?“,
upitala je Tara.
„Ne, ništa“, rekoh.
„Možda nije poslala imejl nego anonimno pismo, pa Ana nije znala ko je ona.“
Klimnula sam glavom. „I ovo pismo zvuči kao da je planirala da ga pošalje anonimno“,
rekoh. „Pominje samo ’izuzetne roditelje’ ne bi li je utešila – mislim, Anu – da joj se o kćeri
dobro staraju, a ne u nameri da otkrije ko su oni. Ne verujem da je htela da otkrije i ko je
ona... bila.“
„Šta je podrazumevala pod tim člankom u novinama?“, upita Tara.
Ba

„Nemam pojma“, rekoh.

„Šta kaže Ted?“
lk

„Nisam mu rekla.“ A možda nikad i neću. Pomišljala sam da ne kažem nikom, da pokušam
da zaboravim to što sam saznala, ali ne bih mogla da živim s tom tajnom. Bar ne sama. „Šta
da radimo s ovim, Tara? Da ne obraćamo pažnju?“
an

„Mislim da ne možemo“, odgovorila je.

„O, Tara, pa to je užasno! Ted čak nije želeo ni da donesem tu kartonsku kutiju kući, i sad
D

žalim što ga nisam poslušala. Da sam je jednostavno bacila, ne bih saznala ništa od ovoga.“
ow

„Ali jesi saznala. Obe smo saznale.“

„Mrzim ovo“, rekoh. „Ako odemo u policiju... ne želim da mediji polude. I Noel... njeno
n

zaveštanje. Sva njena dobročinstva. Povlačiće njeno ime po blatu.“

lo

„Slušaj.“ Tara se zavalila na naslon sedišta u separeu, „Imamo vrlo, vrlo tanak dokaz. A
možda i jeste pisala kratku priču, otkud znamo? Mislim da najpre treba da pokušamo da
ad

dokučimo ko je ta Ana. Ako otkrijemo da stvarno postoji neka Ana i da se zaista dogodilo
nešto poput ovoga, onda ćemo razmišljati o sledećem koraku.“
Osetila sam istovremeno olakšanje i grižu savesti što sam je uvukla u ovo. „Žao mi je što
sam ti rekla, Tara. Samo ti još to sad treba, ali nisam mogla da sama čuvam tajnu.“
„Nisi sama, dušo.“
„Dakle...“ – okrenula sam pismo prema sebi – „...kako da pokušamo da otkrijemo ko je
Ana? Noel ovde kaže da je pročitala o njoj članak u novinama, pa bismo mogle... ne znam,
možda da pregledamo stare novine?“
„Možda je ta beba koja je umrla...“ – Tara se stresla izgovarajući te reči – „...možda je to
poslednja beba koju je Noel primila kao babica.“
Osetila sam jezu. „Imam knjige u kojima je zavodila porođaje“, rekoh. Zar sam tako blizu
saznanja čiju je bebu Noel ispustila?

80
balkandownload
Mimi

Konobarica je prišla našem stolu i videh kako je prešla pogledom po netaknutom jelu. „Je
li sve u redu?“, upita.
„U redu je“, odgovorila sam, a Tara napravi mali pokret rukom koji je govorio: Molim vas,
ostavite nas na miru, jasno kao da je to izgovorila rečima.
„Mogu da potražim poslednji unos u registar porođaja“, rekoh kad se konobarica udaljila.
„Ako je devojčica... pa...“ Pogledala sam u Taru i slegla ramenima.
„Ako je devojčica“, reče Tara, „onda ćemo smisliti šta da radimo.“
Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

81
balkandownload
Mimi

18

Noel

Univerzitet Severne Karoline, Vilmington

1988.
Ba

Noel je bila srećnija nego ikada u životu. Predavanja i praksa proticali su dobro, i volela je
svoj posao pomoćnice za smeštaj studenata. Devojke s njenog sprata obraćale su joj se bez
zazora kad god im je nešto trebalo, i obično bi je nalazili kako sedi s grupom devojaka na
lk

podu, u svojoj sobi na kraju hodnika, i ćereta s njima o njihovim momcima ili profesorima
ili o njihovim međusobnim prijateljstvima. Ta okupljanja su imala atmosferu grupe za
podršku, opuštenog ali sadržajnog druženja. Noel je vodila računa o tome da sve budu
an

dobrodošle. Nije želela da se njeno „društvo na kraju hodnika“ pretvori u kliku.

Ostali pomoćnici za smeštaj smatrali su da se previše druži sa studentima. „Treba samo
D

da si tu za slučaj da im zatrebaš“, govorili su, ali Noel se ophodila zaštitnički prema svojim
miljenicima. Želela je da bude njihova bezbedna luka. Jedne noći, kad je neka od njih umalo
ow

umrla od trovanja alkoholom, plakala je zato što je smatrala kako je trebalo to da predvidi.
Ali je zato kod jedne studentkinje prepoznala bulimiju i intervenisala na vreme, a drugu
n

jednu devojku savetovala šta da radi u vezi s neželjenom trudnoćom – iako joj se u potaji
srce cepalo kad se devojka odlučila na abortus.
lo

Sve u svemu, volela je svoje devojke. Ali naučila je da krije kako jednu među njima voli
ad

više nego ostale.

Ako ništa drugo, naučila je da obuzdava svoje emocije prema Emerson Makgeriti, i
svojski se trudila da se prema njoj ophodi kao i prema svim ostalim devojkama na spratu.
Ako je iko i primetio da poklanja malo više pažnje Emerson – da sva sine svaki put kad je
vidi, da nju više od ostalih devojaka ispituje kako se prilagodila životu u kampusu, o
predavanjima, o porodici – to nije pomenuto nijednom rečju, bar ne pred njom. Više joj nije
bilo potrebno da Emerson zna za njihov odnos. Bilo joj je dovoljno da bude blizu nje, deo
njenog života. Bilo je jasno da Emerson ne zna ništa o tinejdžerskoj trudnoći svoje majke, i
da je Noelino postojanje sačišćeno pod tepih. Noel je svesno odlučila da sve to zauvek i
ostavi tamo. Ne bi povredila Emerson i njenu porodicu ali će, ovako ili onako, zauvek biti
deo sestrinog života. Neće je više izgubiti, sad kad ju je našla.
A zavolela je i Taru. Tarina bujnost bila je dobra protivteža Emersoninoj blagoj i mirnoj
prirodi, a bila je i mnogo dublja nego što je Noel isprva pretpostavila. Najveći deo Tarinog
života njena majka je provela boraveći u psihijatrijskim klinikama i povremeno se vraćajući

82
balkandownload
Mimi

kući. O tome nije mnogo govorila, i Noel je bila dirnuta kad joj je konačno otkrila taj deo
sebe. I shvatila je da je Tarina ljubav prema pozorištu zapravo bekstvo iz detinjstva i
adolescencije koje je bilo teško izdržati.
Postojao je, međutim, jedan mali, uznemirujući problem u Noelinom životu: Sem Vinsent.
Noel su zanimali mnogi mladići u kampusu, ali privukla su je – ozbiljno privukla – samo
dva muškarca u životu. A Sem je bio treći.
Upoznala ga je druge nedelje semestra, kad je svratila kod Tare i Emerson da im donese
nekoliko slatkih tabli od žitarica. Bio je tamo sam jer su Tara i Emerson pekle kolačiće u
domskoj kuhinji. Izvalio se na Tarin uredno namešteni krevet i pisao nešto u svesku.
Podigao je pogled, hitro joj se nasmešio, i to je bilo dovoljno. Taj osmeh ju je pokosio.
Osetila je kako joj se unutrašnji organi tope, a srce joj je lupalo isto onako jako kao kad je
prvi put kročila u istu ovu sobu i ugledala Emerson.
„Ti si Sem“, rekla je, okrznuvši pogledom dugokosog momka na slici na Tarinoj komodi.
Ba

Ovaj Sem je izgledao drugačije. Momak na slici bio je dečak. Momak kratke kose, na krevetu,
bio je muškarac. Vitak. Ne preterano muževan; mačo tipovi je nikad nisu privlačili. Plave oči
uokvirene gustim crnim trepavicama i pune, malo napućene usne. Samo je široka vilica
lk

sprečavala da bude previše lep.

„Aha“, odvratio je. „Čekam Taru. Ti živiš u domu?“
an

„Ja sam Noel, pomoćnica za smeštaj.“

„A, tako.“ Malo se uspravio, leđima naslonjen na zid. Spustio je svesku na krevet kraj sebe
D

i skrstio ruke na grudima. „Tara mi je pričala o tebi. Misli da si kul.“

ow

Noel se nasmešila i sela na stolicu za Emersoninim radnim stolom. „Drago mi je što tako
misli. I ona se meni sviđa.“ Mahnula je glavom ka svesci. „Šta to radiš?“
n

„Pišem dnevnik.“ Široko se osmehnuo, s jedva primetnom nijansom nelagodnosti kad je

podigao svesku s kreveta i spustio je na butinu. Ruke su mu bile veoma preplanule i obrasle
lo

tamnim maljama. „Mislio sam da pokušam“, reče. „Znaš, da pišem o svojim najdubljim,
najmračnijim mislima.“
ad

Veoma joj se svideo taj odgovor. Kakav to momak piše dnevnik? Ako do sada i nije
mislila da je retkost, sad jeste.
Malo su razgovarali o Univerzitetu Severne Karoline i o njegovim planovima da studira
pravo. Ispričao joj je da poznaje Taru još otkad su bili deca, mada je Noel to već znala. U
stvari, nije joj rekao ništa novo; Tara je neprestano pričala o njemu. Razmenjivali su reči, ali
mogli su i bez njih. Mogli su isto tako da razgovaraju o vremenu, o tome šta su večerali
prethodne noći. Nisu komunicirali rečima. Dešavalo se nešto dublje. Noel je to osetila i
znala je, onim svojim rastopljenim, gladnim organima, da i on to oseća. Po tome kako su se
gledali. Po tome kako nije mogao prestati da joj se smeši bez obzira na ono što govori.
Ponudila mu je jednu tablu od žitarica i posmatrala kako tamnim, savršenim prstima
otvara pakovanje. Odgrizao je zalogaj, a onda oblizao mrvicu sa usana, ne odvajajući pogled
plavih očiju od nje. Zamislila ga je u krevetu, zamislila ih je oboje gole. Njega među svojim
nogama, kako klizi u nju. Nije se čak ni trudila da izbriše tu sliku iz misli. Da nije Tarin,

83
balkandownload
Mimi

otvoreno bi mu rekla: „Hoćeš li da vodimo ljubav?“, jer je to bio njen stil. Zašto se
prenemagati i okolišiti? I da nije bio Tarin, on bi rekao: „Da.“
Ali bio je Tarin, i Noel je u dubini duše znala da će zauvek i biti njen.
Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

84
balkandownload
Mimi

19

Ana

Vašington

2010.
Ba

Malo toga do te mere mrzim kao kad je Hejli pod opštom anestezijom. Sat, dva, tri – bilo je
kao da je nema. Uvek sam nastojala da se utešim barem time da ne oseća bol dok ne istekne
to vreme. Ipak, plašilo me je to što je nije bilo, što nisam mogla da doprem do nje.
lk

Primila je transfuziju pre nekoliko dana i broj crvenih krvnih zrnaca je lepo skočio, ali
sad je hirurg pomerao ugrađeni kateter u njenim bolnim grudima i aspirirao koštanu srž.
an

Nikad kraja tom mučenju kroz koje prolazi. Hejli je stoički primila kad joj je hirurg rekao
šta planira za danas, ali imala sam osećaj da bi ga nagrdila samo da Brajan nije bio prisutan.
Pred Brajanom se uvek lepo ponaša. Meni se, zapravo, više dopada ona njena buntovna,
D

svadljiva strana. Volim kad izgrdi doktore. Nije dobro da drži u sebi bes i osujećenost. Ali
želi da tata o njoj misli da je dobra devojčica, što ona uglavnom i jeste, kad god nije
ow

napunjena steroidima i kad se ne bori za život.

Ne verujem da je Hejli u potpunosti shvatila implikacije ovog vađenja koštane srži. Žele
n

da odrede nivo zaostalih malignih ćelija. Ako je previsok, to znači da hemoterapija ne deluje
lo

i da će morati da izvedu transplantaciju koštane srži. Užasavala me je pomisao da krenemo

tim putem. To bi podrazumevalo još naporniju hemoterapiju i k tome još zračenje celog tela
ad

da bi se uništio imunosistem, i sve to samo da bi se pripremila za transplantaciju. I,

naravno, morali bi da nađu davaoca. I stoga, da sam religiozna, molila bih se za veoma nizak
nivo u nalazu. Za veoma, veoma nizak nivo. Iako je bilo potrebno skoro dve pune godine
lečenja, sama hemoterapija je savladala karcinom kad je bila mala devojčica, tek što je
prohodala. Nadala sam se da će se isto desiti i ovoga puta.
Postarala sam se da osoblje ima broj mog mobilnog telefona, a onda otišla u kafeteriju na
šolju kafe i da se javim u kancelariju. Brajan je bio u Betezdi, na razgovoru za posao.
Ponudio je da otkaže kad sam mu kazala za zahvat, ali ja sam ga podstakla da ode. Zamalo
da kažem: Navikla sam da se borim sama s njom, ali obuzdala sam se. Sad nije vreme da ga
opterećujem osećanjem krivice.
Nisam se odmah vratila u Istočno krilo, već sam se prošetala do neonatalne intenzivne
nege. Nije prvi put da tumaram hodnicima tog odeljenja otkad se Hejli vratila bolest, iako su
im sada bebe bezbedno ušuškane u privatnim sobama i ne mogu da ih vidim kao što sam
mogla godinama ranije. I drago mi je zbog toga. I želim da bebe budu sklonjene.

85
balkandownload
Mimi

Povremeno poslom odlazim u bolnice, i uvek pokušam da vidim bebe. One najmanje su
mi pri srcu. Žice i cevčice. Mali grudni koševi što uvlače vazduh i izbacuju ga, svaki dah
izgleda kao napor. Tako su ranjive. Uvek me potrese njihova zavisnost od toga da ih drugi
štite.
Zašto radim to sebi? Zašto ih gledam? Zašto im ispitujem crte lica, u potrazi za bebom
koja liči na Lili? Ponekad osećam da ne mogu da odem od njih. Da moram ostati da ih
čuvam. Bolničarke ne mogu da motre na svaku bebu svakog minuta. Čak i ovde, na
preuređenom odeljenju neonatalne intenzivne nege u Dečjoj bolnici, tražim zle namere na
licu svih ljudi koje sretnem. I tad znam da je vreme da odem. Postala sam direktorka Biroa
za nestalu decu delimično i zbog sopstvenog bola i sopstvene strasti, ali i zato da bih mogla
da sačuvam razum. I to mi je omogućilo da se distanciram od svoga bola, da budem
razborita i upravljam biroom. Eto zato moram da odem kad počnem da zamišljam nekog –
neku medicinsku sestru? potpunog stranca? – kako ulazi u boksove, kako skida žice i
cevčice s nekog krhkog, bespomoćnog novorođenčeta, i kako se iskrada s njim.
Ba

Sa Hejli sam se odlučila za porođaj kod kuće samo iz tog razloga. Nikad se inače nisam za
to zalagala. Nisam bila od onih žena što ne veruju zdravstvenom sistemu ili što brinu da će
se poroditi carskim rezom samo zato što akušer žuri na golf. Ali znala sam da želim da
lk

rodim Hejli okružena prijateljima u koje imam poverenja, s babicom čije sam preporuke
proveravala satima, i sa savetnicom koju znam oduvek.
an

Telefon mi je zazvonio dok sam koračala ka onkološkom odeljenju, pa sam pogledala u

displej da vidim ko zove. Hejlin hirurg. Stala sam kao ukopana i pritisnula taster blutut
slušalice. „Kako je?“, upitala sam.
D

„Oporavlja se“, odgovorio mi je. „Odlično je prošlo.“

ow

„Evo me odmah.“
Pozvala sam Brajana i krenula. „Oporavlja se“, kazala sam. Čula sam iz pozadine neki
n

ženski glas. I smeh. Pa je li on na razgovoru za posao ili negde drugde? Na trenutak me je

lo

obuzelo duboko nepoverenje. A onda sam ponovo podsetila sebe da se on vratio zbog Hejli
a ne zbog mene. Ne smem to da zaboravim.
ad

„Kako je prošlo?“, upitao je.

„Kažu odlično.“
„Biću tamo za dva-tri sata“, kazao je. „Je li to u redu?“
„U redu je.“ Čula sam hladnoću u sopstvenom glasu.
„Da ti donesem nešto?“
„Ne, ništa mi ne treba.“ Ubrzala sam korak kad sam se približila sobi za oporavak. „Samo
želim da je vidim.“
U sobi sam uzela Hejli za ruku. Njeno podbulo malo lice trenutno je bilo spokojno. Sela
sam kraj kreveta i gledala je, očekujući da joj kapci zaigraju. Trzaj ispucalih usnica. Bilo koji
znak da mi se vraća. Morala je pod opštu anesteziju triput u poslednjih nekoliko meseci, i
svaki put sam brinula da mi se neće vratiti ona ista devojčica, da će je anestezija na neki

86
balkandownload
Mimi

način promeniti. Ali Hejli je otvorila oči i u njenom umornom smešku prepoznala sam svoju
hrabru kćer.
„Ta-daa“, rekla je.
Dotakla sam joj obraz. „Prošlo je savršeno“, rekoh. „Savršeno.“
Bolničarka je spustila plavu bolničku spavaćicu nekoliko centimetara da pogleda
ružičastu kožu oko novog katetera ugrađenog u Hejline grudi. „Koliko te boli na skali od
jedan do...“
„Tri“, reče Hejli pre nego što je medicinska sestra uspela da dovrši pitanje.
„Za Hejli je tri ono što je za ostale ljude šest“, reče sestra. Poznavala je moju ćerku. Znali
su je svi u bolnici. Zvali su je „ptica selica“, jedno od one dece što se stalno iznova vraćaju.
„Kako god“, reče Hejli. Podigla je pogled ka meni. „Gde je tata?“
„Doći će.“
Ba

„Dobro“, odvratila je i uglovi usana su joj se izvili, jedva primetno, dok je tonula u san.
Sat kasnije, još sam sedela uz nju u njenoj zelenoj bolničkoj sobi. U sobi za oporavak se
lk

budila i ponovo tonula u san, ali sad je duboko spavala i pustila sam je na miru. Sedela sam
na sofi koja može da se izvuče u ležaj i malo radila na laptopu. Administrativni posao,
an

dosadan ali neophodan. Svakih nekoliko minuta sam prekidala i gledala je u lice, bledo,
previše oblih obraza, sa ostacima osipa po vratu, od lekova. Stavila sam Freda pored nje, i
njegove krupne, smeđe plastične oči zurile su u prazno. Nakon izvesnog vremena u sobu je
D

ušao bolničar. Afroamerikanac, mršav kao čačkalica i s naočarima. Odmah sam ga

prepoznala.
ow

„Tome!“
„Hej, gospođo Najtli“, reče on. „Sećate me se?“
n

„Kako da ne!“ Ustala sam i zagrlila ga. Pre deset godina, Tom je bio među tehničarima
lo

zaduženim da neguju Hejli, i obema nam je bio miljenik. „Ne mogu da verujem da si još
ad

ovde!“
„A kuda bih drugde otišao?“ Nasmejao se. „Zapravo, bio sam odsutan nekoliko meseci
zbog nekih porodičnih problema...“ – zakolutao je očima – „...i kad sam se jutros vratio i
video Hejli Houp Najtli na spisku pacijenata...“ Zavrteo je glavom. „Žao mi je što mora
ponovo da prolazi kroz ovo.“
„I meni“, rekoh. Setila sam se kako je, jednom davno, slučajno rekao koliko mu je žao kad
se deca vrate na onkologiju godinama posle remisije. Čudno je kako se čovek seća nekih
stvari. Nečeg što može da te progoni. Uhvatio je sebe da se izrekao, sećam se i toga. Pa se
povukao, rekavši da većina dece prođe sasvim dobro i kako je siguran da će i Hejli biti
među njima.
Posmatrala sam ga kako proverava Hejline vitalne funkcije i namešta kesu sa infuzijom
što je visila na stalku. A onda su mu oči sinule kad je uočio fotografiju Hejli i njenih rođaka
na ormariću kraj kreveta. Tiho je zviznuo i podigao je.
„Rođake!“, reče. „Vidi ih samo! Sve su porasle.“

87
balkandownload
Mimi

„Sećaš ih se?“, upitala sam, iznenađena.

„Kako bih mogao da ih zaboravim? Uletale su u sobu kao jato guščica, čavrljajući kao
oluja... izgledale su više kao petorke nego kao sestre različitog uzrasta.“
„Četvorke“, ispravila sam ga. „Ima ih samo četiri. Samo se čini da ih je više. Dve
bliznakinje, pa onda još dve u samo nekoliko godina razmaka.“
„Moram da vam kažem da sam mrzeo one dane kad su dolazile u posetu.“ Nasmejao se.
„Dolazile su u haosu, pune dečjih bacila.“
„Ali Hejli je obožavala da dođu“, rekoh ja.
Tom pokaza na devojčicu u središtu fotografije. „A ovo u sredini je naša gospođica Hejli.“
Fotografija je snimljena prošlog leta na obali. Svetionik Korola, od crvene cigle, stajao je u
pozadini, a u prvom planu su devojčice, u kupaćim kostimima, pozirale kao male zavodnice.
Medison i Mendi su stajale sleva. Morgan i Melani zdesna. Sve četiri su imale tamnu kosu
vezanu u konjski rep prebačen preko ramena. Hejli se izdvajala svetlosmeđom kosom. I
Ba

svetlijim očima. Toliko se kikotala da sam ih jedva snimila jer nije mogla da stoji mirno.
Hejli je na slici izgledala neverovatno zdrava. Nije bilo znakova bolesti čije je seme klijalo u
njoj u tome času. Insistirala je da ponese sliku svaki put kad je išla u bolnicu. Meni to nije
lk

bilo drago. Kako se oseća kad svakodnevno gleda nekadašnju verziju sebe, zdrave i krepke?
„Čujem da je tata s njom sve vreme“, reče Tom. Spustio je sliku i sad je upisivao nešto na
an

Hejlinu bolesničku listu.

Kroz glavu su mi prolazili razni odgovori, ali odlučila sam da budem velikodušna. „Jeste“,
D

rekoh. „Živeo je u Kaliforniji, ali preselio se ovamo čim sam mu javila da se Hejli ponovo
razbolela.“
ow

„Sećam se kako ste poslednji put bile samo vas dve.“ Završio je s pisanjem i pogledao me
preko Hejline postelje. „Ne pamtim baš sve pacijente, ali Hejli i vas se zaista dobro sećam
n

jer je ona, iako malo dete, bila kao odrasla. Starala se o vama isto koliko ste se vi starali o
lo

njoj.“
To bi zvučalo čudno da nije bilo toliko tačno. Izgleda da je Hejli oduvek mogla da vidi
ad

kako je u meni nešto slomljeno, čak i kad sam to krila od sveta. Znala je. Kad je postala malo
starija i kad sam joj ispričala za Lili, shvatila je. Kao da je i sama osećala gubitak.
„Tad ste bili komercijalista u farmaceutskoj kompaniji, zar ne?“, upita Tom.
„Aha.“ Zatvorila sam laptop. „Dala sam otkaz kad se Hejli razbolela.“ Karijera mi je ionako
pošla nizbrdo jer sam odbila da putujem pošto se Hejli rodila, a posao mi je bio takav da je
zahtevao putovanje. Ona silna putovanja u Vilmington. Nekad sam volela taj grad. Sad mi je
odvratan. „Brajan je upravo bio pušten iz vojske i radio je za IBM.“
„Njega se uopšte ne sećam“, reče Tom. „Pa, otišao je odmah pošto se razbolela. Nije
mogao da se izbori s Hejlinom bolešću.“ Povrh svega što se desilo, pomislila sam.
„Koliko ste tad bili u braku?“, upita Tom. Videla sam mu burmu na ruci. Nisam mogla da
se setim je li poslednji put kad smo se sreli bio oženjen ili ne.
„Šest godina.“ U sebi sam podelila to razdoblje na tri dela. Dve divne godine kad smo bili
samo nas dvoje. Živeli smo u bazi Fort Belvior i ja sam uživala u svome poslu komercijaliste

88
balkandownload
Mimi

u farmaceutskoj industriji. Bili smo mladi, mnogo mlađi nego što smo sada. Među nama je
bilo energije i strasti koje se sada jedva sećam.
A onda je sve krenulo nizbrdo. Brajan je premešten u Somaliju, gde je umalo poginuo,
rodila se Lili, a ja sam doživela moždani udar i umalo umrla. Potpuna, krajnja noćna mora.
Brajan i ja smo se obreli u napetom braku, iznenada bez ljubavi, i on je ponovo otišao preko
okeana, ovoga puta sa srećom, mislila sam. Ostala sam trudna s Hejli, slučajno i uprkos
lekarskim savetima, kad je Brajan bio na odsustvu, što se ispostavilo kao dokaz da antibebi
pilule nisu stopostotna zaštita. I kao dokaz da možeš da vodiš ljubav i dalje, i kad si mrtva
iznutra. Moja trudnoća je zdravstvene radnike koji su se starali o meni bacila u strepnju, ali
krvni pritisak mi se dobro vladao, osećala sam se dobro i puna nade. Godinu dana posle
Hejlinog rođenja, u kući nam je vladala obazriva radost. Brajan je napustio vojsku i zaposlio
se u IBM-u, kako bi mogao da bude bliže kući. Sećam se kako sam mislila da nas čuva da bi
nadoknadio što nas prvi put nije dobro zaštitio. Naša sreća je bila krhka i upravo smo počeli
da verujemo u nju kad su počele Hejline temperature. Brajan je ustuknuo tako brzo da
Ba

nisam ni primetila šta se sprema. Jednog trenutka je bio tu, a već sledećeg ga nije bilo. Za
mene je bilo neverovatno i neoprostivo što je tek tako mogao da nas napusti, da ostavi
svoje sopstveno dete.
lk

„Ali sada se vratio“, reče Tom, „baš kad joj je potreban.“

Klimnula sam glavom. „U pravu si“, rekoh, potiskujući gnev. Moram naći načina da
an

odagnam prošlost.
Vratila sam se laptopu i, dvadeset minuta kasnije, u sobu je ušao Brajan. Mene gotovo da
D

nije ni pogledao, pošao je pravo ka Hejlinom krevetu. „Kako je?“ Nežno joj je dodirnuo ruku
i zagledao joj se u lice.
ow

„Čim se probudila, pitala je za tebe“, odgovorila sam.

„Zaista?“ Naočari su mu sevnule odbleskom sunca koje je obasjavalo sobu kroz velike
n

prozore pored Hejlinog kreveta.

lo

Nisam mogla da odolim. Dirnula su me osećanja u njegovom glasu dok je izgovarao samo
tu jednu reč. „Aha“, rekoh. „Kako je prošlo na razgovoru?“
ad

Slegao je ramenima. „Valjda dobro. Vreme će pokazati.“

Setila sam se onog smeha iz pozadine. Nisam znala zašto me to toliko grize. Sedela sam
uz našu ćerku bez svesti dok se on smejao s nekom ženom. Pa šta? Nisam bila sigurna u to
šta tačno želim od njega.
„Kad će znati koliki joj je nivo MRD2?“, upitao je.
„Najverovatnije za dan-dva.“
„Hoćeš malo da se odmoriš? Da budem sad malo ja uz nju?“
Pogledala sam svoju usnulu kćer. Da je budna, možda bih i prihvatila njegovu ponudu, ali
nisam mogla da je ostavim sad kad izgleda tako ispijeno i slabo. Već jednom sam ostavila
bespomoćno dete bez paske, nisam ga držala na oku. Neću to uraditi nikad više.

2 Engl.: Minimal residual desease – minimum zaostalih bolesnih ćelija u organizmu. (Prim. prev.)

89
balkandownload
Mimi

Sutradan uveče, Džef Džekson me je pozvao da mi saopšti rezultate analize Hejline

koštane srži. „Hemoterapija ne deluje“, rekao je. „Žao mi je.“
„Sranje.“ Nalazila sam se u kantini Dečje bolnice, odgovarala sam na mejlove dok je
Brajan bio s Hejli u sobi. Ostavila sam ih da igraju „bananagrame“3. Nisam očekivala vesti
tako brzo, a pritom su ovo bile i vesti koje nisam želela da čujem. „Dakle, sad moramo
početi s planovima za transplantaciju?“, pitala sam.
„Počećemo s nivoom hemoterapije koji će je održavati u stabilnom stanju dok tražimo
davaoca. MRD joj je viši nego što bih voleo i moramo požuriti da nađemo davaoca koji se
podudara. Sutra ću vam zakazati sastanak s Dagom Dejvisom. On je šef našeg tima za
transplantaciju. On će vas obavestiti o svemu što sledi.“
„Hoće li testirati Brajana i mene da vide jesmo li odgovarajući davaoci?“, upitala sam.
„Mogu li odmah da nas testiraju?“
„O svemu tome ćete se dogovoriti s Dagom.“
Ba

„Dakle...“, pogledala sam u monitor laptopa a da ga uopšte nisam videla, „... jesu li to u
suštini dobre ili loše vesti?“
lk

„Ni jedno ni drugo“, odgovorio je. „To je što je.“

Mrzela sam tu frazu. Zamislite da to kažem porodici nestalog deteta. Pa, to je što je.
an

„Želim bolji odgovor od toga“, rekoh.

Oklevao je. „Voleo bih da su vesti malo pozitivnije“, kazao je konačno. To je sve što je
D

mogao da kaže. I najviše što sam mogla da pitam.

ow

„U redu.“ Pustila sam ga da prekine vezu. Ostala sam sama s tim. A onda sam se setila
Brajana, kako sedi uz Hejli na onkologiji. Setila sam se Hejline nove privrženosti njemu.
Ljubavi u njenom glasu kada ga pominje. Kako se vezala već za samu reč tata. Setila sam se
n

kako se Brajan pojavio prethodnog dana u Hejlinoj sobi posle hirurškog zahvata, kako je
pošao pravo prema njenom krevetu. Kako ju je dodirnuo po ruci. Pomislih kako možda, ali
lo

samo možda, ipak nisam sama.

ad

3 Društvena igra slovima, vrsta slagalice. (Prim. prev.)

90
balkandownload
Mimi

20

Tara

Vilmington, Severna Karolina

Mislila sam da ja vrištim. Probudila sam se naglo, skočila iz kreveta, i tek tada sam shvatila
da to što čujem nije moj glas nego Grejsin. Odjurila sam hodnikom do njene sobe,
Ba

zamišljajući kako je neko napada. Bila sam spremna da tom uljezu golim rukama iskopam
oči.
Međutim, bila je sama. Sedela je u postelji, u sobi osvetljenoj mesečinom, presamićena, s
lk

rukama na ušima, a kad sam joj prišla, glas joj je bio tako slab i prigušen da sam je jedva
čula.
an

„Upomoć, upomoć“, cvilela je.

„Grejs!“ Obavila sam ruke oko nje kao čauru. „Dušo. U redu je.“ Ljuljala sam je, a ona se
D

pribila uz mene. „Ružan san“, rekoh. „Samo ružan san.“ Setila sam se ovoga. Setila sam se
kako me je puštala da je tako držim u zagrljaju kad je bila mala, i mada sam mrzela što se
ow

plaši, prijalo mi je to osećanje da je držim a da me ne odgurne. „Šta je, zlato?“, upitah.

„Hoćeš da mi ispričaš?“ Semu je uvek pričala svoje snove. Izlivala ih je na njega, a on je
n

slušao tako pažljivo kao da će svaki detalj zauvek sačuvati poput najvećeg blaga.
Osetila sam kako odmahuje glavom pod mojom bradom. Čvrsto me je hvatala za
lo

podlakticu, pa puštala, pa ponovo hvatala, što me je podsetilo na ono kako je otvarala i

ad

zatvarala šačicu na mojim grudima dok sam je dojila kao bebu.

„Jesi li sanjala tatu?“, upitala sam pa se odmah ujela za usnu. Mrzela je kad je ispitujem.
„Ja sam kriva što je Noel umrla.“ Glas joj je bio tako tih i prigušen da sam pomislila kako
sam pogrešno čula.
„Ti si kriva?“, upitah. „Nisi, Grejsi! Kako bi ti mogla biti kriva?“
Ona ponovo odmahnu glavom.
„Kaži mi“, rekoh. „Zašto to misliš?“
Odmakla se od mene, ali samo malo, tela su nam se i dalje dodirivala. Kad sam pružila
ruku da je pomilujem po leđima, nije se povukla.
„Onoga dana kad je umrla, poslala mi je imejl“, kazala je. „Od onih kakve je stalno slala.
Da me uceni osećanjem krivice ne bih li radila kao volonterka.“
„Aha“, rekoh.

91
balkandownload
Mimi

„A i Kliv mi je poslao imejl. Odgovorila sam mu i napisala kako Noel ume da ide čoveku
na živce... i napričala još svašta loše o njoj. Kako je ćaknuta i tako to. I čim sam poslala imejl,
shvatila sam da sam ga poslala njoj a ne Klivu.“
„O, ne.“ Bilo mi je drago što je dovoljno mračno da mi ne vidi osmeh na licu. I meni se to
desilo više puta. A kome nije? Ali saosećala sam s Grejsi, i saosećala sam s Noel što je
primila taj imejl od devojčice koju je obožavala. „Svima nam se desilo da tako pogrešimo
bar...“
„A onda se ubila“, presekla me je Grejs. „Otprilike nekoliko sati – možda čak i nekoliko
minuta – nakon što je primila moj imejl. Pročitala je sve one strašne stvari koje sam o njoj
napisala i onda se ubila!“
„Ne, Grejs“, rekoh. „Ne možeš sebi pripisati njeno samoubistvo. Možda čak nije ni
pročitala tvoj imejl, a i ako jeste, to nije dovoljno da gurne nekog preko ivice. Šta god da ju
je mučilo Noel, bilo je duboko i grizlo ju je veoma, veoma dugo.“
Ba

I sama sam već dva dana imala problema sa spavanjem, otkad mi je Emerson pokazala
pismo koje je našla. Neprestano sam zamišljala kako beba klizi i ispada iz Noelinih ruku.
Kada? Gde? Kako je to moralo biti užasno! Neprekidno sam pokušavala da izbrišem tu sliku
lk

iz misli, ali bez uspeha. Poželela sam da mogu to da ispričam Grejs i da joj olakšam, ali tajna
je zasad morala ostati između Emerson i mene. A možda i zauvek.
an

Kao i obično, nisam mogla da podnesem ćutanje i distancu koja se ponovo počela javljati
među nama kako se oporavljala od košmara.
D

„Ima stvari koje znam o Noel“, rekoh, osećajući potrebu da popunim tu tišinu i da
zadržim njenu pažnju. „Dušo, postoje razlozi za njenu depresiju, koja opet objašnjava
ow

samoubistvo, a veruj mi da to nema nikakve veze s tobom. To bi se desilo i da nisi poslala

imejl.“
n

„Kakve stvari?“ Pogledala me je, gotovo sumnjičavo, a oči su joj blistale na mesečini.
lo

„Još ne mogu da pričam o tome. Emerson i ja se trudimo da dokučimo razloge zbog kojih
je Noel bila toliko potištena. Pretpostavljamo da se nešto desilo sa... Noel, vrlo davno, što...“
ad

„Neko ju je proganjao ili tako nešto?“

„Ne. Ništa ni slično tome.“ Nije trebalo to da pominjem. Vrlo je moguće da nikad neću
moći da otkrijem Grejs ono što znam o Noel. „Ne znam detalje, ali kažem ti to samo zato da
bi se smirila. Dovoljno je da znaš kako nemaš apsolutno nikakve veze sa onim što se
dogodilo Noel. U redu?“
Jedva primetno je klimnula glavom i legla.
„Hoćeš li moći ponovo da zaspiš?“
„Dobro sam.“ Smestila se pod pokrivače i okrenula se licem ka zidu. Telo mi je osećalo
hladnoću na onim mestima uz koja se maločas pribijala. Nisam želela da odem. Dodirnula
sam je po ramenu. Protrljala ga.
„Danas ne radiš, je li tako?“, upitala sam.
„Da. Radim sutra.“

92
balkandownload
Mimi

„Onda danas mogu da te dovezem kući.“

„Dženi će me dovesti.“
Oklevala sam. „Vidim da si još uzrujana“, rekoh. „Toliko si slična tati, dušo. Previše
razmišljaš o svemu, a to nije dobro. Možda bismo noćas mogle...“
„Mama!“ Okrenula se na leđa i, mada joj nisam dobro videla lice, znala sam da me strelja
pogledom. „Hoću da spavam!“
„U redu.“ Tužno sam se nasmešila za sebe. Dala mi je jedan prst, a ja sam htela celu šaku.
Sagla sam se i poljubila je u obraz. „Volim te“, rekoh. „Lepo spavaj.“
Sutradan sam morala da obuzdam neodoljivu potrebu da proverim kako je Grejs, da
vidim je li dobro posle košmara od prethodne noći. To je i pogodnost, ali i prokletstvo, u
situaciji kad predaješ u školi koju pohađa tvoje dete: pristup njoj bio je previše lak.
Međutim, ne bi joj se svidelo da se mešam, pa ne samo da sam išla svojim putem nego sam
se čak i trudila da je izbegnem.
Ba

Kad sam tog popodneva ušla u kuću posle škole, na telefonu u kuhinji treptala je oznaka
da je neko ostavio poruku. Otkucala sam šifru i podigla slušalicu ka uhu.
lk

„Ćao, Tara“, rekao je Ijan. A onda se nasmejao. „Moram da ti kažem da se trgnem svaki
put kad čujem Semovu pozdravnu poruku na vašoj telefonskoj sekretarici. Mada je i lepo.
an

Lepo je čuti njegov glas. Samo sam hteo da čujem kako ste. Nadam se da ste Grejs i ti
dobro.“
Spustila sam slušalicu.
D

Dakle tako.
ow

Da budem iskrena, potpuno sam zaboravila da je Sem snimio našu pozdravnu poruku.
Emerson je to pomenula onih prvih nedelja posle njegove pogibije, ali tad su mi mogli
n

kazati i da mi je kuća purpurna, samo bi mi prohujalo kroz glavu. Pretpostavljam da se niko

nije usudio da mi to od onda pomene. Izuzev Ijana, koji je to učinio na lep način.
lo

Izvadila sam mobilni telefon iz tašne i pozvala kućni broj. Telefon na pultu je zvonio
ad

četiri puta dok sam grizla usnu, čekajući. A onda se uključila sekretarica.
„Zdravo, zdravo!“ Zvučalo je kao da je Sem u susednoj sobi. „Dobili ste Sema, Taru i Grejs,
nadamo se da ćete nam ostaviti poruku. Ćao!“
Za trenutak sam zurila u telefon u svojoj ruci, a onda sam zaplakala i privila telefon na
grudi. Sela sam na stolicu bez naslona uz radnu površinu na sredini kuhinje i zajecala tako
jako da su mi suze kapale na granit. Mislila sam da se takva žalost okončala – taj bol što
kida dušu i izbija vazduh iz pluća – ali očigledno nije.
Trebalo mi je dvadeset minuta da se priberem. Onda sam ponovo pogledala u telefon,
ovoga puta odlučno. Moram da promenim tu poruku. Ali nisam imala pojma kako.
Pitala sam se i šta će Grejs na to reći. Setila sam se kako je reagovala kad je ušla u našu
spavaću sobu i videla da pakujem svu Semovu odeću u crne kese za đubre, obeležene za
dobrotvorni prilog u Gudvilu. Tad je bilo dve nedelje od njegove smrti i osećala sam
neobičnu potrebu da se rešim sve odeće koju više nikad neće nositi. Slušala sam o tome

93
balkandownload
Mimi

kako neke žene godinama čuvaju odeću pokojnih muževa, ali meni je srce pucalo svakoga
jutra kad u ormaru ugledam njegova odela, košulje, kaki pantalone i trenerke.
„Hoćeš da ga izbrišeš!“, vrisnula je Grejs na mene kad je videla kese. Pokušala sam da je
zagrlim – želela sam da zajedno plačemo – ali ona me je odgurnula i istrčala iz sobe.
Pomislila sam: Razgovaraće sa mnom sutra, ali od tada je prošlo dve stotine tih „sutra“, a
ona je i dalje bila udaljena. Zašto sam se rešila Semove odeće tako brzo? Je li to normalno?
Mislila sam da će mi to pomoći, da ne gledam njegovu odeću svakog jutra. Nisam mislila na
to koliko će mi teško pasti da, umesto odeće, vidim prazninu.
Podigla sam telefonsku slušalicu i pritisnula nekoliko tastera, pokušavajući da dokučim
kako se menja poruka. Grejs ionako verovatno neće ni primetiti. Nikad ne koristi kućni
telefon.
Upravo sam slušala uputstva kad je u kuhinju ušla Grejs. Trgla sam se. Nisam znala da je
pre mene došla kući iz škole, i ponadala sam se da nije čula moj izliv plača. Od samog
početka sam osećala potrebu da zbog nje budem jaka. Sad sam brzo isključila telefon, nisam
Ba

htela da pred njom menjam poruku.

„Šta to radiš?“ Stajala je s druge strane radne površine i podozrivo gledala u telefon.
lk

„Mislila sam da je vreme da promenim pozdravnu poruku“, priznala sam, „ali ne sećam
se kako se to radi.“
an

„Misliš, da izbrišeš tatin glas s trake.“

Pokušala sam da proniknem ima li optužbe u njenom glasu. „Da“, rekoh. „Mislim da je
D

vreme.“
ow

Nije gledala u mene, već u telefon u mojoj ruci. „Mislim...“ Pružila je ruku da uzme
slušalicu. „Mogu ja to da uradim ako hoćeš.“
n

„Bila bih ti zahvalna.“

Spretno je otkucala nekoliko tastera, pa kazala: „Zdravo, ovde Grejs.“ Primakla je
lo

slušalicu ka meni, a ja sam piljila u nju ne znajući šta hoće da uradim. Pogledala me je kao
ad

da hoće da kaže: Kakva si glupača, pa pritisnula taster. „Ja ću kazati: ’Ovde Grejs’, a ti ćeš
dodati: ’I Tara’, a ja ću onda dovršiti. Važi?“
„Da. Dobro.“ Prišla sam joj bliže, glave su nam se dotakle. Osetila sam miris njenog
šampona. Toliko sam čeznula za tim mirisom. Grlo mi se steglo.
„Ćao, ovde Grejs.“
„I Tara.“
„Ostavite poruku“, nastavila je, pa prekinula vezu. „Eto.“
„Hvala ti.“ Osmehnula sam se.
„I drugi put.“ Uzela je jabuku iz činije s voćem na pultu, okrenula se i pošla u predsoblje.
Poželela sam da je zgrabim. Da je zadržim u kuhinji sa mnom. Jesi li mogla da zaspiš sinoć
posle one more?, poželela sam da je pitam. Ispričaj mi kako ti je protekao dan! Ko ti je
omiljeni nastavnik u ovom tromesečju? Jesi li razgovarala skoro s Klivom? Ali prisilila sam

94
balkandownload
Mimi

sebe da držim jezik za zubima, zbog toga što je ono što se upravo odigralo među nama,
naizgled beznačajno, za mene bilo kao čarolija i nisam želela da kvarim.

Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

95
balkandownload
Mimi

21

Ana

Vašington
Brajan i ja smo sedeli s druge strane radnog stola Daga Dejvisa, specijaliste za
transplantaciju u Dečjoj bolnici, dok je on prelistavao Hejlinu istoriju bolesti. „Imam
Ba

rezultate analize Hejline koštane srži“, rekao je. „Nažalost, ima onaj tip ćelija za koji je malo
teže naći podudarnog davaoca, ali nema razloga da budemo pesimistični.“ Pogledao je
pravo u mene. Da li izgledam pesimistično? Luda sam od straha. Je li to isto?
lk

Osećala sam se čudno što sam u Dečjoj bolnici bez Hejli. Ostala je da provede produženi
vikend kod Merilin i njene dece, i jedva sam čekala da večeras čujem sve o tome. Bilo mi je
an

drago što je dobila priliku da malo umakne, ali tri dana bez nje bila sam potištena.
Nedostajala mi je moja kćer. Mrzela sam što sutra moram da je vratim u Dečju bolnicu da
primi novu dozu hemoterapije održavanja.
D

Zvala me je toga jutra i bilo je jasno da se ludo provodi sa sestrama od tetke. Klizale su se
ow

na zatvorenom klizalištu, navijale na Meganinoj fudbalskoj utakmici, išle u bioskop i satima

se muvale po tržnom centru. Nisam baš oduševljena time da se deca muvaju po tržnom
centru, ali to znači da će Hejli nakupiti što više zabave u svom životu. Ako želi da tumara po
n

tržnom centru i pritom je bezbedna s devojčicama Kolijerovih, onda neka to radi, dođavola.
lo

„Možete li danas da nas testirate?“, upitao je Brajan doktora Dejvisa. „Ne shvatam zašto
ne požurimo. Zašto neko nije ovde da nam ovoga časa uzme bris iz usta.“
ad

Doktor Dejvis se nasmešio. Tako je mlad. Čini mi se da sam se jednoga jutra probudila i
svi lekari s kojima imam posla postali su iznenada mlađi od mene. „Videćemo da li ste
kompatibilni“, odgovorio je, „ali roditelji su obično poslednje pribežište. Oni su retko
odgovarajući davaoci. Najbolji davaoci su, naravno, rođena braća ili sestre. Ima li Hejli brata
ili sestru?“
Zaustila sam da odgovorim, ali Brajan me je pretekao. „Imali smo još jedno dete.“
Nakašljao se. Popravio je naočari. „Devojčicu“, rekao je. „Nestala je ubrzo po rođenju. Ne
znamo čak ni je li živa.“
Pogodile su me njegove reči. To su tačno moje reči. One koje obično ja izgovaram. One
reči od kojih mi se grlo stegne svaki put kad ih glasno izričem. Nijednom nije pomenuo Lili
otkad se iznenada pojavio u Hejlinoj bolničkoj sobi pre dva meseca. Jesam li mislila da je
zaboravio naše izgubljeno dete? U njegovom glasu je bilo prave tuge. Agonije. Sve ove
godine, mislila sam da sam sama s tom tugom.

96
balkandownload
Mimi

„Tragično.“ Doktor Dejvis je skinuo naočari. „I za tu devojčicu i za Hejli“, reče. „Šanse su

jedan prema četiri da će brat ili sestra odgovarati kao davalac. Kad se okrenemo populaciji
uopšte, šanse su jedan prema dvadeset pet hiljada.“
Iznenadio me je iznenadni bes koji sam osetila prema Brajanu – prema celom svetu – i s
mukom sam ga zadržala u sebi. Da nismo izgubili Lili, imali bismo šanse jedan prema četiri
da spasemo Hejli. Jednostavno.
„Hejli ima rođake“, rekoh, pitajući se kako se rođaci uklapaju u konfuznu sliku o tome ko
je kompatibilni davalac, a ko nije. „Četiri devojčice. To su deca Brajanove sestre.“
„Sve ćemo ih testirati“, reče on. „Ali najverovatnije je da ćemo se okrenuti globalnoj bazi
podataka o davaocima. Ako se nađe neko podudaran, zamolićemo ga da dâ uzorak krvi.
Davaoci se nađu gotovo uvek...“ – ohrabrujuće je klimnuo glavom – „...samo je pitanje koliko
brzo.“
Pomislila sam na priče koje sam čula, o ljudima što su umrli čekajući transplant. Setila
Ba

sam se jednog malog dečaka kog su lečili ovde, u Dečjoj bolnici, kad je Hejli tek prohodala, i
kako nisu uspeli da na vreme nađu davaoca za njega. Počela sam da drhtim kao da se
smrzavam.
lk

„Držaćemo Hejli na režimu održavanja dok ne nađemo davaoca“, reče doktor Dejvis.
„Dobre vesti su da će joj kosa ponovo izrasti.“ Nasmešio se. „Bar za neko vreme.“
an

„Zašto za neko vreme?“, upitao je Brajan, a ja sam shvatila da je on nije video otkad je
imala godinu dana. Tada joj je kosa bila paperjasta i gotovo plava. Kao
D

dvanaestogodišnjakinja, nosila je neuredni konjski rep, a pramenovi su joj se izvlačili iz

gumice i padali po licu. Nije marila kako izgleda. Želela sam da dođe u uzrast u kom će
ow

mariti. Ja lično nikad nisam dospela u taj uzrast – još sam žena koja se slabo doteruje, čak se
i ne šminkam, osim u slučajevima kad se obraćam nekom skupu. Nije me briga je li poput
mene ili ne. Samo želim da dobije šansu da shvati kakva žena želi da bude.
n

„Kad nađemo davaoca, počećemo da je pripremamo za transplantaciju. Nekoliko nedelja

lo

primaće intenzivnu hemoterapiju i zračenje, pa će ponovo izgubiti kosu. Nakon

transplantacije, čeka je najmanje mesec dana, ili duže, u bolnici, a potom i oko četiri meseca
ad

oporavka kod kuće.“ Govorio nam je o izolaciji i ekstremnim higijenskim merama koje
ćemo morati da preduzmemo starajući se o Hejli.
„Uf.“ Brajan je izrazio ophrvanost koju je i sama osećala. Ništa od onoga što je doktor
rekao za mene nije bilo iznenađenje. Istraživala sam. Na odeljenju sam videla drugu decu i
njihove porodice kako prolaze kroz to teško iskušenje. Ali tek sad me je pogodilo da je
situacija stvarna. Sad sam zamišljala Hejli kako prolazi kroz iskušenja koja su pred nama.
Brajan i ja smo uglavnom ćutali u kolima pri povratku u Aleksandriju. Stali smo u Starom
gradu, da kupimo kafu, pa je odneli na klupu na keju. Dan je bio divan. Beli rečni brod je bio
vezan s naše leve strane. Blistao je na suncu, a reka Potomak se srebrila pred nama. Sve što
sam u tome času osetila želela sam da oseti i Hejli. Poželela sam da može da vidi tu lađu. Da
može da plovi njome. Da sedi na klupi i da se divi srebrnoj vodi. Da okusi kafu s karamelom.
Izgleda da nisam mogla ništa da osetim ili da dodirnem a da očajnički ne poželim da i ona to
može.

97
balkandownload
Mimi

Brajan i ja smo sedeli ćuteći nekoliko minuta, upijajući prizor i trudeći se da prihvatimo
sve što smo čuli od doktora Dejvisa.
„Plašim se“, konačno sam priznala. „Čak i ako nađu davaoca, ima toliko mnogo toga što
može da krene naopako.“
Nije mi odmah odgovorio. Otpio je gutljaj kafe i zagledao se u vodu. Baš sam se spremala
da ga gurnem kad se oglasio.
„Slušaj“, reče. „Želim da znaš da nikuda neću otići. Neću vas ponovo ostaviti.“
Verovatno je hteo da me uteši, ali čuvši te reči, pokunjila sam se. „Bolje nemoj“, rekoh.
„Ne pošto si dozvolio da te Hejli ponovo zavoli.“
„Neću.“
Pogledala sam u reku, skupljajući hrabrost za ono što ću reći. „Iznenadila sam se kad si
pomenuo Lili“, kazala sam.
Ba

„Zašto? Zar si mislila da ću je ikada zaboraviti?“

„Iskreno, pitala sam se jesi li je zaboravio.“
lk

„Oh, Ana. Stvarno?“

Okrenula sam se ka njemu. „Pobegao si, Brajane“, rekoh. „Započeo si novi život. Nikad je
an

nisi pominjao. Hoću reći, razgovarao si s policijom i vlastima onda kad se to desilo, ali za
sve ove godine je meni nikad nisi pomenuo.“
D

„Bilo je tako teško.“

ow

„’Teško’ nije ni približno tačan opis.“

Skinuo je naočari za sunce i protrljao koren nosa. „Kajem se zbog mnogo čega“, reče.
n

Bogami i treba, pomislila sam. „Reci mi zbog čega se kaješ.“ Htela sam da mi podnese
račune. Htela sam da se uverim da nešto nije propustio.
lo

Pogledao me je kao da odlučuje da li da zagrize mamac.

ad

„Pre svega, kajem se što nisam bio otac Hejli“, reče. „Za to nema opravdanja, kukavičluk
je jedino objašnjenje. Nisam joj bio dobar otac od samog početka. Nisam dozvolio sebi da joj
se približim. Plašio sam se bliskosti, da ne nestane kao što je Lili nestala. Znam da je
iracionalno, ali tako sam se osećao.“
Setila sam se koliko je malo radio oko Hejli u njenoj prvoj godini života. Mislila sam da je
to normalno. Beba i majka su toliko vezane jedna za drugu da sam mislila da očevi ne znaju
kako da se uklope. Ni slutila nisam da ga strah sprečava da se veže za nju.
„Kad se razbolela...“ – odmahnuo je glavom – „...to je bilo previše. Morao sam da
pobegnem. Kukavički. Znam.“
„I sad rizikuješ da je izgubiš“, rekla sam. „Kako to?“
„Mislim da je to moj lični tip krize srednjih godina.“ Osmehnuo se. „Neki momci vide
kako im život prolazi pored njih, suviše brzo, pa ispunjavaju prazninu besnim kolima i seksi
devojkama. Video sam kako mi život prolazi i osetio prazninu, ali znao sam da mi ne trebaju

98
balkandownload
Mimi

ni kola ni žena. Znao sam šta mi nedostaje. Moja kći.“ Vratio je naočari za sunce. „Pokušavao
sam da smislim kako da se dostojanstveno vratim u njen život kad si mi se javila. Onda sam
znao da neće biti dostojanstveno, ali da svejedno moram to da učinim. Da budem tu zbog
nje. I zbog tebe takođe. Iako sam se usrao od straha, Ana.“ Pogledao me je. „I dalje sam
prestravljen. Ali nikad ne bih sebi oprostio da joj se nešto desi a da se ne potrudim da je
upoznam. Već ima toliko toga što ne mogu sebi da oprostim. U vojsci sam zaradio medalju
za hrabrost, ali bio sam kukavica kad je reč o mojoj porodici. Hteo sam da vratim
odlikovanje.“
Raznežila sam se prema njemu. Verovala sam mu. „Drago mi je što si mi sve to ispričao“,
rekoh. „Malo je kasno, ali ipak mi je drago.“
„Ima još nešto“, nastavio je. „Imam ovde jednog prijatelja. On i njegova žena bave se
prodajom novih i polovnih automobila u Merilendu. Kad sam ti prošle nedelje rekao da
idem na razgovor za posao, bio sam u stvari kod njih na razgovoru.“
Setila sam se kako mi se javio dok je bio na tom razgovoru. I onog ženskog smeha u
Ba

pozadini. Namrštila sam se i čekala da nastavi, pitala se kuda ovo vodi.

„Oni su imali dete koje je pre mnogo godina umrlo od leukemije. Rekao sam im za Hejli
lk

još pre nego što sam došao ovamo, i oni su mi rekli da će, ako se ispostavi da joj treba
transplantacija, finansirati javnu potragu za davaocem. O tome sam razgovarao s njima. Za
an

svaki slučaj, ako joj zatreba. I zatrebalo joj je. Dakle...“

„Oh.“ Osetila sam grižu savesti što sam sumnjala u njega. „Oh.“
D

„Koliko sam shvatio, mogućnost nalaženja davaoca javnom potragom je tanka“, nastavio
je, „ali suština je u tome da se povećavaju mogućnosti. Kazali su mi da bi pomoglo ako si
ow

voljna da izađeš u javnost sa, znaš već, Hejlinom pričom. Ali ne moraš.“
Morala sam da razmislim o tome. Mi – sve troje – imamo paklenu priču, s obzirom na
n

Lilin nestanak i Hejlin prvi napad leukemije. Ali nisam bila sigurna da želim da izložim
ćerku javnosti.
lo

„Razgovaraću s njom o tome“, rekoh. „Mi ćemo razgovarati s njom o tome. U svakom
ad

slučaju, hvala ti što si mislio na to“, rekoh. „I što to radiš.“

Posmatrala sam grupu turista što su stajali u redu i čekali da se ukrcaju na brod. Još sam
bila zapanjena time što mi je upravo rekao o sponzorstvu. Što je mislio tako unapred.
„Znaš“, rekao mi je sad, „sve to s Lili... Dugo mi je trebalo da sve to prihvatim. I još... još mi
je teško da govorim o njoj. Znam da si bila besna na mene što nisam odmah otišao u
Vilmington da vidim kako je. Veruj mi, voleo bih da jesam, ali nisam mogao tebe da ostavim.
Mislio sam da je Lili bezbedna, ali da tebe mogu da izgubim svakog trenutka. Lebdela si
između života i smrti.“
„Znam“, rekoh. „Znam da je tvoje ponašanje tad imalo smisla.“ Ipak, i dalje sam žalila što
se nije više potrudio. Što nije pozvao ranije bolnicu u Vilmingtonu. Što nije bio uporniji i
tražio više informacija. Bilo šta. A opet, nije mogao znati da je Lili nestala. Kako je iko
mogao da zna?
„Osećao sam se krivim što je nestala“, rekao je.

