ОПШТИ ПОЈАМ ФУНКЦИЈЕ

Нека су дати скупови А и B. Функција ƒ скупа А у скуп B, у ознаци ƒ: А→B, је

правило придруживања које сваком елементу скупа А додељује тачно један елемент
скупа B.

Скуп А зовемо домен функције, а скуп B кодомен функције.

Све елементе скупа А називамо оригинали, а елементе скупа B слике.

A B

ово не би била функција (А,B,ƒ)

*Две функције су једнаке ако имају исти домен, кодомен и правило придуживања
(А, B,ƒ).

А(𝑥) B(𝑦)

различити оригинали могу да имају исте слике

*Функција ƒ: А→B је „1-1“ или инјкеција ако важи (Ɐ𝑥1 𝑥2 ϵA) 𝑥1 ≠ 𝑥2 =>ƒ(𝑥1 )≠ƒ(𝑥2 ).

А B
*Функција ƒ:А→B је „на“ или сурјекција ако важи (ⱯyϵB)(Ǝ𝑥𝜖A) ƒ(𝑥)=y.

A B

*Функција која је истовремено „1-1“ и „на“, односно инјекција и сурјекција назива се

бијекција.

A B

Пример:
Дати су скопови 𝑥={a,b,c,d}, 𝑦={1,2,3} нека је ƒ:𝑥 → 𝑦 дата таблицом.

𝑥 𝑎 𝑏 𝑐 𝑑
𝑓(𝑥) 3 1 2 1

Да ли је функција ƒ:
а) сурјекција или „на“?
b) инјекција или „1-1“?
c) бијекција?

а) функција јесте „на“

b) функција није „1-1“, јер ƒ(𝑏)=ƒ(𝑑)=1
в) функција није бијекција зато што истовремено није „1-1“ и „на“
 Композиција функција

Нека је функција ƒ:А→B и g:B→C, тада можемо дефинисати функцију, у ознаци

goƒ: A→C, следећим правилом придруживања (goƒ)(𝑥)=g(ƒ(𝑥)).

Функција goƒ се назива композиција функција g и ƒ.

Пример:
Нека су дати скупови:
A={𝑥1 , 𝑥2 , 𝑥3 }

B={𝑎, 𝑏, 𝑐}

C={1,2,3,4}

ƒ:А→B
ƒ(𝑥1 )=𝑎 - 𝑥1 се слика у 𝑎
ƒ(𝑥2 )=𝑏 функција није ни „1-1“ ни „на“.
ƒ(𝑥3 )=𝑎

g:B→C
g(𝑎)=1
g(𝑏)=2 функција јесте „1-1“ а није „на“.
g(𝑐)=4

goƒ:A→C
(goƒ)(𝑥1 )=g(ƒ(𝑥1 ))=g(𝑎)=1
(goƒ)(𝑥2 )=g(ƒ(𝑥2 ))=g(𝑏)=2
(goƒ)(𝑥3 )=g(ƒ(𝑥3 ))=g(𝑎)=1

𝑓
A B
𝑥 𝑓(𝑥)

𝑓𝑜g g

g(𝑓(𝑥))
C
*Дефиниција инверзнe функцијe.

Нека је функција ƒ:А→B бијекција тада постоји функција ƒ-1: B→A са следећим
правилом придруживања ƒ-1(𝑦)=𝑥 ⟺ƒ(𝑥)=𝑦
(ƒ-1(𝑦)=𝑥 ако и само ако ƒ(𝑥)=𝑦)

A B

𝑥 𝑦
𝑓 −1

*Функција ƒ-1 се зове инверзна функција функције ƒ.

