Ulja za kompresore

 
Ulja za vazdušne kompresore
Kompresori su uređaji za sabijanje vazduha ili gasova. U praksi se
najčešće susreću rotacioni (centrifugalni, vijčani) i klipni kompresori. Zahtevi
za mazivima i podmazivanjem ne zavise samo od vrste kompresora, već i od
vrste medijuma koji se komprimuje. Na primer, vazdušni i gasni kompresori
su po konstrukciji slični, međutim glavna razlika je u pogledu uticaja ulja na
medijume.
 
Rotacioni kompresori  imaju veoma široko područje kapaciteta
komprimovanog vazduha od 11 do 2800 m3/min i pritiska od 1,3 do 25 bara.
Osnovna podela među ovim kompresorima je na niskopritisne jednostepene
(1,3 do 3,2 bar), standardne i visokopritisne višestepene (4,5 do 25 bar). Za
podmazivanje rotacionih kompresora najčešće se koristi ulje viskoznosti ISO
VG 150. Za rotacione jednostepene kompresore primenjuju se turbinska ili
motorna ulja, dok se za rotacione višestepene kompresore koriste
kompresorska ulja prema DIN 51 506. Osim opšteg podmazivanja, ulje
preuzima ulogu zaptivanja kompresionog prostora.
 
Vijčani kompresori spadaju u grupu rotacionih kompresora. Osnovna
podela ovih kompresora je na jednostepene i višestepene. Područje rada,
odnosno kapaciteta jednostepenih vijčanih kompresora je od 0,3 do 40
m3/min i pritiska 7,5 do 13 bara, dok je kod dvostepenih 11,2 do 67 m3/min
i 7,5 do 14 bara. Količina ulja u vazduhu na izlazu vijčanih kompresora je do
3 ppm (milionitih delova). Zamena ulja se preporučuje na 8000 časova rada
ili nakon dve godine. Za podmazivanje vijčanih kompresora najčešće se
koriste ulja viskoznosti ISO VG 32 do ISO VG 68. Za podmazivanje vijčanih
kompresora se, osim kompresorskih ulja DIN 51 506, primenjuju i turbinska
ili sintetička ulja.
 
Klipni kompresori predstavljaju najstariji način komprimovanja
vazduha. U osnovi predstavljaju pumpu kod koje se vazduh komprimuje
pomoću klipa unutar cilindra. Mogu biti jednostepeni i višestepeni. Kod
višestepenih se između dva stepena kompresuje obično uvodi međuhlađenje
komprimovanog vazduha. Kapaciteta su od 0,14 do 3 m3/min i pritiska od 7
do 345 bara. Za podmazivanje klipnih kompresora najčešće se koriste ulja
viskoznosti ISO VG 68 do ISO VG 150. Za podmazivanje malih klipnih
kompresora, koji obično imaju podmazivanje cilindra i pogona izvedeno tako
da se ono vrši iz uljne kade, i blage uslove rada primenjuju se hidraulična ili
motorna ulja, a za teže uslove rada kompresorska DIN 51 506. Za
podmazivanje velikih klipnih kompresora primenjuje se ulje za kompresore
DIN 51 506 ili sintetičko ulje, viskozne gradacije i do ISO VG 460. Kod ovih
kompresora podmazivanje cilindra i pogona je odvojeno.
Izbor ulja za kompresore zavisi od konstrukcionih rešenja kompresora i
radnog fluida koji se komprimuje. Zadatak ulja je da smanji trenje i habanje
elemenata, da obezbedi dobro zaptivanje kompresorskog prostora, inertnost
i dobru separaciju u odnosu na radni fluid.
 
Težinu uslova rada određuje konstrukcija kompresora (način hlađenja,
broj klipova, brzina kretanja), uslovi okoline (temperatura usisa i hlađenja,
prašina) i uslovi rada (kontinualni ili periodični rad, održavanje, intervali
zamene ulja). Izbor ulja za kompresore prema različitim specifikacijama i
standardima prikazan je u tabelama 5.116 do 5.123.
 
Kriterijumi za izbor ulja za vazdušne kompresore prema DIN 51
506
Maksimalna temperatura kompresije, 0C
Tip ulja Za kompresore sa
Za pokretne i ručne kompresore
komprimovani vazduh
VD-L do 220 0C do 220 0C
VC i VC-L do 220 0C do 160 0C
VB i VB-L do 140 0C do 140 0C
 
Izbor ulja za kompresore
Viskoznost
Vrsta kompresora Vrsta ulja
ulja
Kompresori bez ulja
ISO VG 46;
Vijčani ili klipni Turbinska, Hidraulična ili Komp
ISO VG 68