99
balkandownload
Mimi

„Zbog mene si se tako osećao.“ Ranije sam toliko želela da mi se izvini, ali sad sam
iznenada sagledala i svoju krivicu. Krivila sam njega zato što nisam znala koga drugog da
krivim. Bila sam u komi u Bolnici Univerziteta Djuk kad je zvao iz Somalije, i naravno da
sam ja bila najveća briga. Pa ipak, kad sam izašla iz kome i kad smo saznali da je Lili nekako
nestala iz bolnice u Vilmingtonu, pobesnela sam na njega što nije otišao da vidi kako je.
Odbacila sam ga. „Oboje smo bili skrhani“, rekoh. „Trebalo je da krenemo na neko ozbiljno
bračno savetovanje.“
„Šališ se.“ Osmehnuo se. „Trebalo je da uzmemo nekog bračnog savetnika da nam se useli
u kuću.“ Popio je gutljaj kafe. „Jesi li ikad... jesi li ikad došla bar do nekih nagoveštaja o tome
šta joj se dogodilo?“, upitao je.
Odmahnula sam glavom. „Istražitelji, kao što znaš, misle da je umrla“, odgovorila sam.
„Možda nečijom greškom u bolnici, pa su zataškali, ali ja nikad nisam bila u stanju da
prihvatim tu teoriju.“ Nisam želela da prihvatim tu teoriju. „Istraga je zaglavila u svim
mogućim ćorsokacima. Jednom su me zvali, kad je Hejli bilo otprilike tri godine. Javila im se
Ba

neka žena iz Južne Karoline da kaže kako misli da je devojčica njene rođake zapravo Lili.
Kazala je kako se ta rođaka jednoga dana samo pojavila s bebom, otprilike u vreme kad je
Lili oteta, pa je mislila kako je to neobično. Islednici su je pitali zašto je čekala toliko godina
lk

da zove, a ona je rekla kako se plašila da ne uvali rođaku u nevolje, ali sad misli da ona to
dete zlostavlja pa je zato zvala. Ispostavilo se da je ta njena rođaka zaista otela nečiju bebu,
an

samo ne moju. Ne našu.“ Još sam mogla da osetim ono razočaranje kad me je istražitelj zvao
da mi saopšti rezultate DNK analize.
„Stvarno su mi se probudile nade, Brajane“, rekoh. „Pošto je kod Hejli nastupila remisija,
D

kad je imala četiri godine, i kad sam konačno mogla da mislim o nečem drugom a ne samo o
ow

njenom zdravlju, otišla sam s njom u Vilmington na nedelju dana. Samo smo šetale ulicama
i tražila sam sedmogodišnju devojčicu koja bi mogla biti Lili. Tumarala sam oko škola. To je
bilo stvarno pomalo ludo, naročito s obzirom na to da ta bolnica pokriva veliku teritoriju.
n

Lili je mogla biti bilo gde. Uvek sam se držala za slamku nade da je neko očajnički želeo dete
pa video najlepšu bebu u bolnici i uzeo je. U tom slučaju je bar voljena i brinu se o njoj.“
lo

„Nisam ni stigao da je vidim.“ Brajanu se lice opustilo od tuge.

ad

„Znam“, rekoh. „Ja sam je bar imala nekoliko sati.“

„Da li Hejli zna za nju?“
„Naravno.“ On nije bio naviknut na otvorenost. Na istinu koju je teško podneti. Trebalo
mu je dva meseca da skupi hrabrosti da pomene Lili. „Ispričala sam joj vrlo rano“, rekoh.
„Nije bila starija od pet-šest godina. Ona je neobično dete, Brajane.“
„Znam“, odvratio je sa osmehom. „Fantastična je.“
„Možda zato što je prošla kroz sve to kad je bila još vrlo mala, ne znam, ali oduvek se
razlikovala od druge dece svog uzrasta. Čak mi i pomaže da tražim Lili.“
Brajan se trgao. „Kako to misliš?“
„Zna kakvim se poslom bavi Biro za nestalu decu. Pregleda izveštaje koje dobijamo, traži
bilo šta što bi se moglo odnositi na Lili. Ponekad ide sa mnom u kancelariju. Išle smo dvaput

100
balkandownload
Mimi

u Vilmington da tražimo Lili. Ona i ja delimo tu golemu prazninu u srcu. Ona čak ima i veb-
sajt koji je sama napravila, zove se ’Braća i sestre nestalih’.“
„Šališ se. Sama ga je napravila?“
Klimnula sam glavom. „Pravi je kompjuterski štreber, baš kao i njen otac.“
Zavalio je glavu unazad i zagledao se u nebo. „Volim je“, reče. „Svih ovih godina slao sam
novac i božićne poklone i ostalo, ali nisam je voleo. Nisam osećao ništa osim griže savesti
što sam grozan otac. Sad je volim i... mogu iskreno da kažem da se nikada ranije nisam
ovako osećao. Nisam doživljavao ovakve emocije. U trenutku kad sam je prvi put video u
bolničkoj sobi, ćelavu, kako povraća...“ – pogledao me je, a na licu mu je bio osmeh,
istovremeno zbunjen i nežan – „...poželeo sam da zauzmem njeno mesto“, reče. „Da joj dam
svoje zdravlje. Da ja budem bolesnik u tom krevetu.“
„O, da“, rekoh ja. „Poznato mi je to osećanje.“
„Tako se stidim sebe.“
Ba

Nisam više želela da slušam o kajanju. Ona potreba da to čujem, koju sam godinama
osećala, sad je iščezla. „Ostavimo prošlost za sobom“, kazala sam. „Sada si ovde. Sad
lk

zaslužuješ onu medalju za hrabrost.“

an
D ow
n lo
ad

101
balkandownload
Mimi

22

Emerson

Vilmington, Severna Karolina

Kuhinja u mome kafeu daleko je čistija od naše kuhinje kod kuće. Zato što se sanitarna
inspekcija nikad nije pojavila u mojoj kući, ali u kafe mogu da upadnu u svakom trenutku.
Ba

Ocena nam je devedeset devet posto i ciljam na sto posto, pa sam zbog toga te večeri i
naložila Dženi da očisti mašinu za led i da izriba svaki milimetar radne površine pre nego
što je pustim da ide.
lk

„Odavde idem pravo u biblioteku, Dženi“, rekla sam i otvorila frižider da proverim ima li
dovoljno mešavine mleka i pavlake za ujutru, „i zato evo preostalog čilija za večeru. Hoćeš li
an

da ga odneseš kući i podgreješ za sebe i tatu?“

Dženi je podigla pogled s pulta. „Ne dolaziš kući na večeru?“ Izgovorila je to kao da sam
kazala da planiram da odletim na Mesec, ali nisam je mogla kriviti. Izuzev povremenih
D

„devojačkih“ izlazaka s Tarom, uvek sam kod kuće za večeru. Noćas, međutim, imam druge
ow

planove. Nažalost, moram da ih krijem.

„Moram da sprovedem neko istraživanje o receptima bez autorskih prava, za jela koja
n

želim da dodam meniju za ručak“, rekoh. „Ne mogu da dođem do njih preko Gugla, ali
biblioteka ima pristup tim bazama.“ Nejasno objašnjenje mi se isplatilo. Dženine oči su
lo

postale bezizražajne već kod reči istraživanje. Tedovu pažnju sam izgubila kod bez
autorskih prava, kad sam mu ispričala istu priču. Imala sam osećaj da ovo za neko vreme
ad

neće biti poslednja laž koju plasiram porodici. Ne dok nešto ne otkrijem. „Dakle, u redu je?“
Skinula sam kecelju i okačila je na kuku pored zadnjih vrata. „Pobrinućeš se za večeru?“
„Valjda.“ Poprskala je u širokom luku sprej iz boce po pultu i počela da riba. „Ali hoću da
razgovaram s tobom o svom poslu. Volela bih da radim skraćeno.“
Nasmejala sam se. „Svi bismo to voleli“, rekoh.
Nije me pogledala i ja se zapitah da li očekuje da je ukorim zbog toga. Trenutno mi u
stvari i nije bila toliko potrebna njena pomoć. Moja menadžerka Sandra, druga konobarica i
kuvar uglavnom mogu sami da obavljaju posao. Ali Dženi je bio potreban novac i od velike
je pomoći onih dana kad radi u kafeu.
„Ozbiljna sam.“ Pomerila je toster da izbriše prostor iza njega. Pokušala sam da se setim
kad sam poslednji put pomerila toster kod kuće. „Sad radim mnogo više za program za
bebe zbog Noel...“ – slegla je ramenima – „...znaš već.“
„I želiš da više vremena provodiš s Devonom.“

102
balkandownload
Mimi

Dženi se osmehnula gledajući dole u pult, porumenelih obraza, smetena. „Sad nemam
dovoljno slobodnog vremena“, reče.
Taj momak ju je potpuno obuzeo. Toliko sam bila usredsređena na svoj život da sam
jedva i primećivala šta se dešava u njenom.
„Skraćeno radno vreme znači i manje novca u džepu“, rekoh dok sam sklanjala zdele što
su se sušile u mašini za sudove.
„Znam.“
„Dogovori se sa Sandrom oko novog rasporeda pa ćemo videti“, odgovorila sam. Dženi je
dobro dete. Toliko liči na mene. Neposredna, s mnogo prijatelja. Možda nije najambicioznija
devojka na svetu, ali iskreno rečeno, mislim da je važnije biti omiljena nego uspešna. Znam
da se stručnjaci ne bi složili sa mnom, ali ne marim. Želim da bude omiljena, pa šta mi
možete. Dženi se dopada svima – i deci i odraslima – koji je poznaju. Radije bih odgajala
takvo dete nego ono što bi drugome zabilo nož u leđa samo da bude prvo.
Ba

I onih nekoliko momaka s kojima je do sada izlazila bili su dobri klinci. Ni sa jednim od
njih nije bila u ozbiljnoj vezi – bar ne koliko ja znam – i to je bilo dobro. Možda je s
Devonom drugačije. Sviđalo mi se kad su letos izlazili učetvoro, s Grejs i Klivom. Nekako mi
lk

se činilo bezbednije, mada se možda i zavaravam.

„Kako se Grejs drži?“, upitala sam je zatvarajući vrata plakara.
an

„Misliš zbog Kliva?“

„Mora da joj je teško, pošto si ti i dalje s Devonom.“
D

„Ona je...“ Dženi sleže ramenima. „Razočarala se. A Kliv je pravi kreten.“
ow

„Pa... ja shvatam kako se on oseća.“ Izvadila sam čili iz frižidera – plašila sam se da ga ne
zaboravi. „Verovatno želi da proživljava nova iskustva na koledžu i život daleko od kuće, a
n

da ne bude vezan.“
lo

„Nije to u pitanju“, reče Dženi. „To razumem. Nego kako se sad ponaša. Stalno joj šalje
poruke i mejlove i drži je u lažnoj nadi da će ponovo biti zajedno.“
ad

„Oh“, rekoh. To ne valja.

„Mislim, ona se prva javi“, nastavila je Dženi. „Pošalje mu poruku ili tako nešto. A on joj
uvek odgovori i onda ona misli da mu je još uvek stalo do nje.“
„Sigurna sam da mu jeste stalo.“
„Ali ne onako kako ona želi.“ Sklonila je bocu sa sprejom u plakar ispod sudopere, a
upotrebljene papirne ubruse bacila u kantu za otpatke. „Mislim da je zao“, reče.
„Tim gore po nju.“ Gurnula sam čili u plastičnu kesu za kupovinu. „Prvo njen tata, a onda
i Kliv.“ Jadna Grejs. Bila je tako bliska sa Semom. Zavidela sam im na tome. Ted i Dženi
nikad nisu bili vezani kao Sem i Grejs. „Žao mi je Grejs“, rekoh.
„I meni.“ Dženi je oprala ruke u sudoperi pa se naslonila leđima na pult i izbrisala ih
papirnim ubrusom. „Ne mogu ni da zamislim da tata umre, mama“, reče. „Već je dovoljno
teško što je Noel umrla i što je pradeda u domu za nepokretne.“

103
balkandownload
Mimi

„Znam, mila.“ Toga jutra me je jedna od medicinskih sestara iz doma zvala da mi kaže
kako deda želi da me vidi nasamo sledeći put, bez Dženi i Teda. Nemam pojma zašto, ali
uslišiću mu želju, naravno.
Prišla sam Dženi, sklonila joj kosu što gotovo prekriva levo oko i poljubila je u
slepoočnicu. „Volim te“, rekoh.
„I ja tebe.“ Protresla je glavom da joj kosa ponovo padne preko čela. A onda je pogledala
u kesu na pultu. „Jesi li spremna da zatvorimo?“
„Aha.“ Obgrlila sam je jednom rukom dok smo izlazile na zadnja vrata. Nedostajaće mi da
provodim vreme s njom u kafeu kad počne da radi skraćeno. „I koliko je ozbiljno to s
Devonom?“, upitah.
„Nije ozbiljno“, odgovorila je.
Osetila sam kako se između nas podiže nevidljivi zid, i znala sam da je prošao trenutak
povezanosti majke i ćerke. Večeras se više neće vratiti. I to je u redu. Setiću se kasnije tih
Ba

nekoliko minuta s Dženi, dok budem pokušavala da uđem u trag Ani, ženi koja nikad nije
imala priliku da upozna svoju kćer zbog onoga što je Noel uradila.
lk

Sela sam za jedan kompjuter u biblioteci, otvorila veb-sajt Bibliotečke mreže za virtuelno
obrazovanje Severne Karoline i otkucala šifru koju su mi dali na prijemnom pultu. Kod kuće
sam pretraživala na Guglu, s ključnim rečima Ana i beba i Vilmington i bolnica, i izbacio mi
an

je mnogo beskorisnih rezultata. Nadala sam se da će mi Bibliotečka mreža pružiti nešto

više, da nastavim.
D

Prema Noelinom registru, poslednja beba čijem je rođenju pomagala bio je dečak, tako
da je pogrešno naše nagađanje kako je prekinula praksu posle one „nesreće“. Osim ako nije
ow

pisala ništa o porođaju pri kom je pogrešila. Želela sam da nađem novinski članak koji Noel
pominje u pismu započetom osmog jula dve hiljade treće. Možda je to nemoguć zadatak, ali
n

morala sam da pokušam.

lo

Trebalo mi je malo vremena i pomoć bibliotekara, ali konačno sam našla stranicu za
pretragu novina Vilmington star. U Noelinom pismu ne piše kada je tačno videla članak u
ad

kom se pominje Ana. Bibliotečka mreža je raspolagala starim brojevima Vilmington stara
samo do aprila dve hiljade treće, pa sam se nadala da je članak objavljen nakon tog datuma.
Možda se pojavio baš osmog jula i podstakao Noel da joj piše.
Puna optimizma, odlučila sam da pregledam brojeve iz juna i jula dve hiljade treće, u
potrazi za svim člancima Vilmington stara koji sadrže ime Ana. Koliko ih može biti? Pedeset
sedam, ispostavilo se. Zatrpale su me Ane. Počela sam da pretražujem članke – čitulje,
rezultati timova u trčanju, korumpirani šerif, nekoliko rođenja. Suzila sam potragu na žene
u dobi za rađanje u godinama kad je Noel bila babica. Našla sam Anu koja je dobila godišnju
nagradu za najlepše dvorište, zatim dvadesetsedmogodišnju sportistkinju na Olimpijadi za
hendikepirane, i ženu koja je ukrala pivo iz prodavnice. Zabeležila sam prezime dobitnice
nagrade za najlepše dvorište – Fišel – koja mi se činila kao jedina mogućnost. Zamislila sam
je kako svu svoju energiju ulaže u uređenje dvorišta ne bi li ispunila prazninu zbog nestalog
deteta.

104
balkandownload
Mimi

Potražila sam je na internetu. Našla sam samo jednu Anu Fišel, i zaista je živela u
Vilmingtonu, ali bila je stara oko šezdeset osam godina, koliko sam mogla da zaključim na
osnovu sajta telefonskog imenika.
Pokušala sam novu pretragu vilmingtonskih novina, ovoga puta s rečima bolnica i beba i
nestala, ali nije bilo rezultata koji su obećavali. Zavalila sam se na stolici i namrštila se na
kompjuter.
Vreme je da krenem ozbiljno. Noel je bila zavisnica od novina. Jedno vreme su joj čak
isporučivali na vrata, u Vilmington, i Njujork tajms, pre nego što je počela da ga čita onlajn.
Znala sam da je čitala i Vašington post, zato što se stalno žalila kako je postao
konzervativan. Ali ga je svejedno čitala. Obožavala je da traži izgovore da grdi učene ljude
koji su je nervirali.
Prvo sam pokušala s Postom, tražeći Anu u brojevima izašlim između prvog juna i osmog
jula dve hiljade treće, i začas sam dobila deset strana sa dvesta dva rezultata. Podigla sam
pogled ka plafonu biblioteke. Gubim bitku. Delovalo mi je blesavo da pretražujem Post, a još
Ba

luđe da tražim u Njujork tajmsu. Beba je oteta iz bolnice u Vilmingtonu. To znači da je članak
gotovo sigurno objavljen u vilmingtonskim novinama. Upravo sam se spremala da se
vratim na Vilmington star, kad mi je zapeo za oko jedan naslov u donjoj polovini prve
lk

stranice s rezultatima: Policija se brani u slučaju istrage nestale trogodišnje devojčice. Zurila
sam u naslov, privučena rečju nestala. Ali to sigurno ne može biti željeni članak. Dete koje je
an

Noel uzela bilo je novorođenče. Možda zato što sam se izgubila u moru rezultata pretrage i
nisam znala šta dalje da radim, kliknula sam na naslov i preletela pogledom po članku
tražeći ime Ana.
D

Trećeg juna dve hiljade treće, jedna mala devojčica u Merilendu nestala je sa igrališta u
ow

Šenandoa Veliju dok je bila na odmoru sa svojom porodicom. Izgleda da je bilo nekih
protivurečnosti oko toga kako je policija vodila istragu, i tu se pojavila Ana. Našla sam je u
poslednjoj rečenici.
n

Ana Najtli, portparol Biroa za nestalu decu, opravdava odluku o policijskoj

lo

istrazi ovog slučaja. „Pokretanje opšte medijske uzbune samo na osnovu fizičkog
ad

opisa deteta bilo bi neumesno“, izjavila je.

Ovo ne može biti naša Ana, pomislila sam, ali ipak sam potražila njeno ime na Guglu. Ime
Ana Najtli bilo je češće nego što sam pretpostavila. Jedna Ana Najtli je uzgajala pse, druga je
imala blog o vezu bodom pokrstice i učiteljskoj školi. Dodala sam u pretragu reč nestala i
iskočio mi je članak za koji nisam ni znala da ga tražim. Izašao je u Vašington postu
četrnaestog septembra dve hiljade desete – istoga dana kada se Noel ubila – pod naslovom
Naimenovana nova direktorka Biroa za nestalu decu. Članak je bio kratak i sažet.
Ana Najtli je postavljena za direktorku Biroa za nestalu decu. Gospođa Najtli
je radila za Biro u raznim svojstvima još od 2001, nadahnuta nestankom
sopstvene novorođene kćeri iz jedne bolnice u Severnoj Karolini. Od tada se
posvetila traženju nestale dece i njihovom vraćanju roditeljima.
Naslonila sam se leđima na naslon, a svuda po telu mi je izbio hladan znoj. Do toga
trenutka nisam zaista verovala u ono Noelino nedovršeno pismo. Nisam mogla da je

105
balkandownload
Mimi

zamislim ni kako krade pakovanje žvakaće gume, a kamoli novorođenče. Nisam mogla da je
zamislim kako živi u laži. Pa ipak, evo ga. Evo dokaza.
I šta sad da radim s tim?
Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

106
balkandownload
Mimi

23

Noel

Rajtsvil Bič, Severna Karolina

1989.
Ba

„Hej, devojke iz Galoveja“, rekao im je Sem sa zadnjih vrata kućice na obali okeana, „evo
mog doprinosa današnjoj večeri.“
Zajedno s Emerson i Tarom, Noel je prošla kroz zagušljivu dnevnu sobu i zavirila u kofu
lk

koju je Sem držao. Na dnu vedra su, jedna preko druge, ležale četiri srebrne ribe tužnog
izgleda.
an

„Opa, odlično!“, rekla je Tara.

„Šta je to?“, upitala je Emerson.
D

„Ribe.“ Sem se ponosno iscerio.

ow

Emerson ga je ćušnula u ruku. „Mislila sam koja vrsta riba.“

„Koga je briga.“ Nasmejao se. Njih četvoro su već dva dana bili na plaži i koža mu je već
n

imala boju karamela, dok su mu oči bile plave kao nebo koje je nosio u sebi.
lo

Noel je zapazila da je najmanje jedna riba još živa i da s mukom pokušava da diše.
Zadrhtala je i podigla pogled s vedra ka Semovom licu.
ad

„Baš si zver, Seme“, rekla je.

Sem je pogledao u kantu. „Mislim da nisu mnogo patile“, rekao je, ali je ipak izgledao
pomalo zabrinuto i to ju je dirnulo. Sem je bio nežan čovek.
Sagnuo se i cmoknuo Taru u obraz. „Očistiću ih napolju“, kazao je. „Samo sam hteo da
vam ih prvo pokažem.“
Kuća na plaži Rajtsvil bila je mala i fanki i savršena. Tara i Sem su imali najveću spavaću
sobu, a Emerson je imala najlepšu od manjih soba. Predložila je da Noel i ona izvlače
slamku, ali Noel joj je kazala da uzme sobu. Učinila bi sve za Emerson. Kazala je da joj nije
važno koju će sobu dobiti i to je bila istina. Bila je srećna što je na plaži s prijateljima koje je
zavolela u poslednjih deset meseci. Nikad s njima neće imati onu snažnu, brucošku vezu
kakvu imaju cimerke i kojom su bile vezane Tara i Emerson, pošto je dve godine starija i
provela je ovu školsku godinu kao njihov asistent za smeštaj, ali obe mlade žene su joj
postale najbolje prijateljice koje je ikada imala. Spočetka je brinula da ne pomisle kako im

107
balkandownload
Mimi

se meša u život, ali postepeno je osetila njihovu autentičnu naklonost. Prihvatile su je, tako
čudnu, onako kao što ju je prihvatilo malo ljudi u životu.
U određenom smislu je, međutim, bila još bliža sa Semom.
Ispostavilo se da je on asistent za nastavu na njenim predavanjima o pravnim aspektima
medicine, pa je otkrila da je Sem više od zgodnog muškarca. Dok se njen profesor fokusirao
na to kako da se medicinsko osoblje zaštiti od tužbi, Sema su izgleda više zanimali pacijenti,
i Noel ga je volela zbog toga. Postao je deo njenog sveta, kako u učionici tako i van nje. Stekli
su naviku da se sastaju u restoranu studentskog sindikata u pauzama između predavanja i
posle njih, i ona mu je pričala o pacijentima s kojima je radila na praksi, što je njega uvek
fasciniralo. I uvek je bio brižan. Mislila je da su advokati proračunati prevaranti koji izvrću
istinu onako kako odgovara njihovim klijentima, ali Sem nikad neće biti takav advokat.
Nadala se da ga studije prava neće pokvariti. Trebalo je da krene na studije sledeće jeseni, i
ona ga je bar jednom nedeljno upozoravala da se drži svog sistema vrednosti onako kao što
se ona drži svoga u školi za bolničarke.
Ba

Njihovi razgovori u studentskom sindikatu povremeno bi skrenuli s profesionalnog na

lično, pa mu je poveravala ono što je obično zadržavala za sebe. Pričala mu je o tome kako
ih je otac napustio. Kako je majka radila kao babica. O onih nekoliko muškaraca s kojima je
lk

spavala, kao i o onima koji su je želeli a ona ih je odbila jer je nisu zanimali.
an

„Sviđaju ti se čudaci“, rekao joj je.

„Kako to misliš?“
D

„Ti momci s kojima si spavala.“ Pokazao je glavom prema jednom od njih, koji je sedeo za
obližnjim stolom, pogrbljen nad knjigom, s pletenicom dugom do pasa i prebačenom preko
ow

ramena. „Muškarci van norme.“

I zaista su bili takvi. Takav je bio i Sem, na svoj način, i da već nije bio zauzet, nadala bi se
n

nečemu s njim. Znala je da i ona njega privlači, pa ipak je njegova odanost Tari bila jaka kao
da su obećani jedno drugom na rođenju.
lo

Sve će biti drugačije na jesen, i upravo zato je ovo leto i vreme provedeno s prijateljima
ad

toliko dragoceno. Na jesen će Sem biti na pravnom fakultetu u Vejk Forestu, a ona će
pohađati školu za babice u Grinvilu. Iako je bila uzbuđena zbog toga što se bliži cilju,
osećala je duboku tugu pri pomisli da će se razdvojiti od Emerson, Tare i Sema.
Naročito, naravno, od Emerson.
Iako je njena majka znala da se ona sprijateljila sa Emerson, mislila je da je našla neki
mir u toj situaciji i da je sve ostavila tako kako je. I ostavila bi ona, da. Nije imala želju
nikoga da povredi. Ali mir? Naći mir bilo je nemoguće.
Cele te godine nadala se da će Emersonini roditelji doći iz Kalifornije da je posete, pa će
konačno upoznati majku koja ju je rodila. To se, međutim, nije dogodilo. Jednom su
Emerson neočekivano posetili baka i deda iz Džeksonvila, ali Noel je stigla u dom samo
nekoliko minuta pošto su otišli. Začudo, laknulo joj je zbog toga. Plašila se da joj zbog
iznenadnog susreta s bakom i dedom ne izleti nešto zbog čega bi posle zažalila. Želela je da
ih upozna, ali morala je da bude pripremljena na to.

108
balkandownload
Mimi

Četvrte noći u kućici na plaži Rajtsvil, Noel se prenula iz sna. Ležala je mirno u mraku i
pokušavala da shvati šta ju je tako naglo probudilo. Glasovi? Telefon? Sve je bilo tiho.
Ali vrata su se najednom otvorila.
„Noel, budi se!“ Sem je išao ka krevetu. Prodrmao ju je za rame i ona se podigla i sela,
sklanjajući rukama kosu s lica.
„Šta se dešava?“, upitala je.
„Emersonina majka je mrtva!“, kazao je on. „Ona...“
„Šta?!“
„Upravo je zvao njen otac. Vozili su bicikle i udarila su je kola. Emerson je...“
„O, ne.“ Prebacila je noge preko ivice kreveta i navukla šorts, dok su joj se ruke tresle.
Nemoguće da se ovo dešava. „Gde je Emerson?“
Ba

„Istrčala je na plažu.“ Sem je pošao u dnevnu sobu. „Histerična je. Tara je pošla za njom, a
i ja sam hteo za njima.“
„Samo idi, evo i mene“, kazala.
lk

Istrčali su kroz dnevnu sobu na trem. Sem je gurnuo vrata s mrežicom i Noel je pošla za
njim na plažu. Nije mogla da pojmi to što joj je rekao. Majka joj je mrtva? Ne, ne, ne.
an

Vazduh je bio kao katran, gust i crn, a more je bilo tako mirno da su Emerson pre čuli
nego što su je videli. Noel se srce cepalo. Našli su je kako sedi u pesku, a Tara je drži u
D

naručju kao dete.

ow

„Ne mogu da verujem!“, kukala je Emerson. „Ne mogu da verujem!“

Noel i Sem su se spustili na pesak pored njih i obe ih obgrlili. Sem i Tara su mrmljali reči
utehe, ali Noel je ostala bez glasa. Grlo joj se steglo i bilo joj je drago što je mrak pa i ona
n

može da plače za majkom koju nikada neće upoznati.

lo

Te noći niko nije spavao. Usledilo je još desetak telefonskih poziva, organizacija,
ad

rezervisanje avionskih karata. Tara je odlučila da otputuje s Emerson u Kaliforniju. Noel je

nekako promakla informacija da će Emersonini baka i deda doći da ih odvezu na aerodrom,
pa se desilo da ona otvori vrata kućice i nađe se licem u lice s čovekom isto onako
jarkoplavih očiju kakve su i njene. Odmah je znala ko je on i stajala je sleđena u dnevnoj
sobi, s rukom na kvaci.
„Ja sam Emersonin deda“, rekao je. „Jesu li spremne?“ Imao je bore smejalice u uglovima
očiju, kao da se često i slatko smeje. Ali sada se nije smejao.
Noel su usta bila suva kao da joj je u njima pesak. Znala je da bi trebalo nešto da kaže –
moje saučešće – ali reči joj nisu izlazile. „Dovešću je“, konačno je uspela da kaže. Okrenula se
i ugledala Sema kako prilazi vratima. „Kaži Emerson da joj je deda došao“, rekla je i pošla u
kupatilo. „Nije mi dobro.“
Htela je da zagrli Emerson i Taru, da se oprosti. Umesto toga, ostala je u malom kupatilu i
sedela, potpuno obučena, na klozetskoj šolji, čekajući da odu. Kroz vrata je čula prigušene

109
balkandownload
Mimi

glasove. Glas svoje sestre. Glas svoga dede. I sedela je tako, sama, kad je kroz zaklon
prozora od kupatila čula zvuk zatvaranja ulaznih vrata.
Pa ipak, nije ni mrdnula da izađe. Ostala je u kupatilu tako dugo da je Sem konačno
zakucao na vrata. „Noel? Jesi li dobro?“, upitao je.
Ispljuskala je lice vodom i izašla u predsoblje. „Dobro sam.“ Nije ga pogledala. Nije bila
sigurna šta joj je ispisano na licu, nije želela da on to pročita.
„Tara i Emerson su htele da se oproste.“
„Samo sam... bilo mi je malo muka.“
Sem je pogledao na sat. „Ne mogu da verujem da je tek dva“, rekao je. „Čini mi se da su
prošli dani od onog telefonskog poziva jutros.“
„Znam.“ Osećala je kako je on gleda. „Idem u sobu da malo čitam“, reče.
„Sigurno si dobro?“, upita on.
Ba

„Da li je iko od nas sad dobro?“

Odmahnuo je glavom. „Nismo, pretpostavljam“, rekao je, ali gledao ju je s mešavinom
lk

brige i radoznalosti, pa je morala da se okrene od njega.

Želela je da pozove majku i ispriča joj šta se dogodilo, ali ipak nije bila spremna za to.
an

Previše bi plakala i majka bi se zabrinula, ali Noel je znala da ne bi saosećala s njom. Ne

onako kako joj je bilo potrebno. Majka je već gajila pomešana osećanja prema njenoj tajnoj
bliskosti s biološkom porodicom.
D

Nekoliko puta je uzela telefon i počela da ukucava broj gospođice Vilson, ali svaki put bi
ow

ga ponovo spustila. Konačno je izašla na plažu, gde je Sem sedeo na stolici za sunčanje, sa
otvorenom knjigom na golim butinama. Kleknula je na pesak pored njega kao da hoće da se
moli. Obavila je šake oko njegove ruke, osećajući njegovu toplotu pod dlanovima.
n

„Mogu li da razgovaram s tobom?“, upitala je.

lo

Spustio je knjigu, i mada mu se nisu videle oči iza naočara za sunce, videla mu je brigu na
ad

licu. „Naravno da možeš da razgovaraš sa mnom“, odgovorio je.

Pružila je ruku da mu podigne naočari na čelo. „Ne vidim ti oči“, kazala je. „Moram da ih
vidim.“
On je malo zaškiljio i osmotrio je na trenutak. „Jesi li dobro?“
Odmahnula je glavom.
„Hajdemo unutra.“ Dao joj je knjigu pa ustao i sklopio stolicu. U jednoj ruci je nosio
stolicu, a drugom ju je obgrlio oko ramena dok su se vraćali u kućicu.
Noel je osećala kako joj se grlo steže i boli. Može li ovo da uradi? Sme li nekome da kaže?
Hoće li biti u stanju da izgovori te reči? Treba li da to učini?
Sem pokretom ruke pokaza ka stolicama za ljuljanje na tremu zatvorenom mrežicom, pa
sedoše. „Kaži mi“, reče.

110
balkandownload
Mimi

Otvorila je usta, ali grlo joj se steglo i nije mogla da pusti ni glasa, pa je zagnjurila lice u
šake. Sem je privukao svoju stolicu za ljuljanje tačno naspram njene i osetila je njegove šake
sa obe strane glave, njegove usne na slepoočnici. Upravo to joj je bilo potrebno. Prijateljska
uteha. Uteha prijatelja za kog zna da je voli.
Podigla je glavu, prstima izbrisala suze, a Sem se zavalio nazad na stolicu, bez osmeha.
Spustio je ruku i vrhovima prstiju joj dodirnuo golo koleno čekajući da obuzda emocije.
„Ono što ću ti sad reći...“ Zavrtela je glavom pa pokušala ponovo. „Ako ti sad nešto kažem,
Seme, možeš li mi obećati da to nikada nikome nećeš reći? Čak ni Tari. Nikada.“
Oklevao je, između obrva mu se pojavila bora zabrinutosti. „Da“, rekao je. „Obećavam.“
Noel je oblizala usne. „Emerson je moja polusestra“, reče.
Bora na njegovom čelu se produbila. „Ona je...“ Iskrenuo je glavu u stranu kao da misli da
ju je pogrešno razumeo. „O čemu to govoriš?“
Ba

„Njena majka je moja majka.“

„Ali upoznao sam tvoju majku“, odvratio je.
lk

„Upoznao si majku koja me je usvojila.“

Polako je počeo da shvata značenje njenih reči. Zaljuljao se unazad. „Jebem ti!“, reče.
an

„Niko ne zna“, kazala je. „Samo moja pomajka i ja. I sad ti.“
Sve mu je objasnila. Kako je našla onu fasciklu. Kako se osećala kad je ugledala
D

Emersonino ime na spisku studenata u Galoveju. Kako ju je majka naterala da se zakune da

nikad nikom neće reći.
ow

„Je li bilo legalno?“, pitao je Sem. „Tvoje usvojenje?“

„Da, mada je možda bilo nekih... Mislim da su moji roditelji bili povlašćeni jer je moja
n

pomajka učestvovala u mom rođenju. Ne znam. U ovom trenutku to zaista nije bitno.“
lo

„Znači, ti... Sranje.“ Razrogačio je oči. „Jutros si izgubila svoju biološku majku i nisi mogla
nikom da kažeš.“
ad

Osetila je kako joj donja usna drhti. „Izuzev tebi.“

„Tvoj otac“, nastavio je. „Znaš li ko...?“
Oborila je pogled na kolena, gde su njegovi preplanuli prsti još počivali na njenoj beloj
koži, i odmahnula glavom. „Neki momak kog je upoznala na žurci“, odgovorila je. „Ne znam
čak ni njegovo ime.“ Udarila se pesnicom po kolenu. „Onaj čovek danas na vratima bio je
moj deda!“, reče. „Moj deda. A ja sam samo stajala i piljila u njega.“
„Mnogo mi je žao, Noel“, reče Sem.
„Ja za tu porodicu ne postojim. Nisam mogla ništa da kažem.“
„Možda...“ Sem je pogledao kroz mrežicu, ka plaži. „Znaš da se dešava da žene koje se
odreknu deteta i daju ga na usvajanje kasnije pristanu da se dosije otvori ako obe strane
žele...“

111
balkandownload
Mimi

„Ona nije pristala“, odvrati Noel. „Proverila sam. Ja sam samo jedan grozni veliki
podsetnik na grešku koju je napravila. To je u redu. Imam divnu majku, imala sam sreće. Ali
mislila sam da...“ Glas ju je izdao i mučila se da nastavi. „Mislila sam da ću jednoga dana
upoznati svoju pravu majku“, reče. „Mislila sam da ima vremena.“
Sem je ustao i pružio joj ruku, „Dođi“, reče, a kad je ustala, zagrlio ju je i držao je tako u
zagrljaju dok je plakala. Ima muškaraca koji bi se uplašili onoga što mu je ispričala,
pomislila je. Muškaraca koji bi se bojali tog nivoa prisnosti i koji bi posrnuli pod teretom
tako velike tajne. Ali Sem je bio kao stub pod njenim rukama. Neko na kog se može osloniti.
Neko s kim može da razgovara o svemu. O svojim najdubljim željama. O svojim najvećim
tajnama. Neko s kim može da razgovara. Uvek.
Sledeća tri dana proveli su zajedno u kućici na plaži. Tara je trebalo da se vrati trećeg
dana uveče, ali Emerson će ostati kod rođaka u Kaliforniji još nedelju dana. Noel će zauvek,
kao najveće blago, čuvati u sećanju ta tri dana sa Semom – ta tri dana ispunjena
prijateljstvom koje je iz sata u sat bivalo sve dublje. Jedini problem bio je što je znala da
Ba

postoji samo jedan Sem na svetu i da nije njen. Oduvek je mislila da lako može živeti bez
muškarca. Međutim, nije bila sigurna da može živeti bez ovog.
Do trećeg dana ujutru otkrila je da ponovo može da se smeši. Sem i ona su zajedno
lk

kuvali, jedne noći su izašli na večeru, mazali jedno drugom leđa losionom za sunčanje,
plivali i razgovarali, razgovarali, razgovarali. Reči su na Noel delovale kao afrodizijak, ali
an

odupirala se želji. On nije njen. Nikada nemoj povrediti drugu ženu onako kao što je Dorin
povredila mene, kazala joj je majka. Nikad, ponavljala je u sebi dok je noću ležala u krevetu
sa željom da Sem bude pored nje. Nikad.
D

„Želim da ti nešto kažem“, rekao joj je one noći pre nego što se Tara vratila. Naložili su
ow

protivzakonitu vatricu na plaži i pekli maršmelou na prutićima od bambusa koje su našli u

vikendici,
n

„Šta?“ Noel je grickala mekani beli slatkiš na štapiću.

lo

„Da te volim.“ Sem je gledao u svoj štapić, ne u nju. „Ali Tara je za mene. Mislim da ti je to
jasno.“ Pogledao ju je.
ad

Zavrtelo joj se u glavi od vreline noći i od njegovog priznanja.

„I ja tebe volim“, rekla je.
Klimnuo je glavom. To za njega nije bilo iznenađenje. „Shvataš kako je s Tarom i sa
mnom, zar ne? Znaš našu vezu. I kako smo oduvek jednostavno znali da ćemo biti zajedno.“
Klimnula je glavom. „I ja volim Taru“, kazala je iskreno. „Ako te ja ne mogu imati, želela
bih da te ona ima.“
„S njom mogu imati život kakav želim.“ Izgledao je zadubljeno u misli. „Normalan, sređen
porodični život.“
Osetila je slab ubod bola. „A ja šta sam?“ Nasmešila se. „Nakaza?“
Sem se nasmejao. „Ti si drugačija, Noel. Divno drugačija. Ti nikada nećeš želeti veliku
kuću sa belom tarabicom, dvoje dece i psa.“

112
balkandownload
Mimi

Zapitala se da li je to ono što on želi. Veliki deo ličnosti Sema Vinsenta nije bio momak što
želi belu tarabicu. Ali nije htela da povredi ni njega ni Taru, a rasprava o suštini takvog
života vodila bi samo tome.
„Samo mi zauvek budi prijatelj, važi?“, rekla je.
Pružio je štapić ka njoj, nudeći joj savršeno zlatan maršmelou. „Važi“, odvratio je.
Skinula je prstima slatkiš sa štapića i ubacila ga u usta, ponosna na sebe što ne traži od
Sema više, ponosna na sebe što nije povredila Taru, ne usuđujući se da misli koliko je dugo
to „zauvek“.
Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

113
balkandownload
Mimi

24

Tara

Vilmington, Severna Karolina

2010.
Ba

Noelina kuća mi je delovala tužno kad sam zaustavila kola na prilazu. Moleri su već ogulili
velik deo plave boje s pročelja, i fasada je bila išarana i ružna. Sunce je upravo bilo izašlo i
bacalo ružičasti odsjaj u prozorima. Bila je subota i nisam znala da li moleri rade i danas.
lk

Došla sam da radim u vrtu i htela sam da imam vremena da razmislim.

Emerson je pronašla Anu. Ana rukovodi organizacijom za nestalu decu, i tako je za mene
an

postala stvarna osoba, žena koja je preživela nezamislivi užas i izašla iz toga jaka i odlučna.
Osetila sam mučninu u stomaku kad me je Emerson nazvala da mi kaže šta je saznala. Sa
svakim sledećim delićem informacija priča ove žene je postajala sve stvarnija, a naša
D

potreba da učinimo nešto povodom toga sve neizbežnija. Emerson je rekla da će toga dana
svratiti kod mene pa ćemo smisliti šta dalje da radimo. Znala sam da je zažalila što je ikada
ow

otvorila tu kutiju s pismima.

Izašla sam iz karavana i preletela pogledom po Noelinom prednjem dvorištu. Bilo je u
n

haosu i zaraslo u korov. Noel nije zanimalo održavanje dvorišta, izuzev njenog vrta. Iako
lo

sam ja bila zadužena za taj vrt dok kuća ponovo ne bude iznajmljena, imala sam dosad
vremena samo da ga zalivam i malo oplevim. I sada mu je, skoro tri nedelje nakon Noeline
ad

smrti, trebalo posvetiti ozbiljnu pažnju. Zamišljala sam ljude koji prolaze kolima pored ove
oronule kuće i ovog neurednog dvorišta, i govore: Ovde mora da se dogodilo nešto strašno. A
ne znaju ni pola priče.
Emerson je ostavila Noelin baštovanski alat u velikoj kofi na zadnjim stepenicama, ali ja
sam donela svoj. Sela sam na stepenice, navukla štitnike za kolena i rukavice, gledajući u
dvorište. Malo je, sa svenulom travom i jednim kržljavim, neorezanim drvetom. Neko je
nedavno pokosio travu, videle su se pruge koje je za sobom ostavila kosilica. Dvorišta
susednih kuća stapala su se s Noelinim. Bio je to žalostan prizor. Sve izuzev vrta. Činilo se
da se izlazeće sunce usredsredilo baš na taj ugao dvorišta obasjavajući ga kao dragulj.
Osećala sam Noelinu kuću iza sebe kao da je ukleta, pa sam zadrhtala, ustala i udaljila se
od nje, prema vrtu. Kad imaš prijateljicu – razmišljala sam – dobru prijateljicu, ženu koju
voliš, i saznaš da je učinila nešto gnusno, da li prestaneš da je voliš? Uprkos svemu što smo
saznale od Noel, odbila sam da zaboravim koliko nam je značila. Koliko je meni značila.
Proganjalo me je pisamce koje je ostavila i u kom traži od nas da se staramo o njenom vrtu.

114
balkandownload
Mimi

Učiniću to za Noel koju sam poznavala i koju sam volela. Onoj Noel koja je lagala i varala
nas nije bilo dobro, i krivila sam sve nas što to nismo primetili i što se nismo bolje brinuli o
njoj.
Vrt je bio zasađen u trouglu čije su stranice bile nešto malo duže od dva metra, i sav je
bio u bojama, uprkos tome što smo već bili zašli u oktobar. Žardinjere svih vrsta i veličina
bile su pune hrizantema koje je sigurno posadila neposredno pre nego što je umrla. Dala
sam se na posao orezujući ehinaceu, gerbere i bele rade. Oplevila sam žardinjeru u kojoj je
bio zasađen lepi čovek. Donela sam sa sobom rasad cveća dan i noć, pa sam ga iznela iz kola
i zasadila oko bazena za ptice. Osećala sam se kao da nisam sama – bronzana devojčica
podignuta na prste bila je tako stvarna da sam počela da joj se obraćam.
„Vidi ovo bilje“, rekla sam joj dok sam čupala korov oko peršuna. Noel je imala trobojnu
žalfiju, meksičku žalfiju i ruzmarin. Imala je prekrasan tajlandski bosiljak. Od svake biljke
sam odsekla malo, da kasnije dam Emerson.
Upravo sam skidala uvele cvetove hrizantema kad sam se setila jednog razgovora sa
Ba

Semom, malo pre nego što je poginuo.

„Kakav to vrt ima Noel?“, upitao me je jedne noći u krevetu.
lk

„Kako to misliš?“ Učinilo mi se da je pitanje iznebuha postavljeno.

„Pričala mi je o njemu.“ Sem je retko imao razloga da ide Noelinoj kući. Verovatno nikad
an

nije video njenu bašticu.

„Pa... mali je i lep“, kazala sam. „Ona ga obožava i stvarno joj baštovanstvo ide od ruke,
D

mada to čovek nikad ne bi rekao sudeći po prednjem dvorištu.“

ow

„Rekla je da ima naročit bazen za ptice.“

Opisala sam mu bazen za ptice i ispričala mu o reporterima koji su hteli da pišu o njemu,
n

i kako im ona to nije dozvolila. Tada mi nije bilo čudno što Sem pita za vrt. Pomislila sam da
ga je verovatno Noel ugnjavila na nekoj zabavi pričajući mu o tome. Sad sam se, međutim,
lo

pitala da li je taj razgovor vođen za ručkom u Rajstvil Biču. I dalje me je uznemiravala

pomisao na taj njihov izlazak. Nisam mislila da su bili u ljubavnoj vezi – to nikako nisam
ad

mogla da zamislim – ali mučilo me je što mi nijedno od njih dvoje nije pomenulo taj susret.
Ijan je verovatno u pravu kad kaže da su se sigurno sastali zbog Noelinog testamenta. U tom
slučaju ima smisla što mi Sem nije ništa rekao. Ionako nikad neću saznati odgovor na to
pitanje. Možda me je upravo to najviše i mučilo.
Nekoliko sati kasnije, bila sam kod kuće, kuvala kafu u kuhinji i čekala Emerson.
Prethodne večeri sam napravila voćnu salatu, a jutros sam pokušala da nateram Grejs da
uzme malo pre nego što sam je odvezla u Kuću životinja, ali ona je htela „pop-tarts“4 i
gotovo.
Emerson će doneti svoju musaku od tikvica i sira, i domaći kolač od kafe. Nikad mi neće
biti jasno kako može da kuva uprkos svemu ovome što se dešava, ali ona je oduvek izlazila
na kraj sa stresom kuvajući i jedući. Ja to pak radim spremajući kuću, pa sam zato oprala

4 Industrijski keks s nadevom. (Prim. prev.)

115
balkandownload
Mimi

kuhinjske prozore pre nego što sam napravila mimoze5. Otvorila sam kuhinjski plakar
iznad aparata za kafu da izvadim šolje sa uzorkom plavih i belih cvetova. Iza njih je, kao da
me je ubola u oko, stajala ona ružna stara putna šolja na purpurne pruge koju je Sem
svakodnevno koristio. Srce bi mi se steglo svaki put kad je vidim, i nisam znala zašto je se
nisam rešila kad sam poklonila njegovu odeću i raščistila njegov pisaći sto. Izvadila sam dve
plavo-bele šolje i spustila ih na pult. A onda sam pažljivo zavukla ruku iza ostalih, da
izvučem putnu šolju. Odnela sam je u predsoblje i ubacila u kutiju koju ću te nedelje odneti
u dobrotvornu organizaciju. Kutija je sad bila puna, spremna za odnošenje. Odbacivanje
putne šolje mi je, iz nekog razloga, delovalo još konačnije od brisanja Semovog imena iz
pozdravne poruke na telefonskoj sekretarici, pa me je obuzela tuga dok sam zatvarala
kutiju. Vratila sam se u kuhinju i zamislila ga kako svakog jutra izlazi iz kuće s tom šoljom u
rukama, svakog izuzev poslednjeg. Da u tome času nije zazvonilo zvono na ulazu, mislim da
bih izvadila šolju iz kutije.
Emerson i ja smo ponele tanjire s musakom i šolje s kafom u moju dnevnu sobu, pa smo
Ba

sele na sofu. Emerson je naslagala Noeline knjige na stočić za kafu, pored novinskog članka
koji je našla o Ani Najtli. Već sam ga bila pročitala – nekoliko puta – ali uzela sam i sad da ga
pročitam. Zadrhtala sam od tih nekoliko redova.
lk

„Dakle, mislim da je jasno da je ovo naša žena“, rekoh. „Naša Ana.“ Ne znam zašto sam
počela da mislim o njoj kao o „našoj Ani“. Ne može se reći da smo mi za nju odgovorne.
an

„Sad moramo saznati kod koga je njena beba“, reče Emerson.

„Moramo uključiti nadležne ako odemo tako daleko“, rekoh.
D

Emerson je uzdahnula. „Znam. Samo... Ovo je takva zbrka. Nisam našla ništa što bi
ow

ukazalo na to kad je tačno oteta njena beba. Po članku bi se reklo da se to dogodilo negde
oko dve hiljadite, ali Noel u pismu kaže ’pre više godina’, a to zvuči kao da je prošlo više.“
„A Noel je to pismo pisala dve hiljade i treće“, naglasila sam.
n

„Tako je“, reče Emerson. „Pa ipak mi ’pre više godina’ zvuči kao duže vreme.“
lo

„Koja je poslednja knjiga?“, upitala sam, a Emerson mi pruži tom koji je bio na vrhu.
ad

„Znamo da teorija o poslednjem porođaju ne drži vodu, pošto je to bio dečak“, kazala je,
„ali moram da kažem da unosi za poslednjih otprilike šest meseci nisu tako... ne znam, nisu
tako kompletni i uredni kao što su bili.“
Pogledala sam u poslednji unos. „Hiljadu devetsto devedeset i osma.“ Zavrtela sam
glavom. „I dalje mi je teško da poverujem kako je tada prestala da radi a da mi to nikad
nismo saznale.“
„A kad bolje pogledaš, videćeš da je stvarno proredila pre toga. Pri kraju su između
porođaja razdoblja i od nekoliko nedelja. Osim ako nije vodila evidenciju negde drugde. Ali
pregledala sam svaki list papira u njenoj kući. Ted i ja smo je raščistili, sad je prazna. Ništa
drugo nisam našla.“

5 Koktel od penušavog vina i soka od nekog citrusnog voća. (Prim. prev.)

116
balkandownload
Mimi

„Možda je pre smrti uništila neke zabeleške“, pretpostavila sam prelistavajući stranice.
„Sigurno ne bi želela da ikada za to saznamo.“ Naišla sam na stranicu koja je cela bila
prešarana crnim markerom. „A da nije ovo, šta misliš?“, rekoh. „Zašto bi inače prešarala?“
„I ja sam to pomislila“, reče Emerson. „A vidi ovo.“ Pružila je ruku pa sam ustala da joj
dam knjigu. Otvorila ju je i tako otvorenu položila na sto. Kad sam se nagla, videla sam da je
jedna stranica iscepljena.
„Je li to odmah pored ove što je precrtana crnim?“, upitah.
„Aha“, reče Emerson.
„Onda mora da je to.“ Prešla sam prstom po tragu iscepljene stranice. „Jesi li pokušala da
pročitaš šta piše ispod crnog?“
„Nemoguće je razabrati“, odgovorila je Emerson.
„Koja je to godina?“, upitah.
Ba

„Bebe rođene pre i posle ovog unosa spadaju u devedeset sedmu“, reče Emerson.
„Zašto onda jednostavno nije iscepila i tu stranicu?“
lk

„Mislim zato što na poleđini ima zapis o jednom drugom slučaju. A možda onaj dečak nije
poslednja beba čiju je majku porodila“, rekoh. „Možda je iscepila i stranicu na kojoj je zavela
an

poslednji porođaj.“
„Nije“, odvrati Emerson. „Posle izveštaja o toj bebi nema tragova iscepljenih strana.“
D

„Mogu li da iscepim ovu stranu?“, pokazala sam na stranicu prešaranu crnim markerom.
„Da je stavimo naspram svetlosti pa ćemo možda moći da pročitamo šta piše ispod
ow

markera.“
„Važi.“
n

„Idem po nož.“ Skočila sam na noge. U kuhinji sam izvukla nož iz stalka s noževima i
lo

odnela ga nazad u dnevnu sobu. Emerson ga je uzela od mene. Pažljivo je prešla oštricom
uz povez, a onda uredno otcepila list iz knjige, kao da taj postupak ponavlja svakoga dana.
ad

„Evo.“ Uzela sam papir pošto sam već bila na nogama. Odnela sam ga do prozora i
prislonila uz okno. Bilo je teško videti slova ispod crnog flomastera, i mešala su se sa
zapisom na drugoj strani lista. „Mislim da je R-a-b-e-e-a... čekaj malo, da nije Rebeka?“
Emerson je stala iza mene, tako blizu da sam na vratu osećala njen dah. „Možeš li da vidiš
prezime?“, upitala je.
Oči su me već bolele od pokušaja da razaberem slova. „Je li prvo slovo B?“ Sklonila sam
se u stranu i pustila Emerson da priđe prozoru.
„Bejker?“, reče ona. „Rebeka Bejker.“
„Bravo!“, rekoh. „Sad, naravno, moramo smisliti šta da radimo s tim imenom.“
„Ne mogu da pročitam adresu.“ Emerson je i dalje piljila u list hartije na prozorskom
oknu.

117
balkandownload
Mimi

„Možemo je potražiti na internetu.“ Ponovo sam pogledala u knjigu. „I dalje mislim da je

Noel prestala da radi kao babica pošto se to desilo“, kazala sam. „Zar ne misliš tako, Em?
Hoću reći, ima gomila beba rođenih posle ove. Posle Rebekine. Jesi li pročitala izveštaj o
poslednjoj rođenoj devojčici?“
„Jesam“, reče Emerson. „Poslednja beba bio je dečak, ali beba pre njega bila je devojčica.
A zabeleške mi deluju dobro, premda su malo... nemarne.“
Pročitala sam ime Noeline pretposlednje pacijentkinje. „Deniz Abernati. To je devojčicina
majka“, rekoh. „Mislim da, osim Rebeke, treba i nju da potražimo.“
Emerson se vratila do sofe i sela, sa išaranim papirom u ruci. Tapkala je prstima po
usnama. „A kako ćemo tačno to da uradimo?“, upita. „Da pokušamo da se upoznamo s tim
ženama pa da vidimo da li njihove ćerke liče na njih, ili nešto drugo?“
Grickala sam usnu. Šta da radimo s tim imenima? „Pa“, rekoh, „pretpostavljam da
moramo izmisliti neki razlog da razgovaramo s njima. Znam da je... grozno, ali kako
Ba

drugačije?“
Klimnula je glavom. „Ja ću pokušati da nađem Deniz, a ti nađi Rebeku, važi?“ Zvučala je
veoma nesigurno u sebe, ali ja sam, iako je sve to bilo sumorno, osetila uobičajeni polet pri
lk

pomisli na nešto novo što treba preduzeti. A onda sam se setila Grejsinih reči. Samo ti budi
zauzeta kako ne bi morala ni o čemu da misliš, rekla je. Kako bi mogla da zaboraviš koliko ti
an

je život u haosu.
Pa, pomislila sam, šta je loše u tome?
D ow
n lo
ad

118
balkandownload
Mimi

25

Ana

Aleksandrija, Virdžinija
Bila je nedelja ujutru; Hejli je sedela za pisaćim stolom i radila domaće zadatke dok smo
Brajan i ja sklanjali nered posle kasnog doručka. Na glavi je imala omiljenu plavu maramu
Ba

sa žutim tačkama. Bila je kod kuće ceo vikend, vozila bicikl s Brajanom, pomagala mi da
dovršim zaostali posao u radnoj sobi i gledala s drugaricom filmove u preuređenoj sobi u
podrumu. Danas joj dolaze sestre Kolijer, kao i svake godine za jesenji aleksandrijski vašar,
lk

i Hejli je bila uzbuđena. Ulice Starog grada Aleksandrije biće zatvorene konopcima i
postaviće razne tezge s hranom, umetninama i ručno izrađenim predmetima. Moja gradska
kuća bila je udaljena nekoliko zgrada od samog jezgra Starog grada, pa su devojčice
an

slobodno mogle da odu na sajam pešice, dok Merilin, Brajan i ja budemo dokoličili kod
kuće. Prethodnih godina smo kod kuće ostajale samo Merilin i ja, pa sam se pitala kako će
D

se Brajan uklopiti. I Merilin je bila razvedena, pa smo se oduvek lepo slagale i uglavnom
razgovarale o deci. Prvih godina smo pričale o Brajanu i o tome kako je ispao đubre što je
ow

ostavio Hejli i mene, ali posle izvesnog vremena prestao je da bude tema naših razgovora
kao što ga više nije bilo ni u našem životu. Merilin se prenerazila isto koliko i ja kad se
iznenada pojavio pre dva meseca. Ona je i dalje bila pomalo kivna na njega, ali kazala sam
n

joj da sam ja s tim završila. Život je previše kratak, napisala sam joj u mejlu prethodne
lo

nedelje, sad se vratio i divan je prema Hejli. To je najvažnije.

Prva nedelja potrage za davaocem prošla je bez uspeha, ali doktor Dejvis nam je rekao da
ad

to nije neobično i da ne paničimo. Ja sam pala u paniku – u pravu paniku – samo jednom u
životu, a to je bilo kad sam shvatila da je Lili nestala bez traga, kao da se nikada nije ni
rodila. Nisam paničila kad se Hejli prvi put razbolela od leukemije, niti sam paničila kad su
joj postavili tu dijagnozu i drugi put. Kao da sam s Lilinim nestankom iscrpla sposobnost da
dostignem taj nivo uzrujanosti. Sad sam se plašila, da, ali moramo prihvatati dan po dan, a
sve je bilo lakše i zato što se Hejli dobro osećala.
Nalazi krvi bili su joj dobri. Ona sama je dobro izgledala. Ponekad sam se pitala da nisu
slučajno pogrešili u dijagnozi. Znala sam da je to ludo, ali kad je izgledala tako dobro i kad
se osećala tako dobro, teško je bilo poverovati da je zapravo toliko bolesna.
„Pogledajte kardinale“, reče Brajan s mesta gde je stajao, za sudoperom. Hejli i ja smo
pogledale kroz klizna staklena vrata i videle ženku i mužjaka kardinale na hranilici za ptice.
„Kul“, reče Hejli. Ustala je od stola i prišla staklu. „Kardinali inače nikad ne dolaze na
hranilicu“, reče. „Mora da je zbog novog semena koje smo kupili, mama.“

119
balkandownload
Mimi

„Moguće“, složila sam se, ali nisam gledala kardinale. Gledala sam Brajana, koji je sad
stajao, naslonjen, bliže prozoru, zaokupljen pticama. Otkad se vratio gotovo da nisam ni
primećivala kako izgleda, osim što sam zapazila da sad ima nekoliko bora na licu i da mu je
kosa polako na putu da posedi. Ali sunce mu je bilo u očima dok je stajao kraj sudopera i
sad sam, prvi put otkad se Lili rodila i ceo moj svet se srušio, osetila fizičku žudnju za
muškarcem. Za njim. Prošlo je toliko vremena otkad sam poslednji put osetila nešto i nalik
želji, da sam jedva i prepoznala to osećanje.
Moj život se, od Brajanovog odlaska, svodio samo na decu – na brigu o Hejli i traženje
nestale dece kako bih se time izborila s nestankom sopstvenog izgubljenog deteta. U njemu
nije bilo muškaraca. Imala sam prijateljice, i udate i neudate, i one su stalno pričale o
muškarcima. Vrtele su glavom na moj potpuni nedostatak interesovanja. Ja sam želela samo
da Hejli bezbedno odraste i da doprinesem da Biro za nestalu decu bude što uspešniji u
postizanju čuda za uplašene porodice.
Međutim, nisam se potpuno ugasila kao žena. I dalje su mi kolena klecala kad vidim neke
Ba

slavne ličnosti. Samo nisam bila za izlaske u stvarnom životu, s komplikovanim

muškarcima u koje se vrlo često nije moglo imati poverenja.
A onda se Brajan iznenada vratio. Za ovih poslednjih nekoliko nedelja otkad sam postala
lk

popustljivija prema njemu, shvatila sam da mi se dopada kao ličnost. Više nije bio onaj
zgodni mladi muškarac u kog sam se zaljubila kad sam imala dvadeset i jednu godinu, niti je
an

više bio onaj čovek koji me je napustio kad se Hejli razbolela. Bio je nova ličnost. Stariji,
mudriji, hrabriji, skrušen. Duboko voli Hejli i njeno samopouzdanje je uz njega poraslo. Sad
sam se pitala da li bi među nama još moglo biti nečega. Ne onog što smo nekada imali, već
D

nečeg drugačijeg. Nečeg boljeg.

ow

Bio je ozbiljan kad je rekao da neće otići. Nekoliko dana pre toga bio je na razgovoru za
posao u Vašingtonu i sad ga je kompanija pozvala da otputuje u San Francisko na razgovor
u prostorijama njihove uprave. Odgovorio im je potvrdno, ali pod uslovom da radi u
n

Vašingtonu. Neće otići.

lo

„Koliko je sati?“, upitala je Hejli i ponovo sela za sto.

ad

„Skoro jedanaest“, rekoh. „Samo što nisu stigle.“

„Volela bih da malo požure!“ Zatvorila je udžbenik iz istorije i ustala. Od jutros je
uznemirena i nestrpljiva. Sutra se mora vratiti u Dečju bolnicu na novu hemoterapiju
održavanja i pretpostavljala sam da joj je to na umu.
„Sigurno je teško misliti na sutrašnji povratak u bolnicu“, rekoh dok sam sipala vodu u
aparat za kafu.
Pogledala me je i iskrivila lice u grimasu. „Zato i ne mislim na to, mama“, reče. „Zašto si
uopšte morala da pominješ?“
„Izvini“, rekoh, a Brajan mi se saosećajno nasmeši. Hejlina razdražljivost usled steroida
bila je u punom zamahu, ali ja je nisam krivila što mi tako odgovara. Trenutno više uživa u
životu od mene. Danas nema strašnog otrova da joj teče venama i treba da je pustim da se
naslađuje svakim trenutkom te slobode.

120
balkandownload
Mimi

Pritisnula sam dugme na aparatu za kafu i uključila ga, a onda smo spolja začuli
zatvaranje vrata automobila.
„Stigle su!“, povikala je Hejli i otrčala u dnevnu sobu. Pošla sam za njom i videla kako
otvara vrata pa staje kao ukopana. „Dođavola!“, viknula je dovoljno glasno da je čuju na
drugom kraju grada. „Mama, pogledaj!“
Prišla sam joj i ugledala Merilin kako izlazi iz kola, dok su stazom ka kući trčale njene
četiri ćelave devojčice.
„Oh, gospode.“ Nasmejala sam se, zapanjena i dirnuta. Hejli je izletela napolje pa potrčala
stazom, pa sam gledala kako četiri obrijane glave i jedna s plavo-žutom maramom
poskakuju gore-dole dok su se grlile. „Brajane!“, viknula sam prema kuhinji. „Donesi foto-
aparat.“
Brajan je izašao na vrata. „Vidi ti njih“, reče sa osmehom dok je snimao. A onda me je
obgrlio jednom rukom i to se činilo u redu. Stisnuo mi je rame pa ponovo spustio ruku uz
Ba

bok.
Merilin je zaobišla buket devojčica na stazi i osmehnula mi se penjući se uz ulazne
stepenice. „To je bila njihova ideja.“ Toplo me je i čvrsto zagrlila, a onda je zagrlila i svoga
lk

brata, samo kraće i hladnije.

