SAVEZ ENERGETIČARA SRBIJE

1 KOMPRESORI

RADNA VERZIJA

KOMPRESORI
Radna sveska
namenjena pripremi za polaganje ispita na kursevima u Savezu energetičara Srbije
Radna sveska

Beograd, 2020.
Savez energetičara Srbije
 Sadržaj
2

1. Veličine stanja gasova

KOMPRESORI

2. Sabijanje gasova – primena u tehnici

3. Stepen sabijanja i stepen isporuke gasova
4. Namena i podela kompresora
5. Klipni kompresori – namena, opis rada
6. Regulisanje rada klipnih kompresora
7. Višestepeno sabijanje kod klipnih kompresora
8. Naćin podmazivanja i hlađenja klipnih kompresora
9. Rotacioni kompresori – namena, opis rada
10. Duvaljke – namena, opis rada
11. Vijčani kompresori – namena, opis rada
12. Regulisanje rada vijčanih kompresora
Radna sveska

13. Turbokompresori – namena, opis rada

14. Regulisanje rada turbokompresora
15. Prigušivanje buke kod turbokompresora
16. Oprema kompresorskih stanica
17. Sušenje vazduha izdvajanjem vlage – vrste odvajača, opis rada
18. Sušenje vazduha - hladnjaci – vrste, opis rada
19. Ventili sigurnosti – vrste, opis rada
Savez energetičara Srbije
 (1) VELIČINE STANJAGASOVA
Gas je osnovno stanje materije (jedno od četiri osnovna – to su još čvrsto, tečno i plazma)i odlikuje se velikim
rastojanjem između čestica, koje ga čine. Zbog te svoje osobine pogodan je za procese promene zapremine
3

sabijanjem (kompresijom) ili širenjem (ekspanzijom). Sastavljen je od individualnih hemijskih elemenata, jedinjenja
KOMPRESORI

ili smeša – najpoznatija smeša je vazduh. Pare su stanje materije u gasovitoj fazi.
U kompresorima se vrši sabijanje gasova i para, pri čemu se menjaju veličine (parametri) – pritisak, temperatura i
zapremina. Kako su ove tri veličine dovoljne da se tačno zna stanje gasa, to se one nazivaju veličinestanja. Njihov
međusobni odnos je strogo određen (definisan) pa na osnovu zakonitosti njihovih promena u nekom procesu mogu
se računski odrediti pojedine veličine stanja.

Osnovne veličine stanja su:

- Pritisak (p), predstavlja dejstvo težine materije na određenu površinu i izražava se u paskalima, to je sila od
jednog njutna na površinu jednog m2 ili 1Pa=N/m2, u tehnici se koristi jedinica, koja je 105 (odnosno, 100.000) puta
Radna sveska

veća, to je1 bar.

- Temperatura (t,T) je stepen zagrejanosti neke materije, apsolutna temperatura (T) se meri od apsolutne nule
(kada prestaje svako translatorno kretanje molekula u materiji), jedinica je 10K(stepen Kelvina), u tehnici se
najčešće koristi 10C kao stoti deo opsega temperatura između tačke topljenja leda (00C) i tačke ključanja vode
(1000C), sve na atmosferskom pritisku.
- Zapremina (V), predstavlja prostor koji zauzima neka količina materije a zapremina jedinice mase materije
naziva se specifična zapremina (v), izražava se u m3/kg.
Savez energetičara Srbije
 Pored navedenih jedinica za pritisak, na instrumentima raznih namena i godina starosti ova veličina stanja meri se i
izražava i u milimetrima živinog stuba (mmHg), metrima vodenog stuba (mVS) i u atmosferama (at).
Mere se sledeće vrste pritiska: atmosferski (barometarski) pritisak, nadpritisak (manometarski), podpritisak
4

(vakum) i apsolutni pritisak. Atmosferski pritisak se meri barometrima i zavisi od nadmorske visine mesta, na kome
KOMPRESORI

se meri. Nadpritisak je pritisak viši od atmosferskog, to je pritisak koji pokazuju manometri na uređajima, na kojima
su postavljeni.Pritisak niži od atmosferskog je podpritisak i meri se vakumetrima. Zbir atmosferskog pritiska i
nadpritiska (odnosno, razlika atmosferskog i podpritiska) je apsolutni pritisak.
Radna sveska
Savez energetičara Srbije
 (2) SABIJANJE GASOVA–PRIMENA U TEHNICI
Odnos tri veličine stanja gasa određen je jednačinom stanja
5

pv=RT
gde je R – gasna konstanta koja zavisi od vrste gasa.
KOMPRESORI

Iz ove jednačine se vidi da se promenom bilo koje od tri veličine stanja, koje se u jednačini nalaze – pritiska,
temperature ili zapremine – menjaju druge dve veličine. Ukoliko je potrebno promeniti pritisak nekog gasa, to se
može postići promenom temperature ili zapremine suda, u kome se gas nalazi. Ako je, na primer, potrebno da gas
bude na višem pritisku od trenutnog, njegovim zagrevanjem u zatvorenoj posudi postići će se povišenje pritiska. U
tehnici se primenjuje praktičniji postupak – pritisak se gasu menja promenom njegove zapremine.

Za najčešći slučaj promene pritiska – za povišenje pritiska, odnosno, za sabijanje gasa koriste se:
- Statička kompresija ili sabijanje,
- Dinamička kompresija ili strujna kompresija.
Radna sveska

-
Statičko sabijanje se ostvaruje u cilindru sa pokretnim klipom, čijim se kretanjem smanjuje zapremina prostora u
kome se nalazi gas, pa se prema gornjoj jednačini stanja, povećava pritisak. Na tom principu rade takozvani
volumetrijski (zapreminski) kompresori, poznati pod nazivom klipni kompresori.

