Универзитет у Крагујевцу

Економски факултет

Др Јасмина Богићевић

РАЧУНОВОДСТВО СТРАНЕ ВАЛУТЕ

Рецензенти:
Проф. др Тадија Ђукић
Проф. др Иван Миленковић
Др Владимир Обрадовић, ванредни професор
Др Драгомир Димитријевић, ванредни професор

ISBN-978-86-6091-121-8

Крагујевац, 2021. године

1
ПРЕДГОВОР
Рачуноводство стране валуте представља посебно значајно подручје међународног
рачуноводства чије познавање омогућава финансијско извештавање по сегментима,
консолидовање финансијских извештаја на нивоу мултинационалних предузећа,
извештавање у инфлаторним условима и управљање различитим типовима изложености
предузећа девизном ризику. Овај сегмент међународног рачуноводства обухвата
превођење стране валуте и валутни хеџинг.
У рачуноводственом контексту, превођење стране валуте представља прерачунавање
рачуноводствених података исказаних у једној валути у другу. Неопходност превођења
рачуноводствених садржаја у страној валути посебно долази до изражаја при
књиговодственом евидентирању трансакција у страној валути и при укључивaњу
финансијских извештаја страних филијала у консолидоване финансијске извештаје
мултинационалних предузећа. За превођење трансакција у страној валути и финансијских
извештаја страних филијала се могу користити различити девизни курсеви, а ефекти
њиховог прерачунавања се приказују у различитим финансијским извештајима. Док се
ефекти превођења трансакција у страној валути увек исказују у билансу успеха, ефекти
превођења финансијских извештаја страних филијала се могу, у зависности од примењене
транслационе методе, приказати у консолидованом билансу стања или у консолидованом
билансу успеха мултинацооналног предузећа.
Интернационализација пословања и учестале флуктуације девизних курсева условљавају
потребу за хеџингом трансакција у страној валути. Валутни ризик испољава одређено
дејство на неку од билансних или ванбилансних позиција, које се називају хеџ ставке. Као
ставке валутног хеџа јављају се призната средства и обавезе, непризнате чврсто уговорене
трансакције и антиципиране купопродајне трансакције у страној валути. Оправдана тежња
управе предузећа да се заштити од дејства трансакционог ризика операционализује се
превасходно коришћењем валутних деривата.
Монографија представља резултат ауторкиног самосталног, вишегодишњег истраживања
превођења рачуноводствених садржаја у страној валути и валутног хеџинга, као кључних,
релевантних и комплексних подручја међународног рачуноводства. Ауторка је своја
истраживања усмерила на анализу интеракције превођења трансакција у страној валути и
финансијских извештаја страних филијала, с једне стране, и из њих произлазеће
трансакционе и транслационе изложености предузећа девизном ризику, с друге стране.
Полазећи од изузетно високог степена достигнуте не само de jure, већ и de facto
хармонизације ових подручја транснационалног рачуноводства, као посебно значајан
аспект разматрања у монографији је и међународна конвергенција рачуноводствене
регулативе превођења стране валуте и валутног хеџинга.

Ова монографија прати структуру наставног предмета Специфична подручја

међународног рачуноводства развијеног у оквиру докторских академских студија на
Економском факултету Универзитета у Крагујевцу. Организована је у пет делова од којих
сваки обухвата неколико поглавља. Први део монографије је посвећен међународним
димензијама рачуноводства и његов циљ је пружање одговора на питање због чега су

2
превођење стране валуте и валути хеџинг релевантна подручја транснационалног
рачуноводства. У другом делу монографије су разматрана кључна питања, модалитети и
финансијско-рачуноводствени третман трансакција у страној валути. Након излагања
кључних аспеката превођења финансијских извештаја страних филијала у трећем делу,
ауторка истиче да овај домен рачуноводства стране валуте представља најконтроверзније
питање у области међународног рачуноводства. Контроверзе, највећим делом, произлазе
због могућности коришћења разних девизних курсева за прерачунавање износа (позиција)
исказаних у једној валути у другу и услед различитог приказивања ефеката превођења
биланса стања страних филијала у консолидованим финансијским извештајима
мултинационалних предузећа. Ауторка је указала на чињеницу да различите транслационе
методе реперкутују различите износе нето имовине, резултата и транслационе
изложености. У четвртом делу су минуциозно разматрани типови изложености девизном
ризику, дериватни инструменти и кључни аспекти рачуноводства валутног хеџа. Најзад,
пети део се односи на квантитативно-емпиријску илустрацију и интерпретацију
рачуноводственог третмана хеџа признатих средстава и обавеза, непризнатих чврсто
уговорених трансакција и антиципираних трансакција у страној валути.

Тешкоће које су се јавиле приликом реализације овог истраживачког подухвата ауторка је

успела да превазиђе захваљујући корисним саветима и сугестијама, као и дугогодишњој
професионалној подршци свог ментора, проф. др Љиљане Дмитровић Шапоња. Посебну
захвалност на помоћи и сарадњи дугујем рецензентима проф. др Тадији Ђукићу, проф. др
Ивану Миленковићу, др Владимиру Обрадовићу, ванр. проф. и др Драгомиру
Димитријевићу, ванр. проф.

У Крагујевцу, 2021. године Јасмина Богићевић

3
 САДРЖАЈ

Део I

МЕЂУНАРОДНО РАЧУНОВОДСТВО: ПРЕВОЂЕЊЕ СТРАНЕ ВАЛУТЕ И

ВАЛУТНИ ХЕЏИНГ

1. Суштинско одређење и делокруг међународног рачуноводства

2. Значај и разлози за изучавање међународног рачуноводства
3. Концепти међународног рачуноводства
4. Домени рачуноводства стране валуте

Део II

РАЧУНОВОДСТВЕНИ АСПЕКТИ ПРЕВОЂЕЊА ТРАНСАКЦИЈА У

СТРАНОЈ ВАЛУТИ

1. Трансакције у страној валути

2. Девизни курсеви у функцији превођења трансакција у страној валути
3. Перспектива једне трансакције vs перспектива две трансакције у страној валути
4. Модалитети превођења монетарног дела трансакције у страној валути
5. Кључна питања превођења трансакција у страној валути
6. Финансијско-рачуноводствени третман трансакција у страној валути
7. Међународне праксе превођења трансакција у страној валути
8. Превођење трансакција у страној валути у Републици Србији

Део III

КЉУЧНА ПИТАЊА ПРЕВОЂЕЊА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА

СТРАНИХ ФИЛИЈАЛА

1. Разлози за превођење финансијских извештаја

2. Избор девизних курсева за превођење финансијских извештаја страних
филијала
3. Приступи превођењу финансијских извештаја страних филијала
4. Ефекти превођења основних финансијских извештаја страних филијала
4.1. Идентификовање транслационих резултата
4.2. Идентификовање транслационе изложености
5. Концепт функционалне валуте
5.1. Детерминисање функционалне валуте

4
 5.2. Утицај избора функционалне валуте на финансијске перформансе
ентитета
6. Међународне праксе превођења финансијских извештаја страних филијала
6.1. Превођење финансијских извештаја страних филијала у САД
6.2. Превођење финансијских извештаја страних филијала у другим земљама
6.3. Став Одбора за међународне рачуноводствене стандарде према превођењу
финансијских извештаја страних филијала

ДЕО IV

РАЧУНОВОДСТВЕНЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ ВАЛУТНОГ ХЕЏИНГА

1. Хеџинг као део процеса управљања ризицима

2. Управљање девизним ризиком
3. Улога рачуноводства у управљању девизним ризиком
4. Корисници рачуноводствених информација о девизном ризику
5. Типови изложености девизном ризику
5.1. Трансакциона изложеност
5.2. Транслациона изложеност
5.3. Оперативна изложеност
6. Дериватни инструменти у функцији валутног хеџа
6.1. Врсте дериватних финансијских инструмената
6.2. Регулаторни оквир и суштинско одређење рачуноводства деривата
7. Кључни аспекти рачуноводства валутног хеџа
8. Комбинације трансакција валутног хеџа

ДЕО V

РАЧУНОВОДСТВЕНИ ТРЕТМАН ХЕЏА ТРАНСАКЦИЈА У СТРАНОЈ

ВАЛУТИ

1. Рачуноводствени третман заштите признатих средстава и обавеза у страној

валути
1.1. Форвард уговори у функцији заштите признатих средстава у
страној валути
1.1.i. Форвард уговор у функцији заштите токова готовине признатог
средства у страној валути
1.1.ii. Форвард уговори у функцији заштите поштене вредности
признатог средства у страној валути
1.2. Валутне опције у функцији заштите признатих средстава у страној
валути

5
 1.2.i. Опција у функцији хеџа новчаних токова признатог средства у
страној валути
1.2.ii. Опција у функцији хеџа поштене вредности признатог средства у
страној валути
1.3. Валутни деривати у функцији хеџа признате обавезе у страној
валути
1.3.i. Форвард уговор у функцији заштите новчаних токова признате
обавезе у страној валути
1.3.ii. Форвард уговор у функцији заштите поштене вредности признате
обавезе у страној валути
1.3.iii. Опција у функцији заштите новчаних токова признате обавезе у
страној валути

2. Рачуноводствени третман заштите непризнатих чврстo уговорених трансакција

у страној валути

2.1. Термински уговор у функцији заштите поштене вредности чврсто

преузетог потраживања у страној валути
2.2. Опција у функцији заштите поштене вредности чврсто преузетог
потраживања у страној валути
2.3. Валутни деривати у функцији заштите чврсто преузете обавезе у
страној валути
2.3.i. Форвард у функцији заштите поштене вредности чврсто преузете
обавезе у страној валути
2.3.ii. Опција у функцији заштите поштене вредности чврсто преузете
обавезе у страној валути

3. Рачуноводствени третман заштите антиципираних трансакција у страној валути

3.1. Форвард уговор у функцији заштите новчаних токова антиципиране
продајне трансакције у страној валути
3.2. Валутне опције у функцији заштите новчаних токова антиципиране
продајне трансакције у страној валути
3.3. Валутне опције у функцији заштите новчаних токова антиципиране
набавне трансакције у страној валути

6
 ДЕО I

МЕЂУНАРОДНО РАЧУНОВОДСТВО: ПРЕВОЂЕЊЕ СТРАНЕ

ВАЛУТЕ И ВАЛУТНИ ХЕЏИНГ
Међународно рачуноводство како географски, тако и тематски обухвата велико
подручје. Стога је разумевање међународних димензија рачуноводства conditio sine
qua non за све оне који пословне, финансијске и инвестиционе активности обављају
изван сопствених националних оквира.1 De facto, прекретница двадесетог у двадесет
први век представља период у којем су пословне, финансијске и инвестиционе одлуке,
због изражене глобалне конкурентности, прожете међународним импликацијама.
Имајући у виду чињеницу да се највећи број ових одлука доноси на бази релевантних и
поузданих рачуноводствених информација које потичу из разних земаља, може се
констатовати да је познавање међународног рачуноводства не само значајно средство у
портфолију вештина које морају поседовати менаџери и извршиоци у компанијама
које су укључене у глобално пословање, већ представља и критичну претпоставку за
адекватно тумачење, разумевање и реализацију међународних економских
комуникација. Стога, није чудо што растући значај и динамичан развој међународног
рачуноводства временски коинцидира са глобализацијом пословног окружења и
интернационализацијом рачуноводствене професије.

1. СУШТИНСКО ОДРЕЂЕЊЕ И ДЕЛОКРУГ

МЕЂУНАРОДНОГ РАЧУНОВОДСТВА

У рачуноводственој литератури не постоји јединствена, општеприхваћена дефиниција

међународног рачуноводства. Коегзистирање различитих дефиниција се може
објаснити тежњом сваког аутора да, прокламујући своју дефиницију, апострофира
неку кључну димензију међународног рачуноводства. У немогућности приказивања
комплетног спектра дефиниција, у овом делу ће бити презентиране само неке
релевантне и довољно илустративне дефиниције међународног рачуноводства на бази
којих се може сагледати његово суштинско одређење и делокруг.
Lawrence указује да међународно рачуноводство обухвата „изучавање рачуноводства
пре би се рекло на глобалном, него на националном нивоу.“2 Такође, истиче да
међународно рачуноводство проширује географски опсег националног рачуноводства
и да у најширем смислу обухвата: „(1) међународну компаративну анализу, (2) питања

1
Bogićević, J., Suština i značaj izučavanja međunarodnog računovodstva, Tematski zbornik: Finansije i
računovodstvo u funkciji privrednog rasta, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, 2016, str. 239.
2
Lawrence, S., International Accounting, International Thomson Business Press, London, 1996, р. 13.

7
 рачуноводственог вредновања и извештавања својствена међународним пословним
трансакцијама и мултинационалним компанијама (МНК), (3) рачуноводствене потребе
међународних финансијских тржишта и (4) хармонизацију рачуноводства у циљу
превазилажења финансијско-извештајних различитости.“3 Поред овог свеобухватног
одређења, Lawrence наводи и једноставнију дефиницију која се фокусира на две речи
„међународно“ и „рачуноводство.“ Прву одредницу опредељује као бављење двема
или већим бројем земаља, а последњу као процес бележења, анализе и извештавања
финансијских информација на начин који максимира њихову вредност. На тај начин
одређено међународно рачуноводство представља „једноставно процес обезбеђивања
финансијских информација на мултинационалној основи.“ 4 Изучавање међународног
рачуноводства би, према његовом мишљењу, требало да обухвати: разматрање
рачуноводствених принципа и пракси неколико земаља, поређење ових националних
принципа и пракси, преглед техничких рачуноводствених проблема са којима се
генерално суочавају све земље и преглед неких специфичних питања (проблема) како
техничких, тако и извештајних, до којих долази услед националних разлика, као што
је, на пример, постојање различитих националних валута.5 Другим речима, differentia
specifica интернационалног рачуноводства је бављење МНК, иностраним
активностима и трансакцијама, као и корисницима рачуноводствених информација
изван земље извештајног ентитета. Belkaoui истиче да „(1) глобална економија, (2)
међународни монетарни систем, (3) мултинационалне корпорације и (4) стране
директне инвестиције креирају такво окружење у којем обављање, вредновање и
обелодањивање пословних трансакција претпоставља нове форме које захтевају нову
рачуноводствену субдисциплину. Ова рачуноводствена субдисциплина је међународно
рачуноводство“.6
Дефиниција међународног рачуноводства, као и подручја његове примене подложни
су честим изменама како би се прилагодили променљивом контексту, потребама и
очекивањима његових бројних и разноврсних корисника. Међународно рачуноводство
обухвата све техничке проблеме у финансијској, управљачкој, пореској и области
ревизије који се односе на обављање, вредновање и обелодањивање страних операција.
Другим речима, међународно пословање генерира поједине рачуноводствене
проблеме чија се решења знатно разликују од третмана сличних питања у домаћем
контексту. Еминентни аутори Evans, Taylor и Holzman дефинишу међународно
рачуноводство, које обухвата и финансијско и управљачко подручје, као
рачуноводство за међународне трансакције, операције међународних предузећа,
поређење рачуноводствених принципа и пракси у страним земљама, као и поступака
на основу којих су усвојени.7 Према Iqbal, Melcher и Elmallah међународно
рачуноводство се дефинише као рачуноводство за међународне трансакције, поређење
3
Ibidem, p. 3.
4
Ibidem, р. 1.
5
Ibidem, p. 3
6
Belkaoui, A., International & Multinational Accounting, The Dryden Press, London, 1999, p. 12.

8
 рачуноводствених принципа различитих земаља и хармонизација различитих
рачуноводствених стандарда широм света.8 Fox дефинише међународно рачуноводство
као конгломерат рачуноводствених принципа свих земаља.9
Широк опсег литературе публиковане у области међународног рачуноводства
потврђује значајан развој ове рачуноводствене дисциплине у последњих пет деценија.
Међутим, и поред великог броја објављених уџбеника, референтних књига, антологија
и студија случајева у којима је разматранa интернационализација рачуноводства,
евидентан је парадокс да је само у незнатном броју публикација садржана прецизна
дефиниција међународног рачуноводства. Сматра се да разлог за неукључивање
дефиниције међународног рачуноводства у поједине уџбенике треба тражити у
чињеници да њихови аутори истичу да не постоји међународно рачуноводство као
такво, већ да исто, услед интернационализације економије, представља из међународне
перспективе конгломерат финансијског и управљачког рачуноводства.
Детаљно суштинско и садржинско одређење међународног рачуноводства може се
најједноставније сагледати на бази Истраживачке студије „The Definition of
International Accounting through Textbooks Contents“ чији су резултати изложени на
Осмом светском конгресу Међународног удружења за образовање и истраживања у
области рачуноводства (International Association for Accounting Education and Research
– IAAER) у Француској 1997. године.10 Циљ овог истраживања био је да се на бази
садржаја репрезентативног узорка европских и америчких уџбеника из области
међународног рачуноводства идентификује појмовно и садржински одреди ово
подручје, као и да се сагледају различити приступи његовом изучавању. За потребе
сагледавања суштинског одређења и значаја изучавања међународног рачуноводства
коришћене су универзитетске базе података, каталози водећих америчких и
британских издавачких кућа и библиографије из ове области. У циљу прикупљања
релевантних података, истраживачи су проследили на адресе еминентних
универзитетских професора и експерата из области међународног рачуноводства
свеобухватну листу тема захтевајући од њих да та бројна тематска опредељења
агрегирањем сведу на 10 до 12 основних тематских целина.11

7
Evans, T, Taylor, M., Holzman O., International Accounting & Reporting, Macmilan Publishing Company,
London, 1994, p. 13.
8
Iqbal, Z., Melcher, T., Elmallah, A., International Accounting – Global Perspective, The Dryden Press, London,
1997, p. 2.
9
Fox, S., Principles of International Accounting, Macmilan Publishing Company, London, 1996, p. 15.
10
Stolowy, Н., Research Study „The Definition of International Accounting through Textbooks Contents“ HEC
School of Management, Department of Accounting and Management Control, France,
htpp://studies2.hecfr./jahia/webdavsite/hec/shared/sites/stolowy/acces_anonym ( 25.06.2015.)
11
Студија је заснована на подацима до којих се дошло након консултација са респектабилним ауторима из
ове области, и то: David Alexander, University of Hull (Уједињено Краљевство), Frederick Choi, New York
University (САД), Gary Meek, Oklahoma State University (САД), Christopher Nobes, University of Reading
(Уједињено Краљевство), Robert Parker, University of Exeter (Уједињено Краљевство), Lee Radebaugh,
Brigham Young University (САД), Steven Salter, University of Cincinnati (САД) i Stefano Zambon, University of

9
 На бази приспелих одговора аутори студије су све тридсет четири предложене теме из
области међународног рачуноводства сажимањем редуцирали на десет тематских
опредељења приказаних у Табели 1.12
Табела 1 - Редуцирана листа тема из области међународног рачуноводства

1. Оппшти приступ (увод и дефинисање међународног рачуноводства)

2. Класификација пракси финансијског извештавања (класификације, разлике у

режимима финансијског извештавања и утицај окружења)

3. Компаративне рачуноводствене праксе (по земљама и по ставкама)

4. Хармонизација / Међународни стандарди

5. Финансијско извештавање и обелодањивање

6. Међународна анализа финансијских извештаја

7. Управљање страном валутом (девизни курсеви, трансакције и финансијски

извештаји у страној валути, деривати, трансакциона изложеност валутном
ризику, рачуноводство у инфлаторним условима)

8. Управљачко рачуноводство (управљачка контрола, стратегијско планирање,

оцена перформанси, капитално буџетирање и рачуноводствени
информациони системи на нивоу мултинационалне компаније)

9. Међународно опорезивање (порески системи, трансферне цене)

10. Ревизија (интерна и екстерна)

Аутори су закључили да се флексибилно терминолошко и суштинско одређење

међународног рачуноводства јавља због великог броја различитих аспеката
рачуноводства који поседују интернационалну димензију. Другим речима, указали су
на то да проблем егзактног дефинисања међународног рачуноводства постоји управо
због тога што интернационални аспекти и димензије прожимају све домене
рачуноводства. Иако су аутори навели различите коментаре испитаника по питању
управљања страном валутом, истакли су њихов јединствен став да превођење
трансакција и финансијских извештаја у страној валути представља „фокалну тачку
међународног рачуноводства“.13 Наведену констатацију су образложили чињеницом да
су рачуноводствене импликације стране валуте инфилтриране у сва остала тематска
подручја међународног рачуноводства.
Padova (Италија).
12
Stolowy, Н, op. cit., р. 3.
13
Ibidem, р. 3.

10
 2. ЗНАЧАЈ И РАЗЛОЗИ ЗА ИЗУЧАВАЊЕ
МЕЂУНАРОДНОГ РАЧУНОВОДСТВА

Како је међународно рачуноводство прерасло фазе детињства и адолесценције и

достигло зрелу фазу праћену обимном литературом из ове области, поставља се
питање одакле потиче огромно интересовање истраживача и академске јавности за ову
дисциплину. Поред бројних одговора на ово питање, водећи аутори у области
међународног рачуноводства истичу да је прекретница 20. у 21. век период у којем су
пословне, финансијске и инвестиционе одлуке, због снажне глобалне конкурентности,
прожете међународним импликацијама. 14 Имајући у виду чињеницу да се највећи број
ових одлука доноси на бази релевантних и поузданих рачуноводствених информација
које одражавају међународну реалност, може се констатовати да је познавање
међународног рачуноводства неопходан предуслов за међународно пословање. Значају
изучавања и афирмацији ове рачуноводствене дисциплине допринели су:
 глобализација економије која представља примарни генератор потреба за
међународним рачуноводством,
 рапидан развој међународних тржишта капитала и глобализација финансијских
токова као њихов кључни тренд,
 растући глобални тренд дерегулације тржишта, као и приватизација
корпорација из јавног сектора у великом броју земаља у развоју и развијених
земаља који пружају могућности за нове форме међународних улагања кроз
стране директне инвестиције, заједничке подухвате и алијансе,
 неопходност идентификовања реперкусија нестабилности девизних курсева на
рачуноводствене садржаје,
 појава све већег броја МНК које се све више фокусирају на мултинационалне
корпоративне стратегије,
 и поред све већег степена достигнуте de facto хармонизације, и даље постојеће
разлике између рачуноводствених режима појединих земаља,
 информациони космополитизам инвеститора и осталих корисника
финансијских извештаја,
 географска експанзија рачуноводствених услуга,

14
Choi, F., Meek, G., International Accounting, Sixth Edition, Рearson Education Inc., New Jersey, 2008, p. 35.

11
  едукативно-истраживачке активности водећих академских кругова и из њих
произлазећа достигнућа, које доводећи у питање рачуноводствени
национализам, фаворизују глобални контекст рачуноводства,
 фреквентне међународне сесије рачуновођа и
 билатералне и мултилатералне расправе рачуновођа, размена идеја и ставова
које све више потенцирају интересовање за међународно рачуноводсто. 15
Евидентно је да бројни фактори афирмишу неопходност изучавања међународног
рачуноводства и између њих постоји висок степен интеракције. Несумњиво, најважнији су
(а) традиционални разлози, (б) глобализација пословног окружења и
интернационализација рачуноводствене професије, као и (в) упоредивост националних
рачуноводствених система.
(а) Традиционални разлози
Иако су међу разлозима за изучавање међународног рачуноводства традиционални
разлози најмање битни, неопходно их је узети у обзир како би се сагледао значајан
историјски допринос великог броја земаља његовом развоју. Изучавањем еволутивних
аспеката међународног рачуноводства долази се до закључка да су развоју и афирмацији
рачуноводства допринеле бројне земље.16 Стога се са правом може констатовати да
рачуноводство никада није било искључиво национално обојено, већ је одувек поседовало
међународне димензије.17 Рачуноводствена достигнућа су се увозила и извозила широм
света. Управо ова међународна традиција у погледу размене рачуноводствених техника,
институција и концепата је постепено довела до развоја међународног рачуноводства, као
релевантне субдисциплине рачуноводства.
(б) Економска глобализација и интернационализација рачуноводствене професије
Реалност савременог пословања, чија је најмаркантнија карактеристика глобализација
привреде, афирмише потребу за развојем међународног рачуноводства као самосталне
дисциплине. Економска глобализација представља најважнији покретач међународног
рачуноводства. Глобализација привреде проширује хоризонте економским актерима и
модификује географски опсег пословних, финансијских и инвестиционих одлука. Због
изражене глобалне конкуренције ове одлуке су прожете међународним импликацијама и
доносе се на бази релевантних и поузданих информација које потичу из разних земаља. У
спектру тих информација примарно место припада рачуноводственим информацијама.
Коришћење рачуноводствених информација у условима глобализације привреде је, де
фацто, критична претпоставка за успешну реализацију међународних економских

15
Наведени фактори који потврђују значај изучавања и афирмацију међународног рачуноводства су
систематизовани на бази релевантне литературе из ове области: Saudagaran S., International Accounting: A
User Perspective, Thomson South-Western, USA, 2004, p. 2, Doupnik, T., Perera, H., International Accounting,
McGraw-Hill International Companies, 2007, pp. 1-14 и Nobes, C., Parker, R., Comparative International
Accounting, Prentice Hall Europe, 2008, pp. 8-14.
16
Богићевић, Ј., Превођење стране валуте и валутни хеџинг у међународном рачуноводству, докторска
дисертација, Економски факултет у Суботици Универзитет у Новом Саду, 2011, стр. 19-23.
17
Богићевић, Ј., Јањић, В., Разлике између националних рачуноводствених система, Економски ефекти
транзицијеи реструктурирања привреде Србије у функцији европских интеграција, Редактори: Шапић, С.,
Обрадовић, В., Дреновак, М., Костић, М. и Тодоровић, В., Универзитет у Крагујевцу Економски факултет,
2019, стр. 411.

12
активности. Стога се с правом може рећи да је у условима глобализације улога
рачуновођа све значајнија, а њихова одговорност све већа.
Континуирано повећање обима пословања изван националних оквира кореспондира са
све већим потребама за глобалним комуникацијама. Наиме, повећање протока роба,
услуга и капитала између земаља претпоставља доношење одлука на бази прикупљених
информација које су исказане на рачуноводственом језику битно различитом од
сопственог. Стога је за доношење одлука на бази информација у глобалном окружењу
неопходно адекватно разумевање и познавање бројних питања из међународног
рачуноводства. Доношење одлука на бази рачуноводствених информација које потичу из
других земаља посебно долази до изражаја при оцени постигнућа страних филијала и
њихових менаџера, придружених компанија или заједничких подухвата у другој земљи,
при одлучивању о кредитирању иностраних купаца или доношењу инвестиционих и
финансијских одлука на бази глобалних могућности. 18 Растући значај и динамичан развој
рачуноводства временски коинцидира са глобализацијом пословног окружења и
интернационализацијом рачуноводствене професије. Штавише, рачуноводство као
технологија која се примењује у различитим политичким, економским и друштвеним
контекстима и које је одувек имало и националне и међународне атрибуте, све више
поприма глобални карактер. Из перспективе рачуноводства и финансијског извештавања
два најважнија аспекта глобализације су међународна трговина и стране директне
инвестиције. Када је реч о међународној трговини, рачуновође се, пре свега, суочавају са
третманом спољнотрговинских и трансакција у страној валути. Како различите земље
нуде различите могућности за остваривање профита и излажу предузећа различитим
нивоима и врстама ризика и различитим шансама за успех, за доношење одлука о
међународним пословним активностима су потребни стручњаци за компаративне
рачуноводствене системе.

Компаније које излазе на инострана тржишта капитала се суочавају и са проблемима

услед националних рачуноводствених различитости. Наиме, од компанија које прибављају
капитал продајом акција или коришћењем кредитних линија у иностранству захтева се да,
поред примарних финансијских извештаја (намењених домаћим корисницима), саставе и
секундарне финансијске извештаје у складу са општеприхваћеним рачуноводственим
стандардима земље у којој прибављају капитал. Поред тога, предузећа могу вршити и
делимична усаглашавања појединих билансних позиција.
Све већи број земаља се све више отвара за међународну економску сарадњу и потпуније
укључује у светску привреду. Ова све израженија међузависност разних националних
привреда, условила је и да МНК страним директним инвестицијама оснивају филијале у
разним земљама. У међународној трговини учешће ових компанија је веома значајно и
има тенденцију пораста. На њих отпада две трећине светске трговине, а половину овог
учешћа, односно једну трећину укупне трговине чини унутарфирмска трговина. Извоз

18
Saudagaran, S., International Accounting: A User Perspective, Thomson South – Western, USA, 2004, p.2.

13
страних филијала чини једну трећину светског извоза. Управо претходно опредељена
доминантна улога МНК у међународној трговини крајем 20. и почетком 21. века чини
актуелним изучавање рачуноводствених импликација њихових активности и утицаја на
међународну трговину. Оне су кључни реализатори страних директних инвестиција и
њиховог раста, доминантни актери у међународној производњи и трговини, као и у
спољној трговини многих земаља.
Рачуноводствене импликације утицаја трансфера пословних активности изван граница
матичне земље на финансијски и приносни положај МНК и њених филијала у
иностранству представљају једно од најактуелнијих питања у области међународног
рачуноводства. Како рачуноводствене фирме опслужују своје клијенте широм света, може
се констатовати да су активности МНК један од главних фактора интернационализације
рачуноводствене професије. Географска експанзија рачуноводствених услуга се реализује
или отварањем нових представништава или припајањем постојећим страним
рачуноводственим фирмама.
Постојање МНК је дало нову димензију већ постојећим проблемима са којима се
рачуновође сусрећу у домаћем окружењу, као што су: трансферне цене, извештавање по
сегментима, консолидовање, ревизија, оцена перформанси филијала и њихових менаџера.
Питања као што су превођење vs прерачунавање финансијских извештаја страних
филијала за потребе састављања консолидованих финансијских извештаја међународне
групе, као и третман транслационе изложености валутном ризику су својствени
искључиво МНК.
(в) Упоредивост националних рачуноводствених система
Имајући у виду чињеницу да већина МНК саставља консолидоване финансијске извештаје
у складу са америчким општеприхваћеним рачуноводственим принципима (US General
Accepted Accounting Principles – GAAP), међународним стандардима финансијског
извештавања (International Financial Reporting Standards – IFRS), а неке од њих
респектујући законску регулативу и праксу домицилних земаља, од њихових инвеститора
и кредитора се очекује познавање компаративних рачуноводствених система. Познавање
упоредних рачуноводствених система представља значајан инструмент у портфолију
вештина које се захтевају и од менаџера предузећа која се баве пословањем изван земље.19
Истакнути аутори у области међународног рачуноводства истичу да је упоредивост
националних рачуноводствених система релевантан разлог за његово изучавање, а
потребу за упоредним приступом рачуноводству образлажу бројним аргументима.
Разматрање компаративног приступа омогућава сагледавање чињенице да САД и остале

19
Saudagaran, S, Biddle, G., Foreign Listing Location: A Study of MNCS and Stock Exchanges in Eight Countries,
Journal of international Business Studies, Second Quarter, 1995, p. 54.

14
англосаксонске земље нису једине које су допринеле развоју рачуноводства. Друго,
упоредни приказ националних рачуноводствених система показује да састављачи,
корисници и регулатори финансијских извештаја у разним земљама могу учити
размењујући идеје и искуства. Могуће је да земља унапреди сопствено рачуноводство
посматрајући како су остале земље реаговале на исте или сличне проблеме. Већа
отвореност националних економија према међународном тржишту намеће потребу
изучавања упоредних рачуноводствених система како би се упознали карактер и
величина постојећих разлика. Управо, упознавање и разумевање разлика представља
најважнији разлог за компаративни третман постојећих различитих рачуноводствених
пракси на глобалном нивоу. Познавање специфичности конкретног националног
рачуноводственог система је неопходно и при анализи финансијских извештаја из те
земље. Такође је могуће испитати да ли се у ситуацији када се по појединим земљама
рачуноводствене методе разликују, разлике правдају различитостима у економском,
правном и друштвеном окружењу или као пука последица историјских околности.
Коначно, компаративним третманом националних рачуноводствених система сагледава се
потреба за рачуноводственом хармонизацијом, као и могућности и тешкоће на путу њеног
остварења. Другим речима, компаративним приступом националним рачуноводственим
системима може се објаснити зашто се међународна хармонизација сматра пожељним, али
тешко остварљивим циљем.
Упоредни приступ националним рачуноводственим системима превасходно подразумева
разумевање међународних разлика у финансијском извештавању, разматрање
условљености истих, као и сагледавање њихових ефеката на финансијки и приносни
положај ентитета. Због просторне лимитираности и чињенице да су сви ови аспекти
минуциозно разматрани у посебним радовима, у овом делу ће бити учињен кратак осврт
на њих. 20
Као најзначајније међународне разлике у финансијском извештавању Doupnik и Perera
наводе: различит сет финансијских извештаја, разноврсне форме приказивања
финансијских извештаја, разлике у нивоу детаља садржаних у финансијским извештајима,
језичко-терминолошке разлике, разлике у обиму и карактеру обелодањивања, као и
разлике у признавању и мерењу (процењивању) финансијско-извештајних позиција.21
Наведене разлике у националним режимима финансијског извештавања су условљене
бројним факторима, међу којима се осебно истичу: правни системи, методи финансирања,
однос финансијског и пореског извештавања, утицај рачуноводствене професије,
стабилност националне валуте, тип и ниво економског раста и развоја, улога
микроекономске теорије и историјске случајности и спољашњи утицаји.22 Поред

20
Више о томе видети у: Обрадовић, В., Међународни стандарди финансијског извештавања: глобални језик
рачуновођа, Економски факултет Универзитета у Крагујевцу, 2016, стр. 22 - 63.
21
Doupnik, T., Perera, H., International Accounting, McGraw-Hill International Edition, p. 47 – 65.
22
Stefanović, R., Bogićević, J., Razumevanje međunarodnih razlika u finansijskom izveštavanju, Monografija:
Korporativno upravljanje u tranziciji, Ekonomski fakultet u Kragujevcu, 2006, str. 92.

15
специфицираних фактора, у последње време истражује се и утицај културе на развој
рачуноводства.23 При томе, треба имати у виду да је констелација утицаја ових фактора
веома динамична и подложна променама како на нивоу појединих земаља, тако и између
њих.

Из претходног произлази чињеница да се разлике између рачуноводствених система

доводе у везу са специфичним друштвеним, економским и културалним окружењем
земље. Међутим, специфичности рачуноводствених система многих земаља не смемо
посматрати, изучавати и интерпретирати апстрахујући актуелне спољашње, тј.
међународне утицаје. Развијена глобална економија неће толерисати рачуноводствени
етноцентризам и национално укорењено финансијско извештавање. Покушаји да се
национализује рачуноводствена професија и да се финансијско–извештајни режими
фрагментују на националне енклаве је својеврсни, већ превазиђени анахронизам. У том
контексту неопходно је, поред већ поменутих историјски обојених егзогених фактора,
указати и на усвајање или конвергенцију са IFRS као најмаркантнији пример
међународног утицаја.

Евидентно је да су национални рачуноводствени системи резултат комплексне

интеракције економских, историјских, институционалних, као и фактора културе. Управо
ови факори који утичу на моделирање и развој националног рачуноводства представљају,
de facto, и узроке њихових разлика. Стога, Choi и Meek истичу да при анализи страних
финансијских извештаја корисници морају пажљиво утврдити да ли уочене разлике у
перформансама предузећа потичу из (1) разлика у рачуноводственим мерењима, (2)
економских, културалних или институционалних разлика или су, пак, условљене (3)
реалним разликама између атрибута који се мере.24
Међународне разлике у рачуноводственим праксама реперкутују бројне проблеме и
састављачима и корисницима финансијских извештаја. Њихово разумевање претпоставља
и сагледавање њихових ефеката на финансијске извештаје. Ти проблеми се углавном
односе на:
(1) припремање консолидованих извештаја од стране мултинационалних компанија,

(2) приступ компанија иностраним тржиштима капитала и

(3) недостатак упоредивости финансијских извештаја компанија из различитих земаља. 25

3. КОНЦЕПТИ МЕЂУНАРОДНОГ РАЧУНОВОДСТВА

23
Богићевић, Ј., Узроци међународних разлика у финансијском извештавању, часопис Рачуноводство, бр. 5-
6, 2006, стр. 90.
24
Choi, F., Meek, G., op.cit., p. 355.
25
Hoyle, J., Schaefer, T. and Doupnik, T. Advanced Accounting, McGraw-Hill/Irwin, New York, 2004, p.533.

16
Бројни различити аспекти рачуноводства, који имају интернационалну димензију,
условили су не само крајње флексибилно терминолошко, већ и разноврсна концептуална
одређења међународног рачуноводства. Пошто је терминолошко поимање међународног
рачуноводства већ детаљно размотрено, у овом делу акценат ће бити стављен на његове
концепте. С тим у вези, разни аутори на различите начине образлажу концепте
међународног рачуноводства.
Хронолошки, прво тродимензионално тумачење концепата међународног рачуноводства
дали су 1971. године аутори Weirich, Avery и Anderson, полазећи од следећих приступа: (1)
универзални приступ међународном рачуноводству, (2) приступ интегралног обухвата
метода и стандарда свих земаља и (3) приступ који полази од пракси страних филијала и
матичне компаније. Наведени приступи опредељују следеће концепте међународног
рачуноводства, респективно:

(1) светско рачуноводство (World accounting),

(2) међународно рачуноводство (International accounting) и
(3) рачуноводство стране филијале (Foreign subsidiary accounting) 26
Први најшири концепт, светско рачуноводство, усмерава међународно рачуноводство на
формулисање и изучавање универзално прихваћеног сета рачуноводствених стандарда.
Другим речима, у његовој основи је сет универзалних или глобалних принципа који би се
примењивали у свим земљама. Стога се, према овом концепту, међународно
рачуноводство тумачи као универзални систем који би могле усвојити све земље. Према
речима ових аутора, овај концепт представља „крајњи циљ међународног
рачуноводственог система“ 27 Иако вредан похвале, циљ остварења овог концепта је у
академским и прагматичним круговима углавном окарактерисан као „идеалистичко-
утопијски.“ Песимистички ставови у вези са његовим остварењем одражавају бројне
препреке на путу комплетне стандардизације рачуноводствених пракси.
Очигледно је да Weirich, Avery и Anderson праве разлику између глобалног рачуноводства
и међународног рачуноводства, које указује на коегзистенцију рачуноводствених
стандарда применљивих у свим земљама, с једне стране, и различитог сета националних
рачуноводствених стандарда, с друге стране. Наведена дуалност рачуноводствене
регулативе реперкутује потребу састављања два сета финансијских извештаја компанија.
Овај други главни концепт међународног рачуноводства полази од дескриптивног и
информативног приступа. Протагонисти овог концепта доводе у питање валидност и
применљивост универзалног сета рачуноводствених принципа услед разноврсних
географских, друштвених, економских, политичких и правних национално интонираних
утицаја. Према њима, међународно рачуноводство обухвата сет општеприхваћених

26
Weirich, Th., Avery, C., Anderson, H., “Approaches to the Study of International Accounting Concepts”,
International Journal of Accountancy Vol. 2, 1971, p. 22.
27
Ibidem

17
рачуноводствених принципа појединих земаља широм света. Због тога се са правом
истиче да овај концепт међународног рачуноводства представља својеврсни „конгломерат
националних рачуноводствених принципа развијених у свим земљама.“ 28 Према овом
концепту, немогуће је установити неки универзални систем рачуноводства који би се
могао препоручити, а сходно томе и користити у свим земљама. Стога, међународно
рачуноводство може представљати само синтезу националних рачуноводствених метода,
принципа и стандарда. Поједини аутори, посматарајући међународно рачуноводство као
истраживање и анализу варијетета принципа, метода и рачуноводствених стандарда свих
земаља, указују на комплексност овако дефинисаног концепта. Да би се бавили на овакав
начин концептуално опредељеним међународним рачуноводством, рачуновође би требало
да проуче рачуноводствене принципе сваке земље посебно. У немогућности да се у
потпуности следи овакав мултиваријантни приступ, рачуновође се суочавају са питањем
арбитрарног избора земаља за проучавање. Другим речима, због неизводљивости
третирања свих земаља, поставља се питање колико и које националне рачуноводствене
системе изабрати при изучавању међународног рачуноводства.
Трећи најстарији и најужи концепт, рачуноводство иностраних филијала, односи се на
рачуноводствене праксе матичне компаније и њених страних подружница. Овај концепт
своди међународно рачуноводство на процес консолидовања финансијских извештаја
матичне компаније и њених иностраних филијала и на превођење финансијских извештаја
страних филијала исказаних у страној валути на валуту матичне компаније.
Сличну спецификацију и образложење концепата међународног рачуноводства заговара и
Samuel, који разликујe: (1) концепт универзалног рачуноводства, (2) концепт
компаративног рачуноводства и (3) технички концепт, који имплицира рачуноводствене
аспекте на релацији матично предузеће-иностране филијале. 29 Аналогно претходној
спецификацији домена, Norlin упућује на три главна концепта међународног
рачуноводства, и то: (1) универзални систем, (2) дескриптивно-информативни приступ и
(3) рачуноводствене праксе иностраних филијала и матичних компанија. 30
Концепти међународног рачуноводства се могу посматрати и према секторима. С тим у
вези, Belkaoui наводи следеће концепте:
„А. Рачуноводство приватног сектора

1. Компаративна анализа

(а) националних рачуноводстава, извештавања и пракси ревизије;

(б) националних рачуноводствених теорија;

2. Стандардизација

28
Samuels, J.M., Piper, A.G., International Accounting: A Survey, Croom Helm Ltd. London, 1995,, p. 4.
29
Samuel, F., Norlin, G. R., Principles of International Accounting, Austin Press, USA, 1996., p. 15.
30
Ibidem.

18
 3. Рачуноводство МНК

(а) финансијско рачуноводство (превођење стране валуте, консолидовање,

извештавање по сегментима, инфлаторно рачуноводство, обелодањивања, ревизија);
(б) управљачко рачуноводство (процењивање ризика и изложености, анализа
страних инвестиција, информациони системи, трансферне цене, контрола и оцена
перформанси, бихејвиористичке димензије);

4. Опорезивање међународних операција у различитим земљама

Б. Рачуноводство јавног сектора

1. Компаративна анализа националних система;

2.Рачуноводство владиних агенција и јавних непрофитних организација;“ 31

На бази прегледа релевантне литературе може се закључити да се проблематика

међународног рачуноводства најједноставније може сагледати полазећи од његовог
дихотомног одређења. Другим речима, изузетно комплексан делокруг међународног
рачуноводства се може посматрати кроз дводимензионалну призму његових
дескриптивно-компаративних и прагматичних активности. При томе, дескриптивно-
компаративни аспект је превасходно усмерен на типологију националних
рачуноводствених система, разумевање и поређење њихових сличности, специфичности и
разлика, а прагматични домен подразумева рачуноводствени обухват међународних
трансакција и активности МНК. Кључни прагматични аспекти међународног
рачуноводства се односе на консолидовање, извештавање по сегментима, инфлаторно
рачуноводство, превођење стране валуте и управљање валутним ризиком. Значај
изучавања ова последња два интерактивна подручја међународног рачуноводства, односно
рачуноводства стране валуте (foreign currency accounting) на глобалном нивоу посебно
долази до изражаја у последње време услед експанзије међународних пословних,
финансијских и инвестиционих активности и изражене флексибилности девизних
курсева.32 Неопходност изучавања проблематике рачуноводствених аспеката превођења
стране валуте и валутног хеџинга у нашој земљи произлази из чињенице да је реч о
недовољно истраженом подручју рачуноводства у домаћој литератури, чије познавање
представља основу за разумевање осталих кључних домена међународног рачуноводства.

4. ДОМЕНИ РАЧУНОВОДСТВА СТРАНЕ ВАЛУТЕ

Економски ентитети, који своје пословне активности реализују ван националних оквира,
суочавају се са проблемима превођења стране валуте (foreign currency translation) и
валутног хеџинга (foreign currency hedging). У рачуноводственом контексту превођење

31
Belkaoui, A. R., op.cit., p.13.
32
Богићевић, Ј., Финансијско-рачуноводствени аспекти превођења стране валуте, часопис Рачуноводство,
бр. 1-2, 2003, стр. 10.

19
стране валуте представља процес изражавања износа деноминованих у једној валути у
другу применом одговарајућих девизних курсева. Неопходност разматрања ових кључних
аспекта међународног рачуноводства произлази из глобализације пословних,
финансијских и инвестиционих активности, повећања броја МНК и фреквентних
флуктуација девизних курсева. Адекватно преведени финансијски подаци не само да
елиминишу информациону асиметрију између домаћих и иностраних корисника
рачуноводствених садржаја, већ представљају и основу за консолидовање на нивоу
међународних група, извештавање по сегментима и извештавање у инфлаторним
условима. Опште образложење неспорног значаја превођења стране валуте веома јасно
открива општеприхваћена констатација Choi-a, која гласи: „Превођење стране валуте
представља срж фундаменталних концепата на којима почива савремено међународно
финансијско извештавање.“33 Водећи аутори у области међународног рачуноводства
истичу да превођење стране валуте и кореспондентан валутни хеџинг представљају
најкомплексније и најконтроверзније аспекте међународног рачуноводства. Бројне
студије, посвећене истраживању релативног значаја специфичних проблема из области
транснационалног рачуноводства, већ дуже време истичу њихов примат. С тим у вези,
аутор Troberg наводи и нумеричку аргументацију ове констатације, истичући да су
„водећи експерти у области међународног рачуновдства констатовали да се на листи од
десет фундаменталних проблема (од укупно разматраних осамдесет осам) пет односи на
превођење стране валуте.“34 Doupnik и Perera наводе резултате два различита прегледа
ставова пословних извршилаца који сматрају да се најважнији теме које треба обухватити
на курсевима међународног рачуноводства односе на рачуноводство стране валуте.35

Да су девизни курсеви релативно стабилни, превођење стране валуте не би било теже од

претварања инча и стопа у њихове метричне еквиваленте. Међутим, девизни курсеви су
ретко стабилни, што се може видети у Табели 2.36

Табела 2 - Вредност 1 £ у другим валутама

НЕМАЧКА БРАЗИЛСКИ
ДАТУМ САД ДОЛАР МАРКА CRUZEIRO/
(ЕВРО ОД 1999. REAL
ГОД.)
31.12.70. 2,39 8,73 11,85
31.12.75. 2,02 5,29 18,34
31.12.80. 2,38 4,67 156,22
31.12.84. 1,15 3,66 3622,00
33
Choi, F., Meek, G., op.cit., p. 200.
34
Troberg, P., Foreign Currency Translation: A Comparative Analysis of Approaches, Advances in International
Accounting, Vol. 1, JAI Press Inc., 1987., p. 318.
35
Doupnik, T., Perera, H., op. cit., p. vi
36
Nobec, C, Parker, R., op. cit. p. 386.

20
 31.12.85. 1,44 3,56 15152,81
31.12.86. 1,47 2,86 21970.05
31.12.87. 1,87 2,96 135,22*
31.12.88. 1,81 3,22 1384,81
31.12.89. 1,62 2,73 18,24*
31.12.90. 1,93 2,88 341,37
31.12.91. 1,87 2,84 1999,40
31.12.92. 1,51 2,44 18729,90
31.12.93 1,49 2,56 471,28*
31.12.94. 1,56 2,42 1319,76
31.12.95. 1,55 2,22 1508,06
31.12.96. 1,70 2,64 1,76*
31.12.97. 1,65 2,96 1,85
31.12.98. 1,66 2,78 2,01
31.12.99. 1,62 1,61 2,89
31.12.00. 1,49 1,60 2,91
31.12.01. 1,46 1,64 3,50
31.12.02. 1,61 1,54 5,70
31.12.03. 1,78 1,42 5,11
31.12.04. 1,93 1,41 5,13
31.12.05. 1,72 1,46 4,02
31.12.06. 1,96 1,49 4,18
Напомена: * Након увођења нове валуте једна јединица нове валуте износи хиљаду
јединица старе валуте.

Њихове флуктуације повећавају број коришћених девизних курсева у процесу превођења.

Због тога у релевантној литератури доминира схватање да превођење стране валуте
представља проблем управо због учесталих флуктуација девизних курсева.

Непостојање фиксних девизних курсева поставља пред рачуновође два проблема:

(1) Који девизни курс (историјски или текући) користити за превођење

средстава/обавеза исказаних у страној валути?

21
 (2) Како рачуноводствено третирати добитке или губитке који настају услед промене
девизних курсева?
Како примењени девизни курс детерминише вредност средстава и обавеза компаније, а
ефектуира се и при обрачунавању резултата, решавању првог проблема се придаје знатно
већи значај. Други проблем се односи на презентирање, тј. на терминолошко одређење и
финансијско–извештајно позиционирање добитака или губитака од превођења, или како
их аутор Nobes квалификује као транслационе разлике (translation differences).37 Билансни
третман ових транслационих разлика утиче на многе значајне рачуноводствене варијабле,
као што су нето резултат и добитак по акцији.

Рачуноводствени домени превођења стране валуте имплицирају третман два кључна

питања, и то:

 превођење трансакција у страној валути (foreign currency transaction translation) и

 превођење финансијских извештаја у страној валути (foreign currency financial
statements translation) .
Иако методолошки комплексна, питања која се односе на третман трансакција у страној
валути и њиховог валутног хеџинга углавном се у релевантној рачуноводственој
литератури униформно интерпретирају. Међутим, у вези са превођењем финансијских
извештаја страних филијала исказаних у страној валути јављају се бројне контроверзе,
које највећим делом произлазе из различитог тумачења следећих концептуалних питања:
(а) избора девизних курсева за претварање износа у једној валути у другу (транслационе
методе) и (б) финансијско-извештајног третмана, односно позиционирања ефеката
превођења (транслационих добитака или губитака) у консолидованом билансу стања или
консолидованом билансу успеха.

Респектујући специфичну тежину ових кључних аспеката међународног рачуноводства,

даља излагања усмерићемо на експлицитно разматрање превођења трансакција versus
превођења финансијских извештаја. У циљу интегралног сагледавања свих релевантних
импликација ефеката промена девизних курсева на рачуноводствене информације биће
размотрени и теоријско-методолошки аспекти рачуноводства валутног хеџинга.

37
Ibidem, p. 387.

22
 II ДЕО

РАЧУНОВОДСТВЕНИ АСПЕКТИ ПРЕВОЂЕЊА ТРАНСАКЦИЈА У

СТРАНОЈ ВАЛУТИ
1. ТРАНСАКЦИЈЕ У СТРАНОЈ ВАЛУТИ

Међународна трговина (извоз и увоз) чини значајан део светске економије. Према
подацима Светске трговинске организације (World Trade Organization – WTO) у 2018.
години вредност извезене робе износила је 18.819 милијарди америчких долара, а
вредност увоза роба је достигла 19.394 милијарде америчких долара. Импресиван пораст
међународних трговинских активности у периоду после Другог светског рата приказан је
у Табели 338.

Табела 3 - Извоз и увоз на глобалном нивоу од 1948. до 2018. године

(у милијардама америчких долара)
Године 1948. 1953. 1963. 1973. 1983. 1993. 2003. 2018.
Извоз 59 84 157 579 1.838 3.688 7.377 18.819
Увоз 62 85 164 594 1.883 3.805 7.694 19.394

Из приказане табеле се може видети да се у периоду од 1948. до 2018. године вредност

извоза на глобалном нивоу повећала 319 пута. Истовремено, вредност увоза се повећала
313 пута. Највеће учешће у светском извозу у 2018. години остварила је Кина (13,1%). За
њом следе САД (8,8%), Немачка (8,2%), Јапан (3,9%) и Холандија (3,8%). У истој години
највеће учешће у светском увозу су оствариле САД (13,5%), Кина (11%), Немачка (6,6%),
Јапан (3,9%) и Велика Британија (3,5%).39 Број компанија које су укључене у разноврсне
међународне пословне и финансијске активности се константно повећава. Као резултат
њихових извозно-увозних активности оне користе бројне валуте. Иако у свету постоји око
сто педесет валута, највећи део међународних трговинских активности се, због њихове
стабилности и општеприхваћености, обавља у шест валута, и то у америчким доларима,
британским фунтама, канадским доларима, еврима, јапанским јенима и швајцарским
францима. Наплата потраживања по основу извоза или плаћање обавеза по основу увоза
се у складу са уговором може обавити не само у сопственој, домаћој валути, већ и у
страној валути. С тим у вези, треба правити разлику између спољнотрговинских, то јест
увозно-извозних трансакција с једне стране, и трансакција у страној валути, с друге
стране.

38
World Trade Organization, World Trade Statistical Review 2019, pp. 98-99 (27.12.2019.)
39
World Trade Organization, World Trade Statistical Review 2019, pp. 98-99 www.wto.org › res_e › statis_e ›
wts2019_e › wts2019_e (30.11.2020.)

23
Поред купопродајних активности, трансакције у страној валути углавном обухватају
пласирање сопствених или позајмљивање туђих средстава, као и наплату и исплату
дивиденди. Baker, Lembke и King у трансакције у страној валути убрајају, поред претходно
специфицираних, куповину или продају валутних терминских уговора, као и куповину
или продају стране валуте.40 Pahner и Mori, поред традиционално најзначајнијих извозно-
увозних трансакција које се извршавају у страној валути, наводе и “трансакције валутног
хеџа у које се улази ради заштите од могућих неповољних интервалутарних колебања, као
и спекулативне пословне активности, које подразумевају склапање терминских уговора у
страној валути са циљем остваривања добитка.”41

Евидентно је да трансакције у страној валути представљају само оне трансакције које

подразумевају извршење (settlement), односно наплату потраживања или исплату обавеза у
страној валути. У било којој међународној трансакцији само један актер се суочава са
проблемом рачуноводственог третмана истих у страној валути, зато што се плаћање
уобичајено специфицира у једној валути. Сходно томе, само она страна која регулише
обавезу или потраживање у било којој другој валути осим њене домаће националне,
односно локалне валуте се суочава са трансакцијама у страној валути. Продаја одређене
робе коју, на пример, обави чешко предузеће канадском купцу, уз претпоставку да се
плаћање обавља у канадским доларима, представља илустративан пример трансакције у
страној валути са аспекта чешког предузећа. Супротно, уколико би се наплата реализовала
у чешким крунама, иако је купац изван националних оквира Републике Чешке, наведена
продаја не би имала статус трансакције у страној валути. Такође, са аспекта канадског
предузећа које увезену робу плаћа у домаћим, канадским доларима ради се о класичном
увозу робе, а не о трансакцији у страној валути. И на примеру увозне трансакције може се
направити разлика између спољнотрговинске и трансакције у страној валути. Уколико
чешко предузеће набавља робу од јапанског произвођача, битно је уочити да ли су цена те
робе и услови плаћања наведени у локалној валути јапанског добављача, односно у јенима
или су, пак, деноминовани у чешким крунама. Наведена набавка се третира као
трансакција у страној валути само ако чешко предузеће прибављену робу плаћа у
јапанским јенима.

Према важећој законској регулативи у Републици Србији, књиговодствене евиденције,

финансијски извештаји који се састављају и предају Народној банци Србије и Агенцији за
привредне регистре, као и порески биланси се исказују искључиво у динарима. Другим

40
Baker, R., Lembke, V., King, T., Advanced Financial Accounting, Sixth Edition, McGraw – Hill International
Edition, New York, 2005, p. 544.
41
Pahler A., Mori J., Advanced Accounting Concepts and Practice, Fourth Edition, Herbart Brace Jovanovich
Publisher, New York, 1990, p. 628.

24
речима, већина правних лица у Републици Србији која састављају финансијске извештаје
као функционалну валуту користи динар.42

2. ДЕВИЗНИ КУРСЕВИ У ФУНКЦИЈИ ПРЕВОЂЕЊА

ТРАНСАКЦИЈА У СТРАНОЈ ВАЛУТИ

Процес превођења трансакција у страној валути означава изражавање или прерачунавање

износа исказаних у једној валути у другу. Промена монетарног израза ових трансакција се
спроводи помоћу одговарајућих девизних курсева. Порасту значаја девизног курса је
допринела потреба за поређењем вредности које су изражене у различитим националним
валутама.43 Аутори Meigs и Meigs истичу да се у свету користи скоро 150 валута и да та
валутна варијатетност представља један од основних проблема у међународном
рачуноводству.44 Овај проблем долази још више до изражаја због учестале флуктуације
девизних курсева.45

Процес свођења разних рачуноводствених садржаја исказаних у страној валути на домаћи

валутни еквивалент представља својеврсну промену монетарног израза и спроводи се
коришћењем одговарајућих девизних курсева.46 Девизни курс представља однос између
броја јединица једне валуте потребних за куповину друге валуте. Ова релативна вредност
једне валуте према другој се може изразити на два начина, и то: индиректно и директно.
Индиректно нотирање курса размене подразумева изражавање броја јединица стране
валуте који је неопходан за куповину једне јединице локалне валуте, што се може
приказати на следећи начин:

Индиректан курс размене = 1 јединица стране валуте : еквивалентна вредност локалне валуте 47

Стављањем у однос износа израженог у страној валути са индиректно нотираним

девизним курсом утврђује се домаћи валутни еквивалент те вредности. Директно изражен
девизни курс означава број јединица домаће валуте који је потребан за куповину једне
јединице стране валуте, односно цену јединице стране валуте која је исказана у
јединицама домаће валуте. Наведено опредељење директног девизног курса се у
математској форми може приказати на следећи начин:

Директан девизни курс = еквивалентна вредност локалне валуте : 1 јединица стране валуте 48
42
Практична примена МСФИ у Републици Србији, Основни принципи, Поглавље МРС 21 Ефекти промена
девизних курсева, Савез РР Србије, 2008, стр. 273.
43
Јанковић, Н., Утицај девизног курса на конкурентност извоза, Докторска дисертација, Универзитет у
Крагујевцу Економски факултет, 2013, стр. 1.
44
Meigs, R , Meigs, W., Računovodstvo: temelj poslovnog odlučivanja, MATE d.o.o., Zagreb, 1992., D - 2
45
Horngren, C, Sundan, G. and Elliot, J., Introduction to Financial Accounting, Prentice-Hall, New Jersey, 1996,
p. 707.
46
Богићевић, Ј., Финансијско-рачуноводствени аспекти превођења стране валуте, Рачуноводство, број 1-2,
2003, стр. 11
47
Baker, R., Lembke, V., King, T., op. cit., 538.
48
Ibidem, p. 537.

25
Иако директан курс означава својеврсну инверзију индиректног курса, они рефлектују
исту економску реалност и однос између валута. 49 Да би се утврдио домаћи валутни
еквивалент износа деноминованих у страној валути, тај износ се множи са директно
нотираним девизним курсом. Док континентално-европске земље и Јапан углавном
примењују директно изражавање девизних курсева (европска конвенција), Велика
Британија и САД углавном користе његово индиректно нотирање. 50 Евидентно је да се, у
зависности од начина изражавања девизног курса, за прерачунавање износа у страној
валути у домаћи валутни еквивалент, могу користити различите рачунске операције. У
том смислу износи у страној валути се алтернативно множе са директно израженим
девизним курсом или се деле са индиректно нотираним девизним курсом.