„Ovo je stvarno lepo“, rekoh pokazujući na devojčice. Gledala sam kako jedna od
an

bliznakinja – pojma nisam imala koja – deli sestrama i Hejli tirkizne kape za bejzbol.
Prethodne nedelje je uzet bris Hejlinim rođakama. Uzet je bris i svima koje poznajem, ali
D

niko od njih nije odgovarao kao davalac za Hejli. Niko nije bio ni blizu kompatibilan.
Hejli je smakla maramu i svih pet devojčica staviše kape, kikoćući se i pokazujući jedna
ow

na drugu dok su išle ka nama.

„Devojke“, rekoh rođakama, „oborile ste me s nogu.“
n

„Stvarno je lepo to što ste uradile“, rekao im je Brajan.

lo

Bilo je teško razlikovati četiri sestre i dok su imale kosu. Sada je to bilo nemoguće. Jedina
ad

koju sam sa sigurnošću mogla da identifikujem bila je dvanaestogodišnja Melani. Ona je bila
mršavija, vitkija od svojih sestara, i s manjim grudima, ali imala je njihove okrugle smeđe
oči, malu bradu i pegice po nosu.
„Morale smo da se vozimo deset blokova zaobilazno da bismo stigle ovamo jer su ulice
zatvorene zbog vašara“, rekla je jedna devojčica.
„Možemo li dobiti nešto novca, mama?“, upitala je Melani Merilin. „Znam već da ću kupiti
tonu stvari.“
Merilin je svakoj ćerki dala po dvadeset dolara, pa sam i ja posegnula za svojom tašnom,
koja je visila na ogradi stepeništa u predsoblju, ali Brajan me je pretekao i ćušnuo
novčanicu Hejli u ruku.
„Hvala, tata.“ Hejli se široko osmehnula. A onda su devojčice otišle, isto tako brzo kao što
su i stigle, kao vihor niz pločnik, ovoga puta s Hejli u središtu.

121
balkandownload
Mimi

„Bože, kako dobro izgleda!“, reče Merilin dok smo išle za Brajanom u kuhinju. „Da nije
tog malo nateklog lica i kose – nedostatka kose – ni slutila ne bih da nešto nije u redu.“
„Znam“, odvratila sam. „Jaka je kao planina.“
„A ti? Kako se ti držiš?“ Zastala je, okrenula me ka sebi, uhvatila me za ramena i zagledala
mi se u lice. Približila mi se i prošaptala: „Da li Brajanovo prisustvo pomaže ili odmaže?“
Divno je, pomislila sam. „Od ogromne je pomoći“, rekoh. „Javna potraga za koštanom srži
zakazana je za sledeću nedelju i on sam sve organizuje.“
„Mnogo mi je drago što on prolazi kroz to umesto tebe“, reče Merilin.
„O čemu to razgovarate?“, upita Brajan kad smo ušle u kuhinju.
„O tebi.“ Merilin ga je zagrlila. „Pričajte mi sve o toj javnoj potrazi za davaocem. Kako
mogu da pomognem?“
„A da popijemo prvo kafu?“, rekoh ja, a ona klimnu glavom i sede na jednu stolicu bez
Ba

naslona za pultom u sredini kuhinje.

„Pa...“ – Brajan je privukao drugu stolicu i seo sučelice sestri – „...pokrenućemo štampu.
lk

Post će ove nedelje poslati nekoga u Dečju bolnicu da intervjuiše Hejli i Anu. A onda će, pred
samo oglašavanje, jedna TV stanica napraviti i reportažu o njima.“
an

„Zaista?“ Merilin je izgledala malo zabrinuto. „Slaže li se Hejli s tim?“, upitala me je.
Klimnula sam glavom. „Shvata šta radimo. Možda tim putem nećemo naći davaoca za nju,
ali ćemo bar privući nekoliko stotina ljudi više da se učlane u globalnu bazu podataka, pa
D

ćemo pomoći nekom drugom.“ Međutim, ja sam zazirala od izlaska u javnost. Nikad nisam
ow

krila svoju priču – kako je Lilin nestanak uticao na moju gorljivu potrebu da tražim nestalu
decu. Ali nisam bila baš raspoložena da iznosim Hejlinu priču u svet. Pa ipak, znala sam da
je Brajan u pravu. Po svemu što sam čula, lično izražena potreba za donatorom koštane srži
n

najbolji je način da podstakneš ljude da se prijave.

lo

Pili smo kafu i razgovarali još neko vreme, a onda je Merilin pogledala kroz prozor.
„Mnogo je lep dan“, reče. „Šta kažete na to da i mi pođemo na vašar? Biće zabavno.“
ad

Tako smo i učinili. Šetali smo u gomili posetilaca i uličnih prodavaca u King stritu, nalik
svim ostalim stanovnicima severne Virdžinije. Povremeno bismo u gužvi spazili pet
tirkiznih kapa za bejzbol, i onda bismo krenuli u suprotnom smeru, da ih pustimo da
uživaju u nezavisnosti. Znala sam da se Hejli od sutra duže vreme neće osećati dobro. Ovo
je bio poslednji dan u kom se može ponašati kao svako dete. Danas je samo jedna od pet
čavrljavih ćelavih devojčica s tirkiznim bejzbol kapama.
Dok sam koračala kroz gomilu, trudila sam se da usvojim stav moje kćeri da treba živeti
samo za ovaj trenutak. Nastojala sam da ne mislim na sutrašnji povratak u Dečju bolnicu.
Umesto toga, udisala sam miris hot-doga, kokica i reke. Uživala sam u prijateljstvu sa
zaovom, i u novom i neočekivanom prijateljstvu s bivšim mužem, pa mi je u tome času svet
izgledao lep i pun nade.

122
balkandownload
Mimi

26

Tara

Vilmington, Severna Karolina

Dok sam sedela u kolima pred kućom Rebeke Bejker, ponovo sam razmatrala plan koji smo
skovale. Emerson i ja smo razmenile bar desetak imejlova pokušavajući da smislimo šta da
Ba

kažemo dvema ženama s kojima smo rešile da stupimo u kontakt.

Ja sam smatrala kako treba da budemo što bliže istini a da ne otkrijemo ono što znamo.
Reći ćemo tim ženama da smo Noeline najbolje prijateljice i da nas je porazilo njeno
lk

samoubistvo. Reći ćemo kako znamo da je imala nekih ličnih problema otprilike u vreme
kad su rođena njihova deca i da se nadamo da nam, pošto su bile u bliskoj vezi s njom,
an

mogu pomoći da odgonetnemo šta se s njom dešavalo. Kazaćemo da samo želimo da bolje
shvatimo Noel. To je svakako bilo tačno. Nadale smo se da ćemo biti u mogućnosti da
vidimo fotografije kćeri tih žena i da će nam, kao magijom, krajnji nedostatak sličnosti
D

ukazati na istinu.
ow

To se, međutim, nije dogodilo u slučaju Deniz Abernati.

Emerson mi je ispričala kako je morala da skupi hrabrost da bi prišla vratima Deniz
n

Abernati, ali kad joj je rekla zašto je došla, Deniz ju je pozvala unutra i neprekidno pričala,
same hvalospeve Noel.
lo

Ne verujem da je ona, pisala mi je Emerson u imejlu nakon te posete. Ima

ad

četvoro dece i sva su zelenooka i plavokosa kao i njihova majka. Deniz kaže da je
Noel bila divna i da je sve zajedno bilo sjajno iskustvo. Noel ju je porodila i sa
starijom ćerkom, i kaže kako se uzrujala kad je čula da Noel više ne radi kao
babica, prilikom trudnoće s dvoje mlađe dece. Kladim se da će to biti tvoja
Rebeka.
Moja Rebeka.
Da je živ, mogla bih se posavetovati sa Semom kao s advokatom. Da li je zakonito to što
radimo? Etično svakako nije, ali kakvog izbora imamo? Čak i da je Sem živ, ne bih mogla da
razgovaram s njim o tome, a sasvim sigurno ne mogu da pitam Ijana. Emerson i ja smo
same s tim teretom.
I tako sam sad sedela u kolima, ispred kuće Rebeke Bejker, podsećajući sebe da sam
glumica. Mogu ja to.

123
balkandownload
Mimi

Otkad sam, pre nekoliko sati, izašla iz škole, odugovlačila sam koliko god sam mogla. Do
Suzanine rođendanske zabave ima još samo tri dana pa sam se sastala s ljudima iz
keteringa, da se usaglasimo oko nekih detalja u poslednji čas, a potom i svratila u radnju sa
ukrasima za zabave, da naručim nekoliko desetina balona punjenih helijumom. Sad više
nisam imala izgovora da ne idem kod ove žene. Izašla sam iz kola i krenula dugačkim
prilazom, nadajući se da nikog nema kod kuće.
Meni je bilo teže da nađem Rebeku Bejker nego Emerson da nađe Deniz, koja je i dalje
živela na onoj adresi koju je Noel zapisala u svojoj knjizi porođaja. Rebekina adresa je pak
bila precrtana crnim markerom kao i njeno ime. Konačno ju je pronašla Emerson preko
poslovne društvene mreže Linktin. Rebeka Bejker je knjigovođa. Na njenom profilu nije bilo
informacija o tome ima li muža i decu, ali njena starosna dob i lokacija odgovarale su ženi
koju tražimo.
Na prednjem tremu, pritisnula sam zvono i čula njegov otegnut zvon unutra. Neko je bio
kod kuće. Čula sam pseći lavež. Pa korake. Sledećeg trenutka mi je vrata otvorila devojka
Ba

nekoliko godina mlađa od Grejs.

„Hej“, rekla je. Izgledala je kao mala vila, sportski građena, tamnokosa. Obrve joj behu
upitno podignute. Kao da me pitaju: A vi ste?
lk

„Hej“, uzvratila sam. „Ja sam Tara Vinsent. Tražim Rebeku Bejker.“
an

„Sačekajte malo.“ Okrenula se na peti i pošla predsobljem prema kuhinji. Čula sam
lupanje posuđa. „Mama!“, pozvala je. „Neko te traži.“
D

Prema meni je išla žena obučena u trenerku. Podigla je obrve isto kao i ćerka, ali inače
uopšte nije izgledala kao ona. Njena kosa je bila plava, skoro bela. Oči jarkoplave. Kći
ow

nimalo nije ličila na nju.

„Izvinite što vas uznemiravam“, rekoh. „Znam da će ovo zvučati čudno i nametljivo, ali
n

zovem se Tara Vinsent i bila sam bliska prijateljica Noel Dauni.“

lo

Namrštila se kao da se trudi da me razume. Nisam je krivila. „Čula sam da se Noel ubila“,
reče.
ad

„Da“, odvratih. „I ja... volela bih da razgovaram s vama ako imate vremena. Mogu doći i
neki drugi dan ako...“
„O čemu?“, upitala je.
„Imate li sad vremena?“
Pogledala je preko ramena. „Pa, odvlačite me od čišćenja kuhinje, ta vrsta uznemiravanja
mi ne smeta.“ Pokazala je ka stolicama za ljuljanje na tremu. „Izvolite, sedite.“
„Hvala.“ Prišle smo stolicama. Bile su prašnjave. Pomalo prljave. Na sebi sam imala beli
džemper i jedva sam se oduprla želji da izbrišem stolicu papirnom maramicom pre nego
što sednem.
„Moram da kažem da se nisam iznenadila kad sam čula da se Noel ubila“, reče Rebeka
spuštajući se da sedne. „Hoću reći, vi ste joj bili prijateljica i žao mi je zbog vašeg gubitka, ali
nisam iznenađena.“

124
balkandownload
Mimi

Njene reči su me pogodile. Ljudi bliski Noel su iznenađeni. Šta ova nepoznata žena zna
što mi ne znamo? „Zaista?“, upitala sam. „Kako to?“
„Bila je u haosu kad sam je poslednji put videla.“
„Kad je to bilo?“
„Oh, davno. Bila mi je babica prilikom prva dva porođaja. Kad sam rodila sina i devojčicu
koja vam je otvorila vrata. Pitru. Mada me zapravo i nije porodila s Pitrom. To je duga priča.
Dakle, o čemu ste želeli da razgovaramo?“
Zavrtelo mi se u glavi. Noel je nije porodila s Pitrom? Kako se sad pa to uklapa u slagalicu
koju pokušavamo da sklopimo?
„Moje prijatelje i mene jeste šokiralo Noelino samoubistvo“, rekoh. „Zvuči kao da ste je vi
na neki način poznavali bolje od nas. Mi se zaista trudimo da shvatimo zašto je Noel to
učinila. Prestala je da radi kao babica pre više od deset godina, pa se pitamo da li joj se u to
vreme desilo nešto što je izazvalo pad.“ Pad koji nismo ni primetili. „I stoga nastojimo da
Ba

razgovaramo s nekima od njenih poslednjih pacijenata kako bismo shvatili zašto je postala
tako potištena.“ To objašnjenje mi je zvučalo smešno sentimentalno, ali Rebeka je klimala
glavom kao da za nju to ima savršenog smisla.
lk

„Pa, najpre vam moram reći da je bila sjajna kad sam rodila sina. Jedva sam čekala da to
ponovo izvedemo s Pitrom. Međutim, kad se pojavila pošto su mi počeli trudovi s Pitrom,
an

bila je u haosu, kao što rekoh. A tad sam i ja bila u haosu.“ Nasmešila se. „Već danima sam
imala bolove u krstima i nisam bila u najboljem stanju. Tako da ne bih primetila ni da se
D

pojavila s dve glave, ali moj muž jeste.“

„Kako to mislite ’bila je u haosu’?“
ow

„Sva pogubljena.“
n

„Pogubljena?“, ponovila sam. U glavi mi je bio totalni zastoj.

„Bila je pod dejstvom nečega i veoma, veoma odsutna i smućena. Kad sam se porađala sa
lo

sinom, sve je kontrolisala, bila je mirna i znala sam da sam u dobrim rukama.“
ad

Klimnula sam glavom.

„Dakle, to nije bila žena koja se pojavila kad sam dobila trudove s Pitrom“, nastavila je.
„Posrtala je i spoticala se o sopstvene noge. Oči su joj bile staklaste. Da se nisam toliko
brinula za sebe, zabrinula bih se za nju. Zaista nisam znala šta da radim. Bilo je oko tri
ujutru pa sam mislila da je možda još pospana jer smo je iznenada probudili, pa sam
izdržala još oko sat vremena, ali njoj nije bilo nimalo bolje. Konačno joj je moj muž rekao da
mora da ide. Znala sam da je u pravu, ali sam se prestravila. Pomislila sam kako moram u
bolnicu, gde će me poroditi neki nepoznati lekar. Čula sam kako moj muž razgovara s njom
u predsoblju, pred vratima moje sobe. Bio je potpuno otvoren, rekao je da mu se čini da je
drogirana i da ne želi da se ona stara o meni, da će me povesti u bolnicu.“
„I šta je Noel rekla?“, upitah.
„Govorila je veoma tihim glasom pa nisam čula, ali muž mi je rekao da se nije opirala.
Gotovo kao da se slagala s njim. Izvinila se i kazala da ima bolove u leđima, i da je verovatno
popila malo više pilula. Zaista se uzrujala i bilo joj je mnogo žao, pa je na kraju moj muž

125
balkandownload
Mimi

tešio nju. Noel je pozvala drugu babicu, Džejn Rodžers, kazala joj da je bolesna i pitala može
li da je zameni. Džejn je odmah došla i bila je sjajna.“
„Ponekad je morala da uzima lekove protiv bolova“, rekoh. „Žao mi je što se to tako
odrazilo na vas.“
„Moj muž je pomislio da je možda zavisnik.“
„Ne verujem da je bila zavisnik“, odgovorila sam, mada... šta znam? Srušila se naša teorija
da precrtano ime pripada ženi čija je beba zamenjena. Rebeka je precrtana zato što je Noel
nije porodila. Pa ipak, Pitra nije izgledala kao da je izašla iz tela ove graciozne plavuše. Da
se nije nešto desilo kad ju je Džejn porodila, pa joj je Noel pomogla da to prikrije? Htela sam
da je pitam da li se seća porođaja. Je li joj beba sklonjena sa očiju na neko vreme? Da li je
Noel mogla da se vrati? Ali ta pitanja nisu imala smisla s obzirom na razloge kojima sam
obrazložila svoj dolazak.
„Bar je Noel imala dovoljno razuma da prepusti nekom drugom da je zameni“, rekoh.
Ba

„To je tačno“, kaza Rebeka. „Tad sam bila besna. Moj muž je mislio da bi trebalo da
napišemo žalbu na njeno ponašanje, ali postupila je ispravno dovodeći zamenu i dobili smo
divnu zdravu devojčicu pa smo bili time obuzeti.“
lk

„Mnogo je slatka“, rekoh. „I ja imam kćer tinejdžerku.“

an

Rebeka se nasmeši. „Onda sve znate.“

Te reči su me utešile. Nisam jedina majka koja jedva izlazi na kraj s tinejdžerkom.
Emerson je imala toliko malo problema s Dženi da nije mogla da zaista saoseća sa mnom.
D

„Apsolutno sve“, odvratila sam i ustala. „Mnogo vam hvala što ste odvojili vreme da
ow

razgovarate sa mnom.“
„Jesam li bila od pomoći?“, upita ona.
n

„Da, mislim da jeste. Svima nama je promaklo da se s njom nešto dešava, a vi ste to
lo

primetili. Osećam se loše zbog toga.“

ad

„To mi je poznato“, odvratila je ona. „Jedna Pitrina drugarica se ubila prošle godine i ona
se od onda oseća krivom zbog toga, ali uvek nam promaknu znaci. Ne možete pomoći
nekome ko ne želi da mu se pomogne.“
Dok sam se vozila kući, nisam više mislila na Noel, nego na ono što je Rebeka rekla za
Pitrinu drugaricu. I među tinejdžerima ima samoubistava. Setila sam se Grejsine
potištenosti. Njenih noćnih mora. A ja sve ovo vreme provodim odgonetajući šta se zbilo s
Noel, dok mi je vlastita kći i veća i preča misterija. Najednom sam se uplašila. Je li mi
promaklo nešto što se s njom događa pred samim mojim nosom? Kako da znam?
Pusti me da ti priđem, Grejs, pomislila sam dok sam vozila. Molim te, dušo,
pusti me da ti priđem.

126
balkandownload
Mimi

27

Emerson

Džeksonvil, Severna Karolina

Deda je izgledao bolje kad sam ušla u njegovu sobu u domu. Ili sam samo ja navikla na
njegovo koščato, ispijeno lice.
Ba

„Zdravo, dušo.“ Nasmešio mi se kad me je video i pružio krhku ruku da me privuče uz

zagrljaj dok sam se naginjala nad njegovom posteljom.
lk

„Dobro izgledaš“, rekoh privlačeći stolicu.

„Pustio sam ih da me obriju.“ Prešao je drhtavom rukom po bradi. „U tvoju čast.“
an

„Donela sam ti hleb od bundeve“, rekoh. „Ostavila sam ga kod tvoje pomoćnice pa će ti ga
dati za večeru.“
D

„Obožavam tvoj hleb od bundeve“, kazao je.

ow

„Zato što si me ti naučio kako da ga pravim.“

„Oh, koješta.“ Zavrteo je glavom, smešeći se. „U mešenju si me nadmašila kad ti je bilo
otprilike deset godina.“ Pogledao me je pravo u oči pa smo se oboje uozbiljili. Bolničarka mi
n

je kazala da želi da me vidi nasamo, bez Dženi i Teda, pa sam znala da deda ovu posetu vidi
lo

kao oproštaj. Pri pomisli na to, navrle su mi suze na oči.

„Nemoj plakati“, reče mi on. „Još ništa nisam rekao.“
ad

„Hteo si da me vidiš nasamo.“ Posegnula sam preko rešetke kreveta da ga uzmem za

ruku.
Klimnuo je glavom. „Moram da razgovaram s tobom“, reče, „i bojim se da će te ovo
šokirati, srce.“
Stisnula sam usne ne mogavši da zamislim kuda to vodi. Izgledao je kao da je zabrinut za
mene. „Dobro sam“, rekoh. „Možeš sve da mi kažeš.“
„Imaš dobru prijateljicu“, nastavio je. „Noel Dauni.“
Sreo je Noel nekoliko puta tokom godina, ali nisam imala pojma o tome zašto sad o njoj
govori. Nisam mu kazala za njenu smrt. Činilo mi se da nema razloga za to, a nešto u
njegovom glasu me je upozorilo da ni sad ne pominjem.
„Da.“ Klimnula sam glavom.
„Noel je tvoja polusestra.“

127
balkandownload
Mimi

Namrštila sam se i nagla ka njemu. Poslednjih nedelja je nekoliko puta izgovarao

rečenice koje nemaju smisla. U kupatilu su leptiri. Ili: Ovde mi stalno daju špagete za
doručak. Osoblje mi je reklo da je to zbog lekova koje prima. Da nije i sada takav slučaj?
„Kako to misliš, deda?“, upitah.
„Tako kao što sam rekao. Ona ti je polusestra i moja unuka. Nije trebalo da znaš.“
„Ja... Molim te, objas...“
„Da.“ Okrenuo se od mene i pogledao kroz prozor, u uređeni predeo. „Ne mogu da
umrem a da ti ne kažem istinu o Noel.“ Iz očiju mu kliznuše dve suze i ja uzeh papirnu
maramicu da mu izbrišem obraze. Mozak mi se mučio da pojmi to što mi govori.
„Tvoja majka je rodila bebu kad je imala petnaest godina“, rekao je.
Duboko sam udahnula i zavalila se na naslon stolice. „O, ne.“ Pokušala sam da zamislim
svoju majku kao tinejdžerku. Kako otkriva da je trudna. Kako odlučuje šta da radi. „Hoćeš
Ba

da kažeš... To je bila Noel?“

Obliznuo je ispucala usta. „Suzan se tada zabavljala s Frenkom, ali ostala je u drugom
stanju s drugim mladićem. Nismo znali dok nije bilo prekasno. Frenk nije znao. Niko nije
lk

znao, Suzan je tako htela. Poslali smo je kod tvoje baba-tetke Lete u okrug Robertdon.
Frenku je kazala... pa, ne sećam se tačno šta je kazala Frenku. Da je Leta bolesna, mislim, i
an

da mora da joj pomogne. Leta je našla tu babicu da se pobrine za tvoju majku i... Da reši taj
problem, da tako kažem.“
Babica? Noel? Iznenada sam se potpuno pomela. Protrljala sam čelo. „Ne shvatam kako...“
D

„Ta babica je želela dete“, nastavio je. „Ona i njen muž su usvojili bebu.“
ow

„Ali... otkud znaš da je to Noel?“, upitala sam. Osetila sam strašan bol u grudima dok je
gubitak bliske prijateljice rastao u veći gubitak, kakav nisam mogla ni da zamislim.
n

„Otprilike u vreme kad su ti se roditelji odselili u Kaliforniju, tvoja majka je počela da se

lo

bavi idejom da nađe ćerku“, rekao je. „Međutim, ustuknula je. Bojala se da tvome ocu kaže
istinu, čak i posle toliko vremena. Plašila se da će se naljutiti što ga je lagala. Ipak, tvoja
ad

majka je znala da se ta babica prezivala Dauni i znala je gde živi, pa pretpostavljam da nije
bilo tako teško saznati kako se Noel zove. Sve je to saznala tu negde pre nego što je
poginula, ali mi nismo znali da ti je prijateljica... Noel... sve do posle majčine smrti.
Prenerazili smo se, tvoja baka i ja, kad si nam prvi put pomenula njeno ime. Nije bila velika
slučajnost da obe pohađate Univerzitet Severne Karoline, ali da se sprijateljite...“ Zavrteo je
glavom, a onda me prodorno pogledao. „Šta misliš, da li je znala?“, upita.
Pomislila sam na Noelin testament. Kako je mene imenovala za izvršiteljku. Setila sam se
iznenađenja što je ostavila sedamdeset pet posto svog novca Dženi. Setila sam se onoga
dana kad smo je Tara i ja upoznale u sobi u studentskom domu. Čak i godinama kasnije
šalile smo se kako je Noel bila čudna toga dana, kako me je ispitivala o porodici, o imenu, o
baki i dedi.
„Znala je.“ Jedva sam progovorila. „Ne znam kako je shvatila, ali znala je.“
„Tvoja baka i ja smo zaključili da je najbolje da to zadržimo za sebe, pošto tvoj otac
nikada nije saznao za nju. Nismo želeli da narušavamo njegove uspomene na Suzan. Ali sad

128
balkandownload
Mimi

kad ni njega nema, kad se i ja spremam da napustim ovaj svet, sad je vreme.“ Pogledao me
je s nadom u plavim očima. Oduvek sam volela te oči i sad sam iznenada videla Noel u
njima. „Želim da te zamolim za jednu veliku uslugu, Emerson“, rekao je. „Ali samo ako ti nije
neprijatno, važi? Znam da mnogo tražim.“
Klimnula sam glavom. „Šta god hoćeš“, rekoh.
„Voleo bih da zna istinu. Želim da provedem neko vreme s njom. S mojom unukom.“ Usne
su mu zadrhtale i ja to nisam mogla da podnesem. „Je li to u redu?“
„Oh, deda.“ Ponovo sam ga uzela za ruku i držala je obema šakama, a onda sam mu
ispričala onaj deo priče o Noel koji je meni bio poznat. Njen kraj.
Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

129
balkandownload
Mimi

28

Tara

Vilmington, Severna Karolina

Emerson i ja smo sedele jedna pored druge na zadnjim stepenicama Noeline kuće,
zagrljene, gledajući u njen vrt. Čekale smo Suzan, da svrati da vidi kuću, u nadi da će postati
Ba

njena nova stanarka. Stanarina njenog sadašnjeg stana isteći će tek na proleće, ali Tedu i
Emerson to i odgovara, jer će imati vremena za renoviranje.
Suzan je dolazila u ovu kuću godinama, ali tad je kuća bila u takvom haosu da je
lk

napravila grimasu kad ju je Emerson pitala je li zainteresovana da je iznajmi, i rekla samo:

„Možda.“ Moraće da je pogleda zanemarujući izbrazdane podove i prljave zidove, i prazan
an

prostor u kuhinji, gde tek treba da stigne oprema. Nadale smo se da će uspeti da vidi
potencijal te kuće, jer smo želele da u njoj živi neko ko je voleo Noel.
Osim toga, htele smo i da malo ispipamo zna li Suzan nešto više od nas o onim godinama
D

kad Noel nije radila kao babica. Verovatno ne zna jer se i ona zapanjila kad je saznala da
ow

Noel nije bila babica, ali vredelo je ispitati je.

A pre svega smo ponovo oplakivale Noel, ovoga puta Emersoninu sestru. Sedele smo
n

tamo već duže od pola sata i sećale se onog vremena u domu Galovej, kad se Noel
sprijateljila s nama. Tad smo se pravile važne što je ta starija devojka – zapravo žena –
lo

postala baš naša prijateljica, a ne drugih devojaka na spratu. Zašto nije nikad rekla Emerson
ono što je znala? Kamo sreće da je rekla. Kamo sreće da su Emerson i ona otvoreno uživale
ad

u tome što su sestre. Istina je objasnila toliko toga. Nije nikakvo čudo što sam oduvek imala
osećaj da sam malo po strani, a da su njih dve naročito bliske. Nije nikakvo čudo što se
činilo da Noel voli Emerson malo više nego mene. Volela bih da je Sem živ pa da mogu da
mu kažem. To bi ga oborilo s nogu.
Odlučile smo da još ne kažemo Dženi i Grejs. Život je trenutno bio previše zbrkan, a osim
toga i samoj Emerson je trebalo malo vremena da prihvati te novosti. Naravno, kazala je
Tedu, a ja sam, uz njenu dozvolu, kazala Ijanu. Prošle noći mi je došao na večeru, dok je
Grejs bila u bioskopu s Dženi. U poslednje vreme imam osećaj kao da se krišom sastajem s
Ijanom. Među nama nema ničeg osim sve većeg prijateljstva, ali Grejs to ne odobrava do te
mere da mi je neprijatno čak i da pomenem njegovo ime pred njom.
Zapanjio se kad sam mu ispričala za Noel i Emerson. Stajao je nasred kuhinje i u neverici
vrteo glavom. „Bio sam veren sa ženom koju uopšte nisam poznavao“, rekao je. A onda je
prešao rukom preko proređene plave kose. „Pitam se da li ju je iko poznavao. Mora da je

130
balkandownload
Mimi

bila veoma usamljena.“ Tad sam prvi put shvatila da je još uvek voli. Možda samo malo, ali
svejedno, u očima mu je bila ljubav, a u glasu tuga.
„Zdravo!“
Emerson i ja začusmo Suzanin glas iz kuće. Ostavile smo joj ulazna vrata otvorena.
„Evo nas napolju, Suzan!“, odazvala se Emerson i ustala. Pogledala me je i pokazala
rukom na baštu. „Možemo joj prvo pokazati ono najbolje“, reče.
Suzan je gurnula vrata s mrežicom i pridružila nam se na tremu, očiju širom otvorenih
od čuđenja kao i uvek. „Ćao!“ Obe nas je zagrlila, a onda nas prekorno pogledala. „Slušajte,
vas dve. Morate me pustiti da bar nešto pomognem u pripremi zabave.“
„Sve je pod kontrolom“, rekoh ja. Što je uglavnom i bilo istina.
„Hoćemo samo da se lepo provedeš“, reče Emerson. Oči su joj bile malo zakrvavljene i
nadala sam se da Suzan to neće primetiti.
Ba

„Kuća sad izgleda potpuno drugačije bez Noelinih stvari u njoj“, kazala je. „Mogu li da
pomognem pri odabiru boja?“
lk

„Svakako“, reče Emerson. „Kao i sadolina za podove i pločica za kuhinju.“

„Vidi Noelin vrt!“ Suzan je sišla s trema, a mi pođosmo za njom. „Sećam se kako je bajan u
an

proleće.“
„Noel je uživala u njemu i dičila se njime“, kaza Emerson.
D

„Njen bazen za ptice.“ Suzan pokaza ka maloj devojčici na vrhovima prstiju. „Zar nije
prekrasna? A začinsko bilje!“ Sagla se da dodirne tajlandski bosiljak. „Uvek mi je davala
ow

malo. A sad ja mogu biti ta koja ga daje drugima.“

Iza njenih leđa, Emerson mi pokaza dva podignuta palca. „Nadale smo se da voliš
n

baštovanstvo“, reče.
lo

„Volim, samo što nisam imala prostora u onom pretrpanom malom dvorištu gde sad
stanujem.“ Suzan je jedva odvojila pogled od male bašte. „Jeste li sigurni da možete sačekati
ad

do marta da je izdate? Znam da je to dugo.“

„Nema problema“, odvrati Emerson.
„Hoće li Kliv biti kod tebe preko leta?“, upitala sam je. Kuća je bila pogodna za jednu
osobu. Ako se doda i momak tinejdžer, nisam više u to sigurna.
„Radiće nešto za Habitat6, a znam i da želi da provede malo vremena sa ocem u
Pensilvaniji i ko zna šta još“, rekla je. „Staviću u drugu spavaću sobu kauč na rasklapanje za
njega, a radni sto ću najverovatnije staviti u dnevnu. Sem toga, Klajv neće živeti sa mnom do
kraja života, nadam se.“ Pogledala me je. „Kako je Grejs?“, upita. U glasu joj se čulo
saosećanje.

6 Habitatfor Humanity – međunarodna nevladina humanitarna organizacija koja se bavi ljudima bez doma.
(Prim. prev.)

131
balkandownload
Mimi

„Dobro je“, odgovorila sam. Osetila sam poriv da zaštitim Grejs. Nikad ne bih dozvolila da
Suzan sazna koliko mojoj ćerki nedostaje njen sin.
„Ona je lepa devojka i veoma lepo vaspitana“, reče Suzan.
„Hvala.“ Nasmešila sam se. Grejs je svakako lepa devojka, i bilo mi je drago da čujem
kako se lepo ponaša, bar kad je van kuće.
„Suzan, htela sam da te pitam znaš li Džejn Rodžers“, kaza Emerson. „Bila je babica i
radila je sa...“
„O, naravno“, odgovori Suzan. „Radila je u porodilištu. Pre nekoliko godina se
penzionisala i preselila u Australiju.“
„U Australiju!“, reče Emerson.
„Hoćeš da joj javiš za Noel?“, upita Suzan.
Okrznula sam pogledom Emerson, pitajući se koliko da kažem. „U stvari, razgovarale
Ba

smo s jednom bivšom Noelinom pacijentkinjom koja nam je ispričala da Noel nije bila
dobro kad je trebalo da je porodi pa je pozvala Džejn da je zameni. Samo smo se pitale ko je
ta Džejn.“
lk

Suzan je klimnula glavom. „To ima smisla. Menjale su jedna drugu. Ja tad već više nisam
radila. Pošto se Kliv rodio, htela sam da neko vreme budem samo mama.“ Sagla se i ubrala
an

list žalfije pa ga prinela nosu. „Nešto sam razmišljala...“, reče. „Ako Noel svih ovih godina
nije bila babica, zašto je i dalje radila na selu skoro svake godine? Dešavalo se da ostane
tamo i po nekoliko meseci.“ Prešla je pogledom s mene na Emerson. U očima joj se videlo
D

uzbuđenje koje sam i sama osećala, pa sam znala da se pita isto što i ja. Jesu li pacijentkinje
ow

o kojima se Noel starala tih meseci zavedene u njene knjige?

„Ne znam, Suzan“, odgovorila sam polako. „Ima toliko pitanja i mislim da na neka nikada
n

nećemo naći odgovor.“

„Znaš li kuda je tačno odlazila?“, upita je Emerson.
lo

„Uvek sam mislila da ide tamo gde je odrasla. Govorila je da je to siromašan kraj. Da ima
ad

mnogo Indijanaca.“
„Pleme Lambi“, rekoh. „Odrasla je u okrugu Robson.“ Je li onda tamo išla? Da li nam je
ona tako rekla ili smo to samo pretpostavljale? Uvek je ostajala u vezi s nama putem imejla
ili preko telefona, ali ne verujem da smo ikada imale adresu njenog boravišta.
„Pa, čujte“, Suzan je ponovo pomirisala žalfiju, „proći ću malo kroz kuću da vidim kako mi
se uklapa nameštaj, važi?“
„Svakako“, reče Emerson. „Samo vikni ako imaš nešto da pitaš.“
Ispratile smo je pogledom u kuću, a onda se okrenule jedna drugoj.
„Mi smo idioti“, rekoh. „Jesu li ti meseci njenog odsustva zabeleženi u knjigama?“
„Ne verujem. Mislim da bih primetila adrese koje nisu iz ove oblasti. Kladim se da se tada
dogodilo.“

132
balkandownload
Mimi

„U pravu si.“ Ali onda sam se setila onog članka o Ani Najtli i zavrtela glavom. „Mada,
možda i nije. Beba Ane Najtli uzeta je iz vilmingtonske bolnice“, podsetila sam je. „A okrug
Robson je udaljen – koliko? – sat i po vožnje?“
Emerson se uhvatila za glavu i izgledala kao da će početi da vrišti. „E odgonetnuću pa
makar mi to bilo poslednje“, reče.
Zazvonio mi je mobilni telefon, elektronska melodija Sav taj džez ispunila je Noelino
zadnje dvorište. Iskopala sam telefon iz tašne što mi je visila preko ramena i pogledala ko
zove. Ijan.
„Hej, Ijane“, rekoh.
„Gde si ti?“ Zvučao je gotovo osorno pa sam se namrštila.
„Emerson i ja smo u Noelinoj kući. Suzan je ovde, gleda...“
„Možete li obe odmah da dođete u moju kancelariju?“, upitao je.
Ba

„Sad odmah?“ Pogledala sam u Emerson. „Imamo posla za sutrašnju zabavu.“

„Važno je“, reče on. „Saznao sam kada je Noel rodila bebu.“
lk
an
D ow
n lo
ad

133
balkandownload
Mimi

29

Noel

Rajtsvil Bič, Severna Karolina

Septembar 1992.
Ba

Ovo je nešto najodvratnije, najluđe što si ikada uradila, govorila je sebi dok je prolazila kroz
tiho, slabo osvetljeno predvorje Blokejd ranera. Rajtsvil Bič je bio usnuo u dva ujutru, kad je
zaustavila automobil na parkingu velikog hotela na obali okeana. Htela je privatnost. Htela
lk

je da svi spavaju. Htela je da samo jedan čovek bude budan.

Ušla je u prazan foaje. Pozdravio ju je veliki natpis. Dobro došli, članovi LSA! Nije imala
an

pojma šta ta skraćenica znači. Slovo L se sigurno odnosi na zakonito ili na zakonski.7 Nije ni
važno. Nije marila za konferenciju. Skrenula je levo i nastavila predvorjem.
U poslednje vreme život joj je bio ispunjen i bila je zahvalna zbog toga. Konačno se bavi
D

onim što je želela još otkad je imala dvanaest godina – radi kao babica. Živi deset minuta od
ow

Emerson i njenog muža Teda, u iznajmljenoj kućici u Sanset parku, u kojoj je Ted živeo pre
nego što su se Emerson i on venčali. Sanset park je bio tačno onakav kraj grada kakve je
Noel volela: raznolik, krajnje nepretenciozan, sa sve većom svešću o zajednici. Emerson je
n

već bila trudna i veoma srećna, a kad je Emerson bila srećna, i Noel je bila srećna.
lo

Bilo je neobično što su Ted i Emerson, koji se znaju manje od godinu dana, već bili
venčani, a Tara i Sem još nisu – mada će i to uslediti. Do njihovog venčanja bilo je samo dve
ad

nedelje. Tara je bila oduševljena što će se udati sutradan pošto diplomira na Univerzitetu
Severne Karoline, kad već nije ranije, ali Sem je bio usporio. Želeo je da sve bude na svom
mestu pre nego što se oženi – tako je rekao. Želeo je da pravosudni ispit bude iza njega i da
otvori advokatsku kancelariju pre nego što bude imao ženu i porodicu. A sad je sve bilo na
svom mestu i sve u redu. Tara je počela prvu godinu nastavničkog pripravničkog staža, a
Sem je s lakoćom položio pravosudni ispit i pridružio se već afirmisanom advokatu Ijanu
Katleru u njegovoj kancelariji. Sem više nije mogao da odugovlači. Tako je Noel shvatila da
okleva s planom za venčanje. Mučile su ga sumnje i, mada nikad to nije rekao, bila je
sigurna da je ona tome razlog. Kako se može oženiti jednom ženom kad gaji osećanja prema
drugoj? Ne može mu to dozvoliti. Ne bez borbe. Iako joj je život bio ispunjen, jedan mali
delić mu je nedostajao, a to je bio Sem. Dan njegovog venčanja se bližio, obeležen na
njenom kalendaru kao smrt.

7 Engl.: legal – zakonito, zakonski; law – zakon. (Prim. prev.)

134
balkandownload
Mimi

Lako je našla njegovu sobu. Prvi sprat, s pogledom na okean. Mogli bi da otvore klizna
staklena vrata i da slušaju more. Dobila je broj sobe od Tare, rekavši joj kako mora da
razgovara s njim zbog nekog slučaja koji je imala kao babica. Slagala je Taru zbog čega joj
treba broj Semove sobe. Ta laž joj se nekako činila još gorom od ovoga što sada radi. Ali
Tara je, uvek puna poverenja, progutala taj izgovor. Ne bi bio prvi put da se Noel savetuje sa
Semom o nekoj pacijentkinji. On se usredsredio na zakone o zdravstvu, zbog čega je njoj
bilo veoma drago, i rado je pomišljala da njegov izbor ima neke veze s njom, pošto mu je
stalno punila uši brigama o zaštiti zdravlja majke i deteta. Kad bi se njih petoro skupili, ona
i Sem bi uvek pričali o tome, dok su svi ostali diskutovali o planovima za venčanje ili o
tržištu nekretnina. Bio joj je bliži nego ikad. On je jedini znao da joj je Emerson sestra, jedini
kome je mogla da priča kako joj taj odnos istovremeno pričinjava radost i bol.
Pokucala je na vrata njegove sobe, a onda sačekala u tišini. Pa je pokucala ponovo, ovoga
puta jače.
Sem je otvorio vrata i videla je da ga je probudila. Tamna kosa mu je bila razbarušena,
Ba

farmerke otkopčane, grudi gole. Razrogačio je oči kad ju je video, a na svetlu u hodniku
duge trepavice su mu bacale senke po obrazima.
„Šta je bilo?“, reče. „Je li Tara dobro?“
lk

„Svi su dobro“, odgovorila je. „Samo sam htela da te vidim.“

an

Oklevao je za trenutak, a ona je znala da pokušava da shvati smisao toga što je rekla. I šta
ona radi ovde u dva ujutru, dve nedelje pre njegovog venčanja.
D

Uhvatio ju je za ručni zglob i povukao je u sobu. Ona je prišla pravo razmeštenoj strani
kreveta i sela na ivicu. Osećala je kako je obasjava svetlost sa noćnog stočića i pitala se šta
ow

Sem vidi na njenom licu.

Pogledao ju je, s rukama na bokovima, i načas su oboje ćutali.
n

„Ah, Noel“, rekao je konačno. Zvučao je umorno kad je izgovorio te reči. Zvučalo je i
lo

pomalo kao predaja. „Šta to radiš?“

„Pokušavam da te sprečim da napraviš grešku“, reče ona. „Grešku koja će mnogo koštati i
ad

tebe i Taru. I mene.“ Progutala je knedlu u grlu. Prvi put otkad je odlučila da dođe ovamo,
osetila je da je nervozna.
On je pogledao u klizna staklena vrata s navučenom zavesom. „Ne želim o tome da
razgovaram ovde.“ Pokazao je glavom prema krevetu, kao da ih on prisluškuje. Ugasio je
lampu, a onda razmakao zavese. Kroz staklo je videla belu penu talasa što su zapljuskivali
obalu. Sem je zakopčao farmerke, a onda otvorio vrata. „Hajdemo u šetnju“, reče.
Izula je sandale i nosila ih okačene o vrhove prstiju dok je išla za njim. Preskočili su
gvozdenu ogradu i prešli travnjak idući ka plaži, gde je bilo mračno, a vazduh blag, pun soli
i huke talasa. Polumesec je obasjavao okean srebrnom svetlošću. Uzeo ju je za ruku. Da. To
joj je potrebno. Potrebno joj je da zna da nije ljut zbog toga što je došla.
„Noćas nema beba?“, upitao je.
„Nema. Sinoć sam porodila svoju savetnicu s njenim prvenčetom.“ Bio je to miran
porođaj u maloj sobi osvetljenoj svećama, koju je Suzan delila s mužem Zikijem, koji je sve

135
balkandownload
Mimi

vreme bio uz nju. Novorođenče s pompeznim imenom Klivlend Ezikijel Džonson skliznulo
je u Noeline ruke veoma lako za prvu bebu. „Odlično je prošlo.“ Sad je i Emerson pominjala
porođaj kod kuće. Nije se blagonaklono gledalo na to da budeš babica nekome s kim si u
srodstvu, ali pomisao na to da pomogne pri rođenju sopstvene nećake ili nećaka izazivala je
Noel osmeh na lice. Niko ne bi ništa znao, izuzev Sema.
„Bićeš tu i za Taru i mene kad budemo spremni“, reče Sem kao da je testira. „Je l’ tako?“
Ona se usredsredila na osećaj njegove ruke u njenoj. „Seme“, reče. „Možeš da se
predomisliš. Ljudi to rade. Shvate da će napraviti grešku koja će se odraziti na mnoge druge
do kraja života. Možeš...“
„Pssst.“ Jako joj je stisnuo ruku. „Molim te, samo... nemoj mi praviti zbrku u glavi, važi?
Razmišljao sam o svemu tome poslednjih nekoliko godina, Noel. Znaš i sama. Znaš da sam
se borio s tim i da sam izabrao. Poštuj to, molim te.“
„Voliš me“, reče ona.
Ba

Nije porekao. „To obuhvata mnogo više od ljubavi“, odvrati on.

„Mislim da nije tako.“
lk

„Volim i Taru, i mi više odgovaramo jedno drugom nego ti i ja. Znaš to i sama. Želim kuću
u predgrađu. Želim...“
an

„Belu tarabicu. I psa. I decu. Znam, rekao si mi, ali...“

„Ti spadaš među najbolje ljude koje poznajem.“ Prekinuo ju je. „Na skali neverovatnih
D

žena, ti su samom vrhu zajedno s Tarom. U izvesnom smislu i više od nje. Ali ona želi isti
život kakav i ja želim, Noel. Moraš to priznati. Ti ne želiš da zabavljaš sobu punu advokata,
ow

zar ne? Ne želiš da učestvuješ u vilmingtonskom društvenom životu, da radiš sve ono što mi
je potrebno – što moja supruga treba da radi – zbog moje karijere.“
n

Nije mu odgovorila. To je bilo tačno. Nije želela ništa od toga, ali je verovala da ni Sem, u
dubini duše, to ne želi.
lo

Stao je i okrenuo se ka njoj. Videla je mesec – dva mala srebrna srpa – kako mu se
ad

odražava u očima. „Ti si fantazija“, rekao je, „a Tara je moja stvarnost. S tobom... uvek se
osećam kao da će mi ruka, ako te dodirnem, proći kroz tebe. Kao da si prikaza.“
Podigla je njegovu ruku i gurnula je pod majicu, na svoje gole grudi. „Da li ti se i ovo čini
kao prikazanje?“, upita. Pustila mu je ruku, ali on je nije povukao. Osetila je njegov palac na
bradavici i znala je da donosi odluku. Međutim, u dubini duše je znala i da ta odluka neće
poništiti venčanje za dve nedelje. Donosi odluku za tu noć. Za taj trenutak.
Nagla se napred i priljubila usne uz njegove. Osetila je njegovu erekciju kroz farmerke,
kroz svoju suknju. Nije došla zbog ovog trenutka. Želela je zauvek. Pa ipak, bradavica joj se
ukrutila pod dodirom njegovih prstiju, a otkucaji srca su joj strujali kroz noge, pa je
zaboravila na zauvek. Uzeće ono što može da joj da noćas. I to će morati da im traje ceo
život, u njegovom svetu belih tarabica, skupog šišanja i čistih, ispeglanih odela, i u njenom
svetu nameštaja s pečvorkom, jurnjave usred noći ispunjene krvlju i porođajima. Ako je ova
noć sve što može imati od njega, onda će se postarati da bude vredna pamćenja.

136
balkandownload
Mimi

Posle su ležali na leđima u pesku i gledali u zvezde nad sobom. Smotala je suknju i
gurnula je pod glavu kao jastuk. a on je pod glavu stavio svoje farmerke. Osećala je na goloj
koži kapljice od talasa i okrenula se na stranu, prema njemu, pa mu prešla prstima po
grudima. „Jesi li dobro?“, upitala je.
Nije joj odgovorio, samo joj je nežno zavukao prste u kosu. „Trebalo bi da bude gore nego
što se osećam“, reče konačno.
„Grize te savest zato što ne osećaš grižu savesti?“ Nasmešila se.
„Mislim da se još nije sleglo. Znaš, nikad nisam prevario Taru. Za svih sedam godina
koliko smo zajedno. Nikad.“
„Nemoj da koristiš tu reč. Varati. Molim te.“
„Ovo... shvataš da ovo ništa ne menja?“ Okrznuo je bradom njenu slepoočnicu dok je to
govorio.
Ba

„Za mene menja“, odvratila je. „Pruža mi uspomenu koje se moram držati.“
Obmotao je pramen njene kose oko prsta. „Mogla bi imati bilo kog od stotinu muškaraca
koji te žele“, reče. „Na primer, Ijana.“
lk

Ignorisala je tu primedbu. Znala je da se sviđa Semovom partneru, ali ta privlačnost bila

je jednostrana. Ijan je bio dovoljno fin, zgodan na onaj uredan način, i veoma pametan.
an

Razmišljala je o tome da li da spava s njim, ali zaključila je da bi to bila greška. On je tip

čoveka koji želi više, a istina je da bi čovek s kojim bi se upustila u nešto duže morao biti
Semov klon, a Ijan to nije.
D

„Ne želim da brineš zbog ovoga“, kazala je. „Zbog ovoga noćas. Nikada više neću tražiti
ow

ništa slično ovome od tebe. Ako si siguran da je brak s Tarom ono pravo za tebe, podržaću
to sto posto, jer vas oboje volim.“ Čula je kako je izdaje glas, potpuno neočekivano. Sem ju je
n

pomilovao po ramenu. „A ja ću nekoliko puta izaći s Ijanom i pružiću mu šansu. U redu?“

„Dobro“, reče on. „Veoma ćeš ga usrećiti.“
lo

Uzdahnula je i podigla se da sedne, pa pružila ruku da uzme odeću. „Treba da idem“,

ad

reče, navlačeći bluzu preko glave. Ustala je i otresla pesak s butina dok se Sem oblačio.
Dobro je što je ovo uradila, pomislila je. Da, izneverila je jednu od najbližih prijateljica i
znala je da će je to proganjati, ali morala je tako da postupi da bi pustila Sema da ide. Inače
bi godinama čeznula za njim. Decenijama. A to bi, na duge staze, bilo štetnije po njeno
prijateljstvo s Tarom. Sad je završila, rekla je sebi oblačeći suknju. Ovo poglavlje čežnje je
okončano.
Pokazala je ka parkingu iza hotela. „Kola su mi tamo, na kraju parkinga“, reče.
Obgrlio ju je jednom rukom dok su koračali po pesku. Njegovo ćutanje ju je brinulo, ali
kad su stigli do kola, on ju je zagrlio, privio je uz sebe i dugo je držao u zagrljaju, a ona je
pritisnula ruke na njegova gola leđa. „Bez kajanja, Seme“, rekla je. „Molim te.“
Odmakao se od nje polako, i prešao dlanom celom dužinom njene ruke pre nego što joj je
otvorio vrata automobila. „Budi dobro“, rekao je.
„I ti.“ Sela je za volan i odvezla se, ne osvrćući se.

137
balkandownload
Mimi

Iznenadila se koliko brzo su joj navrle suze. Telo joj se grčilo od plača dok je vozila i
jedva je videla put pred sobom. Noć je bila crna kao mastilo dok je prelazila most ka kopnu,
a kad se zaustavila na crvenom svetlu, nigde nije videla nijedna kola. Pokrila je lice rukama
i poželela da umakne iz sopstvenog tela.
Iznenada joj je glavu ispunila škripa kočnica, otvorila je oči i videla kako pred njom
skreću farovi. Vrisnula je, naglo smotala volan ulevo i nagazila papučicu gasa. Kola su je
potkačila u desnu stranu branika, zavrtela joj automobil, što je nju, nevezanu, bacilo na
kontrolnu tablu. Svom snagom je pritisnula kočnicu i osetila kako joj pucaju svi mišići u
leđima kad su se kola naglo zaustavila.
Čovek iz onog drugog auta iskočio je napolje i potrčao ka njoj, vičući i žestoko
mlatarajući rukama u vazduhu. Zaključala je vrata. Je li lud? Besan? Nije odmah shvatila šta
joj govori.
„Svetla su ti ugašena, glupačo!“, vikao je. „Gde su ti jebena svetla?!“
Ba

Ugašena svetla! Gospode! Je li ona normalna? Ruke su joj drhtale dok je pritiskala dugme
za farove. Videla je kako onaj čovek izvlači iz džepa mobilni telefon. Policija. Misli su joj se
kovitlale u glavi i jedna je naglo iskočila: ne želi nikome da objašnjava šta je radila u Rajtsvil
lk

Biču usred noći.

Nagazila je na gas i projurila kroz raskrsnicu, što brže i što dalje od onog čoveka što viče,
an

u nadi da će nestati u mraku dovoljno brzo da ga onemogući da pročita broj njenih

registarskih tablica. Kad je odmakla nekoliko blokova, zaustavila se na jednom pustom
parkiralištu, isključila motor i sedela vrlo mirno, čekajući da joj se srce smiri. Međutim, kad
D

joj se puls usporio i postao pravilan, leđni mišići su joj se zgrčili u čvor tako jako, s tako
ow

razdirućim i žestokim bolom da joj je bilo jasno kako je od ove noći neće progoniti samo to
što je izdala Taru.
n lo
ad

138
balkandownload
Mimi

30

Tara

Vilmington, Severna Karolina

2010.
Ba

Nisam bila u Semovoj kancelariji otkad je poginuo. Nekoliko nedelja posle njegove smrti,
Ijan mi je doneo dve kutije s njegovim ličnim stvarima, a ja sam pomislila da se nije morao
mučiti. Rezervne naočare za sunce, nekoliko poslovnih priznanja, moja i Grejsina uramljena
lk

fotografija i još neke sitnice – lakše bi mi bilo da ih nisam tako brzo videla. Sad smo
Emerson i ja sedele na sofi u Semovoj bivšoj kancelariji i čekale Ijana. Na Semovom stolu su
i dalje bili monitor i tastatura, ali ništa drugo. Osim stola i stolica, u prostoriji su se nalazile
an

još police s pravničkim knjigama, od poda do plafona, i tri sjajna drvena antikna ormara za
kartoteku. Tu kartoteku je Ijan morao polako i temeljno da pregleda, ne bi li odredio koji od
D

Semovih starih slučajeva zahtevaju njegovu pažnju.

„Hoćete li da popijete nešto hladno?“, upitao ih je ulazeći u kancelariju. „Vodu? Nešto
ow

bezalkoholno?“ U ruci je držao fasciklu za dokumenta. Fascikla nije bila ni tanka ni debela.
Ivice su joj bile pohabane kao da je dosta dugo često otvarana.
n

„Dobro nam je, ne treba“, rekoh. Znala sam da obe želimo samo da što pre pređe na stvar.
lo

Ijan je seo na jednu kožnu fotelju ispred Semovog stola. „Dakle.“ Pogledao me je – kao da
se pravda, učinilo mi se. „Noel ne prestaje da nas iznenađuje.“
ad

„Ijane“, nestrpljivo reče Emerson. „Šta si otkrio?“

Podigao je fasciklu. „Ovo je bilo među Semovim starim slučajevima. Ime na fascikli je
Šeron Bajerton. Siguran sam da je ime izmišljeno.“
„Čemu izmišljeno ime?“, upitala sam.
„I sam to ponekad radim“, odgovorio je Ijan. „Kad radim s klijentom čiji identitet želim da
zaštitim od svakog ko ima pristup dosijeu, ja mu onda dam lažno ime. Kad sam otvorio
dosije, međutim...“ Zavrteo je glavom. Na licu mu se videla neverica, kao da i dalje ne može
da pojmi ono što je našao unutra. Otvorio je fasciklu i ugledala sam svežanj teškog
žućkastog papira koji je Sem koristio za pravna dokumenta. „Sećate li se Noelinog
tobožnjeg ’rada na selu’?“, upita.
Klimnule smo glavom.
„Tad nije radila kao babica“, reče on, „osim možda da je to bila sama sebi.“

139
balkandownload
Mimi

„O čemu to govoriš?“, upita Emerson.

„Ovo su ugovori“, odvratio je podižući papire u vazduh. „Bila je majka surogat.“
„M...?“ Ostala sam bez reči.
„Pet puta. Kad je odlazila u seoska područja da radi, zapravo je bila u Ešvilu ili u Raliju ili
u Šarlotu, u poslednjim mesecima trudnoće, da bi rodila bebu njenim biološkim
roditeljima.“
Nisam mogla da progovorim, a izgleda da ni Emerson nije imala glasa. To je bilo previše.
Baš previše.
„Kako je to moguće?“ Emerson me je pogledala. „Kako je moguće? Zašto bi to radila?“
„O... bože gospode“, rekoh ja polako. „Jesi li siguran?“
Ijan se nagnuo napred i svakoj od nas pružio po jedan ugovor. Pogledala sam stranice. Na
njima su bila imena nekih nepoznatih ljudi na mestima označenim za genetskog oca i
Ba

genetsku majku. Noelino ime se nalazilo na mestu označenom za nosioca embriona. Podigla
sam pogled ka Ijanu. „Ko su ovi ljudi?“
lk

Zavrteo je glavom. „Nemam drugih informacija osim tih koje se nalaze u ugovorima.
Ugovori su dobro sastavljeni, ali nisu kao tipični ugovori o majci surogatu, mada ne mogu
reći da sam ih mnogo video u praksi. Majke surogati su obično udate i već imaju decu pa
an

ugovor moraju da potpišu i njihovi muževi. Ovde to, naravno, nije slučaj. Svaki ugovor je
zaključila pre oplođavanja in vitro, što mi je bilo drago da vidim. Veoma dobro je pokrila
svoje interese. Ili je to, pretpostavljam, Sem uradio. U svakom od slučajeva roditelji deteta
D

platili su joj sve troškove plus, naravno, petnaest hiljada dolara, što je niska cena za ovo, ali
ow

verujem da je Noel smatrala da je dovoljna. Nije imala mnogo ličnih troškova.“

„Mi joj nismo mnogo naplaćivali stanarinu“, reče Emerson promuklim glasom.
n

„Navedene su uobičajene zabrane mešanja majke surogata u podizanje deteta i traženja

roditeljskih prava. Takođe...“
lo

„Kad je počela to da radi?“, upita Emerson.

ad

„Prvi ugovor je potpisan aprila hiljadu devetsto devedeset osme.“ Nakašljao se i oborio
pogled na ugovor na svom krilu, a kad je progovorio ponovo, glas mu je bio napet. „U
ovakvim ugovorima obično se nalazi i psihijatrijska procena majke surogata, ali ovde nema
takve stavke, i ja...“ Glas mu je zamro, pa je oborio glavu i protrljao bradu dok su mu oči
sijale iza naočara. Bilo mi ga je žao. Ustala sam, prišla mu i sagla se da ga zagrlim.
„Nije joj bilo dobro, Ijane“, rekoh. „Nešto se s njom dešavalo, a niko od nas to nije video.“
„Želim da razgovaram s nekim od ovih roditelja“, kazala je Emerson. „Bar s poslednjim
parom. Mogu li?“
Ijan je podigao glavu, stisnuo mi ruku u znak zahvalnosti i pribrao se. „Stupiću s njima u
vezu pa ću saznati jesu li voljni da razgovaraju“, odgovorio je. Stajala sam pored njegove
stolice s rukom i dalje na njegovom ramenu. Sad su i meni oči zasuzile, ne zbog Noel nego
zbog njega, i shvatila sam da mi je stalo do njega mnogo više nego što sam mislila.
„Promaklo nam je da je trudna“, reče Emerson. „Pet puta!“

140
balkandownload
Mimi

„Onim stilom oblačenja mogla je mnogo da sakrije“, odgovorila sam.

„Možda su se Sem i ona zbog toga sastali u restoranu u Rajtsvil Biču?“, upita Emerson.
„Moguće“, reče Ijan. „Mada je poslednji ugovor iz dve hiljade i sedme, a bila je u
četrdesetim godinama života kad je umrla, pa mislim da je... bilo gotovo s tim. Bilo bi vrlo
neobično da je neko unajmi kao majku surogat u tim godinama.“
„Pa, unajmili su je iako je bila neudata i nije imala dece“, rekoh ja sedajući ponovo pored
Emerson. „Kako je Sem mogao to da radi?“, upitah. Zapanjila me je Semova umešanost, a
naročito činjenica da je znao o Noel tako nešto, o čemu je nas ostale držala u mraku. „Zar to
nije bilo neetično od njega? Zar nije trebalo da pokuša da je spreči?“
„Možda je i pokušao“, odgovorio je Ijan. „Pretpostavljam da je sastavljanje ugovora video
kao jedini način da joj pomogne. Čini mi se da je ugovoru posvećena velika pažnja.“ Podigao
je fasciklu u ruci. „Muči me to što je možda imala psiholoških problema za koje niko od nas
nije znao, ali ako je rešila da bude majka surogat i odbila terapiju, verujem da je Sem u tom
Ba

slučaju štitio njene interese najbolje što je mogao. Preko ugovora...“ Ponovo je otvorio
dosije. „U fascikli nema nikakvih beležaka sa sastanaka koje je imao s njom, ali to nije
neobično“, reče. „I sam često bacam beleške, naročito ako je posredi nešto osetljivo. Osim
lk

ugovora, ovde se nalazi još samo ovo.“ Podigao je praznu fasciklu i pokazao nam unutrašnju
stranu zadnje korice. S mesta gde sam sedela videla sam samo da je nešto napisano
an

olovkom, ali nisam mogla da razaberem šta.

