ТУЖНИ РИБОЛОВ

Јутрос ме тата повео у риболов. Био сам сретан! Уживао сам у вожњи нашим
малим бијелим бродом. Лијепо смо разговарали. Дивили смо се нашем чистом
мору и отоцима у близини.
А онда је тата успорио вожњу. Био је јако забринут. И ја сам се забринуо. На
површини мора појавила се велика црна мрља. Стигла је и до нас. Наш лијепи
бијели бродић постао је прљав и црн. Нисам више био сретан. Био сам уплашен.
Тата ми је објаснио да је та мрља нафта која се преко ноћи излила из танкера.
Много ће риба и животиња у мору због тога угинути. Обала ће бити масна и ружна.
Вратили смо се кући, а ја сам цијели дан био тужан.

МИШКО У ЦИРКУСУ
Мишко није волио ићи у школу. Досадиле су му књиге, бојице, торба! Једнога
дана, умјесто у школу, оде он у циркус. Гледао је коње како плешу. Лав је скакао
кроз обруч, а мајмуни су возили бицикле. Мишко се смијао до суза.
Одлучио је побјећи од куће и запосли се у циркусу јер је мислио да се тaмo цијели
дан само играју и смију. Мишко је желио постати кротитељ, али је одмах одустао.
Сазнао је да кротитељ мора и по пет сати вјежбати с лавовима и тигровима у
кавезу. Затим је Мишко желио постати жонглер или мађионичар. Но сазнао је да и
они морају свакога дана дуго вјежбати.
- Онда ћу бити клаун - размишљао је Мишко, али су му на то рекли да би морао
научити свирати виолину и хармонику. Такођер би морао читати књиге јер прави
клаун мора много знати.
- Па добро, онда ћу барем бити чувар животиња – помисли Мишко. Но, кад су му у
руку дали метлу, четку и канту да очисти кавезе, сјетио се своје школе и вратио се
својим књигама, бојицама, биљежницама и својој драгој кући.
 ДВА ПРИЈАТЕЉА
Два се пријатеља шетала густом шумом.
Наједанпут се покаже медвјед и навали на њих. Један се од њих двојице
даде у бијег, успне се на неко дрво и сакрије међу гране, а други остане на путу.
Ваљало му штогод учинити: баци се на земљу и причини се мртвим. Медвјед
дође до њега и стане га њушити, па, мислећи да је мртав, изгуби се опет у шуми.
Кад се медвјед изгубио, спусти се онај с дрвета и весело запита свог
пријатеља:
- Но, што ти је медо причао у ухо ?
- Па, рекао ми је да је онај кукавица који оставља својег пријатеља у опасности.

Лав Николајевич Толстој

ЛОПТА
Једна плава лопта са жутим тaчкама тражила је своје мјесто у свијету
Најприје је ушла у дневну собу. Скакутала је по паркету, али су је наслоњач,
двосјед, полица за књиге, телевизор, вазе и остали намјештај уз крикове страха и
негодовање потјерали у нади да више никад неће доскакутати натраг.

“Па, добро”, помисли лопта и уђе у кухињу. Али из ње је била избачена још и прије
него из дневне собе. Чаше, шољице и тањири толико су се узнемирили да се
њихово звецкање чуло све до купаонице, камо се лопта брзо откотрљала.
Но из купаонице је изашла сама, и то врло брзо. Замислите, хтјели су је окупати, а
она није била лопта на напухавање, него права кожна!

У спаваћој соби била је потпуно непожељна, па је љутита изашла ван, на траву.

Ондjе су напокон уочили њезине вриједности и играли се с њом све до вечере.
Пала је ноћ, а лопта је сретна лежала у трави и гледала велику лопту на небу.

Бруно Куман