Данас је прихваћено мерење

времена у секундама, којих има 60

у једном минуту, односно у једном
сату 3600. Време се мери и у
данима. Један дан има 24 часа.
Човек је знао да мери време и пре
него што је направио први сат.
Подела дана на 24 дела дошла је,
претпоставља се, од старих
Сумера. Није јасно због чега је реч
баш о броју 24, мада постоји више
теорија које то објашњавају.

Једна од занимљивијих
теорија повезује
анатомију људске шаке са
тим бројем: ако савијете
палац и погледате
унутрашњост шаке,
приметићете како вам је
сваки од четири
испружена прста подељен
на три целине, тако да
пред собом имате
дванаест подједнаких
целина. То је, по овој
теорији, олакшавало
бројање сати у току дана,
па је зато и дан подељен
на 12 делова.
Пешчани часовник,
или пешчаник, јесте справа за
мерење времена. Састоји се од
две стаклене кугле које су повезане
узаном цевчицом. Горња кугла
напуњена је финим песком, који
цури кроз узани пролаз у доњу
куглу у одређеном времену. Када
сав песак исцури у доњу куглу, сат
се окрене наглавачке и поново
мери време.
Чиниоци који утичу на количину
времена које пешчани сат мери су:
количина песка, величина и угао
кугле, ширина цевчице, врста и
квалитет песка. Као замена за
песак користи се прах од љуске
јајета или прах од мермера.
Пешчани сат и данас се користи,
али само као украс или кад је
потребно измерити потребно време
(на пример при кувању или код
игара на табли). Мери се обично
неколико минута (за кување јајета
уобичајено је три минута).
Сунчани часовник 
јесте часовник који
мери време према
положају сунца.
Најуобичајенији облик
сата, какав је обичан
баштенски сунчани сат,
баца сенку на равну
површину на којој су
обележени сати.
Пошто се положај сунца
мења, мења се и време
које сенка показује.
Сунчани сатови показују
само дневно соларно
време.

Сунчани сатови могу да

се јаве у различитим
облицима и могу да се
прилагоде свакој
површини на коју
фиксирани објекат баца
сенку.
Водени сат јесте справа за мерење
времена помоћу протока воде из
посуде, обично кроз узани отвор.
Иако никад нису постигли такав
степен тачности према савременим
стандардима мерења времена,
водени сат био је најтачнији
инструмент у широкој употреби
вековима, све док није замењен
много прецизнијим сатовима с
клатном у 17. веку.
Према неким истраживањима,
водени сатови били су први мерачи
времена које је створило
човечанство.