Kod dinamičke kompresije ostvaruje se velika brzina strujanja gasa pomoću obrtnog kola sa lopaticama a zatim se
gas uvodi u kanale za strujanje sa povećanim presekom gde mu se smanjuje brzina ali se za račun smanjenja brzine
povećava pritisak. To je princip rada strujnih kompresora, poznatijih kao turbokompresori.
Savez energetičara Srbije

Da bi se pritisak povećao smanjenjem zapremine proces bi, prema jednačini stanja, trebalo da se odvija uz
konstantnu temperaturu. Kako to praktično nije izvodljivo, to se određena količina toplote oslobađena prilikom
procesa sabijanja mora odvesti hlađenjem.
 (3)STEPEN SABIJANJA I STEPEN ISPORUKE
6

Stepen sabijanja je odnos izmedju pritiska u potisnom i pritiska u usisnom vodu kompresora. Kod posebnih izvedbi
klipnih kompresora moguće je menjati stepen sabijanja u toku rada što nije moguće kod rotacionih kompresora. U
KOMPRESORI

odnosu na stepen sabijanja kompresori se dele na:

- Kompresore niskog pritiska (sa stepenom sabijanja do 10 bara),
- Kompresore srednjeg pritiska (dostižu stepen sabijanja do 100 bara),
- Kompresore visokog pritiska (krajnji pritisci su preko 500 bara),
- Superkompresore (postižu pritiske preko 1.000 bara).
Visoki stepeni sabijanja su poželjni ali se u praksi mogu ostvariti samo pomoću višestepenog sabijanja. Kod klipnih
kompresora preterano povećavanje stepena sabijanja ima za posledicu potpuni prestanak isporuke gasa
(samoregulacija klipnog kompresora). Problem se rešava serijskim spajanjem više cilindara, čime se postiže i
povećanje količine sabijenog gasa. Stepen sabijanja je takođe ograničen i visinom temperature gasa nakon
kompresije, koja može da ugrozi kompresor pa zahteva ugradnju hladnjaka gasa izmedju pojedinih stepeni
Radna sveska

sabijanja.

Stepen (koeficijent) isporuke kompresora je odnos izmedju maksimalno moguće usisane količine gasa i stvarno
isporučene količine sabijenog gasa. Razlika u ovim količinama, naziva se i volumetrijski (zapreminski) gubitak
kompresora, nastaje zbog:
- štetnog prostora – konstrukciono je neizbežan, to je prostor izmedju gornje mrtve tačke i glave cilindra (utiče na
smanjenje isporuke, na rad ne utiče), iznosi 3 do 8% zapremine cilindra,
- stepena sabijanja (što je veći stepen sabijanja manji je stepen isporuke),
Savez energetičara Srbije

- uticaja zagrevanja gasa kod usisa,

- propusnosti spojeva (nepotpuno zaptivanje, propuštanje ventila).
Ukupan stepen (koeficijent) isporuke se kreće od 0,6 do 0,97 (zavisno od tipa kompresora). U praksi se traži
kompromis izmedju količine isporučenog sabijenog gasa i stepena sabijanja jer stepen sabijanja u najvećoj meri
utiče na veličinu štetnog prostora i pada pritiska na ventilima.
 (4) KOMPRESORI –OPIS RADA, NAMENA I PODELA
Kompresori su mašine koje služe za sabijanje i transport gasova i para. Sabijaju se i transportuju različiti gasovi i
pare: vazduh,vodonik, gas iz visokih peći, uglendioksid, prirodni (zemni) gas, gasne smeše,pregrejana ili zasićena
7

para.
KOMPRESORI

Sabijanje gasova se vrši iz sledećih razloga:

- Radi smeštaja što veće količine gasa u što manje sudove, radi ekonomičnog transporta i utroška materijala za
sudove (boce za sabijeni vazduh, azot, kiseonik, acetilen i sl.). Natajnačinje moguće, na primer,u bocu za kiseonik
smestiti 6m3 kiseonika, na pritisku 150 bara, mada je zapremina boce 0,04 m3.
- Radi transporta gasova cevovodom do potrošača, pošto je za strujanje gasova potrebna razlika pritisaka.
- Za pojedine tehnološke procese i za pneumatske alate potrebno je sabiti gas do određenog pritiska.

Vazduh je gas koji se najčešće komprimuje zbog svojih osobina: nekondenzuje se (osim na veoma niskim
temperaturama), nije zapaljiv i eksplozivan,čistje i bez štetnih primesa što je naročito važno za
Radna sveska

prehrambenu industriju, lako se transportuje(ostvaruje se velika brzina strujanja),nisu potrebni povratni

vodovi (posle upotrebe, ukoliko nije zaprljan, ispušta se u atmosferu),može da se skladišti u
rezervoarima.Zahvaljujući tome gotovo da nepostoji oblast u industriji gde se ne primenjuje sabijeni
vazduh, bilo u tehnološkom procesu ili kao nosilac energije.
Kompresori su važan element opreme u tehnici hlađenja gde se primenjuju za sabijanje pare rashadnih
sredstava.
Savez energetičara Srbije
 Podela kompresora: na osnovu principa rada, kompresori se dele na:
- Zapreminske(volumetrijske) ili ·klipne kompresore, i
- Dinamicke(strujne)iliturbokompresore.
8 KOMPRESORI

Kod zapreminskih ili klipnih kompresora gas se sabija (raste mu pritisak) usled smanjenja zapremine radnog
prostora. Zapremina radnog prostora se periodično povećava i smanjuje, pri čemu se vrši usisavanje, odnosno
sabijanje gasa. Promena zapremine radnog prostora nastaje usled periodičnog (naizmeničnog) kretanja klipa ili
membrane kod kompresora naizmeničnog dejstva, ili rotacionim kretanjem posebno oblikovanih rotora
kod rotacionih kompresora. U ovu grupu spadaju i duvaljke i vijčani kompresori.
Kod dinamičkih (strujnih) ili turbokompresora, koji su, prema protoku, neprekidnog dejstva sabijanje gasa ili pare
vrši se u radnom kolu, čijim se obrtanjem i potiskivanjem gasa ili pare mehanička energija pogonskog motora
pretvara u kinetičku energiju a zatim u pritisnu, odnosno, povećava se pritisak gasa ili pare. U ovu grupu spadaju i
ejektorski kompresori.
Klipni kompresori se primenjuju za velike
Radna sveska

stepene sabijanja, odnosno za visoke

izlazne pritiske, uz manje količine gasova i
para.
Turbokompresori nalaze primenu u
procesima, u kojima su potrebne količine
gasova ili para veće od 10.000 m3/h, sa
pritiscima do 40 bara (mada ima i primera
kompresora sa višim pritiscima).
Savez energetičara Srbije