Kompresori koji se podmazuju uljem Laki uslovi rada

ra
Monogradno motorno ulje
Vazduhom hlađeni VG 32; 46; 68;
kvaliteta API
klipni kompresori s 100(VG 32 za
SD/SE/SF/CD(multigradna
pogonskom snagom do temperat. okoline k
0 motorna ulja se ne
20 KW ispod –10 C)
upotrebljavaju)
Vazduhom hlađeni VG 32; 46; 68; Turbinska, hidraulična ili
kompresori s pogonskom 100(VG 32 za kompresorska ulja.Po k
snagom preko 20 KW temperature odobrenju proizvođača u
 kompresora koriste se
m
okoline ispod – monogradna motorna API
k
100C) CC/CD. (multigradna motorna
ulja se ne koriste)

k
Vodom hlađeni ISO VG 68; Turbinska ili hidraulična
u
klipni kompresori 100 ulja
m
k

k
Vodom hlađeni ISO VG 100; Turbinska ili hidraulična
u
rotacioni kompresori 150; 220 ulja
m
k
Kvalitet kompresorskih ulja definisan je standardom DIN 51 506 koji se
odnosi na maziva ulja koja se koriste u vazdušnim kompresorima s
podmazivanim prostorom pod pritiskom i bez hlađenja s ubrizganim uljem.
Predviđa pet kvaliteta kompresorskih ulja u zavisnosti od maksimalne
temperature kompresije prikazanih u tabeli 5.118.
Ulja VB i VC su bez aktivnih materija, a ulja VBL, VCL i VDL sa aktivnim
materijama za povećanje zaštite od korozije i oksidacije.
 
Ulja za vazdušne kompresore prema DIN 51 506
Ulja za vazdušne kompresore upotrebljavaju se u
stacionarnim kompresor do krajnje temperature
0
kompresije 140  C. Kod ispitivanja na starenje određuje se
VB/VBL
veličina koksnog taloga. Dozvoljena količina taloga je
max. 2 % od ukupne težine. Dozvoljeni sadržaj
oksidacionog pepela je najviše 0,02% težinski.
Ulja za vazdušne kompresore upotrebljavaju se u
stacionarnim kompresorima do krajnje temperature
kompresije 180 0C. Odlikuju se veoma dobrom stabilnošću
VC na starenje i oksidaciju. Kompresorska ulja VC imaju
dobre deemulgirajuće osobine i stvaraju manje taloga.
Dozvoljeni sadržaj oksidacionog pepela je najviše 0,02%
težinski.
VCL VCL ulja za vazdušne kompresore sadrže aktivne
materije (L), odnosno aditive za povećanje zaštite od
korozije i oksidacije. Često se kao ulja za kompresore VCL
koriste HD motorna ulja. Ona se najčešće upotrebljavaju
kod pokretnih kompresora – istovremeno kao ulje za
 podmazivanje pogonskog dizel motora i kompresora.
Njihova specifikacija mora zadovoljavati i specifikaciju
motornih ulja API CC/CD za dizel motore. Dozvoljena
količina taloga je max. 1,5 % od ukupne težine.
Dozvoljeni sadržaj oksidacionog pepela je najviše 0,02%
težinski.
Ulja za vazdušne kompresore upotrebljavaju se do
krajnje temperature kompresije 2200C. Zadovoljavaju
najviše zahteve kompresorskih ulja. Izuzetno su otporni
VDL na oksidaciju, manje stvaraju ugljenisane taloge i ne
sadrže lako isparljive komponente koje uzrokuju potrošnju
ulja. Dozvoljena količina taloga je max. 0,3 % od ukupne
težine.
 
Klasifikacija ulja za vazdušne kompresore
Tip
proizvo
Ti
da i Oz Na
Prim Specifična pična
zahtev nakaIS pomen
ena primena prime
ana O- L a
na
svojstv
a
Klipn Klipni Dub
i vazdušni kompresori             oko
kompreso                  rafinisan
ri sa (ukrsne glave i a
na
kompresi klipne vođice) ili mineral
No izlazu:t
onom rotacioni na ulja,
DA rmalan ≤1650C
komorom kompresori (krilni) mogu
A režim p 
koja se sa kapljičnim biti i
rada ≤ 70
podmazuj podmazivanjem      polusint
bara
e uljem   etički ili
potpuno
sintetičk
i fluidi    
Pol DA Te na
usintetič B žak izlazut
ki i režim >
potpuno rada 1650C
sintetičk p
i fluidi, > 70
 ili na
bazi
duboko
bara
rafinis.
mineral.
ulja
In
t.
terval
Min na
DA zamen
eralna izlazu    
G e≤ 200
ulja ≤
0
1000C
časova
Dub
In
oko
terval
rafinisan
zamen te
Rotacioni a
e     od mperat.
kompresori (krilni i mineral DA
> na
vijčani) sa na ulja H
2.000 izlazu≤ 
ubrizgavanjem ulja ili
do 1000C
polusint
≤4.000
etički
časova
fluidi
Pol In
usintetič terval
ki i zamen
DAJ  
potpuno e
sintetičk >4.000
i fluidi časova
Ma
Klipn Kompresori sa
ziva
i vazdušni uljnim prstenom i
pogodn
kompreso lopaticama sa
a za
ri sa ubrizgavanjem
zupčani
komorom vode i      
ke,
koja se vijčani.Klipni
ležajev
ne kompr. bez ulja.
e i
podmazuj Rotacioni
transmi
e uljem kompres. bez ulja.
siju
Dina Radijalni i       Ma
mički aksijalni ziva
kompres. turbokompresori pogodn
 Kompreso
ri
a za
kontinual
ležajev
nog
e i
dejstva-
zupčani
strujni
ke
kompreso
ri
Sintetička ulja za kompresore
 
Poliglikoli
Kompresorska ulja na bazi poliglikola odlikuju se dobrom zaštitom od
habanja i otpornošću na visoke protiske. Primenjuju se kod kompresora koji
komprimuju procesne gasove kao što su: etan, propan ili butan. Ovi gasovi
se ne rastvaraju u poliglikolu.
 