„Šta piše?“, upitah.
D

„Samo jedna reč sa upitnikom“, odgovorio je Ijan. „Pokora?“

ow
n lo
ad

141
balkandownload
Mimi

31

Noel

Vilmington, Severna Karolina

1993.
Ba

Sedela je u čekaonici porodilišta u bolnici i čekala Taru. Bila je skrhana, ali trudila se da
bude pribrana jer je čekaonica bila puna zabrinutih porodica i dece, pa nije želela da plače
pred njima.
lk

Ostavila je Emerson i Teda u sobi za oporavak, gde je Emerson, srećom, i dalje bila
ošamućena posle kiretaže. Prva trudnoća joj je prekinuta pre kraja dvanaeste nedelje, ali
an

ovoga puta je izdržala osamnaest nedelja i sve je izgledalo da ne može biti bolje. Noel ne bi
pristala da joj sledeći put bude babica. Bilo je teško preživeti gubitak ploda i kod drugih
pacijentkinja. Sa Emerson je to bilo mnogo više, tuga.
D

Tara je uletela u čekaonicu, sva puna energije i zabrinuta. „Prošla sam kroz crveno
ow

svetlo“, kazala je pošto je zagrlila Noel. „Gde je ona?“

„U sobi za oporavak. Ted je s njom.“
n

Tara se spustila na stolicu pored nje. Tamnoplava kosa joj je bila vezana u neuredni
konjski rep i nije bila našminkana, što je siguran znak da je izjurila iz kuće. „Ne mogu da
lo

verujem da je ponovo morala da prođe kroz to“, reče. „A tako je strašno bilo poslednji put,
ad

Noel. Ovo će biti još mnogo gore. Plašim se za nju.“

Bila je u pravu. Posle prvog pobačaja, Emerson je upala u mračnu depresiju koja je
trajala nedeljama. Nije bila u stanju da obavlja posao u Tedovoj kancelariji za prodaju
nekretnina, gde je radila pre nego što su se venčali. Nije bila u stanju ni da kupuje
namirnice niti da sređuje kuću. Nekim danima nije mogla čak ni da ujutru ustane iz kreveta.
„To je zbog hormona“, rekla je Noel. „Postporođajna depresija. Možda će joj ovoga puta
trebati neki lekovi da to pregura. Pitala sam Teda mogu li da se uselim kod njih za izvesno
vreme i on se potpuno slaže.“
„O, fantastično!“, reče Tara i uhvati je za ruku. „Biće mi veliko olakšanje kad znam da si
tamo. Mogla bih da vam donosim hranu.“
„Dobro“, reče Noel. „Zajedno ćemo se starati o njoj.“ Malo se promeškoljila na stolici.
Leđa su je bolela, to se redovno ponavljalo od one saobraćajne nezgode. Ponekad je bilo
nemoguće naći položaj u kom ne bole.

142
balkandownload
Mimi

Tara je pogledala prema odeljenju. „Šta misliš, mogu li sad da je vidim?“

Noel je klimnula glavom i ustala. „Hajde“, reče. „Zamoliću ih da te puste.“
Pošle su hodnikom ka sobi za oporavak.
„Plaše me ti njeni pobačaji“, reče Tara. „Mnogo se čuva i sve radi kako treba, i opet...
Mislim da ja to ne bih izdržala.“
„Naravno da bi.“ Noel joj je spustila ruku na leđa. „Ti si jaka. Ali nadajmo se da nećeš
morati.“
Znala je da Tara i Sem već pokušavaju da dobiju bebu i želela im je da u tome uspeju. Dan
njihovog venčanja, pre gotovo osam meseci, bio je najteži dan u njenom životu. Tog jutra je
osećala mučninu i nije znala hoće li biti u stanju da uopšte prisustvuje venčanju a kamoli da
bude deveruša. Bolest, međutim, nije bila fizičke prirode. Osećala je mučninu jer se gadila
same sebe. Zašto su ljudi tako glupi kad je seks u pitanju? Zašto je bilo toliko teško
jednostavno reći „ne“? Kad je one noći u Rajtsvil Biču shvatila da Sem neće ostaviti Taru,
Ba

zašto mu nije rekla: „Shvatam“, i otišla? Sad ne bi osećala taj nepodnošljivi bol u leđima i tu
nemilosrdnu grižu savesti.
lk

A što je najvažnije od svega, ne bi uništila najdragocenije prijateljstvo u svom životu. Sad

se Sem držao na distanci. Sklanjao joj se s puta da nikad ne bi ostao nasamo s njom. Čak je i
Tara primetila da se nešto promenilo. „Jeste li se ti i Sem svađali?“, pitala ju je nekoliko
an

nedelja posle venčanja. Izgledala je zabrinuto; nije htela da dvoje ljudi koje voli budu u
zavadi. Tara je bila bezazlena. Bila je puna poverenja prema Semu. Noel se samo nasmejala
D

na to pitanje. „Naravno da nismo“, rekla je. A onda je zagrlila Taru i, dok ju je držala u
zagrljaju, mislila je: Žao mi je. Mnogo mi je žao.
ow

Pustila je Taru u sobu za oporavak, ali ona sama nije ušla. Bolničarke ne bi volele da se
pravi gužva oko Emerson na kolicima. Umesto toga, otišla je u ženski toalet i progutala
n

nekoliko pilula koje je držala u džepu. Naslonila se leđima na hladan zid i sklopila oči,
nestrpljivo očekujući da nastupi olakšanje.
lo

Svima je ispričala da je neki pijani vozač prošao kroz crveno svetlo i udario je kad se
ad

vraćala kući posle jednog porođaja usred noći u Vilmingtonu. Ijan – s kojim se viđala od
Semovog i Tarinog venčanja – želeo je da ga tuži, ali ona mu je kazala da joj se nezgoda tad
činila kao beznačajna i da se nije potrudila da zapiše ime tog čoveka. Zamolila ga je da je
više ne gnjavi s tim. Želela je da odagna tu noć iz sećanja.
U toalet je ušla neka žena i Noel se pomerila od zida. Oprala je ruke, izašla, pošla pravo
hodnikom u čekaonicu, pa napolje na parking. Mora da ide kući i ubaci nekoliko stvari u
kofer kako bi se preselila u kuću svoje sestre.
U kolima je osetila kako lekovi počinju da deluju. Hvala bogu. U poslednje vreme je
uzimala više lekova, mešala ih je s koktelima. Ipak, trudila se da nađe ravnotežu između
održavanja bola na podnošljivom nivou i stanja u kom će biti funkcionalna. Ni slučajno nije
želela da kompromituje svoju medicinsku praksu niti da svoje pacijentkinje dovodi u
opasnost. Poznavala je lekare i medicinske sestre zavisne od lekova i zarekla se da nikad
neće biti poput njih. Probala je s akupunkturom, akupresurom, probala je da se odmara,
terapiju toplotom, terapiju ledom, ali ništa joj nije pomagalo tako kao fina doza narkotika.

143
balkandownload
Mimi

Trudila se da ih štedi i čuva za vreme kad je neće zvati na porođaj ili da neguje neku
pacijentkinju. U tim prilikama je trpela bol. Smatrala je da ga zaslužuje.
Uselila se u gostinsku sobu kod Teda i Emerson, dovukla malo odeće, medicinsku
opremu, termofor, lekove i knjige porođaja. Prvi put za osam godina, otkad je otišla od
kuće, osećala je da je deo porodice. Kuvala je, čistila, odlazila u kupovinu i negovala svoju
sestru, polako je vraćajući u život. Slušala je Emerson kad je pričala o gubitku bebe, o
njenim planovima i nadama za njega – bio je dečak – o tome kako je dozvolila sebi da ga
zamišlja kako ide u školu, kako je diplomirao, oženio se, dobio decu. Emerson je maštala o
njemu kao o muzičaru i umetniku, mada ni ona ni Ted, ako ćemo iskreno, nisu bili takvi. Bio
bi dobar i pun ljubavi. Emerson je bila sigurna u to, a ni Noel nije nimalo sumnjala. Slušala
ju je i razmišljala o toj bebi kao o svom nećaku, pa onda i sama patila zbog gubitka.
Ona je bila jedina babica, od svih koje je poznavala, koja nije imala dece, i sa svakom
bebom koju je donosila na svet, u njoj je sve više rasla želja da ima svoje dete, da stvori
sopstvenu porodicu. U svetlosti te želje, gledala je Ijana drugim očima.
Ba

„Divim ti se“, kazao joj je on jedne noći u Emersoninoj gostinskoj sobi. Upravo su vodili
ljubav u bračnom krevetu, tiho, da ih niko ne čuje. „Kako si sve preduzela da pomogneš
Emerson i Tedu.“
lk

I ne samo da joj se divio, Ijan ju je i obožavao, isto onako kao što su je obožavali drugi
an

muškarci prethodnih godina. A nju obožavanje nije naročito stimulisalo. Da li ga voli? Da,
onako kao što voli sve svoje prijatelje, i to će morati da bude dovoljno. Nigde nije bilo
Semovih klonova, a Ijan će biti dobar otac i odaniji muž nego što ona zaslužuje.
D

„Lako je pomagati Emerson“, rekla je, s glavom na njegovom ramenu. „Volim je. Samo
ow

želim da bude srećna.“

„Izgleda da se Ted i ona dobro slažu.“
n

„Aha“, odvratila je. „Tako je.“ Ted je bio od onih muškaraca koji nikad ne govore o svojim
osećanjima, ali malo-malo pa bi ga Noel uhvatila da radi nešto što bi je dirnulo. Zapažala je
lo

kako ponekad nežno pomiluje Emerson po obrazu dok gledaju televiziju, ili pak tužni
pogled u njegovim očima kad je umotavao u najlon nepotrebno dečje sedište za kola pre
ad

nego što će ga skloniti na tavan. U takvim trenucima bi osetila glad za nečim što bi bilo više
od onoga što je imala u životu.
„I onda? Da li ti život u ovoj porodičnoj harmoniji daje neke ideje?“, zadirkivao ju je Ijan.
U uobičajenim okolnostima samo bi se nasmejala. Već ju je nekoliko puta pitao da se uda
za njega, ali mu je rekla da je smešno rano razgovarati o braku. Te noći, međutim,
razmišljajući o Tedu i Emerson, o tome kako im je dobro zajedno uprkos tome što su
različiti, pokolebala se.
„U stvari“, rekla je, „lepo je.“
„Opa!“, reče Ijan. „Nisam očekivao ovakav odgovor. Dakle, udaćeš se za mene?“
Ovoga puta se nasmejala, ali podigla se na lakat i pogledala ga. „Ijane, hoćeš da mi učiniš
jednu uslugu?“, upita.
Sklonio joj je pramen kose preko ramena. „Šta?“

144
balkandownload
Mimi

„Nastavi da me pitaš, važi?“ Osmehnula se. „Jednom bih mogla i da te iznenadim.“

Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

145
balkandownload
Mimi

32

Emerson

Vilmington, Severna Karolina

2010.
Ba

One noći nakon što nam je Ijan ispričao da je Noel bila majka surogat, ležala sam u krevetu,
umorna kao pas ali nesposobna da zaspim. Pošto smo izašle iz Ijanove kancelarije, odvezla
sam se u Džeksonvil da na brzinu obiđem dedu, koji je spavao sve vreme dok sam bila tamo.
lk

I dobro je što je tako. Znala sam da je uznemiren što nikad nije proveo malo vremena s
Noel, i bolelo me je da vidim njegovu tugu i kajanje.
an

Kad sam se vratila kući, zatekla sam Ijanovu poruku s brojem telefona poslednje žene
kojoj je Noel bila surogat. Bilo mi je drago što se Ted i Dženi još nisu vratili kući. Sela sam za
kuhinjski sto i pozvala taj broj. Žena se zvala Andžela i, kad sam joj objasnila ko sam i zašto
D

zovem, govorila je plačnim glasom.

ow

„Onaj advokat mi je rekao da se ubila“, kazala je Andžela. „Potpuno sam u šoku. Toliko
smo je voleli. Da nije bilo nje, ne bismo imali naše dvoje dece.“
n

„Da li vam je Ijan objasnio kako nismo znali da je Noel bila surogat?“, upitala sam.
„Jeste. Mislim da me to nije mnogo iznenadilo, jer je ona bila veoma povučena osoba. Ni
lo

Rob ni ja nismo mnogo znali o njenom životu. U početku smo bili nervozni zato što nema
ad

svoje dece. Advokati uvek govore da surogat treba da ima svoju porodicu. Ali razgovarali
smo s drugim parom, kojima je takođe bila surogat i oni su nam je svesrdno preporučili i
uverili nas da krenemo s njom.“
„Aa...“, s teškoćom sam formulisala pitanja iako sam dobro razmislila o njima pre ovog
telefonskog poziva, „gde je živela dok je čekala porođaj?“
„Kad je bila trudna s našim sinom, smestili smo je u hotel. Ali kad je začeta naša kći, već
smo bili mnogo opušteniji pa je živela s nama poslednja tri meseca trudnoće. Štaviše, bila je
od velike pomoći.“
„Da li je kazala zašto to čini?“
„Kazala je da je to njen poziv. Baš tu reč je upotrebila. Poziv.“
„Da li vam je ikada izgledala kao da je drogirana?“ I samu sebe sam iznenadila tim
pitanjem, ali eto ga, izletelo mi je, a Andžela mi je na njega odmah odgovorila.

146
balkandownload
Mimi

„Zašto me to pitate?“, rekla je na kraju. „U ugovoru je posebno naglašeno da ne sme

koristiti nikakve medikamente bez odobrenja svog – i našeg – lekara.“
„Imala je problema s kičmom i neko vreme su joj bili potrebni lekovi protiv bolova, pa se
pitam kako je izdržala bez njih.“
„Znala sam za to“, odvratila je Andžela. „Znala sam i da je ponekad u bolovima, ali trpela
je. Osim toga, bila je s nama neprestano ta poslednja tri meseca. Znali bismo da je nešto
uzimala. Imala sam u nju potpuno poverenje.“
„Da li vam se činila kao mentalno stabilna?“
Andžela se nasmejala. „Rekla bih da je Noel bila luda na stabilan način, ako znate šta
hoću da kažem. Hoću reći, bila je ljupko luda. Ne kao psihijatrijski slučaj, već samo...“ Glasno
je uzdahnula. „Volela je to što radi. U to sam apsolutno sigurna. Mnogo mi je žao što ste je
izgubili. Teško mi je da zamislim da je oduzela sebi život.“
„Da li je pričala o svojoj porodici?“, upitala sam. „Znam da vam dodijavam pitanjima, ali...“
Ba

„Ne, u redu je. I ja bih se tako osećala kad bih otkrila da je neko iz moje porodice vodio
tajni život. Dakle, jeste, pričala je o svojoj sestri – o vama – i to mnogo. Obožavala je vaše
lk

kuvanje i kolače koje mesite.“

„Zvala me je svojom sestrom?“
an

„Da. Pa jeste joj sestra, zar niste?“

„Jesam, ali to sam saznala tek nedavno.“
D

„Bože. Uvek je o vama govorila kao o svojoj sestri, osim ako nema neku drugu sestru.“
ow

„Samo mene“, odvratila sam, a u sebi sam pomislila: Ko zna šta je još krila? „Samo još
nešto da vas pitam“, nastavila sam. „Da li vam je ikada pominjala ženu po imenu Ana
Najtli?“
n

„Ana Najtli.“ Andžela je zvučala kao da razmišlja o tome imenu. „Ne verujem. „Ne
lo

verujem. Je l’ i to neka majka kojoj je Noel pomogla?“

ad

Zatvorila sam oči. Teško, pomislila sam. „Ne“, rekoh, „Samo neko kom pokušavam da
uđem u trag.“
Sad sam ležala u krevetu i nisam mogla da mislim ni na šta drugo osim na Noel i njene
tajne, i zurila sam u odraz mesečine na tavanici. Ted je, pored mene, konačno zaspao, ali za
to mu je trebalo mnogo vremena. Koliko god da mi je bizarno delovala Noel kao majka
surogat, Tedu je to bilo još sto puta bizarnije. Jedva se oporavio od saznanja da smo Noel i
ja bile sestre, kad sam ga pogodila pravom svrhom njenog „rada na selu“. Ostali smo budni
dokasno i razgovarali o tome, ali mislim da nijedno od nas nije u potpunosti prihvatilo
istinu do vremena kad smo pošli na spavanje. On nije znao ni polovinu priče. Želela sam da
mogu da mu ispričam za Anu Najtli. A istovremeno sam imala i poriv da zaštitim Noel. Ted
je već počeo da pravi grimase svaki put kad pomenem njeno ime. Nisam mogla ni da
zamislim njegovu reakciju kad bih mu ispričala sve ostalo što znam o njoj.
Tara i ja smo došle do zaključka kakav je bio Noelin motiv: ukrala je dete. Kao majka
surogat, našla je načina da ga nekom pruži. Ona beba koju je slučajno usmrtila i ona koju je

147
balkandownload
Mimi

ukrala – mora da su je proganjale svakoga dana njenog života, dok nije našla načina da za
stalno počivaju u miru. To me je tako rastužilo. Znala sam da želi svoju decu. Volela je decu.
Sigurno je osećala da ne zaslužuje da ih ima. Da mi je samo rekla da smo sestre. Možda bih
joj mogla pomoći.
Stalno su mi bili pred očima ti ugovori o majci surogatu, a i zamišljala sam Sema u svemu
tome. On je znao za to. I ko je još znao?
Pred oči su mi izlazile i Noeline knjige porođaja, i pitala sam se je li identitet one žene
čija je beba umrla zaista skriven negde na njihovim stranicama, ili smo daleko, daleko od
njega u našoj potrazi. Pomišljala sam kako je na stranici koju je istrgnula bio odgovor koji
tražimo, i da ta stranica više ne postoji. Nije bilo načina da saznamo ko je bila ta
pacijentkinja. Porodilište nam neće dati informacije – ako ih uopšte imaju. Dali bi na uvid
istorije bolesti samo ako krenemo legalnim putem, a Tara i ja još nismo bile za to spremne.
Jednim delom sam ponovo zapadala u poricanje. Morala sam da podsetim sebe na pismo
koje je Noel napisala Ani Najtli, kako bih prihvatila da je čitava ova zbrka stvarna.
Ba

Neprestano sam mislila na zelenooku decu Deniz Abernati. Deniz je bila poslednja koju je
Noel porodila. Ležala sam pored Teda, širom otvorenih očiju, i zamišljala Noel kako
očajnički traži novorođenče čije će oči postati zelene kao u majke i starije sestre. Noel je
lk

imala šesto čulo za boju očiju. Uvek je mogla da pogodi ono što niko drugi nije – kakva će
konačno biti boja bebinih očiju. Zamišljala sam je kako prolazi kroz bolnicu u gluvo doba
an

noći i podiže bebama kapke, gleda im boju očiju. Sve to mi je delovalo sumanuto i veoma,
veoma bizarno. Isto toliko bizarno kao i majka surogat, čak pet puta bizarnije.
D

Kad bismo samo znale datum rođenja bebe Ane Najtli, do nečeg bismo došle, zar ne?
Znale bismo je li to zelenooka i plavokosa devojčica Deniz Abernati. I najzad, mogle bismo
ow

da utvrdimo je li Noel zabeležila porođaj koji je pošao tako naopako. A onda sam se prenula
i naglo sela u krevetu. A javna matična knjiga rođenih na internetu?
n

Ustala sam iz postelje. Moram odmah da saznam.

lo

U prizemlju sam usput iz frižidera uzela jednu od punjenih pečuraka koje sam napravila
za Suzaninu proslavu, i odnela je na salveti u radnu sobu. Uključila sam kompjuter i grickala
ad

pečurku dok se sistem podizao. A onda sam malo tražila i bazu podataka rođenih u
Severnoj Karolini, ali nisam mogla naći ono što tražim bez imena i prezimena.
Zurila sam u ekran i razmišljala o Ani Najtli. Ona je direktorka Biroa za nestalu decu.
Njen gubitak ju je podstakao da pomaže drugima. Sviđalo mi se ono malo što sam o njoj
znala i snažno sam saosećala s njom. Kako se osećala kad je otkrila da joj je beba
jednostavno nestala? Kako je nastavila dalje? I kako je Noel mogla to da joj učini?
Nisam želela da znam mnogo o njoj lično; htela sam samo da saznam kada joj je beba
nestala. Želela sam da Ana lično ostane za mene ime bez lica. Kad jednom saznamo ko je
njeno dete, pustiću nadležne da se pozabave njome. Nadala sam se da je nikada neću
upoznati.
A opet, izgleda da je, bez matične knjige rođenih, jedini način da saznamo datum
nestanka njene bebe zapravo da nađemo nju. Krenula sam da surfujem po sajtu Biroa za
nestalu decu. Već sam jednom tu površno tražila, misleći da će negde na stranicama sajta
biti njena podrobna biografija, ali nije je bilo. Sajt je bio toliko krcat informacijama da nisam

148
balkandownload
Mimi

znala odakle da počnem. Sredstva za pomoć porodicama, formulari koje treba ispuniti ako
neko želi da prijavi dete koje je možda oteto, informacije o opštoj medijskoj uzbuni. Tražila
sam još malo i našla vesti u kojima je Ana Najtli dala izjave povodom konkretnih slučajeva,
ali ništa o njoj samoj.
A onda sam, konačno, uspela.
Koliko bih vremenski unazad mogla da tragam na ovom sajtu za nekim nestalim
detetom? Otvorila sam stranicu za pretragu baze nestalih i unela ono malo informacija koje
sam imala: Severna Karolina, žensko, Najtli. Koliko godina se vodi kao nestala? Nasumice
sam odabrala trinaest, jer je Noel pre dvanaest godina prestala da vrši praksu, a te iste
godine je i prvi put bila majka surogat. Onda sam kliknula na „traži“ i brzo dobila odgovor: 0
nađenih rezultata. Možda je beba imala neko drugo prezime.
Zavalila sam se na stolici i ponovo se zagledala u ekran, i tad sam uočila mala zelena
slova u dnu stranice: pretraga sajta. Kliknula sam na njih i pojavila se kućica za pretragu.
Konačno! Ukucala sam: Ana Najtli i najednom se pojavila – njena fotografija i kratka
Ba

biografija. Nisam htela da gledam sliku, ali bilo je prekasno. Zurila sam u nju. Ima oblo lice.
Ne debelo, nego blago i milo. Talasasta svetlosmeđa kosa do brade. Krupne i veoma zelene
oči. Zelene kao kod dece Deniz Abernati. Ali najviše me je privukao njen osmeh. Ne širok
lk

osmeh, već od onih kakvima se osmehuješ za portret upravnice. Topao, samouveren, pa

ipak razborit. Zalažem se za ozbiljan posao, govorio je njen osmeh. Zalažem se za to da
an

nađemo vašu decu.

Pročitala sam nekoliko redova teksta ispod slike.
D

Direktorka Biroa za nestalu decu Ana Čester Najtli, stara četrdeset četiri
ow

godine, radi za ovu ustanovu već deset godina. Njena tek rođena kći Lili nestala
je iz bolnice u Vilmingtonu, u Severnoj Karolini, 1994. godine. Ima još jednu kćer,
Hejli.
n

Oh! Ima još jednu ćerku. Bilo mi je tako drago.

lo

Ali hiljadu devetsto devedeset četvrta? Tako dugo? Očigledno nismo bile ni blizu. Vratila
ad

sam se na stranicu pretrage baze podataka o nestaloj deci, promenila onih trinaest godina u
sedamnaest i iskočio je prozor s podacima o Lili En Najtli.
Nije bilo slike. Samo jedna jednostavna rečenica.
Lili En Najtli, rođena 29. avgusta 1994, nestala iz bolnice u Vilmingtonu, S. K.,
ubrzo posle rođenja.
Srce mi je iznenada počelo lupati kao ludo u grudima: 29. avgust 1994. Obrnula sam se
na stolici, ustala i prišla dugačkom stolu kraj prozora gde su stajale naslagane Noeline
knjige. Uzela sam onu označenu etiketom Mart 1994 – novembar 1994. Polako sam je
otvorila i zadržala dah dok sam okretala stranice.
„Ne“, kazala sam glasno kad sam stigla do stranice koju sam tražila, iako sam znala šta je
tamo zapisano. U vrhu strane nalazilo se ime pacijentkinje: Tara Vinsent. Datum je bio 31.
avgust 1994 – dan kada se Dženi rodila carskim rezom, a Tara dobila trudove s Grejs. Prvi
put sam zahvalila bogu što nisam bila u stanju da se porodim kod kuće i što Noel nije bila ni

149
balkandownload
Mimi

blizu moje kćeri. Ponovo sam pročitala Noeline beleške o Tarinim dugim i strašnim
trudovima, koji su se završili porođajem u ranim jutarnjim časovima, prvog septembra.
Brzo sam okrenula stranicu u nadi da je Noel možda zabeležila neki drugi porođaj blizu tog
datuma, ali sledeći unos bio je za dete rođeno petnaestog septembra, i pritom dečaka.
Vratila sam se na Tarin porođaj i Noeline beleške na više stranica. Pročitala sam nekoliko
poslednjih redova, motreći na to da li se negde Noelin rukopis promenio, od rukopisa
pažljive, samouverene babice u rukopis uplašene žene koja je slučajno ispustila bebu svoje
prijateljice. Žene koja je odjurila u bolnicu da nađe zamenu. Proučavala sam beleške, ali
dobro je zametnula tragove. Opet sam videla onu poslednju rečenicu – „Prava je lepotica!
Nazvaće je Grejs.“ – i zapitala sam se da li se ona odnosi na Grejs koju je Tara rodila, ili na
Grejs koju smo poznavali i voleli svih ovih godina.
Grejs koja ne pripada nikome od nas.
Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

150
balkandownload
Mimi

Treći deo

GREJS
Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

151
balkandownload
Mimi

33

Grejs

Probudila sam se u šest i više se nisam ni trudila da zaspim. Za samo nekoliko sati, Kliv će
doći kući na maminu proslavu! U mejlu koji mi je poslao sinoć rekao je da će ga dovesti
jedan prijatelj i da misli kako će biti kod kuće oko ručka, mada mi nije rekao da dođem da
ručam s njim. Ali mi je u poslednjih nekoliko dana češće slao imejlove i SMS poruke, izgleda
Ba

da sam mu bila češće na umu sad kad dolazi kući. Juče mi je u poruci napisao: Vidimo se
uskoro!, i od onda seciram te reči. Najomiljeniji mi je znak uzvika.
Isplanirala sam nam ceo dan. Ako bude lepo vreme, možemo da odemo na kej da malo
lk

razgovaramo. Da stvarno razgovaramo, za promenu, kao nekad. Nadam se, naravno, da

ćemo ponovo da budemo zajedno. Trodnevni je vikend, pa i ako ga ne ubedim do kraja
an

današnjeg dana da smo jedno za drugo, imam na raspolaganju još dva.

Oko osam sam bila na Fejsbuku, kad je mama promolila glavu iza vrata. „Jesi li ustala?“
Zvučala je iznenađeno.
D

„Pretpostavljam da je to retoričko pitanje“, rekoh.

ow

„Mudrice.“ Nasmešila mi se. Čudna je u poslednjih nekoliko dana, i osmeh joj je bio
izveštačen. „Hoćeš li da mi pomogneš?“, upitala je. „Imam milion stvari da obavim za
n

večerašnju zabavu.“
lo

„Žao mi je, ne mogu. Moram da pišem rad. A i Kliv dolazi kasnije.“ Zašto sam to dodala?
Jednostavno nisam mogla da odolim. I sad će da mi postavlja sva moguća pitanja.
ad

„Videćeš se s njim?“ Očigledno je mislila da to nije dobra ideja. „Hoću reći, osim na
večerašnjoj proslavi?“, dodala je.
Slegla sam ramenima kao da me nije briga. „Valjda“, rekoh.
„Možeš da ga pitaš za predavanja i šta mu se najviše sviđa u Čepel Hilu.“
Pogledala sam je kao da je upravo pala s Marsa. „Znam kako da razgovaram s njim,
mama“, rekoh.
„A šta ćeš obući večeras?“ Bila je u onom svom raspoloženju da postavlja milion pitanja, i
ja obično nađem načina da to presečem, ali sad sam bila tako obuzeta svojom haljinom da
sam odlučila da joj je pokažem. Dženi i ja smo išle u kupovinu u ponedeljak posle škole, i
prosto sam se zaljubila u tu haljinu. Izvadila sam vešalicu iz ormara i podigla plastičnu kesu
s haljine, a ona je izgubila dah, baš kao i ja kad sam je videla u radnji.
„Oh, Grejsi, što je slatka!“

152
balkandownload
Mimi

Nisam imala na umu baš „slatku“ haljinu. Želela sam elegantnu i seksi haljinu, ali znala
sam šta hoće da kaže. Haljina je bila kratka, crvena i bez bretela. Od satena i sa srebrnim
kaišem oko struka. Možda izgleda slatko na vešalici, ali na meni izgleda seksi. Dženi mi se
zaklela da je tako.
„Hvala“, rekoh.
„A koje ćeš cipele obuti?“
Izvadila sam crvene cipele s kaišićima. One su mi skoro uništile ušteđevinu.
„Savršeno“, rekla je. „Nisu previsoke. Imaš ukusa. Ja nisam ni razmišljala o tome šta ću da
obučem.“ Pogledala je na sat. „Jesi li jela?“
„Nisam još.“
„Hoćeš da ti napravim...“
„Ne hvala. Ne treba“ Ponovo sam sela za kompjuter.
Ba

„Jesi li sigurna da nećeš sa mnom? Vratila bih te natrag do podneva.“

„Stvarno moram da pišem rad, mama.“ Bilo mi je drago što s mesta na kom je stajala ne
lk

može da vidi Fejsbuk na monitoru.

„Dobro“, rekla je. „Želim ti prijatan dan.“
an

Naravno, nisam pisala rad. Nisam ni pokušala. Uradila sam malo domaćeg zadatka iz
matematike, pojela bananu, oprala kosu, milion puta pogledala u mobilni telefon da
D

proverim da li je uključen, i komentarisala statuse gomile prijatelja sa Fejsbuka koje nikad

nisam srela lično. U podne više nisam mogla da izdržim i poslala sam mu poruku.
ow

Jesi li stigao kući?

n

Odgovorio je za manje od jednog minuta. Stigao pre sat vremena. Vidimo se

na zabavi?
lo

Srce mi je sišlo u pete. Stvarno. Vidimo se na zabavi? Je l’ se on to šali? A zašto ne sada?

ad

Mogli bismo da budemo zajedno celo poslepodne. Mogli bismo otići na kej. I razgovarati. I
smejati se.
Kuckala sam palčevima u mobilni telefon. Možemo li se videti sada? Nisam zauzeta.
Pomažem nešto mami. Kasnije.
Sela sam na krevet i zaplakala. Ne razumem. Osećala sam se gotovo isto onoliko loše kao
kad je prekinuo sa mnom. Pozvala sam Dženi, ali nije se javila. Tviter je zacvileo pa sam ga
pustila na krevet. Znao je da sam uzrujana i pokušao je da mi se celim telom ugura na krilo.
Zagnjurila sam mu lice u vrat i zajecala.
Gotovo ceo sat kasnije ustala sam i pogledala se u ogledalu u kupatilu. Sve mi je bilo
crveno – i nos, i oči, i obrazi. Moram da se priberem ili će mi lice večeras biti iste boje kao
haljina. Dovela sam se malo u red, nakvasila peškir i njime prekrila oči.
Nisam bila nimalo gladna, ali sam umirala za kafom. Sišla sam u prizemlje i u kuhinji
videla da u bokalu ima još kafe, mada se, naravno, ohladila. Podgrejaću je. Otvorila sam

153
balkandownload
Mimi

plakar da potražim šolju. Nešto je bilo drugačije. Moja omiljena crna šolja bila je tu i uzela
sam je, ali znala sam da nešto nedostaje. Mama stalno razmešta stvari i to mi strašno ide na
živce. A onda sam shvatila. Purpurna putna šolja koju sam poklonila svome ocu! Volim tu
šolju. Volim da je svaki dan vidim i da me podseti na njega. Pootvarala sam sve kuhinjske
elemente tražeći je, ali nije je bilo.
Neću da plačem. Neću. Samo što sam dovela lice u red. Umesto da plačem, zgrabila sam
telefon i pozvala majčin broj.
Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

154
balkandownload
Mimi

34

Tara

Kola su mi bila puna balona. U radnji, mlada devojka s previše pirsinga pitala me je koje
boje želim, a ja sam joj kazala da me iznenadi. Inače bi me bilo briga, ali ovoga puta um mi
je jurio sto na sat između priprema za Suzaninu proslavu i otkrića da je Noel bila majka
surogat. A saznanje da je Sem sve vreme znao za to bilo je previše. Znao je sve ove godine!
Ba

Gospode bože. Znam da je sigurno umirao od želje da mi kaže. Njegova etika je za

strahopoštovanje. Ne znam da li bih uspela da zadržim za sebe da sam bila na njegovom
mestu. Ali bilo mi je drago što se Noel okrenula njemu za pomoć. Drago mi je što je u njega
lk

imala toliko poverenja.

U retrovizoru sam mogla da vidim samo more balona, pa sam vozila polako ka
an

poslastičari u kojoj je trebalo da preuzmem Suzaninu rođendansku tortu. Razmišljala sam o

tome kako vožnja automobila punog balona nije bila ništa manje opasna od kuckanja
poruke dok voziš, kad sam našla mesto za parkiranje pola bloka udaljeno od poslastičare.
D

Ubacila sam menjač u rikverc i polako parkirala kola, gledajući samo u bočne retrovizore.
ow

Telefon mi je zazvonio čim sam ugasila motor, pa sam mislila da se Emerson setila da joj
nešto treba i da me zove da bih joj to usput donela. Nisam ni pogledala u monitor da vidim
ko zove.
n

„Ćao, Em“, rekoh.

lo

„Kako si mogla to da uradiš?!“ Grejs je vikala tako jako da sam se trgla i odmakla telefon
ad

od uha. Nisam znala šta sam to uradila, ali odmah sam se osetila krivom.
„O čemu to govoriš?“, upitala sam.
„Zar nisi mogla da ostaviš ni jednu jedinu tatinu stvar u kući?!“ U glasu joj je bilo toliko
gneva da je zvučala kao neko kog ne poznajem. Šta sam sad uradila? Setila sam se Semove
strane ormara, i dalje toliko prazne da odjekuje. U fioci noćnog stočića, koja je nekad bila
puna njegovih knjiga i olovaka, s lampom za čitanje, sad su bile samo baterijska lampa i
nekoliko rezervnih baterija. Njegov ormar za kartoteku sam poklonila. U fiokama njegovog
radnog stola sad su bili moj pribor za pisanje i materijal za školu.
„Kako to misliš?“, upitah.
„Šolja“, odvratila je. „Purpurna putna šolja koju sam mu ja poklonila.“
Šolja mi je iskrsnula pred oči. Videla sam sebe kako je uzimam, taj neprivlačan i sad
nepotreban predmet koji mi samo zauzima mesto u ormaru. Zašto čuvati nešto što nikad ne
koristimo? Videla sam sebe kako je stavljam u kutiju za dobrotvorni prilog. „Oh“, rekoh,

155
balkandownload
Mimi

„Oh, ne. Ja... nisam razmišljala, dušo. Videla sam je, a znaš kako ja ne podnosim nered, pa
sam zaboravila na...“
„Uvek sve ima veze samo s tobom, zar ne?!“, vikala je. „Ti ne možeš da podneseš nered i
zato šolja mora da ide. Nisi me čak ni pitala šta ja mislim. Ako je toliko mrziš, zašto je nisi
dala meni, da je držim u svojoj sobi, jer ja nemam jebeni problem s neredom, mama! Ne
dajem ni jebenih pet para na nered!“
Prekinula je vezu i ostala sam da sedim s telefonom u ruci. Nikada ranije nije tako
razgovarala sa mnom, s takvim besom i s takvim izrazima. Nisam znala čak ni da ume tako
da govori. Ali ignorisala sam njen jed i shvatila da je u pravu. Bila sam sebična. I glupa. Ona
je kupila Semu tu šolju. Za mene je ona bila, svaki put kad je pogledam, bolan podsetnik, ali
ona je u njoj videla dragocenu vezu s nekim koga je volela. Grlo mi se steglo i pozvala sam je
telefonom, ali nije se javila. Kazala mi je sve što je imala da mi kaže.
Isparkirala sam se. Torta će morati da sačeka. Odvezla sam se do Dobročinstva, izašla iz
kola punih helijuma i otrčala do ulaza. U maloj prostoriji punoj ostavljenih stvari, neka žena
Ba

je davala kuhinjsku hoklicu ozbiljnom krakatom mladiću, a on njoj priznanicu.

„Izvinite“, rekoh. „Pre neki dan sam donela nešto ovamo i sad moram da to uzmem
lk

nazad. Je li to moguće?“
„Nije, gospođo“, reče on uzimajući stolicu od one žene i stavljajući je na gomilu
an

kartonskih kutija. „Nema šanse.“

Pogledala sam kroz vrata iza njega, u veliku prostoriju u kojoj su žene s rukavicama
D

razvrstavale sadržaj vreća i kutija i gomila svega i svačega. Pokušala sam da nađem
pogledom svoju malu kutiju, ali znala sam da je izgubljen slučaj. Igla u plastu sena.
ow

Vratila sam se u kola i, polako i pažljivo, odvezla se nazad u pekaru, razmišljajući usput o
tome kako se Grejs osećala kad je otvorila kuhinjski plakar i videla da je nestala njena
n

poslednja materijalna veza sa ocem. Stavila sam se u kožu svoje kćeri. I nisam mogla
podneti koliko je bolelo.
lo
ad

***

Gotovo sam odlebdela iz kola u Emersoninu kuću, pod oblakom balona. Vrata su bila
otključana pa sam samo ušla i pustila balone u prostranoj dnevnoj sobi.
„Em?“, pozvala sam je.
„U kuhinji sam!“
„Evo me odmah. Samo da donesem još nešto iz kola.“
Iznela sam tortu iz kola i pažljivo je unela na bočna vrata što vode u kuhinju. Šedou i Blu
su njuškali vazduh oko mene kad sam je položila na granitni pult. Emerson je prala posudu
za mešenje u sudoperu. „Hej.“ Pogledala me je odsutno. „Oslobodila sam prostor za tortu u
frižideru. Hvala ti što si je donela.“
Stavila sam tortu na praznu donju policu hladnjaka. Ostale su bile prepune koječega.
Emersonin frižider nikad nije pružao prijatnu sliku.

156
balkandownload
Mimi

„Balone sam ostavila u dnevnoj sobi“, rekoh. „Kasnije ću ih malo raširiti.“

„Imamo jedan mali problem.“ Emerson je ribala činiju kao da joj život zavisi od toga, pa
sam znala da izbacuje stres iz sebe. „Suzanina sestra nam je poslala gomilu slika i Dženi je
počela od njih da pravi kolaž, ali ne oseća se dobro pa je otišla gore da legne. Imaš li
vremena da se pozabaviš time? Rekla sam joj da sve ostavi u radnoj sobi.“
„Naravno“, rekoh. „Bilo šta samo da ne mislim o... o svemu onome.“ Nasmešila sam joj se,
ali bila je suviše iznurena da bi mi uzvratila osmehom. „Šta nije u redu sa Dženi?“, upitah.
„Misli da je nazebla.“ Isprala je zdelu poslednji put i spustila je da se suši. „Kaže da je boli
grlo otkad se probudila. Pomogla mi je da iznesem tanjire i ostalo na trpezarijski sto i onda
joj je pozlilo. Čini mi se da joj se samo ne dâ da mi pomaže. Verovatno će joj biti dobro
večeras na zabavi.“
Videla sam da u bokalu ima još kafe pa sam pružila ruku da ga uzmem. „Mogu li da se
poslužim?“, upitah.
Ba

„Ako ti ne smeta da je podgrevaš.“ Izbrisala je ruke kuhinjskom krpom pa prošla pored

mene u ostavu i ne pogledavši me.
lk

„Jesi li ti dobro?“, upitala sam je uzimajući šolju iz plakara. Pred oči mi je iskrsnuo moj
kuhinjski ormar, sad uredan, bez purpurne putne šolje što viri iza ostalih.
an

„Dobro sam“, reče ona vadeći paket salveta iz ostave. „Samo...“ – zavrtela je glavom –
„...znaš već.“
„Aha.“ Obgrlila sam je rukom oko ramena. Znala sam za njen razgovor s onom ženom čiju
D

je bebu Noel nosila. Koliko god da mi je bilo čudno to što smo otkrili, Emerson je moralo biti
ow

još čudnije. Imale smo malo vremena da sve to analiziramo pa je počelo da deluje na nas.
Kad se proslava završi, doći ćemo do daha. Osećale smo se gotovo kao da treba da
priredimo drugu komemoraciju za Noel. Prva je bila za ženu koju zapravo nismo poznavale.
n

„Dakle“, rekla sam sipajući kafu u šolju, „mislim da sam sad debelo zabrljala.“
lo

Emerson je izvadila makaze iz fioke i zaustavila se s njima iznad pakovanja salveta.

ad

„Kako to misliš?“ Pogledala me je prvi put otkad sam stigla.

„Bacila sam Semovu putnu šolju.“ Stavila sam kafu u mikrotalasnu i pritisnula tajmer.
„Zaboravila sam da mu je Grejs to poklonila. Ili bolje reći, nisam o tome vodila računa. Zvala
me je kad sam išla po tortu i izgrdila me. Nikad je nisam čula tako besnu na mene.“
Emerson je isekla najlon i otvorila pakovanje pa vratila makaze u fioku. „Proći će“, reče.
„Biće ona dobro.“
„A jesi li ti dobro?“, upitah. „Deluješ mi vrlo uzrujano.“
„Samo...“ Izvadila je salvete i počela da ih broji.
„Mislim da ih ima dvadeset četiri“, rekoh. Tako piše na pakovanju, ali nisam imala srca da
joj to kažem.
„Samo hoću da večeras sve prođe dobro“, reče.

157
balkandownload
Mimi

„I hoće, srce.“ Mikrotalasna je zazvonila pa sam izvadila šolju. „Mada se malo brinem
zbog Grejs i Kliva.“
„Stvarno možeš da završiš onaj kolaž?“, upitala me je kao da ništa nisam rekla.
„Idem odmah“, odvratila sam. Više je ličila na mene nego na sebe – brine se oko detalja,
hoće da sve bude savršeno. Završiću kolaž i skinuću nam tu brigu s vrata pa ćemo videti šta
još treba da se uradi.
Na stolu u Emersoninoj i Tedovoj radnoj sobi našla sam dopola završen kolaž na podlozi
od velikog belog kartona. Stavila sam odozgo svežanj slika i tubu lepka, pa sve zajedno
odnela u kuhinju, kako bismo Emerson i ja mogle da razgovaramo dok radim.
Upravo je vadila čaše za vino iz ormara kad sam ušla u sobu, i iznenađeno me pogledala.
„Mislila sam da radim ovde“, rekoh.
„U radnoj sobi imaš mnogo više prostora.“
Ba

„Tamo sam suviše usamljena“, odgovorila sam pa spustila kolaž na sto i sela. Počela sam
da razgledam fotografije. Bilo je nekoliko slika Suzan i Noel tokom godina, i otkrila sam da
mi je teško da ih gledam. Je li Noel na ovoj slici trudna?, pitala sam se. A na ovoj?
lk

Na bezbroj slika bio je Kliv u različitim uzrastima. Kože boje oraha. Sa očevom crnom
kosom i maminim plavim očima. Lepo dete. I još zgodniji kao mladić. „Kliv je stvarno bio
an

slatko dete“, rekoh Emerson.

Ona je kuhinjskom krpom brisala mrlje od vode s čaša, i kao da me nije čula. Grejs mi je
D

jednom rekla da mi nije potrebna druga osoba za razgovor – da sama mogu i da pitam i da
odgovaram – ali sad nije bilo tako. Ustala sam i odnela jednu Klivovu sliku do sudopera, gde
ow

je Emerson stajala, pa sam joj je pokazala držeći je ispred nje, da ne mora da spušta čašu.
„Rekla bih da su mu ovde tri godine, šta misliš? Zar nije kao šećer?“
n

Emerson je jedva pogledala sliku. Naglo je spustila čašu i krpu na pult i privukla me u
zagrljaj, na moje iznenađenje. I snažno me stisnula. Gotovo suviše snažno.
lo

„Hej“, rekoh i potapšah je po leđima. „Šta nije u redu?“

ad

„Volim te“, odgovorila je. „Izvini što sam prezauzeta.“

Izvukla sam se iz zagrljaja. U očima su joj bile suze pa je uzeh za ruku. „Emerson, šta je
bilo?“ Spustila sam glas za slučaj da su Dženi i Ted u blizini. „Je l’ to zbog onog s Noel?“,
prošaputala sam, a onda mi je nešto iznenada palo na pamet. „Da nije deda...?“
„On je dobro“, odgovorila je. „Mislim da me samo muči gadan PMS ili tako nešto.“
„Dooobro“, rekoh polako, ali s nevericom. Nikada je nisam čula da se žali na PMS. „A što
ne bi malo prilegla? Ja ću sve spremiti.“
„Stvarno?“ Pogledala me je s olakšanjem. „Nisam sinoć dobro spavala pa...“
„Samo idi.“ Nežno sam je gurnula ka predsoblju. „Sve je pod kontrolom. Ništa ne brini.“
„U redu“, reče ona. „Idem.“

158
balkandownload
Mimi

Pratila sam je pogledom. Treba joj da se ispava, pomislila sam, a možda neće moći sve do
sutra, kad zabava bude iza nas. Sve to joj je bilo previše. Sve što smo otkrili o Noel. Pa joj je
deda u domu za nepokretne. Pa Suzanina proslava. Nije ni čudo što je smlaćena.
Ponovo sam sela za sto s kolažom. Treba da ga dovršim, pa da spremim sve za ljude iz
ketering servisa. A onda da pođem kući da se obučem. Htela sam da slikam Grejs u novoj
crvenoj haljini, ali imala sam utisak da mi neće dozvoliti. Mogla sam već da nas zamislim
kako sedimo u kola i vozimo se ovamo. Sebe kako brbljam i nju kako ćuti, i dalje ljuta.
Moramo zaključiti svađu pre zabave, razmišljala sam dok sam lepila fotografiju Suzan i Noel
u donjem uglu kolaža. Moramo završiti s tim.
Izvadila sam telefon iz tašne i pritisnula taster za ponovno biranje, ali nije se javila. Neće
biti lako.
Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

159
balkandownload
Mimi

35

Noel

Vilmington, Severna Karolina

1994.
Ba

„Samo želim da bude jednostavno“, rekla je Noel. Ijan i ona su sedeli u njenoj dnevnoj sobi u
Sanset parku, s Tarom i Emerson, koje je zadužila da pomognu u planiranju venčanja u
novembru. Ona nije imala iskustva, a sasvim sigurno ni sposobnosti za tako nešto.
lk

„Može da bude i jednostavno i sa stilom“, reče Ijan, „ali zaista bih voleo da svi naši
prijatelji budu prisutni.“
an

Noel je znala da izluđuje Ijana svojom željom za jednostavnošću. Već je odbacila zamisao
o crkvenom venčanju – a on to želi – kao i o iznajmljivanju sale za prijem. Ruka joj je padala
pod težinom vereničkog prstena s dijamantom koji joj je poklonio, pa je uporno zahtevala
D

da ga zamene za nešto manje razmetljivo. On je želeo da se venčaju u avgustu, ali ona ga je

ow

naterala da čeka do novembra, da se Tara i Emerson potpuno oporave od porođaja. Tari je

termin bio krajem avgusta, do kad je bilo još skoro mesec dana, a Emerson je trebalo da se
porodi sredinom septembra. One će joj biti deveruše. Neće imati kumu. Uvek je pazila da ih
n

gleda jednako.
lo

„Možda treba da definišemo šta za svakog od nas znači ’jednostavno’“, reče Tara. Sedela
je na jednom kraju Noeline stare sofe, s notesom u krilu i uzbuđenjem u očima, sva
ad

ustreptala zbog toga što planira venčanje. Emerson je sedela na drugom kraju sofe, i Noel je
pomislila kako izgledaju kao da su na vagi – dve žene u visokoj trudnoći koje drže kauč u
ravnoteži. Emerson će ovoga puta izgurati. Tokom ove njene trudnoće svima su nervi bili
napeti kao strune, zbog raznoraznih problema, i mada je želela da se porodi kod kuće, nije
bilo šanse da Noel preuzme taj rizik s njom. Asistiraće pri njenom bolničkom porođaju, ali
ga mora voditi akušer i u tome je bila nepokolebljiva. Što se pak Tare tiče, ako sve bude i
dalje u redu, njena beba će se roditi kod kuće.
„Za mene ’jednostavno’ znači venčati se u nečem udobnom“, rekla je Noel. „Znate već, u
nečemu u čemu sam svakoga dana.“
Ijan je jedva čujno zaječao. Pogledao je u Taru i Emerson. „Vidite sa čim moram da se
nosim?“ Glas mu je bio pun ljubavi i Noel se nagla da ga poljubi u obraz. Tako je sladak. S
njim će imati dobar brak. Čvrsto je rešila da bude tako.

160
balkandownload
Mimi

„Hajde onda da se na trenutak uozbiljimo.“ Tara je pritisnula hemijsku olovku iznad

notesa. „Novembar je suviše hladan da venčanje bude napolju, a pošto ne želiš da bude u
crkvi, Noel, šta mislite o tome da se održi u mojoj kući? Imamo prostora. Neće moći baš svi
da sede za vreme ceremonije, ali ima dovoljno prostora za zabavu.“
„A ja mogu nešto da pripremim“, dodala je Emerson, „i da...“
„Ne želim da se vas dve mučite“, prekide je Noel. Ne bi mogla podneti da se uda u
Semovoj kući posle svega što se desilo među njima. „Imaćete bebe i verujte mi da ćete svaki
slobodan trenutak želeti da iskoristite da spavate.
Ijan je pogledao Noel. „Sviđa mi se ideja da se venčamo kod Tare i Sema“, reče. „Možemo
platiti nekome da skloni nameštaj i da počisti pre i posle venčanja. A ti možeš obući šta god
hoćeš.“
„Ne, ne može“, reče Tara. „Em i ja ćemo je povesti u kupovinu. Ako je vidim kako korača
svečanom stazom u nekoj od onih njenih starih sukanja, ja ću...“
Ba

„Biće svečana staza?“, prekinula ju je Noel. „Ne želim nikakvu svečanu stazu.“ I stvarno
nije želela. Nije želela da bude u centru tolike pažnje.
lk

„To se samo tako kaže“, odvrati Tara. „Možeš se venčati ispred našeg kamina.“
Bila je to lepa slika: Ijan i ona pred kaminom, drže se za ruke, prijatelji oko njih.
an

Iznenadila se kad su joj se oči ovlažile na tu pomisao. „Pa...“, rekla je Tari, „možda prvo da
vidiš sa Semom šta misli o tome. Proveri prvo da on nema ništa protiv.“
„O, neće imati“, reče Tara.
D

Noel pak nije bila tako sigurna. Njen odnos s Tarom se produbio dok ju je negovala
ow

tokom trudnoće, pa je otkrila da je bliskost koju je uvek osećala s pacijentkinjama još

intenzivnija kad je posredi dobra prijateljica. Međutim, između Sema i nje još je bila pomalo
n

napeta situacija. Malo se poboljšala otkad se stara o Tarinoj trudnoći, ali znala je da je
rezervisan prema tome da joj bude babica na porođaju. Nije se radilo o tome da nema
lo

poverenja u njenu stručnost – ima poverenja – nego mu je bila neprijatna pomisao da bude
pored nje u takvoj emocionalnoj situaciji. Nije to, naravno, rekao, više nisu razgovarali tako
ad

otvoreno. Ali upravo to što joj nije rekao pokazivalo je koliko mu je neprijatno. Nedostajao
joj je i krivila je sebe zbog te distance među njima.
Setila bi se one noći na plaži svaki put kad bi je zabolela leđa i pri najmanjem izvijanju,
kao i besanih noći kad joj se mišići zgrče i bol ne popušta. Trebala joj je veća količina lekova
da pregura dan, a još više noću, kad nije bilo porođaja u izgledu. Plašila ju je ta sve veća
zavisnost od lekova. Lekovi su delovali i u ovom trenutku, dok je sedela u dnevnoj sobi i
planirala venčanje, i nije znala kako bi uopšte funkcionisala da nije njih. Pitala se koliko je
taj bol fizičke, a koliko emocionalne prirode, rođen iz krivice i čežnje koju ne može da
odagna.
Vreme je da ga natera da ode.
„Znaš šta?“, rekla je Ijanu. „Baš me briga kako ćemo sve prirediti. Pristajem na sve što
hoćeš. Hoću samo da ti budem žena.“
„Ura!“ Emerson je zapljeskala rukama.

161
balkandownload
Mimi

„Tako treba!“, reče Tara i zabeleži nešto u notesu.

Ijan joj se osmehnuo, a lice mu je porumenelo. „Onda ćeš ponovo uzeti u obzir crkvu?“,
upita.
„Hoću.“ Naglašeno je klimnula glavom. „Želiš crkvu? Onda ćemo se venčati u crkvi.“
Kakve to veze uopšte ima? Želela je da se uda za Ijana. Volela ga je koliko god je mogla i
daće sve od sebe da ga usreći. Uz malo sreće, za koju godinu će i oni zasnovati porodicu. Ali
za sada je – dok je sedela uz čoveka koji je obožava, i sa dve svoje najbolje prijateljice, s
dovoljno lekova u krvi da je ne bole leđa – osećala nešto skoro kao zadovoljstvo, a to je više
nego što ikada može tražiti.
Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

162
balkandownload
Mimi

36

Emerson

Vilmington, Severna Karolina

2010.
Ba

Šta da radim, dođavola?

Htela sam da Suzanina proslava bude naročita, ali sad sam tako obuzeta onim što znam o
Tari i Grejs da sam se – kad su ljudi stigli i počeli da jedu, piju, smeju se i razgovaraju –
lk

osećala kao da se sve to događa pod vodom. Videla sam lica, ali maglovito. Čula sam reči, ali
nisam mogla da ih razaberem. Želela sam da se ovo veče završi, a više od svega sam želela
an

da ne budem sama sa onim što znam. Kretala sam se kroz sobe rastrzana između jada i
neodlučnosti. Šta da radim?
Činilo se da se ljudi dobro provode. Svi su se okupili oko Suzan, nazdravljali joj, šalili se i
D

slavili njenih teško zarađenih pedeset godina, ali ja sam bila potištena, a bila bih takva čak i
ow

da ne znam ono za Grejs i Taru. Proslava me je, s tako mnogo prisutnih volontera iz
programa za bebe, suviše podsećala na okupljanje posle Noeline sahrane pre samo tri
nedelje. Tri nedelje koje su mi se činile kao čitav život. Sve mi je ovo bilo prebrzo. Imala
n

sam osećaj da sam u vrtlogu i da se sve izmaklo kontroli.

lo

Ted mi je prišao dok sam, s čašom u ruci, stajala u vratima između dnevne sobe i
trpezarije. „Bravo, Em“, rekao mi je. „Kako se držiš? Znam da noćas nisi mnogo spavala.“
ad

„Dobro sam.“ Nasmešila sam mu se. Bar se nadam da sam se nasmešila. Nisam imala
pojma šta radim. Onako iscrpljena i uznemirena, osećala sam se kao da sam drogirana.
Prethodne noći uopšte nisam spavala, a kad sam kazala Tari tog popodneva da idem da
odremam, slagala sam je. Samo sam htela da se sklonim što dalje od nje. Nisam mogla da je
gledam. Kao kad znate da će vam najbolja prijateljica uskoro umreti, a ne možete ništa
učiniti da to sprečite, niti pak da je upozorite.
Grdila sam sebe što sam kopala po Noelinoj prošlosti. Što nisam bacila onu kartonsku
kutiju s pismima i čestitkama, kao što mi je Ted i rekao. Još bih mogla to da učinim. Da
bacim ono pismo, članke, knjige porođaja. Mogla bih da odagnam ovaj košmar. Treba samo
da držim jezik za zubima. Ali znala sam da ne mogu živeti ostatak života s tom tajnom.
Grejs i Tara su stigle rano pa je Tara mogla da mi pomogne u poslednjim pripremama.
Među njima je bio zid od leda i osećala sam Tarinu osujećenost što ne može da ga probije.
Grejs joj očigledno nije oprostila zbog... Šta je ono Tara uradila? Bacila Semovu šolju? O, to

163
balkandownload
Mimi

mi se činilo tako sitno. Tako sitno i beznačajno. Pa ipak, Grejs se i dalje ljuti. Jedva mi je i
„zdravo“ rekla, odmah je odjurila gore, u Dženinu sobu, dok je Tara razgovarala s ljudima iz
keteringa i s barmenom, a ja se ukočeno kretala po kući pretvarajući se da sam zauzeta.
Sad su klinci – Kliv, Dženi i Grejs – svi bili gore. Ostali su sa odraslima dovoljno da ne
ispadnu neučtivi, i onda nestali. Dženi je šmrktala, s naznakama prehlade, ali inače je bila
dobro, mada sam znala da je uzrujana jer Devon nije ovde. Otputovao je sa svojom
porodicom na dugački vikend. Kliv je za mesec dana odsustva od kuće izrastao i postao još
zgodniji, ako je to uopšte moguće. Ali Grejs je bila ta koju sam posmatrala, tražeći na
njenom licu Tarine i Semove crte. Izgledala je divno. Nikada ranije nisam tako razmišljala o
Grejs. Mislila sam da je ljupka. Ali lepa? Crvena haljina bez bretela savršeno joj se pripijala
uz telo. Nije bila provokativna, ali otkrivala je blage obline njenih malih grudi, što je
neprestano privlačilo Klivov pogled. Kosa joj je bila gusta, glatka zavesa od svile, puštena
niz leđa, i našminkala se senkom boje dima. Ne previše, ali dovoljno da joj promeni izgled.
Oduvek je imala neobične oči. Bile su smeđe kao Tarine, ali kad pogledaš izbliza, vidiš u
Ba

njima čestice žada. Da li stoga što je bila vešto našminkana ili zbog nečeg drugog, tek oči su
joj izgledale zelenije nego ikada.
Odjednom više nije izgledala kao Grejs pa sam, uznemirena, pokušavala da nađem
lk

devojčicu koju sam volela u ovoj mladoj ženi. Često sam mislila da u njoj vidim Sema, više u
pokretima i ponašanju nego u crtama lica. Imala je isti onaj stidljivi osmeh koji je kod Sema
an

delovao ljubazno i toplo, ali Grejs je pridavao izraz nesigurnosti u sebe. Srce mi se kidalo
dok sam je gledala, tako nesigurnu, kako se trudi da razgovara s odraslima na zabavi, s
ljudima koje ne poznaje dobro. Ova devojka je deo nas i volimo je. Mi smo je odgajili, svi mi.
D

Nema šanse da je pustimo da ode. Nema ni govora o tome da dozvolim da Tara izgubi ćerku
odmah pošto je izgubila muža. Neće je izgubiti, zar ne? Ne mogu silom odvesti Grejs od
ow

majke, sad kad ima šesnaest godina. A opet, šta ja znam o zakonima i propisima u ovako
bizarnoj situaciji? Ne znam ništa i to me plaši. A povrh svega, mislila sam na to kako će se
n

Tara osećati kad shvati da je beba koju je rodila umrla. Šta je Noel uradila s tom bebom?
Nisam htela da razmišljam o toj malenoj devojčici, zaboravljenoj i neožaljenoj.
lo

Ponovo sam pomislila kako bih mogla da sve zadržim za sebe. Da nikom ništa ne
ad

otkrijem. Da sama ožalim Tarinu bebu. Da istinu o Grejs zadržim za sebe. Pa ipak, još dok
sam razmatrala tu mogućnost, tražila sam u njoj prostora za Ijana. Morala sam da podelim
taj teret s nekim kome je stalo do Tare – a znala sam da Ijanu jeste. S nekim ko poznaje i
zakonski okvir svega ovoga.
Uočila sam ga kako ćaska s Tarom i još nekoliko ljudi u trpezariji, pa sam ga sve vreme
držala na oku, dok nije krenuo ka improvizovanom baru, gde sam uspela da ga uhvatim
nasamo.
„Moram da razgovaram s tobom o nečemu“, rekla sam mu.
Podigao je obrve. „O tvom razgovoru s Andželom?“, upitao je.
„S kim?“ Na trenutak nisam mogla da se setim čak ni ko je Andžela. „A... ne. O nečemu
drugom, ali ne mogu ovde. Možeš li sutra da svratiš ovamo? Ranije po podne?“ Ted će
pokazivati kupcima kuće, a Dženi će bez sumnje biti napolju s Devonom ili s Grejs.