U području rada između klipnih i

turbokompresora primenjuju se vijčani
kompresori, u veoma širokom opsegu
kapaciteta, od 0,5 do 700 m3/min, sa
pritiskom sabijanja u više stepeni preko 40
bara.
 (5) KLIPNI KOMPRESORI
Namena, opis rada
9

Klipni kompresori su najstarije i najrasprostranjenije mašine za sabijanje i transport gasova. Sabijanje se postiže
smanjenjem zapremine gasa u radnom prostoru – cilindru hodom klipa ka gornjoj mrtvoj tački, posle čega se otvara
KOMPRESORI

potisni ventil i sabijeni gas se transportuje u cevovod. U povratnom hodu klipa ka donjoj mrtvoj tački zatvoren je
potisni a otvoren usisni ventil radi punjenja cilindra gasom. Kada je cilindar napunjen, ponavlja se radni – potisni
hod klipa. Ciklusi rada klipnog kompresora su usisavanje, sabijanje, ispuštanje gasa. Izrađuju se kao kompresori
jednostrukog ili dvostrukog dejstva, kao bezuljne varijante ili podmazivani uljem, grade se sa jednim ili sa više
cilindara, u različitim izvedbama (linijski, V, W, L), kao jednostepeni ili višestepeni.
U višestepenim kompresorima gas se uzastopno sabija u većem broju cilindara kroz koje prolazi (serijski spoj).
Jednostepeni kompresori koriste se za povećanje pritiska do 4 bara, dvostepeni do 15 bara, višestepeni za veće
pritiske. Zbog mogućnosti zapaljenja kompresorskog ulja, izlazna temperatura gasa ne sme prelaziti 200 ºC.
Odlikuju se velikim stepenom sabijanja relativno
manjih količina sabijenog gasa u odnosu na
Radna sveska

turbokompresore.
Prednosti klipnih kompresora su:
- mogućna primena za komprimovanje skoro svih
tehničkih gasova,
- ekonomični za područje pritiska do 40 bara,
- pogodni kao kompresori za vršno opterećenje,
- jednostavna regulacija,
- jednostavna operacija “kreni – stani” u praznom
hodu.
Savez energetičara Srbije

- Delovi klipnog kompresora: cilindar, klip sa

prstenovima, ventili,
klipna poluga, ukrsna glava, klipnjača, kolenasto
vratilo, pumpa za podmazivanje, ležišta, zaptivači i
kućište.
 (6) Regulisanje rada klipnihkompresora
Zbog neravnomerne potrošnje sabijenog gasa i promenljivih parametara gasa u toku procesa sabijanja (promena
10

mase usled promene temperature,pritiska ivlažnosti) neophodno je regulisati rad klipnog

kompresora.Usklađivanjeproizvodnjeipotrošnjesabijenoggasaostvaruje seregulacijomkapaciteta kompresora,
odnosno, regulisanjem osnovnogparametra sabijenog gasa – to je pritisakukolektoru jer se održavanjem stalnog
KOMPRESORI

pritiska održavaravnomernostpotrošnjesabijenoggasa.
Pri regulisanju rada kompresora moraju biti ispunjeni sledeći uslovi:
- ravnomerna promena kapaciteta,
- ekonomična potrošnja energije,
- jednostavna konstrukcija regulatora,pogodna za eksploataciju.

Regulacija kapaciteta prekidnom i li stepenastom isporukom gasa se ostvaruje nasledeće načine:

- delovanjem na pogonske motore kompresora ili na instalaciju kompresora, odnosno, na ventile cilindra
kompresora (prekidom ili prigušivanjem usisavanja),
- promenom veličine štetnog prostora u cilindru, i
Radna sveska

- kombinovanim regulisanjem.
Ravnomerna regulacija rada kompresora moguća je promenom frekvencije napajanja elektromotora ili upravljanjem
usisnim i potisnim ventilima. Za ravnomernu regulaciju pritiska(potrošnje) sabijenog gasa posebno je značajan
pravilan izbor zapreminerezervoara sabijenog gasa. Operacije regulisanja se mogu automatizovati, tako da nije
potreban personal za opsluživanje, naročito kod kompresorskih stanica manjeg kapaciteta.
Savez energetičara Srbije
 (7) Višestepeno sabijanje
Sabijanje na više pritiske u jednom ciklusu sabijanja uz održavanje maksimalno dozvoljene temperaturezahtevalo bi
stalno i veliko odvođenje toplote što bi znatno povećalo dimenzije kompresora i njegovu cenu uz manje kapacitete u
11

odnosu na sabijanje u više ciklusa sabijanja. Višestepeno sabijanje se primjenjuje zbog smanjenja konačne
temperature sabijenog gasa i ušteda u radu - što kompresor ima više stepeni sabijanja ekonomičniji je rad (realan
KOMPRESORI

rad približniji je teoretskoj, izotermnoj kompresiji ukoliko seposle svakog stepena sabijanja gas ohladi na početnu
temperaturu).
Temperatura je ograničena zbog opasnosti od samozapaljenja mazivog ulja I promene njegovih svojstava. Hladnjaci
su ugrađeni nakon svakog stepena.
Radna sveska
Savez energetičara Srbije
 (8) Način podmazivanja i hlađenja klipnih kompresora
Podmazivanje klipnih kompresora se izvodi na ležajevima i u cilindru. Kod većih kompresora (sa ukrsnom glavom)
sa velikim brojem obrtaja do cilindara i ležišta ulje se doprema cirkulacijom iz sistema za podmazivanje, koju čine
12

pumpa, rezervoar i hladnjak ulja i armatura. Kod manjih kompresora sa umerenim brojem obrtanja podmazivanje
se izvodi bućkanjem tako što kašika, koja se nalazi na velikoj pesnici klipnjače zahvata ulje iz kartera pri svakom
KOMPRESORI