Изражавања девизних курсева домаће валуте (нпр, динара Републике Србије/РСД) према
страној валути (нпр, евру/€) могу се приказати табеларно на следећи начин:51

Табела 4 - Модалитети нотирања девизних курсева

НАЧИН ДЕВИЗНИ КУРС РАЧУНСКА ОПЕРАЦИЈА

ИЗРАЖАВАЊА ЗА ПРЕРАЧУН У РСД

Директно 117,5708 РСД за 1 € Множење

Индиректно 0.0085055 € за 1 РСД Дељење

Напомена: 0,0085055 = 1,0 / 117,5708

Без обзира на начин нотирања девизног курса, у процесу прерачунавања износа исказаних
у страној валути на домаћи национални валутни еквивалент могу се користити,
историјски, текући, као и просечни курсеви размене валута. Уколико се износи исказани у
једној валути прерачунавају у другу по ефективном курсу на дан одигравања
трансакције, реч је о историјском или трансакционом курсу (historical, transaction
exchange rate). Међутим, ако се за потребе овог прерачунавања користи курс на дан
биланса, ради се о текућем курсу (current, closing exchange rate). Најзад, просечан курс
размене одражава просечну пондерисану вредност историјских или текућих курсева
током одређеног периода.

Како се трансакције у страној валути одигравају на спот, форвард или своп тржишту, за
разумевање рачуноводствених аспеката превођења трансакција у страној валути и
валутног хеџинга неопходно је и адекватно поимање и терминолошко коришћење спот

49
Ibidem, p. 539.
50
Јакшић, М., Финансијско тржиште – инструменти и институције, Економски факултет Универзитета у
Крагујевцу, 2016,стр.277.
51
Подаци о средњем девизном курсу су преузети са званичне курсне листе НБС објављене на дан 01.02.2021.
год. на сајту: http://www.kursna-lista.com/kursna_lista_nbs ( 01.02.2021. год.)

26
курса и терминског (форвард) курса. Девизни курс по којем се валуте могу конвертовати
непосредно, тренутно (извршење у року од два дана) назива се спот курс (spot rate). Курс
који се утврђује за трансакције у којима ће се конверзија специфицираног износа валута
извршити на уговорени дан (у року од једне године) је термински курс (future или forward
rate). По правилу, износ терминског курса је незнатно изнад или испод спот курса, што
зависи од односа између каматних стопа референтних валута на међународном тржишту
новца. Уколико је каматна стопа која се добија на домаћу валуту већа од каматне стопе
коју реперкутује страна валута, термински курс је виши у односу на спот курс. Та разлика
представља премију. Насупрот томе, разлика која се јавља између нижег терминског и
вишег спот курса представља дисконт. У Табели 5 су сумарно приказане различите
релације између спот и терминског курса, произлазећи ефекти у виду премије или
дисконта, као и њихов књиговодствени третман.

Табела 5 - Финансијско-рачуноводствени третман премије и дисконта

Куповина или Директни курс Резултат*

продаја стране Спот курс Термински Премија Дисконт
валуте Курс
Куповина 2,00 $ 2,01 $ *(Дугује) -

Куповина 2,00 $ 1,99 $ *(Потражује)+

Продаја 2,00 $ 2,01 $ *(Потражује)

+

Продаја 2,00 $ 1,99 $ *(Дугује) -

Напомена: * Алгебарски симболи + и – означавају ефекте на сопствени капитал.

Мада се трговина валутом највећим делом обавља на спот тржишту, у последње време
долази до снажне афирмације дериватних тржишта, о чему ће бити речи при разматрању
рачуноводствених импликација хеџа трансакција у страној валути.

3. ПЕРСПЕКТИВА ЈЕДНЕ ТРАНСАКЦИЈЕ VS ПЕРСПЕКТИВА ДВЕ

ТРАНСАКЦИЈЕ У СТРАНОЈ ВАЛУТИ

Рачуновође се суочавају са проблемом превођења трансакција у страној валути при

њиховом евидентирању у пословним књигама, као и при припремању сета финансијских
извештаја појединачних предузећа. Као што је истакнуто, differentia specifica ових
разноврсних трансакција се своди на изражавање њихових услова и њиховом регулисању
у било којој другој валути, која нема статус функционалне валуте ентитета.

У циљу адекватног рачуноводственог третмана ових трансакција, неопходно је да се

дефинишу следеће три релевантне временске одреднице, и то:

27
 1) дан трансакције – датум иницијалног евидентирања трансакције;

2) дан међубиланса – датум израде новог биланса у периоду између дана

одигравања трансакције и дана њеног извршења; уколико се трансакција, на
пример, одиграла 20.09.20х1, а датум извршења је 20.01.20х2, јавиће се четири
датума међубиланса, уз претпоставку да је обрачунски период један месец;

3) дан извршења – датум регулисања обавезе или наплате потраживања; при томе,
уколико нису понуђени кредитни услови, датум трансакције и датум њеног
извршења су идентични.

Након одређивања референтног временског оквира, неопходно је размотрити и

концептуална питања у вези са трансакцијама у страној валути. Пре свега, намеће се
питање њиховог почетног књиговодственог третмана у националној валути на дан
трансакције. У том контексту, рачуновође су заузеле општи став да исте треба
евидентирати коришћењем ефективног курса на тај дан. Међутим, рачуновође се
суочавају са додатним проблемима због могућности коришћења кредитних услова:

(1) Уколико у периоду између дана одигравања трансакције и дана израде

међубиланса дође до промене девизног курса, да ли треба нерегулисана
потраживања и обавезе (у страној валути) кориговати, прилагодити, како би
одражавали текући курс на дан међубиланса? С тим у вези, већина рачуновођа
сматра да било који нереализован део трансакције, представљен неизмиреном
обавезом или ненаплаћеним потраживањем, треба прилагодити на дан
међубиланса.
(2) Ако се износ при извршењу трансакције разликује у односу на првобитно
евидентирани, како у финансијско-рачуноводственом контексту третирати
произашлу разлику, односно добитке и губитке на трансакцији у страној валути?
По том питању, издиференцирала су се два гледишта, и то:
(а) перспектива једне трансакције и
(б) перспектива две трансакције.52
Прво схватање базира на перспективи једне трансакције (single-transaction perspective),
која све аспекте трансакције у страној валути третира као делове јединственог пословног
догађаја. Наиме, исплата обавезе или наплата потраживања сматрају се неопходним и
нераздвојним, комплементарним делом трансакције набавке или продаје, респективно.
Другим речима, потраживање или обавеза у страној валути се сматрају основним делом
економске трансакције продаје или набавке у страној валути. Стога се почетно забележени
износ на дан трансакције сматра процењеним до дана њеног дефинитивног извршења. Као
резултат тога, првобитно забележена набавна вредност купљене робе (у случају увоза)
или иницијални износ потраживања од ино купца (у случају продаје, извоза робе) се затим
коригује (прилагођава) за било коју разлику између износа регистрованог на дан
52
Choi, F., Meek, G. op. cit. p. 207.

28
трансакције и износа по којем се трансакција коначно извршава. Следећи пример продаје
производа домаће компаније „Х“ ино купцу на одложено плаћање за 1.000.000 јединица
стране валуте на дан 1. септембар 20Х1. године илуструје третман трансакције и њеног
регулисања као јединственог, рачуноводствено нераздвојивог догађаја. 53 С тим у вези,
претпоствља се да је продајна вредност реализованих производа 1.000.000 јединица стране
валуте, да се ради о одложеном плаћању на 90 дана, да је обрачунски период домаће
компаније календарска година и да су релевантни девизни курсеви домаће валуте (ДВ)
према страној валути (СВ) следећи:

1. септембар 0,14 ДВ = 1 СВ
30. септембар 0,13 ДВ = 1 СВ
1. децембар 0,11 ДВ = 1 СВ
На бази наведених података илустрован је књиговодствени третман ове трансакције у
Табели 6.
Табела 6 - Дневник компаније“Х“: перспектива једне трансакције

Да- Бр. Опис Страна валута Домаћа валута

тум Конта Дуг. Потр. Дуг. Потр.
205 Ино купци 1.000.000 140.000
1.9.
615 Прих. од продаје 1.000.000 140.000
Продаја на кредит
30.9. 615 Приходи од продаје 10.000
205 Ино купци 10.000
Прерачун
1.12. 615 Прих. од продаје54 20.000
205 Ино купци 20.000
Прерачун
1.12. 244 Девизни рачун 1.000.000 110.000
205 Ино купци 1.000.000 110.000
Наплата

53
Пример је, уз извесне модификације, преузет из: Choi, F., Meek, G., op. cit., pp. 208-209.
54
У књизи International Accounting аутори Choi, F., Meek, G. негативне ефекте промене девизног курса на
дан 1.12.20х1. г. књиже као смањење Нерасподељене добити. Пошто се ради о годишњем обрачунском
периоду, конта успеха нису закључена. Сходно томе, овај негативан ефекат смо, као и на дан 30.9.20х1. г.,
прокњижили не као смањење Нерасподељене добити, већ као смањење пословног прихода. Управо у томе се
и огледа суштинска модификација примера из наведене књиге. Осим тога, наведени су бројеви и називи
конта који се користе у нашој земљи.

29
Евидентно је да се према перспективи једне трансакције ефекти промене девизних курсева
књиговодствено обухватају на контима Ино потраживања и Приходи од продаје,55 због
чега се сматра да продаја у иностранству није комплетна све док се не наплати ино
потраживање и конвертује у домаћу валуту извозника. Овој методи рачуноводственог
обухвата ефеката промене девизних курсева на трансакције у страној валути може се
упутити примедба да „маскира“ чињеницу да је домаћа компанија могла да, уместо
110.000 јединица домаће валуте, прими 140.000 јединица домаће валуте под условом да
ино купцу нису понуђени кредитни услови плаћања. Дакле, губитак у износу од 30.000
јединица домаће валуте услед депресијације стране валуте је маскиран кориговањем
пословног прихода за његов износ. Стога, није чудо што ни IFRS, ни амерички GAAP не
дозвољавају примену овог приступа.

Друго схватање почива на перспективи две трансакције (two-transaction perspective) према

којој се трансакције у страној валути декомпонују на реалну и монетарну компоненту и
засебно се третирају куповина или продаја робе, с једне стране, и регулисање обавезе или
потраживања, с друге стране. Другим речима, ова перспектива третира извоз и
кореспондентну наплату као две посебне трансакције. Пошто управа одлучује о
реализацији производа на ино тржишту, као и о понуди кредитних услова плаћања ино
купцу, треба посебно исказати ефекте ових одлука у пословним књигама. Разлика између
износа иницијално забележеног на дан трансакције и износа по којем се врши кoначно
регулисање исте се, према овом схватању, третира као добитак или губитак од трансакције
у страној валути, односно трансакциони добитак или губитак (transaction gain/ transaction
loss). Другим речима, према овој перспективи не врши се кориговање иницијално
евидентираног Прихода од продаје, већ се ефекти промене девизних курсева на
потраживања у страној валути исказују преко Позитивних курсних разлика и Негативних
курсних разлика, што се види из Табеле 7.
Табела 7 - Дневник компаније “Х“: перспектива две трансакције

Датум Бр. Опис Страна валута Дом. валута

конта Дуг. Потр. Дуг. Потр.

1.9. 205 Ино купци 1.000.000 140.000

615 Прих. од продаје 1.000.000 140.000
Продаја на кредит
30.9. 563 Негат. курс. разлика 10.000

55
Да је уместо годишњег у питању месечни обрачунски период, смањење вредности потраживања на дан
1.12. би ишло на терет Нерасподељене добити, јер би у том случају конто Приходи од продаје и остале
компоненте успеха, по природи ствари, били закључени.

30
 (Трансак. губитак)56
205 Ино купци 10.000
Прерачун
1.12. 563 Негат. курс. разлика 20.000
(Трансак. губитак)
205 Ино купци 20.000
Прерачун
1.12. 244 Девизни рачун 1.000.000 110.000
205 Ино купци 1.000.000 110.000
Наплата

Поређењем ових перспектива трансакција у страној валути може се закључити да се обе

ефектуирају на успех предузећа. Разлика између њих се своди на то да ефекти промене
девизних курсева према перспективи једне трансакције мењају износ пословних прихода,
а ефекти перспективе две трансакције се обухватају преко Финансијских расхода или
Финансијских прихода. Другим речима, док перспектива две трансакције утиче само на
нето резултат, перспектива једне трансакције се ефектуира како на пословни, тако и на
нето резултат ентитета.

4. МОДАЛИТЕТИ ПРЕВОЂЕЊА МОНЕТАРНОГ ДЕЛА

ТРАНСАКЦИЈЕ У СТРАНОЈ ВАЛУТИ
При разматрању ефеката флуктуација девизних курсева у контексту рачуноводственог
обухвата трансакција у страној валути, неопходно је осврнути се и на проблем
непостојања јединствене, стандардне методе за превођење монетарног дела трансакција у
страној валути. С тим у вези, Flower истиче општеприхваћен став по којем превођење
реалног дела трансакције у страној валути треба заснивати на историјским, тј.
трансакционим курсевима. Насупрот томе, исти аутор наводи три модалитета превођења
монетарне активе и обавеза исказаних у ино валути:

(1) према историјском курсу (historical rate); по овој методи износи ових
позиција исказаних у националној валути остају непромењени и не
исказују се добици или губици од превођења (translation gains/losses);

56
Имајући у виду чињеницу да се у англосаксонској литератури Курсне разлике подвајају на Трансакционе
губитке/добитке, с једне стране, и Транслационе губитке/добитке, с друге стране, мишљења смо да би
прикладнији и егзактнији назив конта био Трансакциони губици. Међутим, како у нашем званичном
Контном оквиру за привредна друштва, задруге, друга правна лица и предузетнике та разлика није
направљена, употребићемо конта под називом Негативне курсне разлике и Позитивне курсне разлике, а у
загради ћемо навести оригиналне називе конта коришћене у англосаксонској литератури.

31
 (2) према текућем курсу (closing rate); превођење по курсу на дан биланса
резултира у текућој вредности ових позиција у националној валути, тј. у
новчаном еквиваленту до којег би се дошло конверзијом монетарне
активе у националну валуту (mutatis mutandis обавезе); уколико се текући
курс разликује у односу на историјски, јављају се транслационе разлике,
које се генерално укључују у биланс успаха као добици или губици од
превођења;
(3) по нижем (вишем) историјском или текућем курсу за активу (обавезе); у
условима примене ове методе, актива се исказује по нижој, а обавезе по
вишој алтернативној вредности; текући курс се једино користи уколико
резултира у губитку од превођења, који се исказује у билансу успеха.57

Прва метода се веома ретко користи. Ипак, неке рачуновође оправдавају њену примену у
условима флуктуације девизних курсева, поготову када је реч о монетарној активи и
обавезама. Наиме, протагонисти овог схватања сматрају да је извештавање о добицима
или губицима под таквим околностима крајње прејудицирано, услед могућности кретања
девизних курсева у супротном смеру у блиској будућности. Демантујући став који
заступају присталице овог приступа по коме је прерано исказивати ефекте промене
девизних курсева дугорочних монетарних средстава и обавеза због могућег кретања
девизних курсева у супротном смеру, Flower са правом доводи у питање аргументованост
и валидност оваквог става. Други опоненти овог приступа као главни контрааргумент
наводе чињеницу да је ова метода у колизији са основним рачуноводственим принципима.
Наиме, ова метода може резултирати у прецењивању монетарне активе и потцењивању
обавеза у односу на њихове текуће вредности, што је у директној супротности са
принципом опрезности. За разлику од ове методе, у рачуноводственој теорији наилазимо
на добро фундиране аргументе, који апострофирају оправданост примене друге и треће
методе.

Друга метода се базира на принципу узрочности (accruals principle), према којем ефекте
трансакција и осталих догађаја треба признати у периоду њиховог настанка, а не у
периоду наплате или исплате готовине и њених еквивалената. Другим речима, рачуновође
које респектују принцип узрочности не треба да чекају да се средство или обавеза у
страној валути конвертује у готовину (домаћу валуту) да би признали промену њихове
вредности. Будући да су проузроковани променом девизних курсева током обрачунског
периода, добици или губици од превођења, који се јављају услед признавања текућих
вредности монетарне активе и обавеза, односе се на текући период. Протагонисти овог
приступа инсистирају на обрачунском алоцирању ових добитака или губитака, будући да

57
Flower, J., Foreign Currency Translation, поглавље објављено у књизи: Nobes, C, Parker, R., op. cit., p. 396.

32
су ове компоненте успеха проузроковане променом девизног курса до које је дошло
управо током односног обрачунског интервала. Не односе се, дакле, на будуће периоде у
којима ће се регулисати потраживања и обавезе у страној валути.

Регулаторне власти у САД и Великој Британији заступају овакав став. Наиме, амерички
Исказ 52, Превођење стране валуте (SFAS 52),58 који је одлуком Одбора за стандарде
финансијског рачуноводства (FASB) од 15. септембра 2009. године, под ознаком ASC 830,
званично постао део Accounting Standard Codification и британски истоимени Исказ 20
(SSAP 20), FRS 23, Ефекти промене девизних курсева, као и Секција 30 FRS 102,
Превођење стране валуте 59 су углавном следили или следе ову другу методу. И канадски
приступ је сличан. Међутим, када је реч о дугорочним позајмицама, резултирајући добици
или губици од превођења трансакција у страној валути се одлажу и амортизују током
трајања основне трансакције.

Трећа метода се базира на принципу опрезности, тј. конзерватизма (prudence principle),

који подразумева увођење степена опреза при процењивању у условима неизвесности тако
да средства и приходи не буду прецењени, а обавезе и расходи не буду потцењени. У
контексту трансакција у страној валути овај принцип се операционализује тако што се за
прерачунавање монетарне активе при избору између историјског или текућег курса
користи девизни курс који резултира у нижој вредности средстава. За превођење обавеза у
страној валути користи се курс чијом применом се долази до највише вредности обавезе у
домаћој валути. У складу са овим принципом рачуновође нису спремне да прихвате
добитке до којих долази услед повећања вредности монетарне активе или редуцирања
обавеза у страној валути. Имајући у виду могућност супротног кретања девизних курсева
у будућности који могу неутралисати позитивне ефекте у текућем периоду, заговорници
овог приступа истичу да би исказивање ових добитака било у колизији са принципом
конзерватизма и довело би у питање заштиту капитала актера трансакција у страној
валути. Као што се и очекује, ова метода се примењује у оним земљама које фаворизују
или, боље речено, дају приоритет принципу опрезности (Немачка и Француска). Сходно
томе, немачке и француске рачуновође исказују транслационе губитке у текућем, а
добитке од превођења трансакција у страној валути одлажу за период у којем ће се
дефинитивно регулисати ино обавеза или ино потраживање.

Разматрајући прагматичну вредност ових метода можемо констатовати да, и поред

заснованости друге и треће методе на општеприхваћеним рачуноводственим принципима,
релевантније информације пружа друга метода заснована на принципу узрочности. Flower
аргументује наведену констатацију на крајње поједностављеном примеру енглеске
58
Скраћеница SFAS 52 се односи на Statement of Financial Accounting Standards No. 52, Foreign Currency
Translation и означава Исказ о стандардима финансијског рачуноводства бр. 52, Превођење стране ваалуте.
59
SSAP 20, Превођење стране валуте је био на снази од 1983. год. до 2004. год. када га је Одбор за
рачуноводствене стандарде (Accounting Standards Board - ASB) заменио са FRS 23, који је представљао
еквивалент IAS 21. Од 2015. год. проблематику превођења стране валуте у Великој Британији регулише
Секција 30 FRS 102.

33
компаније која је 31.12.1990. год. позајмила један милион бразилских реала. Како ова
дугорочна обавеза није регулисана ни десет година касније, појавиће се у билансу стања
као обавеза на дан 31.12.2000. год. Ако би британска компанија ову обавезу у страној
валути превела у фунте по историјском курсу, обавеза би износила 2.929 £. Међутим, ако
би се поступак превођења базирао на текућем курсу (на дан 31.12.2000. год.), обавеза би
износила само 0,34 £ , што се може јасно уочити у следећој табели:60

Табела 8 - Пример заснован на принципу узрочности

Британска компанија је позајмила милион бразилских реала

31.12.1990. год.
Официјелни девизни курс: 1 £ = 341,37 R
Преведена вредност по курсу на тај дан (историјском курсу) износи:
1.000.000 Rx £1/341,37 R= 2.929 £
Официјелни девизни курс: 1 £ = 2,91 R
31.12.2000. год.
Преведена вредност по текућем курсу (на дан 31.12.2000. год):
1.000.000 R x £1/(2,91 R х 1.000 х 1.000) = 0,34 £
(У посматраном периоду су 1993. и 1996. године уведене нове
валуте чија једна јединица износи хиљаду јединица старе валуте.*)

Евидентно је да обавеза у страној валути има дијаметрално различите вредности као

последица њеног превођења по историјском и текућем курсу. Без сумње, имајући у виду
континуирани пад девизног курса бразилске валуте из године у годину (видети Табелу 2),
као и чињеницу да због тога износ обавезе никада неће повратити историјску вредност,
може се закључити да друга метода пружа релевантније податке. Без претензије да се
фаворизује искључиво овај приступ који приоритет даје принципу узрочности, мора се
имати у виду и чињеница да принцип опрезности, као фундамент треће методе, делује као
неопходни контролни механизам претераног оптимизма управе предузећа, која увек
покушава да резултате предузетих активности прикаже у најбољем светлу. У циљу
прагматичне илустрације рачуноводствених ефеката треће методе Flower, такође, наводи
пример британске компаније која је 31.12.1995. год. узела позајмицу од 1.000 $ коју је
требало вратити 31.12.2000. год.61 На бази официјелних девизних курсева, приказаних у
Табели 2, износ преведене обавезе у страној валути (САД $) се табеларно може приказати
на следећи начин:62
Табела 9 - Пример заснован на принципу опрезности

60
Flower J., op. cit., p. 371.
61
Ibidem, 372.
62
Ibidem

34
31.12.1995. год. Британска компанија је позајмила хиљаду САД долара

Преведена вредност по курсу на тај дан (историјском курсу) износи:

1.000$ x 1 £/1,55 $ = 645 £

31.12.1996. год. Преведена вредност по текућем курсу (на дан 31.12.1996. год.):

1.000 $ x 1 £/1,70 $ = 588 £

31.12.2000.год Преведена вредност по текућем курсу (на дан 31.12.2000. год.):

1.000 $ x 1£/1,49 $= £671 £

Евидентно је да је почетни износ обавезе у страној валути на дан 31.12.1995. год., која је
преведена по курсу на тај дан, 645 £. Годину дана касније иста обавеза у страној валути,
прерачуната по тада важећем курсу, се смањила за 57 £ и износила је 588 £. Имајући у
виду следећу промену девизног курса, супротног смера, намеће се питање да ли је прерано
за износ редуциране вредности ино обавезе повећати, односно одобрити Позитивне
курсне разлике. Наиме, у следећем периоду након јачања долара у односу на фунту, када
ова обавеза доспева за регулисање њена вредност се повећала на 671 £, тако да је укупан
губитак по основу ове трансакције у страној валути 26 £. Да је британска компанија у
1996. год. признала нереализоване Позитивне курсне разлике, довела би, кроз диспозицију
апресираног резултата у том периоду, у питање очување сопственог капитала.

На бази илустрованих примера може се констатовати да при доношењу одлуке о примени

друге или треће методе у поступку превођења трансакција у страној валути, процену треба
базирати на релативном значају ова два фундаментална рачуноводствена принципа. Стога,
није чудо што Flower, резимирајући излагања посвећена проблемима превођења
трансакција у страној валути, истиче да је најбоље решење оно које се заснива на
компромисном третману обе методе и наводи да је „уобичајено да се монетарна актива и
обавезе вреднују на бази текућег курса, а да се трансфер позитивних ефеката у биланс
успеха одложи за онај период укојем ће се дефинитивно извршити (наплатити)
потраживање у страној валути.“63

Друго гледиште, које полази од перспективе биланса стања, све је више заступљено у
америчким општеприхваћеним рачуноводственим принципима и стандардима IASB. У
основи овог гледишта је да потраживања и обавезе у страној валути треба приказати по
њиховој најреалнијој вредности, а добитке и губитке од превођења монетарног дела
трансакције у страној валути као приходе и расходе, што је конзистентно са принципом
узрочности.

5. КЉУЧНА ПИТАЊА ПРЕВОЂЕЊА ТРАНСАКЦИЈА У СТРАНОЈ ВАЛУТИ

63
Ibidem, p. 392.

35
Претходна разматрања су потврдила чињеницу да се у условима изражавања и извршења
трансакција у ино валути, рачуновође суочавају са четири кључна питања, и то:

1) како спровести иницијални књиговодствени третман трансакције у страној

валути?
2) како евидентирати износе у страној валути на дан наредног биланса стања?
3) како третирати трансакционе добитаке или губитаке, односно позитивне и
негативне курсне разлике?
4) како књиговодствено обухватити наплату потраживања или исплату обавеза
у страној валути о року доспећа:
Било коју трансакцију у страној валути можемо дуално посматрати, разлажући је на два,
тесно повезана сегмента, и то: монетарни и немонетарни (реални). У случају набавке
опреме, монетарна (новчана) компонента би обухватала новчана средства или формирање
обавезе, а немонетарна би се односила на опрему. Код почетног признавања трансакција у
страној валути се евидентира у функционалној валути, при чему се на износ у страној
валути примењује промптни девизни курс функционалне валуте и стране валуте на датум
трансакције.64 У нашој земљи се девизне трансакције евидентирају применом средњег
курса стране валуте у којој је трансакција извршена на дан трансакције према подацима
НБС. 65
Иако постоје бројне различите комбинације, које се користе у решавању наведених
проблема, аутори Radebaugh и Gray, у том контексту, спецификују три основна приступа,
које поткрепљују нумеричком илустрацијом набавке опреме:

1) две трансакције – признавање добитака или губитака;

2) две трансакције – одлагање добитака или губитака;
3) једна трансакција – признавање добитака или губитака. 66
Први приступ је најзаступљенији, а укључује књиговодствено обухватање опреме и
обавеза по ефективном, спот курсу на дан трансакције. У основи овог приступа је
декомпоновање трансакције у страној валути на два дела, и то: (1) набавку опреме и (2)
доношење одлуке да се финансирање врши из позајмљених извора, тј. уз формирање
обавезе. Под наредним датумом биланса (01.01. наредне године) опрема се и даље
вреднује по набавној вредности (historical cost)67, али се вредност обавезе коригује тако да
иста представља прерачунати износ по новом спот курсу. Произашла разлика између
64
IASB, IAS 21- The Effects of Changes in Foreign Exchange Rates, доступно на:
https://www.iasplus.com/en/standards/ias/ias21 (15.05.2017.)
65
Практична примена МСФИ у Републици Србији, Основни принципи, Поглавље МРС 21 Ефекти промена
девизних курсева, Савез РР Србије, Друго измењено издање, 2008, стр. 273.
66
Radebaugh, L., Gray, S., International Accounting and Multinational Enterprises, John Wiley & Sons, Inc, USA,
p. 383.
67
Опрема се и даље вреднује по набавној вредности под условом да у међувремену није дошло до њеног
отписивања , обезвређења или ревалоризације.

36
иницијалног и новог спот курса представља трансакциони добитак или губитак, односно
позитивну или негативну курсну разлику, која се признаје у текућем периоду. Овај
приступ почива на претпоставци по којој је боље да се идентификовани трансакциони
ефекти доделе оном обрачунском периоду у којем је дошло до промене девизног курса.

Други приступ се разликује у односу на претходни по томе што се трансакциони ефекти

одлажу за период у коме ће се ино обавеза коначно регулисати. У основи наведеног
приступа је претпоставка о флуктуацији девизних курсева. Другим речима, трансакциони
добици или губици се одлажу до периода у којем ће се обавеза дефинитивно измирити.
Стога, протагонисти овог приступа сматрају да нето добитак или нето губитак треба
исказатити на дан регулисања обавеза. Тиме би се, de facto, избегла могућност да
нереализовани добици у једном периоду буду неутралисани губицима у наредном
периоду.

У основи трећег приступа је јединствени третман реалне и монетарне компоненте

трансакције у страној валути, тј. претпоставка о апсолутној периодичној корелацији
између тангираних рачуна Опреме и Обавеза. Наиме, промена на једном конту аутоматски
условљава и корекцију износа кореспондентног рачуна. Уколико се, на пример, услед
промене девизног курса повећа вредност ино обавезе, неопходно је прилагодити и
вредност опреме. Губитак, који произлази из повећања вредности обавезе, одражава се
кроз већу вредност средстава која ће се отписивати током века трајања, а не у периоду
промене девизног курса.

У циљу илустрације првог, најзаступљенијег приступа полази се од претпоставке да

британско предузеће „Х“ увози опрему из Јапана на дан 1. јула у износу од 1.000.000
јапанских јена. Према одредбама уговора, исплата ино обавезе (у јапанској националној
валути) доспева 31. августа. Интервалутарна колебања су приказана применом
релевантних курсева размене за обрачун и евидентирање ове трансакције:

 1. јул.....................................0,005575 £ за 1 ¥
 31. јул...................................0,005938 £ за 1 ¥
 31. август........................... .0,005870 £ за 1 ¥
Ради бољег сагледавања интерпериодичне алокације трансакционих, односно ефеката
превођења трансакција у страној валути, претпоставља се да се пословне књиге
британског предузећа закључују на крају сваког месеца.

Рачуноводствена пракса обухватања набавке опреме према првом приступу илустрована је

у дневнику британског предузећа у Табели 10.
Табела 10 - Дневник британске компаније“Х“

ДАТУМ ОПИС ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ

37
 01.07. Опрема 5.575
Обавезе (Инодобављачи) 5.575
(1.000.000 х 0,005575)
набавка опреме

31.07. Негативна курсна разлика 363

(Трансакциони губитак)
Обавезе (Инодобављачи) 363
(1.000.000х(0,005575 - 0,005938)
промена девизног курса

31.08. Обавезе (Инодобављачи) 5.938

Готовина 5.870
Позитив. курсна разлика 68
(Трансакциони добитак)
(1.000.000х(0,005938 – 0,005870)
измирење обавезе

Према другом приступу, трансакциони губитак на дан 31. јула би се одложио до 31.
августа. De facto, на тај дан трансакциони нето губитак, односно нето негативна курсна
разлика би износила 295 £, што се идентификује на следећи начин:

Трансакциони губитак = 1.000.000 ¥ х (0,005575 – 0.005870) = 295 £

Према трећем приступу, повећање ино обавеза у износу од 363£ на дан 31. јула условило
би симултано повећање вредности опреме, а услед редуковања вредности опреме за 68 £
на дан 31. август, може се закључити да би нето повећање вредности опреме износило 295
£.

38
Хронолошки књиговодствени третман пословне трансакције која се односи на извоз
готових производа (опреме) британске компаније“Х“ у Јапан, уз уважавање истих
података о цени, релевантним датумима и девизним курсевима дат је у Табели 11.

Табела 11 - Дневник британске компаније“Х“

ДАТУМ ОПИС ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ

01.07. Инопотраживање 5.575
Приходи од продаје 5.575
(1.000.000 х 0,005575)
продаја производа (опреме)*
31.07. Инопотраживање 363
Позитивна курсна разлика 363
(Трансакциони добитак)
(1.000.000х(0,005575 - 0,005938)
промена девизног курса
31.08. Готовина 5.870
Негативна курсна разлика 68
(Трансакциони губитак)
Инопотраживање 5.938
(1.000.000 х (0,005938 – 0,005870)
наплата потраживања

Напомена: *паралелни став у вези са продајом готових производа, који се књиговодствено обухвата
задуживањем пословног расхода Трошкови продатих производа и одобравањем конта Готови производи,
апстрахован је, пошто на њега не утиче промена девизних курсева.

У складу са првим приступом, трансакциони нето добитак износи 295 £ али је

декомпонован на добитак (363 £) и губитак (68 £) два сукцесивна обрачунска периода. По
другом приступу, добитак исказан на дан 31. јула би се одложио до 31. августа,
рефлектујући искључиво нето добитак у истом износу за тај период. У складу са трећим
приступом, повећање вредности ино потраживања на дан 31. јула узроковало би повећање
прихода од продаје. Међутим, смањење вредности потраживања на дан 30. августа ишло
би на терет Нерасподељене добити, зато што су компоненте успеха претходног периода,
по природи ствари, већ закључене.

6. ФИНАНСИЈСКО-РАЧУНОВОДСТВЕНИ ТРЕТМАН
ТРАНСАКЦИЈА У СТРАНОЈ ВАЛУТИ

39
Имајући у виду чињеницу да квантитативно–емпиријска илустрација третираног проблема
представља неопходан комплемент претходно разматране проблематике превођења
трансакција у страној валути, у наставку ће бити приказани:
(1) књиговодствени третман набавке робе од ино добављача, тј. увозних активности
под условом да се трансакција исказује како у домаћој, валути увозника (класична
спољнотрговинска трансакција), тако и у валути извозника (трансакција у страној
валути);
(2) књиговодствена евидеција коришћења и давања позајмице у страној валути;
На примеру набавке робе од инодобављача може се сагледати разлика између
спољнотрговинске и трансакције у страној валути. Уколико, на пример, америчко
предузеће набавља робу од јапанског добављача, битно је уочити да ли је цена односне
робе исказана у локалној валути јапанског добављача, тј. у јенима или је, пак,
деноминована у америчким доларима. При томе, америчко предузеће се суочава са
трансакцијом у страној валути само под условом да набављену робу јапанског добављача
плаћа у јенима.

У циљу илустрације алтернативног књиговодственог третмана 68 ове трансакције у

америчкој компанији треба поћи од следећих релевантних претпоставки:
(1) 1. октобра 20х1. америчка компанија је набавила робу на кредит (одложен плаћање) од
јапанске компаније за 14.000 америчких долара или 2.000.000 јена.
(2) америчка компанија саставља финансијске извештаје на крају календарске године, тј.
31. децембра 20х1.
(3) обавеза према јапанском добављачу је измирена 1. априла 20х2.
(4) директни спот курсеви по релевантним датумима су дати у прегледу 1.

Преглед 1 - Временски референтни оквири и директи спот курсеви

68
Алтернативно књижење се односи на упоредну хронолошку евиденцију увоза робе при исказивању цена у
америчким доларима (домаћој валути) и јапанским јенима, односно страној валути.

40
Упоредни приказ хронолошке евиденције увоза (куповине од инодобављача) у америчкој
компанији у условима изражавања трансакције у америчким доларима vs јапанским јенима
може се дати табеларно на следећи начин:69
Табела 12 - Компарација хронолошке евиденције куповине од ино добављача при
исказивању цена у америчким доларима и јапанским јенима

СПОЉНОТРГОВИНСКА ТРАНСАКЦИЈА У СТРАНОЈ ВАЛУТИ:

ТРАНСАКЦИЈА: ЦЕНЕ У ЈАПАНСКИМ ЈЕНИМА
ЦЕНЕ У САД ДОЛАРИМА

1. октобар 20х1. (Датум набавке)

Залихе 14.000 Залихе 14.000

Инодобављачи 14.000 Инодобављачи (¥) 14.000
14.000 $ = 2.000.000 ¥ x 0,0070 $ спот курс

31. децембар 20х1. (Дан биланса)

Не књижи се Негат. курс. разл. (Транс. губици) 2.000

Инодобављачи (¥) 2.000
Усаглашавање обавезе у страној валути са
текућим курсом САД $ и признавање
негативних курсних разлика
16.000 $ = 2.000.000 ¥ x 0,0080 $ Спот курc 31. дец.
-14.000 $ = 2.000.000 ¥ x 0,0070 $ Спот курс 1. окт.
2.000 $ = 2.000.000 ¥ x (0,0080 $ - 0,0070 $)

69
Baker, R., Lembke, V., King, T., op. cit., 545.

41
 1. април 20х2. (Дан измирења обавезе)

Инодобављачи (¥) 800

Позит. кур. разл. (Транс. добици) 800
Усаглашавање обавезе у страној валути са
текућим курсом САД $ и признавање
позитивне курсне разлике
15.200 $=2.000.000 ¥ x 0,0076$ Спот курс 1. април
-16.000$=2.000.000¥ x 0,0080$ Спот курс 31. дец.
800 $ = 2.000.000 ¥ x (0,076 $ - $0,0080$)
Јединице стране валуте (¥ ) 15.200
Готовина 15.200
Куповина стране валуте за исплату обавезе
15.200 $ = 2.000.000¥ x 0,0076 $ Спот курс 1.апр.
Инодобављачи 14.000 Инодобављачи (¥) 15.200
Готовина 14.000 Јединице стране валуте(¥ ) 15.200

Евидентно је да се на левој страни табеле у којој је трансакција америчке компаније

исказана у америчким доларима не јављају специфични рачуноводствени проблеми и не
врше се корекције, тј. подешавања услед промена девизних курсева. На десној страни је
приказан књиговодствени третман трансакција исказаних у јенима, односно у страној
валути. При томе, рачуни који се односе на трансакције у јенима су на крају симболично
означени стављањем ознаке јена у заграду (¥). Уговором о набавци две стране
специфицирају и валуту у којој ће се трансакција извршити. Уколико је уговор исказан у
доларима, јапански добављач се суочава са девизним ризиком. Супротно, уколико се
трансакција изражава у јенима, девизном ризику је изложена америчка компанија.
Евидентно је да су обавезе исказане у јединицама стране валуте ревалоризоване по спот
курсу како на дан биланса стања, тако и на дан њихове исплате. Ефекат њихове
актуелизације, који је обухваћен преко Позитивних и Негативних курсних разлика, тј.
Трансакционих добитака и Трансакционих губитака се реперкутује на периодични
резултат.

На дан трансакције, 1. октобра 20х1. год. у пословним књигама америчког увозника је

евидентирана набавка задуживањем Залиха и одобравањем конта Инодобављљачи у
износу од 14.000 долара, што представља еквивалентну противвредност 2.000.000 јена по
ефективном спот курсу на тај дан.

42
На дан биланса, 31. децембра 20х1. год. обавеза према инодобављачима исказана у страној
валути се мора прерачунати у складу са измењеним девизним курсом. На бази
хронолошки наведених података о кретању девизног курса америчког долара према
јапанском јену може се уочити повећање директног девизног курса, што индицира пад
вредности (девалвацију) долара у односу на јен. Сходно томе, на дан биланса за куповину
2.000.000 јена треба издвојити 16.000 долара. Ово повећање директног девизног курса је
довело до признања Негативне курсне разлике (Трансакционог губитка) под условом да је
трансакција исказана у јенима. Наведена промена девизног курса не би тангирала износ
обавезе према инодобављачу (14.000 долара) да је трансакција изказана у домаћој валути,
тј. у доларима, због чега на левој страни упоредног табеларног приказа није спроведено
књижење на дан биланса.

Дан регулисања обавезе је 1. април 20х2. год. Подаци са леве стране компаративног
табеларног приказа недвосмислено потврђују да када би се обавеза изказала у доларима,
њена вредност се не би кориговала, већ би се само исплатом ликвидирала. Међутим,
средства и обавезе исказани у страној валути се морају превођењем актуелизовати у
складу са спот девизним курсом. Како је у периоду од дана биланса до дана измирења
обавезе долар ојачао (апресирао) у односу на јен (што потврђује пад вредности директног
девизног курса), неопходно је у поступку усглашавања вредности инообавезе са текућим
девизним курсом на дан њеног измирења исту смањити уз истовремено повећање
Трансакционог добитка, односно одобравање конта Позитивне курсне разлике.

Ревалоризацијa обавезa према инодобављачу у контексту превођења трансакција у страној

валути најбоље се може сагледати увидом у њихов промет на бази износа приказаних на
конту Инодобављачи у Табели 13.

Табела 13 - Инодобављачи (¥)

Датум Опис Дугује Потражује Салдо

1.10.2001. Набавка по фактури / 14.000 -14.000

31.12.2001. Курсна разлика / 2000 -16.000

1.4.2002. Курсна разлика 800 / -15.200

1.4.2002 Исплата 15.200 / 0

Baker, Lembke и King наводе и алтернативну могућност књиговодственог обухватања

усаглашавања и измирења обавеза у страној валути кроз јединствен став, који би се на дан

43
1. априла 20х2. год. разликовао од књижења приказаних у Табели 12. Алтернативни начин
књижења се приказује на следећи начин70:

1. април, 20х2. год.

(3) Јединице стране валуте (¥ ) 15.200

Готовина 15.200
(4) Инодобављачи (¥) 16.000
Јединице стране валуте(¥) 15.200
Позит. кур. разл. (Транс. добици) 800
При томе, ефекат алтернативних књижења кроз усаглашавање износа обавезе и њеног
измирења на тангираним контима је идентичан и потврђује доминантан став да се
средства и обавезе у страној валути морају преводити у домаћу валуту, као и да се
произашле разлике, услед флуктуација девизних курсева, периодично приказују у билансу
успеха.

Сумаран приказ односа између флуктуација девизних курсева, с једне стране, и увозних и
извозних активности који се регулишу у страној валути, с друге стране дат је у Табели 14.

Табела 14 - Ефкти промене девизних курсева на призната средства и обавезе у

страној валути

Страна валута

Трансакција Тип изложености

Апресијација Депресијација

Извоз Средство Добитак Губитак

Увоз Обавезе Губитак Добитак

Потраживање у страној валути које произлази из извоза роба представља средство

изложено валутном ризику. Ако страна валута апресира, повећава се у домаћој валути
исказан износ средства у страној валути и јавља се позитивна курсна разлика.
Депресијација стране валуте би продуковала негативну курсну разлику. Када је реч о
обавези у страној валути која резултира из увоза, валутном ризику је изложена пасива.
Ако би страна валута апресирала, повећао би се у домаћој валути исказан износ обавезе у
страној валути и дошло би до негативне курсне разлике. Супротно, депресијација стране
валуте смањила би динарску протувредност обавезе у страној валути и условила би
позитивну курсну разлику.
70
Ibidem, 546.

44
Поред потраживања и обавеза по основу комерцијалних, извозно-увозних активности,
предузећа се веома често суочавају и са другим типовима трансакција у страној валути.
Реч је, у ствари, о финансијским трансакцијама, тј. о коришћењу и давању позајмица у
страној валути. Предузећа користе стране кредитне изворе у циљу финансирања страних
операција и/или коришћења повољнијих каматних стопа. Комплексност рачуноводственог
третмана коришћења позајмица у страној валути се образлаже чињеницом да су и
главница и камата исказане у страној валути и, сходно томе, изложене девизном ризику.

У циљу илустрације књиговодственог евидентирања коришћења страних кредитних

извора претпоставићемо да америчка компанија 1. јула 20х1. год. узима годишњу
позајмицу у износу од 1.000.000.000 јапанских јена, као и да је годишња каматна стопа
5%. Директни спот девизни курсеви по релевантним датумима су приказани у Табели 15.

Табела 15 - Флуктуације спот девизних курсева

Датуми Директан девизни курс

1. јул 20х1. (Датум трансакције) 0,0068 $

31. децембар 20х1. (Дан биланса) 0,0080 $
1. јул 20х2. (Дан измирења обавезе) 0.0086 $

Америчка компанија је на дан 1. јула 20х1. год. позајмила 1 милијарду јапанских јена и
конвертовала их у 6.800.000 САД долара на спот тржишту. Током коришћења овог
страног позајмљеног извора финансирања америчко предузеће мора прокњижити
обрачунату камату на крају 20х1. год., а на дан 1. јула 20х2. год. исплату позајмице.
Такође, неопходно је да се помоћу текућег девизног курса ревалоризује вредност обавеза у
јапанским јенима на крају године, а да се настале курсне разлике евидентирају на контима
успеха. Коришћење кредитне линије у страној валути се може хронолошки евидентирати
на следећи начин:

Табела 16 - Дневник америчке компаније “Х“

ДАТУМ ОПИС ДУГУЈЕ ПОТР.

Готовина
01.07.20х1 6.800.000
Кредити у страној валути (¥) 6.800.000
евидентирање позајмице у јенима
по спот курсу САД $ према

45
 јапанском ¥ од 0,0068 и конверзија
1.000.000.000 ¥ у САД $
Финансијски расходи
31.12.20х1. 200.000
Разгранич. трошк. камате (¥) 200.000
обрачуната камата за период 1.
7.-31.12.20Х1: 1.000.000.000 ¥ х 5%
х ½ године = 25.000.000 ¥ х 0,0080
САД $ = 200.000 САД $
Негативна курсна разлика 1.200.000
Кредити у страној валути (¥) 1.200.000
прерачунавање обавезе у јенима по
спот курсу од 0,0080 САД $ и
евидентирање курсне разлике од
1.200.000 САД $ (1.000.000.000 ¥ х
[0.0080 САД $ - 0,0068 САД $)]
Финансијски расходи
01.07.20х2. 215.000
Разгранич. трошк. камате (¥) 200.000
Негативна курсна разлика 15.000
Готовина 430.000
исплата камате од 50.000.000 ¥
купљених по спот курсу од 0,0086
САД $ за 430.000 САД $;
финансијски расходи за период
1.1.-1.7.Х2.г. 25.000.000 ¥ х 0,0086
САД $ и негативна курсна разлика
на разграниченим трошковима
камате у ¥ (25.000.000 х [0,0086
САД $ - 0,0080 САД $])
Негативна курсна разлика 600.000
Кред. у страној валути(¥) 600.000
ревалоризација кредита у јенима
по спот курсу и евидентирање
негативне курсне разлике у износу
од 600.000 САД $ (1.000.000.000 ¥ х
[0,0086 САД$ - 0,0080 САД$])
Кредити у страној валути (¥) 8.600.000
Готовина 8.600.000
отплата кредита у јенима

46
 куповином јена по спот курсу САД
$ према јапанском ¥ од 0,0086

Насупрот коришћењу кредита у страној валути, компаније могу и одобравати позајмице у

страној валути. Рачуноводствени третман се своди на обухватање потраживања по основу
пласмана и камате на пласирана средства који су исказани у страној валути. Флуктуације
девизних курсева домаће према страној валути, модификујући вредности и главнице и
камате, условиће појаву курсних разлика које се обухватају при утврђивању резултата.
Према америчком SFAS 52 изузетак се чини у случају дугорочних пласмана у страној
валути страним огранцима и филијалама. Курсне разлике које се јављају на интерним
трансакцијама у страној валути, дугорочног карактера (чије извршење није планирано у
предвидивој будућности) се исказују на конту Остали потпуни добитак до наплате дуга.

7. МЕЂУНАРОДНЕ ПРАКСЕ ПРЕВОЂЕЊА

ТРАНСАКЦИЈА У СТРАНОЈ ВАЛУТИ

Три основна регулаторна оквира, односно извора правила која профилишу финансијско
извештавање предузећа која су укључена у глобално пословање су:

 Међународни рачуноводствени стандарди и Међународни стандарди

финансијског извештавања - пружају смернице већини компанија које су
релевантни актери спољнотрговинског пословања у највећем броју земаља.
 Амерички општеприхваћени рачуноводствени принципи - обезбеђују правила
која примењује већина америчких компанија.
 Остала национална правила, односно правила која су прокламовали домаћи
регулатори дизајнирају финансијско извештавање предузећа у великом броју
земаља. У том смислу, треба имати у виду специфичну позицију земаља Европске
уније које карактерише дихотомна регулатива финансијског извештавања. Наиме, у
већини земаља Европске уније стандарди које је усвојио IASB (IAS/IFRS) су
обавезујући и непосредно се примењују приликом састављања консолидованих
финансијских извештаја компанија које су на листингу. Финансијски извештаји
осталих, како појединачних ентитета који се котирају на берзи, тако и
консолидовани и појединачни финансијски извештаји предузећа која нису на
листингу се у неким земљама Европске уније састављају на различите начине.
Тако, на пример, у неким земљама је примена IFRS обавезна и за састављање
појединачних извештаја котираних компанија, као и за састављање појединачних и
консолидованих финансијских извештаја некотираних компанија. У неким
земљама је та могућност допуштена (за све или неке компаније), а у неким земљама
није, већ се користи национална регулатива.71 При томе, правила која су усвојили
национални регулатори морају бити компатибилна са јединственом

71
Обрадовић, В., op. cit., стр. 259 – 264.

47
 Рачуноводственом директивом, са ознаком 2013/347 EU, која је заменила IV и VII
Директиву.
Када је реч о превођењу трансакција у страној валути, историјски посматрано, евидентна
је значајна сагласност између ова три регулаторна извора. За разлику од подручја
превођења финансијских извештаја страних филијала које је различито регулисано, при
превођењу трансакција у страној валути примењују се углавном иста правила уз незнатне
варијације. Наиме, трансакција исказана у страној валути се евидентира у домаћој валути
по курсу који је био на снази у периоду њеног признавања. Основне разлике се односе на
извештавање монетарних средстава и обавеза у наредним периодима како у погледу
избора девизног курса за њихово прерачунавање, тако и у погледу извештавања о курсним
разликама условљеним његовом променом.

Комитет за Међународне рачуноводствене стандарде је први пут третирао ово питање у

оквиру Нацрта 11, Рачуноводство за трансакције у страној валути и превођење
финансијских извештаја крајем 1970. године. Након спроведене ревизије овог Нацрта
уследиле су неке његове измене и као резултат тога појавио се Нацрт 23, Рачуноводство за
ефекте промена девизних курсева, као претеча релевантног IAS 21. IAS 21 је објављен у
јулу 1983. године, а ступио је на снагу 1. јануара 1985. године. У односу на релевантан, а
могло би се рећи и изворни амерички SFAS 52, Превођење стране валуте, који датира из
1981. године, Комитет за Међународне рачуноводствене стандарде је понудио знатно већи
број опција за рачуноводствени третман трансакција у страној валути. Међутим, у оквиру
Пројекта о компарабилности финансијских извештаја IAS 21 је ревидиран 1993. године и
ступио је на снагу 1. јануара 1995. године. И овај стандард, као и његов амерички пандан,
захтевао је да се трансакције иницијално евидентирају по спот курсу на дан трансакције.
На дан израде следећег (сукцесивног) биланса монетарне ставке треба исказати по
текућем курсу (de facto, по курсу на дан биланса), немонетарне ставке вредноване по
историјским трошковима треба исказати по историјским курсевима (по ефективном курсу
на дан иницијалног бележења трансакције), а оне које су исказане по фер вредности треба
приказати по ефективном курсу на дан одређивања фер вредности.

И регулаторне власти у САД и Великој Британији заступају став о обрачунском

алоцирању добитака или губитака од превођења трансакција у страној валути, будући да
су ове транслационе разлике проузроковане променом девизног курса до које је дошло
управо током односног обрачунског интервала. Дакле, и амерички SFAS 52, Превођење
стране валуте, као и истоимени британски SSAP 20 углавном су следили ову методу у
чијој је основи принцип узрочности. Десети параграф британског стандарда SSAP 20,
Превођење стране валуте недвосмислено потврђује став британских доносилаца
стандарда:

„Да би се стекао истинит и поштен увид у резултат, позитивне и негативне курсне разлике
на монетарним ставкама треба исказивати као део профита или губитка периода сагласно
концепту узрочности у рачуноводству; третман ових ставки на бази трансфера готовине не
48
би био конзистентан са овим концептом. Позитивне курсне разлике на неизвршеним
трансакцијама могу се одредити на дан биланса ништа мање објективно у односу на
негативне курсне разлике; одлагање добитака уз признавање губитака било би нелогично
не само у погледу одлагања ефеката повољних кретања девизних курсева, већ би, такође,
и инхибирало поштено мерење перформанси предузећа у тој години.“ 72

Та традиција је настављена и након доношења ASC 830, Питања у вези са страном валутом
у САД и британских FRS 23, Ефекти промене девизних курсева73 и Секције 30 FRS 102,
Превођење стране валуте, која је на снази од 2015. године. И канадски приступ је
сличан74. Међутим, када је реч о дугорочним позајмицама, резултирајући добици или
губици се одлажу и амортизују током трајања основне трансакције.

Основна разлика између IAS 21, с једне стране, и британског и америчког стандарда, с
друге стране произлази услед признавања добитака или губитака од превођења
трансакција. У англосаксонским земљама преферирани третман курсних разлика током
периода, које произлазе или услед регулисања монетарних позиција или услед различитих
курсева по којима се исте иницијално књиговодствено евидентирају и билансирају, своди
се на њихово искључиво признавање као прихода и расхода у периоду у коме настају.
Међутим, IASC је понудио и алтернативни третман курсних разлика „у условима озбиљне
девалвације националне валуте за коју практично не постоји средство хеџинга и који
тангира обавезе које се не могу извршити, а последица су недавне набавке средства
фактурисаног у ино валути.“75 Наведени алтернативни третман курсних разлика, који
произлази из озбиљне девалвације националне валуте, недвосмислена је реакција земаља у
развоју, које углавном набављају опрему у „чврстој“ валути (hard currency). Алтернативни
третман је, такође, био дозвољен и у Данској, Финској, Луксембургу, Холандији,
Португалији, Шпанији и Швајцарској до 2003. године када је прокламована ревидирана
верзија IAS 21. Oвакву праксу никада није допуштао амерички SFAS 52, будући да је у
директној супротности са америчким општеприхваћеним рачуноводственим принципима.
Такође, опциони третман курсних разлика није дозвољен ни у Канади ни у Јапану.

У погледу националних правила земаља Европске уније треба имати у виду извесне
варијације у вези са превођењем трансакција у страној валути, што се образлаже
чињеницом да ниједна директива ЕУ не садржи конкретна правила која би регулисала ову

72
Nobes C., Parker R., op. cit. p. 394, према: Paragraph 10 of the British Statement of Standard Accounting
Practice, SSAP 20, Foreign Currency Translation
73
SSAP 20, Превођење стране валуте је био на снази од 1983. год. до 2004. год. када га је Одбор за
рачуноводствене стандарде (Accounting Standards Board - ASB) заменио FRS 23, који је представљао
еквивалент IAS 21. Од 2015. године проблематику превођења стране валуте у Великој Британији регулише
Секција 30 FRS 102
74
Канадски Рачуноводствени стандарди за приватна предузећа, Секција 1651 (Accounting Standards for
Private Enterprises – ASPE, Section 1651) под називом Превођење стране валуте је ступио на снагу 2009.
године , а унапређен је 2012. године и 2017. године.
75
Radebaugh L, Gray S., op. cit., p. 386, према: International Accounting Standard Committee, IAS 21, Accounting
for the Effects of Changes in Foreign Exchange Rates, paragraph 21.

49
проблематику. На конференцији одржаној у Бриселу 1990. године разматране су
перспективе хармонизације рачуноводствених стандарда у Европској унији. Том
приликом је конституисано ново саветодавно тело под називом Рачуноводствени
саветодавни форум који би се бавио изналажењем техничких решења проблема којима се
не баве Рачуноводствене директиве. Разматрајући проблеме Форум је у више наврата
истакао три теме које су означене као кључни пропусти у Четвртој директиви, а то су:
превођење стране валуте, државна додељивања и лизинг. Иако је на почетку 2010. године
у Европској унији ступило на снагу Рачуноводствено правило 13: Ефекти промене
девизних курсева,76 којим је Европска комисија, између осталог, регулисала и
извештавање о трансакцијама у страној валути, национални регулатори и даље имају
знатну дискрецију у погледу доношења правила за превођење трансакција, и то посебно
због чињенице да су директивама обухваћени и принцип узрочности и принцип
опрезности. Имајући у виду колизију на релацији ова два фундаментална рачуноводствена
принципа, није чудо што у овој области међународног рачуноводства не постоје
униформна национална рачуноводствена правила и праксе. За разлику од већине земаља
ЕУ чија национална правила заговарају примену текућег курса при превођењу монетарних
средстава, у Немачкој и Француској се фаворизује конзервативнији приступ по којем се
монетарна средства преводе по нижем историјском или текућем курсу, а за превођење
обавеза у страној валути користи се виши историјски или текући курс. Евидентно је,
дакле, да ова метода налази примену у оним земљама које фаворизују или, боље речено,
дају приоритет принципу опрезности (Немачка и Француска).

Теоријска аргументација оваквог приступа се своди на потребу опрезног процењивања

средстава и обавеза, како би се избегло исказивање нереализованог добитка. Иако
компаније које су на листингу непосредно примењују IAS/IFRS, а предузећима која нису
обухваћена овом обавезом је дозвољено да их користе, највећи број и немачких и
француских великих предузећа користе конзервативна национална правила при
састављању појединачних извештаја. Сходно томе, немачке и француске рачуновође
исказују негативне курсне разлике у текућем, а добитке од превођења трансакција у
страној валути, односно позитивне курсне разлике, одлажу за период у коме ће се
дефинитивно измирити инообавеза или наплатити инопотраживање.

Из претходног произлази да и у погледу извештавања позитивних и негативних курсних

разлика британске рачуновође, као и рачуновође у земљама са англосаксонским моделом
финансијског извештавања (на пример, Ирска, Холандија и скандинавске земље) већи
акценат стављају на принцип узрочности у односу на принцип опрезности. За разлику од
тога, у Немачкој, Француској негује се јединствена пракса да се негативни ефекти
превођења монетарног дела трансакције у страној валути признају као расход у билансу
успеха. Међутим, када је реч о позитивним ефектима, тј. о добицима од превођења
76
European Commission, Accounting Rule 13: The Effects of Changes in Foreign Exchange Rates, 2009,
https://ec.europa.eu/budget/library/biblio/documents/management/accountingframework/EU%20Accounting
%20Rule%2013.pdf

50
трансакција у страној валути, разликују се праксе појединих земаља. Тако, на пример, у
Немачкој ови добици се не исказују у појединачним финансијским извештајима. За
разлику од Немачке, уобичајена пракса у другим земљама континенталноевропског типа
рачуноводства је да се признавање трансакционих добитака одлаже и признаје у билансу
успеха по извршењу потраживања или обавезе у страној валути. Наравно ова пракса, коју
у великој мери следи већина земаља Европске уније, дозвољена је искључиво за
финансијске извештаје компанија које нису на листингу и појединачне извештаје
котираних компанија.

Изузеци од општих правила се односе, пре свега, на форворд уговором заштићена

потраживања и обавезе у страној валути и на фиксна средства, чија је набавка
финансирана кредитом у страној валути. У првом случају монетарна ставка се уобичајено
преводи не по текућем, већ по курсу наведеном у уговору. У другом случају у неким
земљама се капитализују губици на кредитима у страној валути као део набавне вредности
прибављеног средства. Другим речима, губитак од превођења се не исказује у билансу
успеха. Наведени третман није дозвољен у САД и Британији. У циљу конвергенције
америчких GAAP и IAS ревидирани су поједини стандарди, тако да је од 2003. год.
дозвољена капитализација губитака од превођења само у неколико земаља (нпр. у
Италији и Шпанији).