Polialfaolefini
Kompresorska ulja na bazi polialfaolefina odlikuju se visokom
oksidacionom stabilnošću, visokim indeksom viskoznosti (VI = 150), a kod
razgradnje ne ostavljaju koksni talog. Primenjuju se u prehrambenoj i
farmaceutskoj industriji.
 
Estri dikarbonskih kiselina
Kompresorska ulja na bazi estera dikarbonskih kiselina odlikuju se
visokom termičkom stabilnošću i visokim indeksom viskoznosti. Ova ulja
imaju veoma dug vek eksploatacije ( više od 10.000 radnih časova) u
odnosu na mineralna tipa VDL (do 1400 radnih časova).
 
Esteri fosfornih kiselina
Kompresorska ulja na bazi estera fosfornih kiselina odlikuju se visokom
termičkom stabilnošću i dugotrajnošću (7.000 radnih časova). Primenjuju se
kao teškozapaljiva ulja u industrijama gde se zahteva visoka krajnja
temperatura komprimovanog vazduha.
Održavanje kompresora
Prilikom instaliranja kompresora treba se imati u vidu da usisni vod
mora biti u hladu i dalje od izvora toplote, jer direktno utiče na krajnju
temperaturu kompresije i pravilan rad kompresora. Osim toga, usisni vod
mora biti udaljen od mesta gde dolazi do pojave prašine, pare i ostalih
nečistoća koje dovode do brze kontaminacije i pojave taloga.
 
Sa usisavanjem čestice prašine i čestice vlage stvara se mulj koji deluje
kao brusna pasta koja, osim abrazivnog dejstva, dovodi do otkaza
pneumatskih upravljačkih i ostalih delova koji se pokreću pomoću
komprimovanog vazduha. Zbog toga značajnu ulogu ima usisni filter. Mora
se poštovati preporuka proizvođača kompresora o izboru i održavanju
usisnog filtera. U slučajevima da se ne može izbeći okolina sa visokom
koncentracijom prašine i vlage, preporučuje se upotreba predfiltera, pri
čemu se mora voditi računa o padu pritiska na usisnom vodu, koji mora biti
po propisu proizvođača kompresora. Usisni vodovi moraju biti od nerđajućeg
materijala i uvek u ispravnom i čistom stanju.
 
Kod vazdušnih kompresora ulje je izloženo visokoj temperaturi i
intenzivnom dodiru sa vazduhom, pri čemu dolazi do povećane oksidacije
maziva i pojave ugljeničnih taloga i lakova na unutrašnjim delovima
kompresora (ventilima, vodovima, hladnjacima) koji su skloni
samozapaljenju. Najkritičniji deo za podmazivanje je izlazni ventil zbog
visoke temperature komprimovanog vazduha. To je osnovni razlog zbog
čega ulja za podmazivanje kompresora moraju imati odgovarajuću
strukturu, viskoznost, temperaturu paljenja i visoku otpornost na oksidaciju.
Pored toga, mora se voditi računa o količini ulja za podmazivanje. Ako se
upotrebi velika količina ulja, preti opasnost od stvaranja taloga i koksa na
ventilima, klipnim prstenovima i ostalim delovima što ometa i razmenu
toplote. Sa povećanjem potrošnje ulja povećavaju se i ukupni troškovi. Ako
se upotrebi mala količina maziva preti opasnost od prekomernog zagrevanja,
trenja i habanja.
 
Potrošnja ulja proporcionalna je starosti kompresora, ali približno iznosi
20 do 70 g/1000 m3 kod klipnih i 5 do 30 g/1000 m3 kod vijčanih
kompresora.
 
Previsoka krajnja temperatura kompresije pospešuje oksidaciju ulja i
stvaranje taloga, i ukazuje na neispravan rad kompresora. Uzroci previsoke
krajnje temperature su: visoka temperatura usisnog vazduha, prljav usisni
filter, nepovoljan položaj kompresora ili nedovoljno hlađenje zbog nastalog
taloga u sistemu za hlađenje.
U većini slučajeva zagrejani komprimovani vazduh iz kompresora odlazi
direktno, bez pripreme, u cevovod. Komprimovani vazduh, kao takav,
najčešće sadrži čestice vlage koje se prilikom hlađenja u cevovodu ili
ekspanzije u pneumatskim alatima, pretvaraju u vodu što naravno
nepovoljno utiče na delove kompresora, a naročito skraćuje vek trajanja
upravljačkih i regulacionih uređaja. Iz tog razloga komprimovani vazduh
treba ohladiti do sobne temperature u hladnjacima i isparivačima. Za
otklanjanje nastalog kondenzata, uređaji za sakupljanje vode trebaju se
postaviti na najniže mesto cevnog voda. Cevni vodovi moraju imati pad od
1,5 do 2% u smeru strujanja.
 