obrtu rukavca i razbacuje ga do ležišta i cilindra.Ulja za podmazivanje se biraju na osnovu viskoznosti, temperature
paljenja, stabilnosti prema kiselinama (kiselootpornosti) i kiselinskom broju, uz stalno održavanje praktično potpune
čistoće ulja od mehaničkih primesa i vlage.
Kod manjih kompresora kolenasto vratilo se često fiksira u kućište preko zaptivenih ležajeva koje nije potrebno
podmazivati tokom čitavog životnog ciklusa kompresora.
Hlađenje kompresora: tokom kompresije vazduha dolazi do njegovog zagrevanja i što je stepen kompresije viši,
to je temperatura izlaznog vazduha viša. Radi sigurnosti rada (sprečavanje visokih timperatura posle sabijanja),
normalnog rada sistema za podmazivanje, uštede energije, sprečavanja deformacija delova kompresora usled
zagrevanja i radi kondenzovanja pare i vlage iz gasa klipni kompresori se hlade. Hlađenje većih stabilnih klipnih
kompresora vrši se vodom ili uljem i to u samom cilindru i u hladnjacima. Manji i pokretni kompresori najčešće se
Radna sveska

hlade vazduhom. Prednost vazdušnog hlađenja je u praktično neograničenoj raspoloživojkoličini rashladnog

medijuma. Zbog toga se posle svakog stepena kompresije ugrađuju međuhladnjaci i naknadni hladnjaci vazduha.
Kod kompresora hlađenih uljem ugrađuju se i odgovarajući hladnjaci ulja.
Savez energetičara Srbije
 (9) ROTACIONI KOMPRESORI
Namena, podela i opis rada
13

Rotacioni kompresori su zapreminski (volumetrijski) kompresori sa sukcesivnim ponavljanjem radnog mehaničkog

ciklusa, tokom kojeg se direktno sabijanje obavlja smanjivanjem zapremine gasa. Pomoću konstrukcionih elemenata
u kompresoru se formira prostor, koji može tokom radnog ciklusa da smanjujezapreminu gasa ili pare na njihovom
KOMPRESORI

putu od ulaza do izlaza iz kompresora.

Rotacioni kompresori se dele na lamelaste (krilne), vijčane i zupčaste kompresore (duvaljke).
Lamelasti (krilni) kompresori komprimuju gas ili paru sistemom
rotirajućih elementa - lamela. U prostoru između krila, statora i rotora
izolovan je gas. Pri obrtanju (rotaciji) rotora, postavljenog ekscentrično u
odnosu na osu statora, gas se sabija tako što se ta zapremina smanjuje.
Promenom eskscentriciteta moguće je menjati protok gasa ili pare. Zbog
rotacija lamela, postavljenih u rotoru kompresora, za podmazivanje se
troševelike količine ulja. Takvi kompresori imaju područje dopreme gasa
ili pare do 6.000 m3/h i komprimuju gas do pritiska od 1 MPa (10 bara).
Radna sveska

Vijčani kompresori imaju dva vijka sa konkavnim i konveksnim profilom

koji se okreću u suprotnim smerovima, a koriste se za isporuku gasa ili pare
u količinama do 40.000 m3/h i komprimuju gas do pritiska od 4 Mpa
(40 bara). U poređenju sa drugim konstrukcijama rotacionih kompresora
nešto su skuplji ali im je duži vek trajanja i manji su troškovi održavanja.
Savez energetičara Srbije

Zupčasti kompresori (duvaljke) imaju sličan princip rada kao i vijčani

kompresori. Par zupčanika kao radni mehanizam rotiraju u suprotnim
smerovima i na taj način potiskuju – komprimuju gas koji se nalazi
izmedju zupčanika i kućišta smanjivanjem njegove zapremine.
 (10) DUVALJKE - NAMENA, OPIS RADA
Rotacione duvaljke se koriste kao centralizovani visoko efikasni izvori kvalitetnog uduvanog ili rashladnog vazduha,
u vodoprivredi za ventilaciju i ispiranje filtera, u pneumatskom transportu za prenos rasutih materijala, zatim za
14

čišćenje silosa. Kako se ponekad kompresorima nazivaju samo oni uredjaji, koji rade sa stepenom sabijanja većim
od 1:3, to se uredjaji sa manjim stepenom sabijanja nazivaju duvaljkama.
KOMPRESORI

Zupčaste duvaljke rade na principu zupčastih uljnih pumpi, ali je, radi povećanja kapaciteta, broj zuba smanjen
na 2 do 3. Na slici je prikazan presek duvaljke sa dva i tri zupčanika.
Zupčaste duvaljke stvaraju veliku buku u radu, koja se smanjuje sa povećanim brojem zuba – kod
zupčanika sa tri zuba buka je manja I ravnomernija ali su dimenzije veće za isti kapacitet u odnosu na
duvaljku sa dva zuba.
Sabijanje se odvija nasledeći način: donji klip u položaju koji je prikazan na slici izolovao je ispod sebe određenu
količinu vazduha i daljim okretanjem je isporučuje u potisni cevovod; na isti način uz fazni pomeraj od 900 vrši
isporuku vazduha i gornji klip. Isporuka sabijenog vazduha je kontinualna, klipovi se međusobno ne dodiruju i nema
potrebe za podmazivanjem, pa nema ulja kojim bi se zaprljao sabijeni vazduh. Međutim, usled zazora između
Radna sveska

klipova (zupčanika) veliki su gubici vazduha (manji je stepen isporuke u odnosu na druge vrste kompresora), pa se
duvaljkama mogu postići mali pritisci. Zato su, medjutim, kapaciteti u vrlo širokim granicama od 30 m3/h do
60.000 m3/h.
1. Klipovi (zupčanici)
2. Pogonski par zupčanika
3. Kućište
Glavne karakteristike duvaljki:
- nema habanja delova zahvaljujući bezkontaktnom radu, pa je
Savez energetičara Srbije

podmazivanje nepotrebno,
- isporučuju kvalitetan vazduh bez ulja,
- osetljive su na mehaničke nečistoće (prašinu, pesak).
 (11) VIJČANI KOMPRESORI
15