РЕАЛНЕ ФУНКЦИЈЕ РЕАЛНЕ ПРОМЕНЉИВЕ

*Ако је ƒ:A→B, а A,B⊆ 𝑅 тада се функција ƒназива реална функција реалне

променљиве.
𝑥 ∈A 𝑥 независно променљива (оригинал)
𝑦=ƒ(𝑥) 𝑦 зависно променљива (слика)

*Правило придруживања задајемо са једном или више формула

Пример:

1. 𝑓(𝑥) = 3𝑥 + 2 𝐷𝑓 = (−∞, +∞)

2. 𝑓(𝑥) = √𝑥 − 4, 𝑥−4≥0 𝐷𝑓 = [4, +∞)
1
3. 𝑓(𝑥) = 𝑥 , 𝑥≠0 𝐷ƒ=(−∞, 0) ∪ (0, +∞) отвореним интервалом
искључујемо неку тачку
𝑥, 𝑥 ≥ 0
4. ƒ(𝑥)=|𝑥| { Dƒ(-∞, +∞) функција је апослутно 𝑥
−𝑥, 𝑥 < 0
(ф-ја је |𝑥|)

*Ако домен није дат онда га сами одређујемо као највећи скуп на коме правило
придруживања има смисла (природни домен).

Gƒ= {(𝑥, 𝑦)|𝑥 ∈ 𝐷ƒ и 𝑦 = ƒ(𝑥)} овај скуп се зове график функције

*График функције јe:
𝑦

(𝑥, 𝑦)

*Да ли свака линија у равни представља график неке функције?

Одговор: НЕ.
Објашњење: Нека линија је график функције ако свака права паралелно са y осом има
са том линијом највише једну заједничку тачку.

КЛАСИФИКАЦИЈА ФУНКЦИЈА ПРЕМА ЊИХОВОМ ГРАФИКУ

*Нека је ƒ:Ι→𝑅, Ι=(а, 𝑏)

*Дефиниција.

Функција ƒ: Ι→𝑅 је растућа на Ι (свом домену), ако важи

(∀𝑥1 𝑥2 ∈ Ι) 𝑥1 < 𝑥2 ⇒ ƒ(𝑥1 ) ≤ ƒ(𝑥2 )

Пример:
ƒ(𝑥)=3𝑥 + 2 –линеарна функција
𝑥1 < 𝑥2 ⇒ 3𝑥1 < 3𝑥2 ⇒ 3𝑥1 + 2 < 3𝑥2 + 2 ⇒ ƒ(𝑥1 ) < ƒ(𝑥2 )

функција је строго растућа

*Дефиниција.

Функцијa ƒ: Ι→𝑅 је опадајућа на Ι, ако важи

(∀𝑥1 , 𝑥2 ∈ Ι) 𝑥1 < 𝑥2 ⇒ ƒ(𝑥1 ) ≥ ƒ(𝑥2 )

*Једним именом растуће, опадајуће, строго растуће и строго опадајуће функције

називају се монотоне функције.
*Дефиниција.
Нека је ƒ: Ι→𝑅 елеменет 𝑥0 ∈ Ι је нула функције ƒ, ако важи да је ƒ(𝑥0 ) = 0

Пример:

ƒ(𝑥) = 3𝑥 + 2 3𝑥 + 2 = 0
𝑥 → 3𝑥 + 2 3𝑥 = −2
2
𝑥0 → 0 𝑥 = − 3 - нула функције

*Геометријски нула функције је пресек графика са 𝑥 осом.

𝑥0
𝑥

*Дефиниција.

Нека је ƒ: Ι→𝑅, при чему је Ι=(-𝑎,𝑎) симетричан у односу на нулу (специјални домен),
функција ƒ је парна на Ι, ако (∀𝑥 ∈ Ι) ƒ(−𝑥) = ƒ(𝑥)

Пример:
ƒ(𝑥) = 𝑥 2 Dƒ=(−∞, +∞) -домен је симетричан
ƒ(−𝑥) = (−𝑥)2 =𝑥 2 =ƒ(𝑥) -функција је парна

*Дефиниција:

Функција ƒ је непарна на Ι, ако (∀𝑥 ∈ Ι) ƒ(−𝑥) = −ƒ(𝑥)

Пример:
ƒ(𝑥) = 𝑥 3 Dƒ=(−∞, +∞)
ƒ(−𝑥) = (−𝑥)3 = −𝑥 3 = −ƒ(𝑥) функција је непарна

𝑦
график парне функције

(−𝑥, 𝑦) (𝑥, 𝑦)

−𝑥 𝑥 𝑥
*График парне функције је симетричан у односу на 𝑦 осу.