164
balkandownload
Mimi

„Zar ne može malo da pričeka, Em?“, upitao je. „Sutra putujem iz grada i malo sam
zatrpan obavezama.“
Odmahnula sam glavom i mora da su mi suze navrle na oči.
Dodirnuo me je po ruci. „U redu“, reče. „Doći ću.“
„I molim te, ništa ne pominji Tari.“ Pogledala sam nervozno preko ramena, prema
gostima u prostoriji, u nadi da me niko nije čuo.
Ijan se namrštio. „Šta se dešava?“
„Ispričaću ti sutra.“ Odmakla sam se od njega i pustila da me reka gostiju odvuče. Eto,
pomislih Odluka. Konačno.
Pa ipak, nisam osećala nikakvo olakšanje.
Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

165
balkandownload
Mimi

37

Grejs

Kliv je bio drugačiji. Kako neko može toliko da se promeni za samo mesec i po dana?
Ozbiljno. Čak je i izgledao drugačije. Kad je ušao sa Suzan na zabavu, imala sam osećaj da ga
ne poznajem. Bila sam sigurna da je viši i da mu je lice drugačijeg oblika ili tako nešto. Ali
prišao je pravo meni i zagrlio me.
Ba

„Divno izgledaš“, reče, i jedino što se na njemu nije nimalo promenilo bio je osmeh.
Poželela sam da ostanem tako u njegovom zagrljaju i samo da dišem.
lk

Malo smo ostali na zabavi, a onda smo – Dženi, Kliv i ja – otišli na sprat da ćaskamo za
svoju dušu. Osećala sam se gotovo isto kao i onda kad smo sve troje bili samo prijatelji,
samo što mi je ovoga puta predstavljalo problem da smislim šta ću reći. Dženi i ja smo mu
an

pokazale stvari namenjene programu za bebe, uključujući i torbe za opremu koje sam
naučila da pravim, i on je rekao da je kul to što radimo, ali videla sam da mu je dosadno.
Mnogo je pričao o školi i o tome kako se totalno primio na košarku i Tar hils.
D

„I ja želim da idem na Univerzitet Severne Karoline“, rekla je Dženi. „Čepel Hil bi bio baš
ow

kul.“ Nas dve smo sedele na futonu, izuvene. Moja haljina je bila super za stajanje, ali
definitivno ne i za sedenje, pa sam donji rub stalno povlačila naniže, a gornji naviše.
n

Dženina haljina je bila široka i stvarno slatka, ali ona je izgledala užasno. Prehladila se pa joj
je glas bio promukao i u ruci su joj stalno bile zgužvane papirne maramice.
lo

„Ne možeš ići u Čepel Hil ako nemaš pojma šta ćeš sa svojim životom, Džen.“ Kliv je
ad

sedeo izvaljen na fotelji vreći. Uzeo je jednu cuclu s gomile stvari za bebe pa ju je bacao
uvis, iz ruke u ruku. „Ti si mis popularnosti, ali ocene su ti loše, jesam li u pravu?“, upitao je.
„Idi dođavola.“ Dženi se nasmejala. „Ako si ti mogao, i ja ću moći da se ubacim.“
„Ja sam imao prosek…“, odvratio je.
„Ti si polucrn“, na to će Dženi. „Zato su te primili.“
Šutnula sam je u nogu golim stopalom. „Nepristojna si“, rekoh. To su praktično bile prve
reči koje sam izgovorila otkad smo se popeli na sprat. Zašto sam odjednom postala tako
stidljiva u njegovom društvu?
Kliv se iscerio. „Pa nije mi odmoglo“, priznao je.
„Imam vremena da smislim“, reče Dženi. „Znam samo da želim da se bavim nekom
profesijom koja pomaže ljudima.“
„Šta je to, kog đavola, profesija koja pomaže ljudima?“, upita Kliv. „Misliš na bolničarke?“

166
balkandownload
Mimi

„Ili na lekare. Baš si seksističko đubre.“ Dženi se ponovo nasmejala. Oduvek su ovako
razgovarali jedno s drugim. „Ili nastavnica ili psiholog. Nešto što pomaže ljudima, za razliku
od arhitekture koja je samo gradnja.“
„Bože, prava si neznalica“, reče Kliv. „A šta misliš, ko živi i radi u tim zgradama?“
Gledala sam mu ruke dok je bacao i hvatao cuclu. Znala sam kakav je osećaj kad tim
rukama prelazi preko mojih butina, uz noge pa pod suknju. Stvarno, da Dženi nije bila tamo,
ustala bih, raskopčala haljinu i bacila se na njega. Pa... možda i ne bih. Ali to sam želela.
„Bar Grejs ima ambicija.“ Uhvatio me je potpuno nespremnu pominjući me po imenu.
„Koliko ljudi poznaješ koji umeju da pišu kao ona?“
„Aha, ali pisanjem je teško zaraditi“, kaza Dženi.
„Teško, ali ne i nemoguće. I radila bi ono što voli, a to je najvažnije.“ Govorili su o meni
kao da nisam tu, ali nije me bilo briga. Smešio mi se. Stvarno lepim osmehom. Još mu se
sviđam, pomislila sam. Želela sam da Dženi nestane. Mogla bih da razgovaram s njim mnogo
Ba

lakše kad bismo bili nasamo.

Kliv je jednom rukom bacao cuclu visoko u vazduh, i hvatao je drugom. „Hajdemo u
lk

park“, reče i ustade.

Da! U park! Tamo smo proveli mnogo večeri. Tamo smo i prvi put imali seks, one noći
an

pre nego što je raskinuo sa mnom. I od onda brinem da to dvoje nekako nije povezano: seks
i raskid.
„To bi bilo kul.“ Dženi je ustala.
D

„Idite vi, stići ću vas“, reče on i pođe hodnikom. Pretpostavila sam da ide u kupatilo.
ow

Zgrabila sam Dženi za ruku pre no što smo pošle niza stepenice.
„Džen, možeš li da ostaneš?“, upitala sam. „Molim te. Izvini. Samo bih da budem s njim
n

nasamo.“
lo

Ona kao da se malo iznenadila, ali samo na sekundu. „Nema problema“, reče. „Ionako se
loše osećam. Kaži mu da me je mama zvala da joj nešto pomognem.
ad

„Najbolja si“, rekoh grleći je.

„Samo...“ – nabrala je nos – „...nemoj da budeš povređena, važi?“
Već sam bila na pola stepeništa. „Neću“, rekoh. Pomisao da budem povređena nije mi bila
ni nakraj pameti.
Čekala sam ga na travnjaku ispred kuće i videla kako dolazi prilazom za kola. Izašao je na
zadnja vrata, verovatno da bi izbegao sve one ljude u dnevnoj sobi.
„Dženi mora da pomogne Emerson“, rekoh kad se približio dovoljno da može da me čuje.
„Kul“, odvratio je, ali po njegovom tonu sam zaključila da misli „dobro“, a ne „sjajno“.
Krenuli smo prema parku, povremeno ulazeći u krugove svetla s uličnih lampi. „Možda bi
trebalo da Dženi ipak bude s nama“, kazao je malo zatim.
„Zašto?“

167
balkandownload
Mimi

„Pa... nije dobra ideja da ti i ja budemo sami.“

Nasmejala sam se. „Misliš da nam treba pratnja?“
„Zapravo da. Naročito pošto večeras izgledaš tako seksi.“
O, bože. „Hvala“, rekoh.
„Ozbiljno. Gledam te večeras i mislim kakva sam budala što sam raskinuo s tobom.“
Želi da ponovo budemo zajedno? Umalo sam ga to i pitala, ali nisam smela da iskušavam
sudbinu. „Aha“, rekoh. „Jesi.“
„Mada je to bio pravi potez, Grejs“, nastavio je. „Mislim, sjajno izgledaš večeras, ali samo
bih te povredio kad bismo ponovo bili zajedno. Ja sam udaljen odavde tri sata vožnje i želim
mogućnost da upoznajem ljude bez griže savesti zbog toga.“
„Misliš druge devojke.“ Već smo jednom vodili ovakav razgovor.
Ba

„Devojke. Mladiće. Nove ljude.“ Zavukao je ruke u džepove. „Zasad samo želim da budem
slobodan.“
„Poznato mi je sve to“, odgovorila sam. „Hajde da ne pričamo o tome.“ Razgovor o tome
lk

samo me je podsećao na to koliko me je bolelo kad smo prvi put tako razgovarali. „Shvatam.
Ne treba da ponavljamo.“
an

„Dobro“, reče on. Nekoliko minuta nismo progovorili. Stigli smo do ulaza u park i krenuli
ka igralištu kao da smo na autopilotu. Zaista nisam mogla da smislim šta bih mu rekla a što
nema veze s tim da ponovo budemo zajedno. Pre nego što se sve raspalo, mogla sam da
D

razgovaram s njim opušteno, a sad nisam umela da smislim ama baš ništa što bih mu rekla
ow

a da se ne završi tako što ću plakati.

Seo je na jednu ljuljašku, a ja sam se izula i sela na drugu, najbližu njemu. „Nije me briga
što smo toliko daleko“, kazala sam pre nego što sam uspela da se zauzdam.
n

„Grejs“, odvratio je, „ne počinji.“

lo

„Mogao bi čak i da izlaziš s drugim devojkama, samo da ne... znaš. Znam da treba da
ad

stekneš prijatelje i sve to.“

„Čuj“, reče on, „ko zna šta će se desiti u budućnosti? Ali zasad stvarno treba da
upoznajemo svet. Oboje. Dok ne saznamo dovoljno o drugim ljudima, kako možemo znati
ko je prava osoba za nas?“
Brzo sam čitala između redova. Čula sam kako kaže: Ti si ona koju želim, ali
potrebno mi je da mogu da kažem da sam izlazio s drugim devojkama kad ti se
vratim. A da ću ti se vratiti, to znam sigurno.
Nijedno od nas nije se ljuljalo. Samo smo se držali za lance i odgurivali se malo stopalima
o pesak na tlu. Odjednom više nisam mogla da podnesem fizičku razdaljinu među nama.
Ustala sam i prišla njegovoj ljuljašci. Znala sam šta treba da radim. Znala sam kako da
promenim sve za manje od jednog minuta. Uhvatila sam se za lance odmah iznad njegovih
ruku i nagla se napred da ga poljubim. Uopšte se nije opirao. Znala sam da neće, i kad sam
konačno odvojila usne od njegovih, trebalo je samo da spustim ruku i dodirnem preko

168
balkandownload
Mimi

pantalona njegov tvrdi penis. Uhvatio me je za ruku, više da bi je zadržao tamo nego da je
skloni. Ali ja sam se odmakla, zadigla haljinu i zakačila palčevima rub gaćica.
„Oh, Grejsi, nemoj“, reče on, ali nije to mislio, i kad sam se popela na sedište – na njega –
izgubio se kao i ja.
Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

169
balkandownload
Mimi

38

Grejs

„Ne želim danas da idem u crkvu“, kazala sam mami dok smo doručkovale ujutru posle
zabave. To jest dok je ona doručkovala. Ovsenu kašu i banane. Ja sam bila previše umorna
da bih jela tost koji mi je bio u tanjiru.
„Oh, hajde sa mnom, dušo“, reče ona. „Danas pevam solo deonicu.“ Već je bila obučena za
Ba

crkvu – mrke pantalone, bela bluza, plavi blejzer i belo-plava karirana ešarpa oko vrata. Ja
sam još bila u donjem delu pidžame i majici.
lk

„Stvarno sam umorna“, rekoh. „Samo bih da ostanem kod kuće, važi?“ Izgledala je
razočarano – možda čak i uvređeno – ali ja nikad zaista nisam volela da idem u crkvu.
Mrzim ono kad posle stojimo i razgovaramo s ljudima. Mami je to, naravno, omiljeni deo.
an

Jedino zbog čega je podnošljivo jeste što je tu Dženi. Bila sam sigurna da će danas ostati kod
kuće jer je bolesna, a sem toga čekam i Kliva da se javi. Želim da ponovo budemo zajedno
pre nego što ode. Iako je vikend od tri dana, njegov drug mora da ide večeras, a Kliv nema
D

drugi prevoz pa je u nevolji.

ow

Sinoć sam zvala Dženi da joj kažem kako je divno prošlo s njim.
„Jeste li ponovo u vezi?“, pitala je. Glas joj je bio toliko promukao da sam je jedva čula.
n

„Nismo se time posebno bavili“, odgovorila sam. Sinoć je bilo veče akcije, ne razgovora.
lo

Nasmešila sam se, grickajući krajičak tosta, setivši se majčinih reči od pre nekoliko nedelja:
moraš da stupiš u akciju. Pa, mama, poslušala sam te i bila si u pravu.
ad

O, bože, bilo je tako dobro! Kliv je stalno ponavljao: „Jebote!“, kad je bilo gotovo. Držao
me je u zagrljaju i ljubio me u kosu, bilo je stvarno neverovatno veče.
„Kako je prošlo s Klivom sinoć?“, upita me majka, a ja sam naglo podigla glavu. Kao da mi
je pročitala misli. Otkud zna?
„Kako to misliš?“, upitah.
„Pa to... što si ga videla.“ Popila je malo kafe. „Brinula sam se da će ti to teško pasti.“
„Ništa naročito“, odvratih. „Dobro smo.“
Gledala me je kao da mi baš i ne veruje, a ja sam ustala i odnela tanjir do pulta, samo da
joj se sklonim s očiju.
„E pa, drago mi je što to čujem“, reče ona. „Šta misliš o zabavi?“
„Bilo je lepo.“ Bacila sam tost u đubre ispod sudopera.

170
balkandownload
Mimi

„Još se osećam loše zbog putne šolje, Grejsi“, reče ona.

„Ne želim da razgovaram o tome.“ Još nisam bila spremna da joj to oprostim.
Ustala je i pogledala na sat. Nisam mogla da sačekam da ode. Brinula sam se da Kliv ne
zove dok je ona još kod kuće. Telefon mi je bio na pultu i stalno sam gledala u displej,
čekajući da zasvetli.
„Predveče imam sastanak s horom“, rekla je. „Okupićemo se u kafeu Port siti Džava da
napravimo plan izvođenja do kraja godine. Hoćeš li da dođeš? Mogla bi tamo da uradiš
domaće zadatke, a onda bismo nešto pojele.“
Ne shvatam kako može čak i da pogleda Port siti kad je to poslednje mesto na kom je tata
bio. „Ne, hvala“, rekoh. „Verovatno ću malo izaći s Dženi.“ Oprala sam ruke i uzela papirni
peškir. Nisam joj mogla reći da ću izaći s Klivom. To bi pokrenulo gomilu novih pitanja.
„Možeš li, molim te, da spremiš svoje kupatilo?“, rekla je idući ka vratima.
Ba

„U redu“, rekoh. Samo sam želela da što pre ode.

U pola jedanaest sam odnela telefon u dnevnu sobu i legla na sofu. Dosad bi već trebalo
da je ustao. Poslala sam mu poruku: Ustao?
lk

Odgovorio je za nekoliko sekundi: Na putu za ČH.

an

Šta? Podigla sam se i sela, piljeći u telefon. Rekao si večeras!, otkucala sam, a onda
sačekala čvrsto stežući prstima telefon.
Drugar morao nazad. Izvini.
D

Zurila sam u displej. Jebeš poruke! Pozvala sam njegov broj.

ow

„Hej“, javio se.

„Ne mogu da verujem da si otišao a da mi se ne javiš!“, kazala sam.
n

„Slušaj, Grejs“, reče on. „Žao mi je zbog onog sinoć.“

lo

„Kako to misliš ’žao’?“

ad

„Stvarno nije trebalo to da radim... iskoristio sam te.“

„Ne, nisi. Ja sam to želela.“
„Znam da jesi, i ja sam to iskoristio.“
„Klive! Ja...“
„Ti si to želela zato što si htela da ponovo budemo u vezi, ali ja to ne želim.“
„Da, želiš“, odvratila sam.
„Shvati, Grejs, da se ništa nije promenilo. Sve što sam rekao o onome da treba da se
viđamo s drugima... da budemo slobodni... Sve to i dalje važi.“
„Klive!“
„Slušaj, ti znaš da mi je mnogo stalo do tebe, je l’ tako?“
„Da.“

171
balkandownload
Mimi

„I uvek će biti tako. Šta god da se desi, znaj. Ali zeznuo sam stvar time što sam ti slao
imejlove i poruke pošto smo raskinuli.“
„Kako to misliš?“
„Mislio sam da je to u redu“, reče on. „Nisam hteo da te... o’ladim, ali mislim da te je to
navelo da se osećaš kao da nismo raskinuli. Moramo da ohladimo kontakt jedno vreme...
bar nekoliko meseci.“
Nekoliko meseci? Pomisao da ne razgovaram s njim činila mi se kao još jedna smrt.
Zaplakala sam. Najpre sam pokušala to da sakrijem, ali nisam mogla da govorim pa je znao.
Život mi je postao potpuno prazan. Nema tate. Dženi provodi sve više vremena s Devonom.
Sad nema ni Kliva. On mi je bio glavni u životu.
„Grejs, nemoj“, reče on. „Hajde. Izvini, ali tako treba. Trebalo je da tako postupim ranije.
Ortak mi kaže da je to kao skidanje flastera. Trebalo je da to uradim brzo, a ne malo-
pomalo. Nekoliko minuta boli kao vrag, ali bolje i to nego... mislim da sam te zaveo na
Ba

pogrešan put time što smo ostali u kontaktu.“

„I time što si me kresnuo sinoć!“
lk

„Nemoj o tome tako da govoriš.“

„Ali za tebe je bilo samo to. Tako si rekao.“
an

Čula sam ga kako duboko, razdraženo uzdiše. „Ovo nema svrhe“, reče. „Ne znam kako da
završim s tobom. Moramo prosto da prekinemo. I to odmah, čim završimo razgovor. Nema
više poruka niti bilo čega drugog. Tako je najbolje za tebe, da počneš da živiš svoj život bez
D

mene.“
ow

„Zato što ti želiš da živiš svoj život bez mene“, odvratila sam.
„Da, želim“, reče on. „Sad moram.“
n

Prekinula sam vezu, a onda ga brzo nazvala, ali on nije odgovorio.

lo

Poslala sam mu poruku Izvini što sam prekinula. Čekala sam, zureći u telefon. Ništa. Neće
ad

mi odgovoriti.
Setila sam se kako nam je bilo divno prethodne večeri. Kad je sa mnom, on me želi. Ali
čim se odvoji od mene, pod uticajem je svojih glupih prijatelja.
Morala sam da ga vidim.
Stupiću u akciju.

172
balkandownload
Mimi

39

Tara

Grejs je bila u kuhinji kad sam došla iz crkve. Sedela je za stolom, sa šoljom kafe i mobilnim
telefonom ispred sebe.
„Kako ti je prošao solo?“, upitala je.
Mislila sam da me nije čula kad sam jutros pominjala solo. „Dobro je prošlo.“ Rekli su mi
Ba

da sam zvučala divno, a ja sam bila zaboravila kako je to kad ispunim svojim glasom taj
divni prostor. Ali iznutra sam osećala prazninu i shvatila sam zašto tek kad sam krenula
lk

autom kući. Sem nije bio tamo. Govorio je kako ga moje pevanje uvek gane. Bez mnogo
priče, ali ja sam znala kako se oseća po tome što me je držao za ruku kad se vratim u klupu.
an

„Kad izlaziš?“, upitala sam. Bila je u tričetvrt pantalonama i prugastoj majici s dugim
rukavima, a kosa joj je bila vlažna.
„Još malo“, odgovorila je. „Oprala sam kupatilo.“
D

„Odlično!“ Sagla sam se da je zagrlim, a njena hladna mokra kosa zalepila mi se za obraz.
ow

Retko je bilo dovoljno da joj to kažem jednom.

Sklopila je ruke na stolu i stisnula ih tako jako da su joj zglobovi na prstima pobeleli.
n

„Mama, slušaj.“ Podigla je pogled ka meni. „Znam da ćeš odmah reći ’ne’, ali prvo saslušaj
lo

šta imam da ti kažem pa onda odgovori, važi?“

Činilo mi se da je ovo najduža rečenica kojom mi se obratila u poslednjih nekoliko
ad

meseci.
„Važi.“ Naslonila sam se na pult. Ovo je dobro. Neću odmah reći „ne“. Pustiću je da priča.
„Idem u Čepel Hil danas po podne. I prenoćiću tamo. Ja...“
„U Čepel Hil? Danas? Zašto?“
Pogledala me je uznemireno. „Ima jedna devojka“, počela je. „Ona je poslediplomac i
Dženi je poznaje i ona – ta devojka – hoće da vidi neke prijatelje u Čepel Hilu, ali nema kola,
pa će ići sa mnom i biće moj vozač supervizor, pa ću se sutra vratiti.“
Prvi put u životu ostala sam bez reči. Grejs se užasavala toga da sedne za volan pa sam i
ja počela da se užasavam toga da ona sedne za volan. „Pa... prvo“, rekoh, „ne možeš da ideš.“
„Mama, rekoh ti da ne reaguješ odmah!“ Stisnula je ruke još jače i razrogačila oči,
molećivo me gledajući.

173
balkandownload
Mimi

„Ima li to neke veze s Klivom?“, pitala sam je mada mi to nije imalo nikakvog smisla. Kliv
je kod kuće za vikend i zašto bi sad ona želela da ide u Čepel Hil?
„Da“, priznala je. „Morao je da se vrati danas, a ja apsolutno moram da ga vidim. Osim
toga, volela bih da vidim i univerzitet, jer ću verovatno tamo pokušati da se upišem.“
Znala sam da je to sranje. Možda bi i volela da se upiše tamo, ali ova iznenadna potreba
da vidi Univerzitet Severne Karoline tako je slab izgovor da je to čak i meni jasno. Okrenula
je glavu, nesposobna da me pogleda u oči.
„Znaš i sama da to nema nikakvog smisla, Grejs“, rekoh. „Ako hoćeš da vidiš Kliva, bar
budi iskrena prema meni i ne izmišljaj gluposti o tome kako odjednom hoćeš da vidiš
Univerzitet.“
Spustila je dlanove na sto. „Kliv nije znao da mora danas da se vrati ranije pa nismo
završili sinoćni razgovor i pitao me je mogu li da dođem.“
„Jeste li vas dvoje ponovo zajedno?“
Ba

Jasno sam videla kako procenjuje koliko može da mi kaže. „Zbunjen je u vezi s nama“,
reče. „Misli da bi trebalo da ostane ovako, ali treba još da razgovaramo, a nismo imali
lk

prilike.“ Namrštila se i pogledala me. „Uzrujana sam, mama! Moram da razgovaram s njim
lično.“
an

„A gde bi tačno spavala?“, pitala sam.

„Kod Dženine prijateljice.“
D

„Kako se ona zove?“

ow

„Elena.“
„Kako to da Dženi ima prijateljicu koja je postdiplomac?“
n

„Bila je... ne znam. Neka komšinica, tako nešto. Hoćeš da razgovaraš s njom? Mogu...“
lo

„Ne, zato što nećeš ići.“

„A ako Elena bude vozila umesto mene?“
ad

„Ne, Grejs. Žao mi je što ti i Kliv imate problema, ali moraćete to da rešite preko telefona.
Ako u budućnosti budeš htela da ideš na Univerzitet Severne Karoline, onda ćemo to
unapred planirati. Prvo mi moraš pokazati da si vična vožnji i...“
„Elena može da vozi.“
„To je sve na brzinu. Ne možeš da ideš. Žao mi je ali nema govora o tome.“
Skočila je sa stolice. „Ne razumeš!“, rekla je i suze su joj istog časa navrle na oči.
„Onda mi pomozi da razumem.“ Uhvatila sam je za ramena i držala čvrsto, da mi se ne
izmigolji. „Zašto ne možete to da rešite telefonom?“
Sklonila mi je ruke s ramena. „Samo sam htela da idem, ništa više!“ Okrenula se i pošla ka
stepeništu.
„Grejs!“, viknula sam za njom. „Ne odlazi tako od mene. Hajde da razgovaramo!“

174
balkandownload
Mimi

Ali čula sam korake uz stepenice i spustila sam se na stolicu. Ponovo sam uprskala, a
opet ne znam šta sam mogla da kažem ili uradim drugačije. Sve je to normalno, rekla sam
sebi. Majke i ćerke se svađaju.
Dotakla sam se po obrazu, tamo gde je bila njena kosa. Želela sam da ponovo osetim taj
mio, vlažan dodir. To me je podsetilo na vreme kad je bila mala i kad sam je držala u
naručju i ljuljala, a ona bila srećna u mojim rukama.
Nekada davno, davno.
Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

175
balkandownload
Mimi

40

Emerson

Do sada mi plan ne ide dobro. Nisam računala na to da će Dženi biti tako bolesna da neće
moći da izađe po podne, pa sam, uznemirena, stajala pored prozora u dnevnoj sobi i čekala
da vidim Ijanova kola. Nebo je bilo sivo i prekriveno gustim oblacima. Uskoro će pljusak. U
rukama sam stezala Noeline knjige porođaja i tanku fasciklu u kojoj su bili ono njeno pismo
Ba

Ani i informacije koje sam odštampala sa sajta Biroa za nestalu decu.

Odmakla sam se od prozora samo na sekundu, da izvadim iz rerne pleh sa
spanakopitom8 od sinoć, a kad sam se vratila, ugledala sam njegova kola pred kućom, ali od
lk

njega nije bilo ni traga, pa sam znala da već ide kolskim prilazom, ka bočnim vratima u
kuću.
an

Ljudi uvek samo uđu u moju kuhinju bez kucanja, pa sam pojurila kroz kuću da ga
preteknem i otvorila vrata upravo kad se spremao da uđe. „Dženi je kod kuće“, prošaputala
sam. „Nadala sam se da će izaći, ali bolesna je pa... samo prati ono što kažem.“
D

Ijan se namrštio. „Šta se dešava?“, upita.

ow

Stavila sam prst na usne. „Reći ću ti...“

„Hej“, reče Dženi s vrata u kuhinju. Još je imala na sebi bebi-dol pidžamu, i kosa joj je bila
n

razbarušena.
lo

„Zdravo, Dženi“, reče Ijan. „Ne osećaš se dobro?“

ad

„Sinoć sam se suviše ludo zabavljala“, promuklo odvrati Dženi trljajući grlo. Pogledala
me je zbunjeno, kao da hoće da kaže: Šta će Ijan ovde?
„Ijan i ja moramo da razgovaramo o Noelinoj imovini“, rekoh. Učinilo mi se da je
sumnjičavo pogledala knjigu i fasciklu u mojim rukama, ali možda sam samo bila
paranoična. „Šta bi da ti donesem, Džen?“, upitah. „Čaj s limunom i medom?“
„Samo ću ponovo da legnem“, reče ona.
„Dobra ideja. Hoćeš da poneseš sok?“
„Aha. Možda.“ Pošla je ka frižideru, ali ja sam stigla pre nje. Spustila sam knjigu i fasciklu
na kuhinjski sto i brzo sipala čašu soka od narandže. Ijan je samo stajao pored pulta na
sredini kuhinje i ćutao, a ja sam znala da je nesiguran u vezi s tim šta da kaže i šta da radi.
Pružila sam Dženi čašu.

8 Grčka pita od spanaća ili drugog zelenog povrća, zeljanica. (Prim. prev.)

176
balkandownload
Mimi

„Hvala“, rekla je. „Vidimo se kasnije.“

„Zvuči jadno“, reče Ijan gledajući za njom dok je išla ka stepeništu.
„Da.“ Izvadila sam pitu iz pleha na tanjir. „Možemo da prezalogajimo nešto od sinoć“,
rekoh spuštajući tanjir na kuhinjski sto.
„Ruke ti se tresu“, reče Ijan, a onda je spustio glas. „Ima li ovo stvarno veze s Noelinim
testamentom, ili... s onim drugim stvarima u vezi s njom o kojima smo razgovarali?“
„Ni s jednim ni s drugim.“ Oslonila sam se rukama na pult i za trenutak samo disala.
„Ispričaću ti, samo malo“, konačno rekoh, bacivši pogled ka predsoblju i stepenicama.
Stvarno sam želela da nikog ne bude kod kuće za vreme ovog razgovora. A naročito ne
bolesno dete kome možda trebam. Mahnula sam rukom ka stolu. „Sedi“, rekoh. „Jesi li za
kafu? Ledeni čaj? Mogu da skuvam kafu bez kofeina ako hoćeš. A možda će ti trebati i čaša
vina kad ti budem rekla ono što nameravam da ti kažem.“
„Može kafa.“ Spustio se na kuhinjsku stolicu ne skidajući pogled s mog lica.
Ba

Sipala sam mu šolju kafe, a onda sela za kraj stola i ponovo pogledala ka predsoblju.
Ijan je video knjigu i fasciklu na stolu, ali nije ih ni takao. „Šta je ovo?“, upita.
lk

Duboko sam uzdahnula. „Pokušavala sam da raspetljam klupko, a samo sam ga još više
zapetljala“, rekoh tiho. „Mislila sam da sve jednostavno zadržim za sebe, ali ne mogu. Ne
an

znam s kim drugim da razgovaram.“ Pritisnula sam prstima slepoočnice. „Potrebna mi je

tvoja pomoć, ne znam šta da radim.“
D

„Nešto pravno?“, upita on.

ow

„I da i ne.“ Izvadila sam otkucano pismo koje je Noel pisala Ani i spustila ga pred njega.
Pročitao ga je i prebledeo.
„Dođa...“ Pogledao me je. I odmahnuo glavom. „Šta je sledeće? Ne, stvarno. Šta će nam
n

sledeće Noel sručiti na glavu? I ko je ta Ana?“

lo

Objasnila sam kako sam slučajno naletela na pismo i kako smo Tara i ja konačno saznale
ad

ko je Ana. „Ali da ti odgovorim na pitanje šta je sledeće. Tačno znam šta je sledeće.“
Pogledao ju je kao da nije siguran da li želi da zna.
Nagla sam se ka njemu. „Verujem da je Noel ispustila Tarinu bebu“, rekoh tiho.
Trgao se kao da sam ga ubola. „Šta do vra... Šta te navodi na tu pomisao?“
„Na veb-sajtu Biroa za izgubljenu decu našla sam datum kad je nestala beba Ane Najtli“,
odgovorila sam. „To jest, kad je rođena. Jedina žena koju je Noel porodila u to vreme bila je
Tara, s Grejs. Ili s bebom koju... s pravom Grejs.“ Izvadila sam list hartije iz fascikle na stolu.
„Ovo je sa sajta Biroa za izgubljenu decu. Kaže da je Lili En Najtli rođena 29. avgusta 1994, i
ubrzo posle rođenja nestala iz bolnice u Vilmingtonu, u Severnoj Karolini.“
Ijan se i dalje mrštio kad je podigao pogled s papira. „Zar nije Dženi rođena u to vreme?“
„Dženi se rodila trideset prvog avgusta, a Grejs prvog septembra, ali ja sam rodila Dženi
u bolnici, i Noel nije imala nikakve veze s tim. Tara se porađala dok sam ja bila na carskom
rezu.“

177
balkandownload
Mimi

Ijan podiže pogled ka tavanici. „Tačno se sećam kad se Grejs rodila“, reče. „Noel i ja smo
tad bili vereni, sećaš se?“
Klimnula sam glavom.
„Zvala me je nekoliko puta iz Semove i Tarine kuće, da mi kaže kako teško ide. Bila je
ozbiljno zabrinuta. Pominjala je prebacivanje Tare u bolnicu, ali na kraju je sve dobro
ispalo.“ Naglo je zavrteo glavom. „Ovo nema nikakvog smisla, Emerson“, reče. „Tara bi znala
da joj je neko iznenada zamenio bebu drugom.“
„Ja se svega toga ne sećam dobro jer sam i sama bila zauzeta rađajući bebu, ali pamtim
da mi je Tara pričala kako je bila bez svesti posle porođaja i da se gotovo i ne seća da je
držala Grejs do sledećeg jutra.“
„Ali Sem je bio tamo“, reče Ijan. „On je bio budan i napet i sigurno bi znao da mu je beba
iznenada umrla.“
„Ne govori tako.“ Zadrhtala sam.
Ba

„Pa o tome govorimo, zar ne?“ Ijan je najednom zvučao gnevno. Poželela sam da spusti
glas. „Noel je ubila bebu i nekako je se rešila, a onda skovala...“, mahnuo je pismom u
lk

vazduhu, „...ovaj tupavi plan, otišla u bolnicu, našla odgovarajuću zamenu, i sve se to desilo
– kada? Dok su Sem i Tara spavali najuzbudljivije noći svog života? To je teško progutati.“
an

„Ali znamo da se dogodilo“, odvratila sam. „O tome svedoče Noeline reči.“

„Možda je Noel porodila nekoga da to nije zabeležila“, pretpostavio je Ijan.
D

„Mislim da bi onda bilo tragova iscepanih stranica, a nema nijedne u knjizi za devedeset
četvrtu godinu.“
ow

„Trebalo je da Tara i ti odmah dođete kod mene sa ovim“, rekao je.

„Mi... Iskreno ti kažem, Ijane. Nismo imale pojma koliko će nas ovo duboko odvesti.
n

Mislim da smo se nadale da ćemo otkriti kako je sve bila greška.“

lo

Ijan je skinuo naočari i protrljao oči. „Šta Tara zna od svega ovoga?“
ad

„Ne zna da bi to mogla biti Grejs“, odgovorila sam. „Noel je prekinula s praksom
devedeset osme, pa smo logično pretpostavile da je beba... izgubljena otprilike u to vreme.“
Ijan je pružio ruku da uzme knjigu. „Daj da vidim izveštaj o Grejsinom rođenju“, reče.
Stranice su bile obeležene pa sam mu je otvorila. Gledala sam ga dok je čitao kako se
Grejs zaglavila tokom porođaja. Noel je to nazvala „zadnjim potiljačnim zastojem fetusa“,
nakon čega su usledili sati pokušaja da okrene bebu i razdirućeg bola, zbog čega sam se
divila i Noel i Tari. Čitajući zabeleške, zaključila sam da je Noel bila čudesno sposobna kad
je uspela da je porodi.
„Ovo zvuči jezivo.“ Ijan se prenuo. „Ali nigde nema ništa o ispuštanju bebe“, reče.
„Taj deo očigledno nije zapisala“, odvratih. „Falsifikovala je izveštaj. Ako to do sada nisi
shvatio, reći ću ti da je moja sestra Noel umela da laže.“
„Gde je beba?“, upita Ijan. „Tarina prava... beba koju je rodila?“

178
balkandownload
Mimi

„Ne želim ni da mislim na to.“ Osetila sam kako me oči peku. Tara mi je bila više sestra
nego drugarica, pa me je proganjalo to što se možda dogodilo njenoj bebi. Je li završila u
nekom plitkom grobu? Na nekom đubrištu? Šta se desilo s bebom koju je trebalo da volimo
i ožalimo? Prekrila sam lice rukama. „Šta da radim, Ijane?“, upitah.
„Pa, pre svega, Tara mora da zna“, odgovorio je.
„O, bože“, kazala sam, jer je, naravno, bio u pravu. Znala sam, ali trebalo je da mi neko
drugi to kaže. „To je tako surovo“, primetih.
Učinilo mi se da sam na stepeništu čula veoma tiho škripanje i pogledala sam u
predsoblje, ali činilo se da Ijan nije ništa primetio.
„Recimo da Tara i ja znamo da Dženi nije tvoja biološka kći“, reče. „Da li bi želela da ti
kažemo?“
„Da, naravno, ali bih...“ Zatvorila sam oči i pokušala da zamislim kako mi neko to
saopštava. „Ubilo bi me da saznam kako mi je dete umrlo, a da ja ništa nisam znala o tome. I
Ba

da je Dženi ukradena od neke druge žene.“ Zavrtela sam glavom. „O, bože, to bi me ubilo.“
„Ne, ne bi, jer bi Tara bila uz tebe“, reče Ijan. „Vas dve ste mnogo toga prošle zajedno i ti
lk

bi bila uz nju, zar ne? A ja takođe.“

„Samo što je izgubila Sema, Ijane.“ Umalo nisam jauknula. „Kako da joj oduzmemo
an

ćerku?“ Uznemirila sam se, ali osetila sam i olakšanje jer sam sad koristila reč mi umesto ja.
„Nije reč ni o kakvom oduzimanju ničije ćerke“, odvratio je. „Iskreno, moraću malo da
istražujem kako bih zaključio koji je najbolji pristup problemu, ali ići ćemo korak po korak.
D

Mislim da neće biti teško ući u trag policajcima koji su istraživali ovaj slučaj devedeset
ow

četvrte. Možda čak i poznajem neke od njih.“

„Ali mislim da moramo reći Tari pre no što budeš razgovarao s bilo kim drugim“, rekoh.
n

„Bojim se da će se naljutiti što sam ti kazala pre nego njoj. A mogu i da joj kažem da možda
grešim. A kad smo već kod toga, zaista nemamo dokaz, zar ne? Mogu samo da joj kažem ono
lo

što znam. Možda sam nekako sve pogrešno protumačila.“

ad

„To je zaista tačno“, odgovorio je. „Moraće se obaviti DNK analize i razgovori, ali kao što
rekoh, idemo korak po korak.“
„Da joj danas kažemo?“ Glas mi je bio bojažljiv. Užasavala sam se onoga što je preda
mnom.
Ijan je skrstio ruke na grudima. „Možeš li da sačekaš nekoliko dana?“, upita. „Noćas
krećem u Šarlot i sutra sam ceo dan na golf turniru.“ Nasmešio se prvi put otkad je stigao, a
onda spustio ruku dlanom na knjigu. „Ne mislim da je moj golf važniji od ovoga“, reče, „ali
sutra je praznik, a ovo je čekalo šesnaest godina. Neću zvati inspektora dok ne razgovaramo
s Tarom, pa ako možeš da sačekaš, razgovaraćemo s njom u utorak po podne, kad se vrati iz
škole.“
Ponovo sam čula ono škripanje na stepeništu, i ovoga puta oboje pogledasmo ka
predsoblju.
„Dženi?“, pozvala sam, ali nije bilo odgovora.

179
balkandownload
Mimi

Okrenula sam se prema Ijanu. Oblizala sam usne. „Dobro“, rekoh, sad veoma tihim
glasom. „Mogu da sačekam.“

Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

180
balkandownload
Mimi

41

Grejs

Osećala sam se kao da u grudima imam džinovsko klupko trnja, toliko me je bolelo. Mislila
sam da ću dobiti neku vrstu nervnog sloma. Gajila sam nade da ćemo Kliv i ja ponovo biti
zajedno. I dalje sam ih gajila i strašno sam želela da ga zovem. Shvatila sam koliko sam ga
često zvala i slala mu poruke. Jesam li ga nervirala? Mogla bih da ga pozovem da mu se
Ba

izvinim što sam ga toliko zvala. Neprestano sam izmišljala izgovore da ga kontaktiram. Ali
znala sam da ne smem, da ću ga time samo još više odbiti.
Ležala sam na krevetu, s nogama podignutim na uzglavlje, i umesto njemu, celo
lk

poslepodne sam slala poruke Dženi, dok mi je majka bila van kuće. Napisala sam joj kakav
sam plan bila smislila da se odvezem u Čepel Hil, i kakva je kučka bila mama. Napisala sam
an

joj kako sam izmislila onu devojku Elenu, za slučaj da je mama ikada pita. Retko lažem. Svi
koje poznajem stalno lažu, ali ja to stvarno ne radim pa sam se iznenadila koliko je lako.
Moja majka je tako lakoverna. Morala sam priznati da je sve stvarno bila glupa ideja, mada
D

sam i dalje želela to da uradim. Napolju je pljuštala kiša, ne bih stigla tamo do mraka, niti
bih znala kuda idem. Imala sam adresu studentskog doma, ali... ipak je ideja glupa. Izgledala
ow

bih kao patetična devojka za kakvu me i smatra.

Dženi mi je poslala poruku da mora da uzme malo soka, pa sam na nekoliko minuta
n

ostala sama s mobilnim telefonom. Opasno. Otkucala sam Klivu poruku: Izvini što sam te
lo

toliko nervirala, ali izbrisala sam je umesto da je pošaljem.

Dženi izgleda treba čitava večnost da donese sok. Vratila si se?, napisala sam, ali ona mi
ad

nije odgovorila. Zadremala sam i probudio me je telefon – zvonio je, na displeju je bilo
njeno ime.
Umesto „zdravo“, rekoh: „Zaspala sam.“
„Dolazim tamo.“ Zvučala je strašno, znala sam da je sigurno boli grlo dok govori.
„Stvarno? Napolju pljušti, a ti si bolesna.“
„Moram nešto da ti kažem. Da ti pokažem. Mama ti se vratila?“
„Nije. Šta...“
„Evo me dolazim, važi?“
Spustila sam noge kraj uzglavlja i sela. „Da li je reč o Klivu?“, upitala sam je, ali ona je već
prekinula vezu.

181
balkandownload
Mimi

Kad sam, nekoliko minuta kasnije, otvorila ulazna vrata, Dženi je stajala pred njima
drhteći pod kišobranom. Uhvatila sam je za ruku i uvukla unutra.
„Šta je to tako važno?“, upitala sam.
„Mama ti još nije došla kući?“ Glas joj je bio tih i promukao, a nos crven. Držala je
plastičnu kesu u kojoj su bile neka knjiga i još nešto.
„Nije. Reč je o Klivu, zar ne?“ Da se nije dogodila neka nesreća? O, bože! Umreću.
Blago me je gurnula ka stepenicama. „Nije reč o Klivu“, reče. „Hajdemo u tvoju sobu.“
Dozvolila sam joj da me požuruje i gura kroz predsoblje. „Sad me stvarno plašiš“, rekoh
dok sam se penjala stepeništem.
„Hajde“, odvratila je.
U mojoj sobi, Dženi je uzela s noćnog stočića kutiju papirnih maramica. Sela je na ivicu
mog kreveta i stavila maramice s jedne strane pored sebe, a onu plastičnu kesu s druge.
Ba

Izvukla je jednu maramicu i izduvala nos dok sam ja samo stajala i kršila ruke, čekajući da
pređe na stvar.
lk

„Slušaj“, konačno reče Dženi, „stvarno nije pogodan čas i žao mi je zbog toga, ali otkrila
sam nešto što moraš da znaš. Ima veze s tobom. S tim ko si.“
an

„Kako to misliš ko sam?“ Misli na moju ličnost, na to kakva sam? Zar posedujem neku
tako užasnu osobinu da je morala da dotrči ovamo po kiši, bolesna kao pas, i da mi to kaže?
Možda. Najzad, ni Kliv baš nije oduševljen mojom ličnošću. Pa ni moja majka. Čak ni ja
D

sama.
ow

„Samo me saslušaj“, nastavila je, „i zapamti da sam ti zauvek najbolja drugarica, važi? I
uvek ću to biti. Uvek, uvek, Grejsi, bez obzira na sve!“ Oči su joj bile staklaste i ja sam
zaplakala, ni sama ne znajući zašto. Ako je nju nešto ovoliko uzrujalo, onda će i od mene
n

napraviti haos.
lo

„Kaži mi“, rekoh.

ad

„Ijan je bio kod nas pre sat vremena.“

„Ijan?“ Kakve sad pa Ijan ima veze s tim? „Je l’ to opet nešto o onom testamentu?“ Nisam
se uvredila što je Noel ostavila više novca Dženi nego meni. Dženi je to i zaslužila. Ja nisam.
„Ne, nema veze s testamentom. I ja sam to pomislila, ali uopšte nije to. Bila sam gore i
razmenjivala poruke s tobom, i kad sam krenula dole po još soka, čula sam ih kako
razgovaraju i... Ne sećam se šta je moja mama rekla, znam samo da sam se zbog toga
zaustavila, pa sam slušala. Razgovarali su o...“, Dženi je oklevala, „...žao mi je što moram ovo
da ti kažem!“
„Ali šta da mi kažeš?“
„Razgovarali su u stvari o tome kako ti nisi ćerka svoje mame. Kako si ukradena od neke
druge žene.“
„Molim?“ Šta ona to priča? „Jesi li sigurna da su pričali o meni?“
„Da.“

182
balkandownload
Mimi

„To je... Zašto bi to rekli? Pa to je smešno.“

„I ja mislim. Zvuči ludo, ali razgovarali su o tome i ja sam se šokirala.“ Ponovo je izduvala
nos. „Samo sam stajala tamo i slušala, pokušavala da shvatim šta to govore. Tvoja mama još
ne zna, ali reći će joj.“
„Šta ne zna? Kako oni mogu znati o meni nešto što ne zna moja rođena majka?“ Pokušala
sam da se nasmejem. „Ovo je nešto najneverovatnije što sam ikada čula.“
„Znam ali...“
„Znaš li ti koliko to glupo zvuči? Upravo si mi kazala da me je moja majka od nekoga
ukrala, što je potpuno besmisleno. A osim toga, ako me je ukrala, kako onda ne zna da sam
ukradena?“ Poželela sam da nešto bacim na Dženi. „Što me praviš ludom?!“
„Izvini! Znam kako ti je. Ali mogu sve da objasnim.“ Otvorila je kesu i izvadila iz nje
veliku smeđu knjigu i fasciklu. Ruke su joj drhtale. „Sedela sam na stepenicama sve dok Ijan
nije otišao, a onda sam otišla u kuhinju kao da sam toga časa sišla, i sipala sok. Videla sam
Ba

kako stavlja ovo u kuhinjsku fioku. Znaš onu pored klupe koju koristi?“
„Kakva je to knjiga?“ Sela sam pored nje na krevet.
lk

„U njoj su beleške o ženama koje je Noel porodila. Pročitala sam beleške o tvome rođenju
i nisam našla ništa čudno. Ali tu je bilo i ovo.“ Otvorila je fasciklu i izvadila papir sa
an

otkucanim tekstom. „Ovo pismo... deo pisma. Napisala ga je Noel.“ Pružila mi je list.
Nisam mogla da poverujem u to što sam pročitala.
D

„Ovo je odvratno!“, rekoh, užasnuta. „Ne mogu da verujem da bi Noel učinila tako nešto.“
ow

„Znam. Ni ja, ali...“

„A zašto misliš da sam ja ta beba koju je uzela?“
n

„Ne znam tačno otkud znaju da si ti, ali znaju“, reče Dženi. „Mislim da je to zbog ovoga.
Zbog ovog ovde datuma.“ Izvukla je iz fascikle dva lista odštampanog teksta i pokazala mi
lo

prvi. „Vidiš URL u dnu strane? Ovo je s veb-sajta Biroa za nestalu decu. I sadrži samo jednu
ad

rečenicu.“ Pročitala ju je glasno, promuklim glasom. „Lili En Najtli je rođena 29. avgusta
1994, i ubrzo posle rođenja nestala iz bolnice u Vilmingtonu, u Severnoj Karolini.“
Polako sam zavrtela glavom. Počela sam da osećam mučninu. „Ima li drugih... mislim,
možda je to neka druga beba čijem je rođenju Noel pomagala? Zašto su tako sigurni da sam
to ja? Tvoj rođendan je za jedan dan bliži od moga.“ Lili, zar je moguće da je to moje pravo
ime?
„Ali Noel nije imala nikakve veze s mojim rođenjem.“
Dženi me je obgrlila jednom rukom. Obe smo polako shvatale istinu. Znamo da ne ličim
na roditelje. Imam smeđe oči kao i oni, ali polovina dece u ovoj državi takođe ima smeđe
oči. Svi stalno govore da sam povučena i pametna na oca, ali mnogo je još povučene i
pametne dece. I nisam ni nalik majci. Ni nalik.
„Ne mogu da verujem“, rekoh tiho.

183
balkandownload
Mimi

„Žao mi je“, kaza Dženi. „Mislila sam da imaš prava da znaš. Nisam znala da li bi ti ikada
rekli.“
Dodirnula sam list papira iz štampača. Lili En Najtli. Lili. „Ko sam ja?“, rekoh glasno.
Dženi je priljubila obraz uz moje rame i osetila sam njenu ruku oko sebe. „Ti si Grejs“,
reče. „Moja najbolja drugarica. I nikad to nemoj zaboraviti.“
U mislima sam bila kilometrima daleko. „Oduvek sam znala da se ne uklapam. Moja
majka... Kao da je uvek želela da sam neko drugi“, kazala sam. „Ta mrtva beba. Eto koga je
moja majka trebalo da ima za ćerku.“ Ustala sam i podigla ruke u vazduh. „Oh, bože, Dženi.
Beba je umrla. Mrzim Noel. Kako iko može da uradi nešto tako?“
„Da te nije uzela, ne bi bila moja drugarica, a ja ne mogu da podnesem tu pomisao.“
To je tačno. Nisam mogla da zamislim svoj život bez Dženi u njemu. Ali to je otprilike bilo
jedino dobro u mom životu u tom trenutku.
Ba

„Kada će reći mami?“ To će biti to, pomislila sam. To će biti trenutak u kom će me mama
izbaciti iz svoga srca. Sada mora da me voli i da izdrži sa mnom. Nije ni čudo što ne liči na
mene, tako će misliti. A kako i ne bi tako mislila? Kako se ne bi pitala koliko bi drugačija,
lk

koliko savršena bila njena prava kći?

„U utorak, mislim“, reče Dženi. „Nemoj da joj kažeš da sam ti rekla, važi? Mama bi me
an

ubila što sam prisluškivala. Moram ovo da vratim pre nego što shvati da sam uzela.“
„Šta je na drugom listu?“ Pokazala sam dva papira na njenom krilu.
D

„Ništa.“ Dženi je vratila oba lista nazad u fasciklu.

ow

„Daj da vidim“, rekoh. Dženi uopšte ne ume da laže.

Oklevala je, a onda mi je pružila fasciklu i dala mi papir sa odštampanim sadržajem veb-
sajta Biroa za izgubljenu decu.
n

Direktorka Biroa za nestalu decu Ana Čester Najtli, stara četrdeset četiri
lo

godine, radi za ovu ustanovu deset godina. Njena novorođena kći Lili nestala je
ad

1994. godine iz bolnice u Vilmingtonu, u Severnoj Karolini. Ima još jednu kćer,
Hejli.
Ostala sam bez reči. Moja majka? I sestra. „Gde žive?“, konačno sam smogla snage da
pitam. „Jesu li u Vilmingtonu?“
„Mislim da ne. Direktorka je Biroa za nestalu decu, a ne verujem da je to ovde.“
„Traži me“, prošaptala sam. „Celog mog života me traži.“ Obuzelo me je veliko saosećanje
prema njoj. Saosećanje i čežnja tako snažna da sam je osetila od samog središta svoga srca
pa do vrhova prstiju. „Verovatno misli da sam mrtva.“
Dženi uze papir iz moje ruke i vrati ga u fasciklu. „Slušaj, moram kući“, reče. „Rekla sam
mami da idem samo do dragstora da kupim sirup za kašalj. Zvaće me svakog časa.“
„Ostavi mi te papire“, rekoh.
„Ne mogu. Primetiće da su nestali.“

184
balkandownload
Mimi

„Molim te. Dženi, potrebni su mi.“

„Ne mogu.“ Vraćala je fasciklu u kesu kad sam joj je otela i privila na grudi.
„Grejs! Moram da je vratim!“, reče.
„Zadržaću je. To je moje. O meni se radi.“
„Grejsi, molim te. Ubiće me.“ Pokušala je da mi uzme fasciklu, ali ja sam se brzo okrenula,
stavila je u fioku komode i brzo zatvorila.
„Grejs!“ Pokušala je da priđe fioci, ali ja joj nisam dala. „I sama možeš da nađeš to isto na
veb-sajtu“, reče. „Na sajtu Biroa za nestalu decu.“
Stajala sam i branila joj prilaz fioci. Bila je u pravu, mogla sam da nađem sve te
informacije na sajtu, ali želela sam baš te listove. Odjednom me je obuzelo osećanje da ne
mogu podneti da mi išta više bude oduzeto. „Pusti me da je zadržim, Dženi“, molila sam je.
Osetila sam kako mi se suze slivaju niz obraze. „Dozvoli mi da bude moja.“
Ba

Zurila je u mene jedan trenutak, a onda me privukla u zagrljaj. „Napravi kopije“, kazala
mi je u kosu. „A onda mi ove vrati sutra.“ Više nisam znala koja od nas dve neutešnije plače.
lk

Sedela sam u svojoj sobi još ceo dan pošto je Dženi otišla, s ona dva lista papira u krilu.
Dugo sam zurila u reči na njima, a onda se smrklo i više ih nisam videla, a nisam imala
snage da upalim svetlo. Kad je došla kući, mama je svratila u moju sobu da mi kaže kako je
an

usput kupila sendviče za večeru. Upalila sam svetlo jer sam htela da vidim da li mi izgleda
drugačije, ali nije bilo tako. Ona se nije promenila u ovih poslednjih nekoliko sati.
D

Pošto je mama sišla u prizemlje, ulogovala sam se na internet. Našla sam veb-sajt Biroa
za nestalu decu i potražila URL sa one stranice o Ani Najtli. Dah mi se presekao. Slika! Bože
ow

gospode, izgleda neverovatno. Ima otvoreno, lepo lice. Vidi se već na slici. Izgleda blaga i
puna ljubavi. Ima zelene oči – mora da odatle potiču zelene pegice u mojim očima. Inače ne
n

bih rekla da ličimo. Moja majka – odnosno majka koja me je odgajila – više liči na mene
nego Ana Najtli. Pokušavala sam da nađem sebe na njenom licu, držala ručno ogledalo pred
lo

sobom, kako bih mogla da gledam čas svoj odraz čas njenu fotografiju. Pomislila sam na
svog pravog oca. Mora da ličim na njega. Zadrhtala sam i jeza me je podišla pri pomisli da
ad

imam nekog drugog oca osim onog uz kog sam odrasla. Oca kog ću voleti zauvek, ma šta se
dogodilo.
Stalno sam iznova čitala onu jednu rečenicu. Njena novorođena kći Lili nestala je... Kako
su joj rekli da joj je beba nestala? Zamislila sam tu lepu ženu blagog izraza kako odlazi u
bolnicu da uzme kćer i odnese je kući, kako su se bolničarke rastrčale da nađu bebu, kako
se među njima širi panika kad su shvatile da je nema. Da mene nema. I dalje nisam mogla da
utuvim sebi u glavu da sam ja ta Lili. Mogla sam da zamislim kako se Ana Najtli osećala kad
su joj rekli. Kako je patila za njom. Za mnom. Mogla sam imati sasvim drugačiji život.
Za nestalu decu se uvek ispostavi da su mrtva. Tako stalno javljaju na vestima, i Ana
Najtli je sigurno za sve ovo vreme očekivala to da čuje. Znala je samo da sam nestala. Nije
znala ništa o mom životu.
„Živa sam“, kazala sam slici na monitoru. „Evo, ovde sam.“

185
balkandownload
Mimi

Gde živi? Mogu li nekako da nađem njen broj telefona? Mogu li sada da je pozovem?
Odmah sada, ovoga časa? Želela sam da joj kažem da sam živa. Mogla bi sutra da umre i da
se nikada ne upoznamo.
Našla sam broj Biroa za nestalu decu i zapisala ga. I adresu takođe, u Aleksandriji, u
Virdžiniji, samo jednu državu dalje od nas. Moja majka – moja biološka majka – bila je samo
jednu malu državu dalje od mene.
Nisam mogla da zaspim. Stalno sam zamišljala mapu. Aleksandrija je u severnom delu
Virdžinije, zar ne? Blizu Vašingtona? A Vašington je udaljen... koliko? Pet sati vožnje?
Moram da se sastanem sa Anom. Moram da saznam ko sam ja zaista. Mogla bih rano ujutru
da je zovem u Biro za nestalu decu, ali bilo bi mnogo bolje da je vidim lično. Podigla sam se i
sela u krevetu, krajnje napeta. Moram da se sastanemo njom sada, razmišljala sam, što pre.
Život je kratak. Sutra Ana može da pogine u saobraćajnoj nesreći dok se bude vozila na
posao. To se dešava.
Uzela sam telefon i brzim biranjem pozvala Klivov broj, a kad se javio – javio se! –
Ba

briznula sam u plač.