 U cilju sprečavanja stvaranja zapaljivih mešavina uljne magle i vazduha
kao i koksnog ostatka koji mogu uzrokovati pojavu požara i eksplozije,
kompresor se mora redovno održavati i servisirati. Neke od aktivnosti
održavanja i servisiranja su:
 Evidencija i regulacija potrošnje ulja,
 Kontrola količine, dolivanja i zamene ulja,
 Praćenje radnih parametara: pritisak i temperatura vazduha, pritisak i
temperatura ulja, pritisak i temperatura vode za hlađenje prema
preporuci proizvođača kompresora,
 Kontrola vitalnih delova: radnih, povratnih i sigurnosnih ventila,
zaptivki mernih instrumenata i uređaja za upozoravanje i isključivanje,
 Redovno čišćenje radnih ventila i ostalih delova kod kojih dolazi do
pojave taloga,
 Rezervoari za komprimovani vazduh se moraju redovno kontrolisati
naročito od pojave korozije. Kondenzovana voda se mora redovno
čistiti,
 Voditi posebnu pažnju o pojavi neuobičajnih šumova, vibracija kao i
mogućnostima propuštanja vazduha, vode ili ulja,
 Uvesti preventivno održavanje, odnosno održavanje prema stanju
vitalnih delova kompresora,
 Koristiti originalne filtere i redovno ih kontrolisati
Na potisnom vodu komprimovanog vazduha postavljaju se filteri čiji je
zadatak da zadrže čestice taloga, rđe i drugih nečistoća. U tom slučaju
komprimovani vazduh sadrži najviše 5 mg/m3 ulja. Za otklanjanje vodene i
uljne pare, gde je potreban viši stepen sušenja, odnosno suvi komprimovani
vazduh, ugrađuju se apsorpcioni filteri sa ulošcima aktivnog uglja, ili nekog
drugog tipa.
 
Ulja za vakuum pumpe
Za podmazivanje vakuum pumpi koje obezbeđuju srednje ili niske
vakuume, koriste se kompresorska ulja. Međutim za pumpe koje obezbeđuju
visoke vakuume treba koristiti specijalna ulja za vakuum pumpe, dovoljno
visoke viskoznosti i male isparljivosti, kako bi se obezbedilo podmazivanje i
zaptivanje, a sprečilo stvaranje uljne magle koja se kondezuje na drugim
delovima sistema, tabela 5.124. Ostale karakteristike ovih ulja su: visoka
oksidaciona i termička stabilnost, hidrolitička stabilnost i deemulzivnost.
 
Klasifikacija ulja za vakuum pumpe
Tipi
Prim Specifična Oznaka Napo
čna
ena primena ISO- L mena
primena
Klipne Klipne i DVA Nisk Niski
 i vakuum
rotacion vakuum za
pumpe sa neagresi
kapljičnim vne vakum je:
podmazivanjemRo gasove 102 do 10–
1 
tacione vakum kPa
pumpe sa Nisk (103 do 1
ubrizgavanjem i vakuum mbar)
ulja (krilne i DVB za
vijčane) agresivn
e gasove
Sred
nji
vakum
DVC za
vakuum neagresi Srednji
pumpe sa vne vakuum:
kompresio gasove 10– 1 do10–
4 
nom Sred kPa (1 do
komorom nji 10– 3 mbar)
koja se vakuum
podmazuj DVD
Vakuum za
e sa uljem agresivn
pumpe sa uljnim
zaptivanjem e gasove
(krilne, rotacione Viso
ili sa obrtnim k
klipom) vakuum
DVE za
neagresi Visoki
vne vakum:10–
4
gasove  do10–
8
 kPa (10–
Viso 3
do10–
k 7
mbar)
vakuum
DVF
za
agresivn
e gasove
Ulja za gasne kompresore
Kod kompresora koji komprimuju različite gasove, posebno mora da se
obrati pažnja na međusobnu reaktivnost gasa i ulja.
 
 U slučaju komprimovanja KISEONIKA, HLORA i HLOROVODONIKA,
koriste se kompresori bez ulja. Ne sme se upotrebljavati mineralno ulje u
komorama za sabijanje zbog opasnosti od eksplozije. Kod njih se
podmazivanje cilindra ostvaruje korišćenjem ugljeničnih prstenova (čvrsto
mazivo), a pogoni i ležajevi vratila, koji su odvojeni od komore za sabijeni
gas, se podmazuju kompresorskim uljem i to posebnim sistemom za
podmazivanje. Osim toga, za hlađenje cilindra može da se koristi voda ili
vodeni rastvor sapunice ili rastvor glicerina.
 
Za komprimovanje relativno INERTNIH GASOVA (azot, helijum, neon,
amonijak, vodonik) koriste se ulja za kompresore viskoznih gradacija ISO VG
100 ili ISO VG 150.
 
Kompresori za KISELE GASOVE, odnosno gasovi koji sadrže SO2, CO2,
NO2 zahtevaju ulja sa visokom alkalnom rezervom. Takva ulja neutrališu
kisele sastojke u ulju za podmazivanje.
 