Иако је на први поглед проблематика превођења стране валуте изгубила на значају у

земљама евро зоне због демонетизације националних валута већине чланица Европске
уније, са сигурношћу се може и даље поткрепити неспоран значај овог рачуноводственог
подручја следећим аргументима:

 Земље чланице Европске уније, поред интрагрупацијских економских

комуникација које се одвијају у јединственој валути, и даље обављају пословне,
финансијске и инвестиционе активности изван евро зоне;
 Пошто одређен број земаља (Република Чешка, Данска, Хрватска и друге земље
које су недавно стекле статус чланица Европске уније) нису извршиле
демонетизацију националних валута у евро, и даље је присутна валутна
хетерогеност на подручју Европске уније; наме, чак и интрагрупацијски економски
односи између свих земаља чланица се не обављају на јединственој валутној
основи; другим речима, Унија представља мултивалутно окружење;
 Проблем превођења стране валуте, и поред увођења евро зоне, добија на значају
због растућег броја матичних предузећа и/или страних филијала на територији
Европске уније;
 Актуелност бављења спољнотрговинским активностима изван ове групације
потврђују и бројна истраживања о све већем степену трансакционе изложености
девизном ризику предузећа Европске уније и својеврсном одговору на овај тип
ризика кроз све веће коришћење инструмената валутног хеџинга;

51
  Чак и искључиво домаћа компанија, која купопродајне активности обавља
искључиво на домаћем тржишту, је изложена ефектима флуктуација девизних
курсева, под условом да се на тржишту суочава са иностраним конкурентом, чије
би цене у случају апресијације његове националне валуте имале тенденцију пада;
јачање стране у односу на домаћу валуту би фаворизовало страног конкурента који
би своје производе реализовао по нижој цени од домаћег произвођача.77

8. ПРЕВОЂЕЊЕ ТРАНСАКЦИЈА У СТРАНОЈ ВАЛУТИ

У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Према Закону о рачуноводству и ревизији Савезне Републике Југославије из 2002. године

примена IAS у Републици Србији почела је од 1. јануара 2003. године. Сва предузећа и
предузетници, осим предузетника који плаћају порез у паушалном износу, имали су
обавезу да примењују IAS. Опсег примене IAS и IFRS у нашој земљи се често мењао
након престанка важења овог Закона. Према Закону о рачуноводству и ревизији
Републике Србије из 2006. године малим предузећима и предузетницима је било
допуштено да бирају између IAS и прописа који доноси министар надлежан за финансије.
Према Закону о рачуноводству из 2013. године многим предузећима која нису имала
јавну одговорност је била омогућена, а малим ентитетима је наметнута примена IFRS за
мале и средње ентитете, a обавезу примене пуне верзије IFRS имали су: велики ентитети,
ентитети који састављају консолидоване финансијске извештаје, ентитети чије се хартије
од вредности котирају на регулисаном тржишту капитала, као и ентитети који су у
поступку припреме за котирање на регулисаном тржишту капитала.78 Према члану 24
Закона о рачуноводству из 2019. године пуну верзију IFRS примењују велика правна лица,
правна лица која имају обавезу састављања консолидованих финансијских извештаја, као
и јавна друштва, односно друштва која се припремају да постану јавна, у складу са
законом којим се уређује тржиште капитала, независно од величине. Према члану 25 овог
Закона мала и средња правна лица примењују IFRS за мале и средње ентитете, мада им је
допуштено коришћење и пуне верзије IFRS. Најзад, микро и друга правна лица за
финансијско извештавање примењују подзаконски акт који доноси министар надлежан за
финансије, при чему је и овим ентитетима дозвољена примена пуне верзије IFRS или IFRS
за мале и средње ентитете. 79
Што се тиче рачуноводственог третмана трансакција у страној валути у предузећима у
Републици Србији, највећи проблем се односи на њихов неконзистентан књиговодствени
третман и финансијско-извештајно приказивање након објављивања Правилника о
изменама и допунама Правилника о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном
оквиру за привредна друштва, задруге, друга правна лица и предузетнике, који је објављен

77
Богићевић, Ј., Рачуноводствене импликације превођења и хеџинга трансакција у страној валути,
Економски хоризонти, 15 (2), Економски факултет Универзитета у Крагујевцу, 2013, стр. 135.
78
Обрадовић, В., op. cit. 267.
79
Закон о рачуноводству, Службени гласник РС број 73/2019

52
2009. године.80 Наиме, услед великих негативних курсних разлика, које би се исказале као
расходи у билансу успеха предузећа у Србији, наведени Правилник је, дозвољавајући
њихов трансфер на временска разграничења, репозиционирао ефекте промене девизних
курсева из биланса успеха у биланс стања. Другим речима, предузећима је било
допуштено да ефекте промена девизних курсева, који се јављају по основу трансакција у
страној валути, искажу на временским разграничењима и тиме, de facto, одложе њихово
признавање као расхода и прихода. Тиме не само да је доведена у питање
интерпериодична упоредивост финансијског и приносног положаја предузећа, већ и
примена дела IAS 21 који се односи на трансакције у страној валути. Могућност
разграничења ефеката курсних разлика постојала је само под условом да правно лице или
предузетник донесу одговарајућу одлуку или да изврше допуне у правилнику о
рачуноводственим политикама којима би се то питање уредило.

Истраживањима је утврђено да се у домаћој пословној пракси често користи уговарање

валутне клаузуле као инструмента заштите од ризика промене курса стране валуте. 81
Наиме, потраживање или обавеза се везују за курс стране валуте, а њихово регулисање се
врши у динарској противвредности, по уговореном курсу на дан плаћања. Због тога се у
Србији, и поред постојања разлика, врло често поистовећује валутна клаузула са курсном
разликом. За разлику од курсне разлике која настаје назависно од воље актера трансакције
у страној валути и која се обухвата на контима 563 - Негативне курсне разлике и 663 -
Позитивне курсне разлике, могућност коришћења валутне клаузуле као инструмента
заштите од ризика се уговара. Стога се рачуноводственим третманом ефеката валутне
клаузуле на контима 664 - Приходи по основу валутне клаузуле и 564 - Расходи по основу
валутне клаузуле не бави IAS 21, већ IAS 39, односно IFRS 9. При томе, треба имати у виду
да финансијски извештаји, који су рефлектовали омогућено разграничење курсних
разлика и ефеката валутне клаузуле, нису састављани у складу са захтевима IFRS.
Наведени подзаконски акт из 2009. године који је, као што је истакнуто, био у директној
колизији са IAS 21, био је на снази у Републици Србији до септембра 2014. године. Стога
су временска разграничења ефеката курсних разлика и валутне клаузуле утицала на
финансијски и приносни положај великог броја предузећа у Србији у периоду од 2008.
године до 2014. године. Пренос разграничених ефеката курсних разлика и валутне
клаузуле на приходе и расходе одговарајућег обрачунског периода утицали су и на
финансијске извештаје наредних година. При томе, треба имати у виду чињеницу да је ова
могућност временског разграничења ефеката промене девизних курсева прописана само за
дугорочне позиције са роком доспећа у 2011. и наредним годинама.82
80
Правилник о изменама и допунама Правилника о Контном оквиру и садржини рачуна у Контном оквиру за
привредна друштва, задруге, друга правна лица и предузетнике, Службени гласник РС, број 9/2009.
81
Bogićević, J., Dmitrović Šaponja, Lj., Pantelić M., The foreign exchange transaction exposure of enterprises in
Serbia, Ekonomski anali, Vol. 61, br. 209 , 2016., pp. 161-176.
82
Више о томе: Татић И., Пренос обрачунатих ефеката курсних разлика и валутне клаузуле (разграничених
у финансијским извештајима за 2008. и 2009. годину) на приходе и расходе у билансу успеха за 2010,

53
Поред неконзистентног књиговодственог и финансијско-извештајног третмана курсних
разлика, изразито супротстављени ставови у стручној јавности у Републици Србији су се
јавили по питању (не)курсирања девизних аванса повезаних са трансакцијом у страној
валути. Док је једна група представника стручне јавности заговарала да се на дан биланса
врши курсирање аванса за ефекте промене девизног курса од дана плаћања аванса до дана
биланса, друга група је била изричито против тога. 83 Коначно решење ове дилеме дао је
Комитет за тумачења међународног финансијског извештавања (International Financial
Reporting Interpretations Committee – IFRIC) 2016. године својим Тумачењем 22 -
Разматрање трансакција у страној валути и аванса (IFRIC 22 Foreign Currency Transactions
and Advance Consideration)84, које је постало обавезујуће од 1. јануара 2018. године за све
ентитете који примењују IFRS или IFRS за МСП. Сходно овом Тумачењу не треба вршити
курсирање примљених и датих аванса у вези са трансакцијама у страној валути.

ДЕО III

КЉУЧНА ПИТАЊА ПРЕВОЂЕЊА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА

СТРАНИХ ФИЛИЈАЛА
Најконтроверзнији и најкомплекснији аспект са којим се суочавају међународне
рачуновође се односи на превођење финансијских извештаја који су исказани у страној
валути. Контроверзе се јављају услед могућности коришћења разних девизних курсева, а
комплексност произлази из могућности различитог финансијско-извештајног приказивања
ефеката превођења. За разлику од ефеката превођења трансакција у страној валути, који се
увек инкорпорирају у биланс успеха, ефекти превођења позиција финансијских извештаја
страних филијала се могу, у зависности од примењене методе, приказати и у
консолидованом билансу стања и у консолидованом билансу успеха МНК. Стога,
коришћење различитих метода за превођење финансијских извештаја има за последицу
широк опсег транслационих резултата, различите износе нето имовине, као и различите
нивое рачуноводствене (транслационе) изложености девизном ризику
(accounting/translation exposure). Полазећи од чињенице да се ови различити износи
идентификују на бази истих података, овај широк нумерички опсег треба крајње опрезно
аналитички интерпретирати.
Превођење финансијских извештаја страних филијала омогућава консолидовање на нивоу
МНК и извештавање у инфлаторним условима, а користи се и за пореске сврхе. Такође,
преведени финансијски извештаји представљају поуздану основу за буџетирање, оцену

Рачуноводствена пракса, приручник за рачуноводство и пословне финансије бр.4-5, Савез РР Србије,

Београд, 2011.
83
Објашњења Привредног саветника о начину билансирања девизних аванса потврђена су од стране Одбора
за Међународне рачуноводствене стандарде (IASB) и прописана су као обавезујућа, Привредни саветник,
број 9, стр. 1-9, 2017.
84
IFRIC 22 Foreign Currency Transactions and Advance Consideration
https://www.iasplus.com/en/standards/ifric/ifric-22

54
перформанси, идентификовање успешности иностраних филијала и постигнућа њихових
менаџера, као и постизање глобалне синергије између филијала на нивоу МНК.
Имајући у виду значај, комплексност и контроверзе овог аспекта рачуноводства стране
валуте, као и чињеницу да је минуциозно разматрање ове проблематике публиковано, 85 у
овом делу рада су лапидарно изложени условљеност и кључни методолошки аспекти
превођења финансијских извештаја страних филијала, идентификовање и аналитичка
интерпретација ефеката превођења, као и детерминисање функционалне валуте.
Одговарајућа пажња је посвећена и савременим достигнућима рачуноводствене теорије и
искуствима разних земаља у вези са превођењем финансијских извештаја. При томе,
детаљно разматрање питања превођења финансијских извештаја је лоцирано
тенденциозно у америчке оквире, не само због чињенице да су америчка теоријско-
емпиријска достигнућа и верификовани инвентивни трендови у вези са превођењем
финансијских извештаја безрезервно прихваћени у великом броју земаља, већ су у знатној
мери послужили и као основа за доношење и ревидирање IAS 21.
1. РАЗЛОЗИ ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА

Превођење финансијских извештаја страних филијала (foreign currency financial

statement translation) за потребе њиховог консолидовања са финансијским извештајима
матичне компаније има мало додирних тачака са превођењем финансијских извештаја
независних компанија (financial statement convenience translation) за потребе иностраних
корисника рачуноводствених информација. Са правом се може поставити питање зашто се
посебно бавити проблематиком превођења финансијских извештаја страних филијала. Као
што је истакнуто, реч је о посебно значајном домену рачуноводства стране валуте, чије
познавање омогућава финансијско извештавање по сегментима, консолидовање
финансијских извештаја на нивоу МНК, финансијско извештавање у инфлаторним
условима, а такође доприноси и управљању девизним ризиком. Разлоге за превођење
финансијско-извештајних података страних филијала треба посматрати и у контексту
оцене постигнућа како страних филијала, тако и њихових менаџера. Jaworek и Kuzel значај
разматрања ове проблематике образлажу и континуираним повећањем броја страних
филијала у свету кроз које циркулишу роба, услуге, капитал, знање и технологије. 86
Наведени тренд пораста броја страних филијала у периоду од 1995. до 2010. године је
приказан у Табели 17.87
Табела 17 – Број страних филијала у периоду од 1995. до 2010. године

Ставка 1995. 2000. 2005. 2010.

година година година година
Стране филијале 251.450 689.520 690.391 892.114

85
Богићевић, Ј., Превођење финансијских извештаја страних филијала, Економски факултет Универзитета
у Крагујевцу, 2016.
86
Jaworek, M. and Kuyel, M., Transnational Corporations in the World Economy: Formation, Development, and
Present Position, Copernican Journal of Finance and Accounting, 4 (1), 2015, p. 57.
87
World Investment Report 2000, World Investment Report 2005, World Investment Report 2011, преузето са
сајта http://unctadstat.unctad.org// (15.05 2016.)

55
Превођење финансијских извештаја страних филијала за потребе израде консолидованих
финансијских извештаја међународне групе и кореспондентан третман рачуноводствене
изложености девизном ризику својствени су искључиво мултинационалним предузећима.
Мултинационална предузећа представљају спој великог броја правних ентитета из разних
земаља, чији се финансијски извештаји састављају у њиховој домаћој, локалној валути.
Приказивање и анализу имовинског, финансијског и рентабилитетног положаја МНК као
групе није могуће извршити без претходног свођења валутно различитих финансијских
извештаја разних филијала на јединствену валуту. С тим у вези, Deegan и Ward истичу да
не би имало смисла да се консолидују финансијски извештаји страних ентитета који су
исказани у различитим валутама.88
Рачуновође које припремају консолидоване финансијске извештаје међународне групе
морају разматрати не само разлике у погледу коришћених валута у којима страни ентитети
састављају своје финансијске извештаје, већ и разлике између националних
рачуноводствених система. Тако, на пример, матично предузеће у САД по пријему
финансијских извештаја страних филијала врши њихово усаглашавање са америчким
општеприхваћеним рачуноводственим принципима, а затим и њихово превођење, односно
свођење на јединствен валутни еквивалент. Усаглашени и преведени финансијски
извештаји страних филијала се затим консолидују са финансијским извештајима матичног
предузећа.
Разматрање проблематике превођења финансијских извештаја у страној валути у
инфлаторним условима се превасходно базира на питању избора методолошког окира
превођења финансијских извештаја који користе ентитети под таквим условима. У том
смислу су евидентне значајне разлике на глобалном нивоу. Sutton наводи два различита
модалитета.89 У основи првог начина је претпоставка да страна филијала представља
интегрални део матичног предузећа. Према овом приступу, монетарне ставке се преводе
по текућем курсу размене, а немонетaрне ставке се преводе по курсевима који задржавају
њихове оригиналне основе мерења. Сходно томе, средства исказана у билансу стања
стране филијале у страној валути, вреднована на основу принципа историјског трошка,
преводе се у валуту матичног предузећа коришћењем историјских курсева. Немонетарне
позиције које су исказане у иностраним билансима по текућим вредностима, преводе се
помоћу текућег девизног курса. Ако би се за превођење средстава вреднованих по
историјском трошку у условима инфлације користио текући курс размене (који има
тенденцију пада), ентитети би се суочили са специфичним проблемом названим
синдромом "нестанка, ишчезавања" средства.90Други начин се своди на кориговање
финансијских извештаја стране филијале за ефекат инфлације пре њиховог превођења.91
Превођење финансијских извештаја страних филијала омогућава, такође, и њихов порески
третман. При томе, овај поступак зависи од функционалне валуте страног ентитета.
Функционална валута, као валута у којој страна операција првенствено обавља пословање,
може бити локална (страна) валута или матична валута (валута земље матичног
предузећа). При томе, валута матичног предузећа је обавезно функционална валута стране

88
Deegan, C. and Ward, А., Financial Accounting and Reporting: An International Approach, McGraw-Hill
Education New York,2013, p. 754.
89
Sutton, T., Corporate Financial Accounting and Reporting, Prentice Hall, England, 2000, p. 421.
90
Богићевић, Ј., op. cit., 2016, стр. 115-116.
91
Sutton, T., op. cit., p. 421.

56
операције која послује у хиперинфлаторној економији. Такође, и страна филијала која
послује у стабилним условима може изабрати матичну валуту као своју функционалну
валуту. Пошто се добитак тих страних операција директно обрачунава у матичној валути,
не врши се његово превођење за пореске сврхе. С друге стране, страни огранци и филијале
у којима статус функционалне валуте има њихова локална, страна валута, утврђен добитак
у страној валути преводе у валуту матичног предузећа за пореске сврхе.92
На бази преведеног биланса стања стране филијале се утврђује ниво рачуноводствене
изложености девизном ризику. При томе, за идентификовање овог типа изложености се
узимају у обзир само позиције активе и обавеза стране филијале које се преводе применом
текућег курса размене.
Потреба за превођењем финансијских извештаја у страној валути посебно долази до
изражаја при оцени перформанси страних филијала и њихових менаџера. Оцена
перформанси компанија је веома комплексно питање у националним оквирима. Проблем
постаје још комплекснији у условима међународног окружења. Разлога за то је много, а
превасходно их треба тражити у бројним специфичностима иманентним страним
земљама, као што су флуктуације девизних курсева, променљивост стопе инфлације,
различитости у системима међународних трансферних цена и разлике између
националних окружења. Поред избора одговарајућих критеријума за оцену перформанси
и прављења разлике измећу остварења филијала и њихових менаџера, адекватно
дизајниран систем за евалуацију њихових постигнућа подразумева и разумевање
специфичних питања својствених глобалном окружењу. У том смислу се посебна пажња
мора посветити изабраној функционалној валути стране филијале. У зависности од
функционалне валуте (локална vs матична валута) ефекти превођења финансијских
извештаја страних филијала се могу приказати у консолидованом билансу стања или
консолидованом билансу успеха МНК, што утиче на бројне финансијске перформансе.

Буџетирање, као релевантан и у међународном пословању веома примењен управљачко-

рачуноводствени инструмент, знатно се ослања на преведене садржаје финансијских
извештаја у страној валути. Аналогно претходно разматраном значају изборa
функционалне валуте при оцени остварења страних филијала и њихових менаџера, МНК
морају и при изради буџета дати одговор на следеће питање: да ли израду буџета и
процењивање оствареног профита треба вршити у локалној или у валути матичног
предузећа. Ако би се поређење оствареног и планираног профита вршило у локалној
валути, констатовано одступање би рефлектовало одступања у обиму продаје и/или
одступања цена исказаних у локалној валути. У том случају, идентификовано одступање
не би представљало ефекат промене девизних курсева. Ако би се, пак, остварени профит
поредио са његовим планираним износом у матичној валути, и планиран и остварен
резултат филијала би морали да се преведу у валуту матичног предузећа применом
одговарајућег девизног курса. Ако би се, при томе, за превођење планираног износа
користио један курс (на пример, курс размене на почетку године), а за превођење
оствареног изноcа применио други курс (на пример, курс размене на крају године),
одступање од планске вредности профита би могло бити последица одступања у обиму
продаје, одступања у ценама израженим у локалној валути, као и промена девизног курса
у посматраном периоду.93
92
Богићевић, Ј. , op. cit. , стр. 118-122.
93
Ibidem, стр. 134.

57
Неопходност транслационог третмана рачуноводствених података манифестује се у
бројним ситуацијама не само на нивоу међународних група, већ и на нивоу појединачних
предузећа. Значај превођења, као процеса преформулисања информационих садржаја
финансијских извештаја исказаних у једној валути у другу, посебно долази до изражаја
при извештавању о резултатима независних активности у иностранству. Проширење
обима међународних инвестиционих активности потенцира, такође, значај превођења
рачуноводствених информација о независним предузећима за потребе корисника
финансијских извештаја изван њихових националних оквира (conveniance translation).94
Ова потреба се посебно јавља у условима: котирања акција предузећа на међународној
берзи, разматрања могућности аквизиција и заједничких подухвата у иностранству, као и
при објављивању релевантних индикатора имовинског, финансијског и приносног
положаја ентитета иностраним акционарима. Под таквим околностима, предузеће треба да
преведе финансијске извештаје, исказане у сопственој националној валути, на валутни
еквивалент иностраног корисника информационих садржаја.

2. ИЗБОР ДЕВИЗНИХ КУРСЕВА ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ

ИЗВЕШТАЈА СТРАНИХ ФИЛИЈАЛА

Опште је прихваћено мишљење по коме валидна анализа и интерпретација, као и

сврсисходно коришћење иностраних финансијских извештаја претпоставља решавање
језичко-терминолошких, концептуално-рачуноводствених и проблема превођења стране
валуте. Услед флуктуације девизних курсева, повећава се број курсева размене који би се
могли применити у процесу превођења финансијских извештаја исказаних у страној
валути.

У процесу превођења позиције биланса стања и биланса успеха које су исказане у страној
валути своде се на домаћи валутни еквивалент множењем њиховог износа са
одговарајућим директно нотираним девизним курсом или њиховим дељењем са
индиректно израженим девизним курсом. У том контексту се могу користити историјски,
текући и просечни курсеви размене. При томе, просечни курс размене, као коефицијент
који се може користити за прерачунавање позиција биланса успеха, представља
својеврсну варијацију текућих или историјских курсева. Пошто историјски курсеви чувају
оригиналне набавне еквиваленте ставки у страној валути у преведеним извештајима у
домаћој валути, Choi и Meek истичу да они „штите финансијске извештаје од
транслационих добитака или губитака, као и од повећања или смањења домаћег
готовинског еквивалента износа исказаних у страној валути, до којих би дошло услед
флуктуација курсева размене између два извештајна периода.“ 95 Иако се у литератури и у
пракси често користи синтагма транслациони добици или губици, односно добици или

94
Богићевић, Ј., Међународно финансијско извештавање: превођење стране валуте, Рачуноводство, бр. 9-
10, 2003, стр. 19.
95
Choi, F., Meek, G., op. cit., p. 204.

58
губици од превођења, мишљења смо да би адекватније терминолошко одређење било
транслациона подешавања.96

Два кључна питања којима се рачуновође баве при превођењу финансијских извештаја
страних филијала су:

1. Који девизни курс треба користити за превођење финансијско-извештајних

износа исказаних у страној валути ?
2. Како треба рачуноводствено третирати ефекте превођења финансијских
извештаја страних филијала?
У зависности од примењених девизних курсева у поступку превођења финансијских
извештаја страних филијала, постоје бројни приступи, које се могу систематизовати у три
групе, и то:

(1) превођење применом јединственог девизног курса,

(2) превођење применом вишеструких девизних курсева и
(3) темпорална метода (принцип).

3. ПРИСТУПИ ПРЕВОЂЕЊУ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА СТРАНИХ

ФИЛИЈАЛА

Примена јединственог девизног курса за превођење финансијских извештаја страних

филијала је основни постулат методе текућег курса. Текуће/нетекућа метода и
монетарно/немонетарна метода у процесу превођења финансијских извештаја страних
филијала се заснивају на комбинацији историјских и текућих курсеве размене. У основи
темпоралне методе је начин вредновања финансијско-извештајних позиција стране
филијале.

Превођење финансијских извештаја применом јединственог курса се користи само под

условом да локална валута страног ентитета има статус функционалне валуте. Пошто се за
превођење биланса стања страних филијала користи текући курс, ради се о методи текућег
курса (current rate method). Са аспекта примене, реч је о најједноставнијој методи јер се
сва средства и обавезе стране филијале, који су исказани у локалној валути, преводе у
валуту матичног предузећа применом текућег курса. Иако се у литератури наводи да ова
метода не захтева евиденцију кретања историјских курсева, треба имати у виду чињеницу
да се за превођење износа сопственог капитала, ипак, користе одговарајући историјски
курсеви. Једини изузетак у том смислу представља нерасподењена добит чији износ, у
ствари, произлази из процеса превођења биланса успеха стране филијале.

96
То се образлаже чињеницом да се ефекти превођења финансијских извештаја не приказују само у
консолидованом билансу успеха, већ се могу приказати и у оквиру сопственог капитала мултинационалног
предузећа.

59
Предност ове методе се огледа у чињеници да њена примена реперкутује преведене
финансијске извештаје страних филијала који углавном задржавају идентичне релације,
односно рациа идентификована на бази билансних износа исказаних у страној (локалној)
валути. Остале методе пружају могућност коришћења варијетета текућег, историјског и
просечног девизног курса. Пошто се највећи број позиција стања, у контексту примене ове
методе, преводе по јединственом курсу, поједини рацио индикатори остају исти у
извештајној, као и у страној валути (на пример, рациа ликвидности). Међутим, треба
истаћи да употреба просечног курса за превођење позиција успеха у комбинацији са
текућим курсом за превођење ставки биланса стања не значи да ће се у поступку
превођења сачувати извесне релације у извештајној и страној валути. Као пример се може
навести стопа приноса на ангажована средства (return on assets - ROA), која се
идентификује на бази података из оба основна финансијска извештаја. Превођење
позиција биланса успеха у условима коришћења методе текућег курса углавном се из
прагматичних разлога врши применом просечног курса размене. С тим у вези, амерички
ASC 830, као и његов претходник SFAS 52 протежира употребу просечног девизног курса.
У првобитној верзији IAS 21 била је дозвољена могућност селективне примене текућег и
просечног курса у процесу превођења позиција успеха. Међутим, након ревизије ове
иницијалне верзије (1993. год.), исти је пропагирао искључиву примену просечног курса.
И британске компаније углавном користе просечни девизни курс. Слична ситуација је и у
Аустралији.97

Поред позитивних страна ове методе, евидентни су и одређени недостаци које примена
исте реперкутује. С тим у вези, аутори Choi F. и Meek G. истичу да „овај транслациони
приступ доводи у питање основну сврху консолидовања финансијских извештаја.“ 98
Такође, превођење износа позиција вреднованих по историјском трошку (позиција реалне
активе - Ј.Б.) применом текућег, тржишно детерминисаног курса доводи до износа који не
представљају нити историјске, нити текуће тржишне вредности. Наведена критичка
напомена се може поткрепити крајње поједностављеним примером стране операције која
за 100.000 новчаних јединица стране валуте купује акције друге компаније ради стицања
учешћа. Како се у тренутку стицања учешћа 1 новчана јединица стране валуте
размењивала за 1 јединицу домаће валуте, набавна вредност, односно историјски трошак
овог учешћа је износио је 100.000 н.ј. домаће валуте. Превођење ове позиције у следећем
обрачунском периоду применом текућег тржишног курса од 1 н.ј. стране валуте = 1,25 н.ј.
домаће валуте условиће повећање вредности учешћа на 125.000 н.ј. домаће валуте.
Претпостављајући да је тржишна вредност овог учешћа 150.000 н.ј. стране валуте, износ
добијен поступком превођења од 125.000 н.ј. домаће валуте довешће у питање како
рачуноводствено, тако и економско значење добијеног износа. И не само да преведени
износ посматране позиције није компатибилан са текућом тржишном вредношћу кoја
износи 187.500 н.ј. домаће валуте (150.000 н.ј. стране валуте х 1,25 н.ј. домаће валуте), већ
97
Radebaugh ,L., Gray, S., op. cit., p. 425.
98
Choi, F., Meek, G., оp. cit., p. 210.

60
не одговара ни историјском износу од 100.000 н.ј. домаће валуте (100.000 н.ј. стране
валуте х 1,00 н.ј. домаће валуте). Коначно, ова метода превођења финансијских извештаја
стране филијале након сваке флуктуације девизног курса продукује транслационе добитке
или губитке (translation gains/losses), чиме се доводи у питање исказна моћ појединих
рацио показатеља. При томе, треба имати у виду и чињеницу да се неки идентификовани
транслациони добици или губици неће реализивати, због реалне и фреквентне могућности
кретања девизних курсева у супротном смеру.

У Табели 18 су сумарно приказане коришћене методе превођења финансијских извештаја

страних филијала у САД пре усвајања FASB-овог SFAS-а 8.99 Евидентно је да је најмањи
проценат, тј. само 2,6 % испитаних компанија користило ову методу у периоду који је
претходио усвајању првог FASB-овог прогласа који регулише превођење финансијских
извештаја страних филијала.100

Tabela 18 - Коришћене методе превођења финансијских извештаја у америчким

мултинационалним компанијама до издавања SFAS 8

МЕТОДЕ ПРЕВОЂЕЊА Испитане МНК

Број Процент

Текућа/нетекућа метода 54 34,6

Текућа/неткућа метода по којој се дугорочна потраживања и 10 6,4

обавезе преводе по текућем курсу

Монетарно/неонетарна метода 22 14,1

Монетарно/немонетарна метода по којој се залихе преводе по 41 26,3

текућем курсу

Темпорална метода 7 4,5

Метода текућег курса 4 2,6

Остале методе 3 1,9

Без одговора 15 9,6

Укупно 156 100,00

99
Скраћеница SFAS No. 8. се односи на FASB-ов Исказ бр. 8, чији је интегрални назив FASB Statement No. 8,
Accounting for the Translation of Foreign Currency Transaction and Foreign Currency Financial Statement,
односно Рачуноводство за превођење трансакција и финансијских извештаја у страној валути.
100
Radebaugh, L., Gray, S., op. cit., p. 441.

61
Концепт функционалне валуте који је прокламован почетком осамдесетих година прошлог
века (SFAS 52), довео је до тога да све већи број МНК преводи финансијске извештаје
применом ове методе јединственог курса.

Текуће/нетекућа метода (current-noncurrent method) за превођење финансијских извештаја

страних филијала се заснива на рочности билансних позиција. По овој методи, текућа
актива и обавезе стране филијале преводе се у извештајну валуту матичног предузећа по
текућем курсу, а „нетекућа“ актива и обавезе, као и акцијски капитал се преводе
применом историјских курсева размене. За превођење позиција биланса успеха се користе
просечни курсеви размене за одговарајући извештајни период. У том смислу, изузетак
представљају трошкови амортизације. Ова позиција успеха се преводи помоћу
историјских курсева размене који су били на снази у периоду набавке средства, као
објекта амортизације. Ова метода је прихваћена у САД почетком тридесетих година
прошлог века и користила се до 1975. године, када је FASB објавио контроверзни SFAS 8.
Критичари ове методе сматрају да овај методолошки оквир нема никаквог економског
смисла. Наиме, став према којем употреба текућег курса у процесу превођења новчаних
средстава, потраживања и залиха исказаних у страној валути имплицира њихову исту
изложеност валутном ризику представља крајње нереалну претпоставку. Штавише,
дефиниција текуће/нетекуће представља само основ за класификацију билансних позиција
према њиховој доспелости (рочности), а не валидно оправдање за примену одговарајућих
девизних курсева у процесу њиховог превођења. С тим у вези, аутори Choi и Meek наводе
да, услед постојања могућности повећања локалних цена залиха након девалвације,
њихова вредност је заштићена од валутне ерозије. С друге стране, превођење дугорочних
обавеза по историјском курсу омогућава трансфер ефеката валутних флуктуација на
период њиховог извршења.101

Монетарно/немонетарна метода (monetary-nonmonetary method) превођења финансијских

извештаја страних филијала се заснива на карактеру билансних позиција. Присталице ове
методе сматрају сврсисходнијим да се актива и пасива преводе на бази својстава, а не на
бази њихове рочности. Наведени став је прихватио Одбор за рачуноводствене принципе
(Accounting Principles Board - APB) при Америчком институту овлашћених јавних
рачуновођа (American Institute of Certified Public Accountants - AICPA) у свом Мишљењу 6
(APB Opinion 6), дозвољавајући превођење дугорочних обавеза по текућим курсевима. 102
Према овој методи, текући курс размене се користи за превођење монетарне активе и
обавеза. За превођење немонетарне (реалне) активе и сопственог капитала се користе
историјски курсеви размене. Овакав приступ превођењу залиха, дугорочних потраживања
и обавеза стране филијале је означио радикалан заокрет у односу на текуће/нетекућу
методу. Позиције биланса успеха се слично као и код текуће/нетекуће методе преводе

Choi F., Meek G., оp. cit., p. 211.

101

102
American Institiute of Certified Public Accountants, Status of Accounting Research Bulletin, Accounting
Principles Board Opinion No. 6, New York, 1965.

62
применом просечног курса размене. Изузетак представљају Трошкови амортизације,
Набавна вредност продате робе и Трошкови продатих производа (ако се резултат
обрачунава по методи трошкова продатих учинака). Наведени расходи се прерачунавају
применом историјских курсева размене који су били на снази у периоду набавке основних
средстава и робе, односно производње. Ова метода је доживела извесне критике због
могућности да процедурални оквири на којима се заснива не реперкутују одговарајуће
резултате. Како се укупна немонетарна актива по овој методи преводи применом
историјских курсева размене, поставља се питање оправданости оваквог приступа са
аспекта средстава која се исказују по текућим вредностима (на прмер, залиха у ситуацији
када је текућа вредност испод њихове набавне вредности). Множењем текуће тржишне
вредности немонетарне активе у локалној валути са историјским курсом резултираће у
преведеном износу који не представља ни текући еквивалент позиције, ни ставку исказану
на бази принципа историјског трошка.
Према темпоралној методи (temporal method) методи, монетарне ставке (готовина,
потраживања и обавезе) се, без обзира на њихову рочност, преводе применом текућег
курса размене. Немонетaрне ставке се преводе по курсевима који задржавају њихове
оригиналне основе мерења. Наиме, средства исказана у финансијским извештајима стране
филијале у њеној локалној валути, вреднована на основу принципа историјског трошка,
преводе се у валуту матичног предузећа коришћењем историјских курсева. Као последица
тога преведено средство вредновано према историјском трошку у локалној валути страног
ентитета (страној валути) биће исказано у валути матичног предзећа на основу принципа
историјског трошка. Немонетарне позиције које су исказане у иностраним билансима по
текућим вредностима, прерачунавају се помоћу текућег девизног курса, зато што текућа
вредност позиција ино филијале у страној валути преведена на бази текућег курса
продукује текућу вредност позиција у домаћој, валути матичне компаније. Позиције
успеха се преводе применом ефективних курсева размене који су били на снази у периоду
настанка основних трансакција из којих произлазе токови рентабилитета. Међутим, због
великог броја трансакција које тангирају расходе и приходе сугерисано је и коришћење
просечних девизних курсева. Због извезних сличности са монетарно/немонетарном
методом, темпорална метода представља њену својеврсну модификацију. 103
У условима рачуноводства историјског трошка процедура превођења применом
темпоралне методе обезбеђује практично идентичне резултате као и
монетарно/немонетарна метода. Ове два приступа се разликују само у ситуацији када се
користе различите основе за вредновање средстава, као што су трошкови замене, тржишна
вредност или дисконтовани токови готовине. Управо атрактивност темпоралне методе се
образлаже чињеницом да се ова метода не везује стриктно за конвенцију историјског
трошка, већ омогућава примену правила за превођење финансијских извештаја страних
филијала који су састављени у складу са неким другим конвенцијама вредновања.
У Табели 19 дат је компаративан приказ коришћених курсева размене за превођење
позиција биланса стања и биланса успеха ино филијала у условима примене различитих
метода.

103
Shapiro, A., International Financial Management, John Wiley &Sons, Inc, 2006, p. 340.

63
 Табела 19 – Девизни курсеви за превођење позиција стања и успеха
Монетарно/
Метода Текућe/ Темпо-
Позиције немоне-
текућег нетекућа рална
тарна
курса метода метода
метода
АКТИВА
Готовина СR СR СR СR
Потраживања СR СR СR СR
Залихе
- историјски трошак СR СR НR НR
- тржишна вредност СR СR НR СR
Финан. улагања
- историјски трошак СR НR НR НR
- тржишна вредност СR НR НR СR
Основна средства СR НR НR НR
Остала средства СR НR НR НR
ПАСИВА
Краткорочне обавезе СR СR СR СR
Дугорочне обавезе СR НR СR СR
Акцијски капитал НR НR НR НR
Нерасподељена добит * * * *
ПРИХОДИ
Приходи од продаје АR/СR АR АR АR
РАСХОДИ
Набавна вредност продате робе АR/СR АR НR НR
Амортизација АR/СR НR НR НR
Остали трошкови АR/СR АR АR АR
Напомене: Скраћенице СR, НR и АR означавају текући, историјски и просечни курс,
респективно;* означава резидуалну вредност.

4. ЕФЕКТИ ПРЕВОЂЕЊА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА СТРАНИХ

ФИЛИЈАЛА
4.1. Идентификовање транслационих резултата
Комплексност превођења финансијских извештаја страних филијала се јавља не само
услед волатилности девизних курсева, већ и услед могућности коришћења различитих
курсева за те потребе. У циљу сагледавања прагматичних аспеката ове проблематике биће
приказани биланс стања и биланс успеха хипотетичке мексичке филијале америчке МНК

64
(табеле 20 и 21, респективно). У првој колони биланса стања мексичке филијале позиције
су исказане у локалној валути, тј. у мексичким пезосима (Р), а у другој колони су
приказани еквивалентни износи у америчким доларима, по курсу 1 мексички пезос = 0,20
америчких $. Уколико би пезос депресирао и, сходно томе, курс износио 1 пезос = 0,15 $,
применом разних метода би се могло идентификовати неколико различитих
транслационих резултата, који су приказани у последњем реду Табеле 20.
Табела 20 - Биланс стања мексичке филијале
Износи у Износи у $ Износи у $ после депресиј. пезоса (0,15$=1 Р)
пезосима пре
Метода Текућа/не- Монета- Темпо-
(Р) депресиј.
текућег текућа рно/немо- рална
пезоса
курса метода нетарна метода
Позиције (0,20$=1Р)
метода
1 2 3 4 5 6

Актива
Готовина 3.000 600 450 450 450 450
Потраживања 6.000 1.200 900 900 900 900
Залихе 9.000 1.800 1.350 1.350 1.800 1.350*
Основна средства 18.000 3.600 2.700 3.600 3.600 3.600
УКУПНО 36.000 7.200 5.400 6.300 6.750 6.300
Пасива
Краткор. обавезе 9.000 1.800 1.350 1.350 1.350 1.350
Дугороч. обавезе 12,000 2.400 1.800 2.400 1.800 1.800
Акцијски капитал 15.000 3.000 2.250 2.550 3.600 3.150
УКУПНО 36.000 7.200 5.400 6.300 6.750 6.300
Транслациони
добитак (губитак)
(750) (450) 600 150
($)
Напомене: *У илустрованом примеру је претпостављено да су залихе вредноване по нижој
тржишној вредности. Уколико би се исте, пак, билансирале на бази историјског трошка, биланс
конципиран након примене темпоралне методе био би идентичан билансу састављеном након
коришћења монетарно/немонетарне методе.

У условима апсолутно стабилних девизних курсева преведени финансијски извештаји би

задржали оригиналне вредности, без обзира на примењену методу. Међутим, због
депресијације мексичког пезоса, у зависности од примењене методе превођења биланса
стања, поједина средства, обавезе и капитал имају различите вредности. Износ нето

65
имовине, као разлике између укупне активе и обавеза, креће се у распону од 2.250 $ (по
методи текућег курса) до 3.600 $ (по монетарно/немонетарној методи). Транслациони
резултат се утврђује као разлика између идентификованог износа сопственог капитала
након превођења и његове иницијално исказане вредности у америчким доларима. Стога
није чудо што примена методе текућег курса и текуће/нетекуће методе, у условима
депресијације локалне валуте посматране стране филијале, има за последицу
транслационе губитке у износу од 750 $ и 450 $, респективно. Насупрот томе, превођење
позиција стања ове филијале применом монетарно/немонетарне методе и темпоралне
методе реперкутује транслационе добитке у износу од 600 $ и 150 $, респективно. Из тога
произлази да се резултат превођења биланса стања исте стране филијале услед примене
различитих метода креће у распону од –750$ до +600 $.
На бази илустрованог примера може се закључити да методе превођења, услед различитог
третмана ефеката промене девизних курсева на одређене билансне сегменте, продукује
заиста широк дијапазон резултата, то јест добитака или губитака од превођења
финансијских извештаја страних филијала (транслационих добитака/губитака). Имајући у
виду чињеницу да су ови резултати идентификовани на бази истих података, може се
констатовати да је овај нумерички спектар заиста аналитички релевантан. 104
Потпун увид у ефекте превођења финансијских извештаја стране филијале може се стећи
након приказивања прерачунавања и позиција биланса успеха ове хипотетичке мексичке
филијале ( Табела 21).
Табела 21 - Биланс успеха мексичке филијале

Износи у $
Износи у Износи у $ после депресијац. пезоса
пре
пезосима (0,15$=1 Р)
депреси-
(Р)
Позиције јације Моне-
Метода Текуће/не- Темпо-
пезоса тарно/
текућег текућа рална
(0,20$=1Р) немоне-
курса метода метода
тарна
метода
1 2 3 4 5 6
Приходи од прод. 40.000 8.000 6.000 6.000 6.000 6.000
Набав. вредност 20.000 4.000 3.000 3.000 4.000 4.000*
продате робе
Трошкови 1.800 360 270 360 360 360
амортизације**
Остали расходи 8.000 1.600 1.200 1.200 1.200 1.200
Добитак пре 10.200 2.040 1.530 1.440 440 440
опорезивања
104
Дмитровић Шапоња, Љ. и Богићевић, Ј., Превођење vs прерачунавање финансијских извештаја
страних филијала, часопис Анали Економског факултета у Суботици, Vol. 48, бр. 27, 2012., стр.
278.

66
Порез на добитак 3.060 (612) (459) (459) (459) (459)
30%
Трансл. добитак (750) (450) 600 150
(губитак) ***
Нето добитак 7.140 1.428 321 531 581 131
(губитак)
Напомене: Приказани биланс успеха је састављен након спроведене девалвације Р.
*Претпоставља се да су залихе на крају периода сведене на тржишну вредност.
** Очекивани век трајања основних средстава је 10 година, а користи се линеарна метода за
обрачун амортизације.
*** Илустровани пример одражава резултате под условом да су сви транслациони добици или
губици директно укључени у текући резултат.

Компаративна анализа примене различитих метода превођења биланса успеха страних

филијала показује широк дијапазон нето резултата, који се креће у распону од 131 $ по
темпоралној методи до 581 $, који је идентификован коришћењем монетарно/немонетарне
методе. Полазећи од чињенице да су ови различити резултати идентификовани на бази
истих чињеница (идентични ино филијала, обрачунски период и структура расхода и
прихода), може се констатовати да је овај нумерички опсег заиста алармантан. Штавише,
може се догодити да профитабилне активности пре процеса превођења, након спровођења
истог, у потпуности промене свој карактер.

4.2. Идентификовање транслационе изложености

Услед промене девизних курсева у периоду између два биланса, средства и обавезе стране
филијале који се преводе применом текућег курса мењају своје вредности исказане у
валути матичне компаније. Другим речима, средства и обавезе у страној валути су
изложени валутном ризику ако промена девизног курса доводи до промене њихове
вредности у валути матичне компаније. На бази ове констатације може се закључити да су
валутном ризику изложене само оне позиције биланса стања стране филијале које се
преводе на домаћи валутни еквивалент применом текућих девизних курсева. Сходно томе,
ова транслациона (рачуноводствена) изложеност105 ентитета се мери узимањем у обзир
разлике између средстава и обавеза у страној валути изложених девизном ризику, што се
може приказати на следећи начин:

Транслациона Средства у страној валути Обавезе у страној валути

= преведена применом – преведене применом
изложеност текућег курса размене текућег курса размене

105
У циљу сагледавања ефеката примене различитих метода за превођење финансијских извештаја страних
филијала у овом делу је илустрован поступак идентификовања транслационе изложености. Минуциозно
разматрање овог типа изложености девизном ризику биће учињено у четвртом делу који се односи на
рачуноводствене импликације валутног хеџинга.

67
Нето изложена активна позиција или тзв. позитивна изложеност подразумева да износ
средстава стране филијале која се преводе по текућем курсу превазилази износ њених
обавеза преведених по текућем курсу. Нето изложена пасивна позиција или тзв. негативна
изложеност се манифестује у ситуацији када су изложене обавезе веће од изложених
средстава.

Износ транслационе изложености девизном ризику опредељује примењена метода за

превођење биланса стања страних филијала, што је илустровано у Табели 22 у којој је
приказан биланс стања хипотетичке мексичке филијале МНК са седиштем у САД.
Табела 22 - Биланс стања мексичке филијале -у 000-

Износи у Износи у $ Износи у $ после депресијац. пезоса

пезосима пре (0,15$=1 Р)
депресија-
(Р)
ције пезоса Метода Текућа/ Монета- Темпо-
текућег рно/немо- рална
Позиције (0,20$=1 Р) нетекућа
курса нетарна метода
метода метода

1 2 3 4 5 6

Актива

Готовина 3.000 600 450 450 450 450

Потраживања 6.000 1.200 900 900 900 900

Залихе 9.000 1.800 1.350 1.350 1.800 1.350*

Основна средства 18.000 3.600 2.700 3.600 3.600 3.600

УКУПНО 36.000 7.200 5.400 6.300 6.750 6.300

Пасива

Краткор. обавезе 9.000 1.800 1.350 1.350 1.350 1.350

Дугороч. обавезе 12,000 2.400 1.800 2.400 1.800 1.800

Акцијски капитал 15.000 3.000 2.250 2.550 3.600 3.150

УКУПНО 36.000 7.200 5.400 6.300 6.750 6.300

68
Рачуноводствена
изложеност (Р) 15.000 9.000 (12.000) (3.000)

Напомена: Пошто су залихе у складу са принципом ниже вредности исказане по тржишној вредности,
монетарно-немонетарна и темпорална метода превођења финансијкох извештаја дају различите износе
рачуноводствене изложености, због чега су посебно третиране.

У првој колони биланса стања мексичке филијале позиције су исказане у локалној валути,
тј. у мексичким пезосима (Р), а у другој колони су приказани еквивалентни износи у
америчким доларима, по курсу 1 мексички пезос (Р) = 0,20 америчких долара ($). Уколико
би пезос депресирао и, сходно томе, курс износио 1 Р = 0,15 $, применом разних метода би
се могло идентификовати неколико различитих износа рачуноводствене изложености
девизном ризику. Наведена констатација је нумерички приказана у последњем реду
Табеле 22.

У условима примене методе текућег курса у процесу превођења промене девизног курса
утичу на доларске еквиваленте укупне активе и обавеза (исказаних у страној валути) у
текућем периоду. Пошто су њихове доларске противвредности под утицајем промена
текућег курса, сматра се да су ови сегменти биланса у рачуноводственом контексту
изложени валутном ризику. Рачуноводствени, односно транслациони концепт
изложености (accounting, translation exposure) се односи на измене вредности билансних
позиција исказаних у страној валути услед промене девизног курса. Због тога се може
констатовати да су валутном ризику изложене само оне позиције биланса које се преводе
по текућем курсу. За разлику од њих, остале позиције које се преводе на бази историјских
курсева, нису изложене овом ризику. Како преведена актива по текућем курсу (36.000 Р)
превазилази износ преведених обавеза по истом курсу (21.000 Р), методу текућег курса
карактерише нето-активна позиција или позитивна изложеност у износу од 15.000 Р. 106
Због изложене нето-активне позиције у условима депресијације мексичке валуте
идентификован је транслациони губиткак у износу од 750 $ (15.000 Р x 0,15 $ – 15.000 Р x
0,20 $). У условима апресијације мексичке валуте процес превођења извештаја филијале
би реперкутовао транслациони добитак. Изложена позиција нето-обавезе (net liability
position), која подразумева већи износ укупних обавеза у односу на укупну активу у
страној валути, резултирала би у условима депресијације пезоса у транслационом добитку.
Насупрот томе, нето пасивна позиција би продуковала транслациони губитак у случају
апресијације пезоса.

У условима коришћења текуће/нетекуће методе рачуноводствена изложеност валутном

ризику америчке компаније идентификује се на бази њене позиције, која може бити
алтернативно опредељена као нето текућа актива или обавезе (net current asset or liability

Величина изложене позиције зависи од релативног учешћа активе која је финансирана позајмљеним
106

изворима. Веома ретко, у ситуацији у којој су обавезе стране филијале веће од њених средстава, нето
пасивна изложеност се јавља чак и у условима примене текуће методе.

69
position) у мексичкој валути. Према овој методи вредност средстава која се преводе
применом текућег курса износи 18.000 Р, а вредност обавеза које се, такође, прерачунавају
применом овог курса износи 9.000 Р. Стога је у условима примене ове методе
идентификован износ позитивне изложености од 9.000 Р. Идентификован је транслациони
губитак у износу од 450 $ (9.000 P x 0,15 – 9.000 P x 0,20)

Ако се за транслационе сврхе користи монетарно/немонетарна метода, изложеност

девизном ризику се мери њеном позицијом нето монетарне активе или обавеза (net
monetary asset or liability). У хипотетичком примеру умањењем монетарне активе
преведене по текућем курсу у износу од 9.000 P за износ преведене монетарне пасиве у
износу од 21.000 P идентификован је негативан износ транслационе изложености од
12.000 P. На бази тога се може израчунати транслациони добитак у износу од 600 $ (-
12.000 P x 0,15 $ - (-12.000P x 0,20 $)).

Темпоралну методу, по правилу, карактерише позиција негативне транслационе

изложености, односно нето пасивна позиција, зато што су девизном ризику изложени само
готовина, потраживања и залихе исказане по тржишној вредности. Рачуноводствена
изложеност валутном ризику, усклед примене темпоралног принципа, условљена је
начином вредновања залиха и осталих сегмената немонетарне, тј. реалне активе мексичке
филијале. Наиме, уколико се вредновање ових позиција врши по историјским
трошковима, не можемо говорити о њиховој изложености валутном ризику. Ако се, пак,
користи нека друга основа вредновања, као што је у нашем поједностављеном примеру
примењен принцип ниже тржишне вредности, евидентна је негативна изложеност у
износу од 3.000 P. То се образлаже чињеницом да је износ преведених обавеза по текућем
курсу 21.000 P, а износ преведених средстава по текућем курсу 18. 000 P. У илустрованом
хипотетичном примеру идентификован је транслациони добитак у износу од 150 долара,
што се објашњава чињеницом да је противвредност у доларима нето-позиције обавеза
мексичке филијале након депресијације пезоса износила 450 $ (3.000 Р х 0,15), а
иницијални доларски еквивалент исте је износио 600 $ (3000 Р х 0,20).

У илустрованом хипотетичном примеру претпостављено је да су трансакције мексичке

филијале исказане само у пезосима. Међутим, реалност је сасвим другачија јер стране
филијале обављају активности у већем броју валута. При томе, треба имати у виду и
могућност да потраживања у новозеландским и сингапурским доларима исте номиналне
вредности на дан реализације учинка могу у будућности имати дијаметрално супротне
вредности. Због тога, управљачке рачуновође састављају мултивалутни извештај о
рачуноводственој изложености валутном ризику.

Пошто ефекти превођења финансијских извештаја страних филијала (карактер и износ

транслационог резултата и износ транслационе изложености) зависи од изабране

70
функционалне валуте стране филијале, у фокусу наредних разматрања ће бити фактори
који детерминишу њен избор.

5. КОНЦЕПТ ФУНКЦИОНАЛНЕ ВАЛУТЕ

Процес превођења финансијских извештаја стране филијале почиње детерминисањем

њене функционалне валуте. Функционална валута (functional currency) представља валуту
примарног економског окружења у којем ентитет обавља своје активности и ствара и
троши новчана средства. Обично је то валута земље у којој је лоциран ентитет и у којој се
воде пословне књиге. Пошто изабрана функционална валута опредељује коришћену
методу превођења финансијских извештаја, финансијско–извештајну диспозицију ефеката
превођења билансних позиција, као и степен транслационе изложености девизном ризику,
она представља иницијалну тачку превођења финансијских извештаја страних филијала. 107
С тим у вези, Deegan и Ward истичу да „ако матични ентитет има филијалу која се налази
у другој земљи, избор функционалне валуте представља први задатак који се мора обавити
пре консолидовања финансијских извештаја.“108 Такође, Evans и Doupnik наводе да је
„одређивање функционалне валуте кључна одлука коју доноси управа мултинационалног
предузећа.“109
Мултинационална предузећа могу имати филијале у великом броју страних земаља.
Неопходно је анализирати сваку филијалу појединачно како би се правилно одредила
њена функционална валута. Због значаја правилног одређивања функционалне валуте за
сваки ентитет и реперкусија њеног избора на финансијски и приносни положај како
мултинационалног предузећа у целини, тако и његових делова, пажња ће бити усмерена
на детерминисање функционалне валуте и њен утицај на финансијске перформансе
ентитета.

5.1. Детерминисање функционалне валуте

Концепт функционалне валуте је први пут усвојен 1981. године у Сједињеним Америчким
Државама. Наиме, у Исказу о стандардима финансијског рачуноводства бр. 52,
Превођење стране валуте, који је објавио амерички FASB, први пут је употребљен термин
функционална валута.110
FASB наводи неколико релевантних критеријума, односно економских фактора које би
требало како појединачно, тако и агрегатно уважавати при избору функционалне валуте.
Ти фактори су: токови готовине, продајне цене, продајна тржишта, трошкови,
финансирање, као и интерне трансакције и аранжмани. Утицај наведених економских
фактора на избор функционалне валуте је дат у Табели 23.111
Табела 23 – Критеријуми за избор функционалне валуте
107
Домановић, В. и Богићевић, Ј., Улога функционалне валуте у оцени перформанси мултинационалних
предузећа, , Ревизор, бр. 73, Институт за економику и финансије, стр. 39.
108
Deegan, C. and Ward, A. M., Financial Accounting and Reporting: An International Approach McGraw-Hill
Education New York, 2013, p. 756.
109
Evans, T. and Doupnik, T., Determing the Functional Currency under Statement 52, Research Report, FASB,
Stamford, 1986, p. 2.
110
FASB, Statement of Financial Accounting Standards No. 52, Foreign Currency Translation, Norwalk, CT,
1981.

71
 Економски Околности које Околности које
Фактори фаворизују избор фаворизују избор
матичне валуте локалне валуте
Директно утичу на
новчане токове Првенствено у локалној
Токови матичног предузећа и валути и не утичу на
готовине текуће дозначавање новчане токове
истих матичном матичног предузећа
предузећу
Зависе од промена Углавном не реагују на
Продајне девизних курсева и под промене девизних
цене утицајем су глобалне курсева и под утицајем
конкуренције су локалне конкуренције
Углавном у сопственим
Углавном у земљи
националним оквирима
Продајна матичног предузећа у
у којима се цене
тржишта којој се цене изражавају
исказују у локалној
у матичној валути
валути
Првенствено се односе
на факторе производње Углавном настају у
Трошкови
који се увозе из земље локалном окружењу
матичног педузећа
Примарно се исказује у
локалној валути, а
Примарно врши средства до којих се
Финансирањ матично предузеће уз долази активностима
е ослањање на исто при страних ентитета
регулисању обавеза довољна су за
регулисање постојећих и
очекиваних обавеза.
Интерне
Учестале и екстензивне Ретке и незнатне
трансакције

На бази претходне илустрације може се закључити да се већина страних ентитета може, у

зависности од њиховог односа са матичним предузећем, сврстати у једну од две
категорије.112 Vlady и Jermkowich истичу да „ова класификација, у ствари, утиче на
111
FASB,, Statement of Financial Accounting Standards No. 52, Foreign Currency Translation, Stamford, 1981,
Appendix A, pp. 26-27
112
Богићевић, Ј., Међународно финансијско извештавање: превођење стране валуте у САД, Рачуноводство,
бр. 11-12/2003, стр. 78.

72
правила која се примењују при превођењу финансијских извештаја страних филијала.“ 113
При томе, прва категорија обухвата стране ентитете који су релативно самостални или
независни у односу на матично предузеће и, сходно томе, производњу и продају углавном
обављају у локалним оквирима. У том случају, страна, односно локална валута тог
ентитета има статус функционалне валуте, а за потребе превођења препоручује се
употреба методе текућег курса. Друга група представља иностране субјекте који нису
релативно самостални, односно независни у односу на матично предузеће (на пример,
баве се продајом његових производа). Њихове активности представљају, у ствари,
екстензију активности матичног предузећа. Активности ових ино актера директно утичу
на новчане токове матичног предузећа. У том случају валута матичног предузећа, односно
матична валута, представља њихову функционалну валуту, а за потребе превођења
финансијских извештаја тих страних филијала користи се темпорална метода. 114 Такође,
функционална валута може бити и валута неке треће земље. Страни ентитети који послују
у хиперинфлаторним привредама ослањају се искључиво на перспективу матичног
предузећа и, сходно томе, њихову функционалну валуту представља матична валута. 115
Мада се на листи критеријума за избор функционалне валуте налази шест фактора, сматра
се да највећи утицај имају токови готовине. 116 Након спроведеног истраживања фактора
који утичу на избор функционалне валуте у страним филијалама мултинационалних
предузећа са седиштем у САД Evans и Doupnik су утврдили да се највећи значај, уз
незнатне измене ранга, придаје токовима готовине, локацији продајних тржишта, локацији
набавних тржишта и продајним ценама. 117 Поред шест главних индикатора које је
специфицирао FASB, испитивана предузећа су при избору функционалне валуте узимала у
обзир и неке друге факторе, као што су правни и порески аспекти.118
Највећи број страних ентитета користи своју локалну валуту као функционалну валуту
управо због тога што се већина новчаних трансакција одиграва у националној валути
земље у којој ино ентитет послује. Осим тога, страни ентитет има највећи број продајних
тржишта у својој земљи, а такође и за финансирање својих активности користи локалне
изворе. Filomena наводи пример Toyota Motor Corporation која има више од 800 страних
филијала које користе искључиво локалну валуту. 119 Међутим, постоје страни ентитети
чија се функционална валута разликује од њихове локалне валуте.
Евидентно је, дакле, да се одређивање функционалне валуте не сме заснивати на
арбитрарном избору, већ се мора базирати на релевантним економским факторима. У
ситуацији када економски фактори, наведени у Табели 23, не индицирају експлицитан
избор функционалне валуте, менаџери доносе одлуку на бази сагледавања појединачних
економских фактора и процене релевантност истих. При томе, уважавају циљеве
предузећа.
113
Vlady, S. and Jermkowich, E., Foreign Currency Translation: New Accounting Standard in Australia,
International Journal of Case Method Research & Application XX, 4, 2008, p. 453.
114
У академским круговима се истиче да супротности на релацији темпорална/метода текућег курса
представљају, у ствари, најзначајнији аспект проблема превођења финансијских извештаја страних
филијала.
115
У FASB-овом SFAS-у 52, Превођење стране валуте се истиче да су хиперинфлаторне економије оне у
којима је кумулативна стопа инфлације у трогодишњем периоду превазилази 100%. Међутим, и
кумулативна стопа инфлације од 90% представља алармантну чињеницу, која недвосмислено указује на
потребу за коришћењем долара као функционалне валуте.
116
Boatler, R., Use of „salient economic factors“ in determing functional currencies under FAS, Global Finance
Journal 1 (4), 1990, p. 291.
117
Evans, T. and Doupnik, T., op. cit., pр. 6-7.
118
Ibidem.
119
Filomena, A., Consolidation of Foreign Subsidiaries: Revisiting SFAS 52, Academy of Accounting and Financial
Studies Journal, http://www.readperiodicals.com/201104/2439605371.html PDF, 2011.