(𝑥, 𝑦)

0 график непарне функције

−𝑥 𝑥
(−𝑥, −𝑦)
−𝑦

*Графика непарне функције је симетричан у односу на координатни почетак.

ЕЛЕМЕНТАРНЕ ФУНКЦИЈЕ

1. КОНСТАНТНА ФУНКЦИЈА
𝑓(𝑥) = 𝐶 вредност сваког x je c

𝑦
вредност сваког 𝑥 је C

C график је паралелан са 𝑥 осом

Домен Dƒ= (−∞, +∞)

2. ЛИНЕАРНА ФУНКЦИЈА

𝑓(𝑥) = 𝑎𝑥 + 𝑏, 𝑎 ≠ 0
домен Dƒ=(−∞, +∞)
𝑦
*график линеарне функције је права.

Пример: 𝑥 0 1
−
2
1 𝑦 1 0

1
− 𝑥
2
Особине функције:
1.Домен функције, 𝐷𝑓 = (−∞, +∞)
1
2.Нула функције, 𝑦 = 0, за 𝑥 = − 2
1
3.Знак функције, 𝑦 > 0, за 𝑥 ∈ (− 2, +∞)
1
𝑦 < 0 за 𝑥 ∈ (−∞, − 2)

4.Функција је растућа када је 𝑎 > 0 функција је растућа

Пример: 𝑦 𝑥 0 1 Особине:
2
1 𝑦 1 0
Особине:
1 𝑥
1.Домен функције: 𝐷𝑓 = (−∞, +∞) 2

1
2.Нула функције: 𝑦 = 0, за 𝑥 = 2 пресек са 𝑥 осом
1
3.Знак функције: , 𝑦 > 0, за 𝑥 ∈ (−∞, 2)
1
𝑦 < 0 за 𝑥 ∈ (2 , +∞)

4.Функција је опадајућа када је 𝑎 < 0 функција је опадајућа

3. КВАДРАТНА ФУНКЦИЈА
𝑓(𝑥) = 𝑎𝑥 2 + 𝑏𝑥 + 𝑐, 𝑎≠0
-график квадратне функције је парабола

𝑎>0 𝑎<0

-нуле функције (𝑎𝑥 2 + 𝑏𝑥 + 𝑐)

−𝑏 ± √𝑏 2 − 4𝑎𝑐
𝑥1,2 =
2𝑎
𝐷 = 𝑏 2 − 4𝑎𝑐 дискриминанта
 𝑎>0
𝐷<0
𝑎>0
𝑎>0 𝐷=0
𝐷>0
𝑎<0
𝑎<0
𝐷>0
𝐷=0 𝑎<0
𝐷<0

5. ПОЛИНОМ 𝑛 − тог степена 𝑃𝑛(𝑥)

𝑃𝑛(𝑥) = 𝑎𝑛 𝑥 𝑛 + 𝑎𝑛−1 𝑥 𝑛−1 + ⋯ + 𝑎1 𝑥 + 𝑎0 , 𝑎𝑛 ≠ 0

Пример :
𝑥 3 + 2𝑥 2 − 5 𝐷 = (−∞, +∞)

6. РАЦИОНАЛНА ФУНКЦИЈА 𝑅(𝑥)

𝑃 (𝑥)
𝑅(𝑥) = 𝑄𝑛 (𝑥) D: 𝑄𝑚 (𝑥) ≠ 0
𝑚

𝑛 < 𝑚 − права рационална функција

𝑛 ≥ 𝑚 − неправа рационална функција

Пример:
3𝑥 3 + 2𝑥 − 5
права рационална функција.
𝑥 4 + 6𝑥 2 + 7𝑥 + 10

*Ако додатно користимо и операцију кореновања, добијамо и ирационалне функције

Пример:
3
√𝑥 2 + 𝑥 − 5
𝑥 3 + 2𝑥 2 + √𝑥 + 𝑏

*Једним именом полиноми рационалне функције и ирационалне функције зову се

алгебарске функције.