„Ne prekidaj. Ne prekidaj!“, rekoh. „Moram da razgovaram s tobom. Nije o nama, ne brini.
lk

Samo moram da razgovaram s tobom ili ću poludeti.“

„Grejs, skoro je ponoć.“ Zvučao je kao da je potpuno budan. Čula sam ljudske glasove u
an

pozadini. Smeh neke devojke. „Možemo da razgovaramo sutra, važi?“

„Upravo sam saznala da sam ukradena od neke druge žene kad sam bila beba!“
D

Ćutao je. „Šta to pričaš, dođavola?!

ow

Sve sam mu objasnila: kako je Dženi prisluškivala razgovor svoje majke i Ijana. Noelino
pismo Ani Najtli. Ukradena beba. Biro za nestalu decu.
n

„Ne verujem“, reče on. „Jesi li to izmislila?“

„Ne“, rekoh. „Razgovaraj sutra s Dženi ako mi ne veruješ. U utorak će saopštiti mojoj
lo

majci. Ona već misli da sam...“ Ostala sam bez glasa, nespremna za to. „Nikad u stvari i
ad

nisam bila ćerka koju je želela. Verovatno bi ona druga beba, ona što je umrla, bila baš kao
ona.“
„Sačekaj malo“, reče Kliv. Čula sam ga kako se kreće. Možda otvara vrata. „Morao sam da
izađem napolje u hodnik“, kazao je posle nekoliko minuta. „Cimer mi ima društvo. Čuj, ne
znam šta se dešava, ali tvoja mama te voli. Svi imamo problema s majkama, Grejs. I ja bih se
moje najčešće odrekao. Ali majka mi je i voli me, kao što i tvoja voli tebe.“
„U tome i jeste razlika. Suzan jeste tvoja majka. A moja meni nije majka. Želela bih da se
upoznam sa svojom pravom majkom i da joj sve kažem. Otići ću tamo.“
„Kuda?“
„U Virdžiniju. Idem da je upoznam.“
„Kada? I kako misliš da stigneš tamo?“
„Kolima. Sutra.“

186
balkandownload
Mimi

Nasmejao se. „Ne ponašaj se kao da ti je dvanaest godina, Grejs.“

Njegove reči su me zapekle. „Ne znaš ti kako je to“, rekoh.
„Slušaj, sutra reci majci šta ti je Dženi kazala, i...“
„Uvaliću Dženi u nevolje. Ona kao ne zna ništa.“
„Dženi će to preživeti. Reci mami. Ako je to što kažeš istina – a sumnjam da jeste – tebi i
tvojoj mami će biti potreban advokat. Ijan je advokat, je li tako? Pojaviće se milion
zakonskih stvari koje treba rešiti.“
„Advokati uvek sve uprskaju“, rekoh. Moj otac je bio odličan advokat, ali uvek je
usporavao stvari u slučajevima svojih klijenata. Kladim se da je i Ijan isti takav. Tata je uvek
hteo da sve ide polako. Da se ništa ne požuruje. Pitala sam se kako bi postupio u ovoj zbrci
da je živ. „Oh, Klive“, kazala sam, „moj tata mi nije pravi tata!“
„On ti je tata i tvoja mama ti je mama. Čak i ako te je ta druga gospođa rodila, tvoji
Ba

roditelji su ti i dalje roditelji.“

„Stvarno sam van sebe, Klive“, rekoh, ali u mislima sam se već bila udaljila. Prišla sam
kompjuteru, sela i uključila Gugl mape.
lk

Kliv je opet uzdahnuo. „Slušaj“, reče, „obećaj mi da ćeš sutra reći majci i da nećeš
napraviti nikakvu glupost. Stalo mi je do tebe, Grejs“, kazao je. „To se nikad neće promeniti.
an

Dakle, obećavaš li?“

„Obećavam“, rekla sam, ali već sam ukucavala adresu Biroa za nestalu decu.
D ow
n lo
ad

187
balkandownload
Mimi

42

Ana

Vašington
„Tata, šta misliš o ovom imidžu?“, upitala je Hejli Brajana kad je razmakao zavesu pored
njenog bolničkog kreveta. Smestili smo je u tu sobu pre nekoliko sati i već je bilo vrlo kasno,
Ba

ali ona je i dalje bila živahna zbog delovanja steroida. Podigla je poslužavnik sa stalka na
krevetu i pogledala se u njemu kao u ogledalu, pa prešla rukom po kratkoj tamnoj kosi koja
joj je izrasla protekle nedelje.
lk

„Baš kul.“ Brajan je stajao pored njenog kreveta i milovao je po kratkoj, mekoj četki kose.
Znala sam kako se oseća dok je dodiruje dlanom. To golicanje po ruci izazivalo je u meni
an

osećanje lažne sigurnosti. Morala sam stalno da podsećam sebe kako je ta četka od kose
samo zatišje pred buru.
Ujutru će primiti još jednu dozu održavanja terapije i taj režim će se nastaviti sve dok se
D

ne pronađe davalac. A kad ga nađu, doze hemoterapije i radijacije koje će primiti uništiće
ow

joj mnogo više od kose kako bi joj telo bilo spremno za transplant. Odbijam pomisao na to
kako se davalac možda neće naći pre nego što je bolest savlada. Na to ne smem ni da
mislim. A večeras želim samo da uživa u svom odrazu s tršavom kosicom u ogledalu i u ovih
n

nekoliko sati koliko nam je preostalo s Brajanom. Ja ću prenoćiti ovde s Hejli, a on će se

lo

nakratko vratiti u svoj stan. Sutra avionom putuje u San Francisko, gde ima razgovor za
posao u Vašingtonu. Nisam bila srećna što odlazi. Starala sam se sama o Hejli najveći deo
ad

njenog života, i ne radi se o tome da mi treba njegova pomoć, iako je bio divan. Reč je o
tome da sam mu postala privržena, kao i Hejli. Želele smo da bude tu.
„Evo naše devojčice!“ U sobu je ušao Tom, Hejlin omiljeni bolničar. „Doneo sam ti pilule
za lilule.“
Hejli je uzela plastičnu čašicu iz njegove ruke.
„Znao sam da dolaziš večeras“, rekao je Tom dok je ona gutala pilulu, „pa sam isekao ovo
za slučaj da ti treba.“ Pružio je Hejli novinski članak o potrazi sa koštanom srži, koji je
izašao u Vašington postu u petak. Hejli je bila sjajna s novinarom iz Posta, a još bolja s
reporterom s televizijskog kanala WJLA. Pričala je o tome koliko se seća prve borbe s
leukemijom. „Mislila sam da sva mala deca primaju ubitačne lekove sve vreme“, rekla je
jednostavno. „Nisam znala ni za šta drugo.“ Pričala je o Lili onako kako ja nikad ne bih bila u
stanju. „Moja mama je izgubila moju sestru“, rekla je, „pa ne želim da izgubi i mene.“ Zgrčila
sam se iznutra kad je to rekla, u nadi da niko neće pomisliti da je neiskrena. Znala sam da to
ozbiljno misli i bila sam dirnuta. A očigledno su bili i mnogi drugi. Sutradan se izložbeni

188
balkandownload
Mimi

prostor salona automobila napunio ljudima koji su svi došli da dobrovoljno daju bris iz
usta.
Kad je Tom izašao iz sobe, Hejli je spustila uzglavlje kreveta dok nije bio skoro sasvim
ravan. „Važi“, rekla je Brajanu, „vraćaš se u sredu?“
„U sredu u četiri.“ Isključio je jarko svetlo na njenom noćnom stočiću. Stajala sam u
podnožju kreveta i posmatrala pokrete njegovog tela i mišića ispod polo majice. Ove
nedelje sam otkrila da mi kolena ne klecaju samo kad vidim neke slavne ličnosti. Da mi je
neko rekao da će tako delovati na mene čovek kog sam prezirala toliko godina, rekla bih da
je poludeo.
„Šta hoćeš da ti donesem iz San Franciska?“, upitao je Hejli.
„Samo sebe donesi“, reče ona, a ja sam videla kako talas emocija prelazi Brajanovim
licem. Hejli je u poslednje vreme toliko emotivno otvorena. Nikad nije nosila masku iza
kakvih se većina nas krije. Bila je otvorena i ranjiva, kao da shvata da nema vremena za
Ba

pretvaranje. Sutra nam nije obećano. Nikom od nas. To sam naučila od svoje kćeri.
„Slatka si“, reče joj Brajan. „Ali ozbiljno. Šta misliš o čokoladi ’girardeli’?“
lk

Napravila je grimasu. „Sad zvuči dobro, ali u sredu mi se verovatno neće jesti.“
„Onda ćemo je sačuvati pa kad ti se bude jela.“ Pogledao je na sat. „Bolje da požurim.“
an

„Ispratiću te“, rekla sam mu pa sam se okrenula prema Hejli, koja se sklupčala ispod
pokrivača s Fredom u naručju. „Možeš li malo sama?“
D

Klimnula je glavom zevajući. Brajan se sagnuo i poljubio je u obraz, a ona mu je obavila

ruke oko vrata. „Ne zaboravi na nas“, rekla mu je blago.
ow

Ustao je, držeći njenu ruku u svojima. „Neću“, reče. „Nikad.“

Otišli smo ćuteći do lifta, pa smo se spustili u garažu, koja je ovako kasno bila pusta.
n

Nisam želela da vidim kako odlazi. Bila sam pomalo ustreptala kao i Hejli. Možda je i u meni
lo

bilo onog Ne zaboravi nas. Ali mislim da nije to. Htela sam da budem uz njega u svakom
trenutku u kom je to moguće. Spremala sam se da spustim masku.
ad

Otvorio je vrata kola pa se okrenuo ka meni.

„Požuri nazad“, rekoh.
Osmehnuo se, pa me privukao u dug zagrljaj, koji je u meni izazvao poplavu uspomena.
Bile su to lepe uspomene, iz vremena kad smo bili mladi i kad je budućnost bila pred nama.
„Čekaj malo“, rekao je i pustio me. Otvorio je zadnja vrata, ušao u kola i povukao me za
sobom. Gotovo sam pala, smejući se, na zadnje sedište. Poljubio me je kao da smo oni
nekadašnji klinci, pa smo se najpre smejali ljudima od četrdeset i kusur godina što se
ludiraju na zadnjem sedištu kola u garaži, ali malo kasnije smeh je prestao i unutrašnjost su
ispunili samo naše disanje, naši dodiri i slast početka jedne nove, komplikovane ljubavi.

189
balkandownload
Mimi

43

Grejs

Vilmington, Severna Karolina

Još sam bila budna u tri ujutru, ležala sam u krevetu i planirala svoj sledeći potez. Što sam
duže razmišljala o odlasku u Aleksandriju, sve više sam bila ubeđena da moram to da
Ba

učinim. Već sam odštampala uputstva kako stići do Biroa za nestalu decu, i činilo mi se da je
prilično lako. Skoro pa samo pravo od Vilmingtona do Aleksandrije, iako nisam mogla da
zamislim sebe da zaista vozim tom skoro pa samo pravom rutom, a vožnja će biti i duža
lk

nego što sam mislila. Prema Gugl mapama, trebaće mi pet sati i pedeset minuta da stignem
tamo. Pet sati i pedeset minuta da nađem svoju biološku majku. Kad sam na taj način o
tome razmišljala, zvučalo je kao da to nije ništa.
an

Morala bih da krenem čim izađe sunce. Mama sutra ne ide u školu jer je praznik, ali ona
nikad ne spava dugo. Biće teško ustati pre nje. Podesila sam alarm na telefonu za šest, ali
D

sad sam promenila u pet. Treba da krenem dok je još mrak. Ako pođem u pola šest ujutru,
biću tamo do pauze za ručak. Srce mi je zalupalo jače pri pomisli da ću ući u Biro za nestalu
ow

decu i razotkriti svoj identitet ženi koja mi je majka.

Ali šta ako izađe na ručak? Na jedan od onih dugačkih poslovnih ručkova na kakve je
n

odlazio moj otac? Podigla sam telefon s noćnog stočića i uključila ga da vidim koliko je sati.
lo

Tri i deset, a ja sam potpuno budna. Nikad nisam bila tako budna. Osećala sam se kao da
sam popila vedro kafe. Ako krenem odmah, možda ću biti u Birou za nestalu decu pre
ad

ručka. Ali napolju je bilo tako mračno i još se čulo dobovanje kiše po prozoru. Do sada sam
samo nekoliko puta vozila po kiši, a onda sam potpuno digla ruke od volana.
„Učini to“, rekla sam glasno.
Brzo sam ustala i obukla iste pantalone i plavi džemper koje sam nosila juče. Istresala
sam iz ranca knjige i sveske na krevet, pa stavila čist veš, četkicu i pastu za zube, i fasciklu
koju mi je Dženi ostavila. Kretala sam se brzo, kao na trci. U izvesnom smislu je tako i bilo.
Trudila sam se da preteknem onaj deo mene koji je smatrao da taj plan ne samo što je glup
već je i opasan. Nisam vozila sama još od pre očeve pogibije, a ni tada nisam vozila sama
duže od nekoliko sati odjednom. Uzela sam odštampana uputstva, prebacila ranac na rame i
tiho sišla u prizemlje. Uzela sam ključeve honde iz fioke za ključeve pored zadnjih vrata, pa
požurila iz kuće pre nego što se predomislim.
Sve je bilo u redu oko sat vremena. Znala sam da vozim suviše sporo, ali vidljivost je bila
slaba. Kolovoz je od kiše bio sjajan kao ogledalo, i stalno sam zamišljala kako mi pred kola
izleće jelen. Međutim, bila sam skoro sama na putu, što je istovremeno bilo i dobro i

190
balkandownload
Mimi

sablasno. A onda, sasvim iznenada, kiša je počela neverovatno da pljušti. Pljuštati i nije
sasvim odgovarajuća reč kojom bi se to opisalo. Padala je u zaslepljujućim talasima,
dobovala po krovu tako jako da nisam mogla da čujem radio. Brisači su bili podešeni na
najbrže, ali i dalje se nije moglo videti više od nekoliko metara preda mnom. Usporila sam
na šezdeset na sat, pa na pedeset, i držala se krajnje desno. Ubrzo je na putu bilo više
automobila i činilo se da njihovi vozači nemaju nikakvih problema s kišom dok su fijukali
pored mene. Jedan mi je svirao, možda zato što vozim previše sporo. Šake su mi bile
znojave, ali čvrsto sam stezala volan i naginjala se napred kao da ću bolje videti ako budem
bliže vetrobranu.
Taman sam bila odlučila da stanem i sačekam da kiša malo oslabi, kad se to iznenada i
desilo. Naslonila sam se na sedište i odahnula. Ponovo sam mogla da čujem muziku s radija.
Pritisnula sam gas i krenula brzinom osamdeset na sat, i to je bilo najbrže koliko sam se
usuđivala da vozim dok ne svane. Toliko o onih pet sati i pedeset minuta.
Napolju je bio dan kad sam prešla granicu i ušla u Virdžiniju, ali i dalje je padala kiša.
Ba

Razmišljala sam o tome da li da pozovem Dženi i kažem joj gde sam kad mi se javila jedna
užasna misao. Setila sam se da sam promenila podešavanje alarma na telefonu na pet sati.
Videla sam telefon na noćnom ormariću, ali nisam se sećala da sam ga uzela i stavila u
lk

ranac. O, bože. Pritisnula sam kočnicu i naglo skrenula u zaustavnu traku. Kamion mi je
svirao i osetila sam kako mi se kola zanose kad je projurio pored mene, preblizu. Upalila
an

sam sva četiri migavca pa počela da preturam po rancu tražeći telefon, iako sam sve vreme
znala da nije tamo. Kako sam mogla da budem tako glupa? Satima sam udaljena od kuće, na
auto-putu, bez telefona. Sedela sam paralisana nekoliko minuta, malo malo pa gledajući u
D

pod ili u suvozačko sedište, kao da se telefon nekom čarolijom može pojaviti. Šta sam
mogla? Već sam bila prešla dve trećine puta. Morala sam da nastavim. Progutala sam
ow

knedlu u grlu, isključila migavce i sačekala da se uključim u saobraćaj.

Nekoliko sati kasnije, nisam znala gde sam, ali bila sam dobro i zaglavljena u
n

saobraćajnom zastoju. Ljudi koji se žale na saobraćajnu gužvu u Vilmingtonu nemaju pojma
o čemu govore. Sedela sam u zaustavljenim kolima pet minuta, pa se pomerila oko tri
lo

metra, pa ponovo zaustavila. Sa obe strane su mi bili džinovski kamioni, osećala sam se kao
ad

u zamci, klaustrofobično. Bili su toliko veliki da sam mogla da gledam ispod njih, u kola u
drugim trakama. Dok sam vozila kroz kišu i tamu, bar nisam imala vremena da razmišljam
ni o čemu drugome osim kako da ostanem živa. Sad sam bila umorna i iscrpljena, a plan koji
mi se činio ispravnim u tri ujutru, počeo je da izgleda idiotski.
Trebalo je da ostavim majci pisamce, mada ne znam šta bih joj rekla. Kad shvati da me
nema, verovatno će pomisliti da sam otišla u Čepel Hil. Nije važno. U svakom slučaju biću u
velikoj nevolji.
Iznenada sam se setila nečega što mi je tata kazao kad sam bila ljuta na mamu. „Znaš
kako mama aranžira kriške narandže na tanjiru za tvoj fudbalski tim, i kako planira tvoje
rođendanske proslave po dva meseca unapred?“, upitao me je. „Ona tako ispoljava ljubav,
Grejsi.“ Zašto sam se toga sada setila? Čula sam mu glas tako jasno kao da govori sa
suvozačkog sedišta pored mene. Tako ona ispoljava ljubav, Grejsi.

191
balkandownload
Mimi

Ona me voli. Nikad u stvari nisam ni sumnjala u to. Biće povređena kad shvati da nisam
njena i kad otkrije da je njena beba umrla. Zamislila sam Emerson kako seda na stolicu da
joj kaže istinu, i videla sam kako se lice moje majke grči.
Saobraćaj je krenuo. Pustila sam kamione da se malo udalje od mene i sad sam videla
stare zgrade, fabričke dimnjake i dizalice, ali zamagljene, kroz suze.
Stegla sam volan čvršće. „Šta to radiš?“, šapnula sam samoj sebi. „Šta to radiš?“
Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

192
balkandownload
Mimi

44

Tara

Pomislila sam kako je dobro što Grejs spava. Juče se toliko uznemirila zbog Kliva, a znala
sam da se ni ja nisam najbolje snašla u toj situaciji. Morala sam, naravno, da odlučno
zabranim put u Čepel Hil, ali zar nisam mogla to da izvedem nekako drugačije? Na neki
način koji ne prekida komunikaciju? Kakvu komunikaciju? Nemamo nikakvu komunikaciju.
Ba

Sledeće nedelje ću otići terapeutkinji kod koje sam bila nekoliko puta posle Semove smrti.
Grejs neće hteti da razgovara s njom, ali možda će terapeutkinja moći da mi da neke ideje o
novom početku s mojom kćeri. Grejs i meni je potreban novi početak.
lk

Sedela sam za kuhinjskim stolom i pisala spisak za kupovinu, pokušavajući da se

usredsredim na nešto manje uzbudljivo od narušenog odnosa između Grejs i mene. Ostavila
an

sam joj na stolu pisamce, u kom piše da sam otišla u radnju, a onda prošla kroz malo
predsoblje u garažu.
U garaži sam stala kao ukopana. Semove stare honde nije bilo. To me je potreslo. Kroz
D

mene je sevnula nada da je Sem živ i da je otišao na posao. Da su poslednjih sedam meseci
ow

bili samo strašan san. Ipak, suviše sam realna da bi me takva fantazija dugo držala. Ili su
kola ukradena ili ih je Grejs uzela. Ne znam koja mi je mogućnost bila manje verovatna.
n

Vratila sam se u kuću i pokucala na vrata Grejsine sobe, pa ih otvorila pošto nije bilo
odgovora. Soba joj je, kao i obično, bila u neredu, a na krevetu gomila svega i svačega, pa
lo

sam morala da razgrnem stvari ne bih li se uverila da je stvarno nema. Nisam osećala bes,
samo čisti, nepatvoreni užas. Moja mala devojčica vozi, bez sumnje u Čepel Hil. Pada kiša, a
ad

ona je uznemirena i pomućeno rasuđuje, a pritom još nije vozila sedam meseci. Vozi auto-
putem s komplikovanim petljama, među brzim automobilima i vozačima mamurnim od
prethodne noći. Sem je poginuo na poznatoj raskrsnici. Kakve su Grejsine šanse da stigne
živa do Čepel Hila?
Uzela sam fiksni telefon sa Grejsinog radnog stola, ali uzdržala sam se da je pozovem.
Nisam htela da se javlja na mobilni dok vozi. A onda sam se setila da je s njom ona Dženina
starija prijateljica i da najverovatnije ona vozi. Odahnula sam. Bar više ne moram da
zamišljam Grejs za volanom. Samo što bih volela da znam tu Dženinu drugaricu, da znam je
li pouzdana.
Pozvala sam Grejsin mobilni telefon i trgla se kad sam čula poznatu melodiju s njenog
noćnog stočića. „O, ne“, rekoh i zgrabih telefon. Displej je svetleo i na njemu se jasno video
naš kućni broj. Otišla je bez telefona? Prekinula sam vezu i spustila se na krevet, nastojeći
da shvatim šta se dešava. Grejs nikada nikud ne ide bez telefona.

193
balkandownload
Mimi

Potražila sam u telefonu broj Dženinog mobilnog i pozvala je. Zvonilo je nekoliko puta
dok se nije javila, i znala sam da sam je probudila.
„Mislila sam na tebe cele noći“, reče Dženi promuklim glasom. „Jesi li dobro?“
Očigledno je u toku s ovom velikom avanturom. „Ovde je Tara, Dženi“, rekoh.
Zavladala je tišina. „Oh“, reče ona. „Izvini. Zašto me zoveš s Grejsinog telefona?“
„Treba mi broj mobilnog telefona one tvoje prijateljice s kojom je Grejs“, rekoh sažeto.
„Ne mogu da se setim kako se zove.“
Dženi je ćutala. „Ne znam šta hoćeš da kažeš“, reče. „Zar Grejs nije kod kuće?“
„Nije. Otišla je pre nego što sam jutros ustala, pa pretpostavljam...“ Da nisam pogrešila?
„Uzela je hondu i zaboravila mobilni. Pretpostavljam da je na putu da se vidi s Klivom. Juče
mi je kazala kako želi da ide i da će s njom biti neka tvoja prijateljica – neka starija devojka
– kao vozač supervizor.“
Ba

Dženi ništa nije rekla, pa sam znala da nešto krije, ili je pak isto toliko u neznanju kao i ja.
„Dženi?“, rekoh. „Znaš li gde je?“
lk

„Totalno sam zbunjena“, odgovorila je.

„Ko je ta tvoja starija prijateljica? Helen ili... Elena!“ Iznenada sam se setila. „Zove se
an

Elena.“
„Ja... ne znam šta se dešava.“
D

Ustala sam. „Dženi!“, rekoh, ovoga puta oštro jer je počela da me obuzima panika. „Šta
ow

znaš? Ovo je ozbiljno! Je li ti rekla da ide u Čepel Hil?“

„Ne!“, reče Dženi. „Stvarno ne znam gde je. Jesi li pokušala da je pozoveš?“
n

„Kažem ti da je zaboravila telefon. Pozvaću Kliva. Ako se čuješ s njom ili sa Elenom... Imaš
li prijateljicu po imenu Elena?“
lo

Nije mi odgovorila.
ad

„Dženi!“
„Nemam“, priznala je.
Dođavola. „Zovi me ako čuješ nešto“, kazala sam, a onda prekinula vezu. Našla sam Klivov
broj u Grejsinom telefonu i pozvala ga, ali javila mi se govorna pošta. „Klive, ovde Tara“,
rekoh. „Pozovi me istoga časa kad ovo čuješ. Ozbiljno mislim!“ Zatim sam izdiktirala broj
svog telefona, da ne mora da ga traži.
Prekinula sam vezu i pogledala na sat. Malo je prošlo sedam. Moguće je, mada ne i
verovatno, da je do sada već stigla u Čepel Hil.
Kroz prozor njene sobe videla sam kako kiša tuče po lišću javora pored kuće i zavrtela
glavom. Nisam mogla da je zamislim ni kako vozi oko bloka. Zamisliti je kako vozi po kiši
bilo je istovremeno i nemoguće i jezivo.
Molim te, Bože, neka bude bezbedna!

194
balkandownload
Mimi

A onda sam uzela njen telefon i ponovo pozvala Kliva.

Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

195
balkandownload
Mimi

45

Grejs

Aleksandrija, Virdžinija
Nalazila sam se na auto-putu pod nazivom „Beltvej“ i nikad u životu nisam videla toliko
kola odjednom koja voze toliko brzo. Osećala sam se kao da sam na nekom parkingu koji se
Ba

kreće sto kilometara na sat i nožni mišići su mi drhtali dok sam pritiskala papučicu za gas
ne bih li održavala brzinu. Bilo mi je drago kad sam ugledala izlaz za Aleksandriju. GPS me
je vodio nekoliko skretanja i odjednom sam se našla usred prometne ulice u centru grada.
lk

Trebalo mi je benzina, a još više kafe. Primetila sam benzinsku stanicu i zaustavila se.
Kupila sam goriva za dvadeset dolara i češalj. Imali su samo muški češalj, s tako gustim
zupcima da verovatno neću uspeti da ga provučem kroz kosu. Kupila sam šolju bajate i
an

mlake kafe, ali nije bilo važno, iskapila sam je odmah tu, na licu mesta, u odvratnoj
prodavnici u sklopu benzinske pumpe.
D

Kad sam se ponovo uključila u saobraćaj, GPS me je obavestio da sam oko kilometar i po
od odredišta. Pa onda osamsto metara. Pa sto dvadeset metara, a onda sam pomislila da me
ow

je usmerio pogrešno. Zar Biro za nestalu decu nije velika poslovna zgrada? Celim putem
sam zamišljala neko takvo mesto gde ću upoznati svoju majku. Ali zgrade u ovoj ulici bile su
n

male i izgledale su više kao radnje i gradske kuće nego kao poslovne građevine.
lo

Stala sam na semaforu i primetila transparent jedan blok pred sobom. Okačen iznad
puta. Parada za Kolumbov dan! O, ne. O, ne. Zaboravila sam da je praznik. Hoće li Biro za
ad

izgubljenu decu biti zatvoren?

GPS me je obavestio da sam stigla na odredište. Bila sam ubeđena da je zeznuo stvar, ali
nastao je zastoj pa sam imala priliku da pogledam brojeve zgrada i evo ga – 237. Bila je to
mala žuta gradska kuća u nizu drugih malih gradskih kuća. Mora da sam pogrešila,
pomislila sam, ali videla sam pravougaonu ploču pored vrata, mada nisam mogla da
pročitam šta na njoj piše. Moram prići bliže.
Ne umem da se parkiram po dužini. Zeznula sam stvar svaki put kad sam to pokušavala
na obuci, a tek po ovakvoj gužvi – nema šanse. Skrenula sam u jednu bočnu ulicu i vozila još
nekoliko blokova dok nisam naišla na dva uzastopna prazna mesta i uspela da parkiram
kola uz pločnik. Pošto sam konačno isključila motor, samo sam sedela nekoliko minuta kad
sam shvatila šta sam uradila. Vozila sam ceo put od Vilmingtona do Aleksandrije, pomislila
sam i, premda je ovo nešto najluđe što sam u životu uradila, bila sam ponosna na sebe. Ma
šta se dalje desilo, uradila sam nešto neverovatno.
A sad je vreme za onaj teži deo.

196
balkandownload
Mimi

Pogledala sam se u retrovizoru. Izgledala sam strašno. Dala sam sve od sebe da se
očešljam, ali to je bilo nemoguće izvesti onim glupim češljem.
Molim te, bože, samo da bude otvoreno, pomislila sam kad sam izašla iz kola i pošla
vlažnim pločnikom prema glavnoj ulici. Hodala sam brzo, a o ramenu mi je visio ranac u
kom se nalazila ona fascikla, spremna da ispriča priču.
Na pravougaonom znaku pored vrata pisalo je Biro za nestalu decu, i videla sam da je
unutra upaljeno svetlo. Vrata su bila otključana pa sam ih gurnula i ušla u malu prostoriju
sa staromodnim stolicama, malim dvosedom i isturenim prozorom prepunim biljaka. Na
sredini se nalazio radni sto, ali nije bilo nikog živog pa nisam znala šta da radim.
Čula sam zveckanje iz susedne sobe i na vratima se iznenada pojavila neka žena. Imala je
sasvim kratku, prosedu kosu i uzane naočari u crnom okviru, a u ruci je držala štapić celera.
Naglo je podigla obrve kad me je ugledala.
„Uplašila si me!“, reče. „Izvoli?“
Ba

„Došla sam da se vidim s Anom Najtli“, rekoh.

„Oh, gospođa Najtli je sa svojom ćerkom na dečjem...“, reče ona sedajući za sto.
lk

Kad sam čula da neko drugi izgovara ime Ane Najtli, zavrtelo mi se u glavi jer ta žena
zaista, stvarno postoji. Sve to mi je već počelo ličiti na fantaziju. Morala sam da se pridržim
an

rukom za ivicu stola.

„Jesi li dobro, dušo?“, upita me ona, dok sam razmišljala o onome što je prethodno rekla.
Njena ćerka. Moja sestra. Zaista se nalazim u Birou za nestalu decu?
D

„Na dečjem...?“, odvratila sam. „Mislite... Zar ovo nije Biro za nestalu decu?“
ow

„Jeste.“ Malo se zbunila. „Oh. Ne, ne. Ona je u Dečjoj bolnici. Jesi li...“ – čudno me je
pogledala, a onda proverila na monitoru kompjutera – „... nemaš zakazano, zar ne? Mislim
n

da sam sve obavestila.“

lo

„Nemam, ali moram da je vidim.“ Bolnica? Moja sestra je bolesna? „Znam nešto o jednom
nestalom detetu“, rekoh. „Moram da razgovaram s njom o tome.“ Nisam htela da kažem toj
ad

ženi ko sam. A šta ako pomisli da lažem? Šta ako pozove policiju?
„Oh, pa možeš meni dati te informacije. Gospođa Najtli uglavnom više ne radi direktno
sa...“
„Ne, u redu je. Stvarno treba da razgovaram s njom. Kada će se vratiti?“
„Uzela je slobodno da bude s ćerkom. Hoćeš li malo kafe? Nešto gazirano?“
Sad me je zabrinuto posmatrala. Zamislila sam kako izgledam posle neprospavane noći, s
delimično očešljanom kosom i neopranim zubima. Potpuno sam zaboravila na četkicu za
zube u rancu.
„Ne, hvala. Doputovala sam izdaleka da bih je videla.“ Osetila sam kako mi glas popušta.
„Kako mogu da stupim s njom u kontakt? Molim vas. Stvarno moram.“
Gledala me je i procenjivala šta da radi. „Daj mi broj svog mobilnog telefona pa ću...“

197
balkandownload
Mimi

„Nemam mobilni telefon.“ Glas me je ponovo izdao pa sam sklopila šake i preplela prste.
„Zaboravila sam ga kod kuće. Samo mi recite gde je ta bolnica.“ Odmah sam shvatila da je
ovo greška.
Žena je zavrtela glavom. „Slušaj“, reče. „Gospođa Najtli ima ozbiljnih privatnih problema i
ne smeš da je uznemiravaš, u redu?“
Ja sam ozbiljan privatni problem, pomislila sam. „Oh, znam“, rekoh. „Neću.“
Pružila mi je blokčić. „Zapiši svoje ime i kako da te kontaktira.“
„Nema načina. Zaboravila sam telefon.“
Uzdahnula je. „Kaži mi, dušo, o čemu se radi, možda ja mogu da ti pomognem.“
„Stvar je lične prirode“, rekoh.
Osmehnula mi se nervoznim osmehom. „Onda ćemo ovako.“ Zavalila se na naslon stolice.
„Biću ovde do pet. Sigurna sam da ću se danas bar jednom čuti s njom. Pitaću je kako da
Ba

stupiš s njom u vezu, a ti svrati kasnije pa ću ti reći šta je odgovorila. Ali bilo bi dobro da mi
ipak daš neke informacije.“
lk

Setila sam se onih pripejd telefona koji se mogu kupiti. Nikad nisam imala takav, ali
možda bih mogla da ga nabavim pa da dam broj ovoj ženi, a ona ga može dati Ani Najtli.
an

„Mogu li dobiti vaš broj?“, upitah.

„Naravno.“ Pružila mi je posetnicu s malog podmetača na stolu, pa sam je stavila u džep.
D

„Hvala“, rekoh i okrenuh se da pođem.

ow

„Vratićeš se kasnije?“, upitala me je, ali ja sam već izašla i razmišljala o svom sledećem
potezu.
U povratku do kola prošla sam pored banke i upotrebila karticu da podignem nešto
n

novca. Imala sam kod sebe četrdeset dolara, ali trebalo mi je više, za gorivo i možda za
lo

pripejd telefon ako ga nađem. Ali razmišljala sam o nečemu drugom. Kad sam ušla u kola,
uključila sam GPS i potražila bolnice. Bilo ih je mnogo, ali samo jedna dečja s nazivom Dečji
ad

državni medicinski centar. Je li to ta? Mnogo više mi se sviđa medicinski centar nego reč
bolnica.
To je u Vašingtonu. Ubacila sam adresu u GPS. Trideset dva minuta vožnje odavde. Juče
bi mi trideset dva minuta vožnje zvučalo kao nešto nemoguće. Sad mi se činilo da to nije
ništa. Ali... ona žena jeste izgovorila reč bolnica. To nisam mogla da poreknem, i pred oči mi
je iskrsnulo unakaženo lice moga oca. Mahnula sam rukom pred očima kao da ću tako
izbrisati taj prizor. Idem tamo. Ući ću u predvorje i tražiću od nekoga da odnese pisamce
Ani Najtli. Vozila sam više od šest stotina kilometara sama i neispavana. Mogu da izađem na
kraj s bolničkim predvorjem. Moram.

198
balkandownload
Mimi

46

Emerson

Vilmington
Kafe je bio prepun. Iako je bio praznik, izgleda da je polovina stanovnika Vilmingtona toga
jutra svratila u Hot!. Nestalo nam je kroasana punjenih krem sirom s malinama, po kojima
Ba

sam postala poznata, a Sandra, konobarica i ja jedva smo uspevale da postignemo da sve
uslužimo. Stoga sam ignorisala svoj mobilni kad je zazvonio, nisam čak ni pogledala na
displej da vidim ko zove. Dženi danas ne ide u školu i verovatno tumara po kući, pa ću
lk

pogledati poruke čim bude malo vremena. Ali onda je zazvonio fiksni telefon u kafeu, a taj
nisam mogla da ignorišem. Ljudi često tako s posla naručuju ručak, pa posle samo dođu po
njega, ali danas nisam očekivala mnogo takvih poziva jer je bio Kolumbov dan.
an

Javila sam se na telefon pored kase. „Hot“, rekoh.

„Mama!“ Dženi mi je vikala u uvo, promuklim, uplašenim glasom. „Moram nešto da ti
D

kažem.“
ow

„Šta?“ Ponela sam telefon u kuhinju, napeta.

„Molim te nemoj da me ubiješ!“ Zvučala je kao da je kuću zahvatio požar. „Mislim da je
n

Grejs na putu da nađe onu gospođu, Anu Najtli.“

lo

Namrštila sam se, u neverici. Otkud Grejs zna, otkud Dženi zna za Anu Najtli? „Kako to
misliš?“
ad

„Zvala je Tara da kaže da je Grejs nestala. Uzela je kola i Tara misli da se odvezla u Čepel
Hil, ali bojim se...“
„Ali Grejs ne vozi.“ Zbunila sam se. Tražila sam sve moguće rupe u onome što mi je Dženi
upravo kazala.
Sandra me je okrznula poslužavnikom sa sendvičima pa sam stala uz zadnja vrata, da se
sklonim s puta.
„Zvala sam Kliva i on kaže da je sinoć razgovarao s Grejs, rekla je da hoće da ide u
Virdžiniju da nađe svoju majku.“
„Čekaj malo!“, rekoh da je zaustavim. „Otkud ona... Otkud ti znaš za nju... za Anu Najtli?“
Dženi mi nije odmah odgovorila. „Čula sam vas.“ Zvučala je kao da će svakoga časa
zaplakati. „Nisam htela da prisluškujem, samo sam krenula u prizemlje, juče kad ste Ijan i ti

199
balkandownload
Mimi

razgovarali. A onda sam našla ono pismo koje je Noel napisala. Otišla sam kod Grejs i sve
sam joj rekla.“
Setila sam se onog škripanja na stepeništu. O, bože. Pokušala sam da zamislim koliko je
Grejs morala biti očajna. Zamislila sam je kako čita Noelino pismo Ani Najtli. „Trebalo je kod
mene da dođeš, a ne da s tim ideš kod Grejs!“
„Žao mi je“, reče Dženi. „Ali Grejs ima prava da zna.“
„Možda ima prava, ali... Dženi! Ni Tari još nismo rekli.“
„Nisam pretpostavila da će... da će otići tamo ili tako nešto“, reče Dženi. „Kliv kaže da je
mislio da ju je odvratio od odlaska, ali od jutros je nema, a nije u Čepel Hilu, bar nije bila
tamo kad sam s njim razgovarala. Zato mislim da je na putu da nađe tu ženu!“ Glas joj se
ponovo grozničavo podigao.
„Moram da prekinem“, rekoh. „Idem kod Tare da joj kažem šta se dešava.“
Ba

„Grejs je užasan vozač“, reče Dženi. „Da sam znala da će uraditi nešto ovako, ne bih
nikad...“
„Znam. Moram da prekinem.“
lk

Završila sam razgovor i uhvatila Sandru da joj kažem da mi je žao, ali da će morati da
preuzme posao na nekoliko sati. Pogledala me je usplahireno, ali po izrazu moga lica
an

shvatila je da nema svrhe da se raspravlja sa mnom. U kolima, pre nego što ću upaliti
motor, pokušala sam da zovem Ijana, ali javila mi se govorna pošta, pa sam zaključila da je
do sada već negde daleko na terenu za golf. U ovome ću biti sama.
D

Pa ipak, kad sam se zaustavila pred Tarinom kućom, ugledala sam Dženina kola
ow

parkirana na ulici, a ona me je čekala na pločniku, na kiši koja je rominjala. Skupila se i

drhtala, s rukama preko grudi, pa sam znala da na kraju ipak neću biti sama.
n lo
ad

200
balkandownload
Mimi

47

Tara

Čula sam kako su se vrata kola zalupila i pritrčala sam prozoru na pročelju kuće, nadajući
se uzalud da ću videti Grejs kako korača pločnikom. Ali to su bile Emerson i Dženi, i dok
sam ih gledala kako gotovo trče ka mome ulazu, jedina misao mi je bila da mi donose
strašne vesti. Iako je scenario bio sasvim drugačiji, obuzelo me je isto onakvo mučno
Ba

osećanje kao onda kad mi se na vratima pojavio policajac da mi kaže da je Sem mrtav.
Istoga časa kad sam ugledala mladića u uniformi, znala sam da se desilo nešto strašno. Isti
takav osećaj imala sam i sada.
lk

Otvorila sam ulazna vrata. „Šta je?“, viknula sam dok su prilazile tremu. Osetila sam kako
mi krv iz lica nestaje i pogled mi se zamutio.
an

„Mislim da znamo gde je Grejs“, reče Emerson stupajući na trem.

„S Klivom?“, upitah.
D

Emerson me je okrenula prema kući. „Mislimo da je dobro, Tara. Hajde da sednemo,

ow

važi? Moramo mnogo toga da ti objasnimo.“

„O čemu to govoriš?“ Dozvolila sam joj da me povede ka dnevnoj sobi. „Dženi, jesi li
razgovarala s njom? Kako to mislite da je dobro? Gde je ona?“
n

„Sigurne smo da je dobro“, reče Emerson naglašeno. Ruka joj je bila na mojim leđima,
lo

vodila me je ka sofi. Spustila sam se i sela. Ona i Dženi su sele, rame uz rame, na dvosed.
ad

„Da li je s Klivom?“ Pogledala sam u Dženi, koja je odmahnula glavom, a onda oborila
pogled u krilo kao da ne može da podnese da me pogleda, što me nije nimalo umirilo.
„Slušaj me, Tara“, reče Emerson. „Pre neki dan sam dokučila identitet bebe koju je Noel
ukrala iz bolnice. Mislim da je to Grejs.“
Piljila sam u nju s nerazumevanjem. „To je nemoguće. I sama znaš da Grejs nije nikad bila
u bolnici.“ Pogledala sam Dženi. Još je izbegavala moj pogled, ali očigledno je znala za Noel i
za bebu.
Emerson se nagla prema meni. „Dušo, slušaj“, reče. „Došla sam do novih informacija o
tome kad je nestala beba Ane Najtli. To se desilo u vreme kad je Grejs rođena. Na samom
kraju avgusta devedeset četvrte.“
„Ne“, rekla sam, zbunjena. „Misliš valjda devedeset i osme, kad je prestala da radi kao
babica.“

201
balkandownload
Mimi

„Bilo je to devedeset četvrte, a Grejs je jedina beba u čijem je rođenju Noel bila
angažovana u to vreme.“
„Ali Grejs se rodila prvog septembra.“ I sama sam znala da tvrdoglavo odbijam da
shvatim suštinu.
„Znam da je zbunjujuće“, reče Emerson. „Znam da je neverovatno. Ali mislim da je Noel
prihvatila tvoju bebu kad se rodila, a ne Grejs, i da je tvoju bebu slučajno ispustila. A onda je
otišla u bolnicu i uzela bebu Ane Najtli, donela je tvojoj kući pa je podmetnula kao... kao
tvoju. A to je Grejs.“
„To je sumanuto“, rekoh.
„Nije bilo drugih porođaja u kojima je Noel pomagala u to vreme“, kaza Emerson. „Nema
iscepanih stranica iz knjige niti bilo čega sličnog. Stvarno mislim da je to Grejs, Tara. Žao mi
je.“
Prošla sam rukom kroz kosu, razmišljajući, razmišljajući. Setila sam se one noći kad se
Ba

Grejs rodila. Kad smo shvatili da nešto nije u redu. Onih trenutaka kad se Noel kolebala da li
da zove bolnička kola, pre nego što je uspela da okrene Grejs u meni. Setila sam se one duge
mračne noći i onog mrtvačkog sna u koji sam posle utonula.
lk

„Ali držala sam je“, rekoh mršteći se. „Odmah sam je dojila.“ Bila je tako topla, gotovo
vruća, uz moju kožu. Oduševila me je ta toplota. Još mogu da je prizovem. A onda onaj san
an

bez snova. Ali... Sem... je li i on spavao? Je li moguće da je spavao dovoljno dugo da ne vidi
kako je moje dete ispalo Noel iz ruku? Jesmo li oboje spavali toliko dugo da je mogla da
D

odjuri u bolnicu i ukrade bebu kojom će zameniti moju? Iako sam već sve to smatrala
neverovatnim, sad mi je bilo još sto puta neverovatnije.
ow

„Kažeš da je... beba koju sam rodila umrla?“

Emerson je ustala s dvoseda i sela pored mene pa me zagrlila. „Mnogo mi je žao“, reče.
n

„Ja...“
lo

„Koliko Dženi zna o svemu ovome?“, upitah. Dženi još nije mogla da me pogleda u oči.
Danas me je podsetila na Grejs, bila je tako tiha.
ad

Emerson je oklevala. „Juče sam razgovarala sa Ijanom o ovome, pošto sam... povezala
tačkice, a Dženi je to čula.“
„Rekla si Ijanu? Pre nego što si rekla meni?“ Izvukla sam se iz njenog zagrljaja, najednom
besna. „Ja sam poslednja koja saznaje nešto o sopstvenom detetu? A koliko dugo ti znaš?“
„Shvatila sam to noć uoči Suzanine proslave“, priznala je Emerson.
„I nisi mi rekla?“ Poželela sam da je ošamarim, toliko sam se naljutila. Ustala sam. „Kako
si mogla da kažeš Ijanu a da ne kažeš meni?“, upitala sam. „Kako si se usudila da to učiniš?“
„Nisam znala kako...“ Emerson je vrtela glavom. „Plašila sam se da te ne povredim.“
Nikako nisam mogla da shvatim sve to. Jednostavno nisam mogla. „Gde je Grejs?“, upitah.
U tom trenutku u mome umu nije bilo mesta za bebu koju sam izgubila. Za dete koje u tome
času nije sasvim za mene ni postojalo. Bilo je mesta samo za dete koje volim svim svojim
srcem. „Gde je? Zašto je... „

202
balkandownload
Mimi

„Zvala je Kliva sinoć pošto sam joj rekla“, kaza Dženi promuklo. „Bila je zaista uzbuđena i
rekla mu je kako želi da ide u Virdžiniju da pokuša da nađe svoju... tu ženu. Kliv je nastojao
da je od toga odvrati.“
„Nikako nisi smela da razgovaraš s Grejs o tome!“, rekoh.
„Znam.“ Oči su joj bile zakrvavljene i samo je utonula dublje u dvosed.
„Molim te, Tara“, molećivo kaza Emerson. „Dženi zna da je zabrljala.“
„A otkud zna kako da nađe Anu Najtli?“ Koračala sam tamo-amo, od sofe do prozora i
nazad.
„U Birou za nestalu decu, mislim“, reče Dženi. „U Aleksandriji.“
Aleksandrija! Zamislila sam kako Grejs pokušava da sama vozi čitav taj put, po kiši,
pitajući se ko je. Samo je silno jaka potreba mogla naterati moju ćerku da sedne za volan i
krene na tako dugačak put. Potreba koju ja nisam mogla da ispunim. „Oh, jadna moja mala“,
Ba

rekoh. Setila sam se kako je bila tiha prethodne noći u svojoj sobi. Je li već tada znala?
„Mora da je strašno uplašena i zbunjena“, rekoh. Pomislila sam kako se morala osećati kad
je shvatila da je zaboravila telefon kod kuće. Skoro da nisam mogla ni da zamislim njenu
lk

reakciju.
„Osećam se užasno“, reče Emerson.
an

„Baš me briga kako se ti jebeno osećaš u ovom trenutku, Emerson“, odvratih. „Briga me
je samo da nađem Grejs. Nisi imala prava da tajiš to od mene. Da tajiš tako nešto što utiče
na Grejsinu bezbednost. Ti si...“ Okrenula sam se od njih. „Tako sam besna na obe! Ako joj se
D

išta desi, nikad vam neću oprostiti.“ Krenula sam u kuhinju po telefon. „Koga da zovemo?“,
ow

rekoh u prazno. „Kako da je nađemo?“

n lo
ad

203
balkandownload
Mimi

48

Grejs

Vašington
Stala sam na drugoj benzinskoj pumpi, kupila jeftin pripejd telefon i odlučila šta ću. Ako ne
budem mogla za sat vremena da uđem u trag Ani Najtli u Dečjem medicinskom centru,
Ba

pozvaću onu ženu u Birou za nestalu decu i daću joj ovaj broj. Kako god okreneš, naći ću
svoju majku danas.
Konačno sam ugledala znak za Državni dečji medicinski centar. Ušla sam u veliku
lk

podzemnu garažu, gde je bilo gore nego na auto-putu. Preda mnom su se kola isparkiravala,
a iza mene su mi svirali, ali konačno sam ipak uspela da nađem mesto.
an

Na ulazu u predvorje, stajao je znak s natpisom da treba pokazati legitimaciju, pa sam

stoga izvadila vozačku dozvolu. Čuvar ju je pogledao ne gledajući u mene, pa upitao: „Gde ti
je punoletni supervizor?“
D

Ruke su mi drhtale i zapitala sam se izgledam li kao krivac. „Majka i sestra su mi unutra“,
ow

rekoh.
On poče da viče: „Ej, ti tamo!“, na nekog iza mene, ko ga je sigurno više zanimao od mene,
n

jer mi je samo mahnuo glavom da prođem. Hitro sam ušla. Znala sam da sam imala sreće.
lo

Predvorje je bilo veliko i prostrano, pa sam pomislila kako bih bila opuštena da sam dete
koje je došlo kod doktora. Prostorija je bila u raznim bojama i nije izgledala kao bolnica, pa
ad

se uopšte nisam osećala kao onda u hitnoj službi, gde su odneli moga oca. Ali nisam dete i
nisam došla kod lekara. Niti sam baš sto posto znala šta radim ovde. Predvorje je bilo puno
roditelja i dece, lekara i bolničara, i svi su izgledali kao da su se negde zaputili, svi osim
mene.
Primetila sam pult za informacije na jednom kraju predvorja i prišla ženi koja je sedela
iza njega. Bila je to proseda Afroamerikanka sa sivim naočarima, i nasmešila mi se. Svojski
sam se potrudila da izgledam kao da mi je osamnaest godina. Plašila sam se da me ne
izbace.
„Dobar dan“, rekoh. „Moram da prenesem nekome važnu poruku. Majci jedne ovdašnje
pacijentkinje. Ako napišem pisamce, da li bi joj ga neko odneo?“
„Ime pacijenta?“, upita me ona. Uprkos smešku, zvučala je malo iznervirano.
„Hejli...“ Ima li Hejli isto prezime kao kao i njena majka? „Njena majka je Ana Najtli. N-a-
j...“

204
balkandownload
Mimi

„Znam kako se piše. Njena ćerka je u Istočnom krilu, u sobi broj četiristo šesnaest. Daj mi
poruku pa ću zamoliti nekog od volontera da joj odnese kad bude imao vremena. Imamo
nedovoljno osoblja. Možda će malo potrajati.“ Pružila je ruku da uzme poruku koju još
nisam bila napisala.
„Moram prvo da napišem“, rekoh. „Odmah se vraćam.“
Našla sam listić sa obaveštenjem o nekoj manifestaciji za Dečju bolnicu. Papir je s druge
strane bio prazan, pa sam sela na klupu i izvadila olovku iz ranca.
I šta sad?
Gospođo Najtli, napisala sam. Zovem se Grejs Vinsent. Molim vas, dođite u
predvorje. Moram da razgovaram s vama. Veoma je važno. Biću kod šaltera za
informacije. Imam vrlo dugu kosu i šesnaest mi je godina.“
Presavila sam cedulju i odnela je nazad onoj ženi, koja se ponašala kao da me nikad
Ba

ranije nije videla. „Ovo je poruka za ženu u sobi četiristo šesnaest u Istočnom krilu“, rekoh.
Uzela je ceduljicu. „Malo će potrajati“, ponovo je rekla.
lk

Vratila sam se na klupu. Posle nekih dvadeset minuta, jedan volonter – stariji čovek –
prišao je pultu za informacije, uzeo vazu s cvećem i krenuo prema liftu. Ona žena iza pulta
nije mu dala moju poruku.
an

Svuda je bilo tabli s natpisima, i na jednoj je stajalo: Istočno krilo, sa strelicom uperenom
ka jednom hodniku. Ne budi takva kukavica, rekoh sebi. Ustala sam i pošla hodnikom s
D

gomilom liftova. Stala sam s nekoliko lekara i bolničarki, i jednom ženom s malim dečakom
koji joj se pospano naslanjao na nogu. Došao je lift pa smo ušli. Jedna bolničarka je
ow

pritisnula dugme za četvrti sprat, a meni se zavrtelo u glavi kad smo krenuli. Nisam ništa
jela već čitavu večnost.
n

Bolničarka i ja smo izašle na četvrtom spratu. Ona je pošla hodnikom, a ja sam samo
lo

stajala, sleđena. Itison je imao velike geometrijske šare i od toga mi se zavrtelo samo još
više. Jedan znak je pokazivao gde se nalaze sobe. Soba četiristo šesnaest nalazila se meni
ad

zdesna, ali činilo se da ne mogu ni da se mrdnem. U predvorju nisam registrovala bolnički

miris, ali ovde, na četvrtom spratu, definitivno se osećao.
Ne misli na tatu. Samo ne misli.
„Izvoli?“, upitala me je neka žena. Verovatno medicinska sestra. Oko vrata je nosila
stetoskop, a gornji deo medicinske uniforme bio joj je od tkanine sa nacrtanim psićima.
„Izgledaš kao da si se izgubila“, reče.
„Nisam.“ Uspela sam da se nasmešim. „Sve je u redu.“ Pa sam pošla, pretvarajući se da
tačno znam kuda idem i zašto.
Stigla sam do sobe četiristo šesnaest i stala pored otvorenih vrata. Srce mi je udaralo
tako brzo da sam pomislila kako ću i sama završiti u hitnoj službi. Neki ljudi su išli
hodnikom ka meni i znala sam da ne mogu stajati ovako zauvek. Skupila sam hrabrost i
provirila iza dovratka, kao da polako, polako, treba da vidim ko je u sobi.

205
balkandownload
Mimi

Pre toga su bile samo imena. Nisu bile stvarni ljudi. A sad me je odjednom stvarnost
udarila u lice. U velikom krevetu je sedela skoro ćelava devojčica. Pored nje na krevetu
sedela je neka žena, i obe su gledale nešto u devojčicinom krilu. Neki časopis ili tako nešto.
Žena se nasmejala. Devojčica se smešila. U sekundi sam osetila nežnost između njih. Bile su
kao mala družina koja mene ne obuhvata. Iznenada sam shvatila da mi nije mesto u toj sobi.
Da mi nigde nije mesto.
Žena je podigla glavu i pogledi su nam se sreli, samo za trenutak. Brzo sam se odmakla
od vrata i naslonila leđima na zid. Srce mi je radilo tako brzo da sam ga u ušima čula više
kao zujanje nego kao otkucaje. Nisam znala šta da radim.
Krajičkom oka sam opazila da je žena izašla u hodnik.
„Zdravo“, rekla je.
Odvojila sam se korak od zida i okrenula prema njoj. Imala je lep osmeh.
„Zdravo“, kazala sam.
Ba

„Jesi li ti Hejlina prijateljica sa odeljenja?“ Izgledala je zbunjeno.

„Ja sam vaša ćerka“, odgovorila sam.
lk

Osmeh joj je iščezao s lica. Ustuknula je korak nazad. „Kako to misliš?“

an

„Upravo sam saznala“, rekoh. „Živim u Vilmingtonu, u Severnoj Karolini, i našla sam
pismo... odnosno moji prijatelji su našli pismo ove žene koja je bila babica na porođaju moje
majke, i koja ga je napisala vama, samo što ga nikad nije poslala.“ Skinula sam ranac s
D

ramena i posegnula u ranac da nađem pismo, ali ruke su mi toliko drhtale da nisam mogla
pa sam odustala. „Ona – ta babica –u pismu se izvinjava što je ukrala vašu bebu iz bolnice
ow

one noći kad sam se ja rodila.“

Žena nije pratila šta govorim, i nisam je mogla za to kriviti. Nije rekla ništa, samo joj se
n

ukazala bora među obrvama. Grudi su joj se podizale i spuštale tako brzo da sam mislila da
će se onesvestiti. Oblizala sam usne i nastavila: „Ispustila je maminu – žene za koju sam
lo

mislila da mi je majka – bebu i ubila je.“

ad

Osetila sam kako mi se steže u grudima. Ovo mi je bilo previše i odjednom mi je očajnički
nedostajala moja mama. Želela sam da me zagrli. Mama koja me poznaje. Ne ova žena preda
mnom, koja više nije imala osmeh na licu, čije su oči govorile kako misli da lažem. Pogrešila
sam što sam došla ovamo. Bila je to impulsivna, luda greška, i odjednom je na mene
nasrnuo bolnički miris, kao talas okeana, pa sam znala da ću se onesvestiti. Naslonila sam
se na zid da ne padnem. Tako sam daleko od kuće i od mame. Činilo mi se da treba da
pređem pola univerzuma da bih joj se vratila.
„Je li ovo... Da li te je neko na ovo nagovorio?“, upita me ona. „Je li ovo neka okrutna
šala?“
Nisam mogla da govorim. Grlo mi se steglo, nikada u životu nisam se osećala tako sama i
tako usamljena. Odmahnula sam glavom.
Uzela me je za ruku. „Dođi“, rekla je.

206
balkandownload
Mimi

49

Tara

Vilmington, Severna Karolina

Stajale smo u kuhinji. Emerson je na mom laptopu tražila telefonski broj Biroa za nestalu
decu, dok sam ja držala telefon, spremna da pozovem. Dženi je stajala pokraj radne
Ba

površine na sredini kuhinje i grizla usnu. Poželela sam da viknem na obe da idu dođavola,
napolje iz moje kuće, ali trebala mi je njihova pomoć da nađem Grejs. Nisam ih gledala.
Držala sam se kruto, besna.
lk

„Evo broja“, reče Emerson. „Oh, to je linija za hitne slučajeve, nije broj kancelarije.“
Izdiktirala mi ga je i pozvala sam. Objasnila sam čoveku koji se javio da pokušavam da
an

dobijem poslovne prostorije Biroa u Aleksandriji. Pazila sam šta govorim, iako je Emerson
pokušavala da mi stavi reči u usta. „Umukni!“, rekla sam joj konačno, a onda sam se izvinila
onom čoveku i ubedila ga da mi da broj telefona uprave. Međutim, kad sam tamo pozvala,
D

javila mi se telefonska sekretarica.

ow

„Moram da razgovaram s Anom Najtli“, rekla sam. „Molim vas da mi se ona, da mi se bilo
ko odmah javi. Krajnje je hitno.“ Ostavila sam brojeve svojih telefona, i mobilnog i kućnog.
n

Emerson je ponovo probala da dobije Ijana, ali znala sam da je nedostupan kad je na
terenu za golf. „Možda treba da zovemo policiju“, rekla je pošto mu je ostavila poruku.
lo

„Mogli bi da potraže Grejsin auto. Mogli bi da pošalju nekog u Biro za nestalu decu, da
sačeka da se Grejs pojavi.“
ad

„Idem tamo“, rekoh.

„Ali ne znaš gde je ona“, kaza Emerson. „Bolje da ostaneš ovde.“
„Idem.“ Zgrabila sam tašnu i krenula u garažu.
„Ja ću te odvesti.“ Emerson je potrčala za mnom. „Suviše si uzrujana da voziš.“
Okrenula sam se naglo. „Ne želim ni blizu da mi budeš!“
„Potrebna sam ti“, reče Emerson, „a Dženi će biti potrebna Grejs. Mi ćemo te odvesti.“
Činilo mi se da letimo a ne da se vozimo. Sedela sam na suvozačkom sedištu i čvrsto
stezala telefon u krilu, toliko uplašena, besna i uznemirena da su mi udovi podrhtavali. Iza
mene, na zadnjem sedištu, Dženi se neprestano izvinjavala. I Emerson takođe. Ali ja sam ih
isključila i nekoliko sati nisam progovorila ni reč, osim kad sam ostavila Ijanu poruku u
govornoj pošti, rekavši gde smo i šta se dešava. Emerson je neprestano pokušavala da me
navede na razgovor, ali ja sam mogla da mislim samo na Grejs, koja je sad sigurno

207
balkandownload
Mimi

usamljena, uznemirena i uplašena. Znala sam kako se oseća. Možda prvi put otkad je bila
mala, znala sam kako se oseća iako nisam bila pored nje. Prvi put posle mnogo vremena
osećala sam onu nevidljivu povezanost s njom. Moja krv je u njenoj krvi. Moje srce je u
njenom srcu. Nije me bilo briga šta može reći DNK analiza. Ona je moja kći.
Nisam želela da mislim na Anu Najtli. Kad sam razmišljala o tome kod koga je njeno dete,
osećala sam sažaljenje. Ona je za mene bila nepoznata žena. Ime iz pisma. Tad sam
razmišljala o tome kako je shvatiti da ti je nestala beba. Sad sam to i sama doživela. Ana
Najtli ima drugu kćer, pomislila sam. Neka se zadovolji tom jednom.
Želela sam da Grejs bude sa mnom u kolima ovoga trenutka. Zagrlila bih je i rekla joj da
je volim, bez obzira na to koliko sam bila loša majka. Da bih sve za nju učinila. Htela to ona
ili ne, držala bih je čvrsto i nikome ne bih dozvolila da mi je otrgne iz naručja. Ponekad je
teško izraziti koliko voliš nekoga. Izgovaraš te reči, ali nikada ne uhvatiš njihovu dubinu.
Nikad ne možeš zagrliti nekoga dovoljno čvrsto. Želela sam da imam šansu za to s mojom
ćerkom.
Ba

„Treba li vam da stanemo?“, pitala je Emerson kad se saobraćaj usporio u blizini

Ričmonda.
lk

„Ne“, odgovorila sam u ime obeju. Nije me briga da li Dženi treba da stanemo. Dženi
može da se rasprsne što se mene tiče. „Samo ti vozi.“
an

U meni su se borila žestoko suprotstavljena osećanja. Mržnja prema Noel, koja se

prelivala na Emerson i Dženi, koliko god to bilo iracionalno. I ljubav prema mojoj kćeri. „Oh,
Grejs“, rekoh glasno, i nehotice.
D

Emerson je pružila ruku i spustila je na moju podlakticu. „Dobro je ona“, reče. „Biće sve u
ow

redu.“
Okrenula sam se od nje.
n

„Za sve sam ja kriva“, reče Dženi iza mene. U glasu su joj se čule suze i zapitala sam se
lo

koliko dugo plače tamo pozadi.