73
Изабрана функционална валута се мора доследно користити. Разлог за овакав третман,
односно конзистентну примену изабране функционалне валуте произлази из потребе да се
смање или у потпуности отклоне могућности предузећа да злоупотребе разлике у
финансијским извештајима које произлазе из различитих процедуралних оквира њиховог
свођења на јединствен валутни еквивалент. Предузеће може да промени функционалну
валуту само под условом да су у знатној мери промењени иницијално дефинисани
критеријуми за њен избор.
Концепт функционалне валуте, прокламован америчким SFAS-ом 52, заступљен је у
стандардима или препорукама за превођење рачуноводствених садржаја у Аустралији,
Канади, Холандији, Уједињеном Краљевству, а прихваћен је и од стране IASB-а. Наиме,
IASB је 2003. године, као део Пројекта укупног унапређења, усвајајући концепт
функционалне валуте, којег је знатно раније развио FASB, иновирао IAS 21. 120 Ревидирани
IAS 21 садржи листу фактора које треба узети у обзир при одређивању функционалне
валуте. Иако нису идентични, наведени фактори су генерално конзистентни са
смерницама садржаним у америчком SFAS-у 52. IASB захтева од ентитета да приликом
одређивања своје функционалне валуте узму у обзир, пре свега, следеће факторе:
"(а) валуту
1. која углавном утиче на продајне цене производа и услуга, односно често је
то валута у којој се исказују продајне цене његових добара и услуга и
2. земље чија конкурентска снага и прописи углавном одређују продајне цене
његових добара и услуга.
(б) валуту која углавном утиче на трошкове рада, материјала и остале трошкове
у вези са обезбеђивањем производа или услуга, односно често је то валута у
којој се трошкови изражавају и регулишу; за свако пословање у иностранству
треба крајње селективно приступити избору функционалне валуте." 121
Као поткрепљујући доказ за одређивање функционалне валуте ентитета, IASB наводи и
следеће факторе:
" (1) валуту у којој се генеришу средства од финансијских активности, то јест
емисије дужничких и власничких инструмената и
(2)валуту у којој се обично чувају примања од пословних активности." 122
Поред специфицираних фактора, при одређивању функционалне валуте иностраног
пословања IASB указује на неопходност узимања у обзир и додатних фактора:
"(1) да ли се активности иностраног пословања обављају као проширење
делатности извештајног ентитета (на пример, када инострано пословање само
продаје добра које је увезло од извештајног ентитета и прослеђује му приходе),
а не као активности са значајним степеном самосталности (на пример, када
пословање у знатној мери акумулира готовину и друге монетарне ставке, ствара
расходе и приходе, уговара позајмице у домаћој валути);

120
Кao што је истакнуто, концепт функционалне валуте је објављен у САД 1981. године.
121
IASB, IAS 21 The Effects of Changes in Foreign Exchange Rates, http://www.ifrs.org/documents/ias21.pdf
122
Ibidem

74
 (2) да ли трансакција са извештајним ентитетом представља велики или мали
део активности иностраног пословања;
(3) да ли новчани токови од активности иностраног пословања директно утичу
на новчане токове извештајног ентитета и да ли су одмах расположиви за
достављање извештајном ентитету;
(4) да ли су за измирење постојећих и уобичајено очекиваних обавеза довољни
новчани токови од активности иностраног пословања, без ангажовања
средстава извештајног ентитета."123
Евидентно је да, аналогно FASB-у, и IASB стоји на становишту да функционална валута
ентитета треба да одражава основне трансакције, догађаје и релевантне услове његовог
пословања.

5.2. Утицај избора функционалне валуте на финансијске перформансе ентитета

У ситуацији када локална валута стране филијале има статус функционалне валуте, за
превођење њених финансијских извештаја се користи метода текућег курса, а ефекти
превођења (транслациони добици/губици) утичу на износ сопственог капитала. У циљу
разматрања утицаја избора локалне валуте као функционалне валуте на ликвидност и
профитабилност, у табелама 24 и 25 су приказани основни финансијски извештаји чешке
филијале МНК са седиштем у Немачкој. У илустрованом примеру се претпоставља да се
залихе вреднују по нижој тржишној вредности, као и да се основна средства амортизују
по линеарној стопи отписа од 10%.

Табела 24 - Биланс стања чешке филијале: избор локалне валуте

Чешка Износи у еврима Износи у

круна пре еврима после
(CZK) депресијације депресијације
CZK CZK
(0,038€=1CZK) (0,032€=1CZK)
Позиције
Метода
текућег курса

1 2 3

Готовина 6.000 228 192

Потраживања 12.000 456 384

Залихе 18.000 684 576

Основна 36.000 1.368 1.152

123
Ibidem.

75
 средства

Краткорочне 18.000 684 576

обавезе

Дугорочне 24.000 912 768

обавезе

Акцијски 30.000 1.140 1.140

капитал

Транслациони
добитак (180)
(губитак) €

Сопствени 30.000 1.140 960

капитал

У првој нумеричкој колони чешке филијале износи су исказани у локалној валути,

односно чешким крунама (CZK), а у другој колони су приказани износи у матичној
валути, односно еврима (€) по курсу 1 CZK = 0,038 €. Преведене позиције биланса стања
применом методе текућег курса у условима депресијације чешке круне (1 CZK = 0,032 €)
су приказане у трећој нумеричкој колони. Евидентно је да је у ситуацији када локална
валута филијале има статус функционалне валуте идентификовани транслациони губитак
довео до смањења сопственог капитала за 180 €.

Табела 25 - Биланс успеха чешке филијале: избор локалне валуте

Чешка Износи у еврима Износи у еврима

круна пре депресијације после
(CZK) CZK депресијације
Позиције (0,038€=1CZK) CZK
(0,032€=1CZK)
Метода текућег
курса
1 2 3

Приходи од 80.000 3.040 2.560

продаје

Набавна 40.000 1.520 1.280

вредност
прод. Робе

76
 Трошкови 3.600 136,8 115,2
амортизације

Други 16.000 608 512

расходи

Пословни 20.400 775,2 652,8

добитак

Порез на (3.060) (116,3) (97,9)

добитак 15%

Транслац. Приказан је у
добитак Билансу стања
(губитак) €

Нето добитак 17.340 658, 9 554,9

(губитак)

На бази података из презентираних основних финансијских извештаја чешке филијале, у

Табели 26 је приказан утицај избора локалне валуте за њену функционалну валуту на
ликвидност и профитабилност.
Табела 26 - Индикатори ликвидности и профитабилности:
локална валута као функционална валута

Пре После
Рацио индикатори депресијације депресијације
CZK CZK
(0,038€=1CZK)
(0,032€=1CZK)
Општи рацио 2 2
ликвидности
Рацио редуциране 1 1
ликвидности
Стопа пословног 25,5% 25,5%
добитка
Стопа нето добитка 21,7% 21,7%
ROE 57,8% 57,8%
ROA 28,3% 28,3%

77
Евидентно је да се, у ситуацији када се користи метода текућег курса за превођење
финансијских извештаја стране филијале индикатори профитабилности и ликвидности не
мењају услед флуктуације девизних курсева. То се образлаже чињеницом да је за
превођење свих релевантних позиција коришћен исти текући курс.

Интегрисане стране операције зависе од матичне компаније и продају њене производе. У

ствари, њихово пословање представља својеврсну екстензију активности матичне
компаније. Њихове редовне активности директно утичу на токове готовине матичне
компаније. Функционалну валуту ове групе ентитета представља валута матичног
предузећа (матична валута). За прерачунавање њихових финансијских извештаја се
користи темпорална метода. Према овој методи ефекти прерачунавања биланса стања,
односно транслациони добици/губици се приказују у билансу успеха. У циљу разматрања
утицаја избора матиче валуте као функционалне валуте на ликвидност и профитабилност,
у табелама 27 и 28 су приказани основни финансијски извештаји исте чешке филијале
МНК са седиштем у Немачкој.

Табела 27 - Биланс стања чешке филијале: избор матичне валуте

Чешка Износи у еврима Износи у

круна пре депресијације еврима после
(CZK) CZK депресијације
(0,038€=1CZK) CZK
(0,032€=1CZK)
Темпорална
Позиције метода
1 2 3

Готовина 6.000 228 192

Потраживања 12.000 456 384

Залихе 18.000 684 576

Основна 36.000 1.368 1.368

средства
Краткорочне 18.000 684 576
обавезе
Дугорочне 24,000 912 768
обавезе
Акцијски 30.000 1.140 1.140
капитал

78
 Транслациони Приказан у
добитак Билансу успеха
(губитак) €
Сопствени 30.000 1.140 1.140
капитал

Евидентно је да се у условима у којима валута матичне компаније има статус

функционалне валуте транслациони добитак не укључује у сопствени капитал. Према
темпоралној методи, која се користи за прерачунавање финансијских извештаја под
таквим околностима, транслациони добитак се инкорпорира у Биланс успеха, односно
утиче на резултат (видети табелу 28).

Табела 28 - Биланс успеха чешке филијале: избор матичне валуте

Износи у Износи у
Чешка
еврима пре еврима после
круна депресијације депресијације
(CZK) CZK CZK
Позиције (0,038€=1CZK) (0,032€=1CZK)
Темпорална
метода
1 2 3

Приходи од 80.000 3.040 2.560

продаје
Набавна 40.000 1.520 1.520
вредност
прод. робе
Трошкови
3.600 136,8 136,8
амортизације
Други 16.000 608 512
расходи
Пословни 20.400 775,2 391,2
добитак
Порез на (3.060) (116,28) (97,92)
добитак 15%
Транслациони 36
добитак
(губитак)
Нето добитак 17.340 658, 92 329,28
(губитак)

79
Утицај избора матичне валуте за функционалну валуту страног ентитета на ликвидност и
профитабилност је приказан у Табели 29.

Табела 29: Индикатори ликвидности и профитабилности:

матична валута као функционална валута
После
Пре депресијације
Рацио индикатори депресијације CZK
CZK (0,032€=1CZK)
(0,038€=1CZK) Темпорална
метода
Општи рацио 2 2
ликвидности
Рацио редуциране 1 1
ликвидности
Стопа пословног 25,5% 15,3%
добитка
Стопа нето добитка 18,7% 12,9%
ROE 57,8% 28,9%
ROA 28,3% 15,5%

Евидентно је да промена девизног курса, у ситуацији када матична валута има статус
функционалне валуте, не утиче на индикаторе ликвидности, али утиче на индикаторе
профитабилности страног интегрисаног ентитета.

Илустровани утицај функционалне валуте на примеру чешке филијале представља

поуздану основу за сагледавање кључних разлика које реперкутује избор локалне валуте
или матичне валуте. У табели 30 су илустроване разлике између кључних позиција стања
и успеха у условима избора локалне и матичне валуте за функционалну валуту.
Табела 30 - Разлике у кључним билансним категоријама при избору
функционалне валуте

Билансне категорије Изабрана функционална валута

Локална валута Матична
валута
Средства 2.304 2.520
Обавезе 1.344 1.344
Пословни добитак 652,8 391.2
Нето добитак 554,9 329,28
Транслациони добитак (губитак) (180) 36

80
Евидентно је да ситуациони приступ избору функционалне валуте (избор локалне валуте
vs матичне валуте) знатно утиче на износе билансних позиција. Из тога произлази и
чињеница да избор различитих функционалних валута доводи у питање и компарабилност
финансијских извештаја не само између појединих филијала чланица исте међународне
групе, већ и између мултинационалних предузећа. Стога, није чудо што су бројни
економисти, као и поједине рачуновође изнели бројне критике на рачун претходно
разматраних метода превођења финансијских извештаја страних филијала, указујући на
чињеницу да ти конвенционални приступи реперкутују такве вредности средстава и
курсне разлике којe не одговарају економској реалности.124

6. МЕЂУНАРОДНЕ ПРАКСЕ ПРЕВОЂЕЊА ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА

СТРАНИХ ФИЛИЈАЛА У СТРАНОЈ ВАЛУТИ

Честе промене регулативе која се односи на превођење финансијских извештаја у страној

валути представљају својеврсну реакцију и одговор на све сложеније активности МНК,
учестале измене у међународном монетарном систему, као и фреквентне флуктуације
девизних курсева. Чињеница да реакција САД на проблем превођења финансијских
извештаја исказаних у страној валути представља репрезентативан приступ, коришћен и у
другим земљама, намеће неопходност хронолошки декомпонованог разматрања ове
проблематике у америчким оквирима.
Разматрање кључних аспеката превођења финансијских извештаја страних филијала
подразумева и сагледавање достигнућа рачуноводствене теорије и искустава других
земаља, њихов компаративни третман, као и сагледавање достигнутог нивоа међународне
хармонизације. Стога ће, након сагледавања националних приступа превођењу
финансијских извештаја страних филијала исказаних у страној валути, пажња бити
усмерена на активности IASB-a, као водећег међународног рачуноводственог
хармонизатора.
6.1. Превођење финансијских извештаја страних филијала у САД
Као што је истакнуто, претходна разматрања кључних аспеката превођења стране валуте
лоцирана су превасходно и тенденциозно у америчке националне оквире. Разлога за то је
много, а најважнији леже у лидерству и несумњивој хегемонији САД у области
међународног финансијског извештавања и посебно у области рачуноводства стране
валуте. Не само да су америчка теоријско-емпиријска достигнућа у области финансијског
извештавања и верификовани инвентивни трендови у вези са превођењем
рачуноводствених информација у страној валути безрезервно прихваћени у великом броју

124
Критички осврт на конвенционалне методе превођења финансијских извештаја у страној валути и
алтернативни савремени приступи овом питању су детаљно размотрани у: Богићевић, Ј., op.cit., стр. 92-106.

81
земаља, већ су послужили и као основа за доношење других националних прописа који
регулишу ову област, као и IAS 21.
Стога ће, након обраде еволутивног аспекта превођења финансијских извештаја у САД,
пажња бити усмерена на најважније националне приступе овом питању рачуноводства
стране валуте. Америчке МНК процес превођења финансијских извештаја базирају на
одредбама SFAS-a 52, којег је објавио FASB 1981. године, а који је 15. септембра 2009.
године, под ознаком ASC 830 – Питања стране валуте, званично постао део Кодификације
рачуноводствених стандарда (ASC).
Превођење стране валуте у САД се хронолошки може декомпоновати на четири периода,
и то:
(1) период до 1965. године,
(2) период од 1965. до 1975. године,
(3) период од 1975. до 1981. године и
(4) период од 1981. године.

(1) У периоду до 1965. године праксе превођења великог броја америчких предузећа биле
су под доминантним утицајем Билтена за рачуноводствена истраживања бр. 4
(Accounting Research Bulletin - ARB No. 4),125 који је поново публикован у оквиру
дванаестог поглавља Билтена за рачуноводствена истраживања бр. 43 (ARB No. 43)
1953. године.126 У овом билтену је пропагирана употреба текуће/нетекуће методе
(current/non current method), сходно којој су се текућа средства и обавезе иностране
филијале преводили у извештајну валуту матичног предузећа употребом текућих
девизних курсева, а нетекућа, тј. фиксна актива, дугорочне обавезе и акцијски капитал
коришћењем историјских девизних курсева. У процесу превођења позиције успеха
ино ентитета су мултипликоване са просечним курсом за одговарајући извештајни
период. У том контексту, изузетак су представљали Трошкови амортизације, који су у
извештајну валуту матичног предузећа превођени применом историјских курсева који
су били на снази у периоду стицања основних средстава. Транслациони добици или
губици, као ефекти превођења финансијских извештаја страних филијала, обухватани
су током обрачунског периода. Међутим, због фаворизовања принципа конзерватизма
нето транслациони губици су третирани као директна одбитна ставка резултата, а нето
транслациони добици су одлагани у биланс стања и исказивани у оквиру привремене
позиције. Крајњи циљ одлагања позитивних ефеката превођења финансијских
извештаја страних филијала био је да се исти искористе као противтежа, односно за
потребе неутралисања губитака у наредним обрачунским периодима.

125
Choi F., Frost C., Meek G., International Accounting, Prentica-Hall International, England, p. 179, према:
American Institute of Certified Public Accountants, Committee on Accounting Procedure, „Foreign Operations and
Foreign Exchange“, Accounting Research Bulletin, No. 4, New York, 1939.
126
Choi F., Frost C., Meek G., op. cit. p. 179, према: American Institute of Certified Public Accountants, Comittee
on Accounting Procedure, „Restatement and Revision of Accounting Research Bulletins“, Accounting Research
Bulletin, No. 43, New York, 1953.

82
 (2) Дванаесто поглавље Билтена за рачуноводствена истраживања бр. 43 дозвољавало је
извесна одступања у односу на првобитно промовисану текуће/нетекућу методу.
Наиме, под извесним околностима залихе су се могле преводити по историјским
курсевима. Дугорочне обавезе проистекле из набавке фиксне имовине могле су се
преводити по текућем курсу у условима сталних флуктуација девизних курсева, 127 а
произашле разлике су третиране као део набавне вредности ових средстава.
Превођење свих обавеза и потраживања исказаних у страној валути применом текућег
курса дозвољено је 1965. године, након издавања Мишљења бр. 6 (Accounting
Principles Board Opinion No. 6).128 Ова модификација у односу на Билтен за
рачуноводствена истраживања бр. 43 понудила је компанијама још једну
транслациону опцију.

Крајем 1973. године Одбор за стандарде финансијског рачуноводства објавио је Исказ

1, Обелодањивање информација о превођењу страних валута (FASB Statement No. 1,
Disclosure of Foreign Currency Translation Information). Важно је истаћи да је почетком
1973. год. извршена још једна девалвација америчке валуте, након чега је курс долара
постао флуктуирајући. Због тога је питање превођења стране валуте добило још више
на значају у односу на период када је био фиксни курс. Стога је FASB годину дана
касније објавио Меморандум дискусије о превођењу (Discussion Memorandum
Translation), који је посвећен бројним важним питањима. Након јавне расправе,
обрађена питања у Меморандуму дискусије обједињена су и издат је нацрт (exposure
draft). Уважавајући реакције на овај нацрт, FASB је објавио контроверзни SFAS 8 под
називом Рачуноводство за превођење трансакција и финансијских извештаја у страној
валути.129

(3) FASB је прихватио, са одређеним резервама, сугестије проистекле из Лоренсенове

Рачуноводствене истраживачке студије бр. 12 и публиковао SFAS 8 у октобру 1975.
год. Овим Исказом је прокламованa стриктна примена темпоралне методе за
превођење финансијских извештаја који се састављају од 1. јануара 1976. године.
Другим речима, није дозвољена употреба алтернативних метода. Иако је суштина
темпоралног принципа већ размотрена, у овом делу ће бити дат кратак осврт на још
неке аспекте које је реперкутовала примена ове методе у америчком контексту. У
билансу успеха највећи број позиција се преводио применом просечног годишњег
(обрачунског) курса. Међутим, позиције Набавна вредност продате робе и Трошкови
амортизације су се преводиле по ефективном курсу размене који је био на снази у
периоду (периодима) стицања средстава чија се диспонирање исказује преко ових
127
Крајем шездесетих и почетком седамдесетих година амерички долар је био под снажним притиском
других валута, услед чега је 1971. године девалвиран приближно за 10%. У том периоду Одбор за
рачуноводствене принципе (Accounting Principle Board – APB) се бавио питањем превођења, а 1972. године
објављена је Рачуноводствена истраживачка студија бр. 12 (Accounting Research Study No. 12) која је
прокламовала усвајање темпоралног принципа превођења. Више о томе у: Lorenson L., Accounting Research
Study No. 12: Reporting Foreign Operations of US Companies in US Dollars, AICPA, NY, 1972.
128
Choi F, Frost C, Meek G.,op.cit., p.179, према: AICPA, Status of Accounting Research Bulletins, APB Opinion
No. 6, New York, 1965.
129
FASB, Statement of Financial Accounting Standards No. 8, Accounting for the Translation of Foreign Currency
Transactions and Foreign Currency Financial Statements, Stamford, FASB, 1975.

83
 ставки. SFAS 8 није дозвољавао одлагање произлазећих губитака или добитака из
процеса превођења не само трансакција у страној валути, већ и финансијских
извештаја америчких филијала у иностранству. Другим речима, и трансакциони и
транслациони добици и губици су, сходно принципу узрочности, директно
инкорпорирани у биланс успеха у периоду у којем је дошло до промене девизног
курса. Логична консеквенца оваквог регулаторног упоришта је да су преведени износи
резултата МНК знатно флуктуирали у зависности од кретања девизних курсева,
независно од реалног резултата пословних активности. Из тог разлога су управе МНК
истицале да добици и губици од превођења делимично представљају фиктивне
компоненете успеха и да, у суштини, немају у потпуности директне ефекте на cash-
flow. Осим тога, многа предузећа су изразила незадовољство због исказивања залиха у
доларима на бази историјског курса из два разлога. Први разлог се једноставно сводиo
на cost-benefit аспект. Преовладао је став по којем залихе имају релативно велики
коефицијент обрта и, сходно томе, апроксимирају теућим вредностима, које би
требало прерачунавати применом текућих курсева размене. Стога би, уважавајући ово
мишљење, било једноставније да се залихе преводе на бази текућих курсева, чиме би
се елиминисала потреба за евиденцијом историјских девизних курсева. Други разлог
се односио на узимање у обзир обрачунског периода или временског оквира (timing).
Менаџери су изразили незадовољство и због чињенице да диспонирање преведених
залиха по историјском курсу у условима флуктуације девизних курсева може довести
у питање реалност идентификованих интерпериодичних резултата. Коначно, критика
је упућена и у вези са диспозицијом добитака или губитака по основу дугорочних
кредита. SFAS 8 је захтевао да се дугорочни кредити преводе по текућем курсу, што је
представљало праксу скоро половине МНК у САД до 1975. године. Како је већина
дугорочних дугова у страној валути у том периоду исказивана у валутама које су
апресиране у односу на САД долар, америчка предузећа су исказала знатне губитке.
Стога, није чудо што је SFAS 8 добио епитет најнепопуларнијег и најконтроверзнијег
FASB-овог исказа. Овај аспект је представљао основни извор незадовољства и крајње
негативних реакција на SFAS 8. Уједно, то је био и један од основних разлога који је
довео до краха овог Исказа.
Услед бројних критика, FASB је 1978. године покренуо јавну расправу у вези са
Исказима бр. 1-12. Почетком 1979. године Одбор је одлучио да у свој дневни ред
уврсти и Пројекат комплетне ревизије контроверзног SFAS-а 8. С тим у вези,
формирана је оперативна група, коју су чинили представници IASC-а, као и
професионална тела за доношење стандарда из Велике Британије и Канаде. Након
бројних заседања чланова Одбора и Оперативне групе, објављен је Нацрт у августу
1980. године. Десет месеци касније Одбор је, узимајући у обзир бројне јавне расправе,
као и 260 приспелих коментара у писаној форми, ревидирао Нацрт. Коначно, крајем
1981. године издат је SFAS 52, Превођење стране валуте.
(4) Због бројних проблема које је реперкутовала примена SFAS-a 8, исти је замењен
SFAS–ом 52. Услед непостојања евидентних решења на основу SFAS-а 8, израда SFAS-
а 52 није била нимало једноставна. Сугестије у вези са неопходним изменама кретале
су се у распону од минималних промена до целокупног преиспитивања процедуралног

84
 аспекта превођења. У последњој анализи сугестија незнатном већином гласова
преовладао је овај други приступ.130
Значај и актуелност примене SFAS 52, као и квалификације изнете у највишим
академским рачуноводственим круговима да је реч о међународном стандарду, 131
имплицирају неопходност минуциозног разматрања његових кључних карактеристика,
као што су: дефинисани циљеви превођења стране валуте, одређење функционалне
валуте и осветљавање дуалног приступа преформулисању (превођење vs
прерачунавање) финансијских извештаја страних филијала.
Једна од главних разлика између SFAS-а 8 и SFAS-а 52 своди се на дефинисање циљева
превођења. Према SFAS-у 8, „циљ превођења финансијских извештаја је да се измере и
изразе у а) доларима и б) у складу са општеприхваћеним рачуноводственим
принципима средства, обавезе, приходи и расходи који су мерени или исказани у
страној валути.“132 Сходно опредељеном циљу превођења, SFAS 8 је усвојио
перспективу матичне компаније, захтевајући да се финансијски извештаји у страној
валути презентују симулирањем ситуације одигравања свих трансакција у САД
доларима. За разлику од таквог униформног третмана трансакција и јединствене
перспективе (перспективе САД долара), у основи SFAS-а 52 је дуални приступ. У
складу са одредбама SFAS-а 52 инострани ентитети су класификовани у две категорије
и, сходно томе, прокламован је дуални приступ валутном преформулисању
финансијских извештаја страних филијала. Прва категорија обухвата иностране
ентитете који су релативно самостални и независни у односу на матичну компанију. У
том случају, статус функционалне валуте има локална валута. Позиције стања се
преводе применом текућег курса,133 а позиције успеха по просечном обрачунском
курсу или по ефективном курсу размене у периоду признавања ових ставки. Ефекти
флуктуација девизних курсева се сепаратно приказују под називом Подешавања за
ефекте превођења стране валуте (translantion adjustments) у оквиру сопственог
капитала. Ова тзв. метода модификованог текућег курса својим процедуралним
оквирима задржава рацио параметре идентификоване на бази локалних финансијских
извештаја и након њиховог превођења. Друга група обухвата иностране ентитете чије
активности представљају саставни део, односно екстензију пословања извештајног,
матичног предузећа. У том контексту, амерички долар представља функционалну
валуту, а за накнадно мерење, прерачунавање (remeasure) финансијских извештаја
иностраног ентитета користи се темпорална метода. Другим речима, поступак
превођења прокламован SFAS 8 компатибилан је са одредбама SFAS-а 52, које
130
Гласови чланова FASB-а за нацрт и коначни стандард били су 4:3. Мањинско гледиште је снажно
подржавало SFAS 8 и његове присталице су биле радикални противници променама садржаним у SFAS 52.
131
Међународни карактер SFAS-а 52 произлази како из чињенице да су у његовом развоју учествовала
професионална тела из Велике Британије, Канаде и представници IASC-а, тако и због све веће афирмације
његових основних постулата изван САД. Такође, и IAS 21 представља својеврстан дериват SFAS 52
132
Radebaugh, L., Gray, S., op. cit. p. 411.ASB, према: Statement No. 8, Accounting for the Translation of Foreign
Currency Transactions and Foreign Currency Financial Statements.
133
Текући курс, у овом контексту, представља ефективни курс на дан биланса (closing rate).

85
 регулишу превођење финансијских извештаја интегралних иностраних активности.
Ефекти промене курсева размене се третирају као добици или губици од превођења и
директно се инкорпорирају у биланс успеха. Полазећи од чињенице да се финансијски
извештаји незнатног броја иностраних ентитета преводе применом темпоралне методе,
може се констатовати да је глобални утицај флуктуирајућих девизних курсева по
основу превођења финансијских извештаја страних филијала на идентификоване
резултате америчких МНК, ипак, миноран. Из претходног произлази да SFAS 52
прихвата како перспективу матичне, тако и перспективу локалне компаније, као
валидне извештајне оквире. Сходно томе, SFAS 52 је прокламовао следеће циљеве
превођења финансијских извештаја у страној валути:

„а) обезбедити информације које су генерално компатибилне са очекиваним

економским утицајима промене курса на токове готовине и капитал предузећа и

б) рефлектовати у групним финансијским извештајима финансијске резултате и

односе између индивидуалних консолидованих ентитета који су мерени у њиховим
функционалним валутама, у складу са општеприхваћеним рачуноводственим
стандардима.“134
У основи првог циља је тежња да изабрани девизни курс и извештавање о ефектима
његове промене рефлектују економски аспект трансакција. Други циљ дозвољава
коришћење како перспективе матичне (америчке) компаније, по којој долар
представља функционалну валуту страног ентитета, тако и преовлађујуће перспективе
стране валуте, сходно којој функционалну валуту страног ентитета представља његова
национална (локална) валута. Реализација ових циљева условила је и развијање
концепта функционалне валуте. Процес преформулисања финансијских извештаја
(financial statement restatement) страних филијала зависи управо од валуте у којој
инострани ентитет води пословне књиге и евиденције, као и од начина на који матична
компанија дефинише његову функционалну валуту. Након обављања прелиминарних
активности135 и избора функционалне валуте, процес преформулисања обухвата
примену или темпоралне или методе текућег курса. Уколико се локална валута у којој
инострани ентитет води пословне књиге (страна валута) сматра функционалном
валутом, његови финансијски извештаји се преводе (translate) на доларске
противвредности коришћењем методе текућег курса. Према томе, термин превођење се
стриктно ограничава на ситуације у којима инострана валута има статус функционалне
валуте. Позитивни или негативни ефекти превођења који произлазе из повећања или
смањења директног девизног курса третирају се као посебна компонента сопственог
134
FASB, Statement of Financial Accounting Standards, No. 52, Foreign Currency Translation, par. 4, Stamford,
1981., http://www.fasb.org/pdf/fas52.pdf (преузето 10.07.2008).
135
Прелиминарне активности се односе на (1) усаглашавање финансијских извештаја страних филијала са
америчким општеприхваћеним рачуноводственим стандардима без обзира на организациону форму
одвијања иностраних активности, као и без обзира на чињеницу да ли се финансијски извештаји
консолидују или се комбинују и (2) усклађивање позиција интерних потраживања и обавеза.

86
 капитала под називом Подешавања за ефекте превођења стране валуте (translation
аdjustment). Пошто се по овој методи произашли губици или добици од превођења
укључују у биланс стања, логично ја да се у процесу превођења предност даје билансу
успеха. Ако америчка валута има статус функционалне валуте страног ентитета,
његови финансијски извештаји у страној валути се накнадно мере, прерачунавају
(remeasure) у доларе, применом темпоралне методе, која је иницијално прописана
SFAS-ом 8. За разлику од превођења које имплицира процес изражавања у извештајној
валути износа који су исказани у функционалној валути (from the functional currency to
the reporting currency), накнадно мерење, тј. прерачунавање подразумева процес
изражавања у функционалној валути износа који су деноминовани у некој другој
валути (from nonfunctionl to functional currency). У SFAS 52 накнадно мерење
(remeasurement) се третира као процес примене девизних курсева на финансијске
извештаје иностраних ентитета, када исти нису исказани у функционалној валути.
Дакле, износи исказани у различитој валути накнадним мерењем се изражавају у
функционалној валути. Сви добици или губици који произлазе из процеса накнадног
мерења обухватају се приликом идентификовања резултата за текући период.136

На бази приказа дуалног приступа SFAS-а 52 у чијој је основи примена како

темпоралне, тако и методе текућег курса, не може се рећи да је овим Исказом
поједностављен финансијско-рачуноводствени третман ефеката промене девизних
курсева на финансијски и приносни положај предузећа.

И поред неспорног значаја SFAS-а 52, у савременој рачуноводственој литератури наилазимо

и на нека критичка разматрања истог. Поставља се питање опортуности постојања дуалне
извештајне перспективе и из ње произлазећа два различита извештајна оквира за јединствен
сет консолидованих финансијских извештаја. Другим речима, истиче се да приступ
функционалне валуте није у складу са теоријом консолидовања јер нарушава како концепт
јединственог ентитета, тако и концепт јединствене мерне јединице. Такође, усвојена
перспектива локалне валуте, која подразумева употребу текућих девизних курсева, доводи у
питање валидност примене принципа историјског трошка.

Ипак, и поред наведених примедби, основни постулати концепта функционалне валуте

инкорпорирани су и у IAS 21, чиме је још једанпут потврђен доминирајући утицај САД у
светским рачуноводственим оквирима.137

6.2. Превођење финансијских извештаја страних филијала у другим земљама

Код темпоралне методе предност при преформулисању финансијских извештаја даје се билансу стања.
136

137
Као што је истакнуто, одлуком FASB –а од 15.9. 2009. године, под ознаком ASC 830 – Питања стране
валуте, SFAS 52, званично је постао део ASC. Питања која се односе на превођење финансијских извештаја
страних валута су садржана у делу 830-30 и идентична су са садржајем SFAS 52. Због изворног значаја,
садржинске и суштинске идентичности SFAS 52 и ASC 830 у наставку ће бити коришћен SFAS 52.

87
Претходна разматрања превођења финансијских извештаја страних филијала су углавном
фокусирана на праксе у САД. Међутим, општа правила превођења финансијских
извештаја презентирана како по темпоралној, тако и по методи текућег курса у основи су
иста и изван америчких оквира. Ипак, у домену националних пракси постоји неколико
занимљивих разлика.
Амерички FASB је укључио Канадски институт овлашћених јавних рачуновођа (Canadian
Institute of Charted Accountants – CICA), Комитет за рачуноводствене стандарде
Уједињеног Краљевства (The United Kingdom´s Accounting Standards Committee – ASC) и
Комитет за међународне рачуноводствене стандарде (IASC) у разматрања проблематике
превођења стране валуте, која су резултирала у издавању SFAS-a 52. Стога, није чудо што
су њихови референтни стандарди у знатној мери компатибилни са америчким SFAS-ом 52.
Канадски стандард Рачуноводствене препоруке 1650 (Accounting Recommendation 1650)
под називом Превођење стране валуте (Foreign Currency Translation) усвојен је у јулу
1983. године. Овај стандард је у извесној мери сличан, али и различит у односу на
амерички и британски референтни стандард. За превођење финансијских извештаја могу
се користити и темпорална и метода текућег курса, у зависности од оперативних
карактеристика страних ентитета и њихових релација са матичном компанијом. Уколико
је односно предузеће интегрисан инострани ентитет, за прерачунавање се користи
темпорална метода, што је компатибилно са дефинисањем функционалне валуте у SFAS-у
52. Добици или губици од превођења финансијских извештаја се приказују у билансу
успеха. У том контексту основна разлика се односи на третман дугорочних зајмова.
Наиме, за разлику од САД где се произлазећи ефекти превођења дугорочних зајмова
непосредно признају у билансу успеха, у Канади се исти одлажу и амортизују. 138 Ако су,
пак, објекти превођења финансијски извештаји независних иностраних ентитета, користи
се метода текућег курса. Добици или губици од превођења се посебно исказују у оквиру
сопственог капитала, што је у складу са SFAS-ом 52. Ако инострани ентитет пословне
активности обавља у хиперинфлаторној економији, за превођење његових финансијских
извештаја се користи темпорална метода. Ово је, такође, у складу са SFAS-ом 52, али није
компатибилно са британским референтним стандардом по којем превођењу финансијских
извештаја стране филијале применом методе текућег курса треба да претходи поступак
прилагођавања (корекције) за ефекте промена нивоа цена.
У Великој Британији је до издавања SSAP 20 (1983. године) у процесу превођења највише
коришћена метода текућег курса. Међутим, SSAP 20, као и амерички SFAS 52 дозвољавао
је и употребу темпоралне методе, у зависности од статуса иностраног ентитета у односу
на матичну компанију.

Правила за превођење финансијских извештаја страних филијала у Канади су веома слична америчким.
138

Основна разлика при примени темпоралне методе се односи на могућност одлагања и амортизовања ефеката
превођења дугорочних монетарних ставки на терет резултата током њиховог трајања

88
И поред сличности између британског и америчког стандарда, евидентне су неке
суштинске разлике:
1) По питању терминолошког одређења текућег курса Британци углавном користе,
уместо термина current rate, израз closing rate.

2) SFAS 52 захтева употребу темпоралне методе за прерачунавање финансијских

извештаја страних ентитета који послују у инфлаторним економијама. SSAP 20 је
препоручивао компанијама да, ако постоји могућност, прилагоде финансијске извештаје
текућем нивоу цена пре превођења истих у фунте (тзв. приступ restate/translate).

3) SSAP 20 није захтевао ниво обелодањивања добитака или губитака од превођења на

којем је, иначе, инсистирао SFAS 52. Такође, британска предузећа за разлику од
америчких не морају да отварају посебну позицију у оквиру Сопственог капитала за
исказивање подешавања за ефекте промене девизног курса (translation аdjustment), већ су
за различита подешавања користила позицију Резерве. Међутим, SSAP 20 је захтевао
обелодањивање промена Резерви током године. Такође, у основи овог Исказа је био захтев
за обелодањивањем нето износа курсних разлика укључених у капитал или нето добитак
периода.

4) Компаративном анализом прагматичних аспеката британског и америчког исказа

уочавају се још две битне чињенице. Огромна већина британских предузећа није морала
да суштински мења своје праксе превођења јер је процењено да је више од деведесет
процената МНК са седиштем у Британији и пре усвајања SSAP 20 користило методу
текућег курса. Искуства у САД су била супротна, јер су скоро сва предузећа до доношења
SFAS-а 52 користила искључиво темпоралну методу. Други аспект се односи на знатно
већу флексибилност британског у односу на амерички стандард.
Британски Одбор за рачуноводствене стандарде (Аccounting Standards Board - ASB) је у
децембру 2004. године издао FRS 23: Ефекти промене девизних курсева139. FRS 23
безусловно примењују компаније које су на листингу од 1.1.2005. године. Остале
компаније су и даље могле да користе SSAP 20, који је развијан истовремено кадa и
првобитни IAS 21 и који је сличан његовој оригиналној верзији. Актуелна верзија IAS 21,
из које је преузет FRS 23, није изменила основни приступ превођењу финансијских
извештаја у односу на првобитни стандард. Стога, и промене извршене у њему нису
фундаменталне у односу на SSAP 20. За разлику од SSAP 20 који је дозвољавао примену
обе методе превођења финансијских извештаја страних филијала (методу нето улагања и
темпоралну методу), FRS 23 се ослања искључиво на методу нето улагања.140

Аустралија и Нови Зеланд су издали референтне стандарде 1988. године. У поређењу са

америчким SFAS-ом 52 аустралијски стандард је захтевао да поступку превођења
139
Accounting Standards Board, Financial Reporting Standard 23: The Effects of Changes in Foreign Exchange
Rates, London, 2004.
140
У британској литератури метода текућег курса се јавља под називом метода нето улагања (net investment
method).

89
претходи ревалоризација фиксне имовине оних иностраних ентитета који се налазе у
земљама са високом стопом инфлације. Новозеландски стандард се није бавио овим
питањем, али је био обавезујући у погледу примене монетарно/немонетарне методе
превођења финансијских извештаја оних ино ентитета чије пословање представља
екстензију активности матичне компаније. Имајући у виду чињеницу да ова метода
продукује сличне ефекте као и темпорална метода, ова разлика у односу на амерички
референтни исказ имала је незнатне практичне консеквенце. У последњих неколико
година у Аустралији се проблематика превођења стране валуте, у контексту обавезне
примене IFRS, заснива на IAS-у 21.
Разматрани национални стандарди који тангирају превођење финансијских извештаја
страних филијала у функцији њиховог консолидовања са извештајима матичне компаније
превасходно су компарирани са америчким SFAS-ом 52. И поред њихове знатне
компатибилности, морамо констатовати да англосаксонске МНК које примењују ове
стандарде могу још увек продуковати консолидоване финансијске извештаје у којима су
на различит начин инкорпорирани ефекти превођења финансијских извештаја страних
филијала. Ова инконзистентност отежава како њихов компаративни третман, тако и
процес доношења одлука.
Ако се разматрања усмере изван англосаксонских земаља, праксе су разноврсније.
Правила превођења у Јапану су се знатно разликовала од оних заступљених у IAS 21 и
америчком SFAS-у 52. Јапанци су користили темпоралну методу. Ефекти превођења
финансијских извештаја иностраних филијала су приказивани у консолидованом билансу
стања МНК, а иностраних подружница у консолидованом билансу успеха. De facto, пошто
није коришћена метода текућег курса, својевремено није разматран концепт
функционалне валуте. Међутим, након доношења стандарда који регулише проблематику
превођења финансијских извештаја 1996. године прокламована је и примена методе
текућег курса. Специфичност актуелне јапанске праксе је исказивање кумулативних
ефеката превођења или у оквиру активе или као обавеза у консолидованом билансу стања.
Очекивало се да ће од почетка 2011. године Јапан почети са применом IFRS и на тај начин
безусловно примењивати концепт функционалне валуте. Тај процес је одлаган неколико
пута. Данас је примена IFRS у Јапану дозвољена домаћим јавним предузећима, као и
страним компанијама које су на листингу.
Корејска предузећа за превођење финансијских извештаја страних филијала искључиво
користе методу текућег курса. Исту методу, такође, користе и бразилска предузећа, али
губитке и добитке од превођења финансијских извештаја страних филијала приказују у
консолидованом билансу успеха МНК. Како у Мексику не постоји национални пропис у
вези са превођењем финансијских извештаја страних филијала, углавном се користи
америчка пракса.
Рачуноводствене директиве Европске уније не садрже ниједну смерницу о превођењу
финансијских извештаја у страној валути. Међутим, Рачуноводствени саветодавни форум

90
Европске уније (EU Accounting Advisory Forum) објавио је необавезујуће препоруке у вези
са превођењем стране валуте 1995. године. Неке земље, као што су Велика Британија
(бивша чланица ЕУ) , Ирска и Холандија, имају своје сопствене стандарде. Остале, попут
Немачке и Француске, нису донеле стандарде, тако да су у пракси евидентне значајне
варијације. Мада већина европских земаља за превођење иностраних финансијских
извештаја дозвољава употребу обе методе, највећи број земаља за сврхе превођења
финансијских извештаја својих страних филијала преферира методу текућег курса.
Изузетак представља Немачка у којој предузећа нагињу темпоралној методи. Разматрајући
различитост пракси чак и на националном нивоу, Choi, Frost и Meek наводе да је
прегледом шест немачких компанија у области хемијске индустрије утврђено да две
компаније користе темпоралну, две методу текућег курса, а преостале две превођење
базирају на приступу функционалне валуте. 141 Французи користе како темпоралну методу
за превођење финансијских извештаја интегрисаних иностраних ентитета, тако и методу
текућег курса за превођење извештаја независних иностраних ентитета. Транслационе
добитке и губитке третирају на исти начин као и амерички SFAS 52. Међутим, када је реч
о страним ентитетима у земљама са високом стопом инфлације, Французи дозвољавају
преформулисање финансијских извештаја за ефекте инфлације. На бази усвојеног
прописа Савета министара ЕУ из 2002. године од свих домицилних компанија на
територији ЕУ, чије се ХОВ котирају на берзама ЕУ, захтева се да почевши од 2005.
године примењују IFRS при превођењу и консолидовању финансијских извештаја групе.

6.3. Став Одбора за међународне рачуноводствене стандарде према превођењу

финансијских извештаја страних филијала
Релевантан рачуноводствени стандард који на глобалном нивоу регулише проблематику
превођења финансијских извештаја у страној валути је IAS 21 - Ефекти промена курсева
размене. Стога се најзначајнијим догађајима који су обележили не тако дугу историју
превођења стране валуте на глобалном нивоу сматра доношење и учестало ревидирање
овог стандарда (Tабела 31).142
Табела 31 - Историја IAS 21

Датум Пропис

Децембар Нацрт Е 11, Рачуноводство за трансакције у страној валути и превођење

1977. финансијских извештаја

141
Choi F., Frost C., Meek G., op.cit., p. 188.
142
IASB, History of International Accounting Standard 21- The Effects of Changes in Foreign Exchange Rates,
http://www.IASB.org (21.02.2021.)

91
 Март Измене Нацрта Е 11 резултирале су у Нацрту 23, Рачуноводство за ефекте
1982. промена девизних курсева

Јул 1983. IAS 21, Ефекти промене курсева размене

1. јануар
Датум ступања на снагу IAS 21
1985.

Мај 1992. Нацрт Е 44, Ефекти промене курсева размене

IAS 21 је ревидиран као део Пројекта о компарабилности финансијских

1993.
извештаја

Децембар
Датум ступања на снагу ревидираног IAS 21
1993.

18.
децембар Ревидирана верзија IAS 21 коју је објавио IASВ
2003.

1. јануар
Датум ступања на снагу IAS 21 ревидираног 2003.
2005.

Децембар
Незнатне измене IAS 21 у погледу нето улагања у страну операцију
2005.

1. јануар
Датум ступања на снагу измена из децембра 2005.
2006.

10. јануар Ревидиран IAS 21 као резултат II фазе пројекта Пословне комбинације
2008. који се односи на диспозицију страних операција

1. јул
Датум ступања на снагу IAS 21 ревидираног 2008.
2009.

Иначе, први међународни пропис који се бавио превођењем стране валуте био је Нацрт Е
11, Рачуноводство за трансакције у страној валути и превођење финансијских извештаја,
објављен 1977. год. Као први стандард који на глобалном нивоу регулише ову
проблематику, IAS 21 је усвојен 1983. године под називом Ефекти промена курсева
размене. Због извесних недостатака, исти је у неколико наврата ревидиран, што се види из
табеле 31 која приказује хронологију његовог развоја.
У погледу превођења финансијских извештаја страних филијала IAS 21 је, као што је већ
констатовано, у знатној мери подударан са америчким SFAS-ом 52. И IAS 21 садржи

92
терминолошку одредницу функционална валута, као и референтан амерички стандард, а
избор методе за превођење финансијских извештаја заснива на ситуационом приступу, у
чијој је основи управо концепт функционалне валуте.143 Компатибилност ова два
релевантна рачуноводствена стандарда се огледа и у погледу финансијско-извештајног
позиционирања ефеката превођења билансних позиција страних филијала, односно
њиховом исказивању у консолидованом билансу стања или консолидованом билансу
успеха МНК.
Разлике се јављају у погледу терминологије и појединих смерница. Битна разлика се
односи на концепт валуте за презентирање који је својствен искључиво IAS-у 21. Валута за
презентирање је управо валута у којој се приказују финансијски извештаји. За разлику од
незнатне дискреције предузећа при избору функционалне валуте, ентитетима је дозвољено
да могу презентирати своје извештаје у било којој валути. Ако група обухвата појединачне
ентитете који имају различите функционалне валуте, резултати и финансијска позиција се
морају изразити у заједничкој валути у циљу састављања и презентирања консолидованих
финансијских извештаја. У ситуацији када се функционална валута разликује од валуте за
презентацију ентитет преводи резултат и податке о финансијској позицији у валуту за
презентирање. Валута за презентирање се не користи само при интегрисању финансијских
извештаја страних филијала у консолидоване извештаје међународне групе, већ и у
ситуацији када предузеће емитује финансијске извештаје у другој валути за потребе
његових иностраних инвеститора (foreign currency convenience translation).
Друга суштинска разлика између IAS-a 21 и SFAS-a 52 се односи на поступак превођења
финансијских извештаја страних филијала у инфлаторним условима. Наиме, за разлику од
америчког референтног стандарда који регулише ову проблематику и који у инфлаторним
условима захтева кориговање финансијских извештаја за ефекте инфлације након њиховог
превођења, IAS 21 протежира супротан приступ, који се најкраће може оквалификовати
као „прерачунати/превести“ (restate/translate). Другим речима, финансијски извештаји
филијала или подружница у хиперинфлаторним економијама се морају пре превођења у
валуту презентирања матичног предузећа, прилагодити, тј. кориговати за ефекте промена
цена у складу са IAS-ом 29 – Финансијко извештавање у хиперинфлаторним привредама.
Слично осталим IFRS, и на адресу IAS 21 се могу упутити критике због могућности
алтернативног третмана у специфичним случајевима. Први случај се односи на негативне
курсне разлике услед недавне набавке средства у страној валути. Слично SFAS-y 52
основни третман IAS 21 захтева третман негативних курсних разлика као расхода периода.
Међутим, алтернативни третман допушта укључивање курсних разлика у набавну
вредност односног средства у ситуацији када се обавеза не може извршити или када не
постоји практично средство хеџа. Други случај се односи на могућност алтернативног
третмана превођења goodwill-a. За разлику од SFAS-a 52, који у ситуацији када локална
валута представља функционалну валуту ентитета захтева употребу текућег курса размене
У циљу постизања конвергенције са америчким стандардом IASB је 2003. године усвојио термин
143

функционалана валута.

93
за превођење свих билансних позиција, а тиме и goodwill-a, IAS 21 за те сврхе нуди
алтернативну примену текућег или историјског курса. Наведене алтернативе могу довести
до различитих износа позиције goodwill.
И поред наведених примедби, може се рећи да је реч о фасцинантном стандарду, јер је
конципиран по угледу на амерички SFAS 52, али такође инкорпорира и неколико идеја
релевантних за неке земље у развоју. Доношење SFAS-a 52 у САД, SSAP 20 у Великој
Британији и првобитне верзије IAS 21 почетком осамдесетих година прошлог века се може
посматрати или као иницијални корак процеса међународне рачуноводствене
конвергенције или као пример англосаксонске доминације и утицаја у сфери
међународног финасијског извештавања.

ДЕО IV

РАЧУНОВОДСТВЕНЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ ВАЛУТНОГ ХЕЏИНГА

Турбулентно пословно окружење све више потенцира значај разматрања управљања

ризицима. Услед бројних варијабли и специфичности које се морају узети у обзир,
суочавање са ризиком, неизвесношћу и изложеношћу различитим типовима ризика
представља посебан изазов у међународном окружењу. Као екстерно генерисана варијабла
на чији интензитет и смер дејства управа не може утицати, ризик се мора контролисати и
одржавати на прихватљивом нивоу. Управљање ризицима којима су изложена предузећа
претпоставља интердисциплинаран приступ, односно интегрално коришћење достигнућа
теорије инвестирања, финансијских тржишта, рачуноводства, финансијског менаџмента и
међународних финансија. Како је рачуноводство најобјективнији информациони систем у
предузећу, обухватање ефеката трансакција хеџа представља његов релевантан задатак.
Стога су наредна излагања посвећена изучавању суштинског одређења, значаја хеџинга,
осветљавању кључне улоге рачуноводства у идентификацији разних типова девизног
ризика и елаборирању разних хеџинг стратегија за разне типове изложености девизном
ризику, као и сагледавању широког спектра корисника рачуноводствених информација о
ефектима промена девизних курсева на финансијски и приносни положај како
појединачних предузећа, тако и мултинационалних група.

1. ХЕЏИНГ КАО ДЕО ПРОЦЕСА УПРАВЉАЊА РИЗИЦИМА

У фокусу управљања ризицима је формулисање стратегије чијом применом се планирају,

организују и контролишу активности заштите од ризика. Управљање ризиком обухвата
идентификовање ризика којима је изложено предузеће, квантификовање изложености
ризику, одређивање могућих последица те изложености, дефинисање прихватљивог нивоа

94
изложености ризику, дизајнирање стратегије и предузимање активности за превазилажење
непожељног нивоа изложености ризику, извештавање о ризицима и праћење текућег
нивоа изложености. У циљу сагледавања специфичних аспеката управљања ризиком,
неопходно је појмовно и суштински одредити често коришћене термине неизвесност,
ризик, изложеност ризику и хеџинг (hedging).144
За разлику од субјективно обојене неизвесности која представља „сумњу у могућност
предвиђања будућих исхода текућих активности,“ 145 ризик као објективна категорија
означава могућност појаве неповољних последица. Изложеност ризику означава услове
под којима пословни субјект није заштићен од појаве неповољних консеквенци. 146
Насупрот ризику, који је екстернa варијабла, изложеност ризику која означава присуство
догађаја и трансакција који могу довести до непредвидивих ефеката је интерна појава. 147
Заштита од ризика (хеџинг) се дефинише на различите начине и може се посматрати као
економски и као рачуноводствени концепт. У најширем смислу хеџинг представља
„предузимање компензирајућих акција срачунатих на делимично или тотално
елиминисање ризика.“148
У рачуноводственој литератури хеџинг се дефинише као процес заштите ентитета од
изложености ризику стицањем или креирањем инструмената помоћу којих се успоставља
противтежа датој изложености ризику. Рачуноводство хеџа (hedge accounting) означава
специфичан третман који обезбеђује да се, по успостављању хеџинг односа, у истом
периоду неутралишу промене вредности хеџинг компоненти, односно хеџ ставке и хеџинг
инструмента. При томе, хеџинг релација представља однос између две или више
супротних позиција у којем се очекује да се губитак (добитак) на позицији која се штити
(хеџ ставци) у потпуности или делимично неутралише добитком (губитком) на хеџинг
инструменту. Ставка хеџа, која излаже ентитет ризику, може бити признато средство и
обавеза, непризната чврста трансакција (unrecognized firm commitment), врло вероватна
предвиђена трансакција и нето улагање у инострано пословање.149 Управо ефикасност
хеџинга у погледу неутралисања или смањења тржишних ризика почива на добро
конструисаној хеџинг релацији, која се заснива на обрачунски симетричном кретању
144
Због непостојања адекватног термина у српском језику, сматрамо оправданим да не преводимо термин
хеџинг, већ да га користимо у свом изворном англосаксонском облику.
145
Кнежевић, Г., Рачуноводствене импликације вредновања финансијских инструмената у условима
глобализације, докторска дисертација, Економски факултет Ниш, 2006., стр. 57, према: Williams A., Smith
M., Young P., Risk Management and Insurance, Irwin Mc Graw Hill, Singapore, 1998, p. 4.
146
Bierman, H., Johnson T., Peterson S., Hedge Accounting: An Exploratory Study of Underlying Issues, FASB
Research Report, Norwalk Connecticut, 1991, p. 73.
147
У релевантној литератури наилазимо и на другачија тумачења ризика и изложености ризику, чија је
специфичност да се ове категорије не доводе у везу само са неповољним последицама по пословни субјект,
већ означавају присуство догађаја и трансакција које могу довести до непредвидивих добитака или
губитака. Више о томе: Кочовић, Ј., Актуарске основе формирања тарифа у осигурању, Економски
факултет, Београд, 2000. , стр. 1.
148
Demirag, I., Goddard, S., Financial Management for International Business, The McGraw-Hill Companies,
London, 2004., p. 131.
149
IASB, International Financial Reporting Standard 9 - Financial instruments
http://www.ifrs.org/documents/ifrs9,

95
хеџинг инструмента у супротном смеру од смера кретања хеџ ставке. Како се ризик може
односити на промену фер вредности, промену будућих токова готовине и промену нето
улагања, потребно је да ентитет за сваку врсту хеџа посебно обелодани његов конкретан
облик, финансијске инструменте који су назначени као хеџ инструменти, њихову фер
вредност, као и природу ризика на који се хеџинг односи.
Због изложености разним ризицима при обављању својих активности, пословни субјекти
предузимају велики број хеџинг активности које су превасходно усмерене на заштиту од
валутног, каматног и ценовног ризика. Хеџинг подразумева заштиту од ризика употребом
разноврсних финансијских деривата (финансијски хеџинг) или применом неких
оперативних техника, као што су поравнање изложености, односно повезивање плаћања
(exposure netting), убрзавање и успоравање, односно усклађивање плаћања (leading and
lagging) и прилагођавање цена кроз систем трансферних цена (оперативни хеџинг).
Имајући у виду чињеницу да је циљ хеџинга редуковање или елиминисање ризика, а да се
управљање ризицима односи не само на смањење, већ и на одржавање или повећање
изложености ризику, оправдано се може констатовати да је концепт управљање ризиком
садржински шири од концепта хеџинг. Како ће у фокусу наредних разматрања бити
детаљније рачуноводствене импликације коришћења финансијских дериватних
инструмената за потребе хеџа трансакција у страној валути, у овом делу ће акценат бити
стављен само на начелне констатације у погледу њихових финансијско-извештајних
реперкусија.
Основни циљ управљања финансијским ризиком своди се на смањење могућности
губитака услед неочекиваних промена у ценама валута, кредита, добара и власничких
хартија од вредности (акција). Изложеност ризику од промена цена познатa је као
тржишни ризик. Тржишни ризик је мултидимензионална категорија. 150 Аутори Nelson, Sue
Moffitt и Affleck-Graves су емпиријски доказали да менаџмент може да повећа вредност
фирме контролишући финансијски ризик.151 На бази њихових емпиријски верификованих
истраживања констатовано је да смисао управљања ризицима и њиховог објављивања
лежи управо у чињеници да ризици утичу на вредност предузећа, а тиме и на кретање цена
њихових акција. Стога, није чудо што су се и на глобалном нивоу и у САД посебно, као
одговор на све веће информационе захтеве инвеститора за сагледавање ризичног профила
компанија укључили, поред рачуноводствених регулатора, и друга тела која се баве
регулисањем финансијских тржишта. У том контексту глобална рачуноводствена
регулатива која је допринела информисању инвеститора о ризичном профилу компанија
односи се, пре свега, на IAS 32 – Финансијски инструменти: презентација и IFRS 7 –

150
Према члану 305 Закона 4.08 (Rule 4.08), који је публиковала америчка Комисија за хартије од вредности
(SEC), тржишни ризици који обухватају каматни, кредитни и валутни ризик означавају исто што и
ценовни/неценовни ризици у рачуноводственим стандардима. Према: Anson M., Accounting and Tax Rules for
Derivatives, New Hope, Pennsylvania, 1999, p. 150.
151
Nelson, J, Sue, J., Moffitt S, Affleck.–Graves J., „The Impact of Hedging on the Market Value of Equity“,
Journal of Corporate Finance 11, No. 5, USA, 2005, pp. 851-881.

96
Финансијски инструменти: обелодањивања.152 Релевантни амерички стандарди који су се
бавили проблематиком извештавања о финансијским ризицима су: SFAS 105 - Напомене о
финансијским инструментима са ванбилансним ризицима и финансијским инструментима
са концентрацијом кредитног ризика, 153 SFAS 119 - Напомене о деривативним
финансијским инструментима и фер вредности финансијских инструмената 154 и SFAS 133 -
Рачуноводство дериватних инструмената и хеџинг активности. 155 У оквиру Кодификације
рачуноводствених стандарда FASB je 2014. године објавио ASC 815, Деривати и хеџинг156,
који је након три године ажуриран и постао део ASU 2017-12 под називом Циљана
унапређења рачуноводства хеџинг активности.157 Имајући у виду чињеницу да је ризик
објективна, мерљива категорија, поред референтних америчких рачуноводствених
стандарда и Комисија за хартије од вредности (Securities and Exchange Commission – SEC)
је публиковањем Закона 4.08, Регулатива S-K, Квалитативне и квантитативне напомене о
тржишним ризицима инсистирала на повећању не само дескриптивних, већ и нумеричких
информацијама о ризицима предузећа. Штавише, инвеститори и остали стејкхолдери све
више очекују од рачуновођа и финансијских менаџера не само да идентификују, већ и да
на бази квалитативних и квантитативних информација активно управљају тржишним
ризицима.
Предузимање хеџинг активности у контексту активног управљања ризицима се оправдава
по неколико основа. Пре свега, управљање изложеношћу омогућава стабилизовање
очекиваних токова готовине предузећа. Стабилнији токови готовине, смањујући
осцилације у погледу добитака, доприносе повећању садашње вредности очекиваних
токова готовине. Друго, хеџинг активности у контексту активног управљања
изложеношћу ризиком омогућавају предузећима да се концентришу на примарне пословне
ризике. Образлажући значај и оправданост хеџинг активности у овом контексту, аутори
Choi и Meek наводе да се произвођачи могу заштитити од каматног и валутног ризика и
концентрисати на производњу и маркетинг. 158 Треће, предузете хеџинг активности доводе
у повољнију позицију држаоце кредитних (дужничких) хартија од вредности, запослене и
потрошаче. Четврто, како се губици до којих долази због одређених тржишних ризика (на
пример ценовних) пребацују на терет потрошача у виду виших цена, управљање
изложеношћу лимитира изложеност купаца овим ризицима.