Kod vijčanih kompresora zubi su postavljeni koso u odnosu na osu obrtanja (po tome se razlikuju od zupčastih
duvaljki), čime je omogućeno postepeno povišenje pritiska gasa jer se postepeno smanjuje zapremina gasa, koji se
nalazi između zupčanika. Rotori (vijci) su sa specijalno profilisanim zubima po obimu pa su tako duž zupčanika
KOMPRESORI

formirani kosi zavojni kanali. Zubi pogonskog vijka, na čije je vratilo priključen pogonski motor, ulaze u kanale
gonjenog vijka. Vijčani kompresori se grade u veoma širokom opsegu kapaciteta, od 0,5 do 700 m3/min, sa
pritiskom sabijanja u više stepeni preko 40 bara. Oblast primene je između klipnih i turbokompresora.
Konstruktivno, vijčani kompresori se izvode sa „suvohodim“ i sa „mokrim“ sabijanjem gasova. Kod „suvohodnih“,
koji se hlade vodom ili vazduhom, u kompresioni prostor se ne ubacuju ulja niti druge tečnosti ali su dosta bučni. U
vijčane kompresore sa „mokrim“ sabijanjem ubacuju se voda (u malim količinama) ili ulja (u većim količinama),
koriste se u rashladnim postrojenjima.
Radna sveska
Savez energetičara Srbije
 Delovi vijčanog kompresora su: vijci (glavni delovi, izvode se sa dva rotora, novije konstrukcije sa tri), vratila
(najčešće su izrađena izjedna sa vijcima), kućište (izvode se što kompaktnija, najčešće rastavljiva samo kod
16

poklopaca), zupčanici (omogućuju obrtanje vijaka sa zazorima između zuba), ležišta (kotrljajuća ili klizna) i zaptivači
(labirintski ili na bazi metalno-keramičkih materijala i grafita, u vidu prstena).
KOMPRESORI
Radna sveska

Usis Kompresioni prostor Rotor 2 Potis Rotor 2

Odlike vijčanih kompresora: moguće je sabijanje gasova bez primene ulja, nema tarućih površina, visoki brojevi
obrtaja omogućuju kompaktnu konstrukciju i direktno spajanje sa elektromotorom, potpuno su uravnoteženi tako da
ne zahtevaju masivne temelje, neprekidna je isporuka sabijenog gasa, nemaju oblast nestabilnog rada kao
Savez energetičara Srbije

turbokompresori, moguće je sabijanje svih vrsta, pa i veoma vlažnih i zaprljanih gasova.

Mane vijčanih kompresora: skupa obrada rotora složenog oblika, ograničen i nepromenljiv stepen
sabijanja,trošenje zupčanika,problemi sa hlađenjem kompresora bez unutrašnjeg podmazivanja.
 (12) Regulisanje rada vijčanih kompresora
Rad vijčanih kompresora (promena količine sabijenog gasa) se reguliše na više načina:
17

- Obilaznim cevovodom (bajpasom) ili odvođenjem viška vazduha u atmosferu,

- Promenom broja obrtaja pogonskog motora (ne menja se stepen sabijanja),
- Prevođenjem kompresora na rad na „praznom hodu“, otvaranjem potisne strane prema atmosferi i zatvaranjem
KOMPRESORI

usisne strane,
- Isključivanjem agregata iz rada,
- Prigušivanjem struje gasa na usisnoj strani,
- Promenom zapremine radnog prostora (odgovarajućim klipom otvara se ili zatvara potisni otvor kompresora,
moguće je regulisanje u opsegu od 10 do 100% kapaciteta).
Radna sveska
Savez energetičara Srbije
 (13) TURBOKOMPRESORI
Namena, opis rada
18

Kod dinamičkih (strujnih) ili turbokompresora, koji su, prema protoku, neprekidnog dejstva, sabijanje gasa ili pare
vrši se u radnom kolu čijim se obrtanjem i potiskivanjem gasa ili pare mehanička energija pogonskog motora
pretvara u kinetičku energiju a zatim u pritisnu, odnosno, povećava se pritisak gasa ili pare. U ovu grupu spadaju i
KOMPRESORI

ejektorski kompresori.
Turbokompresori se izrađuju u dve varijante, kao aksijalni i kao radijalni (poznati i kao centrifugalni).
Karakteristiketurbokompresorasu:
- Ravnomeran tok gasa,
- Nema ulja u komprimovanom gasu,
- Osetljivost na promene opterećenja I pritisaka,
- Nemogućnost rada ispod tehničkog minimuma.
Kod turbokompresora, naročito kod tipova sa velikim brojevima obrtaja neophodno je dobro zaptivanje mesta ulaska
kompresorskog vratila u kućište da bi se sprečilo isticanje gasa . Uobičajeno se primenjuju lavirintski zaptivači,
Radna sveska

prstenasti zaptivači (najčešće se koristi suvi grafički zaptivač), zatim mehanički I hidraulički zaptivači.
U odnosu na klipne kompresore, turbokompresori imaju niz prednosti:
- Nemaju delova koji obavljaju povratno kretanje pa im je rad mirniji, tako da nema potrebe za velikim i
masivnim fundamentima,
- Rotor turbokompresora se obrće .konstantnom brzinom, dodir tarućih delova se ostvaruje samo u
ležištima pa se mogu koristiti visoki brojevi obrtaja, odnosno, brzohodni pogonski motori,
- nema delova koji se brzo trose usled trenja,
- nema unutrasnjeg podmazivanja pa se gasovi ne zagadjuju uljem, tako da nema opasnosti od eksplozije, što je
Savez energetičara Srbije

naročito važno za rad sa eksplozivnim gasovima (kiseonik i sl.),

- kompaktni su, malih dimenzija tako daje potrebna mala prostorija za smeštaj,
- gas struji ravnomerno u jednom smeru pa nisu potrebni rezervoari za izjednačavanje pritiska (rezervoari se
postavljaju samo radi skladištenja gasa, u cilju pokrivanja neravnomerne potrošnje).
Ejektori su strujni kompresoriu kojima se usisavanje, sabijanje I potiskivanje radnog gasa ostvaruje korišćenjem
kinetičke energije nekog drugog, pogonskog gasa.
 Aksijalni turbokompresori
To su turbokompresori kod kojih je strujni tok u osnovi aksijalan (paralelan sa kompresorskim vratilom). Gas prolazi
kroz niz obrtnih kola – radnih (čvrsto vezanih za kompresorsko vratilo) I fiksnih–sprovodnih (vezanih za kućište
19

kompresora). Strujanjem gasa kroz kanale koje formiraju lopatice radnih I sprovodnih kola kinetička enerija gasa se
povećava, da bi se kasnije ta kinetička energija pretvorila u potencijalnu energiju pritiska. Radi smanjenja aksijalnih
KOMPRESORI

sila na ležajevima u kompresor se ugrađuje cilindar za uravnotežavanje.