Mnoge treba kriviti. Emerson i Ijan su krivi što su tajili ovo od mene. Dženi je kriva što je
ad

tako glupo prenela Grejs ono što je saznala. A ja sam bila kriva što nisam umela da budem
majka svojoj kćeri. Što nisam mama kojoj se mogla obratiti kad je saznala tu poražavajuću
istinu. Semu bi se obratila. Mogla sam kriviti i Meti Kaferti, zato što je otrgla moga muža od
mene i ostavila me da se sama snalazim. Mogla sam kriviti i Noel, zbog njenog zločinačkog,
nezamislivog čina. A ipak... da Noel nije to učinila, ne bih imala moju Grejs.
Moju Grejs.
Zazvonio mi je telefon i podigla sam ga ka uhu. „Ovde Tara Vinsent.“ Reči su mi se
saplitale jedna preko druge.
„Ovde Elejn Majers iz Biroa za nestalu decu, javljam se na vaš poziv.“
„Da! Hvala vam.“ Pokrila sam rukom obraz. „Ovo je veoma komplikovano. Moja
šesnaestogodišnja ćerka će verovatno doći kod vas da traži Anu Najtli i moram...“
„Lepa devojka? S dugom kosom?“

208
balkandownload
Mimi

„Da. Je li tu?“
„Bila je. Ali objasnila sam joj da gospođa Najtli nije ovde. Bila je prilično uzrujana. Kazala
je da ima informacije o nekom nestalom detetu.“
„Kuda je otišla?“
„Nemam pojma. Nije rekla kako se zove, i rekla je da nema telefon. Zabrinula me je.“
„Je li moguće da... čeka tu negde? Možda napolju?“
„Ne, rekla sam joj da je Ana u Dečjoj bolnici sa svojom ćerkom i da se neće vratiti do...“
„Kako to mislite ’sa svojom ćerkom’?“
Opazila sam kako me je Emerson brzo okrznula pogledom.
„Anina kći je veoma bolesna i ona je s njom u bolnici.“
„Da nije... da nije moja kći... Zna li ona da je Ana Najtli u Dečjoj bolnici?“
Ba

„Da, pomenula sam to. Ali ne mislite valjda...“

„Gde je to? U Vašingtonu, zar ne?“
lk

„U Aveniji Mičigen. Ali...“

Dženi je bila brza. Pružila je ruku između Emersoninog i mog sedišta, da mi pokaže
an

adresu Dečje bolnice na svom ajfonu.

„Imam adresu“, rekla sam onoj ženi. „Molim vas pozovite me ako vam se javi.“ Prekinula
D

sam vezu i okrenula se prema Dženi. „Možeš li da dobiješ uputstva kako se tamo stiže?“,
upitala sam.
ow

„Da.“
n

Lupkala sam se telefonom po usnama i razmišljala. „Ali ne bi otišla u bolnicu“, rekoh.

„Znaš kako bolnice deluju na nju. Ne mogu da zamislim...“
lo

„Da zovemo policiju?“, upita Emerson.

ad

Odmahnula sam glavom. „Ne još“, rekoh. „Ne dok ne iscrpimo sve druge mogućnosti da
dođemo do nje.“ Nisam želela policiju između sebe i svoje kćeri. Nisam želela nikog između
sebe i svoje kćeri.

209
balkandownload
Mimi

50

Ana

Vašington
Sanjala sam o ovome mnogo, mnogo puta, a opet, ovo što se sad događa nije ni nalik mojim
snovima. U snovima vidim tu devojčicu. Nekad je malo, tek prohodalo dete. Nekad joj je
Ba

devet ili deset godina. Ponekad je i u ovom uzrastu – od šesnaest godina. U uzrastu koji
savršeno odgovara stvarnosti. Pa ipak, u svim tim snovima postoji nešto što ovde i sada
nedostaje, a to je trenutno prepoznavanje, saznanje da je to zaista moja kći. Moja Lili. Dete
lk

koje sam nosila ispod srca. Dok sam sedela s Grejs u maloj čekaonici – a ona izgleda više
kao Grejs nego kao Lili – i slušala je kako mi priča, glasom tako tihim da sam se morala
nagnuti bliže da je čujem, proučavala sam njeno lepo lice u obliku srca. Pokazala mi je to
an

pismo, ruke su joj se žestoko tresle kad ga je izvadila iz ranca. Ispričala mi je i o

samoubistvu te babice.
D

Pročitala sam pismo, ali i dalje sam bila ispunjena nevericom. Kao da me je nešto usisalo
u sebe. Potraga za koštanom srži imala je mnogo publiciteta. Brajan i ja smo previše
ow

otvoreno pričali o Lilinom nestanku, u pokušaju da privučemo pažnju i saosećanje za

Hejlinu nevolju. Dozvolili smo da se piše o Lili i tom našem teškom iskušenju, da se o tome
n

priča, da se ljudi time bave. Da je neko izmislio pismo, devojku, čitavu priču, da bi mi smutio
razum. Ali zašto? Možda neko misli da imam novca. Ako je tako, vara se.
lo

Gde je ona nagonska majčinska veza koju osećam u snovima? Ova devojka uopšte ne liči
ad

na mene. Ne liči ni na Hejli i Brajana. Oči su joj krupne i smeđe, ali drugog oblika. Kako se
usuđuješ da tako seciraš ovo dete?, pomislila sam u sebi. Osetila sam kako se povlači i
zatvara, kao da je osetila moje kolebanje.
„Kad si se rodila?“, upitala sam, ne bih li je podstakla.
„Prvog septembra devedeset četvrte.“
„O, stvarno?“
Izvadila je novčanik iz ranca, a ruke su joj se malo manje tresle nego pre nekoliko
minuta. Zatim je izvukla vozačku dozvolu i pružila mi je. Zurila sam u datum: 1. septembar
1994. Odgovara. Sve se suviše dobro uklapa. Možda je dozvola lažna? Ne umem da odredim.
Ponovo sam je pogledala. Plašila sam se da dozvolim sebi da se nadam. Mnogo sam se
plašila. Možda ta devojčica i jeste Lili, ali ja nisam pomislila: Daj da odmah uradimo DNK
analizu! Umesto toga, mislila sam na njenu koštanu srž. Ta moja reakcija me je užasnula, ali
nisam mogla promeniti svoja osećanja. Nisam bila spremna da mislim o njoj kao o svojoj

210
balkandownload
Mimi

kćeri. Radije sam je videla kao robu. Kao način da spasem ćerku za koju sigurno znam da je
moja.
„Znaju li tvoji roditelji da si ovde?“, upitala sam je. Ako je sve ovo istina, neko se sigurno
brine za nju.
„Otac mi je mrtav“, rekla je. „Niko ne zna. Moja majka – žena koja misli da mi je majka –
ne zna. Da sam ovde. Ona u stvari još ništa ne zna o svemu ovome. Njena prijateljica je
saznala i nije joj rekla.“
Njena priča je postala toliko zapetljana da sam počela da mislim kako mora biti istinita.
Ovo niko ne može da izmisli.
„A šta misli, gde si?“
„Ja... Verovatno misli da sam kod mog dečka u Čepel Hilu. Bivšeg dečka.“
„Moraš je odmah pozvati da joj kažeš gde si“, rekla sam.
Ba

„Ali ona ne zna za ovo.“ Izgledala je malo uspaničeno. „Ne zna da nisam njena ćerka.“
„Ipak moraš da joj javiš gde se nalaziš“, rekoh.
lk

Devojka je oblizala usne. „U redu“, reče, ali nije se ni mrdnula da uzme telefon.
„Slušaj me“, kazala sam. „Ovo je veoma neobično po mnogo čemu. Ja te ne poznajem i ti
an

ne poznaješ mene, i... da su okolnosti drugačije, polako bismo se upoznale i saznale da li si

zaista moja ćerka, ali u ovom trenutku, moja ćerka...“ – umalo nisam rekla moja prava ćerka
– „...Hejli je veoma bolesna. Ima leukemiju. Ona je divna devojčica i potrebna joj je
D

transplantacija koštane srži kako bi imala šansu da živi. To joj je jedina šansa. Samo
ow

određeni ljudi mogu biti davaoci, a mi još nismo našli nikoga ko je podudaran.“ Počela sam
da gubim glas; i dalje mi se ponekad dešava da me emocije uhvate nespremnu. „Postoji
mogućnost, ali samo mogućnost, da sestra odgovara.“ Osetila sam kako sam surova. Ko god
n

da je ova devojka preda mnom, ona to nije tražila. Nije na to računala. Ali nije me bilo briga.
Želela sam da se testira. Morala sam da znam je li možda, nekom ludom igrom slučaja,
lo

pogodan davalac, bilo da jeste Hejlina sestra ili ne.

ad

Grejs je progutala knedlu u grlu i videla sam joj strah u očima. Osećala sam da nije u redu
ovo što radim, ali nisam mogla da se obuzdam. Hejli polako umire.
„Volela bih da se upoznaš s Hejli, ako se obe slažete s tim“, rekoh. „A onda možeš da
odlučiš želiš li da se testiraš, da vidimo odgovaraš li. To je samo bris unutrašnje strane
obraza. Nimalo ne boli. Ali samo ako hoćeš. Tvoja majka treba da dâ dozvolu.“ Naslonila
sam se nazad na stolicu i duboko uzdahnula. Devojka je držala ruke na krilu, čvrsto
skrštene. „Ne znam šta se ovde događa, Grejs“, rekoh. „Ali ponekad se stvari dešavaju s
razlogom i veoma je teško to objasniti.“
Podigla je glavu na te reči i videla sam da za nju nešto znače. „Veruješ u to, zar ne?“,
rekoh blago. „Da se stvari dešavaju s razlogom?“
Klimnula je glavom. „Želim da verujem“, odgovorila je, mada joj se u očima – koje nisu
bile ni nalik na Hejline – videla sumnja. Ali dirnule su me njene reči, tako tihe i osećajne, pa
sam se malo raznežila prema njoj.

211
balkandownload
Mimi

„Ne verujem da si moja kći“, rekoh. „To nema nikakvog smisla. Moja novorođena beba je
imala tamniju kosu od tvoje, baš kao Hejlinu. Istu kao kod Hejlinog oca. Kladim se da je
tvoja kosa bila veoma svetla kad si se rodila.“
„Braonkasta. Stvarno je više smeđa od ovog.“ Dodirnula je svoju dugu, gustu kosu.
„Izvukla sam svetle pramenove.“
„Ali sumnjam da je tako tamna kao što bi bila kosa moje kćeri.“ Ustala sam. „Hoćeš da
pojedeš ili popiješ nešto?“, upitala je.
Odmahnula je glavom. Obavila je ruke oko sebe. „Ne mogu“, reče.
„Jesi li nervozna?“
„Mrzim bolnice.“
Nagla sam glavu u stranu i posmatrala je. „Onda si hrabra kad si došla ovamo“, rekoh.
„Pusti me da prvo razgovaram s Hejli. Ostani ovde.“ Brinula sam se da je nisam uplašila, da
Ba

možda ne ode. Poželela sam da imam dugačak konopac pa da mogu da se vežem za nju dok
budem razgovarala s Hejli. „Molim te obećaj mi da ćeš ostati ovde“, rekoh. „I da ćeš se javiti
majci da joj kažeš gde si i šta se dešava. Ali molim te nemoj da odeš. Uopšte ne moraš da
lk

daješ bris zbog koštane srži. Samo sam...“

„Neću otići“, odgovorila je. „Došla sam čak ovamo. Neću otići.“
an

„Gde si bila?“, upitala me je Hejli kad sam se vratila u njenu sobu.

„Pa, Hejli...“ – stajala sam u podnožju njene postelje, naslonjena na okvir kreveta –
D

„...upravo se dogodilo nešto ludo.“

ow

„Drhtiš.“
Drhtala sam. Čitav krevet joj se tresao. Uspravila sam se i nasmešila joj se. „Jesi li
primetila onu devojku što je bila u hodniku malo pre no što sam izašla iz tvoje sobe.“
n

Hejli je zavrtela glavom.

lo

„Pa, bila je jedna devojka u hodniku. Tinejdžerka. I tvrdi da je ona Lili.“

ad

Hejli je razrogačila oči. „Naša Lili?“

„Tako kaže.“
Hejli je zinula od čuđenja. „Naša Lili?“, ponovila je, ovoga puta šapatom.
„Ne znam da li jeste ili nije, dušo.“ I dalje nisam dozvoljavala sebi da se nadam. „Ne znam
šta da mislim o tome“, rekoh. „Pokazala mi je pismo od neke babice... Znaš li šta je babica?“
Hejli odmahnu glavom.
„Žena koja pomaže pri porođaju. Izgleda da je ta babica – ta što je napisala pismo –
porađala žene kod kuće. Bilo kako bilo, moram da pričam brzo, ostavila sam devojku u
hodniku...“
„Požuri onda!“ Pogledala je ka vratima. „Je l’ ona tamo napolju?“
„U jednoj maloj prostoriji dole niz hodnik.“ Bar sam se nadala da je i dalje tamo. Znala
sam da sam je prepala na sve moguće načine.

212
balkandownload
Mimi

Prepričala sam Hejli pismo, koliko sam mogla da se setim, a ona je samo zurila u mene,
otvorenih usta.
„Jebote“, reče.
„Da“, složila sam se. „Jebote. Datumi se poklapaju s datumom Lilinog nestanka, i ova
devojka misli da je Lili. Vozila je celim putem od Vilmingtona zato što misli da sam joj ja
majka.“
„Pa je l’ ona?“, upita Hejli.
„Sećam se Lili vrlo dobro“, odgovorila sam. „Sećam je se kao da je naslikana u mome
mozgu, i ne mogu da zamislim da je izrasla u ovakvu devojku. A opet...“
„Hoću da je upoznam!“
„Jesi li sigurna? Biće to malo čudno, Hejli. A ne znaš je li ti sestra ili nije. Moraš to imati na
umu. Ne smeš gajiti nade.“
Ba

„Definitivno želim da je upoznam. Čitav život želim da je upoznam.“

„Ali ona možda nije...“
lk

„Želim da ona bude Lili!“, reče Hejli.

Setila sam se kako mi je rekla, kad su joj nedavno pod drugi put postavili dijagnozu
an

leukemije, kako bi volela da imam Lili, da ne budem sama ako ona umre. Dirnula me je
njena hrabrost. Njena velikodušnost. Pa ipak, nisam želela da se tako oseća. Uopšte to
nisam želela.
D

Pružila sam ruku ka njenom stopalu ispod ćebeta. „Znaš da niko nikada ne može zauzeti
ow

tvoje mesto, zar ne?“, upitala sam.

„Pusti me da je upoznam, mama“, molila me je, a onda obema rukama zamahnula u
n

vazduhu, terajući me da izađem. „Idi tamo pre nego što ponovo nestane.“
lo
ad

213
balkandownload
Mimi

51

Grejs

Sklopila sam ruke u krilu i sedela vrlo mirno. Onako prestravljenoj od iščekivanja šta će se
sledeće desiti, pred očima mi je bila moja majka. Kad će shvatiti da me nema? Kad će
shvatiti da nisam u Čepel Hilu? Mnogo će se brinuti. Onda će možda zvati Emerson, a
Emerson će joj reći da nisam njena ćerka. Bolelo me je u grudima već pri samoj pomisli na
Ba

to, pa sam još jače stisnula ruke. Mama će se tad osećati totalno usamljeno. Bez muža. Bez
ćerke. Misliće na onu svoju pravu bebu, onu koja je umrla, i pitaće se u kakvu bi divnu
devojku ona izrasla. Verovatno bi bila briljantna, kao i njen tata, i iskričavi društveni
lk

leptirić kao njena mama. Nimalo nalik devojci s kojom su završili.

Ali majka me voli i htela sam da bude sa mnom u ovim trenucima. Želela sam da mogu da
an

joj javim da sam dobro, ali bilo mi je potrebno da nešto uradim sama. A i plašila sam se da
je zovem. Biću u velikoj nevolji.
Ova Ana je hladna žena. Očekivala sam nešto potpuno drugačije. Očekivala sam da joj oči
D

sinu od radosti kad čuje ko sam. Očekivala sam da me privuče u zagrljaj i da odmah bude
ow

puna one ljubavi koju sve majke osećaju prema svojoj deci. Ali ništa od toga. Bila je
sumnjičava prema meni i više je brinula za onu svoju drugu kćer, za Hejli. Upala sam u
pukotinu između dva sveta. Moja prava majka – Ana – odavno je digla ruke od mene jer
n

misli da sam mrtva, a majka koja me je odgajila sad već verovatno oplakuje bebu koju je
lo

izgubila.
Mama. Zašto je uvek odgurujem od sebe? Zabrinuta je za mene, to pouzdano znam. U
ad

ovom trenutku mora biti da je van sebe.

Izvadila sam telefon iz ranca i pozvala njen broj. Zvonilo je nekoliko puta pre nego što se
javila.
„Alo?“, rekla je, i već po toj jednoj reči shvatila sam da je u haosu.
„Ja sam“, rekoh.
„Grejs! Grejs! Gde si? Jesi li dobro? Odakle zoveš? Ostavila si telefon...“
„Dobro sam“, odgovorila sam. „Samo sam to htela da ti javim. Moram nešto da obavim pa
ću...“
„Jesi li u Dečjoj bolnici?“
Ostala sam bez reči. Otkud zna?

214
balkandownload
Mimi

„Krenula sam tamo sa Emerson i Dženi“, rekla je. „Jesi li tamo? Volim te, Grejs. Mnogo te
volim. Strašno sam se uplašila, dušo.“
„Mama. Ne moraš da dolaziš ovamo. Ja sam...“ Podigla sam pogled i videla Anu kako stoji
u vratima. „Moram da idem“, rekoh i zatvorih telefon.
„Je li to bila tvoja majka?“, upita Ana. „Razgovarala si s njom?“
Klimnula sam glavom. Telefon je pozvonio, a ja sam ga gurnula u ranac.
„Nećeš da se javiš?“, upita me Ana.
Odmahnula sam glavom.
Ana mi se nasmešila. Ima zaista divan osmeh. „Hejli bi volela da te upozna ako si i ti
voljna“, reče.
Ustala sam. Ana me je obgrlila jednom rukom dok smo koračale hodnikom. Dodir te ruke
bio je dodir stranca. Spustila je ovlaš ruku na moja leđa, kao kad vodiš nekog kog ne
Ba

poznaješ iz jedne prostorije u drugu. U ušima mi je odjekivao glas moje majke. Volim te,
Grejs. Mnogo te volim. Nasmešila sam se za sebe.
lk

„Mama mi je rekla da dolazi ovamo“, kazala sam.

„O, to je dobro“, odgovorila je Ana. „Moramo da razjasnimo neke stvari, zar ne? Koliko je
an

daleko?“
„U Vilmingtonu je... ali rekla je da je već na putu ovamo, mada ne znam koliko je blizu. S
njom su moja najbolja drugarica i njena majka.“ Zamislila sam ih sve tri u kolima.
D

„Evo nas“, reče Ana. Ponovo smo bile pred vratima Hejline sobe. „Uđi.“
ow

Ušla sam za njom u sobu i samo stala pored vrata.

„Hejli, ovo je Grejs“, reče Ana. „Grejs, ovo je Hejli.“
n

Hejli je sedela ukrštenih nogu na postelji, priključena na gomilu kesica na stalcima i

lo

žicama za aparate. Imala je vrlo kratku smeđu kosu koja je ili tako bila ošišana, ili je pak bila
tek izrasla.
ad

„Ćao“, rekoh.
„Čoveče, uopšte nisam tako zamišljala Lili“, reče ona.
Imala sam osećaj da sam ih obe razočarala. Stegla sam ranac uz grudi. „Pa ni ja nisam
očekivala da imam sestru, toliko o tome.“ Pokušala sam da se opet nasmešim, ali izgleda da
sam izgubila tu sposobnost.
„A možda i nemaš sestru“, upozorila me je Ana. „Grejsina mama je na putu ovamo, Hejli,
pa ćemo dobiti neke odgovore. A sad idem da zovem tvoga tatu.“ Pogledala me je. „Izvoli
sedni, Grejs.“ Pokazala mi je kauč uza zid naspram Hejlinog kreveta. Prišla sam mu i sela, i
dalje stežući ranac uz grudi. „Vraćam se za nekoliko minuta“, reče Ana, i onda sam ostala
sama s Hejli. Telefon mi je ponovo zazvonio pa sam ga izvadila iz ranca i isključila zvono.
„Možda je to tvoja mama“, reče Hejli.

215
balkandownload
Mimi

„U redu je.“ Nisam znala šta da kažem Hejli. Bilo mi je žao zbog toga što je toliko bolesna.
Znala sam da je mnogo hrabrija nego što bih ja bila, priključena za sve to okolo. „Kako si?“,
upitala sam je.
„Mama mi je ispričala sve za tu babicu i čitavu tu dramu“, odvratila je kao da je ništa
nisam pitala. Prodorno me je gledala dok je govorila. „Izgledaš kao da se smrzavaš.“
Drhtala sam, mada ne bih rekla da to ima bilo kakve veze s temperaturom u sobi. „Dobro
sam“, rekoh.
„Pogledaj dole, ispod ovog tehno kreveta“, reče Hejli. „Uzmi ćebe pa se ogrni.“
Ustala sam i izvukla ćebe s police ispod kreveta. Bilo je svetloplavo i meko, i prebacila
sam ga preko ramenâ.
„Stvarno misliš da si mi sestra?“, upita Hejli.
„Je li ti majka rekla za ono pismo?“ Ponovo sam zavukla ruku u ranac i izvadila pismo.
Ba

Pružila sam joj ga i posmatrala je dok je čitala.

„Bože gospode“, reče Hejli kad je pročitala. „Ovo je skroz ludo! Ali baš je kul ako je tačno.
Hoću reći, moja mama i ja smo se posvetile tome da nađemo Lili. Nikad nisam očekivala da
lk

će – da ćeš – tek tako iskrsnuti.“

Uzela sam pismo nazad, presavila ga napola i gurnula u ranac.
an

„Kakvi su ti roditelji“, upita Hejli. „Ljudi koji su te odgajili. Jesi li ikad osećala da im ne
pripadaš?“
D

„Stalno“, rekoh, iako to baš nije bilo tačno. Uklapala sam se s tatom, samo nisam s
ow

mamom. „Nikad se nisam osećala onako: ’Oh, mora da sam usvojena!’, niti slično tome“,
rekoh. „Ali s mamom se uopšte ne slažem.“
„A tvoj otac?“
n

„Poginuo je u saobraćajnoj nesreći u martu. Ubila ga je jedna od maminih učenica –

lo

mama je nastavnica – zato što je vozila i kucala poruku na mobilnom.“

ad

„Jebote“, reče Hejli. „Strašno!“ Neki aparat na stalku kraj njenog kreveta počeo je da pišti,
pa se okrenula i isključila zvuk pritiskom na jedno dugme, kao da to nije ništa. „A ja nisam
ni poznavala svoga oca do sada“, reče potom. „Hoću reći, znala sam ko je on i sve ostalo, ali
otišao je kad sam bila mala. Kad sam se ovoga puta razbolela, samo se pojavio. Sada mi se
sviđa. Mislim, žao mi je što nije bio tu najveći deo mog života, iako je slao novac i sve, ali
mama kaže da je samo bio veoma nezreo i da nije mogao podneti što sam bolesna, pa se
jednostavno izgubio. Prvo je Lili nestala i mama je bila bolesna pa mu je sve to teško palo, a
onda sam se ja razbolela i to mu je bilo previše, zbog čega sam skroz izgubila poštovanje
prema njemu. Hoću reći, mama nije imala na raspolaganju taj luksuz da ode, zar ne? Ali sad
se vratio i trudi se da mi bude tata. Vodi tu javnu akciju da nađe davaoca za mene.“
„On je i moj otac“, rekoh, i dalje drhteći ispod ćebeta.
„Ako si ti Lili, onda jeste“, odgovorila je.

216
balkandownload
Mimi

Pitala sam se kako je biti u Hejlinoj koži. Konačno je izgradila vezu sa ocem i sad joj se
pojavila ova čudna devojka da polaže pravo na njega. „Ja nisam ovo tražila“, rekoh. „Ne
želim da zauzmem tvoje mesto niti bilo šta slično. Samo moram da...“
„Hej, opusti se“, reče Hejli. Smešila se. „Ako jesi Lili, mi te želimo, u redu? Molile smo se
da te nađemo. Ili sam se bar ja molila. Mama se zapravo ne moli, ali ja te tražim još otkad
sam bila malo dete.“
„Koliko imaš godina?“, upitala sam je.
„Skoro trinaest.“
Nisam mogla da verujem da je više od tri godine mlađa od mene. Bila je bleda i malo
otekla, i bilo je očigledno da je bolesna, ali delovala je tako pribrano. Tako puna
samopouzdanja i sigurna u sebe, kao Dženi. Već sam imala osećaj da se takmičim s njom, a
ne poznajem je ni pet minuta. „Tako si... uopšte nisi kao ja“, rekoh.
„Kako to misliš?“
Ba

„Veoma si... izgledaš više kao moja majka. Mislim, majka koja me je podigla. Više ti ličiš
na nju nego ja. Deluješ kao zaista pozitivna i otvorena osoba.“
lk

Hejli je slegla ramenima. „Nisam uvek tako pozitivna“, reče. „Umem da budem strašno
depresivna. Pa, bila sam na antidepresivima milion puta. Ali gajim nadu s velikim N. To mi
an

je srednje ime. Mislim, stvarno mi je Houp srednje ime.9 Već sam imala leukemiju pa je
usledila remisija. Ali mislim da ovoga puta nada neće biti dovoljna.“ Pogledala je u jednu od
vrećica što su visile sa stalaka kraj njenog kreveta. „Ova bolest je pravi smor.“
D

„Žao mi je“, rekoh. „Tvoja mama kaže da bi ti pomogla transplantacija koštane srži.“
ow

„Samo što ne možemo da nađemo davaoca. Ona se nada da bi ti, ako jesi Lili, mogla biti
podudarna.“
n

„Znam“, odvratila sam.

lo

„Mama se oduvek nada da će naći Lili“, nastavila je Hejli. „Svuda ju je tražila. Nikad nije
odustala od potrage za njom.. Nekoliko puta smo išle u Vilmington, samo da bismo tražile
ad

nekog ko liči na mene.“

„A ja sam sve vreme bila tamo“, rekoh.
„Kakav ti je bio život?“, upita Hejli.
„Život mi je...“ Morala sam da zastanem i razmislim, jer sam bila zatečena tim pitanjem.
Setila sam se svoje kuće, uvek opsesivno uredne, izuzev moje sobe. Setila sam se kako smo
leti Dženi i ja preuredile naše sobe, kako smo ih krečile i crtale tačkice u bojama dok smo
razgovarale o Klivu i Devonu i smejale se da puknemo. Setila sam se kako smo tata i ja
pravili komplikovane napitke od kafe. Setila sam se kako su nam donosili hranu nedeljama
pošto je poginuo. S bolom u srcu, setila sam se kako je mama uvek planirala proslave mog
rođendana do najsitnijih detalja kao što je boja preliva poprskanog po torti. Ona tako
izražava ljubav, Grejsi. Pomislila sam na to kako sam rasla uz Dženi i Emerson i Teda, pa čak

9 Engl.: Hope – nada. (Prim. prev.)

217
balkandownload
Mimi

i uz Noel, kao u široj porodici. Pomislila sam na Vilmington i sve što volim u njemu, od
španske mahovine što visi sa zimzelenih hrastova do keja uz reku i onog parkića u mom
kraju. I odjednom više nisam mogla da zamislim život bez svega toga. Bez svega toga
dobrog i lošeg od čega je bila sačinjena moja egzistencija. Zvuči pogrešno ako kažem da mi
je bilo drago što me je Noel ukrala, ali eto, u tom trenutku mi je bilo drago.
A kako da sve to objasnim nekome ko ne poznaje ni ljude ni mesta u mome svetu? „Život
mi je bio... pa znaš, kao i obično“, rekoh slabim glasom. „Nekad dobar nekad loš.“
„Nadam se da ćeš se testirati“, reče Hejli. „Mada te ne bih krivila ako nećeš. Mislim, tek si
se pojavila i upoznala svoju pravu porodicu, a oni su te zgrabili i hoće delove tvog tela.“
Nasmejala se, a ja sam jače stegla ćebe oko sebe.
„Tvoja mama kaže da je to samo bris iz usta ili tako nešto“, rekoh.
„Tako je. Prvo samo iz usta. A onda, ako ćelije sluzokože obraza odgovaraju, izvade ti krv.
A ako i to odgovara, ideš na operaciju da ti uzmu malo koštane srži, ali mislim da sve to nije
Ba

tako strašno. Bar ne kao ono kroz šta ću ja proći. Meni će davati hemoterapiju i zračiće me
da mi ubiju imunosistem kako ne bih odbacila novu srž. Ali to mi je jedina šansa.“
Setila sam se tate i kako sam se osećala kad sam saznala da je umro – onog osećaja kako
lk

mora biti nečeg što mogu da uradim da bih nam ga vratila, samo kad bih se mogla setiti šta
je to. Setila sam se onog imejla koji sam greškom poslala Noel i koji ju je možda naveo da
an

oduzme sebi život. Ovoga puta možda zaista mogu da učinim nešto i nekoga spasem. Nešto
teško i strašno, ali dobro i pravedno. To obuhvata igle i skalpele, a možda ću i prenoćiti u
bolnici. Ali možda mogu da spasem jedan život. Život moje sestre.
D

Ali ipak, želela sam da moja mama bude uz mene pre nego što im dozvolim da me taknu.
ow

Htela sam da čujem mamu kako mi govori da će sve biti u redu.

n lo
ad

218
balkandownload
Mimi

52

Ana

O, sranje, plašim se.

Sela sam blizu bolničke kafeterije i pozvala Brajana na mobilni, s tako širokom i
dubokom strepnjom da sam se osećala kao da ću se ugušiti. Brajan je tek nedavno smogao
hrabrosti da se vrati u naš život. Tek se usklađuje s nama dvema. A sad ovo. Plašila sam se
Ba

da opet ne pobegne. Da ne ostane u Kaliforniji. Podsetila sam sebe da nije više onaj čovek
kakav je bio kad je Lili nestala. Niti je onakav kakav je bio kad se Hejli prvi put razbolela.
Odrastao je. Postojan je. Ili se samo zavaravam? Pribojavala sam se da ja to samo zamišljam
lk

da je onakav muškarac kakav bih ja volela da bude. A još više sam strepela od toga da ću
poverovati kako je ona devojka u Hejlinoj sobi zaista Lili, da će mi se nade ponovo
an

probuditi. Učila sam Hejli da uvek ima nade, iako sam znala istinu: da te nada može odvesti
nizbrdo.
Usudila sam se da nakratko ostavim Hejli i Grejs kako bih obavila ovaj telefonski
D

razgovor. Moram da razgovaram s njim pre nego što stigne Grejsina majka. Jednostavno
ow

više nisam mogla da sama podnosim ovo otkriće.

„Hej“, odgovorio je Brajan. „Sve u redu?“ Oh, ta toplina u njegovom glasu! Toliko sam se
n

plašila da ne izgubim tu toplinu. Plašila sam se da će ono što smo Brajan i ja uspeli da
oživimo među nama nestati za samo nekoliko trenutaka.
lo

„Da“, rekoh. Ništa nije u redu, naravno, ali znala sam šta on pod tim podrazumeva. Mislio
ad

je: Hejlino stanje se nije pogoršalo, zar ne? I nije.

„Desilo se nešto neverovatno“, rekoh.
„Uh. Neverovatno dobro ili neverovatno loše?“
„Neka devojka se pojavila danas u bolnici i tvrdi da je Lili.“
Nije ništa rekao, a ja sam se zapitala šta za njega znače ove reči. Da li se plaši nade kao i
ja?
„Ko je ona? Šta smera? Šta misliš, da nije publicitet...“
„Ne znam“, presekla sam ga. „Ima neko pismo kod sebe.“ Rekla sam mu sve o pismu. I za
datum njenog rođenja na vozačkoj dozvoli. „Mislim da je niko nije nagovorio na ovo“, rekoh.
„Ali imam osećaj da tu nešto ne štima. Ne znam tačno šta. Majka joj je na putu ovamo iz
Vilmingtona. Izgleda da je devojka – zove se Grejs – saznala od neke prijateljice i krenula
ovamo bez znanja svoje majke. Otac joj je mrtav.“

219
balkandownload
Mimi

Ćutao je, pokušavajući da shvati. „Jesi li razgovarala s njenom majkom?“, reče konačno.
„Nisam još. Brajane, devojčica je voljna da se testira da vidimo je li podudarna.“
„Veruješ li ti da je ona zaista Lili?“
„Ne znam šta da verujem. Ja... želim da bude, naravno, ali ne liči mi na Lili kakvu sam
zamišljala. Ne liči ni na mene ni na tebe, niti je nalik Hejli. Lepa je i izgleda da je dobro dete,
ali...“
„Gde je ona sad?“
„Kod Hejli.“
„Pustila si je da upozna Hejli?!“ Po njegovom tonu sam zaključila da to ne odobrava, ali
bila sam uverena da sam postupila pravilno.
Još ne poznaješ svoju kćer, poželela sam da mu kažem. „Sve sam objasnila Hejli. Prenela
sam joj i svoje sumnje. Želela je da je upozna.“
Ba

„Slušaj, vratiću se noćas“, reče on. „Današnji razgovor je prošao odlično, a sutra ujutru
imam još jedan na višoj instanci, ali reći ću im da se hitno moram vratiti iz porodičnih
lk

razloga i da moram...“
„Ne, nemoj“, rekoh. „Ostani tamo i idi na razgovor. Ja ću se izboriti sa ovim ovde.“
an

„Borila si se sama sa svime za poslednjih deset godina“, reče on. „Želim da budem tamo.“
„U redu“, kazala sam. „Moram sad da se vratim u sobu. Javi se kad budeš znao kada ćeš
D

stići.“
ow

Prekinula sam vezu i vratila se u Hejlinu sobu, sa smeškom na usnama. Brajan dolazi
kući.
n lo
ad

220
balkandownload
Mimi

53

Tara

Mora da sam zvala iz kola Grejsin broj bar deset puta dok se nije javila.
„Ostani na vezi!“, rekla sam joj. „Molim te. Samo ostani na vezi dok ne stignem tamo.“
„Nemam toliko kredita, mama. Ovo je jedan od onih pripejd telefona. Čim stigneš ovamo,
treba da daš dozvolu da me testiraju da vide jesam li pogodan davalac za ovu devojčicu koja
Ba

mi je sestra. Da li... znaš li za nju? Za Hejli? Ima leukemiju i potrebna joj je transplantacija
koštane srži pa hoće da vide da li ja odgovaram.“
lk

Prestravila sam se. Šta to rade s mojom ćerkom? Nikada nisam za nju mislila da je tako
ranjiva, da sam joj toliko potrebna kao u tome času.
an

„Grejs.“ Uspela sam da mi glas bude mirniji nego što sam mislila da moguće. Treba nam
advokat. Poželela sam da Ijan proveri svoju prokletu govornu poštu. „Molim te, dušo, uspori
malo. Treba da stignem tamo i da razgovaram sa... s medicinskim osobljem i svima
D

ostalima. Možda se i osećaš tako kao da poznaješ sve te ljude, ali ne poznaješ ih. Mi ih ne
ow

poznajemo. Ti si moja kći.“ Naglasila sam svaku reč. „Razumeš li me? I nemaš moju dozvolu
da te bilo ko takne. Sve ćemo razjasniti kad stignem tamo.“
Emerson je odvojila oči od puta i okrznula me pogledom. „Šta se dešava?“, upita.
n

„Mogla bi da umre“, reče Grejs, ali poznavala sam taj ton njenog glasa. Plašila se. Želi da
lo

kažem ne. Da je zaštitim. Poznajem svoju ćerku bolje nego što sam mislila.
ad

„Biću tamo za... Koliko još imamo?“, upitala sam Emerson.

„Vrlo smo blizu“, odgovorila je. „Zavisi od prokletog saobraćaja.“
„Za nekoliko minuta“, rekla sam Grejs. „Biću tamo za nekoliko minuta, dušo.“
„Mama? Ne znam šta da radim.“
Oči mi se napuniše suzama. „Ja ću se za sve pobrinuti, Grejs. Zajedno ćemo to rešiti.“
Nisam želela da prekine vezu, ali nestala je pre nego što sam uspela da kažem još nešto.
Zatvorila sam telefon i pogledala u Emerson.
„Gospode“, rekoh.
„Šta se dešava?“, Dženi se nagla između nas sa zadnjeg sedišta.
„Izgleda da je ćerki Ane Najtli potrebna koštana srž i hoće da testiraju Grejs da vide
odgovara li za davaoca.“

221
balkandownload
Mimi

„Šališ se!“, reče Emerson. „Izgleda da su ti ljudi nemilosrdni.“

„Hoćeš da kažeš da je Grejs došla, a oni su u njoj videli samo gomilu ćelija, a ne pravu
osobu?“, upita Dženi. „Oh, mama, vozi brže.“
„Niko je neće dirnuti bez moje dozvole, zato ne brinite“, kazala sam.
Telefon mi je zazvonio i na displeju sam videla broj Ijanovog mobilnog. „Ijane!“, umalo
sam viknula u telefon.
„Tara, žao mi je što si saznala...“
„Čuj, besna sam na tebe, ali trenutno mi je potrebna tvoja pomoć, u redu?“
„Ta žena, Ana Najtli“, reče on. „Nemoj da razgovaraš s njom. Samo uzmi Grejs i idi. Neka
mi se javi advokat Najtlijeve pa ćemo sve srediti. Telefoniraću nekim ljudima koje znam u
vilmingtonskoj policiji. Ali za sada je najvažnije da se pobrineš da Grejs bude bezbedna.“
Uzmi Grejs i idi. „Važi“, rekoh.
Ba

„Žao mi je. Znam da si sigurno...“

„Neću da zadržavam liniju za slučaj da me Grejs pozove“, kazala sam.
lk

„Dobro, razgovaraćemo kasnije.“

an

Prekinula sam vezu i izbrisala rukom čelo. Znojila sam se. „Rekao je da samo uzmem
Grejs i da idem“, rekoh, kao da mi to sve vreme i nije bio plan. Prisetila sam se kako je Grejs
zvučala preko telefona. „Sigurno se plaši“, rekoh, pa se okrenuh prema Dženi. „Gde sam s
D

njom pogrešila, Dženi?“ Na površinu je izronila moja ranjivost. „Izgleda da nikad ne uspem
da doprem do nje. Zašto?“
ow

„To je ono tipično neslaganje dece i roditelja“, reče Dženi ljubazno.

„Ne, nije“, usprotivila sam se.
n

„O, jeste!“, kaza Emerson.

lo

I dalje sam gledala Dženi. „Ti i tvoja mama se bolje slažete od Grejs i mene“, rekoh. „Znam
ad

to vrlo dobro. Imam osećaj da sam nekako zabrljala.“

„Ne verujem da si išta zabrljala“, reče Dženi. „Grejs je, jednostavno, duboka duša. Ona sve
oseća snažnije od većine drugih ljudi, i zbog toga joj je ponekad teško prići.“
I dalje sam mislila da Dženi samo ljubazna. Setila sam se Noelinog govora na Semovoj
komemoraciji. „Sem je bio šampion u slušanju“, rekla je tad Noel. „Zato je bio tako dobar
advokat. Tako dobar muž i otac.“ Glas ju je tad izdao u utihloj crkvi. „I tako dobar prijatelj.“
Tako dobar otac, pomislila sam. On je umeo da bude miran s Grejs. A ne kao ja. Ja stalno
imam potrebu da govorim, da se krećem, da nešto radim.
„Evo znaka za bolnicu.“ Emerson je pokazala ispred nas. „Kad uđemo, hoćeš li da Dženi i
ja pođemo s tobom ili je bolje da nađemo kafeteriju pa da tamo sačekamo dok ne nađeš
Grejs? Možda će biti samo još veća zbrka ako se pojavimo i nas dve. Šta misliš?“
Volela bih da Emerson bude uz mene zbog moralne podrške, ali ionako idem samo po
Grejs pa ćemo odmah poći nazad, kao što mi je Ijan savetovao. Ne trebaju nam scene u

222
balkandownload
Mimi

kojima ćemo učestvovati sve četiri. „Idite u kafeteriju“, rekoh, „ali držite mobilne u
pripravnosti pa ću vas zvati ako mi budete potrebne, važi?“
Pred nama se pojavila bolnica, velika geometrijska kompozicija od stakla i metala. Tamo
je moja kći. Nisam mogla da poverujem da je imala hrabrosti da kroči unutra. I da se doveze
čak ovamo. Samo je duboka duša, rekla je Dženi. Da, jeste. I želim da upoznam svaki
milimetar te dubine. Želela sam da ne bude kasno za nas i strepela da jeste.
Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

223
balkandownload
Mimi

54

Grejs

Ana se kretala po Hejlinoj bolničkoj sobi, sklanjajući knjige, daljinske upravljače, kutije s
papirnim maramicama i čaše za piće; Hejli je ćeretala o nekom filmu koji je gledala, a ja sam
stalno gledala u vrata. Sve će biti drugačije kad stigne mama. Ona će se za sve postarati,
pomislila sam i shvatila koliko zavisi od toga – od toga da se mama postara za sve.
Ba

Nas tri smo razgovarale o najnevažnijim stvarima – o mojoj školi, o Starom gradu u
Aleksandriji i o tome kakav je Vilmington, kao da sam samo navratila u posetu, a ne da sam
im ćerka i sestra.
lk

Trgla bih se svaki put kad neko prođe hodnikom. I konačno je stigla. Moja majka. Gotovo
da uopšte nije ličila na sebe, bila je bleda i iznurena. Skočila sam s kauča, ćebe mi je palo s
an

ramena, i poletela sam joj u zagrljaj.

„Mama“, rekoh i najednom me je pogodilo sve kroz šta sam prošla za poslednjih dvadeset
D

četiri sata – Dženi kako mi pokazuje ono pismo, užasna vožnja po mraku i kiši, potraga za
Anom Najtli... Mišići na nogama su mi popustili i znala sam da sam u stanju da stojim samo
ow

zato što me moja mama drži.

„Srce“, reče mi mama, tihim glasom na uvo. „Dušo moja. Sve je u redu. Stigla sam.“
n

Držala sam se za nju. „Izvini što sam tako otišla“, kazala sam.
lo

„Nije važno“, reče ona. Oči su joj bile vlažne. „To sad uopšte nije važno.“
ad

Mogla sam tako da ostanem do kraja života, bezbedna u njenom naručju, ali osetila sam
Anu iza sebe, i Hejli kako zuri s kreveta. Odvojila sam se od majke.
„Ovo je moja mama“, rekoh Ani.
Mama joj je prišla i pružila ruku. „Ja sam Tara Vinsent“, rekla je.
„Ana Najtli“, odvratila je Ana. „A ovo je moja kći Hejli.“
Mama je pogledala u Hejli. „Zdravo, Hejli.“ Obgrlila me je oko ramena. „Razgovarala sam s
našim advokatom“, rekla je zatim Ani. „On će vam se javiti.“
Ana je iskrenula malo glavu u stranu i znala sam da joj se ne sviđa mamin stav. „Možemo
li da porazgovaramo minut?“, upitala je. „Molim vas. Kao majka s majkom?“
„Ne možemo tek tako otići, mama“, rekoh ja. Znala sam da nije baš sasvim shvatila šta se
dešava. Nije shvatila da je u toj sobi pitanje života i smrti.

224
balkandownload
Mimi

Mama je prešla pogledom s mene na Anu. „U redu“, reče, „ali prvo želim da razgovaram s
mojom ćerkom.“
Ana je klimnula glavom. Bilo mi je jasno da se plaši da će me mama odvesti. I jesam želela
da odem. Jesam. Ali neću otići. „Na kraju hodnika je čekaonica“, reče Ana. „Obično je prazna.
Samo napred.“
Dok smo koračale hodnikom, mama me je držala za ruku kao da sam mala devojčica. Kao
da sam njena mala devojčica.
Volela bih da je tako.
Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

225
balkandownload
Mimi

55

Tara

Toliko toga sam želela da kažem. Želela sam da joj postavim hiljadu pitanja o njenim
strahovima, o njenoj zbunjenosti, i da saznam sve o tome šta misli i kako se oseća. Želela
sam da zna kako će uvek biti moja ćerka, da nikad neću dozvoliti da je uzmu od mene i da je
njeno telo njeno. Da ne mora dati ni jednu jedinu svoju ćeliju kako bi se videlo je li
Ba

podudarna s nekom nepoznatom osobom u bolničkom krevetu.

Ali nisam rekla ništa od toga dok smo sedele na dvosedu u toj skučenoj sobici. Nisam joj
postavljala nikakva pitanja. Osećala sam da je Sem u sobi s nama, da me podržava. On bi je
lk

slušao bez prekidanja. Bez analiziranja njenog mozga. On je znao kako da voli našu kćer.
„Volim te“, rekoh, i ispostavilo se da je to sve što je i trebalo da kažem. Zaplakala je.
an

„Mnogo mi je žao što sam tek tako otišla“, reče ona ponovo. „To je bilo glupo.“
„Nije važno“, rekoh. „Važno je samo da si bezbedna.“
D

„Volela bih da nikad nisam saznala da mi ti nisi majka.“

ow

„Trebaće nam analiza DNK da bih u to poverovala“, odgovorila sam, „ali nikakva analiza
krvi neće promeniti ono što osećam prema tebi, Grejs.“
n

Obavila je kraj pramena kose oko prsta. „Ponekad se tako razbesnim na tebe“, reče ona.
lo

„Ponekad te čak i mrzim. A danas čak ne mogu ni da se setim zašto sam se ikada tako
osećala. Htela sam da idem da vidim Kliva, a ti si rekla ’ne’, pa sam se mnogo naljutila, a sad
ad

mi to izgleda stvarno glupo.“

Klimnula sam glavom, samo da bih joj dala do znanja da slušam.
„Sada čak i ne mislim na Kliva“, nastavila je. „On mi je poslednja stvar na pameti.“ Pustila
je kosu i nagla se prema meni. „Ne znam ko sam ja, mama.“
Poželela sam da joj kažem ko je. Da je talentovani pisac u porodici, da je povučena i tiha
devojka koja ima da kaže toliko toga na papiru. Da je svome ocu bila kao zenica oka i nit
koja je uvek povezivala Sema i mene, ko šiša biologiju. Da je lepotica koja, istini na volju, ne
liči ni na jedno od nas. Da je devojka koju mnogo želim da upoznam.
Borila sam se s tim mislima umesto da kažem nešto što će je podstaći da nastavi. Nešto
što bi joj Sem rekao. „Još uvek si Grejs“, kazala sam, i istoga trenutka sam znala da je to ono
pravo. Malo se namrštila i zagledala u mene, i gotovo da sam videla kako joj se okreću
točkići u glavi.

226
balkandownload
Mimi

„Ne želim da izgubim Grejs“, rekla je. „Iako sam mnogo puta želela da... da nisam ta koja
sam. Da budem više kao ti.“
To je želela? Nikad ni slutila nisam da bi htela da bude kao ja i poželela sam da je pitam
zašto, ali uspela sam da držim jezik za zubima.
„Oduvek sam želela da budem više poput Dženi. Dženi svi vole. Nikad ne znam šta da
kažem pred drugima, tako sam... drugačija. Čudna sam.“
Ne, nisi, poželela sam da kažem. Kako da ne reagujem na tu primedbu? Ali ona je
nastavila pre nego što sam imala prilike da odgovorim.
„Ali sada, sasvim iznenada, želim da budem samo ja, mama“, rekla je. „Ne želim da budem
ćerka nekog drugog. Hejli je fina. Ona je kul. Ali odjednom me je obuzeo osećaj da svi žele
da spasu njen život i...“ Odmahnula je glavom. „Molim te, poništi sve ovo nekako, hoćeš?“
Prišla sam joj bliže i zagrlila je. „I ti i ja želimo isto, Grejs.“ Pogladila sam je rukom po
njenoj dugačkoj kosi. Kad mi je poslednji put to dozvolila? „I ja bih volela da sve ovo
Ba

nestane, ali ne znam mogu li to da izvedem.“ Ja sam uvek bila ta koja popravlja situaciju.
Koja kontroliše situaciju. Nikada ranije nisam osetila da je nešto toliko izvan moje kontrole.
„Ali jedno mogu da ti obećam – da ću usporiti tok događaja. U redu?“
lk

„Ona može umreti ako joj ne dam krvnu srž.“

an

Umalo da je ispravim, ali nisam reagovala na grešku. Bila je tako mala u mojim rukama,
dete koje ne razlikuje koštanu srž od krvi, i ja ću joj dozvoliti da bude takvo dete što je
moguće duže.
D

„Tvoja beba je umrla.“ Obraz joj je bio na mome ramenu, osećala sam njen dah na svome
ow

vratu.
Znala sam da će ta beba jednom naći put u moje srce, ali još nije bila tu. „Ne mislim na tu
n

bebu“, rekoh. „Mislim na tebe.“

„Smem li da budem s tobom kad budeš razgovarala s Anom Najtli? Molim te.“
lo

Ijanu je bilo lako da kaže: „Uzmi Grejs i idi.“ I meni je bilo lako da zamišljam kako ću
ad

uraditi baš to, pre no što kročim u tu bolničku sobu, gde Ana Najtli više nije bila samo ime i
prezime nego živa žena. Majka.
Zagrlila sam Grejs i privila je k sebi. Znala sam da se plaši da će me Ana nekako ubediti
da je predam bez borbe. Kako to da baš danas tako dobro razumem svoju ćerku? Jesam li je
zapravo sve vreme poznavala?
„Da“, rekoh. „Ovde se radi o tebi i smeš da budeš s nama.“

227
balkandownload
Mimi

56

Ana

Ta žena, Tara, želela je da Grejs bude sa nama dok smo sedele u sobici. Ja sam pak mislila da
bi bilo bolje izostaviti je iz diskusije. Mogla je da ostane s Hejli dok Tara i ja razgovaramo,
ali Tara i Grejs su bile jedinstvene. Dve protiv jedne. Dobro je, rekoh sebi. Tako i treba da
bude. Ako se ispostavi da Grejs jeste moja Lili, želela bih da ima takav život u kom je voljena
Ba

i zaštićena. Pa ipak, Grejs je delovala tako krhko da nisam baš bila sigurna treba li da
prisustvuje našem razgovoru. Ali nisam ja ta koja odlučuje.
Grejs više liči na Taru nego na mene, to je sigurno, ali ako ćemo iskreno, ne liči ni na
lk

jednu od nas. Tara i ona sedele su jedna kraj druge na dvosedu i držale se za ruke.
Verovatno obe imaju smeđu kosu ispod tih plavih pramenova, i obe imaju smeđe oči, ali
an

crte lica su im različite. Nisam se mogla odupreti tome da ih proučavam, da jedan nos
poredim s drugim. I oblik njihovih usana. I luk njihovih obrva.
Nisam mogla da prenebregnem nedostatak svakog osećaja prema Grejs, osim kao prema
D

mogućem davaocu koštane srži za Hejli, i to me je uznemiravalo. Nikad nisam pomišljala da

ow

bih mogla biti tako površna u slučaju da mi se vrati moja izgubljena kći.
„Ne shvatam kako se ovo sve desilo“, reče Tara. „Jeste li živeli u Vilmingtonu?“
n

„I ja se to isto pitam u poslednjih nekoliko sati“, odgovorila sam. „Ne, živela sam ovde, ali
radila sam kao komercijalista farmaceutske kompanije i često sam putovala u Vilmington.“
lo

Počela sam se sećati tog vremena. Moram to da dokučim sebe radi. „Bila sam u trideset pet
ad

nedelja trudna s Lili kad sam otišla tamo na poslednji poslovni put. Brajan, moj muž, bio je
u to vreme stacioniran u bazi preko okeana. Dok sam bila u Vilmingtonu, dobila sam
prevremene trudove i tamo sam rodila Lili. Bila je zdrava i već je bila teška dva kilograma i
osamsto grama. Ja sam, međutim, imala problema s krvnim pritiskom, pa sam nekoliko sati
po Lilinom rođenju dobila moždani udar i pala u komu.“
„O, bože“, reče Tara.
„Prebacili su me u klinički centar Djuk“, nastavila sam. „Brajan je još bio u Somaliji,
pokušavao je da dobije dozvolu da se vrati kući, ali ja, naravno, nisam znala ništa o tome i
nisam imala pojma šta se dešava. Kad je stigao, Brajan je odseo u hotelu blizu Djuka. Bilo
mu je strašno, pretpostavljam.“ Retko sam na to mislila, kako je taj period morao biti
neverovatno težak za Brajana. „Naš dom je bio ovde gore u Aleksandriji. Naša novorođena
beba bila je u Vilmingtonu. A ja sam bila u komi u Daremu. Zvao je bolnicu u Vilmingtonu da
se raspita za Lili, a oni su mu rekli da nije tamo, da je sigurno prebačena zajedno sa mnom.
Brajan je zvao sanitetsku službu koja me je prebacila, ali nigde nisu imali zabeleženo da je
sa mnom prebačena i beba. Ona...“ – pogledala sam u Grejs – „...jednostavno je nestala sa

228
balkandownload
Mimi

svim dokumentima o rođenju. Brajan nije znao ime lekara koji me je porodio. Bila je to
jedna velika zbrka. Ja sam tad bila u komi već duže od dve nedelje. Moždana kap je, hvala
bogu, ostavila vrlo malo posledica. Leva strana tela mi je bila slabija. Vid i govor su mi bili
blago otežani. Leva ruka mi i dalje nije mnogo jaka.“ Savila sam prste. „Memorija mi je bila
slaba. Ni ja nisam mogla da se setim doktorovog imena. Jedino čega sam se sećala bilo je da
sam imala divnu bebu i želela sam je nazad.“
„Žao mi je“, reče Tara, ali videla sam kako je stisnula Grejsinu ruku, kao da nema nameru
da je ikada preda.
„Kad sam se oporavila dovoljno da mogu da putujem“, nastavila sam, „otišli smo u
Vilmington. Lili je tada bila stara oko sedam nedelja. Bojali smo se da neko nije pomislio da
je Lili napuštena – što na neki način i jeste bila – i da je nisu prebacili u dom za siročad, pa
smo je tražili u tom sistemu.“
„Mora da vam je bilo strašno“, kazala je Tara, ali je i dalje stiskala Grejs za ruku.
Ba

„Videla sam pismo koje mi je napisala vaša babica“, rekoh. „Ja... Teško je sve to pojmiti.
Imate li vi neku ideju?“
„Ne“, reče Tara. „Noel je nedavno umrla...“ Pogledala je u Grejs.
lk

„Jesi li joj rekla?“

an

Grejs je klimnula glavom.

„Počinila je samoubistvo, a moja prijateljica i ja smo našle to pismo i počele smo potragu
za Anom kojoj je Noel pisala. Konačno smo saznale da ste to vi, ali nismo znale čiju je bebu...
D

čija je beba umrla. Ni u snu ne bismo pomislile da je to moja beba.“

ow

„Zar niste videli svoju bebu... hoću reći, zar ne biste primetili da vam beba iznenada
izgleda drugačije?“, upitala sam.
n

„Imala sam veoma težak porođaj i rodila se usred noći. Kad mi je Noel ujutru donela
bebu, pretpostavljam da je već... da ju je već zamenila, jer ta beba je definitivno bila Grejs.“
lo

„Nemam baš lepo mišljenje o vašoj babici“, rekoh ja.

ad

„Uradila je nešto strašno“, odvratila je Tara. „Ali ne može se samo time definisati njena
ličnost.“
„Ispričaj joj za program za bebe“, tiho je kazala Grejs.
„Hoćeš ti da joj ispričaš?“, zamolila ju je Tara. „Ti si u to bila uključena mnogo više od
mene.“
„Osnovala je organizaciju za pomoć bebama... prevremeno rođenim bebama, siromašnim
bebama i bolesnim bebama“, reče Grejs. „Dobila je za to Guvernerovu nagradu, ali ju je
odbila.“
Nisam mogla da je gledam dok je govorila. Užasno sam se plašila da se ne vežem za nju.
Umesto toga, pogledala sam Taru. „Možda zato“, rekla sam i napravila pokret rukom u
vazduhu, kojim sam obuhvatila nas tri i našu muku. „Možda je smatrala da ne zaslužuje
nikakvu nagradu.“

229
balkandownload
Mimi

„Moguće“, složila se Tara. Obgrlila je Grejs. „Mislim da će nam trebati analiza DNK“, rekla
je. „A mislim i da će nam obema biti potrebni advokati. Ne mislim da će nam biti potrebni
zato što smo protivnice, nego zato...“
„Potpuno se slažem sa vama“, odvratila sam. „Moramo tačno znati sa čim sve imamo
posla. Međutim, već sam objasnila Grejs da je Hejli potreban davalac koštane srži. Ona je
veoma bolesna. Ona...“ – slegla sam ramenima i popustila pod tom rečju – „...ona je smrtno
bolesna. I Grejs je pristala...“
„Grejs nije znala na šta pristaje, Ana“, odgovorila je Tara. „Žao mi je, ali ovde treba da
prikočimo, važi? Da se sve malo sporije odvija. Moj advokat će stupiti u vezu s vašim pa
ćemo videti za kad preporučuju analizu DNK, i odatle ćemo početi.“
Obuzela me je neizdrživa potreba da skočim sa stolice i zamandalim vrata. „U
uobičajenim okolnostima to bi imalo smisla“, rekoh. Bez suza. Molim te, samo bez suza. Tara
je bila tvrd orah, i ako sam išta naučila u poslu, to je da treba ostati miran. Pa ipak, nisam
mogla da sakrijem drhtanje u glasu. „Molim vas da me shvatite, Tara. Ne znam je li Grejs
Ba

Lili...“ Pogledala sam u Grejs. „Izvini što govorim o tebi u trećem licu“, rekoh. „Samo kažem
da ne znam. Ali šta ako jeste? I šta ako je podudarna s Hejli? I šta ako to otkrijemo kad bude
suviše kasno? Nismo još našli davaoca, a šanse su jedan prema četiri da rođena braća ili
lk

sestre odgovaraju.“
an

Tara je odmahnula glavom. „Mnogo tražite od nje“, odgovorila je. „Ta odluka će morati da
sačeka.“
„Želim da to učinim“, reče Grejs. Pogledala je u majku. „Moram.“
D

„Ne, ne moraš, dušo. Ništa ti ne moraš.“

ow

„Želim“, ponovila je.

Molim te, dopusti joj, pomislila sam.
n

Videla sam kako je Tara omekšala. Advokat bi joj rekao da čeka, u to sam sigurna, ali ovo
lo

je bilo drugačije. Ovo su dve majke. I dve ćerke.

ad

„U redu.“ Tara je popustila. „Ako si sigurna da želiš.“

230
balkandownload
Mimi

57

Emerson

Dženin sladoled se u porciji istopio u čorbu boje kafe, a ona je odsutno mešala kašičicom
kremastu tečnost. Moja salata je ostala praktično nedirnuta. Sedele smo kraj prozora u
kafeteriji, okružene žagorom lekara, medicinskih sestara i posetilaca, ali nas dve smo bile
izolovane u našem malom mehuru.
Ba

Možda je trebalo da pođemo s Tarom u sobu te devojčice. Stalno sam govorila sebi da je
najbolje da ne zadiremo u njihovu intimu. I ovako je već dovoljno zbrke – bilo bi samo još
gore da se i nas dve mešamo u to. Ali bilo mi je i drago što Tara nije htela da budemo s
lk

njom. Mislim da ne bih podnela da gledam kako prolazi kroz sve to. I grizla me je savest.
Osećala sam se krivom što joj nisam rekla istoga časa kad sam posumnjala da je Grejs dete
an

Ane Najtli. Osećala sam se krivom što je moja kći povredila Grejs saopštivši joj istinu. I
mučila me je pomisao na to kako se Tara trenutno oseća.
Mogla sam da zamislim razgovor Tare i Ane Najtli. Dve majke koje se otimaju o svoju
D

kćer. Grejs će, naravno, uvek biti Tarina. Sve drugo je nezamislivo. Pa ipak, Ani je beba
ow

ukradena. Kako da ne traži nazad bar deo života tog deteta?

Dženi je odgurnula zdelicu sa istopljenim sladoledom. „Žao mi je, mama“, rekla je
n

ponovo. Ko zna koliko puta se do sada već izvinila.

„Čuj“, rekoh sklanjajući salatu u stranu, „ti si zabrljala što mi nisi odmah rekla da si nas
lo

čula. Ja sam zabrljala što odmah nisam rekla Tari. Ali ništa od toga ne menja činjenicu da je
ad

Noel uradila to što je uradila, i sad svi trpimo posledice. I ti i ja treba da se na to

usredsredimo. Da pomognemo Tari i Grejs da se izbore sa onim što sledi.“
„Ne želim da se Grejs odseli i da bude deo neke druge porodice i da živi ovde i da...“
„Sumnjam da će se to dogoditi“, odgovorila sam. „Grejs ima šesnaest godina i njena reč će
se uzeti u obzir prilikom odlučivanja. I ne misliš valjda da će Tara reći: ’Oh, evo ti je, tvoja
je’?!“
„Šta bi ti uradila da si sad na Tarinom mestu?“, upita Dženi.
Uzdahnula sam i podigla pogled ka tavanici. „Izrazila bih toj drugoj ženi... Ani Najtli...
Izrazila bih joj svoje najdublje saučešće, ali uradila bih upravo ono što, nadam se, i Tara sad
radi. Odvela bih Grejs odavde i pustila advokate da sve reše.“ Međutim, zabrinula sam se.
Dženi i ja smo se kolebale da li da naručimo nešto za jelo jer smo mislile da će nam se Tara
pridružiti za nekoliko minuta. A od tada je prošlo već skoro četrdeset minuta. Zašto se
toliko zadržala?