152
Усвајањем IFRS 7, Financial Instruments: Disclosure, односно МСФИ 7, Финасијски инструменти:
обелодањивање (2005) повучен је из употребе део IAS 32, Financial Instruments: Disclosure and Presentaton,
односно МРС 32, Финансијски инструменти: обелодањивање и презентација .
153
FASB, SFAS No. 105 Disclosure of Information about Financial Instruments with Off Balance Sheet Risks and
Financial Instruments with Certain Concentrations of Credit Risk, 1990.
154
FASB, SFAS No. 119, Disclosure about Derivative Financial Instruments and Fair Value of Financial
Instruments, 1994.
155
FASB, SFAS No. 133, Accounting for Derivative Instruments and Hedging Activities, 1998.
156
FASB, Accounting Standards Codification, ASC 815, Derivatives and Hedging, https://asc.fasb.org/
157
FASB, Accounting Standards Update, ASU 2017-12, Targeted improvements to accounting for hedging
activities, https://asc.fasb.org/
158
Детаљније о наведеним факторима ризика у Choi, F., Meek, G., ор. сit., р. 426.

97
Пошто заштита од ризика доводи до смањења неизвесности будућих токова готовине,
предузећа могу унапредити планирање и предузети инвестиције које у случају
непостојања хеџинг активности не би биле предузете. Доприносећи стабилности резултата
предузећа, хеџинг пружа позитивне сигнале како постојећим, тако и потенцијалним
инвеститорима. Основним циљем извештавања о хеџинг активностима се може сматрати
унапређење корисности финансијских извештаја, чиме се ствара поузданија основа за
доношење економских одлука. У ствари, хеџ рачуноводство треба да омогући да
финансијски извештаји рефлектују последице хеџ трансакција. Разматрајући факторе који
подстичу предузеће да предузима хеџинг активности, аутори Smith и Stulz наводе следеће
разлоге: (1) смањење просечне пореске стопе, односно пореза у систему прогресивног
опорезивања, (2) смањење вероватноће одласка у стечај, (3) аверзија менаџмента према
ризику и (4) заштита од ризика само једне трансакције може, по аутоматизму, довести до
смањења изложености том ризику других сличних трансакција. 159 Редукцијом
нестабилности опорезивог добитка смањује се изложеност предузећа ризику од промене
пореске обавезе.160 Другим речима, у систему прогресивног опорезивања примена хеџинг
стратегије имплицира смањење пореске обавезе предузећа. 161 Смањењем нестабилности
резултата коришћењем хеџинга смањује се и могућност да предузеће уђе у стечај.
Менаџерска аверзија према ризику, такође, представља снажан мотив за конструисање
хеџинг релација. Насупрот томе, предузеће које није конструисало хеџинг однос се излаже
варијабилности резултата и новчаних токова, као и широком спектру нежељених
консеквенци.

Због тематске опредељености ове монографије према рачуноводственим импликацијама

флуктуација курсева размене, доминантан значај у даљим разматрањима имаће
управљање девизним ризиком.162

2. УПРАВЉАЊЕ ДЕВИЗНИМ РИЗИКОМ

Девизни ризик, који произлази из промена девизних курсева, ефектуирајући се на

билансне позиције страних филијала утиче не само на њихову, већ и на профитабилност и
159
Bierman, H., Johnson, T., Peterson, S., op. cit., p. 5.
160
Graham i Smith су, истражујући реперкусије примене хеџинг програма на пореске подстицаје хеџинга од
стране предузећа на узорку великих америчких компанија које улазе у обрачун индекса S&P 500,
констатовали да смањење нестабилности опорезивог добитка на бази хеџинг програма у износу од 5%
доводи до смањења пореских обавеза у износу од 120. 000 $. Више о томе: Graham, J.R., Smith, C.V. Таx
Incentives to Hedge, Journal of Finance, Vol. 54, Issue 6, 1999, p. 138.
161
Нумерички пример позитивног утицаја хеџинга на износ пореских обавеза корпорације илуструју бројни
аутори поређењем предузећа која користе и оних која не користе хеџинг. При томе, предузећа која не
примењују хеџинг стратегију се суочавају са два могућа исхода истог степена вероватноће.
Претпостављајући да добитак пре опорезивања износи $ 200.000 или $1.000.000, као и да су пореске стопе
24% и 34%, респективно, идентификују очекивану пореску обавезу на следећи начин: ½ x 0,24 x $200.000 +
1/2 x 0,34 x $1.000.000 = $194.000. Алтернативно, претпостављају да je предузеће које примењује хеџинг
стратегије остварило добитак у износу од $600.000, као и да је пореска стопа 29%. На бази тих података
утврђују износ пореске обавезе предузећа у износу од $174.000 ($600.000 x 0,29), који је за $20.000 нижи од
пореске обавезе када се не примењује хеџинг. Видети: Arshadi, N., Karels, G., Modern Financial
Intermediaries & Markets, Prentice Hall International, Inc., New Jersy, 1997, p. 67.
162
Фокусираност на валутни ризик не значи да присуство осталих типова ризика треба маргинализовати.
Једноствно, минуциозније бављење њима излази из оквира ове теме.

98
финансијски положај МНК. Како изложеност валутном ризику означава могућност
суочавања предузећа са губицима услед промене девизних курсева, иста се мора узети у
обзир при доношењу међународних инвестиционих и финансијских одлука, као и при
обављању класичних спољнотрговинских послова. Највећи број МНК управљају овим
типом ризика на бази унапред дефинисане стратегије управљања, која се у већини
предузећа реализује кроз следеће фазе:

(1) пројектовање волатилности девизних курсева,

(2) инкорпорирање утицаја очекиваних промена девизних курсева у
стратегијске планове,
(3) доношење одлуке о заштити од изложености валутном ризику
(валутном хеџингу),
(4) избор одговарајућих финансијских инструмената и
(5) израда хеџ програма.

Да би на одговарајући начин заштитиле финансијски и приносни положај, МНК морају да:

(1) предвиде степен изложености девизном ризику, (2) развију систем извештавања како
би контролисале изложеност девизном ризику и кретања девизних курсева, (3) одредe
одговорност за валутни хеџинг и (4) изаберу одговарајуће хеџинг инструменте. 163 За
потребе израде одрживог хеџ програма, МНК и појединачна предузећа морају предвидети
степен изложености девизном ризику по главним валутама у којима се одвија пословање.
Приступи се крећу у распону од субјективних процена до примене софистицираних
економских модела. Користећи интерне могућности и ангажујући специјализоване
агенције, компаније процењују смер, величину и тајминг промена девизних курсева како
би предвиделе степен изложености девизном ризику. По доношењу одлуке о начину
предвиђања степена изложености ризику, треба развити систем извештавања који ће бити
у функцији заштите од ризика. Да би се остварио овај циљ, неопходно је комбиновати и
координирати контролну функцију страних филијала са ефективном контролом на нивоу
централе МНК. У односу на контролу изложености валутном ризику на нивоу
појединачних филијала, централизована контрола пружа ефикаснију заштиту. Управа
МНК мора конципирати униформни извештајни систем изложености девизном ризику за
све њене филијале. У извештају треба идентификовати рачуне помоћу којих управа прати
изложеност девизном ризику, као и степен те изложености сваког конта по појединим
валутама.
У погледу лоцирања одговорности за заштиту од валутног ризика, веома је важно да
управа донесе одлуку о нивоу на којем ће се стратегије валутног хеџа дефинисати и
примењивати. Како регионални и национални менаџери нису у могућности да сагледају и
упореде изложеност девизном ризику њихових у односу на остале филијале, у највећем
броју МНК се спроводи централизовано управљање девизним ризиком. Аргументованост
ове констатације нумерички је верификовао Belk на бази истраживачке студије о

163
Kim, S and Kim, S., Global Corporate Finance, Blackwell Publishing, USA, 2006., p. 223.

99
управљању девизним ризиком на примеру три земље доказавши да 66% компанија из
изабраног узорка карактерише изузетно висок степен централизације управљања
девизним ризиком, 19% компанија карактерише низак ниво централизације, а само 15%
компанија се одликује децентрализованим управљањем девизним ризиком. 164 На бази
студије репрезентативних случајева Sume je закључиo да у погледу коришћења
централизованог управљања валутним ризиком постоји висок степен слагања између
пракси и препорука академске литературе.165 Иако се управљање валутним ризиком
разликује између МНК, највећи број ових компанија преферира централизовани приступ
управљању валутним ризиком јер исти доприноси убрзавању наплате и успоравању
исплате (leading и lagging), усаглашавању токова готовине, коришћењу економије обима и
људских ресурса у предузећу. При томе, треба имати у виду и чињеницу да
централизовано управљање ризиком ограничава могућност идентификовања
потенцијалних флуктуација девизних курсева у појединим регионима или земљама. Стога,
неке МНК децентрализују одлучивање о управљању девизним ризиком како би ефикасно
реаговале на изазове у брзо променљивом међународном окружењу.
Када МНК идентификује своју изложеност девизном ризику и одреди њен критични ниво,
приступа избору одговарајућих хеџинг активности. De facto, компанија може штитити
своју позицију усвајањем оперативних техника (оперативни хеџинг) и коришћењем
финансијских инструмената (финансијски хеџинг). Оперативне технике управљања
девизним ризиком превасходно обухватају диверсификацију пословања компаније,
билансни хеџ и природно осигурање, односно повезивање плаћања (netting exposure).
Финансијски инструменти су финансијски уговори за заштиту од девизног ризика који
обухватају валутне форвард и фјучерс уговоре, валутне опције и своп аранжмане. Поред
претходно наведених разлога за хеџинг, значај валутног хеџа се може образложити и
макроекономским варијаблама, међу којима се посебно истичу:

(1) Повећање међународне трговине и финансирања;

(2) Израженија нестабилност девизних курсева;

164
Belk, P.A., The Organization of Foreign Exchange Risk Management: A Three-Country Study, Managerial
Finance, Vol. 28, No. 11, 2002, pp. 43-52.
165
Sume, E. C., Essays:”Foreign Exchange Exposure and Management Case Study of Тwo Multinationals,”
Swerige, 2009, http://www.essays.se/essay/b1b915bc8c, (27.02.2010)

100
 (3) Финансијско-извештајна транспарентност ефеката промене девизних курсева на
финансијски и рентабилитетни положај предузећа у складу са националном и
међународном рачуноводственом регулативом.

Заштита од ризика је неопходна у ситуацији када, услед неиспуњења процена менаџера у

вези са кретањем цена, валутних курсева и других параметара, дође до неподударања
остварених са очекиваним резултатима. Међутим, треба имати у виду и негативне
реперкусије хеџ трансакција, због чега се сваки хеџинг не може квалификовати као добар.
Наиме, неадекватна реализација хеџ трансакција, која се огледа у коришћењу
деривативних финансијских инструмената од стране менаџера са недовољно знања и
искуства, може у ситуацији наглих колебања цена тржишних инпута превести предузеће
из зоне добитка у зону губитка.
Како управљање валутним ризиком представаља праксу дефинисања жељеног нивоа
девизног ризика пословног субјекта, утврђивање његовог постојећег и потенцијалног
нивоа, као и коришћење широког спектра техника за усклађивање актуелног са
прихватљивим нивоом ризика, неопходно је сагледати рачуноводствену информациону
подршку у те сврхе.
3. УЛОГА РАЧУНОВОДСТВА У УПРАВЉАЊУ ДЕВИЗНИМ РИЗИКОМ
Иако је у контексту дефинисане теме акценат на идентификовању утицаја и покушаја
неутралисања ефеката променљивости девизних курсева на финансијски и приносни
положај предузећа, рачуновође морају разматрати и друге екстерне и интерне факторе
ризика.166 Фокусираност на девизни ризик аутори Choi и Meek образлажу следећим
чињеницама: (1) девизни ризик је најзаступљенија форма ризика са којом се суочавају
мултинационална предузећа, а својствен је и појединачним предузећима, (2) истакнути
финансијски извршиоци истичу да девизни ризик представља један од најкомплекснијих
екстерних ризика којим се баве финансијски менаџери и (3) концепт управљања девизним
ризиком и кореспондентан рачуноводствени третман су компатибилни са осталим врстама
тржишних ризика.167
У процесу управљања ризиком значајну улогу имају не само финансијске, већ и
управљачке рачуновође. За разлику од финансијских рачуновођа који, због своје
ретроспективне фокусираности на податке о протеклим догађајима, омогућавају
166
Екстерни фактори ризика, поред флуктуација девизних курсева, обухватају и податке о макроекономским
варијаблама, конкурентском окружењу, концентрацији прихода, инфлацији и структури трошкова,
имиграционој регулативи у земљама у којој су ангажовани запослени компаније, физичку сигурност,
сигурност података, пословни континуитет и ризик технолошке застарелости. Интерни фактори ризика
обухватају ризике финасијског извештавања у погледу усаглашености са регулативом, ризик ликвидности,
законске и уговорне сагласности, ризик извршења задатака који обезбеђује високо квалитетну и
благовремену испоруку производа или пружање услуга, ризик у погледу интеграције и сарадње које
обезбеђују адекватну организацију у аквизицијама и заједничким подухватима, управљање људским
ресурсима и, можда најважније, креирање културе етичких вредности и обуку лидера.
167
Choi, F., Meek, G., op. cit., p. 428.

101
идентификовање постојећег девизног ризика за пословни субјект у целини, управљачке
рачуновође, својим аналитичким инструментаријумом и проспективном оријентацијом,
обезбеђују детекцију потенцијалног девизног ризика, како на нивоу пословног субјекта,
тако и на нивоу његових организационих делова.
У циљу идентификовања постојећег девизног ризика финансијско рачуноводство на бази
података из пословних књига и финансијских извештаја утврђује ниво трансакционе и
рачуноводствене (билансне или транслационе) изложености девизном ризику. За потребе
утврђивања трансакционе изложености финансијске рачуновође користе податке о
неизмиреним ино обавезама и ненаплаћеним ино потраживањима, како синтетичке, тако и
аналитичке податке по појединим земљама, операцијама и валутама. Постојећи ниво
транслационе изложености девизном ризику финансијске рачуновође идентификују при
консолидовању финансијских извештаја страних филијала са финансијким извештајима
матичне компаније, под условом да су исти исказани у различитим валутним јединицама.
Стога их треба, за потребе агрегирања и консолидовања, конвертовати на јединствени
валутни еквивалент. Како се за те потребе могу користити историјски и/или текући
девизни курсеви, задатак финансијских рачуновођа је да при утврђивању постојеће
транслационе изложености узму у обзир само оне билансне позиције које су прерачунате
по текућем курсу. Наиме, ниво транслационе изложености ризику представља разлику
између износа активних позиција прерачунатих у валуту матичне компаније по текућем
курсу и обавеза страних филијала које су, такође, преведене по текућем курсу. При томе,
финансијске рачуновође и аналитичари морају уважавати чињеницу да различите методе
превођења истих финансијских извештаја страних филијала дају различите нивое
транслационе изложености девизном ризику.168
За потребе идентификовања потенцијалног девизног и осталих тржишних ризика
управљачке рачуновође користе тродимензионалну картографију ризика (risk mapping).169
Преглед 2 - Тродимензионална картографија ризика

168
Минуциозно разматрање превођења финансијских извештаја страних филијала изложено je у трећем
делу рада.
169
Choi F., Meek G., op. cit., p.427.

102
У основи овог корисног оквира је испитивање односа између разних тржишних ризика,
покретача вредности (value drivers) предузећа и његових конкурената. Термин покретачи
вредности се односи на главне ставке финансијског положаја и пословног резултата који
утичу на вредност предузећа. Тржишни ризици, као што је приказано, обухватају девизни
ризик, каматни ризик, као и ценовни ризик роба и акција. Трећа димензија ове мапе
ризика истражује односе тржишних ризика и покретача вредности за сваког појединачног
главног конкурента предузећа, односно могуће утицаје изложености тржишним ризицима
конкурената на предузеће. Као пример конкурентске изложености валутном ризику може
се навести домаће предузеће које искључиво набавља и продаје домаћу робу, које на први
поглед и није суочено са девизним ризиком. Међутим, ако конкурент исту робу набавља у
земљи чија национална валута девалвира у односу на његову домаћу валуту, моћи ће да
реализује ту робу по нижим ценама у односу на домаће предузеће које се снабдева из
домаћих извора. Како управљачке рачуновође идентификују потенцијални ризик, свако
поље (ћелија) ове мапе би требало да садржи вероватноћу настанка могућих исхода за
сваки покретач вредности. Тако, на пример, неочекиване промене девизних курсева се
могу на разне начине ефектуирати на приходе предузећа. Сви ови исходи се доводе у везу
са објективно или субјективно процењеном вероватноћом. Ове сценарије вероватноће
треба сагледати и динамички, кроз разне временске оквире. Период од три, шест или више
месеци додаје картографији ризика и временску димензију.
103
С обзиром на чињеницу да је рачуноводство најобјективнији и најпрецизнији сегмент
информационог система предузећа, идентификовање девизног ризика спада у његов
делокруг. Како су идентификовање и мерење изложености предузећа девизном ризику
суштинска питања у условима глобализације привреде, реализација улоге рачуноводства у
погледу одређивања типова и степена изложености девизном ризику представља једно од
основних задатака рачуновођа. Информације о изложености девизном ризику
представљају инструмент за идентификацију шанси и ризика са којима се предузећа
суочавају. Другим речима, разлике у нивоу профитабилности, нивоу ризика и шансама за
раст је готово немогуће утврдити без информација о промени девизних курсева.
Рачуноводствене информације о категорији и интензитету дејства појединих ризика
представљају поуздану основу за одлучивање о томе да ли конкретан тип ризика треба
избећи, неутралисати или преузети. Изложеност девизном ризику може довести до појаве
непредвидивих губитака или добитакa услед промене девизних курсева.170 Стога,
менаџмент може од рачуновођа захтевати велики број различитих информација о типу и
степену изложености девизном ризику по основу валуте, операције, земље или неке друге
дискриминаторне карактеристике. Иако се наведени приступи у већини предузећа
комбинују, највећи значај се придаје изложености девизном ризику по појединим
валутама. Стога је веома битно да рачуновође аналитички пропрате изложеност предузећа
девизном ризику према различитим валутама.
И поред неспорне улоге рачуноводства у (1) детекцији разних типова постојећег и
потенцијалног девизног и других типова тржишних ризика, (2) мерењу изложености
предузећа специфичним ризицима, (3) књиговодственом и финансијско-извештајном
третману ефеката хеџинга (4) оцени ефективности хеџ програма, задаци рачуновођа у
процесу управљања ризиком се огледају и у квантификовању и поређењу трошкова и
користи у вези са појединим алтернативним хеџинг стратегијама, које представљају
својеврсни одговор на ризик. Уколико се процени да трошкови изазвани хеџинг
стратегијама превазилазе њихове очекиване користи, менаџери ће радије прихватити
изложеност појединим типовима ризика. При томе, рачуновође узимају у обзир и
опортунитетне трошкове до којих долази услед пропуштених добитака од спекулативних
тржишних кретања. Битно је да рачуновође у координацији са финансијским менаџерима
пореде потенцијалне губитке услед изложености девизном ризику са трошковима
њиховог избегавања.

4. КОРИСНИЦИ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ИНФОРМАЦИЈА О ДЕВИЗНОМ

РИЗИКУ
Услед интернационализације пословања и учесталих флуктуација девизних курсева све
више добијају на значају рачуноводствене информације о ефектима промене девизних
курсева на финансијски и приносни положај како појединачних предузећа, тако и
170
Kim, S. and Kim, S. , op. cit., p. 222.

104
мултинационалних група. Информације о девизном ризику и предузетим мерама валутног
хеџинга треба да помогну корисницима рачуноводствених информација да:

 стекну бољу представу о оствареним резултатима појединачних и

мултинационалних предузећа у целини и њихових операција;171
 поузданије процене ризик и очекивани принос предузећа као целине и
његових страних операција;
 стекну бољу представу о предузећу као целини.
Стога, све већи број интересних група своју пажњу фокусира на информације о:

(1) спољнотрговинским и трансакцијама које се реализују у страној валути,

(2) финансијским извештајима МНК и њихових филијала у иностранству,
(3) изложености девизном ризику и
(4) коришћењу хеџинг стратегија за неутралисање разних типова изложености
девизном ризику.

Тај широк спектар интересних група се може сврстати у две основне категорије, и то:
интерни и екстерни корисници рачуноводствених информација. Статус интерних
корисника имају менаџмент предузећа, власници који непосредно користе право
управљања и запослени. У категорију екстерних корисника рачуноводствених
информација спадају потенцијални инвеститори, повериоци (кредитори и добављачи),
држава и њени органи, разна удружења и институције као што су статистички заводи,
привредне коморе итд. Информационе потребе ових корисника, пре свега, задовољавају
финансијски извештаји.172
Међутим, пошто финансијско-извештајна алгебра не задовољава у потпуности аспирације
управе, менаџери могу своје информационе потребе задовољити и коришћењем додатних
информација које емитује интерни извештајни систем. У спектру тих информација које
продукује овај систем своје место, према потребама менаџера, могу наћи и информације о
утицају промена девизних курсева на вредност нето имовине предузећа, резултат
пословања и токове готовине, информације о изложености страних филијала МНК
појединим типовима девизног ризика, као и о изложености валутном ризику ино
потраживања и обавеза по разним валутама. Значај мултивалутног извештавања како на
нивоу МНК у целини, тако и на нивоу њених филијала се образлаже чињеницом да се у
171
Финансијски извештаји страних операција могу исказивати повећање пословних прихода, а да се
успешност појединих страних операција погоршава.
172
Наиме, ови финални производи рачуноводства, као објективни хроничари пословног живота предузећа,
емитују квантитативне, финансијске информације о средствима, обавезама и сопственом капиталу
предузећа који одређују његов финансијски положај, информације о приходима, расходима и оствареном
резултату пословања предузећа, као и информације о токовима готовине. Давање предности овим
информацијама се образлаже чињеницом да потпун сет финансијских извештаја не само да презентира и
комуницира интересентима ретроспективни аспект пословања, већ својим нумеричким изразом нуди и
контролну, аналитичку и прогностичку перспективу бројним корисницима.

105
већини страних филијала трансакције по правилу обављају у великом броју валута. 173 На
бази информација које продукује интерни извештајни систем може се сагледати и
оправданост предузимања спољнотрговинских трансакција, успешност појединачних
филијала МНК, њихов допринос профитабилности МНК као целине, као и успешност
њихових менаџера. Како се на бази наведених информација доносе одлуке да ли филијале
у саставу МНК треба задржати, продати или затворити, која додатна улагања и које
пословне стратегије треба предузети у циљу достизања жељеног нивоа њихове
рентабилности, може се закључити да исте опредељују будући статус појединих филијала.
Будући да исте информације рефлектују и успешност менаџера филијала, виши
менаџмент их користи, респектујући дефинисана подручја одговорности, и при доношењу
персоналних одлука о задржавању, унапређењу и мотивисању што, поред осталог,
обухвата и стимулативно награђивање или смену нижих нивоа менаџмента. Претходно
наведено потврђује веома битну, а могло би се рећи и назаобилазну информациону улогу
интерног извештајног система за менаџерске структуре предузећа.
За власнике капитала од пресудне важности су информације о очекиваним ефектима
извршених улагања у пословање предузећа и o кореспондентним ризицима. Ова
категорија корисника на бази рачуноводствених информација доноси одлуке о
инвестирању у предузеће или дезинвестирању, задржавању, награђивању или смени
менаџера. Како су власници првенствено заинтересовани за повећање вредности улога и
дивиденде, користиће информације о солвентности и профитабилности предузећа. У
контексту анализе девизног пословања власници капитала преферирају информације о
ефектима превођења трансакција и финансијских извештаја у страној валути. Разлог за то
је чињеница да се ефекти превођења трансакција и финансијских извештаја страних
филијала могу приказати и као позиција стања и као позиција успеха, што утиче и на
профитабилност и на солвентност предузећа. Посебан значај придају информацијама о
трансакционој изложености девизном ризику и мерама које се користе за неутралисање
исте.
Запослени, поред информација о успешности пословања предузећа као целине,
преферирају информације које рефлектују успешност оног дела предузећа у којем они
обављају своје радне активности. Профитабилност МНК као целине није од значаја за
запослене у страној филијали која послује са губитком. Због тога и запослени показују
велико интересовање за информацијама о ефектима промене девизних курсева на
финансијски и приносни положај њихових предузећа и предузетим хеџинг стратегијама
како би се негативни ефекти неутралисали.

173
С тим у вези, Choi и Meek крајње поједностављено илуструју пример филипинске филијале која
производе реализује у САД и Аустралији, а чија потраживања у америчким и аустралијским доларима неће
имати исту вредност у будућности, чак и ако оба потраживања на дан продаје имају исту номиналну
вредност. Како би превазишли овај проблем, управљачке рачуновође састављају мултивалутне
трансакционе извештаје који садрже информације о девизним средставима и обавезама према различитим
валутама у којима су исказани. Више о томе видети у: Choi , F., Meek, G., op.cit., p. 433.

106
Поред поменутих интерних интересената, своје интересе у предузећу имају и његове
бројне стручне службе. У предузећима која се баве спољнотрговинским пословањем
стручне службе свој делокруг допуњују и разматрањем утицаја флуктуација девизних
курсева на стање и кретање инопотраживања и инообавеза и произлазеће позитивне или
негативне курсне разлике из њиховог извршења (наплата и исплата, респективно).
Рачуноводствене информације пружају помоћ и потенцијалним инвеститорима за процену
ризика и приноса од потенцијалних улагања. „Међутим, уколико рачуноводствене
информације не задовоље информационе потребе инвеститора, они ће осећај веће
неизвесности и већег ризика тада компензирати већим приносом ради обезбеђења
капитала, тј. веће стопе приноса.“174 Како су и потенцијални, као и садашњи инвеститори
категорија снабдевача капиталом која прихвата највећи степен ризика уз могућност
остварења највиших приноса, и ова интересна група је заинтересована за сагледавање
ефеката својих улагања и ризика који су са тим повезани. Другим речима, у фокусу
њиховог интересовања су информације о износу и динамици будућих приноса предузећа
и ризику њиховог остварења. Пошто износ будућих новчаних токова и ризик њиховог
остварења у глобалном окружењу зависе и од флуктуација девизних курсева,
потенцијални инвеститори прате и ефекте курсних разлика и предузетих хеџинг
активности на пословање предузећа. Уколико предузеће обавља спољнотрговинске и
трансакције у страној валути, акционари у очекивању већих приноса сносе и додатни
ризик. Свесни су чињенице да и предузећа која су усмерена искључиво на домаће
тржиште могу бити под утицајем волатилности курсева размене. Образлажући чињеницу
да су сва предузећа изложена валутном ризику, Saudagaran наводи пример америчке
компаније за производњу намештаја која набавља искључиво домаће сировине и своје
производе реализује искључиво на домаћем тржишту. Иако је очигледно да ова компанија
нема трансакције у страној валути, она је изложена девизном ризику пошто је њен главни
конкурент увозник из земље чија валута бележи пад вредности према америчком долару.
Апресираност долара у односу на вредност националне валуте земље главног конкурента
омогућава увознику да реализује робу по нижој цени исказаној у америчким доларима,
што ће се негативно реперкутовати на реализацију домаће америчке компаније. 175 Чак и
када би америчко предузеће испоставило немачком партнеру фактуру у доларима, пад
евра би могао условити корекцију цене америчког добављача због утицаја локалне
конкуренције. Како су сва предузећа у већој или мањој мери под утицајем флуктуација
девизних курсева, инвеститори желе информације о изложености предузећа валутном
ризику, као и активностима које се предузимају да се исти смањи. Гледајући унапред, они
трагају за информацијама о очекиваном ризику и приносима од страних операција.
Другим речима, у фокусу њихове пажње је добијање одговора на следећа питања: како ће
трансакције у страној валути и активности страних операција утицати на будући профит и

174
Ibidem, стр. 154.
175
Saudagaran, S., op. cit., p. 58.

107
токове готовине. У циљу добијања одговора, морају сагледати изложеност валутном
ризику како у кратком, тако и у дугом року.
Слично садашњим и потенцијалним инвеститорима и кредитори снабдевају предузеће
капиталом. Сходно томе, и ова интересна група при доношењу одлука о пласирању свог
капитала у одређено предузеће користи превасходно информационе садржаје
финансијских извештаја. Међутим, за разлику од инвеститора који купујући акције
очекују дивиденду и повећање вредности акција, кредитори су превасходно
заинтересовани за информације на бази којих се може сагледати способност предузећа да
измири своје текуће и будуће обавезе кроз редовну отплату главнице, измирење доспеле
камате или, у крајњем случају, путем расподеле ликвидационе масе. Да би реалније
проценили ликвидност предузећа које има активности у иностранству, кредиторе
интересују информације о ефектима промене девизних курсева на резултат и токове
готовине.
Информационе потребе државe и њених институција за сагледавање рентабилности,
солвентности и ликвидности предузећа призлазе из њихове потребе да оцењују претходно
вођену и конципирају будућу економску политику. Специфична позиција државе као
истовременог регулатора и корисника информационих садржаја финансијских извештаја
је да сагледа регуларност обрачуна и уплата пореза, доприноса, такси и царина, што је
посебно битно са аспекта предузећа која се баве спољнотрговинским пословањем.
Интерес државе за правилност, односно регуларност обухвата увозно-извозних послова
произлази из чињенице да управо рачуноводствене информације о њиховим ефектима
утичу на спољнотрговински биланс. У том контексту треба посматрати и интерес
статистичких завода и привредних комора за коришћење података о увозу и извозу. Како
МНК значајно утичу на увозно-извозне токове добара и инвестиција, повећава се
интересовање државе за њихов економски утицај како на територији матичне, тако и на
територији земље домаћина.

5. ТИПОВИ ИЗЛОЖЕНОСТИ ДЕВИЗНОМ РИЗИКУ

Најважнији аспект управљања валутним ризиком своди се на инкорпорирање очекивања о

променама девизних курсева у све базне корпоративне одлуке. Да би се обавио овај
задатак, предузеће мора знати шта је изложено ризику. Међутим, постоји неслагање
између рачуноводствене праксе и економске теорије у погледу мерења изложености
девизном ризику, која означава степен у којем је предузеће под утицајем промена
девизних курсева. За разлику од рачуноводствене дефиниције изложености девизном
ризику, која прави разлику између средстава и обавеза (билансних позиција) на које утичу
или не утичу променљиви девизни курсеви, економска теорија се заснива на обиму до ког
се вредност предузећа (мерена садашњом вредношћу очекиваних новчаних токова) мења

108
са променама девизних курсева. Стога се општи концепт изложености девизном ризику,
који се односи на степен до ког су актери међународних пословних, финансијских и
инвестиционих активности изложени ризику услед промена девизних курсева, може
класификовати на економску (у ширем смислу) и рачуноводствену (транслациону)
компоненту. Економска изложеност девизном ризику у ширем смислу није монолитна
категорија, већ обухвата трансакциону и оперативну компоненту. У литератури се
оперативна изложеност среће и под називом економска или конкурентска изложеност.
У Tабели 32 илустровано је суштинско одређење трансакционе, транслационе и
оперативне изложености. На бази тога можемо констатовати да се, услед преплитања
између наведених типова изложености девизном ризику, не може повући јасна
демаркациона линија између њих.176
Tабела 32 - Поређење транслационе, трансакционе и оперативне изложености

Транслациона изложеност Оперативна изложеност

Промене позиција биланса успеха и Промене износа будућих оперативних

књиговодствене вредности позиција
биланса стања (активе и обавеза)
проузроковане променом девизног
курса. Произлазеће позитивне и
негативне курсне разлике одређене су
рачуноводственим правилима и
представљају само категорије „на
папиру“. Мерење транслационе
изложености је ретроспективно према
карактеру и заснива се на активностима
које су се одиграле у прошлости.
токова готовине проузроковане променом
девизног курса. Произлазеће позитивне
или негативне курсне разлике одређене су
променама будуће конкурентске позиције
предузећа и реалне су. Мерење оперативне
изложености је проспективно по карактеру
и базира се на будућим активностима.

Утиче на: постојеће позиције Утиче на: приходе и расходе у вези са

биланса стања и биланса успеха. будућим продајама.
Промена девизног курса
Утиче на: већ склопљене уговоре
који ће се извршити касније
Трансакциона изложеност
Промене у вредности неизмирених уговора изражених у страној валути (нпр, уговори из
којих произлазе токови готовине) до којих долази због промене девизног курса.
Резултирајућа позитивна или негативна курсна разлика одређена је типом већ
склопљеног уговора и реална је. Како се заснива на одиграним активностима у прошлости
које ће се регулисати у будућности, мерење трансакционе изложености комбинује
ретроспективну и прогресивну димензију. Већ билансирани уговори су делови
транслационе, а они који нису исказани у билансу стања представљају сегменте оперативне
изложености.

176
Shapiro, A., Multinational Financial Management, John Wiley & Sons, Inc, USA, 2006., p. 328.

109
Иако разни типови изложености одражавају девизни ризик из различитих перспектива и
између њих постоји знатан степен подударности, неопходно их је посебно
идентификовати. Наведени типови изложености девизном ризику не само да на различит
начин утичу на постојећи и потенцијални финансијски и приносни положај пословног
субјекта, већ имају за последицу и примену различитих хеџинг стратегија.
Корисност одређене хеџинг стратегије зависи од њене прихватљивости и квалитета.
Прихватљивост се односи на њено одобравање од стране извршилаца који ће је
примењивати, а квалитет се реперкутује на доношење бољих одлука. Да би била
прихватљива, стратегија валутног хеџинга мора бити конзистентна са вредносним
ставовима вишег менаџмента и општим корпоративним циљевима. Као најчешћи циљеви
наводе се:

 минимизирање транслационе изложености;

 минимизирање кварталних осцилација резултата услед промене девизних
курсева;
 минимизирање трансакционе изложености;
 минимизирање економске изложености у ужем смислу;
 минимизирање трошкова управљања девизним ризиком.177
Нејасно, неодређено дефинисани циљеви валутног хеџинга (нпр, елиминисати укупну
изложеност девизном ризику, редуцирати исказане негативне курсне разлике и сл.) не
пружају менаџерима одговарајуће, конкретне смернице. Стога су запослени често у
дилеми да ли да се усмере на елиминисање укупне изложености ризику коришћењем
валутних форварда, опција или задуживањем у локалној валути. Даље, ако не постоји
могућност хеџа потраживања у одређеној валути, доносиоци одлука су у дилеми да ли
треба одустати од продаје у тој валути, чак и у ситуацији када би то значило губитак
потенцијалног профита. Ово последње представља својеврсну дилему за менаџере у
погледу опредељења за повећање пословног резултата или смањење негативних курсних
разлика. Штавише, смањење транслационе изложености може довести до повећања
трансакционе изложености и обрнуто. Наведене дилеме афирмишу потребу за
кохерентном и ефективном стратегијом управљања девизним ризиком. Стратегија
ефективног управљања изложеношћу девизном ризику подразумева:

(1) „одређивање типова изложености девизном ризику који ће се

контролисати;
(2) формулисање корпоративних циљева и доношење смерница за решавање
потенцијалних конфликтних циљева;
(3) стварање услова да корпоративни циљеви буду конзистентни са
максимирањем вредности акционара и да се могу остварити;

177
Shapiro, A, Multinational Financial Management, John Wiley & Sons, Inc, USA, 2006., p. 345.

110
 (4) недвосмислено специфицирање одговорних за поједине типове
изложености девизном ризику, као и критеријума на бази којих треба
оценити сваког менаџера;
(5) експлицитно навођење ограничења у примени техника за управљање
изложеношћу девизним ризиком, као што је, на пример, ограничење у
погледу уласка у форвард уговоре;
(6) идентификовање канала помоћу којих се разматрања о курсевима размене
инкорпорирају у оперативне одлуке које утичу на став предузећа према
девизном ризику;
(7) развијање система за праћење и контролу активности управљања
девизним ризиком.“ 178
Пре избора хеџинг техника, предузећа морају донети одлуку о томе којим типовима
изложености девизном ризику ће управљати и начинима на које ће се управљати
конкретним типом девизног ризика. Имајући у виду значај декомпонованог
идентификовања изложености девизном ризику, у наставку ће бити елабориране
трансакциона, транслациона и економска (оперативна) изложеност предузећа.
5.1. Трансакциона изложеност
Услед утицаја флуктуација девизних курсева на трансакције у страној валути, предузећа
се суочавају са трансакционом изложеношћу девизном ризику, која се при регулисању
монетарног дела ових трансакција директно ефектуира на његове новчане и токове
рентабилитета. Пошто ове трансакције резултираjу у будућим приливима и одливима
новца у страној валути, промена девизног курса у периоду од њиховог књиговодственог
обухватања до њиховог извршења условиће промену износа прилива или одлива новца у
домаћој валути. Трансакциона изложеност се односи на потенцијалне промене вредности
неизвршених потраживања и обавеза који се исказују у страној валути услед промена
девизног курса у периоду од склапања уговора до његовог извршења. Kао краткорочна
компонента економске изложености у ширем смислу, трансакциона изложеност произлази
из широког спектра трансакција које се регулишу искључиво у страној валути. Овај тип
изложености девизном ризику је присутан када су новчани токови по основу одређене
трансакције у страној валути под утицајем промена девизних курсева. Конкретно,
трансакциона изложеност настаје услед промене курса размене између периода настанка
ино обавезе/потраживања и периода њиховог регулисања, тј. исплате, односно наплате,
респективно. Другим речима, уколико у периоду између настанка и дефинитивног
регулисања трансакције у страној валути дође до промене девизног курса, промена
вредности кореспондентних новчаних токова у страној валути доводи до позитивних или
негативних курсних разлика. Док транслациона изложеност мери ефекат промена
вредности валуте на биланс стања, трансакциона изложеност, доводећи до позитивних и
негативних курсних разлика, мери ефекте ових истих промена на перформансе предузећа.

178
Ibidem, p. 344.

111
Мада је истакнуто да трансакциона изложеност представља део економске изложености у
ширем смислу, она се углавном „ставља у исти кош“ са транслационом изложеношћу. У
стварности, преплиће се како са транслационом, тако и са економском (оперативном)
изложеношћу девизном ризику. Наиме, поједини елементи трансакционе изложености,
као што су, на пример, потраживања и обавезе у страној валути због њиховог
инкорпорирања у биланс стања представљају истовремено и сегмент транслационе
изложености девизном ризику МНК. Неки други елементи трансакционе изложености,
као што су, на пример, уговори о антиципираној купопродајној трансакцији у страној
валути, на бази кога још није формирано потраживање или обавеза, не појављују се у
финансијским извештајима, већ представљају део економске изложености девизном
ризику. Иако се транслациона и трансакциона изложеност у извесној мери преплићу, не
треба их третирати као синониме. Док се неке ставке укључене у транслациону
изложеност (нпр, залихе и фиксна средства) изузимају из трансакционе изложености,
дотле се неке друге позиције обухваћене трансакционом изложеношћу (нпр, уговори о
будућој купопродаји) не укључују у транслациону изложеност. Стога је могуће да
трансакциона изложеност девизном ризику у било којој валути буде позитивна, а
транслациона изложеност у тој истој валути буде негативна, и обрнуто.

Shapiro наводи следеће изворе трансакционе изложености: купопродаја уз одложено

плаћање у страној валути, узимање и давање кредита у страној валути, као и локалне
купопродајне активности страних филијала. Поред тога, истиче да се трансакциона
изложеност може јавити и при будућој продаји производа чија ће се наплата извршити у
страној валути.179 У случају девалвације стране валуте при наплати потраживања смањио
би се примљени износ у домаћој валути. Наиме, ако би примања изложена девизном
ризику превазишла изложена плаћања, депрецијација стране валуте би довела до
негативних, а апрецијација до позитивних курсних разлика. С друге стране, ако би износ
изложених обавеза у страној валути превазишао износ потраживања, депрецијација стране
валуте би довела до позитивних курсних разлика. Насупрот томе, апрецијација би
продуковала негативне курсне разлике.
Према типу трансакције која може генерирати позитивну или негативну курсну разлику
Demirage декомпонује трансакциону изложеност на затворену и отворену. Затворена
трансакциона изложеност се доводи у везу са већ извршеним трансакцијама у страној
валути по курсу који се разликује од курса који је коришћен при почетном вредновању
ино потраживања или ино обавезе у пословним књигама компаније. С друге стране,
отворена изложеност се односи на још неизвршене трансакције у страној валути. Како се
односи на могуће последице будућих акција, отворена трансакциона изложеност се тешко
квантификује.180
Динамички посматрано, укупна трансакциона изложеност се може поделити на:
Ibidem, 341.
179

180
Demirage, I., Goddard, S., Financial Management for International Business, McGRAW-HILL Publishing
Company, England, 2004, p. 95.

112
 - изложеност навођења цене (quotation exposure), која обухвата период од момента
одређивања цене од стране продавца до момента пријема поруџбине купца;
- изложеност залиха (backlog exposure), која обухвата период од пријема поруџбине до
испоруке робе и њеног фактурисања;
- изложеност наплате (billing exposure), која се односи на период од момента испоруке
до наплате фактуре.181

Иако се све наведене компоненте трансакционе изложености могу квантификовати, за

финансијско извештавање релевантна је само последња наведена мера, односно степен
изложености наплате девизном ризику.

Значај идентификовања степена трансакционе изложености произлази из чињенице да се

ради о објективно условљеној изложености девизном ризику услед нерегулисаних ино
потраживања и/или ино обавеза који су формирани пре, а извршиће се након промена
девизних курсева. Бројна емпиријска истраживања потврђују највећи релативни значај
трансакционе изложености девизном ризику како у погледу пажње која се посвећује овом
типу изложености у пракси, тако и у погледу хеџинг преференција финансијских
менаџера. Анкетирањем 125 америчких МНК Malindretos и Tsanacas су утврдили да скоро
2/3 испитаних финансијских менаџера највећи значај придају трансакционој изложености.
Највећи значај економској изложености дало је 26 процената испитаних финансијских
менаџер, а само 13 процената испитаника највећи значај придају транслационој
изложености. Прегледом је, такође, констатовано да се 65 процената компанија штити од
трансакционе изложености девизном ризику, а само 26 процената финансијских менаџера
из посматраног узорка спроводе мере хеџинга транслационе изложености валутном
ризику. Испитани менаџери поклањају незнатну пажњу транслационој и економској
изложености девизном ризику, зато што сматрају да ова два типа немају значај који
припада трансакционом типу изложености. Добијени резултати се могу табеларно
приказати на следећи начин:182

Табела 33 - Релативни значај различитих типова изложености девизном ризику

Тип изложености Најважнији тип Хеџинг преференције

изложености

Транслациона изложеност 13 % 26 %

Трансакциона изложеност 64 % 65 %

Економска изложеност

Saudagaran, S., op. cit., p. 60.

181

182
Kim, S., Kim, S., op.cit., p. 235, према: Malindretos J., Tsanacas D.,”Hedging Preferences and Foreign
Exchange Exposure Management,“ Multinational Business Review, 1995, pp. 56-66.

113
 26 % 39 %

Слични резултати су добијени на бази анкетног истраживања најважнијих типова

изложености девизном ризику и хеџинг преференција менаџера у Републици Србији. На
бази тог истраживања се може закључити да се највећи број предузећа фокусира на
идентификовање и заштиту од трансакционе изложености девизном ризику.183

У циљу утврђивања трансакционе изложености користе се рачуноводствени подаци о

ненаплаћеним инопотраживањима и неизмиреним инообавезама, како агрегатно, тако и по
појединим земљама, операцијама и валутама. За потребе идентификовања трансакционе
изложености рачуновође користе мултивалутне извештајне форме, које садрже податке о
неизмиреним инообавезама и ненаплаћеним инопотраживањима по разним валутама.
Извештај о мултивалутној трансакционој изложености садржи податке који се не јављају у
конвенционалним финансијским извештајима.184 Мултивалутни извештај о трансакционој
изложености не обухвата ставке које нису директно повезане са трансакцијама у страној
валути (нпр, готовину). За разлику од мултивалутног извештаја о транслационој
изложености, који полази од перспективе матичне компаније, извештај о трансакционој
изложености рефлектује перспективу стране операције. Следећи мултивалутни извештај о
трансакционој изложености девизном ризику (Tабела 34) открива ефекте промене
девизних курсева на ставке филипинске филијале у условима промене вредности пезоса
према аустралијском долару, индонезијском рупију и америчком долару.185

Табела 34 - Мултивалутна трансакциона изложеност (у 000 $)

Филипински Аустралијски Индонезијски САД Укупно

Пезос Долар Рупи Долар

Изложена средства
183
Dmitrović-Šaponja, Lj., Bogićević, J., Jovetić, S., Empirijska analiza ekonomske izloženosti deviznom riziku
preduzeća u Srbiji, Industrija, br. 4, 2011, str. 348.
184
Bogićević, J., Dmitrović-Šaponja, Lj., Pantelić, M., op. cit., p. 166.
185
Choi, F., Meek, G., op. cit., p. 434.

114
Потраживања 45.000 15.000 - 40.000 100.000
Залихе 90.000 - - - 90.000
Угов. будуће продаје - 10.000 - - 10.000
Укупно 135.000 25.000 40.000 200.000
Изложене обавезе
Краткорочне обавезе 20.000 2.500 12.500 5.000 40.000
Угов. дугор. кредити 50.000 - - 30.000 80.000
Будуће набавке - - 10.000 - 10.000
Лизинг - 5.000 - - 5.000
Укупно 70.000 7.500 22.500 35.000 135.000
Нето изложеност 17.500 (22.500) 5.000

При томе, у фокусу није прва колона која садржи податке о трансакцијама које се
евидентирају и измирују у пезосима. Девалвација пезоза у односу на аустралијски и
амерички долар би због позитивне нето изложености у обе валуте (17.500 и 5.000,
респективно) резултирала у трансакционом добитку. Истовремено, девалвација пезоса у
односу на индонезијски рупи би због негативне изложености (22.500) довела до
трансакционог губитка. На бази илустрованог примера, који агрегатно посматрано
рефлектује одсуство трансакционе изложености, може се аргументовати значај валутно
декомпонованог приказивања трансакционе изложености девизном ризику. При томе је
веома битно да стране филијале континуирано достављају управи МНК трансакционе
мултивалутне извештаје како по појединим валутама, тако и по појединим земљама.
Након агрегирања трансакционе изложености по валутама и земљама компаније могу
применити централно координиране хеџинг политике у циљу неутралисања
потенцијалних губитака.

У циљу заштите од овог типа изложености девизном ризику предузећа могу користити
поред бројних оперативних техника и разне финансијске инструменте.

5.2. Транслациона изложеност

Транслациона изложеност се јавља због потребе периодичног консолидовања
финансиjских извештаја матичне компаније и њених страних филијала. Имајући у виду
чињеницу да је условљена избором функционалне валуте и структуром биланса стања
иностраних филијала, са правом се назива и билансна или рачуноводствена изложеност
девизном ризику. Транслациони губици и добици, који је се јављају као последица
превођења финансијских извештаја страних филијала, имају статус рачуноводствене
појаве и као такви немају економски значај. Како су транслациони добици и губици чисто
„категорије на папиру“ настале као последица превођења финансијских извештаја страних

115
филијала за потребе консолидовања, већина МНК не користи финансијске инструменте,
попут валутних форвардса, фјучерса и опција за њихово неутралисање. 186 Међутим, МНК
настоје да применом разних оперативних техника, међу којима се посебно истичу техникe
подешавања средстава (funds-adjustment method) елиминишу или смање изложеност овом
типу валутног ризика. Оправданост примене ових техника се образлаже чињеницом да се
ефекти транслационе изложености валутном ризику одражавају на способност МНК да
привуче капитал, на висину трошкова капитала, добитак по акцији, цену акција и кључне
финансијске рацио параметре. De facto, ефекти транслационе изложености девизном
ризику се приказују у консолидованим финансијским извештајима МНК као компонента
успеха и део сопственог капитала. Мада се трансакциона и транслациона изложеност
девизном ризику у извесној мери преплићу, претходна разматрања потврђују став да се не
ради о синонимима.187
Имајући у виду рачуноводствене импликације разних метода за превођење финансијских
извештаја страних филијала, рачуновође су у могућности да направе разлику између
активних и позиција обавеза које ће бити изложене девизном ризику и оних које неће бити
под утицајем променљивих девизних курсева.188 У том контексту рачуновође се за потребе
идентификовања транслационе изложености девизном ризику фокусирају искључиво на
оне билансне позиције које се преводе у домаћу валуту, односно валуту матичне
компаније применом текућег девизног курса.189 На тај начин рачуновође идентификују да
ли конкретан ентитет карактерише позитивна (активна) или негативна (пасивна)
изложеност девизном ризику.
Сходно томе, транслациона изложеност се идентификује на следећи начин:

Транслациона изложеност = средства у страној валути прерачуната применом текућег

девизног курса – обавезе у страној валути прерачунате применом текућег девизног курса

Евидентно је да ризику од промене девизног курса нису изложене билансне позиције које
се преводе на домаћи валутни еквивалент применом историјских курсева. У зависности
од односа између изложених средстава и изложених обавеза, транслациона изложеност
ентитета може бити позитивна и негативна, што се може приказати на следећи начин: 190

Преглед 3 – Позитивна и негативна транслациона изложеност

186
Богићевић, Ј., Миленковић, И., Концепт транслационе изложености девизном ризику, Економски
погледи, Економски факултет Универзитета у Приштини,Vol. 16, број 3, 2014. , стр. 70.
187
Томе у прилог иде и већ наведена чињеница да се поједине ставке реалне активе (основна
средства и/или залихе), обухваћене транслационом изложеношћу, искључују при идентификовању
трансакционе изложености. С друге стране, позиције инкорпориране у трансакциону изложеност, као што су
уговори о будућој набавци и/или продаји, нису обухваћени транслационом изложеношћу.
188
Различити методолошки оквири превођења финансијких извештаја страних филијала минуциозно су
разматрани у трећем делу рада.
189
За разлику од тога, позиције за чије се превођење, односно прерачунавање користе историјски курсеви
нису изложене девизном ризику.
190
Choi, F., Meek, G., op. cit., p.431.

116
Позитивна транслациона изложеност се јавља када је износ средстава стране филијале која
се преводе по текућем курсу већи од износа њених обавеза преведених по текућем курсу.
Како у том случају преведена актива превазилази прерачунате обавезе, овај тип
транслационе изложености се назива и нето активна позиција. Такав однос преведених
средстава и обавеза применом текућег курса у условима ревалвације стране валуте у
односу на извештајну валуту продукује транслациони добитак. Иста констелација
преведених средстава и обавеза у условима девалвације стране валуте у односу на
извештајну валуту матичног предузећа проузрокује транслациони губитак. Негативна
изложеност се јавља у ситуацији када су изложене обавезе стране филијале веће од њених
изложених средстава. Стога се оваква констелација преведених средстава и обавеза назива
и нето изложена пасивна позиција. У том случају ревалвација стране валуте доводи до
транслационог губитка, а њена девалвација реперкутује транслациони добитак.

Опредељене позиције позитивне и негативне рачуноводствене изложености могу се

сумарно приказати на следећи начин:

117
Табела 35 - Типови рачуноводствене изложености

Позитивна изложеност Негативна изложеност

Јака страна валута Транслациони добитак Транслациони губитак

Слаба страна валута Транслациони губитак Транслациони добитак

Пошто стране филијале обављају трансакције у већем броју валута, управљачке

рачуновође састављају мултивалутне извештаје о транслационој изложености валутном
ризику средстава и обавеза по валутама у којима су они исказани. Форма овог извештаја је
приказана у Табели 36.

Табела 36 - Извештај о мултивалутној рачуноводственој изложености

Евро Швајцарски Руска Канадски Укупно

франак рубља долар
Изложена средства
Готовина
Потраживања
Залихе
1.Укупно
Изложене обавезе
Краткорочне обавезе
Дугорочне обавезе
2.Укупно
3.Нето изложеност (1-2)
Уместо агрегатног исказивања нето рачуноводствене изложености, мултивалутни
извештај омогућава увид у декомпоновану транслациону изложеност девизном ризику по
појединим валутама. Мултивалутни извештај о транслационој изложености омогућава
матичној компанији да, агрегирајући извештаје о овој изложености свих њених филијала,
континуирано анализира укупну транслациону изложеност валутном ризику према
земљама и према разним валутама. Ова анализа добија посебно на значају када локални
менаџери страних филијала сносе одговорност за заштиту од транслационе изложености
девизном ризику. Увидом у мултивалутни извештај о транслационој изложености матична
компанија може онемогућити локалне менаџере да предузимају поједине хеџинг
акивности које нису од интереса за МНК у целини. На бази мултивалутног извештаја о
транслационој изложености може се уочити да се локални менаџери у страним
филијалама могу у истом периоду суочити са различитим типовима транслационе
изложености (позитивна vs негативна) у истој валути. 191

191
Богићевић, Ј., op. cit., 2016, стр. 68.

118
 5.3. Оперативна изложеност
Бројни менаџери, као и рачуновође су свесни чињенице да ретроспективно оријентисане
рачуноводствене технике не омогућавају реалан третман и рефлектовање економских
ефеката девалвације или ревалвације валуте на вредност предузећа. Као резултат
рачуноводствене дисторзије економске реалности, многа појединач 192 и мултинационална
предузећа дугорочније посматрају своју изложеност девизном ризику, што имплицира
фокусираност њихових рачуновођа и менаџера на идентификовање, мерење и управљање
економском (оперативном) изложеношћу девизном ризику. Штавише, за МНК економска
изложеност у ужем смислу има знатно већи значај у односу на трансакциону и
транслациону изложеност. Економска изложеност означава могућност промене економске
вредности предузећа условљене променом будућих оперативних токова готовине до којих
долази услед неочекиваних промена девизних курсева.193 Она је „израз осетљивости
будућих новчаних токова предузећа на неочекиване промене девизних курсева.“ 194 У
техничком смислу, економска изложеност представља обим у којем ће се вредност
предузећа - мерена садашњом вредношћу очекиваних новчаних токова - променити са
променом девизних курсева. За разлику од трансакционе изложености која се бави
релативно краткорочним ефектима валутних флуктуација на токове готовине, економска
изложеност обухвата дугорочне ефекте промене девизних курсева на тржишну вредност
предузећа.
Имајући у виду чињеницу да се економска изложеност односи на потенцијалне ефекте
промене девизних курсева на све аспекте пословања предузећа, овај тип изложености
девизном ризику је шири и субјективнији концепт у односу на трансакциону и
транслациону изложеност. Економски ризик је субјективан јер зависи од процењених
будућих токова готовине за арбитрарни временски хоризонт. Насупрот томе,
трансакциони ризик је у основи објективан јер зависи од нерегулисаних ино потраживања
и обавеза који су формирани пре, а извршиће се после промене девизних курсева. Реална
оперативна изложеност се јавља услед валутних флуктуација, које у комбинацији са
променама цена могу променити износ и ризични профил будућих прихода и расхода
компаније (токове рентабилитета), као и њене оперативне токове готовине. Термин реална
означава ефекте оперативне изложености након елиминисања утицаја инфлације 195 Знатна
измена девизног курса праћена идентичном променом нивоа цена (инфлацијом) у другој
192
Промене девизних курсева могу утицати на оперативне токове готовине предузећа у глобално
конкурентским индустријама, без обзира да ли или не извозе своје производе.
193
Уколико су стабилна финансијска тржишта, предузећа се не штите од очекиваних девизних курсева.
Заправо, каматне стопе, форвард курсеви и уговорене цене већ рефлектују антиципиране промене девизних
курсева. Из тога следи недвосмислен закључак да предузећа треба да се штите искључиво од неочекиваних
промена девизних курсева. Више о томе: Shapiro, A., op.cit., p. 346.
194
Станчић, П., Чупић, М., Корпоративне финансије, Универзитет у Крагујевцу Економски факултет, 2020.,
стр. 376.
195
Због различитих импликација на девизни ризик неопходно је правити разлику између номиналног и
реалног девизног курса. Драстична промена номиналног девизног курса праћена једнаким променама нивоа
цена не би требало да се ефектуира на релативну конкурентску позицију домаћих фирми и страних
конкурената. Реалне промене девизног курса ће довести до промене односа цена домаће према страној роби.

119
земљи не мора да утиче на конкурентност или тржишну вредност МНК. Другим речима,
таква констелација наведених варијабли не мора довести до промене у реалним токовима
готовине. Да би постојала реална оперативна изложеност, промене девизних курсева
морају резултирати у променама цена како на нивоу земље, тако и између њих. У том
контексту, аутори Demirage и Goddard истичу да су промене куповне моћи једне валуте
наспрам друге најважнији фактор.196 Уколико дође до промене реалног девизног курса,
утицај на компанију ће зависити од еластичности тражње за њеним производима. Што је
производ компаније у већој мери специфичан и дистинктиван, већа је могућност
компаније да променом цена може одржати токове готовине у матичној валути. Међутим,
ако компанија има велики број страних конкурената, може се суочити са недовољном
флексибилношћу у погледу заштите од утицаја промене реалног девизног курса. У том
случају, повећање нивоа цена би довело до знатног смањења тражње. Релативна промена
цена може, такође, утицати на конкуренте, добављаче и потрошаче. Укупан ефекат
економске изложености девизном ризику на појединачну компанију неће зависити само од
директног утицаја релативних промена цена на саму компанију, већ и од индиректних
ефеката који произлазе из утицаја релативних промена цена на бројне друге ентитете са
којима компанија послује.
Насупрот једноставној заштити од трансакционе и транслационе изложености, предузећа
се веома тешко штите од економске изложености девизном ризику из неколико разлога.
Како доводи до промене конкурентског положаја предузећа у погледу бројних тржишта и
производа, економска изложеност је широког опсега. Друго, услед конкуренције,
предузеће се увек суочава са економском изложеношћу. Економску изложеност је веома
тешко квантификовати и у том контексту намеће се питање како би компаније требало да
реагују у погледу заштите од овог типа изложености девизном ризику. Иако не постоји
јединствен и једноставан одговор на наведено питање, у литератури доминира став да се
економска изложеност не може третирати помоћу техника финансијског хеџинга. Другим
речима, технике које се користе за елиминисање трансакционог и транслационог ризика
није могуће применити када је реч о хеџингу економске изложености девизном ризику.
Управљање економском изложеношћу захтева хеџинг технике које су по свом карактеру
више стратегијске него тактичке и доводи до неутралисања утицаја неочекиваних промена
девизних курсева на нето токове готовине. Примарна техника за минимизирање
економског ризика је стратегијско управљање у избору тржишта производа, политике
цена, промоције, инвестиционих и финансијских алтернатива. 197 У том контексту, највише
фаворизована стратегија се заснива на међународној диверсификацији како продаје, тако и
локације производних могућности, извора сировина и финансирања. Због тога,
међународни финансијски менаџери у сарадњи са рачуновођама треба да свеобухватно
процењују економску изложеност. Њихове анализе треба да се заснивају на утицају
варијација девизних курсева на: (1) перспективу продаје на страним тржиштима
196
Demirage, I., Goddard, S., op. cit., p. 114.
197
Kim, S., Kim, S, op. cit., p. 236.