Brzina strujanja vazduha kroz aksijalni kompresor je reda veličine15 m/s. Po dimenzijama su manjii od
odgovarajućih centrifugalnih kompresora I rade sa oko 25% većim brzinama strujanja. Koriste se za velike protoke
sa malim oscilacijama I za srednje pritiske. Normalan protok ovih kompresora je reda veličine 65m3/s, pritisak
do14bara.
Radna sveska
Savez energetičara Srbije
 Radijalni turbokompresori
Kod radijalnih (ili centrifugalnih) turbokompresora strujni tok je u osnovi radijalan. Za razliku od aksijalnih, kod
radijalnih kompresora gas se uvodi u središnji deo kućišta i zatim struji u radijalnom pravcu između lopatica radnog
20

kola koje ga potiskuje prema periferiji kućišta. Radno kolo može biti otvorene ili zatvorene konstrukcije, mada je kod
primena za sabijanje vazduha uobičajena otvorena konstrukcija kola. Radno kolo se izrađuje od hemijski postojanih
KOMPRESORI

(nerđajućih) čelika. Pre uvođenja u sledeći stepen, vazduh prolazi kroz difuzor gde mu se kinetička energija pretvara
u pritisak, a zatim i kroz međuhladnjak. Broj obrtaja ovih kompresora je znatno veći nego kod drugih tipova
kompresora i kreće se od 15.000 do100.000 o/min. Zbog toga se na kompresorskim vratilima koriste klizni ležajevi.
Radna sveska
Savez energetičara Srbije

Sl. Trostepeni radijalni turbokompresor

Kod višestepenih kompresora postavljanje dva radna kola na istom vratilu ali na suprotnim krajevima je č esto
konstruktivno rešenje, kojim se postiže delimično medjusobno uravnoteženje aksijalnih sila. Minimalni protok na
izlazu centrifugalnog kompresoraje oko160 l/s.
 (14) Regulisanje rada turbokompresora
Rad turbokompresora uuslovima eksploatacije reguliše se sa ciljem da se održe zadati parametri – pritisak I
kapacitet (količina isporučenog sabijenog gasa). Razlikujemo regulisanje u oblasti stabilnog rada, u kome se
21

menjaju zadati parametri, i regulisanje u oblasti nestabilnog rada (pumpanja).

Pri stabilnom radu zadati parametri – pritisak i kapacitet – regulišu se što ekonomičnije na sledeći
KOMPRESORI

način:
- Promenom broja obrtaja pogonskog motora,
- promenom smera strujanja gasa, ·
- prigušivanjem protoka gasa.
Promena broja obrtaja pogonskog motora je najekonomičniji način regulisanja i primenjuje se kada je
pogonski motor parna ili gasna turbina.
Promena smera strujanja gasa se izvodi delovanjem na lopatice radnog kola i usmernog aparata; kada se lopatice
zakreću oko svoje ose u smeru obrtanja radnog kola, pritisak sabijanja gasa se smanjuje i obratno.
Prigušivanje protoka gasa se najviše koristi kod kompresora sa pogonom preko elektromotora tako što se pritvara
Radna sveska

usisni ventil, što prouzrokuje smanjenje pritiska gasa na usisu i, samim tim, pri konstantnom broju obrtaja i stepenu
sabijanja smanjuje se pritisak gasa na potisu.
Protivpumpno regulisanje
Kada nastane potpuni prestanak sabijanja gasa u kompresoru dolazi do povratnog toka struje gasa i burnog
istiskivanja već komprimovanog gasa usled nemogućnosti kompresora da održi pritisak.Većina industrijskih
kompresora ima nepovratni ventil (engl. check valve) instaliran na izlazu kako bi se sprečio povratni tok za vreme
otvaranja ventila za pumpanje ili promena smera strujanja. Povratni tok tokom pumpanja može proizvesti jaku,
nesnošljivu buku, koja potiče od praznina u struji gasa u kompresoru, zatim usled savijanja filtra na ulazu ili udara
Savez energetičara Srbije

pri zatvaranju nepovratnog ventila. Pumpanje nastaje pri odredjenom kritičnom (nedovoljnom ) protoku gasa.
Da bi se izbeglo pumpanje kompresora, protok gasa se uvek mora održavati iznad kritičnog. Ukoliko potrošači
zahtevaju količinu gasa, manju od kritične,regulisanje se ostvaruje pomoću regulatora protoka, čija je zadana
radna tačka podešena na minimalni protok, koji se održava recirkulacijom ili ispuštanjem gasa (ako se radi sa
vazduhom).
 (15) Prigušivanje buke kod turbokompresora
Posledica povećane buke i vibracijesu gubici energije jer kompresor radi sa manjom efikasnošću. Dodatna snaga,
odnosno, dodatna uložena energija je potrebna za savlađivanje trenja u kliznim sklopovima kao što su ležajevi i
22

zaptivači. Dalje, svako trenje koje se pojavljuje u komponentama izloženim gasu ima tendenciju da zagerva gas a,
zavisno o delu ciklusa tokom kojeg se povećano zagrevanje odvija, može imati značajan učinak na kapacitet.
KOMPRESORI

Nenormalnu buku i vibracije kompresora izazivaju sledeći faktori:

- istrošene komponente,
- ležajevi u lošem stanju,
- neadekvatno podmazivanje,
- nedovoljno hlađenje,
- nečisti radni delovi.
Kod turbokompresorskih agregata buka nastaje usled strujanja gasova velikim brzinama kroz kompresor I
buke i z uljne pumpe i reduktora. Buka se prenosi preko usisnih I potisnih cevovoda, međuhladnjaka I
tela kucišta. Debljine zidova cevovoda I hladnjaka su relativno male pa nemogu d a utiču na
Radna sveska

smanjenjenje nivoa buke, tako da se moraju primeniti odgovarajuće mere priprojektovanju postrojenja.
Prigušivanje buke se ostvaruje naviše načina. Cevovodi se postavljaju ispod·kompresora a za podne ploče s e
k o r i s t e akustično izolacioni materijali.Cevovodi se izoluju slojem vlaknastog materljala, najmanje
debljine150 mm, sa limenim omotačem. Poželjno je da se između cevovoda I vlaknastog materijala ostavi
vazdušni zazor. S t r u č n o i pažljivo izvedena toplotna izolacija efikasna je i kao zvučna izolacija.H ladnjaci se
izoluju kao I cevovodi. Prigušivanju zvuka doprinosi postavljanje kod usisnih i potisnih cevovoda specijalnih
zvučnih komora, koje se sastoje iz zidova ispunjenih odgovarajučim akustičnim materijalima. Praktikuje se
pokrivanje kompletnog kompresorskog agregata odgovarajućim akustičnim kutijama.Opisana zvučna
izolacija ima ulogu I termičkeizolacije,čime se omogucuje rad kompresora priniskim spoljnim
Savez energetičara Srbije

temperaturama. Kod kompresora koji sabijaju zapaljive gasove izolacija mora biti od vatrootpornog
materijala.
Pomenutim načinom prigušivanja buke može se postići nivo buke do 85 dB.
 (16) OPREMA KOMPRESORSKIH STANICA
U kompresorskim stanicama kao pomoćna oprema nalaze se:
23