231
balkandownload
Mimi

„A kako bi se ti osećala da si sada u Grejsinoj koži?“, upitala sam je.

Dženi je malo grickala usnu. „Želela bih da upoznam te ljude“, reče. „Moju drugu
porodicu. Ali ne bih želela da pokušaju da me odvoje od tebe i tate. To im nikako ne bih
dozvolila. I bila bih tužna što je tvoja beba umrla na takav način. To je tako užasno. Jadna
Tara.“
„Tako je“, odvratila sam. „Nepodnošljivo je i misliti o tome.“
„Ne mogu ni da zamislim kako se Grejs oseća u ovom trenutku.“
„Tačno znam šta misliš.“ Pogledala sam je u oči. „Stvarno će im trebati naša podrška,
Džen“, rekoh.
„Mislim da je trebalo da pođemo s Tarom u tu sobu“, kaza ona.
Moja kći je hrabrija od mene. „Želiš da budeš uz Grejs?“, upitala sam je.
Dženi je klimnula glavom.
Ba

„U redu.“ Ustala sam. „Idemo da ih nađemo.“

lk
an
D ow
n lo
ad

232
balkandownload
Mimi

58

Grejs

Mama je došla k sebi, ćaskala je s Hejli i sa Anom dok smo, na kauču u Hejlinoj sobi, čekale
medicinsku sestru da dođe i uzme mi bris. Neko je doneo još jednu stolicu pa smo sad sve
mogle da sedimo, a meni je i dalje bilo hladno iako je temperatura u sobi bila u redu, to sam
zasigurno znala. Ponovo sam se ogrnula onim plavim ćebetom, kao nekim oklopom. Nisam
Ba

znala čemu da se nadam. Strepela sam šta će mi se sledeće desiti ako odgovaram kao
davalac. A ako ne odgovaram, Hejli može umreti. Kad god bih na to pomislila, znala sam da
nemam izbora.
lk

Moja majka je bila isto toliko nervozna koliko i ja. Govorila je brzinom sto na sat, što za
nju i nije bilo tako neobično, pa je za deset minuta znala sve što se može znati o kraju u kom
an

Hejli i Ana žive u Virdžiniji, o tome šta Hejli voli u školi i sve u tom smislu. Ponašala se kao
ona stara Tara Vinsent, ali neprekidno je prelazila pogledom s Hejli na Anu pa prema
otvorenim vratima sobe. Pomerila je stolicu do mene i nije prestala da me dodiruje otkad se
D

pojavila u bolnici. Bilo mi je drago zbog toga. Ja njoj pripadam, htela sam da kažem Ani.
Znam da sam tvoja beba i da je nepravedno što su me od tebe otrgli, ali moja mama me je
ow

odgajila i ja pripadam njoj, u redu?

Sve vreme dok je mama pričala, Hejli i Ana su zurile u mene kao da sam breskva u
n

piljarnici pa pokušavaju da odluče žele li da me ponesu kući ili ne. Konačno, nisam to više
lo

mogla podneti.
„Molim vas prestanite da piljite u mene“, rekla sam. Mama mi je prišla bliže na kauču, a
ad

Ana i Hejli su se samo nasmejale.

„Ne možemo da se obuzdamo“, reče Ana.
„Stvarno bih volela da imam takvu kosu“, nadovezala se Hejli.
Zapitala sam se da li bih mogla da joj dam malo. Da je odsečem i doniram programu
Uvojci ljubavi pa da mogu da joj naprave periku. Možeš li da izričito tražiš od koga želiš
kosu?
Dok sam razmišljala o tome kako da doniram kosu, na vratima su se iznenada pojavile
Emerson i Dženi.
„Kuc-kuc“, reče Emerson. „Samo smo htele da vidimo kako su Tara i Grejs.“
Ana je skočila na noge kao da ju je neko ubo iglom, a Hejli se naglo uspravila u sedeći
položaj u krevetu, prava kao strela.
„Jebote!“, rekla je. I onda je sve krenulo nizbrdo.

233
balkandownload
Mimi

59

Noel

Vilmington, Severna Karolina

1994.
Ba

I ranije je imala teške, čak zastrašujuće porođaje, kod kojih se očekivalo da će sve proći bez
komplikacija, ali su iznenada postali takvi da joj srce lupa kao ludo. Međutim, Tarin porođaj
s Grejs zauvek će ostati jedno od njenih najstrašnijih profesionalnih iskustava.
lk

Tara ju je pozvala rano ujutru da joj kaže da su joj počele kontrakcije, pa Noel nije popila
svoj jutarnji koktel lekova protiv bolova u kičmi. Umesto toga je stavila prstohvat turmerika
an

između obraza i desni i skuvala termos čaja od deteline, bez mnogo nade da će joj olakšati.
Mnogo se može reći u korist biljnih lekova prilikom porođaja, ali nisu bili mnogo delotvorni
kad su njena leđa u pitanju. Tih dana ju je bolelo više nego ikada. Pomagali su joj jedino
D

lekovi, pa je blagosiljala one što su ih izmislili.

ow

Sa svakim satom Tarinog dugotrajnog i iscrpljujućeg porođaja, Noel su leđa bolela sve
više, dok nije došlo dotle da povremeno skiva suze, jer nije želela da se Tara i Sem brinu za
nju sad kad treba da se usredsrede na sebe. A njenu koncentraciju na zadatak koji mora da
n

obavi remetila je pomisao na lekove u tašni. Malo-malo pa bi pomislila: Samo jedan

lo

perkocet. Samo toliko da ublaži bol. Ali odupirala se potrebi za lekovima i nastavljala.
Oko četiri po podne, Emerson ju je nazvala da joj javi kako joj je pukao vodenjak i da će je
ad

komšija odvesti u bolnicu. Ted je bio u Kaliforniji, na nekoj konferenciji agenata za prodaju
nekretnina i trudovi su je uhvatili samu. Plakala je preko telefona i Noel je bila razapeta
između nje i Tare.
„Ted je krenuo na aerodrom“, rekla je Emerson. „Ukrcaće se na prvi let, ali moraće da
preseda u Čikagu. Trebaće mu čitava večnost da stigne.“
„U odličnim si rukama, dušo“, uveravala ju je Noel. Bez Teda i bez dve najbolje prijateljice
pored sebe, Emerson će patiti emocionalno, ali medicinski će biti dobro zbrinuta, a to je u
ovom trenutku bilo najvažnije. S njom će sve dobro proći. Nakon što je Emerson dvaput
izgubila bebu, Noel nije mogla podneti pomisao da bude ikako drugačije osim normalnog
porođaja koji će proći glatko, i da će roditi zdravu devojčicu.
S njom je bila u telefonskoj vezi, tešila ju je i bodrila dok se porađala. Kad se Tara porodi
i kad bude sigurna da su i majka i beba stabilne, porazgovaraće s Tarom i Semom o tome da
dovede porodiljsku babicu s kojom je sarađivala već nekoliko godina. Tara je poznavala

234
balkandownload
Mimi

Kler Brigs i imala je poverenja u nju. A onda, ako se Emerson tad još bude porađala, može
odjuriti u bolnicu da bude s njom.
Kasno noću, dok je Ted još čekao avion u Čikagu, a Tara se borila sa strahom i bolom,
Noel je zvala bolnicu i čula da je Emerson imala hitan carski rez. O, kako je samo želela da
bude tamo i da drži sestru za ruku! Stalno je bila u vezi s bolnicom – poznavala je gotovo
sve sestre na odeljenju – pa je odahnula kad su joj javili da se Dženi rodila, da su i Emerson i
beba dobro i da su stabilne.
Sipala je sok od jabuke Tari, Semu i sebi, pa su, između Tarinih kontrakcija, nazdravili
rođenju Dženi Makgeriti Stajls. Ali samo je Sem znao njenu vezu s tom bebom. Stisnuo joj je
ruku kad je sela na ivicu njihovog kreveta. Noel nije mogla da sačeka da vidi svoju nećaku,
ali prvo je morala da pomogne da se ova beba rodi.
Poziv babice je fizički zahtevan. Obuhvata saginjanje, savijanje, izvijanje i podupiranje, i
Noel prvi put u svojoj praksi nije bila sigurna hoće li izdržati. Usijani bol u krstima nije
popuštao i u jednom trenutku se poigravala idejom da uzme jednu pilulu. Samo jednu.
Ba

Gotovo da ih je čula kako je zovu iz tašne u kuhinji. Bila bi efikasnija kad bi je pri kretanju
manje bolelo, govorila je sebi, ali nije se usudila. Znala je koliko je opasno. Ovaj porođaj je
suviše rizičan. Ima posla sa zadnjim potiljačnim zastojem: beba se zaglavila i znala je da joj
lk

je jedina preostala mogućnost prebacivanje Tare u bolnicu kako bi joj tamo dali pitocin, lek
za izazivanje snažnijih kontrakcija. Tara je plakala kad su joj to rekli. „Mnogo je važnije od
an

porođaja kod kuće da rodiš zdravu bebu“, kazala je Noel, ali uverila ju je i da će najpre
pokušati sve čega može da se seti. Želela je da razdvoji stvarnu potrebu da Taru prevezu u
bolnicu od svoje želje da tako bude, samo da bi mogla biti u bolnici uz Emerson, ali i da bi se
D

oslobodila ovog porođaja i uzela lekove protiv bolova. Sem i ona su prionuli zajedno: fizički
ow

su podupirali Taru, pomagali joj da menja položaje u krevetu, držali je dok korača po sobi,
davali joj tinkture od raznih lekovitih biljaka – ukratko, činili su sve što je u njihovoj moći
da pomognu maloj devojčici koja je htela da se rodi.
n

Jedina preostala mogućnost pre nego što pozove bolnička kola bila je da pokuša da
lo

okrene bebu. Činilo se da taj delikatan manevar traje čitavu večnost, ali znala je da Tari
mora delovati još duže. Poželela je da ima pomoć, trebale su joj četiri ruke da bi izvela
ad

rotaciju. Možda i pet. Oteo joj se dubok uzdah olakšanja kad se beba konačno okrenula u
pravi položaj, sa snažnim i uverljivim otkucajima srca. Malo zatim, novorođenče je
iskliznulo u svet i Noel nije znala ko je od njih četvoro u toj vreloj, tamnoj prostoriji, bio
iscrpljeniji, niti kome je više laknulo.
Kupala je novorođenče u kuhinji kad je Sem ušao da gleda, „Sad joj je dobro, zar ne?“,
upitao je. „Tari?“
„Sve će biti u redu“, rekla je Noel, znajući da se uplašio kad je Tara, odmah nakon
porođaja, nakratko izgubila svest. Znala je koliko Sem voli Taru. Videla je to svaki put kad je
bila u istoj prostoriji s njima, i bila je srećna zbog njih oboje – jer ih je oboje volela – ali
istovremeno ju je razdirala zavist koja se nikad neće smiriti. Sad imaju i dete da ih veže još
više. Bilo joj je drago što je preostalo još samo dva-tri meseca do njene udaje za Ijana. Prvi
put u životu imala je nekoga s kim može zamišljati zajedničku budućnost. Njena čežnja za
porodicom, za javnom porodicom povezanom krvnim vezama, jednoga dana će se i
ostvariti.

235
balkandownload
Mimi

Poslala je Sema nazad u spavaću sobu, da bude s Tarom, a ona je pregledala bebu i
pozvala Kler Brigs da dođe. Zatim je uvila bebu u toplo ćebence i pažljivo je položila na
debeli peškir na zadnjem delu kuhinjskog pulta pa potražila pilule u tašni. Konačno. Ovaj
porođaj je gotov. Kler će stići za nekoliko minuta. Sad može sebi da priušti malo olakšanja.
Odnela je bebu nazad u spavaću sobu, a tamo je zatekla Sema i Taru šćućurene jedno uz
drugo na krevetu. Tara se umorno nasmešila i pružila ruke da uzme bebu.
„Daćemo joj ime Noel“, rekao je Sem. U tome času je znala da joj je oprostio onu noć na
plaži, ali mada je bila dirnuta tim gestom, nije im mogla dozvoliti. To nije u redu. Još je bilo
trenutaka kad ju je proganjala griža savesti zbog te noći, i ovo je bio jedan od njih.
„O, ne, nećete“, rekla je. „Obećajte mi da nećete opteretiti ovu bebu mojim imenom.“
Mora da je zvučala odlučnije nego što se zaista osećala, jer su se brzo povukli i njoj je
laknulo. Nije mogla da dopusti da Tara, koja ništa nije znala, nazove svoju bebu po njoj.
Kler je stigla, ušla je u kuću puna samopouzdanja koje je uvek smirivalo novopečene
Ba

roditelje. Noel se uverila da su se složili i krenula u bolnicu. Bila je beskrajno iscrpljena, ali
nije mogla da sačeka da vidi Emerson i svoju nećaku. Moglo bi se desiti da to dete čak i liči
na nju. To bi bilo nešto! Samo se nadala da neće previše ličiti na nju. Bar ne toliko da to bude
lk

očigledno i da privuče pažnju.

Uzela je još jedan perkocet pre nego što je izašla iz Semove i Tarine kuće. Protekla
an

dvadeset i četiri sata bila su previše naporna za njena leđa. Dok je vozila ka bolnici, osetila
je kako lekovi ublažavaju oštricu bola. Leđni mišići su joj se opustili taman toliko da više ne
D

stiska zube. Osećala se blaženo, kao da lebdi, kad je izašla iz kola i pošla ka ulazu u
porodilište. Gotovo joj se zavrtelo u glavi od olakšanja od bola u kombinaciji sa
ow

iscrpljenošću i uzbuđenjem što će videti Emersoninu bebu.

Volela je porodilište noću, kad je slabo osvetljeno i gotovo sasvim utihlo. Odeljenje se
n

sastojalo od segmenata od po četiri sobe. A u središtu svakog segmenta bila je prostorija sa

jednom ili dve medicinske sestre,
lo

Noel je našla segment u kom se nalazila Emersonina soba. U sestrinskoj prostoriji je bila
ad

Džil Keni, bolničarka koju je Noel poznavala godinama, i upravo se naginjala nad jednu od
dve plastične kolevke pored pulta – menjala je pelenu bebi s kožom boje karamela. Činilo se
da je prošla dugu i tešku noć kao i Noel, i umorno joj se nasmešila.
„Hej, Noel“, reče tiho. „Sigurno si došla da vidiš bebu Stajls. Mislila sam da ćeš biti u sali
za tu malu. Njena mama ti je najbolja prijateljica, zar ne?“
„Bila sam na kućnom porođaju druge prijateljice.“ Noel joj je uzvratila osmehom.
„Zamoliću ih da sledeći put drugačije planiraju porođaje.“ Stajala je u dovratku i osećala se
kao da sanja. Bilo je to prijatno, željeno osećanje. Leđa kao da su joj od pamuka, meka i
savitljiva i konačno bez bola.
„Nazvala ju je Dženi.“ Džil se uspravila i udaljila od kolevke, da opere ruke. „Ne Dženifer
nego Dženi. Baš slatko.“
Noel je prišla kolevkama. „A ko su ovo dvoje?“

236
balkandownload
Mimi

Džil je sela za pult. Protrljala je slepoočnice prstima, lica bledog pod kratkom crnom
kosom. „Pa, mami ove bebe treba odmor.“ Pokazala je novorođenče tamnije kože.
„Jesi li dobro?“, upita Noel.
„U stvari nisam.“ Džil se namrštila. „Uskoro će me zameniti Tereza, pa idem kući. Bila je
burna noć. Ali uvek je tako, zar ne?“ Pogledala je jedan od monitora na pultu pa pritisnula
nekoliko tastera na tastaturi, i tek onda pogledala u Noel. „Sve pođe naopako baš onda kad
se loše osećaš.“
„Izgleda da je tako.“ Noel pogleda u drugu kolevku. „A zašto je ova druga beba ovde?“,
upita.
„O, ta je mala stvarno tragična“, reče Džil. „Mama joj se šlogirala i sad je u komi.“
„Dođavola.“ Noel je zavirila u kolevku. Bebi su virili paperjasti smeđi pramenovi kose
ispod ruba ružičaste kapice. Ima oko dve i po kile, pomislila je Noel. Umela je odoka da
proceni bebinu težinu – i ima odličnu boju. Šta god da je snašlo njenu majku, to izgleda nije
Ba

imalo povratnog efekta na nju.

„Spremaju se da joj prebace majku u Djuk.“ Džil je pritisnula još nekoliko tipki na
lk

tastaturi. „Ne znam šta su odlučili, hoće li prebaciti i bebu s njom, ili će je poslati na
pedijatriju.“
an

„A prognoze za mamu?“ Noel se oslonila rukom na pult. Bila je malo nestabilna na

nogama i jedva je čekala da sedne u Emersoninoj sobi.
Džil je odmahnula glavom, a onda se trgla jer ju je na taj pokret još jače zabolela glava.
D

„Zasad ne izgleda dobro“, rekla je, „a i tata ove male je prekomandovan nekuda daleko,
ow

zamisli molim te. Mama se porodila četiri nedelje ranije, bila je ovde na poslovnom putu,
tako da nema nikog od porodice. Zvaćemo Elen odmah ujutru, ako noćas ne prebace bebu s
majkom.“
n

„Dobro“, reče Noel. Elen je bila socijalna radnica na odeljenju. „Dakle, koja je soba
lo

Emersonina?“
ad

Džil joj pokaza na vrata iza sebe. „Spava. Baš treba da presvučem bebi pelenu i dam joj
bočicu. Hoćeš li ti to da uradiš?“ Pogledala ju je puna nade i Noel se nasmejala.
„Stvarno moraš kući u zamračenu prostoriju, zar ne?“ Nasmešila joj se saosećajno. Znala
je sve o bolovima. Njeni su lepo uminuli. Prijao joj je taj osećaj da lebdi, koji joj je ispunio
glavu.
Džil je pogledala na sat. „Jedva čekam. Terez samo što nije.“
„Ja ću se pobrinuti za bebu Stajls“, reče Noel. Spustila je ruku Džil na rame. „Nadam se da
ćeš uskoro kući.“

***

Emerson je čvrsto spavala u diskretno osvetljenoj, tihoj sobi. Izgledala je divno i Noel je
ispunila nežnost dok se naginjala da je poljubi u čelo. „Konačno si dobila svoju bebu, Em“,

237
balkandownload
Mimi

prošaputala je. „Svoju malu devojčicu.“ Volela bi da je mogla da bude ovde uz nju. Bilo joj je
žao što se Emerson osećala usamljeno i napušteno u takvoj situaciji.
Spustila je bočicu koju joj je Džil dala pored stolice za ljuljanje. Onda je dobro oprala ruke
iznad umivaonika i prišla kolevci.
U jednom neobičnom trenutku imala je deža vi: obuzeo ju je osećaj kao da je već videla
ovu bebu. Imala je ružičastu kapicu ispod koje su izvirivali paperjasti pramenovi boje meda.
I prefinjene crte lica. Oko dva i po kilograma. Trebala joj je sekunda da shvati da je to
maločas videla onu bebu u Džilinoj prostoriji, a ne ovu. Samo delić sekunde, ali dovoljno
dug da uvidi da je manje prisebna nego što je mislila.
„Zdravo, malena“, prošaputala je i počela da joj skida pelenu. Beba Dženi se uzvrpoljila,
lice joj se malo namrštilo i oglasila se jedva čujnim kmečanjem. Noel su se oči napunile
suzama, pa se ugrizla za usnu ne bi li je sprečila da drhti.
Kad je Dženi bila čista i prepovijena, Noel ju je podigla iz kolevke i sela u stolicu za
Ba

ljuljanje, s bebom u naručju. Dženi je otvorila okice i zatreptala, skoro nevidljive obrvice su
se još više namrštile, a savršena ustašca su se razdvojila onako kao što prethodi plaču zbog
gladi, znala je. Zagolicala je cuclom bebine usne i osetila je kako je obuzima ponos kad je
lk

Dženi počela da sisa bez oklevanja. Bebina ruka je počivala na njenoj, svaki prstić je bio
savršenstvo za sebe. Noel se sagla i poljubila je u čelo. U životu je držala na stotine beba, ali
an

prvi put je jednoj od njih prošaputala: Volim te.

D ow
n lo
ad

238
balkandownload
Mimi

60

Ana

Vašington

2010.
Ba

Kad se ta devojka pojavila na vratima, bio mi je dovoljan jedan pogled pa da mi srce poleti
ka njoj. Telo mi je, međutim, ostalo paralisano šokom. Stajala sam pored Hejlinog kreveta, s
jednom rukom na krevetskom stočiću, a drugu sam spustila na grudi. Tara je krenula ka
lk

devojci i njenoj majci. Nešto im je govorila, ali meni su te reči bile nerazumljive, kao da su
na nekom stranom jeziku. Predstavljanje i upoznavanje su bili samo zvuci. Hejli me je
zgrabila za ruku kojom sam se oslanjala o stočić, stisnula me prstima oko zgloba, i znala
an

sam da ni ona, kao ni ja, više ne vidi ni Grejs ni Taru. Da ne vidi ni onu drugu ženu. Obe smo
videle samo devojku.
D

Zvuk Tarinog glasa je najednom prestao, zurila je u nas.

ow

„Mama“, reče Hejli. „Kaži nešto.“

„Šta se dešava?“, upita Tara.
n

Da smo Hejli i ja videle ovu devojku na ulici prilikom jednog od naših putovanja u
Vilmington, trčale bismo za njom blokovima, kilometrima, sve dok je ne stignemo. Toliko
lo

dugo smo je tražile. Znale bismo da smo je našle, kao što smo sada znale.
ad

„Da li je ta babica...“ – morala sam da se nakašljem – „...ta Noel... Da li je porodila i tvoju

majku?“, upitala sam devojku, mada sam već znala odgovor. Žena na vratima ju je obgrlila
jednom rukom i privukla k sebi.
„Ne“, odgovorila je. „Dženi je rođena u bolnici, porodio me je akušer.“
Laže. Mora da laže. Noge su mi bile kao od gume, ali uspela sam da pređem dva koraka
do noćnog stočića, da uzmem uramljenu fotografiju i podignem je. Bila je to slika Hejli sa
sestrama Kolijer na Auter benksu10. Držala sam je obema rukama, kao da je veoma krhka, i
odnela je ženi i devojci na vratima.
„Ovo su moja zaova i njene ćerke“, rekoh pružajući je ženi. „Hejline sestre od tetke.
Pogledajte ih.“

10 Engl.:
Outer Banks – 320 km dugačak niz ostrva uz atlantsku obalu Severne Karoline i malog dela Virdžinije.
(Prim. prev.)

239
balkandownload
Mimi

Znala sam šta one vide na fotografiji. Vide četiri devojčice okruglih tamnih očiju. S gotovo
crnom kosom i svetlom kožom. S jedva primetno uvučenim bradama. S nosevima za dlaku
preširokim da bi bile lepe. Povukla sam se, nazad ka Hejli, jer sam se plašila da ću dodirnuti
tu devojku. Da ću pokušati da je privučem u zagrljaj. U ovom trenutku moram se zadovoljiti
time da udišem isti vazduh kao i ona. Konačno, pomislila sam. Konačno.
Tara i Grejs su prišle toj ženi i Tara je dodirnula okvir koji je podrhtavao u Emersoninim
rukama. „Oh, bože gospode, Emerson“, rekla je kad je videla sliku. „Kako je ovo moguće?“
„Tara“, odvratila je ova, kao da traži od prijateljice da popravi nešto što je potpuno
izmaklo kontroli. „Nije moguće“, reče. „Nije.“
Gledala sam kako sve četiri zure u fotografiju. Gledala sam kako polako shvataju istinu.
Držala sam Hejli za ruku i čekala trenutak da privijem u zagrljaj svoje drugo dete, svoju
prvorođenu kćer, u zagrljaj koji je bolno čeznuo za njom šesnaest godina. U lepim tamnim
očima te devojke videla sam zbunjenost i strah zbog kojih mi se srce cepalo.
Ba

„Dženi“, rekoh. „Tako se zoveš? Jesam li dobro čula?“ Nisam baš dobro čula kad su se
predstavile.
Devojka je polako podigla pogled s fotografije. „Da“, prošaputala je.
lk

„Ne plaši se“, rekla sam joj.

an

Grejs je podigla pogled ka svojoj majci. „Ja nisam...?“

Tara je jedan trenutak ćutala, a onda odmahnula glavom. „Mislim da nisi.“ Spustila je
ruku na rame one žene. „Em“, reče. „Je li ovo moguće? Čega se sećaš?“
D

„Držala sam je u naručju u bolnici“, reče ova. „Nemoguće je. Besmisleno.“

ow

„Kad ti je rođendan?“, upitala sam Dženi.

„Trideset prvog avgusta“, odgovorila je šapatom.
n

Moja beba, pomislila sam i oči su mi se napunile suzama. Ležala je sama u bolnici dva
lo

dana, bez majke da je drži u naručju. Bez majke da joj govori. Bila je sasvim sama sve dok je
ad

ta babica nije ukrala, tiho, uzevši i dokumenta o njenom postojanju, izbrisavši sve podatke
o njoj tako da je nikada više ne nađem.
„Ti si moja Lili, Dženi. Sigurna sam da jesi.“
„Prekinite!“, odbrusila mi je ona žena i naglo povukla Dženi k sebi, a ja sam znala da sam
rekla previše, prebrzo, ali nisam mogla da se obuzdam.
Devojčica se oslobodila majčinog zagrljaja i otrčala hodnikom. Grejs je pošla za njom.
Tara je uhvatila onu ženu za ruku da je spreči da pođe za njima. „Pusti Grejs“, rekla je.
Ova je izgledala prestravljeno. „Ne shvatam šta se dešava!“
„Ona je Lili“, reče Hejli. „Ona je prava Lili.“
Tara me je pogledala, držeći onu ženu podruku. „Pustite me da razgovaram sa Emerson“,
reče.

240
balkandownload
Mimi

Nisam želela da odu. Plašila sam se da će Lili ponovo nestati bez traga. Ali šta sam drugo
mogla?
„U redu“, rekoh. Emerson se već bila okrenula i nestala u hodniku, samo što dalje od
mene. „Molim vas, nemojte otići“, dodala sam, ali njih već nije bilo, samo me je Hejli držala
za ruku.
Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

241
balkandownload
Mimi

61

Noel

Vilmington, Severna Karolina

1994.
Ba

Naglo se prenula iz sna i nije odmah znala gde se nalazi. Dezorijentisalo ju je neobično,
prigušeno svetlo u prostoriji. Zatreptala je da joj se vid izoštri. Mali umivaonik. Kolevka.
Okrenula je glavu udesno i ugledala krevet sa usnulom Emerson. Osetila je kroz suknju
lk

nešto tvrdo uz butinu, spustila pogled i videla bočicu pored sebe na stolici za ljuljanje.
Hranila je bebu. Kako se beba zove? Grejs? Hteli su da je nazovu po njoj, Noel. Ne, ova beba
nije Grejs. Bilo je to Emersonino dete. Dženifer. Dženi. Sasvim nejasno se sećala kako ustaje
an

da vrati bebu u kolevku, ali kolevka je prazna. Pokušala je da se seti. Je li Džil došla da je
uzme iz njenih ruku? Duboko i polako je udahnula, pa se zabrinula da joj se ne zavrti u glavi
D

kad ustane. Uhvatila se za sedište stolice radi ravnoteže, ali baš kad je počela da se podiže,
spustila je pogled na pod i ugledala je kraj svojih stopala bebu koja joj je iskliznula iz
ow

umornih ruku i po svilenoj tkanini suknje.

Dah joj se presekao. Prebrzo se sagla da dohvati dete i pala na pod, udarivši se o kuk.
n

Zgrabila je bebu i povukla je na krilo, ali odmah je znala da je prekasno. Prekasno. Bebina
glava je ležala pod neprirodnim uglom, a usne su joj već bile modre i beživotne.
lo

Noel je zurila u novorođenče, razrogačena, sa užasom u grudima. Ubila si je, ubila si je,
ad

ubila si je! Ruke su joj drhtale kad je pokušala da ispravi malu glavu na slomljenom vratu.
Sagla se da udahne vazduha u te ljubičastocrvene usne i sićušni nosić, gde se iscurela krv
već zgrušala i osušila.
Ustala je, držeći se jednom rukom za ivicu umivaonika. Osećala se kao da vrišti i
zapomaže, samo što joj je glas bio zarobljen u grudima i nije mogao da izađe. Podigla je
bebu i stavila je u kolevku, pa stajala tako, nepomična, trudeći se da razbistri glavu. Da
misli.
Ona beba u sestrinskoj sobi. Što izgleda kao da je sestra bliznakinja ove bebe. Beba kojoj
majka umire. I kojoj nema oca.
Kako da izmami Džil da izađe? Bešumno je prošla kroz sobu, otvorila vrata sestrinske
prostorije, i zatekla je praznu. Džil nije bila tamo, ali beba je još bila u kolevci. Smeđa kosa.
Dva i po kilograma. Nema vremena za gubljenje. Nema vremena za razmišljanje.

242
balkandownload
Mimi

Noel je podigla bebu u naručje. Zgrabila je i karton pričvršćen za kolevku pa šmugnula u

Emersoninu sobu. Ruke su joj se žestoko tresle kad je spustila tu bebu bez majke u kolevku
pored Emersoninog deteta. A onda je beživotno novorođenče umotala u flanelsko ćebe,
Emersoninu malu Dženi, i nežno je ubacila u svoju veliku kožnu torbu.
Narukvice! Hitro je posegnula u tašnu i skinula narukvicu s bebine ruke, pa je pričvrstila
na ruku bebe u kolevci, ali ne pre no što je pročitala prezime: NAJTLI, devojčica. Ubacila je
karton i narukvicu te bebe u tašnu. Spaliće karton. Već je zamislila vatru u svom kaminu.
Iskrala se iz bolnice, prošavši pored nekoliko sestara i akušera koje je poznavala, ali oni
je nisu ni primetili jureći hodnikom. Na odeljenju je te noći vladao nemir. Nemir baš kakav
je i ona osećala. Nemir koji će osećati do kraja života.
Bilo je pola četiri ujutru kad je stigla kući, i tad ju je već pokretao čisti adrenalin. Gotovo
bez razmišljanja, otišla je po ašov u šupu. Odabrala je ugao dvorišta najudaljeniji od kuće pa
– u mraku – kopala i kopala i kopala, zemlju meku od avgustovske kiše. Iskopala je rupu
duboku i usku. Umotala je bebu u svoju omiljenu suknju, zato što je suknja lepa i zato što joj
Ba

je bilo potrebno da žrtvuje nešto što voli. Legla je ničice na tlo i pažljivo položila bebu
duboko u zemlju, a potom je ašovom zatrpala konačno dozvolivši suzama da navru.
lk

Kad je završila, sela je na humku, iznad Emersonine Dženi, i nije se micala odatle čak ni
kad je počela da pada slaba kiša. Sedela je tako dok nebo nije postalo svetlije, s
an

pramenovima ružičaste, limun-žute i ljubičaste kao lavanda, nalik buketu cveća za tu

malenu devojčicu. Eto šta će uraditi ujutru, pomislila je. Otići će u baštovansku radnju i
pitaće ih koje biljke cvetaju kao bujni tepih pastelnih cvetova, od kojih čak ni ljudi u prolazu
D

neće moći da odvoje pogled pomišljajući: Ovo je vrt ispunjen ljubavlju.

ow
n lo
ad

243
balkandownload
Mimi

62

Tara

Vašington

2010.
Ba

Našle smo Grejs i Dženi u onoj sobici na kraju hodnika. Sedele su na podu, naslonjene na
jedan dvosed, a moja kći – moja kći, sad sam u to bila sigurna – grlila je svoju najbolju
drugaricu. Podigle su pogled kad smo Emerson i ja ušle u prostoriju.
lk

„Mama“, reče Dženi. „Molim te reci mi da nisam njena ćerka! To što ličim na te devojčice
samo po sebi ne znači ništa.“
an

Emerson se spustila na dvosed. Svaki trag boje joj je nestao s lica. Pomilovala je Dženi po
glavi, pa zahvatila punu šaku kose i blago je stisnula, kao da će je tako zadržati. „Ne vidim
kako bi mogla biti njena ćerka“, rekla je. „Noel nije imala nikakve veze s tvojim rođenjem.“
D

Videla sam sumnju u Emersoninim očima dok je govorila. Obe smo videle sliku tih
ow

devojčica. Kad bismo na mesto bilo koje od njih stavili Dženi, niko ne bi primetio razliku.
„Pismo koje je Noel napisala Ani“, rekoh. „U njemu ne piše kad je ispustila bebu, zar ne?“
n

Emerson je s trzajem okrenula glavu ka meni i na licu joj se videlo kako misli da sam je
lo

izdala. „Stvarno misliš da bi to mogla da bude Dženi?“, gotovo je viknula na mene. „Samo mi
reci kako je to moguće.“
ad

Sela sam na dvosed naspram njih, pitajući se koliko da kažem. Kako da kažem sve što mi
je na umu a da ne budem surova, jer mi je sad bilo sasvim jasno šta se dogodilo. „Noel je bila
uzrujana što si sama na porođaju.“ Osećala sam kako me sve tri gledaju. „Ted je čekao avion
da dođe kući, a Noel je bila sa mnom i sa Semom, sećaš se? Međutim, kad se Grejs rodila,
pozvala je drugu babicu da dođe kako bi ona mogla otići u bolnicu da vidi tebe.“
„Ali nije došla u bolnicu“, usprotivila se Emerson.
Oborila sam pogled na krilo, gde sam okretala burmu na prstu. „Tako nam je ona rekla
kasnije“, kazala sam tiho. Ponovo sam podigla pogled ka Emerson. „Naravno da nam je to
rekla – kako nije bila u bolnici. Da je bila premorena i da je otišla kući da spava. Zar to nije
neverovatno, Em? Da nije došla da te vidi?“
Emerson je odvratila pogled od mene. U ruci je i dalje stezala pregršt Dženine kose.
„Mama.“ Dženi je prekrila rukama uši kao da neće da čuje šta se događa. „Ne mogu ovo
da podnesem!“

244
balkandownload
Mimi

Osećala sam veliko olakšanje znajući da smo se Grejs i ja oslobodile košmara, ali
istovremeno sam oživljavala sve emocije toga dugog dana, ovoga puta kroz prijateljicu koju
toliko volim. Kaži Dženi da će zauvek biti tvoja, pomislila sam nagnuvši se napred, i
Emerson je izgleda primila moju neizgovorenu poruku.
„Ne znam šta se dešava, Dženi“, rekla je. „Saznaćemo. Ali nije me briga ko te je rodio, tata
i ja smo te odgajili i ti si naša kći.“
„Hejli je potrebna transplantacija srži“, oglasila se Grejs u nepovoljnom trenutku. „Ja ću
se testirati da vidim da li odgovaram. Treba samo da ti uzmu bris iz usta.“
„Grejs“, rekoh oštrije nego što sam nameravala. „Daj šansu Dženi i Emerson da najpre
shvate šta se dešava, dušo. Sećaš se kako si se ti osećala pre nekoliko sati?“
Grejs je delovala pokajnički skrušeno. „Tako je“, reče. „Izvinite.“ Danas je odrasla,
pomislila sam. Vozila je sama stotine kilometara. Ušla je u bolnicu. Pristala je da pretrpi
medicinsku proceduru kako bi pomogla sestri koju ne poznaje. Nije ista ona devojka od
Ba

juče.
„Hoću kući“, reče Dženi. „Ne teraj me da se vraćam u onu sobu, mama. Molim te vodi me
kući.“
lk

Emerson me je pogledala. „Mislim da treba da pođemo“, rekla je. „Moram da razgovaram

s Ijanom.“
an

Ustala sam. „Idem da im kažem da odlazimo“, rekoh. „Moraću da im dam tvoje podatke
za kontakt, Emerson, u redu? I da uzmem njihove?“
D

Emerson je odmahnula glavom. „Ne želim da me zovu“, reče.

ow

Ne želi, naravno. „Onda ću im dati Ijanov broj.“

Klimnula mi je glavom, preko volje. Ustala sam pa sam se sagla da je zagrlim i poljubila
n

Dženi u teme. „Volim te, Džen“, rekoh. „Odmah se vraćam.“

lo

Anu sam zatekla kako sedi na rubu Hejlinog krevet; bilo je jasno da su obe plakale. Mogla
sam da zamislim kako se osećaju, najednom tako blizu devojci za koju su se plašili da je
ad

nikad neće naći, a ipak nisu smele ni da je dodirnu, niti čak da razgovaraju s njom.
Ana je skočila na noge i pritrčala mi. „Kako je ona?“, upita. „Je li dobro?“
Klimnula sam glavom. „Ona i Emerson imaju sad mnogo toga o čemu moraju da misle“,
rekoh. „Nisu sigurne... pa, možete da zamislite kako su skrhane u ovom trenutku. Došla sam
da vam kažem da idemo i da...“
„Ne!“, vrisnula je Hejli. „Moramo da razgovaramo s Lili!“
Odmahnula sam glavom. „Žao mi je, Hejli“, rekoh. „Dženi želi da ide kući i mislim da je to,
u ovom trenutku, najbolje. Ali Emerson će razgovarati sa svojim advokatom i on će uskoro
stupiti u vezu s tobom i s tvojom majkom. Recite mi kako je najbolje da vas kontaktira.“
Ana je podigla aktovku s poda pored sofe. Jasno sam videla da se bori da ne zaplače dok
je vadila posetnicu. Na poleđini je ispisala još neke brojeve telefona, a ja sam njoj zapisala
Ijanov broj na papiru iz mog notesa.

245
balkandownload
Mimi

„Ne želimo da je povredimo. Lili. Dženi“, reče Ana pružajući mi karticu. „Želimo da u
svemu postupimo kako treba. Samo što Hejli treba...“
„Znam“, rekoh. „Dženi je trenutno u šoku. Emerson takođe.“ Pokušala sam da se
nasmešim. „A pravo da vam kažem, i ja sam.“
„I mi smo“, reče Hejli. „Ozbiljno.“
Kad sam se okrenula da izađem iz sobe, Ana me je uhvatila za ruku. „Grejs je divna“, reče.
„Kad sam je videla, pomislila sam: Kakva divna devojka, ali nisam ništa osetila... ovde.“
Spustila je ruku na grudi. „Ali kad sam ugledala Dženi, znala sam. Čak i da ne liči toliko na
Hejline sestrice, opet bih znala. Bilo je kao da mi se jedan komad srca koji mi nedostaje
iznenada pojavio na vratima. Možete li da me razumete?“
Klimnula sam glavom. I komad moga srca, koji mi je nedostajao, nalazio se u onoj sobi na
kraju hodnika, i toga mučnog dana sam osetila kako mi se polako, oprezno vraća na mesto.
Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

246
balkandownload
Mimi

63

Grejs

Dženi i ja smo sedele na zadnjem sedištu, a moja mama je vozila. Morale smo da ostavimo
Emersonina kola u bolničkoj garaži. Nismo imale drugog izbora. Samo jedna od nas četiri je
bila u stanju da vozi, i to moja mama, a ni ona nije bila baš sasvim dobro.
Sve se izokrenulo na najčudniji mogući način. Kao da sam morala da uradim nešto
Ba

najstrašnije što se može zamisliti, kao na primer da bosa hodam po žeravici, a onda se
iznenada desilo da to umesto mene mora da uradi moja najbolja drugarica. A ja sam znala
kako se ona oseća, jer sam se i ja osećala isto tako, pa me je bolelo da je gledam kako kroz to
lk

prolazi.
Već sam i ranije razmišljala o tome kako ljubav može da ti se prišunja tiho, u potaji.
an

Jednoga dana, kad mi je bilo jedanaest godina, iznenada sam shvatila da volim Dženi isto
onako kao što volim mamu i tatu. Bili smo na plaži u Rajtsvilu, tumarale smo na suncu i
skakale u talase, i bila sam tako srećna. Pogledala sam u Dženi i pomislila: Volim te, tek tako,
D

ničim izazvano. Bilo je to pravo otkriće. Otprilike godinu dana kasnije, Dženi mi je rekla:
ow

„Volim te“, dok smo razgovarale telefonom, isto onako kao što naše majke govore jedna
drugoj, i odjednom se činilo kao da u mom životu ima više boje. Mada ljubav može i da boli.
Kad je Dženi slomila članak pre dve godine, sedela sam s njom na stepenicama trema dok
n

smo čekale bolnička kola, i osećala sam se kao da sam i ja slomila nogu. Baš tako loše.
lo

I sad sam se opet osećala tako dok sam sedela s njom pozadi u kolima.
ad

„Kakve su one?“, pitala me je Dženi. „Ta devojčica i njena majka? Nisam ih zapravo ni
pogledala.“
„Fine su“, uveravala sam je, iako pre nekoliko sati nisam prema njima ništa osećala. Setila
sam se Anine hladnoće. „Teško je reći jer sam, znaš, samo upala u sobu i kazala: ’Zdravo, ja
sam tvoja ćerka!’, pa su se očigledno prepale. A ti si se još više prepala njih.“
Emerson i moja majka su tiho razgovarale na prednjim sedištima. S mesta na kom sam
sedela videla sam kako Emerson gužva u šaci papirnu maramicu. U prvom satu vožnje čula
sam i reči kao što su: Odbijam da verujem i Ovo će ubiti Teda kad čuje i Gde je moja beba?
Sašaptavale su se, a ja nisam želela da ih Dženi čuje, pa sam razgovarala s njom da joj
odvratim pažnju. Čula sam kako Emerson razgovara s Tedom telefonom, tako tiho da nisam
razabrala šta govori. Najzad, kako da kaže Tedu da njihova kći verovatno nije njihova kći?
„A... pričaj mi o toj bolesti koju ima Hejli“, rekla mi je Dženi malo zatim.
„Boluje od leukemije“, kazala sam. „Kratko sam s njom razgovarala, ali stvarno je kul.“
Osetila sam kako me je bocnula ljubomora: ako je Dženi stvarno Anina ćerka, onda znači da

247
balkandownload
Mimi

ima sestru. „Izgleda stvarno jaka. Ne izgleda kao da će umreti sutra, ali mogla bi da umre.“
Nisam mogla da se obuzdam. Znala sam da moja mama misli kako Dženi ne može s tim da
se izbori, ali morala je da zna istinu. „Zaista će umreti ako ne bude transplantacije srži“,
rekoh.
„I sad oni žele da to uradim, zar ne?“, rekla je.
„Ne moraš“, odvratila sam. „Ali mislim da bi trebalo. Šanse su četiri prema jedan da
rođeni braća i sestre odgovaraju kao davaoci.“
Mora da me je Emerson čula. Okrenula se na sedištu. „Dženi, nemoj sad na to ni da
pomišljaš, važi? Još nemamo pojma šta se dešava, stvarno, a čak i kad bi se ispostavilo da si
ti beba koju je Noel uzela, u ovome času ne moraš ništa da odlučuješ. Ni o tome da li ćeš biti
deo njihovog života, a kamoli o tome da budeš davalac koštane srži.“ Mislim da nikad nisam
čula Emerson da zvuči tako odlučno. „I uopšte ne moraš ni o čemu da odlučuješ ako ne
želiš“, dodala je.
Ba

Dženi nije ništa rekla, ali kad se Emerson ponovo okrenula napred, obratila se meni. „Šta
to znači“, upitala me je, „biti davalac?“
„Prvo ti uzmu bris sa unutrašnje strane obraza“, odgovorila sam. „Ako nalaz brisa
lk

odgovara, urade ti analizu krvi. Ako i to pokaže da si podudarna, uzmu ti malo srži iz
kostiju. Ne znam kako to tačno rade, ali ako budeš morala, ići ću s tobom.“
an

„I ti bi to uradila?“, upita ona.

„To ne znači da i ti moraš.“
D

„Ali ti si takva kukavica. A uradila bi to.“

ow

I mene samu je to zapanjilo. „Mogla bi da umre“, rekoh i slegoh ramenima.

Dženi se namrštila pa se nagla napred i kucnula Emerson po ramenu. „Mama?“, reče.
n

„Moram da saznam jesam li odgovarajući davalac. Za Hejli.“

lo

Emerson se ponovo okrenula prema nama. Pogledala je u Dženi. Lice joj je bilo bledo,
oteklo i u haosu, s razmazanom maskarom. „U redu“, reče. „Sredićemo to.“
ad

Dženin telefon je zazvonio i ona je pogledala ko zove. „To je Kliv.“ Pogledala me je.
„Razgovarala sam s njim dok smo se vozile u Vašington i ispričala sam mu šta se dešava. Da
se javim?“
Uzela sam telefon. „Hej“, rekoh.
„Grejs! Jesi li s Dženi? Gde ste? Brinuo sam se za tebe! Izbezumio sam se, pitao sam se šta
se dešava.“
Nasmešila sam se. Brinuo je. Izbezumio se. „Dobro sam“, rekoh, „ali sve je duga priča. Da
ti ispričam sutra?“
„Samo mi reci da si dobro“, kaza on.
„Dobro sam“, rekoh.
Kliv nije deo ove priče. On nikad ne bi bio u stanju da shvati sve što se dogodilo. A ja sam
trenutno sa osobama koje shvataju: s mojom mamom, sa Emerson i sa Dženi. Osećala sam

248
balkandownload
Mimi

se kao da je Kliv iz nekog drugog dela mog života, koji mi je iznenada izgledao kao nešto
vrlo davno, pa sam shvatila da sam tokom ovog dugog dana, pitajući se hoću li postati neko
drugi, upravo to i postala.
Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

249
balkandownload
Mimi

64

Emerson

Ostrvo Topsejl, Severna Karolina

Stajala sam kraj staklenih kliznih vrata letnjikovca na obali koji smo Ted, Dženi i ja
iznajmili. Sredinom nedelje u oktobru, na plaži nije bilo ni žive duše, koliko sam ja mogla da
Ba

vidim. Znali smo da imamo gotovo celo ostrvo samo za sebe. Upravo zato smo i došli.
Ted, Dženi i psi bili su negde napolju, ali ja sam se izgovorila time što treba da napravim
lazanju za večeru. U stvari, želela sam da budem malo sama. Da razmislim.
lk

Prethodnog dana su stigli rezultati DNK analize. Nisam doživela slom nerava kao što sam
očekivala, pretpostavljam zato što sam, u vreme kad su nas pozvali, već znala da ne može
an

biti drugog objašnjenja od onog koje je Tara ponudila. Ted je pozvao jednog poznanika
agenta za nekretnine pa smo rezervisali ovu vikendicu, a ja sam pozvala srednju školu
Hanter da opravdam nekoliko dana Dženinog izostanka. Bilo nam je potrebno da neko
D

vreme provedemo zajedno, pre nego što dopustimo bilo kome drugom – Ani Najtli i njenoj
ow

porodici, da budem određena – da uđu u naš život. Tri dana da se Dženi, Ted i ja uhvatimo
ukoštac sa stvarnošću.
n

Nekoliko dana posle onog strašnog putovanja u Vašington, bila sam opterećena tako
strašnim bremenom emocija da sam to jedva podnosila. U jednom trenutku bih se
lo

razbesnela na Noel, a već u sledećem sam bivala puna zahvalnosti prema njoj. Čas sam se
iscrpljivala žalošću za bebom koju sam izgubila a da nikad nisam imala prilike ni da je
ad

vidim ili dodirnem, čas sam se osećala toliko punom ljubavi prema Dženi, tako čiste i
bezgranične ljubavi da sam mislila da ću se ugušiti. A sada, sve te emocije su izbrisane
jednim jednostavnim pitanjem: šta nam nosi budućnost? Jedino što zasigurno znam i jedino
do čega mi je stalo jeste moja potreba da pomognem Dženi da nađe svoj put u tu budućnost.
Moji strahovi, moji gubici i moj bes više nisu važni. Važna je samo Dženi.
Prvo sam uočila pse. Šedou i Blu su utrčavali u plićak i istrčavali iz njega, jurili se po
pesku s energijom kakvu nikada ne ispoljavaju kod kuće. A onda sam ugledala Teda i Dženi
kako koračaju u daljini iza pasa. Ted je napravio širok pokret rukama kao da ilustruje
nemerljivost okeana. Ili možda – pomislila sam – opisuje svoju ljubav prema Dženi. Nikada
nisam osećala veću bliskost s Tedom nego u proteklih nekoliko dana. U istoj smo ekipi. „Ti
si naša ćerka“, rekao je Dženi s takvom silinom da u to nije moglo biti nikakve sumnje. „Zar
stvarno misliš da DNK analiza može to promeniti?“
Kad su se približili kući, gledala sam kako je Ted uzima za ruku. Mahali su spojenim
rukama između sebe kao deca. Kao da se ništa loše ne dešava i kao da se nikad ništa loše ne

250
balkandownload
Mimi

može ni dogoditi. Kao da naš život nije na sumornoj prekretnici. Posmatrajući ih, osetila
sam neočekivanu navalu sreće.
Otvorila sam klizna vrata i zakoračila napolje na trem. Mahnula sam im i oni su mi
uzvratili mahanjem, i jedva sam čekala da uđu u kuću. Večeras ćemo gledati film posle
večere. Možda ćemo i igrati neku igru. Ima vremena, biće dovoljno vremena kasnije da
nađemo nekog smisla u novoj i nesigurnoj budućnosti koja nas čeka. Znam samo jedno – da
ćemo se s njom suočiti zajedno.
Moj muž.
Ja.
I moja kći.
Ba
lk
an
D ow
n lo
ad

251
balkandownload
Mimi

Epilog

Tara

Vilmington, Severna Karolina

Mart 2011.
Ba

Pročišćenje Noeline kućice bilo je Emersonina ideja, a meni je veoma drago što se toga
setila. Zaustavila sam kola pred kućom i obuhvatila pogledom njen novi izgled. Sada žuta, s
belim detaljima i crnim prozorskim kapcima, stvarno je ljupka. Na malom tremu su dve
lk

bele stolice za ljuljanje, a dvorište je puno azaleja, spremnih da živopisno procvetaju.

Suzan će se useliti sledeće nedelje. Ona ne zna ništa o ovom pročišćenju. Nju, izgleda, ni
an

najmanje ne uznemirava to što se Noel ubila u ovoj kući, ali nas dve smo ubeđene da bi Noel
odobrila ovo što ćemo danas izvesti.
Emersonina kola su već na prilazu, pa sam parkirala na ulici. Bila sam u kućici već
D

nekoliko puta otkad je preobražena. U kuhinji i kupatilu promenjene su instalacije i sve je

ow

renovirano, podovi su ponovo obrađeni i prelakirani, a zidovi u svim sobama okrečeni u

tople boje, kao što je Suzan predložila. Činilo se da radovi traju čitavu večnost – Emerson je
imala druge stvari na umu – ali sad je završeno i kuća je spremna da joj Suzan udahne novi
n

život.
lo

Emerson me je dočekala u kuhinji. „Ti pođi od istočnog ugla“, kazala je i pružila mi činiju
sa zapaljenim svežnjem žalfije. Iz zdele se uzdizao u vazduh pipak dima. Pokazala je ka
ad

drugoj spavaćoj sobi, u zadnjem delu kuće, i objasnila mi šta da radim.

Večeras, kad pročišćenje kuće bude završeno, Grejs i Dženi će početi da unose u drugu
spavaću sobu vreće s doniranim stvarima za bebe, uz pomoć Kliva, koji je došao kući na
prolećni raspust. Ne mogu da odem tako daleko i kažem da je Grejs prebolela Kliva. Zaklela
bih se da osećam kako joj srce zalupa brže kad je on u blizini. Ali počela je da izlazi s jednim
drugom Dženinog dečka Devona, i rekla mi je da je on „okej“, što mislim da znači da joj se
poprilično sviđa. Grejs nikada neće biti otvorena knjiga kao ja. Naučila sam da se, što se više
trudim, ona sve više povlači. Ali kad čekam, kad sam tu za nju onako kao što je to bio Sem –
bez požurivanja, podsticanja i ispitivanja – na kraju ona sama dođe kod mene. Ponekad se u
tome osećam kao kad čekaš da se boja osuši. Međutim, sve što mi poveri prava je
dragocenost. Jedan ceo dan sam bila nesigurna u to ko je ona i kako se nas dve uklapamo.
Ironičnom igrom sudbine, tog istog dana, kad sam se plašila da joj više nisam majka, naučila
sam kako da joj to budem.

252
balkandownload
Mimi

Ispostavilo se da Dženi nije odgovarajući davalac za Hejli, ali Hejli je imala

transplantaciju u januaru, od davaoca kog su našli u globalnoj bazi podataka. Oporavak joj
je krajnje težak, pun neizvesnosti, infekcija i stalnih hospitalizacija. Ali sad je kod kuće, bar
za neko vreme, pa se ona i Dženi svakoga dana čuju preko Skajpa. Svaki čas se čuju, kaže
Grejs, pomalo ljubomorna na odnos koji Dženi polako gradi sa svojom sestrom. Emerson se
pak bori sa svojom ljubomorom, ali polako uči da deli Dženi sa Anom, kao i svi mi, i svojski
se trudi da proširi viziju porodice, kojom će obuhvatiti Anu, Hejli i Brajana.
Sad se Emerson popela na vrh lestava i vadi baterije iz detektora dima. A onda je na
plamenu sveće na pultu zapalila žalfiju iz svoje zdele. Dunula je da raspiri plamen. „Samo se
nadam da nećemo zapaliti celu kuću“, rekla je i krenula u sobu u kojoj je Noel spavala.
Ja sam u velikom krugu obišla drugu spavaću sobu, zastajući da se uglovi napune
aromatičnim dimom. Kod prozora sam pogledala napolje, u vrt, gde su zelenkade i šafran,
čini se, procvetali preko noći. Ne znamo zasigurno, niti ćemo ikada znati, ali verujemo da
shvatamo ljubav koju je Noel gajila prema svome vrtu i bazenu za ptice sa statuom male
Ba

devojčice. Razmišljajući o prošlosti, setile smo se da je prve biljke zasadila ubrzo pošto je
Emerson rodila svoju kćer. Noel nikada pre toga nije ispoljavala zanimanje za dvorište, ali
taj mali vrt je negovala s mnogo ljubavi. Gotovo s ljubavlju kakvu osećamo prema detetu.
lk

Prema nećaki možda.

Verujem da je Sem znao. Verujem da je jednoga dana, kad više nije mogla da drži tu
an

konačnu, razornu tajnu u sebi, Noel zamolila Sema da se sastanu negde gde ih niko ne može
slučajno sresti. Na nekom mestu kao što je Rajtsvil Bič. Možda mu je sve ispričala kao
klijent advokatu. Mora da mu je kazala za vrt, pošto me je on ubrzo potom ispitivao o
D

njemu. Šta je to s tim Noelinim vrtom? Iznebuha.

ow

Kroz prozor spavaće sobe videla sam kako Emerson prilazi vrtu. Gledala sam je kako je
izvadila nekoliko uvelih listova iz bazena za ptice, pa položila ruku na glavu male bronzane
devojčice. Osetila sam kako me ispunjava ljubav prema njoj. Odnela sam činiju sa žalfijom u
n

kupatilo, sipala u nju malo vode i ostavila je na polici. Želela sam da budem sa Emerson. U
lo

ovoj godini promena, samo jedno je sigurno i čvrsto, a to je ta veza veza između mene i
moje najbolje prijateljice. Izašla sam napolje da joj pomognem da pripremi vrt da dočeka
ad

proleće.

253
balkandownload
Mimi

Izjave zahvalnosti

Severna Karolina nudi mnogo jedinstvenih predela u koje se može smestiti radnja romana, i ja
sam uživala u upoznavanju lepog Vilmingtona dok sam pisala Kao reči na vetru. Dugujem
zahvalnost svojim promoterkama u Severnoj Karolini – Tori Džouns i Kim Henes – što su
podelile sa mnom svoju ljubav prema Vilmingtonu dok su mi pokazivale grad. Vas dve ste
izvanredni vodiči! Hvala i Bet Skarboro, koja je pohađala Univerzitet Severne Karoline u isto
vreme kad i moje „devojke iz Galoveja“ i koja mi je pomogla da dočaram sliku njihovog
studentskog života u kampusu.
Ba

Kao i obično, ostalih šest članica Vejmutske sedmorke pomogle su mi da smislim okosnicu
ove priče u pauzama igre bolderdaš, ćeretanja s duhovima i rada na njihovim romanima. Hvala
lk

vam, Meri Kej Endruz, Margaret Maron, Keti Manger, Saro Šejber, Aleksandra Sokolov i Brenda
an

Vičger. Dve prijateljice spisateljice, Emili Ričards i Morin Šerbondi, takođe su svojim idejama
doprinele raznim delovima priče, kao i moja sestra Džoan Skenlon, i moja pomoćnica Deniz
D

Gibs – i ja sam im svima veoma zahvalna.

ow

Hvala Tini Blekvel za indijansku legendu o španskoj mahovini, koju sam besramno izmenila
n

kako bi odgovarala mojoj priči. Hvala ti, Keli Vilijamson, što si mi dozvolila da zavirim u život
lo

srednjoškolaca Severne Karoline. Hvala ti, Dženina Kembel, što si podelila sa mnom svoje gorke
ad

uspomene na oca, koje su mi pomogle da uobličim Grejsin lik. Elenor Smit mi je pomogla da
predstavim Emersoninu potragu u biblioteci, a Filis Saburin hvala što me je, kao socijalna
radnica, uputila i obnovila moja sećanja na porodilišta, koja su danas daleko od onoga što su
nekad bila.
Internet ne samo da nam pruža mogućnost bezličnog faktografskog istraživanja već nam
pruža i intiman uvid u životna putovanja stvarnih ljudi putem njihovih javnih blogova.
Istraživanje radi Hejline leukemije dovelo me je u dodir s mnogo takvih priča, koje su me
duboko dirnule. Posebno me je ganulo iskustvo Kej Hau iz Holandije. Čak i pošto sam završila
istraživanje, nastavila sam da čitam blog čiji je autor njen otac, i bila kao prikovana za tu hrabru

254
balkandownload
Mimi

desetogodišnju devojčicu čija me žarka ljubav prema životu svakodnevno inspiriše. Šokirala sam
se i duboko rastužila kad je Kej izgubila bitku s leukemijom, i ona i njena porodica će zauvek
imati mesto u mome srcu.
Hvala mojoj agentkinji Suzan Ginsberg, koja je bila toliko optimistična u pogledu ove knjige.
Suzan, obožavam tvoj optimizam! Posebno hvala mojoj urednici Mirandi Indrigo, koja ne samo
da je bila u stanju da u drveću vidi šumu već mi je i stalno pomagala da osvetlim najbolji put
kroz podzemlje.
I konačno, hvala Džonu Paljuki što je od reči do reči pročitao skoro sve verzije, iskreno me
kritikovao ali i podržavao, što je bio moj fotograf i što mi je najbolji prijatelj. Džone, izvini što
Ba

nije bilo mesta za trku kolima koju si toliko želeo. Možda sledeći put!
lk
an

Prevoditeljka zahvaljuje Mili Stajević za pomoć u razumevanju medicinske problematike i

odgovarajuće terminologije.
D ow
n lo
ad

255
balkandownload
Mimi

Za izdavača
Dejan Papić

Lektura i korektura
Silvana Novaković, Dragana Matić Radosavljević

Slog i prelom
Igor Škrbić

Dizajn korica
Dragan Ćirić
Ba

Izdavač
Laguna, Beograd
lk
an
D ow
n lo
ad

256
balkandownload