120
(производни фактор), (2) трошкове радне снаге и осталих инпута који се користе у
прекограничној производњи (тржишни фактор) и (3) износ финансијских средстава и
обавеза деноминованих у страној валути прерачунат у домаћу валуту (тржиште
капитала).198 На бази наведених аспеката дефинисана стратегија диверсификације ће
вероватно довести до знатног смањења утицаја економске изложености девизном ризику
на домаће и мултинационалне компаније и обезбедити флексибилније реаговање на
промене девизних курсева. Осим тога, међународни финансијски менаџери и рачуновође
треба да уважавају и временску димензију економске изложености, која може бити:
 краткорочна: у ситуацији када МНК даје позајмицу страној филијали у домаћој,
односно валути матичне компаније и
 дугорочна: у ситуацији када ниска стопа инфлације, могућности коришћења
страних позајмљенихих извора, суфицит платног биланса и ниска пореска стопа
представљају главне разлоге за оснивање ино филијале; међутим, временом
економска ситуација се може погоршати доводећи до девалвације локалне валуте,
због чега ће се филијала суочити са проблемима у погледу оперативних трошкова.
Промене девизних курсева утичу на бројне аспекте пословања предузећа. Ефекат промене
девизног курса на домаћу компанију ће зависити од степена њене ценовне
флексибилности, односно од чињенице да ли компанија може да задржи маржу како у
земљи, тако и у иностранству. Ово ће свакако зависити од еластичности тражње за
производима компаније. У основи, економска изложеност представља садашњу вредност
активе умањену за обавезе чија се вредност мења са променама девизног курса. Ради се,
заправо, о промени нето садашње вредности очекиваних будућих токова након
опорезивања. Економска изложеност се јавља као последица утицаја промена девизних
курсева на трошкове инпута предузећа, као и на цену и обим његових аутпута, што утиче
на конкурентску позицију предузећа. Овај тип изложености девизном ризику, који
одражава промене у садашњој вредности будућих новчаних токова услед неочекиваних
промена у курсевима размене, може се декомпоновати на конкуренстски и ефекат
конверзије. Конкурентски ефекат означава сензитивност токова готовине у локалној
валути на промене девизних курсева у зависности од конкурентске структуре тржишта на
којима предузеће реализује своје производе и набавља инпуте. Ефекат конверзије
произлази из прерачунавања токова готовине исказаних у локалној валути у домаћу
валуту. За разлику од токова готовине који, по дефиницији, нису изложени ефекту
конверзије, исти могу бити изложени конкурентском ефекту.
Мада економска изложеност утиче углавном на предузећа која се баве међународним
пословањем, ефектуира се и на домаћа предузећа. Наиме, и на домаће предузеће које
продаје производе на домаћем тржишту може утицати промена девизног курса уколико,
као последица депресијације стране валуте, дође до пада цена страних конкурената, због
чега ће се потрошачи оријентисати на страну понуду. Поред директне, постоји и
индиректна економска изложеност. Индиректну изложеност економском ризику можемо

Ibidem, p. 234.
198

121
сагледати на примеру америчког увозника са обавезама деноминованим у америчким
доларима. У случају девалвације стране валуте амерички увозник се неће директно
суочити са економском изложеношћу. У циљу неутралисања ефеката девалвације стране
валуте страни извозник се може оријентисати на више цене. У том случају амерички
увозник се индиректно суочава са економском изложеношћу.
Утицај економске изложности се разликује у зависности од типа активности МНК. Аутор
Belkaoui систематизује могуће утицаје економске изложености на америчку МНК на
следећи начин:

 „Јачање долара у односу на друге валуте може довести до смањења како

тржишног учешћа америчких извозника, тако и локалне продаје страних
филијала америчких МНК.
 Кредитна политика може бити таква да одобравање кредита на дужи
период подразумева већи ризик од економског губитка услед
депресијације валуте. Уколико се девизни ризик у већој мери пребаци на
потрошаче, корпорација ће апсорбовати мањи економски ризик.
 Што је већа (мања) могућност корпорације да пребаци растуће трошкове
услед инфлације и флуктуација девизних курсева на потрошаче, економски
ризик ће бити мањи (већи).
 Нижи (виши) ниво обртних средстава кореспондира са нижим (вишим)
нивоом економског ризика.
 Уколико се уговорене цене у већој мери могу кориговати за ефекте
инфлације и промене девизних курсева, мањи ће бити економски ризик.
 Што се већи део локално оствареног добитка репатрицира кроз плаћање
дивиденди, економски ризик ће бити мањи.“199
Различити фактори утичу на економску изложеност МНК. Пре свега, утицај економске
изложености зависи од тога да ли девизни курс карактерише депресијација или
апресијација. У случају апресијације локалне валуте, локални приливи новца се смањују
услед: (1) смањења локалне продаје услед појефтињења страних супститута, (2) смањења
извоза исказаног у локалној валути као резултат повећања цена производа у иностранству,
(3) смањење извоза исказаног у страној валути пошто је вредност извоза конвертована у
локалну валуту нижа и (4) смањења камате или дивиденде по основу страних улагања
услед смањења њихове вредности прерачунавањем у локалну валуту. Слично, у случају
апресијације локалне валуте, до смањења локалних одлива новца МНК би дошло услед:
(1) смањења вредности увоза исказаног у страној валути и (2) смањења камате или
дивиденди које се плаћају страним инвеститорима као последица смањене вредности ових
плаћања при њиховој конверзији у локалну валуту.200
Такође, утицај економске изложености на очекиване токове готовине предузећа зависи и
од временског хоризонта, тако да се на нивоу предузећа може манифестовати

199
Belkaoui, A. R., op. cit., p. 136.
200
Ibidem, p. 137.

122
краткорочни, средњорочни (у условима равнотеже), средњорочни (у случају
неравнотеже) и дугорочни утицај, што се аргументује следећим констатацијама:

 У кратком року мало се може урадити на променама девизних курсева из којих

произлазе разлике између остварених и планираних токова готовине.
 У средњем року који се изражава у буџетима који покривају период од две до пет
година и претпостављеног услова равнотеже између девизних курсева,
националних стопа инфлације и каматних стопа, предузеће је у могућности да
коригује цене и трошкове како би одржало очекиване токове готовине, што
резултира у минималној или економској изложености нултог степена.
 У средњем року у случају неиспуњења услова равнотеже предузеће није у
могућности да коригује цене и трошкове, што доводи до разлике између
очекиваних и реализованих токова готовине.
 У дугом року сва предузећа су изложена економском ризику, уколико не постоји
континуирана равнотежа девизних тржишта.201
За потребе процењивања економске изложености користе се три методе, и то: математске
формуле за мерење економске изложености, модел регресионе анализе и оцена
сензитивности биланса успеха на потенцијалне промене девизних курсева.202 Како се
мерење економске изложености заснива на поступцима процене који се користе за
предвиђање токова готовине, овај тип изложености девизном ризику рачуновође теже
детектују. De facto, поред рачуноводствене информационе подршке, за утврђивање овог
типа ризика користе се и економска анализа и планирање. Овај тип изложености девизном
ризику од менаџмента захтева интегрисани плански приступ који обухвата финансијске,
производне и маркетинг стратегије. У циљу превазилажења негативних економских
последица промене девизних курсева предузећа користе креативну синтезу наведених
стратегија. У том смислу, маркетинг стратегије могу обухватити пажљиво планирање
цена, промоције, производа и дистрибуције у случају промене девизних курсева.
Производне стратегије могу укључити обезбеђење алтернативних извора снабдевања и
фабрика који би се користили због измена производних техника и локација у случају
промене девизних курсева. Слично, финансијске стратегије могу укључити обезбеђење
коришћења алтернативних кредитних линија у разним земљама у случају промена
девизних курсева, тј. кредитну оријентацију на „повољнија“ валутна подручја. Укратко,
управљање економском изложеношћу почива на одговарајућој и благовременој
диверсификацији оперативне и финансијске базе предузећа. Да би имало превентивни
уместо реактивни статус, планирање мора почети од стратегијског, а не од оперативног
нивоа. С тим у вези, Gilles Puchon наводи да „одговарајући стратегијско-плански оквир,
који у потпуности признаје финансијске и оперативне импликације инфлације и девизних

Ibidem.
201

Детаљна интерпретација примене ових метода у циљу процене економске изложености девизном ризику
202

предузећа је изложена у: Belkaoui, A. R., op. cit., pp. 138-141.

123
курсева, може омогућити сениор менаџменту већу ефективност у дугорочном управљању
економском изложеношћу.“203
Управљање економском изложеношћу све више добија на значају у последње време због
изражене волатилности девизних курсева, различитих монетарних политика између
земаља и глобализације тржишта.
Идентификовани разни типови и нивои изложености девизном ризику, покушаји њиховог
неутралисања, као и њихове рачуноводствене импликације од кључне су важности не само
за управљање пословним субјектом, већ и за бројне екстерне кориснике рачуноводствених
информација. Пошто емпиријска истраживања потврђују највећи релативни значај
трансакционе изложености девизном ризику како у погледу пажње која се посвећује овом
типу изложености у пракси, тако и у погледу хеџинг преференција финансијских
менаџера,204 у фокусу следећих разматрања ће бити коришћење деривата за потребе хеџа
трансакција у страној валути.

6. ДЕРИВАТНИ ИНСТРУМЕНТИ У ФУНКЦИЈИ ВАЛУТНОГ ХЕЏИНГА

Свакодневне валутне флуктуације и пораст интеграције светске привреде су главни

разлози због којих пословни субјекти сматрају девизни ризик најважнијим типом ризика.
Како валутни ризик произлази из пословних трансакција предузећа и његовог пословног
окружења, овај тип ризика се може квалификовати као екстерни ризик на који менаџмент
не може да утиче. Стога, у циљу избегавања или минимизирања потенцијалних
негативних ефеката на финансијски и приносни положај предузећа, валутним ризиком
треба управљати не само применом разних оперативних техника, већ и коришћењем
дериватних финансијских инструмената. У ствари, појава и институционализација
валутних дериватних финансијских инструмената су условљени колапсом система
фиксних девизних курсева и консекутивним порастом међувалутне нестабилности.

При томе, треба имати у виду да се дериватни финансијски инструменти могу користити
не само за потребе заштите од ризика (хеџинга), већ и за потребе арбитраже, као и у
спекулативне сврхе. Имајући у виду чињеницу да бављeње спекулативним или
арбитражним активностима претпоставља специфична, софистицирана знања у погледу
идентификовања спекулативних и арбитражних могућности у циљу краткорочног
коришћења профитног потенцијала,205 пословни субјекти преферирају коришћење
дериватних финансијских инструмената за потребе хеџинга. Употреба деривата од стране
корпорација за потребе заштите од валутног ризика је широко распрострањенa и у порасту
је. Тенденција пораста коришћења ових протективних креација финансијског
203
Giles, Р, Defining and Measuring Currency Exposure, International Finance Handbook , Vol. 2, Wiley & Sons,
New York, 1983, p. 7.
204
Kim, S., Kim, S., op.cit., p. 235, према: Malindretos J., Tsanacas D.,”Hedging Preferences and Foreign
Exchange Exposure Management,“ Multinational Business Review, 1995, pp. 56-66.
205
Шпекуланти су првенствено мотивисани краткорочним стицањем добитка на бази антиципираних
ценовних померања.

124
инжењеринга у савременим развијеним економијама за потребе заштите од валутног
ризика се образлаже њиховом једноставном применом, флексибилношћу, ниским
трансакционим трошковима, као и реалним могућностима да се смањи или неутралише
дејство не само овог, већ и осталих типова пословних ризика. Последично, пораст
употребе валутних деривата омогућава флексибилнији приступ у компоновању валутно
сензитивне активе и пасиве.

Као и остали финансијски инструменти и деривати се могу посматрати тродимензионално,

и то као:

(1) билансне, односно активне или пасивне позиције из рачуноводствене перспективе,

(2) уговорни однос који производи правно дејство из правног угла и

(3) финансијско-тржишни елемент, односно инвестициона алтернатива из перспективе

инвестирања.

У даљим разматрањима акценат ће бити стављен на рачуноводствени аспект примене

дериватних инструмената за потребе хеџа трансакција у страној валути, док ће преостале
две перспективе бити третиране само у оној мери која омогућава боље разумевање
рачуноводствених импликација коришћења деривата за заштиту од девизног ризика. У
том контексту, неопходно је учинити, барем лапидаран, осврт на:
(а) врсте дериватних финансијских инструмената;

(б) регулативу рачуноводства деривата и из ње произлазеће њихово дефинисање;

(ц) кључне аспекте рачуноводства валутног хеџа;

(д) широк спектар хеџа трансакција у страној валути.

6.1. Врсте дериватних финансијских инстумената

Имајући у виду широк спектар деривата којима се тргује на берзама, као и на

ванберзанским (ОТС) тржиштима, валутни деривати се могу груписати на уговоре
форвард типа (форварди, фјучерси, свопови) и уговоре опционог типа (на пример, пут и
кол опције).
При томе, треба имати у виду чињеницу да услед непостојања активности уговорних
страна при потписивању дериватног уговорног аранжмана, уговоре форвард типа
карактерише нулта иницијална вредност. Због непостојања почетне вредности, деривати
форвард типа не могу у тој фази представљати билансне позиције, већ се приказују у
напоменама. Овај тип деривата имаоцу не изазива трошкове у моменту стицања или
закључења уговорног односа.206 Тржишна вредност деривата, који по закључењу уговора

206
При томе, трошкови плаћене брокерске провизије представљају једине тршкове набавке већине деривата.

125
имају нулту вредност, јавља се тек након одигравања релевантног догађаја, који може да
буде, на пример, промена вредности девизног курса. Тек тада се билансирају деривати
форвард типа. Мада форварди и фјучерси припадају истој групи, између њих постоје
разлике у погледу начина извршења и обезбеђења трансакције. Форварди представљају
дериватне форме стриктно везане за одређене купопродајне трансакције реалног или
финансијског тржишног материјала.207 Трансакције са форвардима, који представљају
нестандардизоване терминске уговоре, одвијају се у ванберзанском промету. Предност
форварда се огледа у њиховој флексибилности у мери у којој то одговара уговорним
странама, а кључни недостатак се огледа у неучествовању клириншке куће и непостојању
система маргиншких рачуна, што упућује на ризик у погледу неизвршења уговора,
односно у погледу испоруке и плаћања у вези са конкретним форвардом.
Коришћење валутног форварда можемо илустровати на примеру увозне трансакције
домаће компаније. Ова компанија треба да набави на кредит (одложено плаћање) робу у
иностранству коју ће платити у страној валути. Због могућности промене девизног курса
домаће према страној валути, као и због коришћења кредитних услова плаћања при
измирењу ове трансакције, односно обавезе у страној валути, домаћа компанија је
изложена девизном ризику. У циљу његовог елиминисања или редуцирања компанија
може користити валутни форвард. Сходно овом уговору, компанија ће на одређени дан у
будућности примити одговарајући износ стране валуте по курсу по којем су се данас
споразумеле уговорне стране. Као резултат ове дериватне трансакције неповољно кретање
девизног курса домаће валуте према страној валути, које условљава повећање обавезе
према ино добављачу неутралише се позитивном променом валутног форвард уговора.
Док је на трансакцији набавке компанија остварила губитак, на валутном форварду је
остварила добитак. Другим речима, губици на трансакцији набавке се анулирају
дериватном контра трансакцијом. Остварени добитак на форварду представља диспаритет
форвард цене и спот цене на дан доспећа валутног форварда.
Фјучерсима, као стандардизованом типу форвард уговора, тргује се на организованом
тржишту, то јест на берзи.208 Фјучерси су стандардизовани у погледу количине, квалитета,
времена и места извршења. Иако се ове купопродајне активности реализују у будућности,
сви релевантни аспекти њиховог операционализовања се иницијално дефинишу. Купац
фјучерса има дугу позицију, право на уговорену активу и обавезу да је плати. При томе,
ако након закључења посла дође до пораста цене активе, купац остварује добитак, а у
супротном се суочава са губитком. С друге стране, продавац који има кратку позицију,
обавезу да испоручи активу и право да је наплати, остварује добитак ако дође до пада цене
активе. Функционисање фјучерса везано је за постојање институционалног оквира –
клириншке куће, која гарантује извршење трансакције. Другим речима, клириншка кућа,
207
Код валутног форварда основну активу чине аустралијски, канадски и амерички долар, британска фунта,
еуро.
208
Изузетно са фјучерсима се може трговати и ван берзе ако се понуда за куповину, односно продају врши
без јавног оглашавања и ако су уговорне стране професионални инвеститори. Више о томе: Мићовић, М.,
Берзански послови и хартије од вредности, Правни факултет, Крагујевац, 2006, стр. 45.

126
успостављајући поверење између учесника трансакција у погледу извршења преузетих
обавеза, отклања неизвесност. У случају да учесници одустану од извршења посла
клириншка кућа се излаже ризику. Да би се овај ризик ограничио, клириншка кућа захтева
од партнера полагање одређеног гарантног депозита (иницијалне марже). Пошто губици
могу да буду знатно већи од депоноване марже, фјучерс уговорима се захтева не само
полагање иницијалне марже, већ и марже одржавања која проистиче из тржишног
усклађивања разлика између фјучерс цене и цене поравнања на крају радног дана. За
разлику од форварда који одбацују новчане токове само на дан поравнања, фјучерси
одбацују токове готовине на крају сваког радног дана. Због наведене предности велики
број корисника деривата фаворизује фјучерс уговоре. Међутим, корисници валутних
фјучерса се суочавају и са великим ограничењем у погледу лимитираног броја валута
којима се тргује. Такође, недостатак фјучерса се огледа и у томе што ови уговори
доспевају само четири пута годишње, и то треће среде марта, јуна, септембра и децембра.
Историјски посматрано, прво су се јавила тржишта робних фјучерса, а почетком
седамдесетих година прошлог века почели су да се користе и финансијски фјучерси, који
се могу класификовати на каматне, индексне и валутне. Појава валутних фјучерса се
доводи у везу са укидањем спољне конвертибилности долара за злато, односно његовом
девалвацијом. Валутни фјучерси представљају терминске уговоре закључене између
берзанског посредника и клириншке куће о испоруци валуте у којем су сви елементи,
изузев броја уговора и цене, стандардизовани. Другим речима, валутни фјучерси се односе
на испоруку назначеног износа стране валуте на одређени дана у будућности у замену за
обрачунату исплату у домаћој валути. Као стандардни учесници у трговању валутним
фјучерсима јављају се трговци, хеџери и спекуланти, а специфични актери су арбитражери
који покушавају да остваре зараду на основу просторне и временске разлике у висини
курса. Остваривање зараде на валутним фјучерсима условљено је адекватним
предвиђањем промена девизних курсева, чију висину и кретање опредељује велики број
фактора, као што су: инфлација, платни биланс, каматне стопе, економски раст, политичка
ситуација и очекивања. Одлука о куповини валутног фјучерса је превасходно условљена
разликом између промптног и терминског курса размене. У ситуацији када је термински
курс већи од промптног, уговор се продаје уз премију, а када је термински курс мањи од
промптног, валутни фјучерс се продаје уз дисконт. Као и код осталих врста фјучерса,
присуство клириншке куће смањује ризичност трансакција у страној валути од промене
девизног курса предузећима која улазе у фјучерс. Због тога се са правом у литератури
истиче да „валутни фјучерс уговори представљају својеврсну полису осигурања од
промена девизног курса.“209

Суштински, опција, као изведени финансијски инструмент означава право њеног власника
да купи или прода активу на коју опција гласи по унапред утврђеној цени у одређеном
временском периоду или на одређени дан. Ако се то право, садржано у опционом уговору,

209
Kim, S. and Kim, S, op. cit, p. 150.

127
реализује у одређеном временском периоду, односно било када до доспећа опције, ради се
о америчком типу опције. Уколико се, пак, коришћење права везује за одређени дан, то
јест за дан доспећа, реч је о европском типу опције. Евидентно је да се разлика између
њих не односи на локацију на којој се утржују, већ на динамику њиховог извршења.
Према природи права која је дефинисана опционим уговором, опције се могу поделити на
куповне (call, односно кол) и продајне (put). У савременим тржишним економијама тргује
се разним врстама опција, међу којима се истичу валутне опције, опције на акције, опције
на индексе и опције на дужничке инструменте. С обзиром на тематску усмереност
монографије на проблематику валутног хеџинга, у наставку ће акценат бити превасходно
стављен на валутне опције.

Тржиште валутних опција је развијено како би се компанијама понудила већа

флексибилност у односу на ону коју омогућавају валутни форвард уговори. Валутна
опција њеном имаоцу даје право, али не и обавезу да тргује страном валутом у
будућности. И валутне опције се могу јавити у форми куповних и продајних опција. При
томе, валутне куповне опције (foreign currency call options) омогућавају куповину, а
продајне (foreign currency put options) продају валуте по цени извршења. Куповина
валутних кол опција се заснива на познавању тренда, износа, динамике и смера кретања
девизних курсева. Цена извршења представља девизни курс по којем ће се у случају
доношења одлуке о извршењу валутна опција извршити. Због могућности реализовања
права из валутне опције, и овде се захтева плаћање премије. Опциона премија је у
функцији две компоненте, и то: суштинске и временске вредности. Суштинска вредност
опције је једнака добитку који би се могао остварити тренутним извршењем опције. Aко
би, на пример, спот курс стране валуте износио 1,00 $, куповна опција са извршном ценом
од 0,97 $ би имала суштинску вредност од 0,03 $, а продајна опција са извршном ценом од
1,00 $ или испод 1,00 $ би имала нулту суштинску вредност. Опције са позитивном
суштинском вредношћу се терминолошки квалификују као опције „у новцу.“ Суштинску
вредност опције опредељује однос између цене основне активе и извршне цене, а
математичка формула ових релација се може алтернативно приказати на један од следећих
начина:
(1) Суштинска вредност кол опције = Тржишна цена (Мр) – Извршна цена (Ѕр),

ако је Мр>Ѕр

(2) Суштинска вредност пут опције= Извршна цена (Ѕр) - Тржишна цена (Мр),

ако је Ѕр>Мр.

Суштинска вредност куповних (кол) опција може имати разне вредности, што се може
приказати табеларно на следећи начин:
Табела 37 - Суштинска вредност кол опције

128
 Суштинска
вредност
Однос Мр и Ѕр (потенцијални Позиција опције
принос)

Мр<Ѕр* 0 „ван новца,“ неће се извршити

Мр=Ѕр 0 „на новцу“

Мр>Ѕр Позитивна „у новцу,“ извршењем ове опције њен

вредност купац остварује добитак

*Пошто инвеститор плаћа и могућност остварења добитка кроз извршење опције, спреман је да плати и
већи износ од суштинске вредности опције; стога, и кол опције које су „ван новца“, на којима је
потенцијални принос једнак 0, имају позитивну вредност.

Ако цена основне активе на коју је креирана опција расте у односу на њену извршну цену,
улагањем у куповне опције се остварује добитак на извршењу опције. Супротно, у случају
пада цене основне активе, инвеститор у куповне опције неће извршити опцију, тако да
његов губитак представља само износ плаћене опционе премије. За разлику од уговора
форвард типа код којих је купац у обавези да изврши уговор, купац опције ће извршити
опциони уговор само под условом повољног кретања цене основне активе, то јест када је
опција „у новцу“. Сходно томе, кључна разлика између форвард и уговора опционог типа
се манифестује у обавезности извршења уговора.

Временска вредност опције се доводи у везу са чињеницом да се спот курс може временом
мењати и довести до тога да опција буде „у новцу.“ Чак и када куповна опција са
извршном ценом од 1,00 $, чији је рок доспећа 90 дана, има нулту суштинску вредност у
ситуацији када је спот курс 1,00 $, може, ипак, имати позитивну вредност ако постоји
могућност да дође до повећања спот курса током наредних 90 дана, односно до
репозиционирања опције „у новац.“

Евидентно је да, за разлику од уговора форвард типа који захтевају безусловно извршење
уговорних обавеза, купац опције стиче право, али не и обавезу за њихово извршење.
Купац опције не мора да купи или прода активу на коју гласи опција, ако та трансакција
није у његовом интересу. При куповини валутних опција у циљу стицања права да се
партиципира у повољним тржишним кретањима валутног курса, плаћа се цена у виду
премије. Плаћање опционе премије је, у ствари, једина обавеза коју има купац опције.
Пошто купац валутне опције има право, али не и обавезу да купи или прода одређен износ
валуте по страјк цени на дан истека уговореног рока или пре тог рока, ови финансијски
инструменти имаоцу обезбеђују потребну флексибилност. Купац валутне опције може да

129
одустане у случају неповољног кретања девизног курса. Због могућности коришћења
опције у случају реализације потенцијално повољног догађаја, овај тип деривата се
третира као условљени (контигентни) инструмент.

За разлику од тога, термински уговори (валутни форварди и фјучерси) не пружају

трансакторима могућност одустајања од извршења уговорних обавеза услед неповољног
кретања цене основне акитве, то јест девизних курсева. Другим речима, форвард
представља неопозиви споразум, чак и у ситуацији када извршење уговора доводи у
неповољну позицију неког трансактора. При томе, поштена вредност форварда се одређује
помоћу промена форвард курса док је уговор на снази (током трајања уговора). У том
смислу, за одређивање поштене вредности форварда у било ком тренутку се користе
информације о:

(1) форвард курсу на дан склапања форвард уговора;

(2) текућем форвард курсу за уговор који доспева на дан уласка у форвард уговор;
(3) дисконтној стопи – типично, инкременталној стопи задуживања компаније.210
Накнадно вредновање форварда се може илустровати кратким примером у којем се
претпоставља да америчко предузеће „Х“ у октобру 20х1. г. улази у форвард уговорни
аранжман у вези са продајом 2.000.000 шведских круна (SEK) на дан 1. маја 20х2. г. по
форвард курсу од 0,15 долара за круну, односно укупно за 300.000 долара. Пошто се при
потписивању форвард уговора не јављају никакви трошкови, овај форвард уговор на дан
01. новембар 20х1. г. нема вредност. На крају обрачунског периода, 31. децембра 20х1. г.
дошло је до промене форвард курса који износи 0,147 $ по којем ће се извршити продаја
два милиона шведских круна 1. маја 20х2. год. Тога дана би се могао уговорити форвард
аранжман који би резултирао у приливу новца од само 294.000 долара, што представља
повољну промену вредности форвард уговора америчког предузећа у износу од 6.000
долара (300.000 $ - 294.000$). Према томе, поштена вредност форвард уговора на дан 31.
децембра 20х1. г. износи 6.000 $, која се дисконтовањем своди на садашњу вредност. Уз
претпоставку да је инкрементална стопа задуживања компаније 12 % годишње, поштена
вредност форварда се дисконтује по стопи од 1 % за период од четири месеца и на дан 31.
децембар 20х2. г. износи 5.765,88 $ (6.000 $ х 0,96098).211

Вредновање опције представља изузетно комплексан проблем и превазилази оквире ове

монографије. У најкраћем, може се констатовати да је одређивање поштене вредности
валутних опција условљено начином њиховог трговања, односно да ли се опцијама тргује
на берзи или ванберзански. При томе, поштену вредност валутне опције којом се тргује на
берзи представља њена тржишна вредност, а оне која се стиче на ванберзанском тржишту
одређује котација. Уколико цене одређене котацијама нису поуздане, вредновање опција
се заснива на примени Биномног модела или Black-Scholesov модела за вредновање
210
Doupnik, T., Perera, H., op. cit., p. 245.
211
Фактор садашње вредности у четворомесечном периоду за месечну стопу од 1 % износи 1/1,04 , односно
0,96098.

130
опција. Бројне студије у којима је тестирана прихватљивост Black-Scholesov-ог модела су
потврдиле његову прагматичну вредност у погледу вредновања опција европског типа.
Главни аргумент се своди на чињеницу да вредности опција из овог модела апроксимирају
актуелним ценама опција.212

6.2. Регулаторни оквир и суштинско одређење рачуноводства деривата

Иако се у савременим развијеним економијама деривати у великој мери користе за

заштиту од девизног и осталих врста ризика, само неколико националних
рачуноводствених стандарда пружа специфичне смернице за рачуноводство како деривата
уопште, тако и валутних деривата посебно. У том смислу, изузетак представља америчка
регулатива. FASB је 1998. године први објавио свеобухватан SFAS 133 - Рачуноводство за
дериватне инструменте и хеџинг. 213 Услед изражене забринутости од стране бројних
компанија, SFAS 133 је две године касније допуњен SFAS-ом 138 - Рачуноводство
одређених дериватних инструмената и одређених хеџинг активности. 214 Допуна се
односила на заштиту признатих средстава и обавеза у страној валути. Значајан корак у
овој области је остварен у 2014. години доношењем ASC 815 - Деривати и хеџинг 215 и
усвајањем његових бројних амандмана у 2017. години. Британски Одбор за
рачуноводствене стандарде је FRS-ом 13 - Деривати и остали финансијски инструменти:
обелодањивањa216 (1998. године) и FRS-ом 29 - Финансијски инструменти:
обелодањивања217 (1999. година) допринео бољем информисању корисника финансијских
извештаја. И на глобалном нивоу IASC је крајем прошлог века прокламовањем IAS 32 -
Финансијски инструменти: обелодањивање и приказивање и IAS 39 - Финансијски
инструменти: признавање и одмеравање допринео значајном помаку у погледу
информисања о коришћеним финансијским инструмената и ризицима.218 IASВ је 2005.
године заменио део IAS 32, који се односи на обелодањивање, новим IFRS-ом 7,
Финасијски инструменти: обелодањивања, а у међувремену (2014. године) је, усвајањем
IFRS 9 – Финансијски инструменти који је ступио на снагу 1. јануара 2018. године,
извршена замена IAS 39.219

212
Детаљне инструкције за примену наведених модела, њихов теоријски и практичан значај, као и
ограничења у погледу њихове примене могу се наћи у уџбеницима из Међународних финансија.
213
FASB, Statement of Financial Accounting Standards No. 133, Accounting for Derivative Instruments and
Hedging Activities, 1998, http://www.fasb.org
214
FASB, Statement of Financial Accounting Standards No. 138, Accounting for Certain Derivative Instruments and
Certain Hedging Activities, 2000, http://www.fasb.org
215
FASB, Accounting Standards Codification 815, Derivatives and Hedging, 2014, https://asc.fasb.org/
216
ASB, FRS 13, Derivatives and other Financial Instruments: Disclosures, 1998, https://www.frc.org.uk/
217
ASB, FRS 29, Financial Instruments: Disclosures, 1999, https://www.frc.org.uk/
218
IASB, IAS 32, Financial Instruments: Disclosure and Presentation, 1995. и IAS 39, Financial Instruments:
Recognition and Measurement, 1998, https://www.iasplus.com/
219
IASB, IFRS 7, Financial Instruments: Disclosures, 2005. и IFRS 9, Financial Instruments , 2014,
https://www.iasplus.com/

131
Све до 90-их година прошлог века рачуноводствена теорија није посвећивала адекватну
пажњу економској суштини трансакција са дериватима, као комплексним и специфичним
финансијским инструментима. Стога, актуелне рачуноводствене дефиниције деривата
немају теоријско упориште, већ произлазе из националне и глобалне рачуноводствене
регулативе (САД GAAP и IAS/IFRS). Те дефиниције дериватних финансијских
инструмената су, због њихове комплексности и специфичности, презентиране у посебним
стандардима. Прва, крајње ограничена и непотпуна дефиниција деривата садржана у
америчком рачуноводственом стандарду SFAS 119, Напомене о дериватним финансијским
инструментима и поштеној вредности финансијских инструмената објављена је 1994.
године.220 Четири године касније у америчком SFAS-у 133, Рачуноводство дериватних
инструмената и хеџинг активности истакнуто је да деривати представљају инструменте
или уговоре који: (а) имају једну или више основних варијабли из којих се изводи њихова
вредност, (б) не захтевају почетно или захтевају симболично финансијско улагање и (ц)
услови уговора захтевају нето поравнање (net settlement).221 Према IАS 39 и IFRS 9 дериват
представља финансијски инструмент или други уговор обухваћен овим стандардима који
кумулативно поседује следеће карактеристике: (а) вредност овог финансијског
инструмента, односно уговора се мења у зависности од кретања променљиве која се
налази у његовој основи (underlying); као променљива у основи инструмента, односно
уговора се може јавити каматна стопа, девизни курс, цена робе, берзански индекс или нека
друга променљива, (б) не захтева иницијално нето улагање или захтева почетно нето
улагање које је мање од оног које би било потребно за оне типове уговора код којих се
очекује да на сличан начин реагују на промене тржишних фактора и (ц) измирује се на
одређени датум у будућности. Најзад, према америчком ASC 815-10-15-83 дериватни
инструмент је финансијски инструмент или други уговор са свим следећим
карактеристикама: (а) садржи једну или више променљивих која се налази у његовој
основи и један или више обрачунских (notional) износa или одредби о плаћању или обоје,
(б) не захтева никакво или захтева почетно нето улагање које је мање од оног које би било
потребно за друге типове уговора код којих се очекује да на сличан начин реагују на
промене тржишних фактора и (ц) нето поравнање.

Деривати представљају уговорне аранжмане на бази којих се уговорне стране, слободном

изјавом воље, споразумевају о преузимању одређених права и обавеза, по одигравању
критичног догађаја, који се доводи у везу са променом основне активе, односно тржишних
услова те активе. Када је реч о валутним дериватима, променe тржишних услова се односе
на осцилације девизних курсева. Као извршни уговори, који имплицирају постојање права
и обавеза било ког учесника које треба извршити, и валутни деривати се признају по
закључењу уговорног односа, а не по реализацији критичног догађаја, тј. након промене
вредности девизног курса. Валутни деривати, чија се вредност изводи из вредности
220
FASB, SFAS No. 119 Disclosure about Derivative Financial Instruments and Fair Value of Financial
instruments, Norwalk, CT, 1994., paragraph 5.
221
FASB, SFAS No. 133 Accounting for Derivative Instruments and Hedging Activities, Norwalk, CT, 1998,
paragraph 3.

132
девизног курса као основне варијабле, представљају условљене уговорне односе. Уласком
у валутну дериватну трансакцију трансактор стиче могућност да учествује у повољним
кретањима девизног курса.

Промена вредности валутног деривата се мења као одговор или реакција на промене
девизних курсева. Променом девизних курсева актери дериватних трансакција “стичу“
финансијско-извештајне позиције, које могу бити активне или пасивне (у билансу стања) и
добици, односно губици (у билансу успеха). Добици или губици по основу коришћених
валутних деривата зависе од смера кретања курса размене валута на коју ови изведени
финансијски инструменти гласе. Како се смер и интензитет промене девизних курсева не
могу поуздано предвидети, и валутним, као и осталим дериватима, иманентан је
потенцијални ризик.

Трансакције са валутним дериватима представљају специфичне механизме покушаја

смањења девизног ризика. Пошто је извршење валутног дериватног уговора условљено
променом основне активе из које је тај дериват изведен, можемо констатовати да управо
промене основне активе, тј. девизних курсева или неке макроекономске варијабле која
утиче на ту активу условљавају перформансе овог извршног уговора. Стога, улагање у
деривате карактерише већи степен изложености ризику у односу на улагање у основне
финансијске инструменте. Већи ниво потенцијалног ризика валутних деривата образлаже
се и чињеницом да предузеће не поседује основну активу која је предмет уговора, као и да
се смер и износ промене девизних курсева не могу са сигурношћу предвидети.

За разлику од претходне рачуноводствене регулативе, која је промовисала различите

мерне основице за процењивање различитих деривата, 222 савремена рачуноводствена
регулатива фаворизује примену поштене, фер вредности као њихове јединствене мерне
основе. Актуелна рачуноводствена регулатива (IFRS 9 и ASC 815) садржи одредбе које се
односе на иницијално и накнадно процењивање деривата по фер вредности, као и на
признавање губитака и добитака по основу разлика у фер вредностима деривата између
два сукцесивна обрачунска периода. Евидентно је да је исходишна тачка иницијалног и
накнадних мерења деривата њихова поштена вредност. Сви деривати се у билансу стања
исказују управо по овој вредности, због чега одређивање поштене вредности представља
примарно питање рачуноводства деривата. Уколико имају позитивну поштену вредност,
представљају активне позиције. Супротно, негативна поштена вредност деривата их
квалификује као финансијске обавезе. Иницијално вредновање деривата се заснива на фер
вредности дате или примљене накнаде у трансакцији између вољних уговорних страна.
Дериватне позиције треба накнадно вредновати по њиховим фер вредностима на сваки
билансни дан, применом правила тржишног усклађивања, на основу техника процене или
цене сличних деривата. Промене поштене вредности деривата доводе не само до
кориговања њихових билансних вредности, већ могу довести и до њиховог билансног
222
Регулатива која је била на снази до 80-их година користила је тржишне цене за вредновање фјучерса, а
историјске трошкове за вредновање опција.

133
репозиционирања из активе у пасиву или супротно. На тај начин и деривати, као елементи
активе и пасиве, обликују финансијски положај предузећа. Наиме, како накнадно мерење
валутних деривата опредељују смер и висина промене девизног курса, ови изведени
финансијски инструменти могу у једном моменту представљати средство, а у другом
обавезу.223 Другим речима, фер вредност валутног деривата осцилира током његовог
важења и зависи од промена девизних курсева. Стога се друго кључно питање
рачуноводства деривата односи на третман добитака и губитака до којих долази услед
накнадног вредновања, тј. кориговања поштене вредности деривата. Оправданост
разматрања овог питања образлаже се чињеницом да се свака промена фер вредности
деривата и из ње произлазећи добици и губици на било који билансни дан исказује у
билансу успеха обрачунског периода и, сходно томе, мења приносни положај предузећа.

Према IFRS и америчким општеприхваћеним рачуноводственим принципима промене

поштене вредности се укључују у укупан (потпуни) резултат предузећа. Потпуни резултат
се састоји се из две компоненте, и то: нето резултата и осталог укупног (потпуног)
резултата. Остали потпуни резултат се акумулира и исказује као посебна ставка у делу
биланса стања који се односи на сопствени капитал. Карапавловић истиче да остали
укупан резултат обухвата промене вредности средстава и обавеза које се директно
укључују у сопствени капитал у извештају о финансијском положају, односно које не
утичу на нето резултат.224 Остали потпуни резултат се према IAS 1 – Приказивање
финансијских извештаја састоји из промене ревалоризационих резерви некретнина,
постројења и опреме и нематеријалних улагања, актуарских добитака и губитака од
планова дефинисаних примања, добитака и губитака од превођења финансијских
извештаја иностраног пословања, добитака и губитака који настају по основу поновног
мерења финансијских средстава расположивих за продају и добитака и губитака по основу
инструмента хеџинга токова готовине.225 У наставку ће се за овај део сопственог капитала
користити назив из англосаксонске рачуноводствене литературе Акумулирани остали
потпуни резултат. Добици и губици до којих долази услед промена поштене вредности
деривата се иницијално признају или у билансу успеха као део нето резултата или у
билансу стања као компонента осталог потпуног резултата. Третман признавања
делимично зависи од тога да ли се дериват користи у циљу хеџинга или у шпекулативне
сврхе. Промене поштене вредности деривата који се користе у шпекулативне сврхе се
непосредно признају у нето резултату. Рачуноводство за промене поштене вредности
деривата који се користи за потребе хеџинга зависи од природе валутног ризика, као и од
тога да ли је дериват квалификован за рачуноводство хеџа.

223
Променљивост девизних курсева, као критичне варијабле, може условити да деривати у једном периоду
буду третирани као финасијско средство, а у сукцесивном периоду као финансијска обавеза.
224
Карапавловић, Н., Мерни атрибути у у финансијском извештавању и периодични резултат, необјављена
докторска дисертација, Економски факултет Универзитета у Крагујевцу, 2018., стр. 17
225
IASB, International Accounting Standard 1 – Presentation of Financial Statement, http://www.ifrs.org, 2007.

134
7. КЉУЧНИ АСПЕКТИ РАЧУНОВОДСТВА ВАЛУТНОГ ХЕЏА

Хеџ рачуноводство представља сет правила која омогућавају рачуноводствени третман

хеџ трансакција у којима учествују ентитети. У рачуноводственој литератури се први пут
помиње након доношења IAS 39. Рачуноводство хеџа у складу са IAS 39 је често
критиковано као изузетно сложено и недовољно информативно. Модел хеџа који је
понудио IAS 39 заснивао се на детаљно прописаним правилима и, стога, није одражавао
активности управљања ризиком ентитетa. Стога је циљ IFRS 9 да у финансијским
извештајима одрази ефекат активности управљања ризицима предузећа. Евидентно је да
су захтеви рачуноводства хеџа у складу са IFRS 9 далкосежни и превазилазе финанасијско
извештавање.226 Њихова примена може захтевати промене система, процеса и
документације, а у неким случајевима и начина на који компаније сагледавају и управљају
ризиком.227 Усклађивањем рачуноводства хеџа са активностима управљања ризицима
ентитета нови стандард IFRS 9 доприноси побољшању корисности финансијских
извештаја за одлучивање. Циљ рачуноводства хеџа је да у финансијским извештајима
представи активности управљања ризицима применом финансијских инструмената (за
управљање изложеностима ризицима) који могу утицати на добитак/губитак или остали
потпуни резултат.228

У основи рачуноводства хеџа је “захтев за доследним поштовањем принципа узрочности у

циљу смањења волатилности периодичног резултата и новчаних токова, односно захтев за
временским упаривањем добитака и губитака који настају на хеџинг инструменту и хеџ
ставки.“229 Рачуноводство хеџа се и посматра као средство помоћу ког се доводе у везу
ефекти хеџинг компоненти (хеџ ставке и хеџинг инструмента) на финансијске извештаје,
омогућавајући на тај начин да се ефективност хеџа рефлектује кроз ове финалне
производе финансијског рачуноводства. Пропуст рачуноводства хеџа да кроз финансијске
извештаје одразе хеџинг активности аутори Bierman, Johnson и Peterson метафорички
поистовећују са мапом која не презентира релевантна географска обележја.230 Haskins,
Kenneth и Selling посматрају рачуноводство хеџа као „својеврсну форму пеглања резултата
(income smoothing).“231 Једноставно речено, рачуноводство хеџа је техника која
модификује основу за признавање добитака и губитака (или приходa и расходa) на
повезаним хеџинг инструментима и хеџ ставкама, тако да се оба признају у добитку или
укупном потпуном резултату у истом обрачунском периоду232.

226
PwC, In depth: Achieving hedge accounting in practice under IFRS 9, December 2017, www.pwc.com/IFRS
227
Ibid.
228
Ibid.
229
Живановић, М., Развој и домети хеџ рачуноводства, Mастер рад, Универзитет у Београду Економски
факултет, 2015, стр. 58.
230
Bierman, H., Johnson, T, Peterson, S., op. cit., p. 6.
231
Haskins M., Kenneth T., Selling F., International Financial Reporting and Analysis, A Contextual Emphasis,
Richard D. Irwin , Inc. USA, 1996., p. 365.
232
PwC, In deapth: Achieving Hedge Accounting in Practice under IFRS 9, December 2017, www.pwc.com/ifrs

135
 У циљу бољег разумевања комплексних рачуноводствених методолошких процедура
евидентирања коришћења деривата за потребе заштите трансакција у страној валути
корисно је осврнути се на рачуноводствене аспекте валутног хеџа. Сходно томе, валутни
хеџ представља повезивање добитака и губитака на валутним дериватима са губицима или
добицима на билансној позицији која је објекат валутног хеџа. Компаније улазе у
аранжмане валутног хеџа да би минимизирале неповољне ефекте промене девизних
курсева на новчане токове и нето резултат. Рачуноводство валутног хеџа представља
„специфичан рачуноводствени третман који по успостављању хеџинга омогућава
изједначавање промена вредности хеџ ставке и валутног хеџинг инструмента у истом
периоду (периодима).“233 Циљ рачуноводства валутног хеџа је да се обезбеди да
финансијски извештаји ентитета, који се баве хеџинг активностима, рефлектује њихове
ефекте.

У погледу тога шта се сматра кључним елементима хеџ трансакција, не постоји разлика
између IAS 39, IFRS 9 и ASC 815. Основни елементи хеџ трансакције су ризик од којег се
ентитет штити, хеџ ставка и хеџинг инструмент. Сходно томе, трансакција валутног хеџа
претпоставља:

 постојање валутног ризика,

 постојање ставке хеџа (позиције на коју валутни ризик делује) и
 коришћење хеџинг инструмента у циљу заштите од валутног ризика.
Претпоставке валутног хеџа се могу приказати у триангуларној форми на следећи начин:

Преглед 4 - Претпоставке валутног хеџа

Предузећа се суочавају са валутним ризиком, пре свега, при реализацији роба на кредит на
иностраном тржишту. Да би се заштитила од утицаја неповољних промена девизних
курсева при наплати ино потраживања, предузећа веома често користе валутне деривате,
међу којима су најзаступљенији валутни форварди и валутне опције. Реч је, заправо, о
заштити признатих средстава (потраживања) у страној валути. Поред средстава и обавеза

233
Bierman H, Johnson T., Peterson S., op. cit., p. 6.

136
у страној валути, као ставки хеџа, према IAS 39 и IFRS 9, могу да се јаве и чврсте
(неотказиве) трансакције и очекиване трансакације. Наиме, предузећа која се баве
активностима у страној валути често улазе у хеџинг аранжмане по пријему неотказиве
продајне поруџбине или при испостављању неотказивог налога за набавку. Неотказива
поруџбина са специфицираном ценом у страној валути и датумом испоруке позната је као
чврста трансакција, тј. као чврсто потраживање/обавеза у страној валути. И за потребе
заштите чврсте трансакције могу се користити валутни деривати. Нека предузећа се
редовно суочавају са трансакцијама у страној валути које се могу поуздано предвидети.
Под таквим околностима предузеће је, чак и у случају непотписивања уговора о будућим
набавкама, изложено валутном ризику. И за заштиту антиципираних трансакција у страној
валути могу се користити валутне опције.

И амерички ASC 815 садржи смернице за хеџинг следећих извора валутног ризика:

1. Признатих средстава и обавеза исказаних у страној валути;

2. Непризнатих чврстих трансакција у страној валути;
3. Антиципираних трансакција у страној валути;
4. Нето улагања у стране операције.
Пошто дериватне трансакције модификују финансијски и приносни положај ентитета,
њихов књиговодствени третман и финансијско-извештајно инкорпорирање представља
својеврсну професионалну одговорност предузећа према бројним корисницима
рачуноводствених информација. Стога, обухватање примене дериватних инструмената у
заштити од валутног ризика представља специфичан домен рачуноводства.234

Амерички SFAS 133 и SFAS 138 дозвољавали су примену деривата за потребе

рачуноводства валутног хеџа само ако су била испуњена следећа три услова:

1. дериват се користи за заштиту изложености девизном ризику поштене вредности

или новчаних токова хеџ ставке,
2. дериват је веома ефективан у неутралисању промена поштене вредности или
новчаних токова који се односе на хеџ ставку и
3. дериват је адекватно документован за хеџ.
Евидентно је да је у основи првог услова присуство алтернативне изложености валутном
ризику поштене вредности или новчаних токова хеџ ставке. Постојање могућности
идентификовања и мерења утицаја одређене врсте ризика на промену фер вредности и
новчаних токова који су повезани са одређеном ставком представља релевантан услов за
примену рачуноводства хеџа како према IAS 39, тако и према IFRS 9. Изложеност поштене
вредности валутном ризику је присутна у ситуацији када постоји могућност утицаја
промене девизних курсева на поштену вредност средства или обавезе исказаних у

У циљу приказивања рачуноводственог третмана валутног хеџа у петом делу су коришћени форварди и
234

опције као репрезентативни, најзаступљенији деривати за потребе заштите трансакција у страној валути.

137
билансу. Да би се квалификовала за рачуноводство хеџа, изложеност ризику поштене
вредности би, у случају непостојања валутног хеџа, морала да утиче на нето добитак.
Постојање изложености девизном ризику поштене вредности може се илустровати на
примеру потраживања у страној валути, чија би депресијација условила смањење овог
потраживања уз истовремену појаву негативних курсних разлика, што би довело да
смањења нето добитка. При томе, изложеност ризику поштене вредности се јавља не само
код признатих средстава и обавеза, већ и код чврстих трансакција у страној валути.

Изложеност валутном ризику новчаних токова постоји у ситуацији када промене девизних
курсева могу утицати на износ новчаних токова остварених неком трансакцијом, a
промене у новчаном току рефлектују се у нето добитку. 235 Изложеност валутном ризику
новчаних токова постоји код признатих средстава и обавеза у страној валути, чврстих
трансакција у страној валути и антиципираних трансакција у страној валути.

Усвајањем IFRS 9 неки аспекти рачуноводства хеџа које је садржао IAS 39 се нису
променили. И даље постоје три типа хеџинг односа, и то: хеџ поштене вредности, хеџ
готовинских токова и хеџ нето улагања.

Деривати које компаније желе да користе за рачуноводство хеџа морају бити назначени
или за заштиту поштене вредности или за заштиту новчаних токова. За потребе заштите
признатих средстава и обавеза, као и чврстих трансакција у страној валути компаније
морају извршити избор између ове два типа одређења. За разлику од тога, заштита
антиципираних трансакција се може квалификовати искључиво као хеџ новчаних токова.
За ова два типа хеџа примењују се различити рачуноводствени поступци. Хеџ
рачуноводство фер вредности се користи за оне трансакције којима се ентитети штите од
изложености конкретном ризику који може проузроковати промену фер вредности
признатих средстава и обавеза, као и чврстих, неотказивих, али још увек непризнатих
трансакција.236 У моделу хеџ рачуноводства фер вредности промена фер вредности хеџинг
инструмента узрокована ризиком који је предмет хеџ трансакције утиче на резултат у
периоду у којем је дошло до промене фер вредности. Вредност хеџ ставке се коригује за
добитке или губитке до којих је дошло услед појаве хеџованог ризика, а који су
идентификовани при њеном поновном процењивању применом фер вредности. На тај
начин утврђени добици/губици утичу на резултат у периоду када су настали, односно када
је дошло до промене фер вредности. Дакле, како истиче Живановић „тангирају резултат у
истом оном периоду када настају и добици (губици) на хеџ инструменту узроковани
реализацијом хеџованог ризика.“237 Овим временским „упаривањем,“ односно
компензовањем добитака и губитака на хеџ инструменту са губитком и добитком на хеџ
ставци спречава се „вештачка волатилност резултата“. 238 Хеџ рачуноводство готовинских
235
Hoyle, J.,Schaefer, T., Doupnik, T., Fundamentals of Advanced Accounting, McGraw-Hill International Edition,
2015, p. 317.
236
Elliott, B, Elliott, J., Financial Accounting and Reporting, Prentice Hall, 2005, p. 333.
237
Живановић, М., op. cit , стр. 68
238
Ibidem

138
токова се користи за оне трансакције у којима се ентитет штити од изложености
конкретном ризику који може утицати на волатилност токова готовине које генеришу
призната средства и обавезе, врло вероватне предвиђене трансакције, а у случају валутног
ризика и чврста (неотказива), али још увек непризната трансакција. При томе, треба имати
у виду чињеницу да та волатилност утиче на резултат. Промене фер вредности хеџинг
инструмента, у условима примене модела хеџ рачуноводства готовинских токова,
евидентирају се у оквиру сопственог капитала и репозиционирају се у биланс успеха у
оном обрачунском периоду у којем и хеџ ставка утиче на резултат. Овим временским
„упаривањем,“ обрачунском синхронизацијом или неутралисањем добитака и губитака на
хеџ инструменту са губитком и добитком на хеџ ставци спречава се „вештачка
волатилност резултата.“

Садржан модел хеџ рачуноводства у IAS 39 имао је за последицу непотпуне финансијске

извештаје. Наиме, састављени финансијски извештаји нису одражавали стварно
примењене хеџинг стратегије. IFRS 9 представља покушај превазилажења наведених
недостатака:

- ближим усклађивањем хеџ рачуноводства са активностима управљања ризиком, што

доприноси побољшању корисности информација;
- успостављањем хеџ рачуноводства које се базира на принципима, а не на детаљно
прописаним правилима;
- решавањем недоследности и слабости претходног модела.

IASB је дефинисао нови примарни критеријум за примену хеџ рачуноводства. Према IFRS
9 овај критеријум се односи на усклађеност елемената хеџ трансакције са дефинисаним
циљем управљања ризицима, односно циљем који се конкретном хеџ трансакцијом жели
постићи.239 Овај стандард је проширио обухват ставки, врста ризика који се могу
назначити при успостављању хеџ односа, као и финансијских инструмената који се могу
користити као хеџинг инструменти.

Да би се рачуноводство хеџа како иницијално, тако и континуирано примењивало, хеџ

мора бити ефективан у погледу генерирања неутралишућих губитака и добитака.
Ефективност хеџа се дефинише као мера у којој промене поштене вредности или токова
готовине хеџинг инструмента неутралишу промене фер вредност или новчаних токова хеџ
ставке. Раније се сматрало да валутни дериват нуди ефективну заштиту ако су критични
услови хеџинг инструмента у складу са условима хеџ ставке. При томе, критични услови
се односе на тип валуте, износ валуте и датум извршења. Илустрације ради, ефективан хеџ
обавезе у износу од милион евра, чији је рок измирења месец дана, представља форворд
уговор о куповини милион евра за месец дана. Верификација ефективности хеџа се

239
Живановић, М., op.cit. , стр. 81.

139
спроводи тромесечно, као и при састављању финансијских извештаја. 240 IFRS 9 уводи три
захтева за ефективност хеџа, и то: постојање економског односа између хеџ ставке и
хеџинг инструмента, кредитни ризик и хеџ рацио, који представља однос између броја
јединица који се налази у основи хеџинг инструмента и броја јединица који представља
хеџ ставку. IFRS 9 не прописује одређену методу за процену да ли хеџинг однос испуњава
захтеве ефективности хеџа. Ентитет мора да користи методу која обухвата релевантне
карактеристике хеџинг односа, укључујући и изворе неефикасности хеџа чији се утицај на
хеџинг однос очекује током мандата. Квалитативна процена је увек неопходна и, у
зависности од карактеристика хеџинг односа, ентитети ће, такође, морати да изврше
квантитативну процену. Један од најтежих захтева IAS 39 је очекивање да хеџинг однос
буде веома ефективан Другим речима, од ентитета се захтевало да изврше квантитативне
процене на проспективној и ретроспективној основи, како би се показало да су стварни
резултати хеџ ефективности у распону од 80-125%. IFRS 9 ублажава захтеве за
ефективношћу хеџа, уклањајући наведени процентуални распон.

Да би се применило рачуноводство хеџа, при увођењу хеџа (на дан уласка у форвард
уговор или куповине валутне опције) мора се документовати хеџинг релација. Наиме,
компанија мора обезбедити документ који садржи податке о хеџ ставци, хеџинг
инструменту, природи ризика од ког се компанија штити, о начину процене ефективности
хеџа, циљу управљања ризиком и предузетој хеџинг стратегији.

Према IFRS 9, рачуноводство хеџa и даље није обавезно, а приликом доношења одлуке о
његовој примени руководство би требало да узме у обзир трошкове и користи од његове
имплементације.

8. КОМБИНАЦИЈЕ ТРАНСАКЦИЈА ВАЛУТНОГ ХЕЏА

Специфична књижења релација валутних хеџa одређује комбинација бројних фактора, као
што су: тип хеџ ставке, природа заштићене ставке, тип коришћеног хеџинг инструмента и
категорија (врста) изложености валутном ризику.

Према типу хеџ ставке, разликују се:

1) средство/обавеза у страној валути,

2) чврста трансакција (потраживање/обавеза) у страној валути или
3) антиципирана трансакција у страној валути.
У зависности од природе ставке која се штити, може се говорити о:

1) постојећем или будућем средству или

2) постојећој или будућој обавези.

240
Baker, R., Lembke , V, King T., op.cit., p. 549.

140
Сходно типу коришћеног хеџинг инструмента, разликујемо:

1) форвард (термински) уговор или

2) опцију.
У погледу природе ризика од ког се штити, разликујемо:

1) заштиту од ризика промене поштене вредности (fair value hedges) или

2) заштиту од ризика променљивости новчаних токова (cash flow hedges).

У немогућности да се прикаже рачуноводствени обухват свих наведених комбинација

трансакција валутног хеџа, пажња ће бити усмерена на специфичности третмана (1)
признатих средстава/обавеза у страној валути, (2) чврстих трансакција у страној валути и
(3) предвиђених трансакција у страној валути. С тим у вези, у фокусу ће бити
рачуноводствени обухват активности извозника који има постојеће и будуће средство,
као и чврсто преузето потраживање у страној валути. Имајући у виду чињеницу да се у
погледу књиговодственог обухвата коришћења валутних форварда и фјучерса јављају
само терминолошке разлике, неће бити посебно приказан рачуноводствени третман
примене валутних фјучерса. У приказивању коришћења како валутних форварда и
валутних опција за заштиту различитих позиција, посебно ће бити демонстрирано
рачуноводство заштите поштене вредности и рачуноводство заштите токова готовине. У
наставку ће бити размотрен и рачуноводствени третман хеџинга код увозника. Широк
спектар примењених комбинација у пракси хеџа трансакција у страној валути може се
илустровати и код извозника и код увозника.

Рачуноводствени аспекти употребе валутних деривата за потребе заштите активности

извозника могу се приказати кроз следеће примере:

(А) хеџинг признатог средства у страној валути, у оквиру кога ће се приказати

следеће могућности коришћења валутних деривата:

(1) форвард уговор у функцији заштите новчаних токова признатог средства у страној
валути;
(2) форвард уговор у функцији хеџа поштене вредности признатог средства у страној
валути;
(3) опција у функцији хеџа новчаних токова признатог средства у страној валути;
(4) опција у функцији хеџа поштене вредности признатог средства у страној валути;
(Б) хеџинг непризнате чврсте трансакције (потраживања) у страној валути, у
оквиру кога ће се приказати следеће могућности коришћења валутних деривата:

(5) форвард уговор у функцији заштите поштене вредности чврсте трансакције

(потраживања) у страној валути;

141
 (6) опција у функцији заштите поштене вредности чврсте трансакције (потраживања) у
страној валути;
(Ц) хеџинг предвиђене трансакције у страној валути, у оквиру кога ће се приказати
могућност коришћења:

(7) валутне опције у функцији заштите новчаних токова предвиђене трансакције.

Рачуноводствене импликације коришћења валутних деривата за потребе заштите од

валутног ризика активности увозника можемо илустровати кроз следеће примере:

(А) хеџинг признате обавезе у страној валути, у оквиру кога ће се приказати следеће
могућности примене валутних деривата:

(1) форвард уговор у функцији хеџа нованих токова признате обавезе у страној валути;
(2) форвард уговор у функцији хеџа поштене вредности признате обавезе у страној
валути;
(3) опција у функцији хеџа новчаних токова признате обавезе у страној валути;
(Б) хеџинг чврстих трансакција (обавеза) у страној валути, у оквиру кога ће бити
приказана алтернативна употреба валутних деривата:

(4) форвард уговор у функцији хеџа поштене вредности непризнатих чврстих обавеза у
страној валути;
(5) опција у функцији хеџа поштене вредности непризнатих чврстих обавеза у страној
валути;
(Ц) хеџинг антиципираних трансакција у страној валути, у оквиру кога ће се
приказати употреба:

(6) опција у функцији хеџа новчаних токова антиципираних трансакција у страној

валути.

ДЕО V

РАЧУНОВОДСТВЕНИ ТРЕТМАН ХЕЏА ТРАНСАКЦИЈА У СТРАНОЈ ВАЛУТИ

Имајући у виду чињеницу да Амерички општеприхваћени рачуноводствени принципи

пружају најобухватнија правила у погледу рачуноводства за заштиту од валутног ризика,
као и да је примена ових правила у знатној мери компатибилна са IFRS који регулишу ову
област, даља разматрања ће бити лоцирана у овај национални рачуноводствени контекст.