- filtri, rezervoari , odvajači ulja i vlage , cevovodi i armatura

Pre ulaza vazduha ili gasa u kompresor postavljaju se filtri, čiji je zadatak da izdvoje mehaničke nečistoće koje bi
mogle da dovedu do stvaranja gareži na ventilima, povećanog trošenja tarućih delova (cilindara i prstena),
KOMPRESORI

zagrevanja pokretnih delova i smanjenja hermetičnosti ventila, što za posledicu ima smanjenje kapaciteta
kompresora, povišenje temperature sabijenog gasa i povećanu potrošnju energije.
U filtrima se ostvaruje stepen prečišćavanja do 99%, uz efikasan rad na većim brzinama strujanja a sa malim
otporima strujanju i uz izdvajanje kapljičaste vlage. Filtrima se obavlja grubo prečišćavanje (izdvajanje čestica
preko 100 mikrona), srednje (čestice od 10 do 100 mikrona) i fino (čestice do 10 mikrona). Grubo izdvajanje se vrši
rešetkama ili ciklonskim odvajačima kao predfiltrima, srednje i fino prečišćavanje se vrši papirnim, lavirinstskim
mokrim i elektronskim filtrima, filtrima sa tkaninom ili sa uljnim kupatilom.
Rezervoari se postavljaju iza kompresora sa zadatkom da se izjednači neravnomerna isporuka fluida iz kompresora
ili da se zadovolji neravnomerna potrošnja kod potrošača, čime se eliminišu varijacije pritiska, poboljšava se
Radna sveska

hlađenje i izdvajanje kondenzata i skladišti se izvesna količina komprimovanog vazduha ili gasa. Na rezervoaru se
obavezno nalaze manometar, ventil sigurnosti i slavina za odvod kondenzata a na većim i otvor za čišćenje. Izmedju
kompresora i rezervoara se postavlja nepovratni ventil, koji sprečava povratno strujanje u slučaju oštećenja
potisnog cevovoda ili zaustavljanja kompresora. Veličina rezervoara zavisi od kapaciteta kompresora, radnog
pritiska i sistema regulacije ali i od neravnomernosti potrošnje komprimovanog vazduha.
Vazduh koji usisava kompresor sadrži vodenu paru, koja se može kondenzovati prilikom promene temperature i
pritiska. Kondenzovana para povećava koroziju delova a na niskim temperaturama se mrzne i zapušava otvore za
strujanje vazduha. Vazduh koji sadrži vlagu u parnom stanju je zasićen parom. Sa povišenjem pritiska smanjuje se
Savez energetičara Srbije

količina vlage koju vazduh može da sadrži ali u cilindru kompresora sa porastom pritiska raste temperatura, usled
čega višak pare isparava. Medjutim, hladjenjem sabijenog vazduha taj višak vlage se kondenzuje i zato
odvajači vlage se postavljaju kod medjuhladnjaka i krajnjeg hladnjaka kompresora. Sa vlagom, ovi odvajači
izdvajaju i ulja, koja su dospela u vazduh kao ulja podmazivanja kompresora. Princip rada odvajača vlage i ulja
zasniva se na inercionom izdvajanju kapljica pri nagloj promeni smera kretanja, usled čega se kapljice talože na dnu
odvajača. Za finije izdvajanje kapljica iz vazduha kombinuje se mehaničko izdvajanje sa adsorpcionim sušenjem.
 Cevovodi služe da se dovede usisni vazduh do kompresora i odvede sabijeni vazduh. Ukoliko se vazduh uzima izvan
prostora kompreorske stanice, na visini većoj od 3 metra zbog čistoće i buke ali sa što manjim otporom strujanju.
Potisni cevovod vodi vazduh do krajnjeg hladnjaka, što kraći je zbog visokih temperatura, buke i vibracija.
24

Armaturu u kompresorskim stanicama čini zaporna (ventili, zasuni, slavine) sa ulogom da uspostave ili prekinu
strujanje fluida (vazduh, voda, ulje), zaštitna (sigurnosni i nepovratni ventili i klapne) i pomoćna (razni elementi za
KOMPRESORI

ispuštanje nečistoća i vlage). Ukoliko dodje do povišenja pritiska u instalaciji, ventil sigurnosti služi za ispuštanje
viška fluida (ako je vazduh – u atmosferu, ako je neki gas – da se vrati u usisni cevovod). Ovi ventili se postavljaju
na rezervoaru, ispred svakog zapornog ventila na potisnom cevovodu i posle svakog stepena sabijanja i otvaraju se
na pritisku većem od dozvoljenog za 10%. Ima ih u raznim oblicima – ventili sa tegom, sa oprugom ili sa
membranom.
Nepovratni ventili i klapne omogućuju strujanje fluida samo u jednom smeru, u slučaju prekida strujanja zatvaraju
se i sprečavaju povratno strujanje. Ventili se izvode sa tegom u kućištu a klapne sa poklopcem, koji se okreće oko
svoje osovine da bi propustio, odnosno, sprečio strujanje fluida.
Radna sveska