Ulje za kompresore VC i VDL se ne preporučuju jer ne poseduju veću
sposobnost neutralizacije kiselih produkata. Kiseli produkti dovode do
zgušnjavanja ulja, polimerizacije i pojave korozije u kompresorima. Motorna
ulja sa visokim baznim brojem (TBN) pokazala su se kao najbolja.
 
Za podmazivanje kompresora za ZEMNE GASOVE, kao što su propan,
butan, metan i etan, preporučuje se upotreba sintetičkih ulja na bazi
polialkilenglikola. Ovi gasovi ne deluju na smanjenje viskoznosti ulja, jer se
ne rastvaraju u poliglikolu.
 
U slučaju da se radi o VLAŽNIM GASOVIMA gde postoji mogućnost
kondezovanja vode i isparenja tankog uljnog filma u zoni cilindra, koriste se
kompaundirana (zamašćena) ulja koja sadrže dodatke za poboljšanje
mazivih svojstva.
 
Klasifikacija ulja za gasne kompresore
O
Tip Ti
P znak N
Specifična proizvoda i pična
rime a apom
primena zahtevana prime
na ISO- ena
svojstva na
L
K Gasovi koji Duboko D N2 A
lipni i hemijski ne reaguju sa rafinisana GA , H2, monija
rotaci visoko rafinisanim mineralna NH3, k
oni mineralnim uljem ili Ar, reaguj
komp CO2 na
resori pritisci
za ma
sve <104kP
vrste a
gasov (100ba
e sa
a r)
nekom
I
He aditivi
sključ
, SO2, ma
eni su koji ne smanjuju
H2S na koji se
komp viskoznost toliko da se ulja
svim upotre
resori ulje ne može koristiti.
pritisci bljavaj
za
ma u u
rashl
nekim
adne C
uljima
siste O na
me, pritisci
siste ma
me <103kP
toplot a (10
nih bara)
pump A
i i monija
vazdu N2
k
šni , H2,
reaguj
komp NH3,
e sa
resori Gasovi navedeni              Ar,
nekom
za ulje tipa DGA , ali            CO2 na
D aditivi
koji ne sadrže vlagu ili Specijalna pritisci
GB ma
materije koje se mineralna ma
koji se
kondenzuju ulja <104kP
upotre
a
bljavaj
(100ba
u u
r)
nekim
uljima
                             Uobičaj D Ug A
                                   eno GC ljovodo monija
    Jako rastvorljivi sintetički nici na k
gasovi u muneralnom fluidi svim reaguj
ulju, koji mu smanjuju pritisci e sa
viskoznost maNH3, nekom
CO2 na aditivi
 ma
protisci
koji se
ma
upotre
iznad
bljavaj
104kPa
u u
( 100
nekim
bara )
uljima
                                          D HC Mi
                                       GD l, neraln
Gasovi koji hemijski Uobičajeno Cl2, O2 i a ulja
reaguju sa mineralnim sintetički vazduh su
uljem fluidi obogać zabran
en jena
kiseoni za
kom na upotre
svim bu u
protisci komp-
maCO2  resori
na ma sa
pritisci kiseo-
ma nikom
iznad i
3
10 kPa   vazdu
     hom
( 1 koji je
00 oboga
bara) ćen sa
kiseoni
kom.
Koriste
se
samo
sinteti
čka
ulja
pri
čemu
je
samo
mali
broj
sinteti
 čkih
ulja
kompa
tibilan.
Pr
isustv
o ovih
gasov
N2 
a
, H2 ,
otežav
Ar na
Uobičaj a
pritisci
Veoma suvi gasovi eno D podma
ma
sa tačkom rose – 40oC sintetički GE zivanj
do104 k
fluidi e i
Pa
zahtev
(100
a
bara)
poseb
nu
pažnju
.
 
Ulja za rashladne kompresore
Rashladni kompresori se ugrađuju u rashladne aparate za domaćinstvo i
za industriju. Za starije tipove kao rashladni fluid korišćeni su amonijak ili
ugljendioksid, a za nove generacije se koriste metilhlorid (CH3Cl),
difluordihlormetan (CF2Cl2), odnosno freon 12 (R 12), difluormonohlormetan
(CHF2Cl), odnosno freon 22 (R 22).
 
Kod rashladnih kompresora ulje dolazi u kontakt sa rashladnim fluidom,
meša se s njim i biva izloženo visokim i niskim temperaturama. Ulje za
rashladne kompresore uz prisustvo rashladnog fluida treba da zadovolji
sledeće osnovne funkcije: podmazivanje, odnosno smanjenje trenja i
habanja, zaptivanje komprimovanog gasa između usisne i potisne strane
kompresora, hlađenje ležajeva i kućišta, izolacija motora kod hermetički
zatvorenih jedinica
 
Najvažnije karakteristike ulja koje utiču na pravilan rad sistema su:
viskoznost, sposobnost mešanja sa rashladnim fluidom, dobre
niskotemperaturne osobine, hemijska stabilnost i termička stabilnost ulja
 
Viskoznost ulja  je značajna zbog pravilnog podmazivanja i efikasnog
zaptivanja. Mora biti dovoljno niska na niskim temperaturama tako da se
može odvojiti od rashladnog fluida kako ne bi došlo do stvaranja smolastih
uljnih taloga koji negativno utiču na funkcionisanje regulacionih organa.
 