142
САД су, наиме, не само представник англосаксонског рачуноводственог модела са
детаљним регулаторним оквиром који усмерава ову проблематику, већ уједно и земља са
најразвијенијом праксом, због чега ће се у даљим разматрањима употребе деривата за
потребе заштите трансакција од валутног ризика користити достигнућа и примери из
америчке рачуноводствене теорије и праксе. С тим у вези, у наставку ће бити посебно
изложен рачуноводствени третман заштите признатих средстава и обавеза, непризнатих
чврстo уговорених трансакција, као и антиципираних трансакција у страној валути.

1. РАЧУНОВОДСТВЕНИ ТРЕТМАН ЗАШТИТЕ ПРИЗНАТИХ СРЕДСТАВА И

ОБАВЕЗА У СТРАНОЈ ВАЛУТИ

Заштита средстава и обавеза у страној валути, као што су ино потраживања и ино обавезе
може се квалификовати као заштита поштене вредности или заштита новчаних токова. Да
би се квалификовао као хеџ новчаних токова, хеџинг инструмент мора у потпуности
неутралисати променљивост новчаних токова повезаних са потраживањем или обавезом у
страној валути. Ако се хеџинг инструмент не квалификује или компанија не донесе одлуку
о његовом одређењу за хеџ новчаних токова, хеџинг је конструисан као заштита поштене
вредности.

Продаја готових производа на иностраним тржиштима је скопчана са могућношћу

остварења губитка због неповољног кретања девизног курса домаће у односу на страну,
валуту земље у којој је продаја на кредит и обављена. У циљу избегавања ове
неизвесности компаније често користе валутне деривате како би се заштитиле од
неповољних промена у вредности страних валута. Највише коришћени деривати у
заштити од валутног ризика су валутни форварди и валутне опције. На бази форвард
уговора предузеће може унапред одредити курс по којем ће извршити продају стране
валуте по основу наплате потраживања у страној валути. Валутна опција одређује цену, тј.
курс по којем предузеће на одређени дан или у одређеном року може, а не мора да прода
примљену страну валуту по основу наплате ино потраживања. Уколико предузеће склопи
форвард уговор или купи опцију на дан продаје робе на кредит страном купцу, валутни
дериват се користи у циљу заштите признатог средства, односно потраживања у страној
валути.

Рачуноводствене импликације заштите признатих средстава и обавеза у страној валути,

као и разрада њихових методолошких аспеката биће илустровани на бројним примерима
увозно-извозних трансакција које се регулишу у страној валути. При томе,
рачуноводствени третман активности валутног хеџа на примеру увозно-извозних
трансакција биће посматран кроз призму употребе деривата који су намењени:

 заштити од ризика промене поштене вредности, тј. рачуноводство заштите фер

вредности (fair value hedges) и

143
  заштити од ризика променљивости новчаних токова (cash flow hedges), тј.
рачуноводство заштите новчаног тока.
У том контексту у наставку ће на квантитативно-емпиријским примерима бити приказан
рачуноводствени обухват коришћења:

1. Форвард уговора у функцији заштите признатог средства у страној валути, у оквиру

ког ће се посебно илустровати:
(А) Форвард уговор у функцији заштите новчаног тока признатог средства у страној
валути

(Б) Форвард уговор у функцији заштите поштене вредности признатог средства у

страној валути

2. Валутне опције у функцији заштите признатог средства у страној валути, у оквиру

којих ће се посебно презентирати:

(А) Опција у функцији хеџа новчаних токова признатог средства у страној валути

(Б) Опција у функцији хеџа поштене вредности признатог средства у страној

валути

3. Форвард уговор у функцији хеџа признате обавезе у страној валути, у оквиру ког ће
бити посебно илустровано:

(А) Форвард уговор у функцији хеџа новчаних токова признатих обавеза у страној
валути

(Б) Форвард уговор у функцији хеџа пошене вредности признатих обавеза у страној
валути

4. Опције у функцији хеџа новчаних токова признате обавезе у страној валути

Због различитих рачуноводствених импликација примене форвард уговора и опција за

потребе хеџинга новчаних токова и хеџинга поштене вредности како признатих средстава,
тако и обавеза у страној валути, биће илустровани књиговодствени третман и
финансијско-извештајни ефекти различитих модалитета хеџинга увозно-извозних
трансакција. Различите комбинација употребе валутних деривата за потребе заштите
признатог средства и обавезе у страној валути из рачуноводствене перспективе, као и
разрада њихових методолошких аспеката биће приказани на бази кратких примера из
америчке, у погледу коришћења деривата, најразвијеније праксе.

1.1. Форвард уговори у функцији заштите признатих средстава у страној валути

Америчка компанија „А“ је на дан 1.12.х1. године реализовала робу на кредит

италијанском купцу у износу од 2.000.000 евра и суочила се са трансакционом

144
изложеношћу девизном ризику. Менаџмент компаније жели да заштити ово признато
средство, тј. потраживање у страној валути од дејства валутног ризика на промену
новчаних токова услед могућности депресијације евра. Стога је одлучено да компанија
„А“ закључи форвард уговор. У циљу илустрације разматраног проблема претпоставићемо
да је на дан 1.12.х1. године тромесечни форвард, термински курс 0,905 долара за евро, као
и да је компанија „А“ потписала уговор са америчком Националном банком о размени
2.000.000 евра за 1.810.000 долара у року од три месеца. Пошто је спот курс на дан 1.12.
х1. године 0,92 долара за евро (форвард курс је мањи од спот курса), продаја евра се врши
уз дисконт на тромесечном терминском тржишту. Последично, компанија „А“ ће
наплатити 30.000 долара мање у односу на износ који би наплатила на дан реализације
робе. Управо ово смањење токова готовине за 30.000 долара, које произлази из продаје
робе ино купцу на кредит, може се сматрати расходом. Концептуално, овај расход је
сличан трансакционом губитку до ког долази услед извоза робе, а јавља се искључиво као
последица изражавања трансакције у страној валути. Основна разлика се своди на то да је
америчкој компанији на дан продаје познат износ трошкова дисконта (discont expense), а
ако не би био извршен хеџинг потраживања у страној валути, износ трансакционог
губитка би се могао утврдити тек по истеку три месеца, односно након наплате
потраживања у страној валути. При томе, треба имати у виду и могућност да незаштићено
потраживање у страној валути, услед непредвидивих осцилација девизних курсева,
резултира у позитивним курсним разликама, које се у англосаксонској литератури
прецизно квалификују као трансакциони добитак.

Како у наредном периоду може доћи до пада спот курса на само 0,90 долара, продаја евра
по терминском курсу од 0,905 долара предствља недвосмислено боље решење у односу на
незаштићено потраживање у страној валути, тј. у еврима. Наиме, компанија „А“ ће као
резултат валутног хеџа реализованог коришћењем форвард уговора примити 10.000
долара више, што се може посматрати као добитак до ког долази коришћењем форвард
уговора. За разлику од Трошкова дисконта, тачан износ добитка ће бити познат тек по
истеку три месеца. De facto, постоји могућност да употреба терминског уговора резултира
у додатном губитку, што би се догодило ако би спот курс на дан 1.3.х2. године био виши у
односу на форвард курс од 0,905 долара.

Компанија „А“ мора симултано, али посебно рачуноводствено обухватити трансакцију у

страној валути (оригиналну транскацију) и повезани форвард уговор (дериватну
трансакцију). Овај комплексан процес се може једноставније схватити визуелизацијом
етапа релација између актера ових трансакција – америчке компаније „А“, италијанског
купца и америчке Националне банке.

У Табели 38 приказани су актери, као и фазе заштите потраживања у страној валути

коришћењем форвард уговора:241
241
Илустровани пример је конструисан на основу студије случајева приказане у: Hoyle J, Schaefer T, Doupnek
T., Advanced Accounting, McGraw Hill Irwin, New York, 2004, pp. 424-444 и Fundamentals of Advanced

145
 Табела 38 - Заштита потраживања у страној валути
употребом валутног форварда

Фазе у децембру х1.

1. Америчка компанија „А“ је испоруком робе италијанском

купцу формирала потраживање у страној валути у износу
од 2.000.000 евра

2. Америчка компанија „А“ је продала тромесечни форвард

од 2.000.000 евра Националној банци креирајући извршни
уговор o исплати 2.000.000 евра и пријему 1.810.000$

Фазе у марту х2.

3. Италијански купац је дозначио америчкој компанији „А“

2.000.000 евра, тј. наплаћено је потраживање у страној
валути (у еврима)

4. Компанија „А“ је дозначила 2.000.000 евра Националној

банци

5. Национ. банка је платила компанији „А“ 1.810.000 долара

Како су дан извршења, тип валуте, износ валуте форвард уговора компатибилни са
кореспондентним условима потраживања у страној валути, очекује се да ће хеџ бити
веома ефективан. Уколико америчка компанија „А“ на одговарајући начин одреди
форвард уговор као заштиту позиције потраживања у еврима, може се применити
рачуноводство хеџинга. Пошто у потпуности неутралише променљивост новчаних токова
у вези са потраживањем, термински уговор се може одредити као хеџ токова готовине.
Алтернативно, компанија „А“ се може определити да овај термински уговор буде у
функцији заштите поштене вредности. У оба случаја компанија „А“ одређује поштену
вредност форвард уговора који доспева на дан 1.3.х2. године на бази промене форвард
курса. Релевантни девизни курсеви, одређивање доларске противвредности потраживања
у еврима и поштене вредности форвард уговора су приказане у Табели 39 на следећи
начин:242

Табела 39 - Потраживања и одређивање поштене вредности форвард уговора

Accounting, Mc Graw Hill Irwin, New York, 2015, pp. 321-346.

242
Hoyle, J, Schaefer, T, Doupnek, T., op. cit., 425.

146
 Потраживање у еврима Форвард уговор

Форвард
Датум Спот Вредност у Промена Поштена Промена
курс на
курс америчким вредности у дан вредност поштене
доларима америчким 1.3.x2. вредности
доларима

1.12.х1. 0,92 $ 1.840.000 $ - 0,905 $ -0- -

31.12.х1. 0,93 1.860.000 + 20.000 $ 0,916 (21.567) $* - 21.567 $

1.3. х2. 0,90 1.800.000 - 60.000 $ 0,90 10.000^ + 31.567

* 1.810.000 $ - 1.832.000 $ = (22.000) $ х 0,9803 = (21.567) $, где 0,9803 представља фактор

садашње вредности двомесечне годишње каматне стопе од 12% (1% месечно), који се израчунава
као 1/1,01² ~ 0,9803;

^ 1.810.000 $ - 1.800.000 $ = $10.000

На дан 1.12.х1. године америчка компанија не плаћа склапање форвард уговора, због чега
на тај дан форвард уговор нема поштену вредност. На крају те пословне године форвард
курс за уговор о размени евра на дан 1. 3.х2. године је 0,916 долара. Сходно томе, 31.12.х1.
године би се могао закључити форвард уговор о продаји 2.000.000 евра за 1.832.000
долара на дан 1.3.х2. године. Како америчка компанија „А“ продаје 2.000.000 евра за
1.810.000 долара, номинална вредност форвард уговора је (22.000) долара. 243 Поштена
вредност форвард уговора представља садашњу вредност овог износа.

Претпостављајући да је стопа задуживања америчке компаније “А“ 12 % годишње (1 % на

месечном нивоу), дисконтовањем износа од (22.000) долара у двомесечном периоду од
31.12.х1. године до 1.3.х2. године може се идентификовати поштена вредност форвард
уговора на дан 31.12.х1. године у износу од (21.567) долара, која због негативне вредности
квалификује форвард као обавезу. На дан 1.3.х2. године форвард курс од 0,90 долара по
коме се врши продаја евра је уједно спот курс на тај дан. По том курсу 2.000.000 евра би
се могло продати за 1.800.000 долара. Како је компанија „А“ закључила форвард уговор о
продаји евра за 1.810.000 долара, поштена вредност форвард уговора на дан 1.3.х2. године
је 10.000 долара. Оригинални дисконт на форвард уговору се одређује помоћу разлике
између спот курса и тромесечног форвард курса евра на дан 1.12.х1. године, што се може
приказати на следећи начин: (0,92 $ – 0,905 $) х 2.000.000 евра = 30.000 долара.

1.1.1. Форвард уговор у функији заштите токова готовине признатог средства у

страној валути

243
Износи у загради означавају негативну вредност.

147
Америчка компанија „А“ може структурисати форвард уговор за заштиту новчаних токова
средства исказаног у страној валути. У том случају оригинални форвард дисконт или
премија се алоцирају на терет нето добитка током века трајања форвард уговора
користећи метод ефективне камате (effective interest method). Хронолошки књиговодствени
третман трансакције у страној валути и повезаног форвард уговора у два сукцесивна
обрачунска периода у посматраној компанији „А“ на бази наведених података илустрован
је у табелама 40 и 42.

Табела 40 - Дневник компаније „А“ за х1. годину: форвард уговор категорисан

као заштита новчаних токова

ДАТУМ

ТРАНСА- НАЗИВ КОНТА ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ

КЦИЈЕ

Потраживање у страној валути (€)

1.12.х1. год. 1.840.000
Приходи од продате робе
1.840.000
Фактура за продату робу (евидентирање
потраживања у еврима по спот курсу од
0,920 $ )

Потраживање у страној валути (€)

31.12.х1. год. 20.000
Позитивна курсна разлика
20.000
Усклађивање вредности потраживања у
еврима са новим спот курсом од 0,93 $ и
евидентирање позитивне курсне разлике
због апресијације евра од 1. децембра

Губитак на форвард уговору

20.000
Акумул. остали потпуни резултат
20.000
Евидентирање губитка на форварду као
противтеже позитивној курсној разлици
на потраживању уз кореспондентно
одобравање Акумул. осталог потпуног
резултата

Акумулир. остали потпуни резултат

21.567
Форвард уговор244
21.567

244
Због негативног предзнака форвард уговор је обавеза.

148
 Евидентирање форварда као обавезе по
његовој поштеној вредности уз
кореспондентно задуживање Акум. ост.
потпуног резултата

Трошкови дисконта
10.056
Акумул. остали потпуни резултат
10.056
Алоцирање дисконта на форвард уговору
на терет нето добитка током трајања
уговора коришћењем методе ефективне
камате уз кореспондентно одобравање
Акумул. осталог потпуног резултата

Евидентно је да се на дан 1.12.х1. године не евидентира форвард уговор јер је извршни

уговор и има нулту иницијалну вредност (видети фазу 2 у Табели 38).

У меморандуму је одређен форвард уговор као валутни хеџинг инструмент са циљем

заштите од ризика промене новчаних токова по основу потраживања у страној валути до
кога може доћи услед промене девизног курса домаће и стране валуте. Имплицитна
каматна стопа у вези овог форварда идентификује се на бази чињенице да ће форвард
уговор генерисати новчани ток у износу од 1.810.000 долара по основу потраживања у
страној валути чија је почетна вредност 1.840.000 долара. Како се дисконт од 30.000
долара односи на тромесечни обрачунски период, ефективна каматна стопа се израчунава
на бази формуле: [1 - ³√ 1.810.000 $/ 1.840.000 $] х 0,0054647. Дисконт који се алоцира на
нето добитак у децембру х1. године износи: 1.840.000 долара х 0,0054647 = 10.056 долара.

На бази нумерички поткрепљених чињеница утицај наведене трансакције на нето добитак

за х1. годину се може представити на следећи начин:

Приходи од продаје роба 1.840.000 $

Позитивне курсне разлике 20.000
Губитак на форвард уговору (20.000)
Нето добитак (губитак) -0-
Трошкови дисконта (10.056) $
Утицај на нето добитак 1.829.944 $

Ефекат на биланс стања се може табеларно приказати на следећи начин:

149
 Табела 41 - Ефекат на позиције стања на дан 31.12.х1. године

Средства Обавезе и Сопствени капитал

Потраживања(€) 1.860.000 $ Форвард уговор 21.566 $

Нерасподељена добит 1.829.944

Акумул. остали потпуни резултат 8.490

$1.860.000

У наставку ће бити приказана хронолошка евиденција оригиналне трансакције у страној

валути и дериватне трансакције на дан 1.3.х2. године.

Табела 42 - Дневнк компаније „А“ за х2. годину: форвард уговор категорисан

као заштита новчаних токова

ДАТУМ

ТРАНСА- НАЗИВ КОНТА ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ

КЦИЈЕ

1.3.х2. год. Негативна курсна разлика 60.000

Потраживање у страној валути (€) 60.000

Усклађивање вредности потраживања у

еврима са новим спот курсом од 0,90 $ и
евидентирање негативне курсне разлике
због депресијације евра од 31. децембра

Акумул. остали потпуни резултат 60.000

Добитак на форвард уговору 60.000

Евидентирање добитка на форварду као

противтеже негативној курсној разлици
на потраживању уз кореспондентно
задуживање Акум. ост. потпуног
резултата

Форвард уговор 31.566

150
 Акумулир. остали потпуни резултат 31.566

Усклађивање вредности форварда са

његовом текућом поштеном вредности од
10.000$ уз кореспондентно одобравање
Акум. ост. потпуног резултата

Трошкови дисконта 19.944

Акумул. остали потпуни резултат 245 19.944

Алоцирање преосталог дисконта на

форвард уговору (30.000-10.056) на терет
нето добитка уз кореспондентно
одобравање Акумул. осталог потпуног
резултата

Страна валута (€) 1.800.000

Потраживање у страној валути (€) 1.800.000

Евидентирање наплате 2.000.000 € по

спот курсу од 0,90 $ (Фаза 3 Прегледа 9)

Готовина 1.810.000

Страна валута (€) 1.800.000

Форвард уговор 10.000

Извршењe форварда (тј. прилива 1.810.000

$ при конверзији 2.000.000 €) и затварање
конта Форвард уговор

На бази спроведених књижења на контима успеха утицај на нето добитак у х2. години се
може приказати на следећи начин:

Негативна курсна разлика (60.000) $

Добит. на форвард уговору 60.000

Нето добитак (губитак) -0-

Трошкови дисконта (19.944) $

245
Након ових књижења салдо конта Акумулирани остали потпуни резултат је 0: 8.490 $+31.566 $-60.000
$+19.944 $ = 0 $

151
 Утицај на нето добитак (19.944) $

Сложена методолошка процедура евидентирања форварда конституисаног као хеџинг

новчаних токова признатог средства, тј. потраживања у страној валути у два сукцесивна
обрачунска периода (године) омогућава извођење и следећих закључака:

 примена методе ефективне камате резултираће у алокацији дисконта на форвард

уговору у износу од 10.056 $ на крају првог посматраног месеца, односно на
крају прве посматране године и 19.944 $ на крају следећа два месеца, тј. у другој
посматраној години. Линеарна алокација дисконта на продаји форвард уговора у
износу од 30.000 $ би резултирала у апроксимацији ових износа:
31.12. 20х1. године 30.000 $ х 1/3 = 10.000 $
1.3.20х2. године 30.000 $ х 2/3 = 20.000 $

Како је одређивање ефективне каматне стопе изузетно комплексно, у наставку ће

се користити линеарна алокација дисконта и премије на форвард уговору, на
начин који је одобрила Група за примену деривата америчког FASB-а (FASB’s
Derivatives Implementation Group). Значајна ствар коју треба имати у виду у овом
примеру у вези са заштитом новчаних токова односи се на чињеницу да се
трошак једнак првобитном дисконту на форвард уговору признаје у нето добитку
током трајања уговора.

Поставља се питање шта би се догодило да је форвард курс на дан 1.12.х1. године

износио 0,926 $, када би се евро (страна валута) продавао уз премију на форвард
тржишту. У том случају би америчка компанија „А“ терминском продајом евра
добила 1.852.000 $, односно 12.000 $ више у односу на износ примљених евра на
дан продаје (1.840.000 $). Наведена премија на форвард уговору би се у том
случају распоредила на нето добитак у износу од 4.000 $ месечно. Сходно томе,
износ премије на форвард уговору би био 4.000 $ на дан 31.12.х1. године, односно
8.000 $ на дан 1.3. х2. године.

 нето ефекат на биланс стања током двогодишњег периода је повећање готовине

у износу од 1.810.000 $ уз кореспондентно повећање позиције Нерасподељена
добит за исти износ (1.829.944 $ - 19.944 $). Кумулативан износ од 30.000 $ на
конту Трошкови дисконта рефлектује, у ствари, трошак кредитирања, тј. продаје
на одложено плаћање инокупцу.
 нето корист уласка у форвард уговор је 10.000 $; овај „добитак“ се рефлектује у
нето добитку као разлика између нето добитка на форвард уговору и
кумулативног износа трошкова дисконта (40.000 $-30.000 $=10.000 $), признатог
у оба периода.
1.1.2. Форвард уговори у функцији заштите поштене вредности признатог средства у
страној валути

152
Уколико би америчка компанија „А“ назначила форвард уговор за заштиту од ризика
промене поштене вредности потраживања у страној валути услед промене курса између
долара и евра, добици или губици на форвард уговору би се директно укључили у нето
резултат и не би се вршило посебно амортизовање првобитног дисконта на форвард
уговору. Хронолошка евиденција формирања потраживања, односно признатог средства у
страној валути и примена форварда за потребе хеџинга поштене вредности, као и утицај
на финансијске извештаје у х1. год. су приказани у табелама 43 и 44.

Табела 43 - Дневник компаније „А“ за х1. годину: форвард уговор категорисан као
заштита поштене вредности

ДАТУМ

ТРАНСА- НАЗИВ КОНТА ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ

КЦИЈЕ

Потраживање у страној валути (€) 1.840.0

1.12.х1. год.
00
Приходи од продате робе 1.840.000

Фактура за продату робу и евидентирање

потраживања у еврима по спот курсу од
0,920 $

Потраживање у страној валути (€) 20.000

31.12.х1. год.
Позитивна курсна разлика 20.000

Усклађивање вредности потраживања у

еврима са новим спот курсом од 0,93 $ и
евидентирање позитивне курсне разлике
због апресијације евра од 1. децембра

Губитак на форвард уговору 21.566

Форвард уговор 21.566

Евидентирање форварда као обавезе по

поштеној вредности од 21.566 $ и губитка
на форварду услед промене његове поштене
вредности од 1. децембра

Евидентно је да на дан 01.12.х1. године форвард уговор, као и у претходној илустрацији,

не захтева књижење.

153
На бази спроведених књижења на контима успеха утицај на нето добитак у х1. години се
може приказати на следећи начин:

Приходи од продате робе 1.840.000 $

Позитивна курсна разлика 20.000 $

Губит. на форвард уговору (21.566)

Нето добитак (губитак) (1.566)

Утицај на нето добитак 1.838.434 $

Ефекат на биланс стања на дан 31.12. х1. године можемо сумарно приказати на следећи
начин:

Табела 44 - Ефекат на позиције стања на дан 31.12.х1. године

Средства Обавезе и Сопствени капитал

Потраживања (€) 1860.000 $ Форвард уговор 21.566 $

Нерасподељена добит 1.838.434

$1.860.000

Хронолошка евиденција трансакције у страној валути и дериватне трансакције на дан

1.3.х2. године је приказана у Табели 45.

Табела 45 - Дневник компаније „А“ за х2. годину: форвард уговор категорисан као
заштита поштене вредности

ДАТУМ

ТРАНСА- НАЗИВ КОНТА ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ

КЦИЈЕ

1.3.х2. год. Негативна курсна разлика 60.000

Потраживање у страној валути (€) 60.000

Усклађивање потраживања у еврима са

новим спот курсом од 0,90 $ и
евидентирање нег. курсне разлике због

154
 депресијације евра од 31. децембра

Форвард уговор 31.566

Добитак на форвард уговору 31.566

Усклађивање форв. угов. са његовом

текућом поштеном вредношћу од 10.000$
и евидент. добитка на форварду услед
промене његове поштене вредности од 31.
децембра

Страна валута (€) 1.800.000

Потраживање у страној валути (€) 1.800.000

Евидентирање наплате 2.000.000 € по

спот курсу од 0,90 $ (Фаза 3 Прегледа 9)

Готовина 1.810.00
0
Страна валута (€) 1.800.000

Форвард уговор 10.000

Евидентирање извршења форварда (тј.

прилива 1.810.000 $ при размени 2.000.000
€) и затварање конта Форвард уговор

Нето ефекат на биланс успеха за х2. годину је:

Негативна курсна разлика (60.000) $

Добитак на форвард уговору 31.566

Утицај на нето добитак (28.434) $

Нето ефекат на биланса стања у ова два узастопна обрачунска периода је повећање
готовине у износу од 1.810.000 $, уз кореспондентно повећање Нерасподељене добити за
исти износ (1.838.434 $ - 28.434 $). Према рачуноводству хеџа поштене вредности
оригинални дисконт на форварду се не амортизује систематски током трајања овог
уговора, већ се признаје у добитку као разлика између Позитивних (Негативних) курсних

155
разлика на ино потраживању и Губитака (Добитака) на форвард уговору. Та разлика
износи (1.566 $) и (28.434 $) у х1. год. и х2. години, респективно. Нето утицај на нето
добитак током ова два обрачунска периода износи (30.000 $) и рефлектује трошкове
кредитирања, то јест продаје робе на одложено плаћање италијанском купцу. Нето
добитак на форвард уговору у износу од 10.000 $ (губитак од 21.566 $ у х1. год. и добитак
од 31.566 $ у х2. год.) одражава нето корист, која се ефектуира у порасту прилива
готовине до ког долази спровођењем одлуке да се заштити потраживање у страној валути.

Пошто се промене поштене вредности форвард уговора непосредно признају у нето

добитку, може се констатовати да је рачуноводство хеџа поштене вредности средстава у
страној валути исто као и када се овај хеџинг инструмент користи у спекулативне сврхе.
Једина предност коришћења форвард уговора као инструмента заштите поштене
вредности се односи на обелодањивања која су у том случају дата у напоменама уз
финансијске извештаје. Ако је структурисан за заштиту фер вредности, форвард уговор се
укључује у разматрање хеџинг активности. У супротном, био би обелодањен као
спекулативна дериватна позиција.

1.2. Валутне опције у функцији заштите признатих средстава у

страној валути

Куповином валутне пут опције посматрано предузеће може да користи флексибилнију

алтернативу за заштиту од изложености валутном ризику потраживања у страној валути.
Управо продајна опција као хеџинг инструмент пружа предузећу из примера
необавезујућу могућност да прода 2.000.000 евра на дан 1.3.х2. год. по унапред одређеној
цени извршења (strike price). Претпостављајући да је посматрана компанија „А“
ванберзански (посредством банке) купила пут опцију чија је цена извршења 0,92 $ у
ситуацији када је идентичан спот курс евра (0,92 $) и том приликом платила премију од
0,009$ по евру,246 куповна цена опције износи 18.000 $, што се идентификује множењем
два милиона евра са наведеном премијом по једном евру. Како су идентични извршна цена
и спот курс, ова опција има нулту суштинску вредност. Премија се базира искључиво на
временској вредности. Постоји, заправо, могућност да ова опција заузме позицију „у
новцу“ уколико би евро депресирао и ако би спот курс на дан 1. марта х2. године био
испод 0,92 $. Ако би спот курс америчког долара према евру на тај дан био испод цене
извршења од 0,92 $, америчка компанија би извршила опцију и продала 2 милиона евра по
цени извршења од 0,92 $.

Ако би, пак, спот курс за евро за три месеца био виши од цене извршења од 0,92 $,
посматрана компанија не би извршила опцију, већ би продала 2.000.000 евра по вишем
спот курсу, чиме би остварила већи прилив новчаних средстава. Куповином ове продајне
опције компанија „А“ обезбеђује минимални прилив новца од продаје робе у иностранству

Цену (премију) опције одређује њен продавац коришћењем формуле за вредновање опција на бази Black-
246

Scholes - овог модела.

156
у износу од 1.822.000 $ (1.840.000 $ на име извршења опције – 18.000 $ на име цене
опције). У погледу максималног износа прилива готовине не постоји граница.

Као и остале дериватне финансијске инструменте, и валутне опције треба билансирати по

поштеној вредности. Поштена вредност валутне оппије на дан биланса стања се одређује
помоћу премије коју наводе банке за опцију са сличним датумом извршења. Као и банке, и
остали продавци опција одређују текућу премију укључујући релевантне варијабле на дан
биланса у модификован Black-Scholes-ов модел за вредновање опција. У Табели 46 су
приказане вредности потраживања у еврима и валутне опције:

Табела 46 - Потраживања у еврима и валутна опција

Потраживање (€) Валутна опција

Опциона
Промена
премија за
Датум Спот курс вредности
Вредност у 1.3.х2. Поштена Промена
САД
САД године вредност поштене
долара
доларима вредности

1.12.х1. 0,92 $ 1.840.000 - 0,009 $ 18.000 $ -

$

31.12.х1. 0,93 1.860.000 +20.000 $ 0,006 12.000 -$6.000

1.3.х2. 0,90 1.800.000 - 60.000 0,020 40.000 +28.000

Поштена вредност валутне опције се може декомпоновати, као што је приказано у табели
47, на њену суштинску и временску вредност.

Табела 47 - Динамички посматране компоненте поштене вреднсти

валутне опције
Датум Поштена Суштинска Временска Промена
вредност вредност вредност временске
вредности

1.12.х1.г. 18.000 $ -0- 18.000 $ -

31.12.х1.г. 12.000 -0- 12.000 -6.000 $

157
 1.3.х2.г. 40.000 40.000 $ -0- -12.000

Имајући у виду наведене податке, у наставку ће бити посебно приказан рачуноводствени

третман примене валутних опција за заштиту новчаних токова и поштене вредности
потраживања посматране америчке компаније „А“.

1.2.1. Опција у функцији хеџа новчаних токова признатог средстава у страној валути

Ако се валутна опција користи у циљу заштите токова готовине средства у страној валути,
промена њене временске вредности се признаје непосредно у нето добитку. Хронолошка
евиденција трансакције у страној валути и повезана валутна опција у х1. години је
приказана у Табели 48.
Табела 48 - Дневник компаније „А“ за х1. годину: опција категорисана за заштиту
новчаних токова

ДАТУМ

ТРАНСА- НАЗИВ КОНТА ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ

КЦИЈЕ

1.12.х1. год. Потраживање у страној валути (€) 1.840.000

Приходи од продате робе 1.840.000

Евидентирање потраживања и прихода по

спот курсу од 0,92 $

Валутна опција 18.000

Готовина 18.000

Евидентирање куповине валутне опције

као средства по њеној поштеној
вредности од 18.000 $

31.12.х1. год. Потраживање у страној валути (€) 20.000

Позитивна курсна разлика 20.000

Усклађивање вредности потраж. у еврима

са новим спот курсом од 0,93 $ и евидент.
Позит. курсне разлике због апресијације
евра од 1. децембра

158
 Губитак на валутној опцији 20.000

Акумулир. ост. потпуни резултат 20.000

Евидентирање губитка на валутној опцији

као противтеже позитивним курсним
разликама на потраживању у еврима уз
одобравање конта Акум. ост. потп. резул.

Акумулирани остали потпуни резултат 6.000

Валутна опција 6.000

Корекција поштене вредности опције са

18.000 $ на 12.000 $ уз кореспондентно
задуживање Акум. ост. потп. резул.

Трошкови опције 6.000

Акумулир. ост. потпуни резултат 6.000

Признавање промене временске вредности

опције као смањење нето добитка (на
терет резултата) уз одобравање Акум.
ост. потп. резул.

На бази спроведених књижења у х1. години може се приказати утицај на нето добитак у
том периоду:

Приходи од продате робе 1.840.000 $

Позитивна курсна разлика 20.000 $

Губитак на валутној опцији (20.000)

Нето добитак (губитак) 0

Трошкови опције (6.000)

Утицај на нето добитак 1.834.000

Ефекти на активне и пасивне позиције на крају првог обрачунског периода су приказани у

Табели 49.

Табела 49 - Ефекти на биланс стања компаније „А“ на дан 31.12.х1. године

159
 Актива Обавезе и Сопствени капитал

Готовина (18.000) $ Нерасподељена добит 1.834.000 $

Потраживања (€) 1.860.000 Акумулир. ост. потп. резултат 20.000

Валутна опција 12.000

1.854.000 $ 1.854.000 $

Како се на дан 1.3.х2. године повећала поштена вредност опције за 28.000 $ (временска
вредност опције се смањила за 12.000 $, а суштинска вредност се повећала за 40.000 $),
хронолошки књиговодствени третман потраживања у страној валути и кореспондентне
валутне опције су приказани у Табели 50.
Табела 50 - Дневник компаније „А“ за х2. годину: опција категорисана као заштита
новчаних токова

ДАТУМ НАЗИВ КОНТА ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ

Негативна курсна разлика 60.000

1.3.х2. год.
Потраживање у страној валути (€) 60.000

Кориговање потраживања према новом

спот курсу од 0,90 $ и евидентирање
негативне курсне разлике због
депресијације евра од 31. децембра

Акумулиран остали потпуни резултат 60.000

Добитак на валутној опцији 60.000

Евидентирање добитка на опцији као

противтеже негатаивној курсној разлици
на потраживању

Валутна опција 28.000

31.12.х1. год.
Акумул. остали потпуни резултат 28.000

Кориговање поштене вредности опције са

6.000 $ на 20.000 $

160
 Трошкови опције 12.000

Акумулир. ост. потпуни резултат 12.000

Признав. промене врем. вред. опције на

терет нето резултата уз одобравање
Акум. ост. потп. резул.

Страна валута(€) 1.800.000

Потраживање(€) 1.800.000

Евидентирање наплате 2.000.000 € по

спот курсу од 0,90 $ (Фаза 3 Прегледа 9)

Готовина 1.840.000

Страна валута (€) 1.800.000

Валутна опција 40.000

Евидентирање извршења опције (тј.

прилива 1.840.000 $ при размени 2.000.000
€) и затварање конта Валутне опције

Утицај трансакције у страној валути и коришћења валутне продајне опције на нето

резултат у х2. посматраној години се може сумарно приказати на следећи начин:

Негативне курсне разлике (60.000) $

Добитак на валутној опцији 60.000

Нето добитак (губитак) -0-

Трошкови опције (12.000)

Утицај на нето добитак (12.000) $

У посматраним обрачунским периодима компанија „А“ је исказала Приходе од продаје у

износу од 1.840.000 $ и кумулативне Трошкове опција у износу од 18.000 $. Нето ефекат
на биланс стања је повећање Готовине у износу од 1.822.000 $ (1.840.000 $ - 18.000 $) уз
истовремено повећање за исти износ Нерасподељене добити (1.834.000 $ - 12.000 $). Нето
корист остварeна куповином и извршењем ове опције износи 22.000 $. Овај добитак се
рефлектује у нето добитку као нето добитак на валутној опцији умањен за кумулативне
трошкове опција (40.000 $ - 18.000 $) признате у оба обрачунска периода.

161
 1.2.2. Опција у функцији хеџа поштенe вредности признатог средстава у страној
валути

Ако би посматрана компанија „А“ из примера користила валутну опцију за заштиту

поштене вредности признатог средства, односно потраживања у страној валути, добитак
или губитак на опцији директно би утицао на њен нето резултат. У том случају не врши се
посебно признавање промене временске вредности опције. Рачуноводствени третман
формирања потраживања у страној валути и коришћења опције за заштиту поштене
вредности тог потраживања на дан трансакције и на дан биланса стања у првом
обрачунском периоду је приказан у Табели 51.

Табела 51 - Дневник компаније „А“ за х1. годину: опција категорисана као заштита
поштене вредности

ДАТУМ

ТРАНСА- НАЗИВ КОНТА ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ

КЦИЈЕ

1.12.х1. год. Потраживање у страној валути (€) 1.840.000

Приходи од продате робе 1.840.000

Евидентирање потраживања и прихода по

спот курсу од 0,92 $

Валутна опција 18.000

Готовина 18.000

Евидентирање куповине валутне опције

као средства по њеној поштеној
вредности од 18000 $

31.12.х1. год. Потраживање у страној валути (€) 20.000

Позитивна курсна разлика 20.000

Усклађивање вредности потраживања у

еврима са новим спот курсом од 0,93 $ и
евидентирање позитивне курсне разлике
због апресијације евра од 1. децембра

Губитак на валутној опцији 6.000

162
 Валутна опција 6.000

Евидентирање губитка на валутној опцији

као противтеже позитивним курсним
разликама на потраживању у еврима уз
одобравање конта Валутне опције због
смањења њене поштене вредности

Спроведена књижења на контима успеха омогућавају идентификовање утицаја

трансакција на нето добитак у првом обрачунском периоду, што се може приказати на
следећи начин:

Приходи од продате робе - 1.840.000 $

Позитивна курсна разлика 20.000 $

Губитак на валутној опцији (6.000)

Нето добитак (губитак) 14.000

Утицај на нето добитак 1.854.000 $

Хронолошка евиденција ефеката промене девизног курса и примене опције за потребе

валутног хеџинга у сукцесивном обрачунском периоду приказана је у Табели 52.

Табела 52 - Дневник компаније „А“ за х2. годину: опција категорисана као заштита
поштене вредности

ДАТУМ

ТРАНСА- НАЗИВ КОНТА ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ

КЦИЈЕ

Негативна курсна разлика 60.000

1.3.х2. год.
Потраживање у страној валути (€) 60.000

Усклађивање вредности потраживања у

еврима са новим спот курсом од 0,90 $ и
евидентирање негативне курсне разлике
због депресијације евра од 31. децембра

Валутна опција 28.000

Добитак на валутној опцији 28.000

163
 Кориговање поштене вредности опције са
12.000 $ на 40.000 $ уз одобравање
добитака на валутној опцији због промене
поштене вредности од 31. децембра.

Страна валута (€) 1.800.000

Потраживање у страној валути (€) 1.800.000

Евидентирање наплате 2.000.000 € по

спот курсу од 0,90 $ (Фаза 3 Прегледа 9)

Готовина 1.840.000

Страна валута (€) 1.800.000

Валутна опција 40.000

Евидентирање извршења опције (тј.

прилива 1.840.000 $ при размени 2.000.000
€) и затварање конта Валутне опције

Утицај на нето добитак за х2. год. се може декомпоновано приказати на следећи начин:

Негативне курсне разлике (60.000) $

Добитак на валутној опцији 28.000

Утицај на нето добитак (32.000) $

Агрегатно посматрано реперкусије књиговодствено обухваћених трансакција у дневнику у

два сукцесивана обрачунска периода исказане су Приходом од продате робе у износу од
1.840.000 $ и кумулативно нето губитком од 18.000 $, који резултира из нето добитка од
14.000$ оствареног у х1. год. и нето губитка у износу од 32.000 $ оствареног у х2. год.
Нето ефекат на биланс стања је повећање позиције Готовина у износу од 1.822.000 $
(1.840.000 $ - 18.000 $) и позиције Нерасподељена добит за исти износ (1.854.000 $ -
32.000 $). Нето корист остварена стицањем опције је 22.000 $, што се динамички
посматрано рефлектује у нето добитку преко ставке Нето добитак на валутној опцији
(губитак од 6.000 $ у х1. год. и добитак од 28.000 $ у х2. год.).

Рачуноводствени третман коришћења опције у функцији заштите поштене вредности

средства, као и обавезе у страној валути исти је као и да се опција сматра спекулативним
дериватним инструментом. Једина предност у вези са коришћењем опције за потребе хеџа
поштене вредности средства односи се на обелодањивања учињена у напоменама уз
финансијске извештаје.

164
Претходно наведена књижења односила су се на ситуацију у којој долази до извршења
валутне опције. Међутим, ако би на дан 1.3.х2. год. спот курс био већи од цене извршења
(0,92 $), посматрана америчка компанија не би извршила опцију. У том случају би продала
примљену страну валуту по вишем спот курсу. Поштена вредност опције би на тај дан
износила 0. Књижења у х1. год. би била као и претходно илустрована. На крају првог
обрачунског периода у билансу стања би се исказала опција као средство у износу од
12.000 $ и потраживање у износу од 1.860.000 $. Претпостављајући да спот курс на дан
1.3. х2. год. износи 0,925 $ (уместо 0,90 $) хронолошка евиденција овог аспекта је
илустрована у Табели 53.

Табела 53 - Дневник компаније „А“ за х2. годину - неизвршење опције

ДАТУМ

ТРАНСА- НАЗИВ КОНТА ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ

КЦИЈЕ

1.3.х2. год. Негативна курсна разлика 10.000

Потраживање у страној валути (€) 10.000

Усклађивање вредности потраживања у

еврима са новим спот курсом од 0,90 $ и
евидентирање негативне курсне разлике због
депресијације евра од 31. децембра

Губитак на валутној опцији 12.00

0
Валутна опција 12.000

Кориговање пошт. вредн. опције са 12.000 $

на 0 $ уз задуживање Губитка на валутној
опцији због промене поштене вредности од
31. децембра.

Страна валута (€) 1.850.00

0
Потраживање у страној валути (€) 1.850.000

Наплата 2.000.000 € по спот курсу од 0,925 $

Готовина 1.850.00
0
Страна валута (€) 1.850.000

165
 Продаја 2.000.000 € по курсу од 0,925 $

1.3. Валутни деривати у функцији хеџа признате обавезе у страној валути

У циљу осветљавања рачуноводствених аспеката трансакција набавке у страној валути и

хеџинг активности које увозник предузима у циљу заштите признате обавеза у страној
валути у наставку ће бити приказано коришћење:

 форвард уговора у функцији заштите новчаних токова признате обавезе у страној

валути;
 форвард уговора у функцији заштите поштене вредности признате обавезе у
страној валути;
 опције у функцији заштите новчаних токова признате обавезе у страној валути.
Форвард уговор и кол валутна опција се могу користити и при увозу робе, односно за
потребе (валутног) хеџа набавних трнсакција које се плаћају у страној валути. И
илустрација бројних модалитета валутног хеџа признатих обавеза у страној валути
базираће се на хипотетичном примеру америчке компаније „Е“ која континуирано увози
материјал за потребе производње електронске опрема из Аргентине. Пошто ова компанија
измирује одложене обавезе у страној валути, може се констатовати да се, услед
флуктуација девизних курсева, редовно суочава са трансакционом излошеношћу валутном
ризику. Управа компаније жели да заштити признату обавезу у страној валути од дејства
валутног ризика. Стога је одлучено да компанија користи како терминске (форвард)
уговоре, тако и валутне опције.

У посматраном обрачунском периоду од 1.8. до 31.10. хх. године релевантни спот и

термински курсеви аргентинског пезоса, као и премије на куповне (кол) опције за ову
валуту су приказани у Табели 54.

Табела 54 - Кретања курсева размене $ и аргентинског пезоса и опционе премије

Амерички долар према аргентинском пезосу

Премија на кол
Датум оцију за 31.10.
Спот курс Форвард курс
(Извршна цена
на дан 31. 10. 0,070 $)

01.8. 0,070 $ 0,075 $ 0,0050 $

166
 30. 9. 0,076 0,078 0,0093
31.10. 0,081 0,081 0,0108

1.3.1. Форвард уговор у функцији заштите новчаних токова признате обавезе у

страној валути

Амерички призвођач електро опреме, компанија „Е“, на дан 1. 8. хх. године, увезла је од
аргентинског добављача материјал за производњу електронских прекидача у вредности од
2 милиона аргентинских пезоса. Исплата обавезе за примљени материјал аргентинском
добављачу извршиће се у року од 90 дана. Менаџмент компаније жели да заштити ову
обавезу у страној валути од дејства валутног ризика у погледу промене новчаних токова
услед могућности апресијације аргентинског пезоса у периоду до њеног извршења. Пошто
компанија антиципира могућност неповољног кретања девизног курса аргентинског
пезоса и америчког долара, уласком у форвард уговор настоји да заштитити своју
позицију, тј. своју обавезу у страној валути. Форвард уговор јој омогућава да набави
аргентинске пезосе по курсу који је договорен данас, без обзира на промене курсева
размене у будућности. Пошто ова компанија хеџира могућност да на дан измирења
обавезе у страној валути (31.10. хх. године) плати већу суму за набавку тог материјала,
реализује се хеџинг новчаних токова. Према томе, ефекат неповољног кретања девизног
курса на обавезу у страној валути се анулира уласком у форвард уговор.

У наставку, у Табели 55 ће бити приказани хронолошка евиденција формирања обавезе у

страној валути, ефекти промене девизног курса на исту, као и употреба форвард уговора
за заштиту новчаних токова признате обавезе у страној валути.

Табела 55 - Дневник компаније „Е“ за хх. годину: форвард категорисан као заштита
новчаних токова

ДАТУМ ПОТРА-

ТРАНСА- НАЗИВ КОНТА ДУГУЈЕ ЖУЈЕ

КЦИЈЕ

Материјал
1. 8. 140.000
Обавеза у страној валути (арг. пезос)
140.000
Евидентирање набавке материјала од
инодобављача и формирање обавезе у пезосима
по курсу од 0,070 $

Негативна курсна разлика

30. 9. 12.000

167
 Обавеза у страној валути (арг. пезос)
12.000
Прилагођавање вредности ино обавезе новом
спот курсу 0,076 $ и евидентирање негативне
курсне разлике услед апресијације пезоса од 1.
августа

Акумулирани остали потпуни добитак

12.000
Добитак на форвард уговору
12.000
Евидентирање добитка на форварду као
противтеже негативним курсним разликама

Форвард уговор
5.941
Акумулирани остали потпуни добитак
5.941
Евидентирање форварда као средства по
његовој поштеној вредности

Трошкови премије
6.667
Акумулирани остали потпуни добитак
6.667
Алокација премије на форвард уговору током
његовог важења коришћењем линерне методе
на месечној основи (10.000 х 2/3 = 6.667)

Комплексна процедура рачуноводственог третмана употребе форварда у функцији

заштите токова готовине признате обавезе у страној валути омогућава неколико
закључака:

 како је на дан уласка у форвард уговор (1.8.) његова фер вредност била једнака
нули, не књижи се улазак у форвард аранжман,
 поштена вредност форвард уговора се одређује на основу промене форвард
курса за уговор који доспева 31.10. и износи 2.000.000 пезоса х (0,078 $ - 0,075
$)=6.000 $; садашња вредност ових 6.000 $ дисконтована по каматној стопи од
12% годишње за 1 месец (од 30.9. до 31.10.) износи 6.000 $ х 0,9901247 = 5.941 $;
 оригинална премија на форвард уговору се утврђује као разлика између спот
курса пезоса и тромесечног форвард курса на дан 1.8., односно 2.000.000 пезоса
х (0,075 $ - 0,070 $) = 10.000 $;

0,9901 представља фактор садашње вредности на месечном нивоу под условом да је годишња каматна
247

стопа 12%, а утврђује се: 1/1,01=0,9901

168
  премија на форвард уговору се распоређује на терет резултата линеарном
методом и на месечном нивоу износи 3.333 $.
На крају месеца ефекти на тангираним рачунима се могу сагледати и на бази пробног
биланса, који је приказан у Табели 56.

Табела 56 - Пробни биланс на дан 30.9.хх г.

Рачуни Дугује Потражује

Материјал 140.000

Обавезе у страној валути 152.000

Форвард уговор (Средство) 5.941

Акумул.ост. потпун резулт. 608

Негативна курсна разлика 12.000

Добитак на форвард уговору 12.000

Трошкови премије 6.667

УКУПНО 164.608 $ 164.608$

На дан измирења обавезе (31.10.) посматрана компанија ће, у циљу спречавања плаћања
веће суме за набавку материјала, реализовати хеџинг новчаних токова. Конкретно, ефекат
неповољног кретања девизног курса на обавезу у страној валути компанија ће анулирати
уласком у форвард уговор, што је хронолошки евидентирано у Табели 57.

Табела 57 - Дневник компаније „Е“ за хх годину: форвард категорисан као заштита

новчаних токова

ДАТУМ

ТРАНСА- НАЗИВ КОНТА ДУГУЈЕ ПОТРА-

ЖУЈЕ
КЦИЈЕ

31. 10. Негативна курсна разлика 10.000

Обавеза у страној валути (арген. пезос) 10.000

Прилагођавање вредности ино обавезе новом

спот курсу од 0,081 $ и евидентирање

169
 негативне курсне разлике услед апресијације
пезоса од 30. септембра

Акумулирани остали потпуни добитак 10.000

Добитак на форвард уговору 10.000

Евидентирање добитка на форварду као

противтеже негативним курсним разликама

Форвард уговор 6.059

Акумулирани остали потпуни добитак 6.059

Усклађивање форварда као средства са

његовом поштеном вредношћу од 12.000

Трошкови премије 3.333

Акумулирани остали потпуни добитак 3.333

Алокација премије на форвард уговору током

његовог важења коришћењем линерне методе
на месечној основи (10.000 х 1/3 =3.333)

Страна валута (арг. пезос) 162.000

Готовина 150.000

Форвард уговор 12.000

Извршење форварда, плаћање 150.000 $ при

куповини 2.000.000 арг. пезоса и закључак
конта Форвард уговор

Обавеза у страној валути (арген. пезос) 162.000

Страна валута (арг. пезос) 162.000

Дозначавање 2.000.000 пезоса аргентинском

добављачу

Текућа поштена вредност форвард уговора одређена је на бази разлике између спот курса
на дан 31.10. и оригиналног форвард курса на следећи начин: 2.000.000 пезоса х (0,081 $ -

170
0,075 $) = 12.000 Кориговани износ форварда на дан 31.10. представља разлику између
његове текуће вредности (6.059 $) и вредности форварда на дан 30. септембар (5.941 $).

Најзад, пробни биланс на дан 31.10. је приказан у Табели 58.

Табела 58 - Пробни биланс на дан 31.10. xx године

Рачуни Дугује Потражује

Готовина 150.000 $

Материјал 140.000

Нерасподељена добит 6.667

Негативна курсна разлика 10.000

Добитак на форвард уговору 10.000

Трошкови премије 3.333

УКУПНО 160.000 160.000

Пошто је у потпуности неутралисао променљивост новчаних токова у вези са обавезом у

страној валути, форвард уговор се може одредити као хеџ токова готовине. Алтернативно,
компанија „Е“ се може определити да форвард уговор буде у функцији заштите поштене
вредности, што ће бити приказано у наставку.

1.3.2. Форвард уговор у функцији заштите поштене вредности признате обавезе у

страној валути

На примеру хипотетичног увозника, америчког предузећа „Е“ и на бази истих, претходно

коришћених података у вези са набавком из иностранства у Табели 59 је приказана
хронолошка евиденција коришћења форварда за заштиту поштене вредности обавезе у
аргентинским пезосима.

Табела 59 - Дневник компаније „Е“ за хх. годину: форвард назначен за заштиту

поштене вредности

ДАТУМ

ТРАНСА- НАЗИВ КОНТА ДУГУЈЕ ПОТРА-

171
 КЦИЈЕ ЖУЈЕ

Материјал 140.000
1. 8.
Обавеза у страној валути (арг. пезос) 140.000

Евидентирање набавке материјала од

инодобављача и формирање обавезе у пезосима
према курсу од 0,070 $

Негативна курсна разлика 12.000

30. 9.
Обавеза у страној валути (арг. пезос) 12.000

Прилагођавање вредности ино обавезе новом

спот курсу 0,076 $ и евидентирање негативне
курсне разлике услед апресијације пезоса од 1.
Августа

Форвард уговор 5.941

Добитак на форвард уговору 5.941

Евидентирање форварда као средства и

добитка на форварду као противтеже
негативним курсним разликама

Негативна курсна разлика 10.000

31.10.
Обавеза у страној валути (арген. пезос) 10.000

Прилагођавање вредности ино обавезе новом

спот курсу од 0,081 и евидентирање негативне
курсне разлике услед апресијације пезоса од 30.
септембра

Форвард уговор 6.059

Добитак на форвард уговору 6.059

Усклађивање форварда као средства са

његовом поштеном вредношћу од 12.000 и
евидентирање добитка на форварду због
промене поштене вредности

Страна валута (арг. пезос) 162.000

Готовина 150.000

172
 Форвард уговор 12.000

Извршење форварда, плаћање 150.000 $ при

куповини 2.000.000 арг. пезоса и закључак
конта Форвард уговор

Обавеза у страној валути (арген. пезос) 162.000

Страна валута (арг. пезос) 162.000

Дозначавање 2.000.000 пезоса аргентинском

добављачу

На бази спроведених књижења у Табели 59 приказани су пробни биланси састављени

на дане 30. 9. и 31. 10. посматране године (табеле 60 и 61, респективно).
Табела 60 - Пробни биланс на дан 30.9.

Рачуни Дугује Потражује

Материјал 140.000 $

Обавезе у страној валути 152.000

Форвард уговор (Средство) 5.941

Негативна курсна разлика 12.000

Добитак на форвард уговору 5.941

УКУПНО 157.941$ 157.941$

Табела 61 - Пробни биланс на дан 31.10.

Рачуни Дугује Потражује

Готовина 150.000$
1.3.3. Опција у функцији
Материјал 140.000
заштите новчаних
Нерасподељена добит 30.9. 6.059 токова признате обавезе
у страној валути
Негативна курсна разлика 10.000
Амерички увозник,
Добитак на форвард уговору 6.059
компанија „Е“ може да на
УКУПНО 156.059 $ 156.059 $
173
 флексибилнији начин заштити признату обавезу у страној валути од дејства валутног ризика
у промени новчаних токова услед апресијације аргентинског пезоса. Стога је одлучено да се
купи продајна (put) опција на 2.000.000 аргентинских пезоса. Извршна цена опције је 0,70 $.
Опција је на одговарајући начин квалификована као хеџ новчаних токова обавезе у страној
валути.

Како је за рачуноводствени третман коришћења овог хеџинг инструмента неопходан увид у

кретање компоненти поштене вредности ове кол опције чија је извршна цена 0,70 $, у
наставку у Табели 62 су приказани релевантни подаци о променама њене поштене
вредности.

Табела 62 - Динамички посматране компоненте поштене вредности валутне

опције

Датум Спот Oпциона Поште- Промена Сушти- Време- Проме-

курс премија на вре- пошт. нска вре- нска на врем.
дност вредн. дност вредност вредн.

1.8. 0,070 $ 0,0050 $ 10.000 $ - -0- 10.000 $ -

30.9. 0,076 0,0093 18.600 +8.600 $ 12.000 $* 6.600 -3.400 $

31.10. 0,081 0,0110 22.000 +3.400 22.000 -0- -6.600

* Пошто је спот курс 0,076 $ а страјк цена 0,070 $, суштинска вредност опције од 12.000 $
произлази из: 2.000.000 пезоса х (0,076 $ - 0,070 $).

У дневнику (Табела 63) илустрована је евиденција настанка обавезе у страној валути и

коришћење опције у функцији заштите новчаних токова признате обавезе у пезосима.

Табела 63 - Дневник компаније „Е“ за хх. годину: опција категорисана за заштиту

новчаних токова

ДАТУМ НАЗИВ КОНТА ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ

ТРАНСА-
КЦИЈЕ
Материјал 140.000
1. 8.
Обавеза у страној валути (арг. пезос) 140.000

Евидентирање набавке материјала од

инодобављача и формирање обавезе у пезосима

174
 према курсу од 0,070 $

Валутна опција 10.000

Готовина 10.000

Куповина валутне опције и њено

евидентирање као средства

Негативна курсна разлика 12.000

30. 09.
Обавеза у страној валути (арг. пезос) 12.000

Прилагођавање вредности ино обавезе новом

спот курсу 0,076 $ и евидентирање негативне
курсне разлике услед апресијације пезоса од 1.
Августа

Акумулирани остали потпуни резултат 12.000

Добитак на валутној опцији 12.000

Евидентирање добитка на опцији као

противтеже негативним курсним разликама

Валутна опција 8.600

Акумулирани остали потпуни резултат 8.600

Прилагођавање поштене вредности опције са

10.000 $ на 18.600 $

Трошкови опције 3.400

Акумулирани остали потпуни резултат 3.400

Признавање промене временске вредности

валутне опције као трошка уз одобравање
Акумул. остал. потпуног резултата

Негативна курсна разлика 10.000

31.10.
Обавеза у страној валути (арген. пезос) 10.000

Прилагођавање вредности ино обавезе новом

спот курсу од 0,081 $ и евидентирање
негативне курсне разлике услед апресијације
пезоса од 30. септембра

175
 Акумулирани остали потпуни резултат 10.000

Добитак на валутној опцији 10.000

Евидентирање добитка на опцији као

противеже негативној курсној разлици уз
задуживање Акумул. осталог потпуног
резултата

Валутна опција 3.400

Акумулирани остали потпуни резултат 3.400

Кориговање поштене вредности опције на

текућу тржишну вредност од 22.000 $

Трошкови опције 6.600

Акумулирани остали потпуни резултат 6.600

Признавање промене временске вредности

валутне опције као трошка уз одобравање
Акумул. остал. потпуног резултата

Страна валута (арг. пезос) 162.000

Готовина 140.000

Валутна опција 22.000

Извршење валутне опције, плаћање 150.000 $

при куповини 2.000.000 арг. пезоса и закључак
конта Валутна опција

Обавеза у страној валути (арген. пезос) 162.000

Страна валута (арг. пезос) 162.000

Дозначавање 2.000.000 пезоса аргентинском

добављачу

У табелама 64 и 65 приказани су пробни биланси састављени на дане 30.9. и 31.10.,

респективно.

Табела 64 - Пробни биланс на дан 30.9.

Рачуни Дугује Потражује

176
Материјал 140.000

Обавезе у страној валути 152.000

Валутна опција (средство) 18.600

Готовина 10.000

Негативна курсна разлика 12.000

Добитак на валутној опцији 12.000

Трошкови опције 3.400

УКУПНО 174.000$ 174.000$

Табела 65 - Пробни биланс на дан 31.10.

Рачуни Дугује Потражује

Материјал 140.000

Готовина 150.000

Негативна курсна разлика 10.000

Добитак на валутној опцији 10.000

Трошкови опције 6.600

Нерасподељена добит од 30.9. 3.400

УКУПНО 160.000$ 160.000$

* *

Због различитих рачуноводствених импликација бројних комбинација валутног хеџа

признатих средстава и обавеза у страној валути изложeн је посебно њихов
књиговодствени третман и финансијско-извештајни ефекти како код извозника, тако и
код увозника. У свим претходно елаборираним квантитативно-емпиријским примерима
посебно су праћена потраживања и обавезе у страној валути. Ради захтева
симплификације и код извозника и код увозника коришћена је само једна страна валута. У
пракси је потребно да предузећа која се баве међународном трговином аналитички,

177
декомпоновано прате стање и кретање потраживања и обавеза у свим валутама у којима
обављају трансакције.