Sušenje vazduha
Vlaga koju sadrži atmosferski vazduh nalazi se u stanju pare. Količina vlage u parnom stanju, koju može da sadrži
vazduh ograničena je i zavisi od temperature vazduha. Ova zavisnost data je na dijagramu, na kome kriva pokazuje
maksimalni sadržaj vlage, kada je vazduh zasićen vlagom. Temperatura sa maksimalnim sadržajem vlage naziva se
tačka rose – levo od krive vlaga je u tečnom stanju, desno u parnom stanju.
Sadržaj vlage u tački rose naziva se apsolutna vlažnost, tada je vazduh zasićen100% sa vlagom. Ukoliko vazduh na
odredjenoj temperaturi nije zasićen 100% sa vlagom, tada se govori o relativnoj vlažnosti, koja se izražava u
procentima ili stepenu vlažnosti. Ukoliko se vazduh hladi ispod tačke rose doći će do izdvajanja vlage u vidu
Savez energetičara Srbije

kondenzata.
Sa povišenjem pritiska smanjuje se količina vlage koju vazduh može da sadrži u parnom stanju. Medjutim, u
kompresoru i pored povišenja pritiska ne dolazi do kondenzovanja pare zato što pri sabijanju vazduha raste
temperatura vazduha tako da višak vlage odmah ispari. U hladnjacima, u koje se vazduh dovodi posle završenog
sabijanja ova vlaga se kondenzuje i izdvaja. U praksi, kondenzuje se 80 do 90% vlage, ostatak odlazi sa vazduhom
pa ukoliko u cevovodu ili kod potrošača dodje do hladjenja vazduha ispod izlazne temperature iz hladnjaka doći će
do daljeg izdvajanja kondenzata.
25

(17) SUŠENJE VAZDUHA IZDVAJANJEM VLAGE

KOMPRESORI

Za one primene u kojima se zahteva suv vazduh izdvajanje kondenzata u medjuhladnjacima i završnim hladnjacima
ne zadovoljava pa se vrši naknadno sušenje vazduha na neki od sledećih načina:
- Apsorpcijom,
- Adsorpcijom,
- Kombinacijom apsorpcije i adsorpcije,
- Hladjenjem.
Apsorpcija predstavlja izdvajanje vlage hemijskim načinom pomoću hemikalija – apsorbenata (hloridi kalcijuma,
litijuma ili natrijuma i sl.). Ove hemikalije su u čvrstom stanju i pri reakciji sa vlagom iz vazduha pretvaraju se u
tečnost a postiže se sušenje do tačke rose od 150C, što je pogodno za laboratorijske svrhe.
Radna sveska

Adsorpcija je izdvajanje vlage fizičkim putem pomoću adsorbenata (silikagel, alumogel, molekularna sita).
Adsorbenti su u čvrstom stanju a molekule vlage privlače pomoću medjumolekularnih sila. Molekuli vlage mogu se
regeneracijom izdvojiti iz adsorbenata tako da se ova sredstva ponovo koriste u dužem periodu. Postoje adsorpcioni
sušači sa hladnom i sa toplom regeneracijom (dovodi se topao vazduh pomoću duvaljki ili se postavljaju grejači oko
sušača,usled čega vlaga isparava).
Sorpcija je kombinacija apsorpcije i adsorpcije. Sušači koji rade na ovom principu obično su u sklopu sa vijčanim
kompresorima koji rade bez podmazivanja – sabijaju vazduh bez prisustva ulja. Vazduh u sušaču prolazi kroz
azbestno platno kao adsorber i litijumhlorid kao apsorber.
Savez energetičara Srbije
 (18) Sušenje vazduha hladjenjem
Ovim postupkom vazduh se mora ohladiti na temperature ispod onih, koje se mogu javiti u transportu ili u primeni
sabijenog vazduha tako da ne može da dodje do naknadnog kondenzovanja vlage. Za hladjenje se koriste rashladne
26

jedinice u kojima se kao rashladno sredstvo najčešće koristi freon. Sabijeni vazduh posle hladnjaka po izlasku iz
kompresora dolazi u izmenjivač gde se pothladjuje vazduhom, koji je već ohladjen u freonskom izmenjivaču ali,
KOMPRESORI

zbog niske temperature, nije pogodan za direktnu isporuku potrošačima pa se koristi za pothladjivanje
novopridošlog vazduha. Prvo izdvajanje vlage je u ovom pothladjivaču, sledeće je u freonskom izmenjivaču. Vazduh
se isporučuje potrošačima posle prolaska kroz pothladjivač, gde se u ovom prolazu koristi kao rashladni fluid.
Kod ovog načina sušenja vazduha korisno je što se izdvajaju i one pare ulja, koje se nisu izdvojile u prethodnim
postupcima odvajanja vlage.
Radna sveska
Savez energetičara Srbije
 (19) Ventili sigurnosti
Ukoliko dodje do povišenja pritiska u instalaciji, ventil sigurnosti služi za ispuštanje viška fluida (ako je vazduh – u
atmosferu, ako je neki gas – da se vrati u usisni cevovod). Ovi ventili se postavljaju na rezervoaru, ispred svakog
27

zapornog ventila na potisnom cevovodu i posle svakog stepena sabijanja i otvaraju se na pritisku većem od
dozvoljenog za 10%. Ima ih u raznim oblicima – ventili sa tegom, sa oprugom ili sa membranom.
KOMPRESORI

Ventili sa tegom su glomazne konstrukcije, male propusne moći, usled velike mase tega ne mogu brzo da se otvore,
prilično su tromi i osetljivi na vibracije i ventili sa oprugom imaju svoje pa im je primena veoma ograničena.
Ventili sa oprugom su, naprotiv, prihvatljivih dimenzija, odgovarajuće propusne moći, brzo reaguju na promenu
dozvoljenog pritiska i univerzalno se primenjuju. Podešavanje pritiska na koji će se otvarati postiže se pritezanjem
spiralne opruge preko zavrtnja i navrtke, koji su poklopcem zaštićeni od prljavština, koje bi mogle da ga začepe.
Opremljeni su ručicom, kojom se povremeno produvava sedište ventila. Medjutim, usled vibracija i ventili sa
oprugom imaju ograničeni vek ispravnog rada i trajanja a postoji opasnost od neispravnog rada usled nečistoća u
radnom fluidu, koje se talože u sedištu ventila. Zato je neophodno strogo se držati uputstava proizvodjača o kontroli
ispravnosti i podešavanju ventila sigurnosti.
Radna sveska

U zavisnosti od uslova rada, kao ventili sigurnosti primenjuuju se sigurnosne membrane, koje su pogodnije od
ventila sa oprugom.
Savez energetičara Srbije

Priredili
Prof. Zoran Raičević
Inž. Slobodan Raketić