Gasovi, kao rashladni fluidi, uglavnom su rastvorljivi u mineralnom ulju
što smanjuje viskoznost ulja, te se iz tog razloga mora voditi računa o
pravilnom izboru viskozne gradacije.
 
Amonijak i ugljendioksid se veoma loše rastvaraju u ulju, odnosno ne
utiču na smanjenje viskoziteta. Izbor ulja za rashladne sisteme sa ovim
rashladnim fluidima vrši prema tački stinjavanja, odnosno prema najnižoj
temperaturi koja se javlja u sistemu.
 
Freoni se dobro rastvaraju u ulju pri čemu ga razređuju, pa se mora
upotrebiti ulje višeg viskoziteta. Važna karakteristika kod rashladnih
kompresora sa freonom je i tačka kristalizacije ulja, odnosno stepen
deparafinacije, zbog toga što freoni izazivaju izdvajanje parafina iz ulja.
 
Sposobnost mešanja rashladnih fluida sa uljima zavisi od prirode
rashladnih fluida i ulja, od viskoziteta ulja, od pritiska rashladnog fluida i
temperature ulja. U sistemima sa rashladnim fluidima koji se na mešaju sa
uljima (npr. amonijak) obavezno je korišćenje odvajača ulja. U hermetički
zatvorenim sistemima rashladni fluid je potpuno rastvorljiv u ulju. Ako bi
došlo do raslojavanja, pogoršale bi se funkcije hlađenja i podmazivanja, što
može da dovede i do zaribavanja kompresora.
 
Niskotemperaturna osobina ulja za rashladne kompresore je jedna
od najvažnijih. Komprimovani gas na izlazu iz kompresora neminovno
prenosi sa sobom malu količinu ulja na nikotemperaturnu stranu rashladnog
sistema. Za pravilno funkcionisanje rashladnog sistema ulje se mora na
adekvatan način vratiti iz isparivača u karter kompresora. Na niskim
temperaturama, na strani rashladnog sistema koji se nalazi na niskom
pritisku, može doći do izdvajanja većih molekula i obrazovanja smolastih
naslaga koje mogu dovesti do začepljenja kapilarnih cevi ili lepljenja
prigušnog ventila, a takođe mogu prouzrokovati nedovoljno podmazivanje
kompresora.
 
Hemijska stabilnost ulja u prisustvu rashladnog fluida, metala, vlage i
nečistoća je takođe važna karakteristika. Na povišenim temperaturama ulje
reaguje sa rashldnim fluidom, a prisustvo metala ima ulogu katalizatora.
Primena ulja neodgovarajućeg kvaliteta može dovesti do različitih problema
kao što su: obrazovanje taloga, naslaga na potisnim ventilima kompresora,
lepljenja i formiranje bakarnog filma na čeličnim prstenovima (npr. ležajeva,
klipova i ventila) koji rade na temperaturama višim u odnosu na ostali deo
sistema i u kontaktu sa uljem.
 
Termička stabilnost podrazumeva postojanost ulja na visokim
temperaturama i uslovljena je stepeno rafinacije. Koksovanje potisnih
ventila na kompresoru može biti prouzrokovano termičkom razgradnjom ulja
usled uticaja visokih radnih temperatura. Zbog toga treba primenjivati ulja
sa odličnom termičkom stabilnošću.
 
Zahtevi kvaliteta ulja za rashladne kompresore sadržani su u standardu
ISO L-DR, tabela 5.126 i u standardima DIN 51503 i BS 2626 datim u tabeli
5.127.
 
Specifikacija DIN 51503 se odnosi na maziva ulja koja se koriste za
podmazivanje rashladnih kompresora, a tokom rada su izložena uticaju
gasovitog i tečnog rashladnog fluida. U zavisnosti od vrste rashladnog
sredstva specifikacija definiše svojstva mazivog ulja za amonijačne
kompresore pod oznakom DIN 51503-KA (odgovara standardu ISO-L DRA),
a za freonske DIN 51503-KC (odgovara standardu ISO-L DRC).
 
Specifikacija BS 2626 definiše svojstva mazivih ulja za podmazivanje
rashladnih kompresora koji kao rashladno sredstvo koriste amonijak ili
halogene ugljovodonike.
 
Prilikom izbora ulja za rashladne kompresore mora se utvrditi
karakteristika mešanja sa rashladnim fluidom. Ulja za rashladne kompresore
na bazi mineralnih ulja, alkilbenzena ili polialfaolefina nisu rastvorljiva ili su
samo delimično rastvorljiva u rashladnim fluidima koji ne sadrže hlor, kao
što su na primer: R 134a, R 404a i R 507. U ovim rashladnim uređajima
koristi se ulje na bazi sintetičkih poliolestera.
 