2. РАЧУНОВОДСТВЕНИ ТРЕТМАН ЗАШТИТЕ НЕПРИЗНАТИХ ЧВРСТO

УГОВОРЕНИХ ТРАНСАКЦИЈА У СТРАНОЈ ВАЛУТИ

На бази претходних примера евидентно је да посматране компаније „А“ (извозник) и „Е“

(увозник) нису користиле деривате у функцији валутног хеџинга потраживања и обавеза у
страној валути све док се продаја, односно набавка на ино тржишту нису стварно и
одиграле. Међутим, компаније се веома често суочавају са неотказивим, чврсто
уговореним трансакцијама у страној валути (foreign currency firm commitments), из којих
произлазе:

 чврсто преузета потраживања у страној валути и

 чврсто преузете обавезе у страној валути.
Рачуноводствени третман заштите чврсто преузетог потраживања (неотказиве продајне
трансакције) у страној валути илустрован је на хипотетичном примеру истог америчког
извозника, предузећа „А“, које пласира робу у земљама евро валутног подручја. Полазећи
од истих релевантних претпоставки које су коришћене при рачуноводственом обухвату
признатих средстава у страној валути, временски хоризонт и овог примера обухвата два
сукцесивна обрачунска периода. С тим у вези, такође се полази од претпоставке да је
амерички извозник, компанија „А“ на дан 1.12.х1. године примила и прихватила
поруџбину италијанског купца која се односи на испоруку робе у вредности од 2.000.000
евра у року од 90 дана, односно на дан 1.3.х2. године. Сагласно одредбама уговора о
продаји, компанија „А“ ће потраживање по основу испоручене робе италијанском купцу
на тај дан и наплатити. Другим речима, страном купцу неће бити омогућено одложено
плаћање. Иако ће се продаја робе на ино тржишту одиграти на дан 1.3.х2. године,
деведесет дана након датума пријема поруџбине (1.12.х1. год.), ова компанија има чврсту,
неотказиву продајну трансакцију из које ће резултирати потраживање, које ће се у року од
три месеца, након пласирања робе италијанском купцу, и наплатити у износу од 2.000.000
евра. Реч је, у ствари, о трансакционој изложености валутном ризику са којом се ова
компанија суочава већ од датума пријема неотказиве поруџбине. Стога, ова компанија
настоји да заштити ово чврсто преузето потраживање од неповољне промене девизног
курса долара према евру током наредна три месеца. У том контексту ради се о валутном
хеџу чврсто уговорене трансакције (hedge of foreign currency firm commitments). У
наставку ће акценат бити стављен на илустрацију употребе форвард уговора и опција за
потребе заштите поштене вредности чврсто уговорене трансакције у страној валути.

С тим у вези, у циљу адекватног рачуноводственог третмана ове методолошки изузетно

комплексне проблематике, апострофирани су следећи основни постулати рачуноводства
хеџа поштене вредности:

178
(1) добитак или губитак на хеџинг инструменту се признаје у текућем периоду у оквиру
нето добитка;

(2) добитак или губитак, тј. промена фер вредности на уговореној чврстој трансакцији по
основу које је компанија изложена валутном ризику, такође, се укључује у нето добитак
текућег периода.

Како рачуноводствени третман захтева процењивање поштене вредности чврсте

трансакције, признавање промене поштене вредности у нето добитку, као и билансирање
чврсте трансакције као средства или обавезе, намеће се концептуално питање како
проценити поштену вредност. С тим у вези, издиференцирала су се два приступа, и то:

(1) помоћу промена спот девизног курса и

(2) помоћу промена форвард курса.
Оба приступа ће бити заступљена у примерима који тангирају коришћење валутних
деривата за потребе хеџа чврсто уговорених, неотказивих трансакција.

2.1. Термински уговор у функцији заштите поштене вредности чврсто преузетог

потраживања у страној валути

Да би се заштитила од пада противредности долара, до које ће доћи при конверзији

примљених 2.000.000 евра, компанија „А“ је на дан 1.12.х1. године склопила термински
уговор. Уз раније учињену претпоставку да је на тај дан форвард курс 0,905 $ за 1 евро,
ова компанија је потписала уговор са америчком Националном банком о размени
2.000.000 евра за 1.810.000 $ у року од три месеца. Посматрана компанија се определила
да поштену вредност чврстих трансакција базира на форвард курсу. Како се и промена
поштене вредности форвард уговора, такође, процењује помоћу промена форвард курса,
добици и губици на чврстој трансакцији и форвард уговору се неутралишу. Одређивање
поштене вредности форвард уговора и чврсте трансакције (чврсто преузетог
потраживања) у страној валути је приказано у Табели 66.

Табела 66 - Поштена вредност форвард уговора и чврсте трансакције

Форвард уговор Чврста трансакција

Форвард
Промена Промена
курс
Датум поштене поштене
1.3.х2.год. Поштена Поштена
вредности вредности
вредност вредност

1.12.х1.год. 0,905$ -0- - -0- -

179
31.12.х1.год. 0,916 (21.567) $ -21.567 $ 21.567 $* +21.567 $

1.3.x 2. год. 0,90 (спот) 10.000^ +31.567 (10.000)^ -31.567

* (1.810.000 $ -1.832.000 $) = (22.000 $) х 0,9803 = (21.567) $, где 0,9803 представља фактор садашње
вредности за двомесечни период по годишњој каматној стопи од 12% (1% месечно), који се израчунава као
1/1,01² ~ 0,9803;
^ $1.810.000 - $1.800.000 = $10.000
Посматрана компанија није платила улазак у форвард уговор на дан 1.12.х1. године.
Стога, на тај дан и форвард уговор и чврста трансакција немају иницијалну вредност. На
крају првог обрачунског периода форвард курс за испоруку евра на дан 1.3.х2. год. је 0,916
$. На дан 31.12.х1. године могло би се ући у форвард уговор који омогућава конверзију
2.000.000 евра за 1.832.000 $ на дан 1.3.х2. године. Компанија „А“ се обавезала на продају
2.000.000 евра за 1.810.000 $, тако да форвард уговор има негативну вредност од (22.000)
$, чија садашња вредност износи (21.567) $ и представља обавезу. И поштена вредност
чврсте трансакције је процењена помоћу форвард курса, тако да је њена поштена вредност
идентична са супротним предзнаком. Сходно томе, на крају првог обрачунског периода
чврста трансакција представља средство чија вредност износи 21.567 $.

Из прегледа се види да је форвард курс за продају евра на дан 1.3.х2. године уједно и спот
курс који износи 0,90 $ на бази чега се 2.000.000 евра може продати за 1.800.000 $.
Међутим, пошто је компанија „А“ уговорила продају евра за 1.810.000 $, поштена
вредност форвард уговора на дан 1.3. х2. године је 10.000 $ и представља, због позитивног
предзнака, средство. За разлику од тога, чврста трансакција са негативном вредношћу од
(10.000) $ представља обавезу. У наставку је табеларно приказана хронолошка евиденција
коришћења форвард уговора за заштиту поштене вредности чврсте, неотказиве
трансакције, тј. чврсто преузетог потраживања у страној валути у два узастопна
обрачунска периода (табеле 67 и 68).

Табела 67 - Дневник компаније „А“ за х1. годину: форвард уговор категорисан као
заштита поштене вредности

ДАТУМ

ТРАНСА- НАЗИВ КОНТА ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈ

Е
КЦИЈЕ

1.12.х1. год. Пошто су и уговор о продаји, као и форвард

уговор извршни уговори, не врши се
књиговодствено обухватање трансакције.
У меморандуму је структурисан форвард
као хеџинг промене поштене вредности

180
 чврсте трансакције услед промене форвард
курса долара и евра.

31.12.х1. год. Губитак на форвард уговору 21.567

Форвард уговор 21.567

Евидентирање форвард уговора као обавезе

услед негативне поштене вредности и
губитка на форвард уговору због промене
поштене вредности форварда од 1.12.х1.
год.

Чврсто преуз. потражив . у стр. валути 21.567

Добитак на чврстој трансакцији 21.567

Евидентирање чврсте трансакције као

средства због позитивне вредности и
добитка на овој трансакцији услед
промене поштене вредности чврсте
трансакције од 1.12.х1. год.

На бази спроведених књижења на крају првог периода форвард уговор се исказује као
обавеза, а чврста трансакција као средство. Како добитак на чврстој трансакцији
представља контрапозицију губитку на форвард уговору, остварен је циљ рачуноводства
хеџа.

Табела 68 - Дневник компаније „А“ за х2. годину: форвард уговор категорисан као
заштита поштене вредности

ДАТУМ

ТРАНСА- НАЗИВ КОНТА ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ

КЦИЈЕ

Форвард уговор 31.567

1.3.х2. год.
Добитак на форвард уговору 31.567

Усклађивање поштене вредности форвард

уговора са (21.567) $ на 10.000 $ и
евидентирање добитка на форварду услед

181
 промене поштене вредности од 31.
Децембра

Губитак на чврстој трансакцији 31.567

Чврсто преуз. потраж. у стр. валути 31.567

Кориговање поштене вредности чврсте

трансакције са 21.567 $ на (10.000) $ уз
задуживање Губитка на чврстој
трансакцији због промене поштене
вредности од 31. децембра.

Страна валута (€) 1.800.000

Приходи од продате робе 1.800.000

Евидентирање прихода и наплате

2.000.000 € по спот курсу од 0,90 $

Готовина 1.810.000

Страна валута (€) 1.800.000

Форвард уговор 10.000

Евидентирање извршења форвард уговора

(наплата 1.810.000 $ при конверзији
2.000.000 €) и закључак конта Форвард
уговор

Чврсто преуз. потражив у стр. валути 10.000

Кориговање нето добитка248 10.000

Закључак чврсте трансакције и

подешавање нето добитка.

И на бази овог дневника евидентно је да добитак на форвард уговору неутралише губитак

на чврсто преузетом потраживању у страној валути. Реперкусија претходних књижења је
да је извоз условио повећање нето добитка у х2. год. за 1.810.000 $, што се аналитички
може аргументовати као појава прихода од продаје у износу од 1.800.000 $ и корекција
нето добитка у износу од 10.000 $. Наплаћен је идентичан износ готовине.

248
У англосаксонској пракси се могу користити разни називи за кориговање нето добитка при затварању
рачуна Чврста, неотказива трансакција.

182
 Нето добитак на форвард уговору у износу од 10.000 $ (који се образлаже губитком у
износу од 21.567 $ у х1. години и добитком у износу од 31.567 $ у х2. години) одражава
нето ефекат компаније од хеџа чврсто преузетог потраживања у страној валути. Да није
коришћен форвард уговор, посматрана компанија би при продаји, конверзији 2.000.000
евра на дан 1. 3 .х2. год наплатила 10.000 $ мање. Дакле, уместо 1.810.000 $ генерирала
би новчани ток од 1.800.000 $. Сходно томе, употреба форварда у конкретном случају
продукује нето добитак од 10.000 $.

2.2. Опција у функцији заштите поштене вредности чврсто преузетог потраживања у

страној валути

Да би се заштитила од пада вредности долара у односу на евро, компанија „А“ из примера

може купити продајну опцију која јој даје могућност да прода 2.000.000 евра на дан 1.3.х2.
године по извршној цени од 0,92 $ за евро. На дан пријема неотказиве поруџбине (1.12.х1.
године) премија за опцију тог типа износи 0,009 $ по евру. Сходно томе, овом опцијом
компанија омпогућава генерирање минималног тока готовине од продаје у иностранству у
износу од 1.822.000 $ (1.840.000 $ које потиче из извршења опције уз умањење на име
трошка опције у износу од 18.000 $).

Као и у претходном примеру, вредновање поштене вредности ове чврсте трансакције, тј.
чврсто преузетог потраживања у страној валути се заснива на променама спот курса
долара и евра. У том случају мора се дисконтовати поштена вредности овог типа чврсте
трансакције на њену садашњу вредност. Поштена вредност и њене промене како чврсте
трансакције, тако и валутне опције су сумарно приказане у Табели 69.

Табела 69 - Поштена вредност чврсте трансакције (потраживања) и валутне опције

Чврста Валутнa
трансакција (€) опција
Опциона
премија
Спот Поштена Промена Поштена Промена
за 1.3.х2.
курс вредност поштене вредност поштене
године
Датум вредности вредности

1.12.х1. г. 0,009 $ 0,92 $ - - 18.000 $ -

31.12.х1. г. 0,006 0,93 19.606 $* +19.606 $ 12.000 -6.000 $

1.3.х2. г. 0,020 0,90 (40.000)^ - 29.803 40.000 +28.000

*1.860.000 $ - 1.840.000 $ = 20.000 $ х 0,9803, где 0,9803 представља фактор садашње вредности
за двомесечни период по годишњој каматној стопи од 12% (1% месечно), који се
израчунава као 1/1,01² ~ 0,9803;

183
^1.800.000 $ - 1.840.000 $ = (40.000)$;
На дан 1.12.х1. године, полазећи од датог спот курса од 0,92 $, чврста трансакција,
односно чврсто преузето потраживање у страној валути ће у року од три месеца, при
наплати два милиона евра, генерирати ток готовине од 1.840.000 $. На дан 31.12.х1. год.
ток готовине који би се могао генерирати по основу ове чврсте трансакције би био већи за
20.000$ и износио би 1.860.000 $. Стога, поштену вредност чврсте трансакције на дан
биланса, 31.12.х1. год. представља садашња вредност 20.000 $ дисконтована по стопи од
1% месечно у периоду од два месеца. Поштена вредност чврсте трансакције на дан 1.3.х2.
године се одређује на основу промена спот курса у интервалу од 1.12х1. године до 1.3.х2.
године. Како у том периоду спот курс бележи тенденцију пада за 0,02 $, поштена вредност
чврсте трансакције у вези са наплатом 2.000.000 евра, тј. чврсто преузетог потраживања
има на дан 1.3.х2. год. негативну вредност од (40.000)$.

У наставку, у Табели 70 је приказана хронолошка евиденција куповине и употребе

валутне опције и чврсто потраживања у страној валути.

Табела 70 - Дневник компаније „А“ за х1. годину: опција категорисана као заштита
поштене вредности

ДАТУМ

ТРАНСА- НАЗИВ КОНТА ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ

КЦИЈЕ

Пошто je уговор о продаји извршни уговор,

1.12.х1. год.
не врши се књиговодствено обухватање
трансакције. У меморандуму је назначена
опција за хеџ промене поштене вредности
чврсто преузетог потраживања у страној
валути услед промене спот курса долара и
евра

Валутна опција 18.000

Готовина 18.000

Евидентирање куповине пут опције као

средства

Чврсто преуз. потр. у стр. вал. 19.606

31.12.х1. год.
Добитак на чврстој трансакцији 19.606

Евидентирање чврсте трансакције као

средства по поштеној вредности и

184
 добитка на овој трансакцији услед
промене поштене вредности чврсте
трансакције од 1.12.х1. год.

Губитак на валутној опцији 6.000

Валутна опција 6.000

Подешавање поштене вредности опције са

18.000 $ на 12.000 $ и евидентирање
промене вредности опције као губитaк

Ефекти на финансијске извештаје у првом обрачунском периоду могу се систематизовати

на следећи начин:

(а) утицај на нето добитак у х1. год.

Добитак на чврсто преузетом потраживању 19.606 $

Губитак на валутној опцији (6.000)

Утицај на нето добитак 13.606 $

(б) ефекти на позиције стања на дан 31.12.х1. год. приказане су Табели 71 на следећи
начин:

Табела 71 - Ефекти на биланс стања компаније „А“ на дан 31.12. х1.год.

Актива Обавезе и Сопствени капитал

Готовина (18.000) $ Нерасподељена добит 13.606

Чврсто пре. потр. у стр.валути 19.606

Валутна опција 12.000

$13.606

Коришћење валутне опције за потребе хеџа фер вредности ове чврсте трансакције у
другом обрачунском периоду обухваћено је у Дневнику компаније „А“ на следећи начин:

Табела 72 - Дневник компаније „А“ за х2. годину: опција категорисана као заштита
поштене вредности

185
 ДАТУМ НАЗИВ КОНТА ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ

Губитак на чврстој трансакцији 58.606

1.3.х2. год.
Чврсто преу. потр. у стр. вал. 58.606

Кориговање поштене вредности чврсте

трансакције са 18.606 $ на (40.000) $ уз
задуживање Губитка на чврстој
трансакцији због промене поштене
вредности од 31. децембра

Валутна опција 28.000

Добитак на валутној опцији 28.000

Кориговање поштене вредности валутне

опције са 12.000 $ на 40.000 $ и
евидентирање добитка на валутној опцији
услед промене поштене вредности од 31.
децембра

Страна валута (€) 1.800.000

Приходи од продате робе 1.800.000

Евидентирање прихода и наплате

2.000.000 € по спот курсу од 0,90 $

Готовина 1.840.000

Страна валута (€) 1.800.000

Валутна опција 40.000

Извршење опције (наплата 1.840.000 $ при

замени 2.000.000 €)

Чврсто преузето потражив. у стр. валути 40.000

Кориговање нето добитка249 40.000

Закључак чврсте трансакције и

подешавање нето добитка.

Поред наведеног назива конта, у аснглосаксонској пракси се могу користити разни називи за кориговање нето
249

добитка услед затварања рачуна Чврста (неотказива) трансакција.

186
На бази спроведених књижења утицај на нето добитак за х2. годину је:

Приходи од продаје 1.800.000 $

Губитак на чврстој трансакцији (59.606)

Добитак на валутној опцији 28.000

Кориговање нето добитка 40.000

Утицај на нето добитак 1.808.394 $

Нето повећање нето добитка током два узастопна периода у износу од 1.822.000 $ се
може аналитички декомпоновати као повећање ове категорије за 13.606 $ (видети Табелу
71) и 1.808.394 $ остварено у х1. и х2. години, респективно. Овај износ је идентичан
износу нето токова готовине при реализацији овог извозног аранжмана (1.840.000 $
остварених при извршењу опције умањено за 18.000 $ на име куповине пут валутне
опције). Управо нето добитак на опцији износи 22.000 $ и образлаже се губитком од 6.000
$ у х1. години и добитком од 28.000 $ у х2. години. На бази овог нето добитка опције
може се сагледати нето корист валутног хеџа ове трансакције. Аргументованост ове
констатације потврђује и чињеница да би компанија “А“ без извршења опције 2.000.000
евра конвертовала на бази спот курса од 0,90 $ за 1.800.000 $.

2.3. Валутни деривати у функцији заштите чврсто преузете обавезе у

страној валути

Рачуноводствени аспекти валутног хеџа чврсто преузете, неотказиве обавезе у страној

валути биће илустровани на примеру предузећа увозника, тј. америчке компаније „Е“. При
томе, за потребе књиговодственог третмана овог типа валутног хеџа, поред претходно
коришћених података, претпоставља се да посматрана америчка компанија „Е“ на дан 1.8.
шаље поруџбину аргентинском добављачу у вези са набавком материјала по цени од
2.000.000 аргентинских пезоса. Испорука и плаћање материјала су уговорени за 31.10.
посматране године. У циљу заштите од неповољних флуктуација девизног курса
америчког долара према аргентинском пезосу компанија „Е“ може да користи и форвард
уговоре и валутне опције. Стога ће се у наставку размотрити, из рачуноводственог угла,
употреба форвард уговора и валутних опција за заштиту чврсто преузете, неотказиве
обавезе у страној валути.

2.3.1. Форвард у функцији заштите поштене вредности чврсто преузете обавезе у

страној валути

Након испостављања поруџбине ино добављачу за набавку материјала у вредности од

2.000.000 аргентинских пезоса на дан 1. 8. америчко предузеће „Е“ склапа форвард уговор

187
о куповини 2.000.000 аргентинских пезоса на дан 31.10. по унапред утврђеном форвард
курсу. Форвард уговор је категорисан као хеџ поштене вредности чврсто преузете
обавезе у аргентинским пезосима. Поштена вредност чврсте обавезе одређује се на бази
промена форвард курса. Подаци о овој трансакцији су приказани у Табели 73.

Табела 73 - Кретање релевантних девизних курсева

Амерички долар према мексичком пезосу

Датум
Спот курс Форвард курс

на дан 31. 10

1. 8. 0,070 $ 0,075 $
30. 9. 0,076 0,078
31.10. 0,081 0,081

Хронолошки посматрано књиговодствено обухватање употребе форварда за заштиту

чврсто преузете обавезе у страној валути илустровано је у дневнику компаније “Е“ у
Табели 74.

Табела 74 - Дневник компаније „Е“: форвард уговор категорисан као заштита

поштене вредности

ДАТУМ

ТРАНСА- НАЗИВ КОНТА ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ

КЦИЈЕ

Склапање форвард уговора и испостављање

1. 8.
поруџбенице ино добављачу се не књижи

Форвард уговор 5.941250

30. 9.
Добитак на форвард уговору 5.941

Евидентирање форвард уговора као

средства по поштеној вредности и
евидентирање добитка на форварду услед
промене поштене вредности од 1. августа

Износ од 5.941 представља садашњу вредност 6.000$ [( 0,078 $ - 0,075$) х 2.000.000] пезоса дисконтовану
250

по месечној каматној стопи од 1%, тј. 6.000 $ х 0,9901.

188
 Губитак на чврстој трансакцији 5.941

Чврста трансакција (набавке) 5.941

Евидентирање чврсте трансакције као

обавезе по поштеној вредности заснованој
на промени форвард курса и губитка на њој
због промене поштене вредности од 1.
августа

Форвард уговор 6.059

31.10.
Добитак на форвард уговору 6.059

Усаглашавање са текућом поштеном

вредношћу форварда од 12.000 $ (0,081 $ -
0,075 $ ) х 2.000.000 пезоса и евидентирање
добитка на форварду услед промене
поштене вредности од 30. септембра

Губитак на чврстој трансакцији 6.059

Чврста трансакција (набавка) 6.059

Прилагођавање вредности чврсте

трансакције на 12.000 $ на бази промене
форвард курса и евидентирање губитка на
чврстој трансакцији због промене
поштене вредности од 30. септембра

Страна валута (пезос) 162.000

Готовина 150.000

Форвард уговор 12.000

Извршење форвард уговора и гашење конта

Форвард уговор, конверзија 150.000 $ за
2.000.000 пезоса

Материјал 162.000

Страна валута (пезос) 162.000

Набавка матеијала и исплата

аргентинском добављачу

Чврста трансакција (набавка) 12.000

189
 Кориговање нето добитка 12.000

Затварање конта Чврста трансакција

Последње приказано књижење, које тангира закључак конта Чврста трансакција преко
рачуна Кориговање нето добитка, спроводи се само у оном обрачунском периоду у којем
материјал, посредством конта Трошкови продатих производа, утиче на нето добитак. 251

На бази наведених података могу се 30.9. и 31.1о. саставити пробни биланси (табеле 75 и
76, респективно).
Табела 75 - Пробни биланс на дан 30.9.

Конта Дугује Потражује

Форвард уговор 5.941 $

Чврста трансакција (обавеза) 5.941

Негативна курсна разлика 5.941

Добитак на форвард уговору 5.941

УКУПНО 11.882 $ 11.882 $

Табела 76 - Пробни биланс на дан 31.10.

Конта Дугује Потражује

Готовина 150.000 $

Материјал (Трош. прод. произв.) 162.000

Губитак на чврстој трансакцији 6.059

Добитак на форвард уговору 6.959

Кориговање нето добитка 12.000

УКУПНО 168.959 $ 168.959 $

251
Наведена констатација имплицира да се за обрачун резултата користи метода трошкова продатих
учинака.

190
 2.3.2. Опција у функцији заштите поштене вредности чврсто преузете обавезе у
страној валути

Неотказива, чврста трансакција набавке у страној валути може се заштитити и

коришћењем валутне опције. Поред већ учињених претпоставки у књиговодству увозника
америчке компаније „Е“ у вези са набавком материјала у вредности од 2.000.000 пезоса од
аргентинског добављача, треба поћи и од чињенице да је посматрана компанија у циљу
заштите од валутног ризика купила тромесечну кол опцију са извршном ценом од 0,70 $.
При томе, опција је на одговарајући начин одређена као заштита поштене вредности
чврсте трансакције набавке у пезосима. Поштена вредност чврсте транскције се одређује
на основу промена спот девизног курса.

Релевантни подаци за књижење ове трансакције приказани су у Табели 77.

Табела 77 - Динамички посматране компоненте поштене вреднсти валутне
опције

Датум Спот Oпциона Поште- Проме- Сушти- Време- Проме-

курс премија на вре- на нска вре- нска на
дност пошт. дност вредн. време.
вредн. вредн.

1.8. 0,070 $ 0,0050 $ 10.000 $ - -0- 10.000 $ -

30.9. 0,076 0,0093 18.600 +8.600 $ 12.000 $* 6.600 -3.400 $

31.10. 0,081 0,0110 22.000 +3.400 22.000 -0- -6.600

* Пошто је спот курс 0,076 $ а страјк цена 0,070 $, суштинска вредност опције од 12.000 $ произлази
из: 2.000.000 пезоса х (0,076 $ - 0,070 $).

Хронолошка евиденција заштите чврсте трансакције набавке у страној валути

коришћењем опције презентирана је у Табели 78.

Табела 78 - Дневник компаније „Е“: опција категорисана као заштита поштене

вредности

ДАТУМ

ТРАНСА- НАЗИВ КОНТА ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ

191
 КЦИЈЕ

Валутна опција 10.000

1. 8.
Готовина 10.000

Куповина валутне опције

Валутна опција 8.600

30. 9.
Добитак на валутној опцији 8.600

Усаглашавање вредности опције са 10.000

$ на 18.600 $ и евидентирање добитка на
опцији због промене поштене вредности
од 1. августа

Губитак на чврстој трансакцији 11.881

Чврста трансакција набавке 11.881

Евидентирање чврсте набавке као обавезе

по поштеној вредности од 11.881 $ због
промена спот курса и губитка на чврстој
трансак. услед промене пошт. вредности
од 1. августа

Валутна опција 3.400

31.10.
Добитак на валутној опцији 3.400

Прилагођавање поштене вредности опције

са 18.600 $ на 22.000 $ и евиденција
добитка на опцији

Губитак на чврстој трансакцији 10.119

Чврста трансакција набавке 10.119

Кориговање поштене вредности чврсте

трансакције са 11.881 $ на 22.000 $ и
евидентирање губитка на чврстој
трансакцији због смањења њене поштене
вредности

Страна валута (пезос) 162.000

Готовина 140.000

192
 Валутна опција 22.000

Конверзија 140.000 $ у 2.000.000 аргентин.

пезоса, извршење валутне опције и
затварање конта Валутне опције

Материјал 162.000

Страна валута (пезос) 162.000

Пријем материјала и исплата

Чврста трансакција набавке 22.000

Кориговање нето добитка 22.000

Затварање конта Чиста трансакција уз

кориговање нето добитка

Евидентно је да су промене поштене вредности одређене на основу промена спот курса. С

тим у вези, у циљу актуелизације поштене вредности чврсте трансакције набавке на дан
30. септембар респектована је промена спот курса у периоду од 1.8. до 30.9. Поштена
вредност Чврсте трансакције набавке на тај дан се утврђује дисконтовањем са месечном
каматном стопом од 1%, што се идентификује на следећи начин [(0,070 $ - 0,076 $) х
2.000.000 арг. пезоса] х 0,9901. Аналогно овој процедури, и поштена вредност чврсте
трансакцје на дан 31.10. износи 22.000 $, а утврђује се на следећи начин: (0,81 $ - 0,70 $) х
2.000.000 аргентинских пезоса = 22.000 $.

Пре састављања пробних биланса на дан 30.9. и 31.10. неопходно је указати и на

специфичан, тј. условљени рачуноводствени третман затварања конта Чврста трансакција
преко конта Кориговање нето добитка. Наиме, затварање овог конта врши се под условом
да залихе материјала утичу на нето добитак преко конта Трошкови продатих производа.
До тада, конто Чврста преузета трансакција у пословним књигама представља својеврсну
обавезу.

Ефекти куповине пут опције, која хеџира промене у фер вредности чврсте трансакције
набавке (неотказиве обавезе) у страној валути, на финансијски и приносни положај
посматраног америчког увозника могу се приказати и путем пробних биланса састављених
30.9. и 31.10. у табелама 79 и 80, респективно.

Табела 79 - Пробни биланс на дан 30.9.

Конта Дугује Потражује

193
Готовина 10.000

Валутна опција 18.600

Чврста трансакција (обавеза) 11.881

Добитак на опцији 8.600

Губитак на чврстој трансакцији 11.881

УКУПНО 30.481 $ 30.481 $

Табела 80 - Пробни биланс на дан 31.10.

Конта Дугује Потражује

Готовина 150.000 $

Материјал (Трош. прод. произво.) 162.000

3.

Губитак на чврстој трансакцији 10.119

Добитак на валутној опцији 3.400

Нерасподељена добит 3.281

Кориговање нето добитка 22.000

УКУПНО 175.400 $ 175.400 $

РАЧУНОВОДСТВЕНИ ТРЕТМАН ЗАШТИТЕ АНТИЦИПИРАНИХ

ТРАНСАКЦИЈА У СТРАНОЈ ВАЛУТИ

Књиговодствено обухватање хеџа антиципираних трансакција у страној валути и

финансијско-извештајну интерпретацију ефеката промене девизних курсева на њих
илустроваћемо у истим обрачунским периодима, на примеру истих предузећа извозника,
компаније „А“ и увозника, компаније „Е“ користећи исте релевантне податке о кретању
спот и форвард девизних курсева. Деривати у функцији заштите од (валутног) ризика
антиципираних трансакција у страној валути се, према рачуноводственој регулативи,
користе за хеџ новчаних токова. Примена рачуноводства хеџа за овај тип трансакција
подразумева испуњење следећих претпоставки: (а) мора постојати вероватноћа
одигравања антиципиране трансакције у страној валути, (б) у погледу неутралисања
утицаја валутних флуктуација на токове готовине хеџинг мора бити изузетно ефективан и
(ц) хеџинг релација мора бити на одговарајући начин документована.

194
Између рачуноводственог обухвата антиципираних и претходно разматраних чврстих
трансакција у страној валути, поред извесних сличности, постоје следеће разлике:

1) за разлику од рачуноводства чврстих трансакција, антиципиране трансакције,

као и добици и губици на њима се не признају;
2) иако се хеџинг инструменти исказују по поштеној вредности, због
непостојања губитака или добитака на антиципираним трансакцијама које би
требало неутралисати, промене поштене вредности хеџинг инструмената се
не исказују као добици или губици у нето добитку; уместо њиховог
исказивања у билансу успеха, исти се исказују у оквиру Осталог потпуног
резултата; да би се омогућила обрачунска, временска синхронизација и
корелација добитака и губитака хеџ ставке (антиципиране трансакције) и
хеџинг инструмента (валутне опције или форвард уговора), добици или
губици на хеџинг инструменту (кумулативан износ њихове поштене
вредности) се са позиције Остали потпуни резултат преносе у биланс успеха
на пројектовани дан антиципиране трансакције; овај трансфер са позиције
стања на позицију успеха представља својеврстан вид рачуноводствене
рециклаже која се врши у функцији реализације мечинг принципа.

3.1. Форвард уговор у функцији заштите новчаних токова антиципиране продајне

трансакције у страној валути

У циљу илустрације рачуноводственог третмана заштите од валутног ризика

антиципираних трансакција у страној валути, поред раније учињених претпоставки,
узећемо у обзир чињеницу да посматрана америчка компанија има дугорочне пословне
односе са италијанским купцем, те да, сходно томе, може поуздано предвидети захтев
овог ино купца за испоруку роба у вредности од 2.000.000 евра у марту следеће, х2. год. У
уверењу да ће 1.3.х2. год. примити 2.000.000 евра, америчка компанија на дан 1.12.х1.
године закључује форвард уговор који јој омогућава продају 2.000.000 евра по курсу од
0,905 $. Разлика између антиципираних и претходно разматраних чврстих трансакција
произлази и из чињенице да код антиципираних трансакција домаћа, америчка компанија
не прима поруџбину ино купца све до краја фебруара х2. године, односно непосредно пред
саму испоруку робе ино купцу.
И при илустрацији овог примера користиће се исти, табеларно приказани, подаци о
кретању форвард курсева.

Табела 81 - Форвард курсеви и поштена вредност форвард уговора

Форвард курс Поштена вредност Промена поштене

вредности форвард
Датум 1.3.х2. год. форвард уговора

195
 уговора
1.12.х1. год. 0,905 $ -0- -

31.12х1. год. 0,916 (21.567) $* -21.567

1.3.х2. год. 0,90 10.000 +31.567

*(1.810.000 $ - 1.832.000 $) = (22.000$) х 0,9803 = (21.567) $, где 0,9803 представља фактор садашње
вредности за двомесечни период по годишњој каматној стопи од 12% (1% месечно), који се израчунава као
1/1,01² ~ 0,9803; Оригинални дисконт на форвард уговору се одређује помоћу разлике између спот курса и
тромесечног форвард курса евра на дан 31.12.х1. год. на следећи начин: (0,92 - 0,905) х 2.000.000 € = 30.000
$.

Рачуноводствена пракса обухватања форварда у функцији заштите новчаних токова

антиципиране трансакције у страној валути у два узастопна обрачунска периода
приказана је у дневнику компаније „А“ у табелама 82 и 84.

Табела 82 - Дневник компаније „А“ за х1. годину: форвард уговор категорисан за заштиту
антиципиране трансакције

ДАТУМ

ТРАНСА- НАЗИВ КОНТА ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ

КЦИЈЕ

Не врши се књиговодствено обухватање ни

1.12.х1. год.
предвиђене продајне трансакције, ни
форвард уговора. У меморандуму је
структурисан форвард као хеџинг од
ризика промене токова готовине у вези са
предвиђеном продајом до кога долази услед
промена спот курса долара и евра

Акумулиран остали потпуни резултат 21.567

31.12.х1. год.
Форвард уговор 21.567

Евидентирање форвард уговора као обавезе

услед негативне поштене вредности на
терет Акумулираног осталог потпуног
резултата

Трошкови дисконта 10.000

196
 Акумулиран остали потпуни резултат 10.000

Линеарна алокација дисконта на форвард

уговору, 30.000 $ х 1/3 = 10.000 $

Евидентно је да Трошкови дисконта у х1. години редуцирају нето резултат у износу од

10.000$, а ефекти на биланс стања на дан 31.12.х2. години су приказани у Табели 83.

Табела 83 - Ефекти на биланс стања на дан 31.12. х1. год.

Средства Обавезе и сопствени капитал

Нема ефеката Форвард уговор 21.567 $

Нерасподељена добит (10.000)

Акумул. ост. потп. резултат (11.567)

Коришћене форвард уговора у функцији хеџа антиципиране трансакције у х2. години је

приказано у Табели 84.

Табела 84 - Дневник компаније „А“ за х2. годину: форвард уговор категорисан за

заштиту антиципиране трансакције

ДАТУМ
ТРАНСА- НАЗИВ КОНТА ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ
КЦИЈЕ
1.3.х2. год. Форвард уговор 31.567

Акумул. остали потпуни резултат 31.567

Усклађивање форвард уговора са његовом

текућом поштеном вредношћу од 10.000 $
уз кореспондентно одобравање Акумул.
осталог потпуног резултата

Трошкови дисконта 20.000

Акумул. остали потпуни резултат 20.000

Евидентирање двомесечне линеарне

алокације дисконта на форвард уговору:
30.000 $ х 2/3 = 20.000 $

197
 Страна валута (€) 1.800.000

Приходи од продаје 1.800.000

Евидентирање прихода и наплате

2.000.000 € по спот курсу од 0,90 $

Готовина 1.810.000

Страна валута (€) 1.800.000

Форвард уговор 10.000

Евидентирање извршења форварда (тј.

прилива 1.810.000 $ при размени 21.000.000
€) и затварање конта Форвард уговор

Нето ефекат на биланс успеха за х2. годину је:

Приходи од продаје 1.800.000 $

Трошкови дисконта (20.000)

Корекција нето добитка 40.000

Утицај на нето добитак 1.820.000 $

Како је на крају прве године нето резултат смањен за 10.000 $, може се закључити да
утицај на нето добитак у оба обрачунска периода износи 1.810.000 $, што се подудара са
износом нето прилива готовине остварене овом продајном трансакцијом.

3.2. Валутне опције у функцији заштите новчаних токова антиципиране продајне

трансакције у страној валути

Заштиту од валутног ризика антиципиране трансакције у страној валути компанија „А“

може постићи и куповином пут (продајне) валутне опције на дан 1.12.х1. год. Опција, која
доспева на дан 1.3.х2. год., има извршну цену од 0,92 $ и премију од 0,009 $ по опцији.
Њена поштена вредност по релевантним датумима је приказана у Табели 85.

Табела 85 - Вредности валутне опције

Валутнa опција

Опциона
Поштена Промена Суштинска Промена
премија
вредност поштене вредност временске

198
 Датум за 1.3.х2. вредности вредности
године

1.12.х1. г. 0,009 $ 18.000 $ - -0- -

31.12.х1. г. 0,006 12.000 -6.000 $ -0- -6.000

1.3.х2. г. 0,020 40.000 +28.000 40.000 $ -12.000

Књижење коришћења валутне опције за заштиту новчаних токова антиципиране

трансакције у страној валути у првом обрачунском периоду приказано је у Табели 86.

Табела 86 - Дневник компаније „А“ за х1. годину: валутна опција категорисана за

заштиту антиципиране трансакције

ДАТУМ

ТРАНСА- НАЗИВ КОНТА ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ

КЦИЈЕ

1.12.х1. год. Валутна опција 18.000

Готовина 18.000

Евидентирање куповине валутне опције

као средства, а предвиђена продаја се не
књижи

Трошкови опције 6.000

Валутна опција 6.000

Кориг. вредн. опције на њену поштену

вредност и признавање промене њене
временске вредности као расхода

На бази приказаних књижења може се констатовати да се нето добитак на крају првог

обрачунског периода, услед појаве Трошкова опције у износу од 6.000 $, смањио за исти
износ. Када је реч о ефектима ових књижења на позиције стања, евидентно је да на крају
првог периода долази до појаве активне позиције Валутна опција у износу од 12.000 $, као
и до смањења Готовине за 18.000 $. Због успостављања билансне једнакости, долази до
смањења позиције Нерасподељена добит за 6.000 $.
199
Хронолошка евиденција употребе опције за заштиту од валутног ризика антиципиране
трансакције у страној валути у другом, узастопном обрачунском периоду илустрована је
у Табели 87.
Табела 87 - Дневник компаније „А“ за х2. годину: валутна опција категорисана за
заштиту антиципиране трансакције

ДАТУМ

ТРАНСА- НАЗИВ КОНТА ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ

КЦИЈЕ

1.3.х2. год. Валутна опција 28.000

Трошкови опције 12.000

Акумул. остали потпуни резултат 40.000

Кориговање поштене вредности валутне

опције са 12.000 $ на 40.000 $ и
евидентирање расхода на име трошкова
опције уз кореспондентно одобравање
Акумул. ост. потпуног резултата

Страна валута (€) 1.800.000

Приходи од продате робе 1.800.000

Евидентирање прихода и наплате

2.000.000€ по спот курсу од 0,90 $

Готовина 1.840.000

Страна валута (€) 1.800.000

Валутна опција 40.000

Евидентирање извршења опције (наплата

1.840.000$ при замени 2 милиона €) и
затварање конта Валутна опција

Акумулиран остали потпуни резултат 40.000

Корекција нето добитка 40.000

Закључак Акумул остал. потпун.

200
 резултата као корекција нето добитка

Утицај на нето добитак за други обрачунски период се може сумирати на следећи начин:

Приходи од продаје 1.800.000 $

Трошкови опције (12.000)
Корекција нето резултата 40.000
Утицај на нето добитак: 1.828.000 $

Агрегатно посматрано, током оба обрачунска периода нето добитак се повећао за

1.922.000 $ што је једнако нето приливу готовине реализованом продајом на ино тржишту
(1.840.000 $ на име наплате – 18.000 $ на име куповине опције). Идентичан износ се
добија и када се смањење нето добитка у првом периоду (6.000 $) сабере са повећањем
нето добитка у другом периоду (1.828.000 $).

3.3. Валутне опције у функцији заштите новчаних токова антиципиране набавне

трансакције у страној валути

И коришћење валутних опција у циљу заштите антиципираних трансакција набавке у

страној валути, са рачуноводственог аспекта, биће размотрено на примеру
спољнотрговинских трансакција америчког увозника, предузећа „Е“. Ова компанија
планира да у блиској будућности увезе материјал у вредности од 2.000.000 аргентинских
пезоса од ино добављача и стога на дан 1. август купује опцију. Куповином пут
тромесечне опције на 2.000.000 аргентинских пезоса, чија је извршна цена 0,070 $, овај
увозник хеџира промене новчаних токова антиципиране трансакције у пезосима.
Материјал набавне вредности 2.000.000 пезоса је примљен 31.10. када је извршена и
исплата ино добављачу.
Релевантни подаци о овој трансакцији су приказани у Табели 88.

Табела 88 - Динамички посматране компоненте поштене вреднсти валутне опције

Датум Спот Oпциона Поште- Проме- Сушти- Време- Проме-

курс премија на вре- на нска нска на врем.
дност пошт. вре- вредност вредн.
вредн. дност

1.8. 0,070 $ 0,0050 $ 10.000 $ - -0- 10.000 $ -

201
 30.9. 0,076 0,0093 18.600 +8.600 $ 12.000$* 6.600 -3.400 $

31.10. 0,081 0,0110 22.000 +3.400 22.000 -0- -6.600

* Пошто је спот курс 0,076 $, а страјк цена 0,070 $, суштинска вредност опције од 12.000 $ произлази из:
2.000.000 пезоса х (0,076 $ - 0,070 $).

Хрнолошки посматрано књижење антиципиране трансакцију набавке у страној валути

приказано је у Табели 89.

Табела 89 - Дневник компаније „Е“: валутна опција категорисана за заштиту

новчаних токова антиципиране трансакције набавке у страној валути

ДАТУМ

ТРАНСА- НАЗИВ КОНТА ДУГУЈЕ ПОТРАЖУЈЕ

КЦИЈЕ

1. 8. Валутна опција 10.000

Готовина 10.000

Евидентирање куповине валутне опције

као средства

30. 9. Валутна опција 8.600

Акумулиран остали потп. резултат 8.600

Подешавање поштене вредности опције са

10.000 $ на 18.600 $

Трошкови опције 3.400

Акумулиран остали потп. резултат 3.400

Признавање промене временске

вредности опције као расхода

31.10. Валутна опција 3.400

Акумулиран остали потп. резултат 3.400

Усаглашавање поштене вредности опције

са 18.600 $ на 22.000 $

Трошкови опције 6.600

202
 Акумулиран остали потп. резултат 6.600

Признавање промене временске вредности

опције као расхода

Страна валута (пезос) 162.000

Готовина 140.000

Валутна опција 22.000

Извршење валутне опције и конверзија

140.000 $ у 2.000.000 пезоса

Материјал 162.000

Страна валута (аргентински пезос) 162.000

Куповина материјала испалтом

аргентинском добављачу 2.000.000 пезоса

Акумулиран остали потп. резултат 22.000

Кориговање нето добитка 22.000

Закључак конта Акумул. остали потпуни

резултат као прилагођавање нето
добитка

На бази последњег књиговодственог става може се уочити да је закључак конта

Акумулиран остали потпуни резултат спроведен преко конта Кориговање нето добитка на
очекивани дан одигравања предвиђене трансакције, без обзира да ли набављени материјал
тангира нето добитак.

На бази наведених података могу се 30.9. и 31.10. саставити пробни биланси, што је
приказано у табелама 90 и 91.

Табела 90 - Пробни биланс на дан 30.9.

Конта Дугује Потражује

Готовина 10.000

Валутна опција (средство) 18.600

Акумул. ост. потп. резултат 12.000

Трошкови опције 3.400

203
УКУПНО 22.000 $ 22.000 $

Табела 91 - Пробни биланс на дан 31.10.

Конта Дугује Потражује

Готовина 150.000

Материјал (Трош. прод. произво.) 162.000

Нерасподељена добит, 30.9. 3.400

Трошкови опције 6.600

Кориговање нето добитка 22.000

УКУПНО 172.000 $ 172.000 $

* *

Посебним разматрањима финансијско-рачуноводственог третмана хеџа како извозних,

тако и увозних трансакција у страној валути, коришћењем валутних форварда и опција,
потврђена је уводом наговештена специфичност хеџа трансакција у страној валути. На
бази илустрованих хипотетичних примера могуће је закључити да су специфична
књижења релација валутног хеџинга опредељена комбинацијом бројних фактора, као што
су: тип хеџа, карактер хеџ ставке, тип коршћеног хеџинг инструмента и категорија (врста)
изложености валутном ризику.

Литература

1. Accounting Standards Board, Financial Reporting Standard 23: The Effects of Changes in
Foreign Exchange Rates, London, 2004.
2. Accounting Standards Committee, Statement of Standard Accounting Practice No. 20 (SSAP 20),
Foreign Currency Translation, London, 1983.
3. American Institiute of Certified Public Accountants, Status of Accounting Research Bulletin,
Accounting Principles Board Opinion No. 6, New York, 1965.

204
 4. American Institiute of Certified Public Accountants, Status of Accounting Research Bulletin,
Accounting Principles Board Opinion No. 6, New York, 1965.
5. Anson M., Accounting and Tax Rules for Derivatives, New Hope, Pennsylvania, 1999.
6. Arshadi N., Karels G., Modern Financial Intermediaries & Markets, Prentice Hall International,
Inc., New Jersy, 1997.
7. ASB, FRS 13, Derivatives and Оther Financial Instruments: Disclosures, 1998,
https://www.frc.org.uk/
8. ASB, FRS 29, Financial Instruments: Disclosures, 1999, https://www.frc.org.uk/
9. Baker, R., V., Lembke and T. King, Advanced Financial Accounting, McGraw Hill International
Companies, New York, 2005.
10. Belk P.A., The Organization of Foreign Exchange Risk Management: A Three-Country Study,
Managerial Finance, Vol. 28, No. 11, 2002.
11. Belkaoui, A., International & Multinational Accounting, The Dryden Press, London, 1999.
12. Bierman H., Johnson T., Peterson S., Hedge Accounting: An Exploratory Study of Underlying
Issues, FASB Research Report, Norwalk Connecticut, 1991.
13. Boatler, R., Use of „salient economic factors“ in determing functional currencies under FAS,
Global Finance Journal 1 (4), 1990.
14. Богићевић, Ј., Финансијско-рачуноводствени аспекти превођења стране валуте,
Рачуноводство, број 1-2, 2003.
15. Богићевић, Ј., Међународно финансијско извештавања: превођење стране валуте,
Рачуноводство, број 9-10, 2003.
16. Богићевић, Ј., Међународно финансијско извештавање: превођење стране валуте у САД,
Рачуноводство, бр. 11-12/2003.
17. Богићевић, Ј., Узроци међународних разлика у финансијском извештавању, часопис
Рачуноводство, бр. 5-6, 2006.
18. Богићевић, Ј., Превођење стране валуте и валутни хеџинг у међународном рачуноводству,
докторска дисертација, Економски факултет у Суботици Универзитет у Новом Саду, 2011.
19. Богићевић, Ј., Рачуноводствене импликације превођења и хеџинга трансакција у страној
валути, Економски хоризонти, 15 (2), Економски факултет Универзитета у Крагујевцу,
2013.
20. Богићевић, Ј., Миленковић, И., Концепт транслационе изложености девизном ризику,
Економски погледи, Економски факултет Универзитета у Приштини,Vol. 16, број 3, 2014.
21. Богићевић, Ј., Превођење финансијских извештаја страних филијала, Економски факултет
Универзитета у Крагујевцу, 2016.
22. Bogićević, J., Suština i značaj izučavanja međunarodnog računovodstva, Tematski zbornik:
Finansije i računovodstvo u funkciji privrednog rasta, Ekonomski fakultet Univerziteta u
Kragujevcu, 2016.
23. Bogićević, J., Dmitrović Šaponja, Lj., Pantelić M., The foreign exchange transaction exposure
of enterprises in Serbia, Економски анали. - ISSN 0013-3264. - Vol. 61, br. 209, 2016.
24. Богићевић, Ј., Јањић, В., Разлике између националних рачуноводствених система,
Економски ефекти транзиције и реструктурирања привреде Србије у функцији европских
интеграција, Редактори: Шапић, С., Обрадовић, В., Дреновак, М., Костић, М. и Тодоровић,
В., Универзитет у Крагујевцу, Економски факултет, 2019.
25. Choi, F., Frost, C. and G. Meek, International Accounting, Third Edition, Prentice-Hall
International, England, 1999.
26. Choi, F., and G. Meek, International Accounting, Pearson Education Inc., Sixth Edition New
Jersey, 2008.
27. Deegan, C. and Ward, A. M., Financial Accounting and Reporting: An International Approach
McGraw-Hill Education New York, 2013.
28. Demirage, I. and Goddard, S., Financial Management for International Busines, McGraw-Hill
International Companies, England, 1994.

205
 29. Дмитровић Шапоња, Љ, Богићевић, Ј. и Јоветић, С., Емпиријска анализа економске
изложености девизном ризику предузећа у Србији, Индустрија, број 4, 2011.
30. Дмитровић Шапоња, Љ. и Богићевић, Ј., Превођење vs прерачунавање финансијских
извештаја страних филијала, часопис Анали Економског факултета у Суботици, Vol. 48,
бр. 27, 2012.
31. Домановић, В. и Богићевић, Ј., Улога функционалне валуте у оцени перформанси
мултинационалних предузећа, Ревизор, бр. 73, Институт за економику и финансије, 2016.
32. Doupnik, T. and Perera, H., International Accounting, McGraw-Hill International Companies,
2007.
33. Ernst & Young, Financial reporting developments: Foreign currency matters, 2015,
http://www.ey.com/publication/vwluassetsdld/financialreportingdevelopments_bb2103_foreignc
urrency_1
34. Evans, T. and Doupnik, T., Determining the Functional Currency, Research Report, Financial
Accounting Standards Board, 1986.
35. Evans T, Taylor M., Holzman O., International Accounting & Reporting, Macmilan Publishing
Company, London, 1994.
36. European Commission, Accounting Rule 13: The Effects of Changes in Foreign Exchange Rates,
2009, https://ec.europa.eu/budget/library/biblio/documents/management/accountingframework/
EU%20Accounting%20Rule%2013.pdf
37. FASB, Statement No. 8, Accounting for the Translation of Foreign Currency Transaction and
Foreign Currency Financial Statement, Stamford, CT, 1975. http://www.fasb.org/
38. FASB, Statement of Financial Accounting Standards No. 52, Foreign currency translation,
Norwalk, CT, 1981. http://www.fasb.org/
39. FASB, SFAS No. 105, Disclosure of Information about Financial Instruments with Off Balance
Sheet Risks and Financial Instruments with Certain Concentrations of Credit Risk, 1990.
http://www.fasb.org/
40. FASB, SFAS No. 119, Disclosure about Derivative Financial Instruments and Fair Value of
Financial Instruments, 1994, http://www.fasb.org/
41. FASB, SFAS No. 133, Accounting for Derivative Instruments and Hedging Activities, 1998.
http://www.fasb.org
42. FASB, Statement of Financial Accounting Standards No. 138, Accounting for Certain Derivative
Instruments and Certain Hedging Activities, 2000, http://www.fasb.org
43. FASB, Accounting Standards Codification, ASC 815, Derivatives and Hedging,
https://asc.fasb.org/
44. FASB, Accounting Standards Codification, ASC 830-10 Foreign Currency Matters,
https://asc.fasb.org/
45. FASB, Accounting Standards Update, ASU 2017-12, Targeted improvements to accounting for
hedging activities, https://asc.fasb.org/
46. Filomena, A., Consolidation of Foreign Subsidiaries: Revisiting SFAS 52, Academy of
Accounting and Financial Studies Journal,
http://www.readperiodicals.com/201104/2439605371.html PDF, 2011.
47. Fox, S., Principles of International Accounting, Macmilan Publishing Company, London, 1996.
48. Giles Р, Defining and Measuring Currency Exposure, International Finance Handbook , Vol. 2,
Wiley & Sons, New York, 1983.
49. Graham J. R., Smith C.V.,Таx Incentives to Hedge, Journal of Finance, Vol. 54, Issue 6, 1999.
50. Hagelin, N. and B. Pramborg, Hedging Foreign Exchange Exposure: Risk Reduction from
Transaction and Translation Hedging, Journal of International Financial Management and
Accounting 15, No.1, 2004.
51. Horngren, C, Sundan, G. and Elliot, J., Introduction to Financial Accounting, Prentice-Hall,
New Jersey, 1996.

206
 52. Hoyle, J., Schaefer T. and Doupnik, T., Advanced Accounting, McGraw-Hill/Irwin, New York,
2004.
53. Hoyle, J., Schaefer T. and Doupnik, T., Fundamentals of Advanced Accounting, Mc Graw Hill Irwin,
New York, 2015.
54. IASB, History of International Accounting Standard 21- The Effects of Changes in Foreign
Exchange Rates, http://www.iasb.org
55. IASB, International Accounting Standard 1 – Presentation of Financial Statement,
http://www.ifrs.org
56. IASB, International Accounting Standard 21, The Effects of Changes in Foreign Exchange
Rates, http://www.ifrs.org/documents/ias21
57. IASB, International Accounting Standard 7, Cash Flow Statement,
http://www.ifrs.org/documents/ias7
58. IASB, International Accounting Standard 32, Financial Instruments: Disclosure and
Presentation, 1995. https://www.iasplus.com/
59. IASB, International Accounting Standard 39, Financial Instruments: Recognition and
Measurement, 1998,. https://www.iasplus.com/
60. IASB, International Financial Reporting Standard 7 - Financial instruments: Disclosures
http://www.ifrs.org/documents/ifrs7
61. IASB, International Financial Reporting Standard 9 - Financial instruments,
http://www.ifrs.org/documents/ifrs9
62. IFRIC 22 Foreign Currency Transactions and Advance Consideration
https://www.iasplus.com/en/standards/ifric/ifric-22
63. Iqbal, Z., Melcher, T., Elmallah, A., International Accounting – Global Perspective, The Dryden
Press, London, 1997.
64. Јакшић, М., Финансијско тржиште – инструменти и институције, Економски факултет
Универзитета у Крагујевцу, 2016.
65. Јанковић, Н., Утицај девизног курса на конкурентност извоза, Докторска дисертација,
Универзитет у Крагујевцу Економски факултет, 2013.
66. Jaworek, M. and Kuyel, M., Transnational Corporations in the World Economy: Formation,
Development, and Present Position, Copernican Journal of Finance and Accounting, 4 (1), 2015.
67. Карапавловић, Н., Мерни атрибути у у финансијском извештавању и периодични
резултат, необјављена Докторска дисертација, Економски факултет Универзитета у
Крагујевцу, 2018.
68. Kim, S. and Kim, S., Global Corporate Finance, Blackwell Publishing, USA, 2006.
69. Кнежевић Г., Рачуноводствене импликације вредновања финансијских инструмената у
условима глобализације, докторска дисертација, Економски факултет Ниш, 2006.
70. Кочовић, Ј., Актуарске основе формирања тарифа у осигурању, Економски факултет,
Београд, 2000.
71. Lawrence, S., International Accounting, International Thomson Business Press, USA, 1996.
72. Lorenson L., Accounting Research Study No. 12: Reporting Foreign Operations of US Companies in US
Dollars, AICPA, NY, 1972.
73. Међународни рачуноводствени стандард 21, Ефекти промена девизних курсева, Министарство
финансије Републике Србије, http://www.mfin.gov.rs
74. Међународни рачуноводствени стандард 29, Финасијско извештавање у
хиперинфлаторним привредама, Министарство финансије Републике Србије,
http://www.mfin.gov.rs
75. Међународни стандард финансијског извештавања 10 , Консолидовани финансијски
извештаји, Министарство финансије Републике Србије, http://www.mfin.gov.rs
76. Meigs, R. и Meigs, W., Računovodstvo: temelj poslovnog odlučivanja, MATE d.o.o. Zagreb,
1999, D-2.

207
 77. Мићовић М, Берзански послови и хартије од вредности, Правни факултет, Крагујевац,
2006,
78. Narodna banka Srbije, Zvanična kursna lista, http://www.kursna-lista.com
79. Nelson J, Sue J., Moffitt S, Affleck.–Graves J., The Impact of Hedging on the Market Value of
Equity, Journal of Corporate Finance 11, No. 5, USA, 2005.
80. Nobes, C. and Parker, R., Comparative International Accounting, Prentice Hall Europe, 2008.

81. Обрадовић, В., Међународни стандарди финансијског извештавања: глобални језик

рачуновођа, Економски факултет Универзитета у Крагујевцу, 2016.
82. Pahler, A. and Mori, J., Advanced Accounting, Concepts and Practice, Harbart Brace Jovanovich
Publishers, New York 1990.
83. Правилника о изменама и допунама Правилника о Контном оквиру и садржини рачуна у
Контном оквиру за привредна друштва, задруге, друга правна лица и предузетнике,
Службени гласник РС, број 9/2009.
84. Практична примена МСФИ у Републици Србији, Основни принципи, Поглавље МРС 21
Ефекти промена девизних курсева, Савез РР Србије, 2008.
85. PwC, In depth: Achieving hedge accounting in practice under IFRS 9, December 2017,
www.pwc.com/IFRS
86. Radebaugh L. and Gray, S., International Accounting and Multinational Enterprises, John Wiley
& Sons, Inc, USA, 2003.
87. Samuels J.M., Piper A.G., International Accounting: A Survey, Croom Helm Ltd. London, 1995.
88. Samuel F, Norlin G. R., Principles of International Accounting, Austin Press, USA,1996.
89. Saudagaran S, Biddle G., Foreign Listing Location: A Study of MNCS and Stock Exchanges in
Eight Countries, Journal of international Business Studies, Second Quarter, 1995.
90. Saudagaran, S., International Accounting: A User Perspective, Thomson South-Western, USA,
2004.
91. Shapiro, A., Multinational Financial Management, John Wiley & Sons, Inc, USA, 2006.
92. Stefanović, R., Bogićević, J., Razumevanje međunarodnih razlika u finansijskom izveštavanju,
Monografija: Korporativno upravljanje u tranziciji, Ekonomski fakultet u Kragujevcu, 2006.
93. Stolowy Н., Research Study „The Definition of International Accounting through Textbooks
Contents“ HEC School of Management, Department of Accounting and Management Control,
France, htpp://studies2.hecfr./jahia/webdavsite/hec/shared/sites/stolowy/acces_anonym
94. Sume E. C., Essays: ”Foreign Exchange Exposure and Management Case Study of Тwo
Multinationals,” Swerige, 2009, http://www.essays.se/essay/b1b915bc8c,
95. Sutton, T., Corporate Financial Accounting and Reporting, Prentice Hall, England, 2000.
96. Станчић, П., Чупић, М., Корпоративне финансије, Универзитет у Крагујевцу Економски
факултет, 2020
97. Татић, И., Пренос обрачунатих ефеката курсних разлика и валутне клаузуле
(разграничених у финансијским извештајима за 2008. и 2009. годину) на приходе и расходе
у билансу успеха за 2010, Рачуноводствена пракса, приручник за рачуноводство и
пословне финансије бр.4-5, Савез РР Србије, Београд, 2011.
98. Troberg, P., „Foreign Currency Translation: A Comparative Analysis of Approaches“, Advances
in International Accounting , Vol. 1, JAI press Inc., 1987.
99. Vlady, S. and Jermkowich, E., Foreign Currency Translation: New Accounting Standard in
Australia, International Journal of Case Method Research & Application XX, 4, 2008.
100. Weirich, Th., Avery, C., Anderson, H., “Approaches to the Study of International
Accounting Concepts”, International Journal of Accountancy Vol. 2, 1971.
101. World Investment Report 2000, http://unctadstat.unctad.org//
102. World Investment Report 2005, http://unctadstat.unctad.org//
103. World Investment Report 2011, http://unctadstat.unctad.org//

208
 104. World Trade Organization, World Trade Statistical Review 2019
105. Закон о рачуноводству, Службени гласник РС, бр. 73/2019.
106. Живановић, М., Развој и домети хеџ рачуноводства, Mастер рад, Универзитет у
Београду Економски факултет, 2015.

209