*Функције које се могу добити (+,-,×,÷) и кореновање зову се неалгебарске функције.

 НЕАЛГЕБАРСКЕ (ТРАНСЦЕДЕНТНЕ) ФУНКЦИЈЕ

*ЕКСПОНЕНЦИЈАЛНЕ ФУНКЦИЈЕ 𝒚 = 𝒂𝒙 , 𝒂 > 𝟎, 𝒂≠𝟏

𝑎𝑛 = 𝑎 × 𝑎 … × 𝑎

𝑛 пута

𝑎0 = 1
1
𝑎−𝑛 =
𝑎𝑛
𝑝
𝑞
𝑎 𝑞 = √𝑎 𝑝 𝐷𝑓 = (−∞, +∞)

*График функције када је основа већа од 1

𝒚 = 𝒂𝒙 , 𝒂>𝟏

Пример:

𝑦 = 2𝑥 , 𝑦 = 𝑒𝑥 е је број између 2 и 3

𝑎>1
𝑦

Функција је ограничена са доње стране, а са горње не.

Особине:
1.Домен 𝐷𝑓 = (−∞, +∞)
2.Функција нема нуле функције
3.Знак, функција је увек позитивна, 𝑦 > 0 а 𝑥 ∈ (−∞, +∞)
4.Функција је растућа
*График функције када је основа између 0 и 1

𝒚 = 𝒂𝒙 𝟎 < 𝒂 < 𝟏

Пример:
1
𝑦 = (2)𝑥 -експоненцијална функција

Особине:
1. Домен 𝐷𝑓 = (−∞, +∞)
2.Функција нема нуле функције
3. Знак, функција је увек позитивна, 𝑦 > 0 а 𝑥 ∈ (−∞, +∞)
4.Функција је опадајућа
5.Функција није ограничена (односно само је одоздо ограничена, а одозго не)

ОДНОС ГРАФИКА ИНВЕРЗНИХ ФУНКЦИЈА

*Графици инверзних функција су симетрични у односу на праву 𝑦 = 𝑥 која пролази

кроз координатни почетак под углом од 45°.

𝑦
𝑦=𝑥

𝑎 𝑥 : (−∞, +∞) → (0, +∞)

∗ 𝑎 > 1 има инверзну (јер је строго растућа ("1-1" и "на")) бијекција и њена инверзна
функција је ЛОГАРИТАМСКА ФУНКЦИЈА 𝒚 = 𝐥𝐨𝐠 𝒂 𝒙, 𝒂 > 𝟎, 𝒂 ≠ 𝟏, 𝒙 > 𝟎

∗ 𝒚 = 𝐥𝐨𝐠 𝒂 𝒙, 𝒂>𝟏 𝒙>𝟎

1 𝑥

Особине:
1.Домен, 𝐷𝑓 = (0, +∞)
2.Нула функције, 𝑦 = 0, за 𝑥 = 1
3.Знак функције 𝑦 > 0, за 𝑥 ∈ (1, +∞)
𝑦 < 0, за 𝑥 ∈ (0,1)
4.Функција је растућа и неограничена

Специјални случајеви:
Пример:

𝑦 = 𝑙𝑛𝑥(log 𝑒 𝑥)
𝑦 = 𝑙𝑜𝑔𝑥(log10 𝑥)

∗∗ 𝒚 = 𝐥𝐨𝐠 𝒂 𝒙 𝟎<𝒂<𝟏
𝐷𝑓 = (−∞, +∞) → (0, +∞)

𝑥
1
Особине:
1.Домен, 𝐷𝑓 = (0, +∞)
2.Нула функције, 𝑦 = 0, за 𝑥 = 1
3.Знак функције, 𝑦 > 0, за 𝑥 ∈ (0,1)
𝑦 < 0, за 𝑥 ∈ (1, +∞)
4.Функција је опадајућа

Пример:
𝑦 = 2𝑥 23 = 8 3→8
𝑦 = log 2 𝑥 инверзна
log 2 8 = 3 8→3
log а 𝑥 = 𝑦 ⇔ 𝑎 𝑦 = 𝑥