Vremenom, u toku rada kompresora, dolazi do kontaminacije i
degradacije ulja za rashladne kompresore. Ulje dolazi u dodir sa fluidima za
hlađenje i drugim delovima sistema tako da se u njemu talože strana tela
kao i materije koje nastaju raspadanjem rashladnih fluida. To utiče na
povećanje neutralizacionog broja korišćenog ulja. Povećanje neutralizacionog
broja pokazuje da se, u većini slučajeva, povećala kiselost uzrokovana
rashladnim sredstvom. Granične vrednosti neutralizacionog broja (NB)
iznose:
 Za R 12 0,05 mgKOH/g
 Za R 22, R 13 0,06 mgKOH/g
 Za R 11 0,01 mgKOH/g
 
 Klasifikacija ulja za rashladne kompresore prema ISO standardu
ISO
Karakteristike i primena
–L
Koristi se za industrijske rashladne kompresore koji kao
rashladni fluid koriste amonijak. Proizvode se od
DRA dubokorafinisanih mineralnih baznih ulja, Polialfaolefina ili
Alkilbenzena. Nisu mešljiva sa amonijakom. Odgovara
standardu DIN 51503 KAA.
Koristi se za industrijske rashladne kompresore koji kao
rashladni fluid koriste amonijak. Proizvode se od
DRB
Polialkilenglikola (PAG). Ovo ulje je mešljivo sa amonijakom.
DIN 51503 KAB.
Koristi se za kućne rashladne uređaje, kao i za rashladne
sisteme motornih vozila koji kao rashladni fluid
koriste Fluorugljovodonike (HFC), npr. R134,
DRC
R23. Proizvode se od dubokorafinisanih mineralnih baznih ulja
Polialfaolefina ili Alkilbenzena. Nisu mešljiva sa rashladnim
fluidom.Odgovara standardu DIN51503KC
Koristi se za kućne rashladne uređaje, mobilne uređaje za
kondicioniranje vazduha kao i komercijalne rashladne uređaje
uključujući i transportne hladnjače, koji kao rashladni fluid
DRD koriste Fluorugljovodonike (HFC), npr.  R134, R23. Ova
ulja se proizvode od Poliolestara, Poliviniletera ili
Polialkilenglikola i mešljiva su sa rashladnim fluidom. DIN
51503 KC.
Koristi se za kućne rashladne uređaje, mobilne uređaje za
kondicioniranje vazduha kao i komercijalne rashladne uređaje
uključujući i transportne hladnjače, koji kao rashladni fluid
koriste Halogenovane ugljovodonike (HCFC – nepotpuna
DRE supstitucija hlora i fluora i CFC – potpuna supstitucija
hlora i fluora), npr. Freon 12, Freon 22. Ova ulja se
proizvode od dubokorafinisanih mineralnih baznih ulja,
Alkilbenzena, Poliolestara ili Poliviniletera i mešljiva su sa
rashladnim fluidom. DIN 51503 KD.
DRF Koristi se za kućne rashladne uređaje, mobilne uređaje za
kondicioniranje vazduha kao i komercijalne rashladne uređaje
uključujući i transportne hladnjače, koji kao rashladni medijum
koriste ugljendioksid (CO2). Ova ulja se proizvode od
dubokorafinisanih mineralnih baznih ulja, Alkilbenzena,
Polialkilenglikola, Poliolestara ili Poliviniletera i mešljiva su sa
 rashladnim fluidom.
Koriste se za industrijske rashladne sisteme, kućne
rashladne uređaje, sisteme za zgrade kao i komercijalnih
uređaja za kondicioniranje vazduha, koji kao rashladni fluid
DRG koriste ugljovodonike (HC), npr. Izobutan. Ova ulja se
proizvode od dubokorafinisanih mineralnih baznih ulja,
Alkilbenzena, Polialkilenglikola, Poliolestara ili Poliviniletera i
mešljiva su sa rashladnim fluidom.
 
Klasifikacija ulja za rashladne kompresore prema DIN 51503:
DIN
Karakteristike i primena
51503
Mineralna ulja i sintetički ugljovodonici za rashladne kompreso
KAA
kao rashladnim medijumom. Ne mešaju se sa amonijakom.
Ulja na bazi poliglikola za rashladne kompresore VG 22 do VG
KAB
medijumom. Potpuno ili delimično se mešaju sa amonijakom.
Mineralna i sintetička ulja za rashladne kompresore VG 15 do
KC
koriste delimično ili potpuno halogenovana ugljovodonična jedinjenj
Ulja na bazi estera i poliglikola za rashladne kompresore VG 7
KD
koriste delimično ili potpuno fluorovana ugljovodonična jedinjenja.
Mineralna i sintetička ulja za rashladne kompresore VG 15 do
KE
koriste ugljovodonična jedinjenja (propan; izobutan)
Radi lakše primene standarda za rashladne kompresore i ISO
klasifikacije, u tabeli 5.133 date su orijentacione tabele obeležavanja
kategorija prema DIN-u i prema ISO klasifikaciji. Ove tabele su samo
orijentaciono upoređivanje odgovarajućih specifikacije prema standardima
DIN i ISO, što znači da njihove fizičko-hemijske karakteristike ne odgovaraju
u potpunosti.
 
Orijentacione tabele obeležavanja kategorija prema DIN-u i
prema ISO klasifikaciji
Oznake kategorija po DIN-u Oznake po ISO
KAA DRA
KAB DRB
KC DRC / DRD
KD DRE
KE DRF/ DRG
  
Izbor ulja za rashladne kompresore prema vrsti rashladnog
fluida
Rashladni Tip
Vrsta ulja
fluid rashladnog fluida
R 12 CFC Mineralno, Alkilbenzen
R 22 HCFC Mineralno, Alkilbenzen
R 123 HCFC Mineralno
R 124 HCFC Alkilbenzen
R 502 HCFC Mineralno, Alkilbenzen
R 23 HFC Ester
R 32 HFC Ester
R 125 HFC Ester
R 134a HFC Ester
R 143a HFC Ester
R 152a HFC Ester
R 227 HFC Ester
R 290 HC – propan Mineralno, Alkilbenzen
R 401 HCFC Mineralno, Alkilbenzen
R 402 HCFC Mineralno, Alkilbenzen
R 403 HCFC Alkilbenzen, Mineralno
R 404A HFC Ester
R 407 HFC Ester
R 408A HFC Alkilbenzen, Mineralno
R 409A HFC Alkilbenzen, Mineralno
R 410 HFC Ester
R 507 HFC Ester
R 508 HFC Ester
Mineralno, Polialfaolefin,
R 717 Amonijak
Alkilbenzen
Mineralno, Alkilbenzen,
R 744 Ugljendioksid
Ester, Polialkilenglikol
 R 600 HC – n-Butan Mineralno, Alkilbenzen
R 600a HC – Izobutan Mineralno, Alkilbenzen
R 1270 HC – Propilen Mineralno, Alkilbenzen
Prilikom izbora gradacije viskoznosti mora se uzeti u obzir uticaj
halogenovanih ugljovodonika, čije prisustvo u ulju dovodi do smanjenja
viskoznosti ulja. Za pravilnu primenu ulja za rashladne kompresore potrebno
je poznavati pored osnovnih osobina ulja, i neke specifične osobine kao što
su:
 tečljivost,
 sposobnost mešanja ulja i fluida za hlađenje,
 sadržaj vode,
 otpornost na zagrevanje i
 prisustvo nerastvorljivih sastojaka koji se stvaraju prilikom mešanja sa
fluidom za hlađenje
Tečljivost
Tečljivost ulja za rashladne kompresore određuje se na osnovu
tečljivosti ulja u “U-cevi”. Određuje se po metodi DIN 51568. Pri određivanju
tečljivosti ulja za rashladne kompresore treba uzeti u obzir da prisustvo
halogenovanih ugljovodonika u ulju poboljšava svojstvo tečljivosti ulja.
 
Na primer: prisustvo 5% mas. fluida za hlađenje R22 u ulju za
rashladne kompresore snižava tečljivost ulja za oko 10oC, a prisustvo 10%
mas. fluida za hlađenje R22 snižava tečljivost ulja za oko 20oC. Ovi rezultati
su orijentacioni.
 
U rashladnim sistemima koji koriste amonijak kao rashladni fluid, ulja
mogu ostati tečljiva i ispod granične vrednosti dobijene ispitivanjem u “U-
cevi”.
 
Sposobnost mešanja ulja i fluida za hlađenje
Fluidi za hlađenje, obuhvaćeni standardom DIN 8960 rastvaraju se u
uljima za rashladne kompresore. Rastvorljivost zavisi od radnog pritiska i
temperature u rashladnom kompresoru. Na niskim temperaturama može
doći do razdvajanja uljne faze i faze rashladnog fluida. Neodgovarajuća
sposobnost mešanja ovih faza tj. tendencija ka njihovoj separaciji, može
dovesti do problema u radu kompresora.
 
Osnovni problemi u radu kompresora su posledica različite isparljivosti
ulja i rashladnih fluida (vlažna i suva ekspanzija), zbog čega se može
ugroziti:
 povratni tok ulja iz hladnjaka u kompresor,
 prelaz toplote u isparivač,
  sniženje tačke ključanja fluida za hlađenje i sl.
Sadržaj vode
Navedene maksimalne vrednosti za prisustvo vode u ulju se odnose na
ulje u momentu isporuke, u originalnoj mabalaži. Zbog toga ulja moraju biti
pakovana u metalnoj ambalaži, na koju u toku dužeg perioda skladištenja ne
može prodreti vlaga. Ostali načini pakovanja i isporuke se ne preporučuju.
 
Otpornost ulja za kompresore na fluide za hlađenje
Za neke kategorije ulja za rashladne kompresore propisano je
ispitivanje inertnosti ulja za kompresore na uticaj fluida za hlađenje, tj.
mešljivost ulja sa fluidom za hlađenje po standardu DIN 51514. Prilikom
mešanja ulja sa nekim fluidima za hlađenje npr. R-12, može doći do
izdvajanja nerastvornih materija, koje se određuju prema metodi DIN
51590-1 na temperatura od -30oC.
 
Za kompresore koji se koriste za hlađenje ispod -30oC, ne može se
precizno odrediti sadržaj nerastvorljivog dela po navedenoj metodi. Za takve
slučajeve u praksi se može postupiti po posebnom postupku određivanja
tačke zamućenja (stvaranja pahulja) po DIN 51590-2 na -40oC.