Споменик ослободиоцима Пирота од Османлија

Споменик ослободиоцима Пирота од Османлија се налази у делу града који носи назив
Тијабара. Представља млађи део Пирота у коме су током османске власти већину
популације чинили хришћани. Простор је био прекривен барама, које су исушене
након Првог балканског рата, отуда и назив. Средином 19. века услед развоја трговине,
Тијабара постаје простор са пословним, трговачким и стамбеним зградама. Тада се
јавља потреба за уређењем Трга и подизањем споменика који ће га украсити. Изградња
споменика започета је 1904. године а завршена је 1924. године.

Споменик представља спомен пирамиду са скулптуром орла на врху. Висина

споменика износи 12 метара. Распон крила орла износи око 4 метара. Постамент је
израђен од камена пешчара. На њему се налази плоча израђена од белог мермера са
натписом: „ Капетану Милутину Карановићу и осталим борцима који за владе Њ.В.
Кнеза Милана Обреновића падоше 12.13. и 15. децембра 1877. године у борби за
ослобођење Горњег Понишавља од Турака. Захвални Пирот и села Округа Пиротског“.
Око споменика се налазе 12 стубића који су повезани гвозденим ланцем па тако чине
ограду спомен обележја. Од декоративних елемената на камену се налазе четири
уклесана крста. Бронзаног орла на врху споменика израдио је Павле Ристић, сликар из
Пирота 1987. године.

На споменику је приликом његовог подизања 1924. године, био постављен бетонски

орао, али је он врло брзо почео да пуца, стога је замењен ливеним орлом који је
израђен од топовских чаура, које је донирао Војно-технички завод у Крагујевцу. Аутор
овог ливеног орла био је београдски вајар Боснер.

Судбина споменика у Другом светском рату пратила је судбину српског народа. Са

разарањем земље и споменик ослободиоцима Пирота био је разорен. Бугари су га
минирали 1941. године не би ли лакше однели скулптуру орла са врха. Није познато
где су је однели и шта се са њом догодило. Према тврдњама локалних житеља, орао је
на себи имао обележје крста са четири слова „С“. Стога претпостављамо да је орао
уништен.

Бугари су уништили и спомен плочу на споменику и ту поставили нову са другачијим

текстом на Бугарском: „ В памет на изгиналите Пирочани през 1876-1877. 28. VIII
1943. От Пирочианите“. Овај чин је био део бугарске политике у тежњи да бугаризује
локално становништно Пирота и учврсти своју власт у јужним српским крајевима.
После рата споменик је обновљен а нова спомен плоча постављена је 1951. године.
Међутим приликом ове обнове споменик није добио свој првобитни изглед. Орао није
враћен на његов врх. Уместо тога на врху споменика једно време се налазило звоно, да
би потом врх споменика дуги низ година стајао празан. Због тога га је народ називао
„споменик ратни инвалид“. Орао је поново постављен на врх споменика је тек 1987.
године. Исте године утврђен је за културно добро и налази се под заштитом државе.

Значај Споменика ослободиоцима Пирота у Тијабари огледа се у томе што он припада

врсти споменика који су подизани у циљу меморисања догађаја из прошлости Србије,
чија је изградња била део српске националне, колективне свести. Држава је кроз овај
историјски догађај славила хероје из скорије прошлости, и одавала почаст свима који
су дали животе за ослобођење Пирота од Турака.
Споменик ослободиоцима Пирота од Турака подигнут је на централном тијабарском
тргу у старом делу града под називом Тијаbара где је живело искључиво хришћанско
становништво у време турске окупације. Након дугих борби град је коначно ослобођен
28. децембра 1877. године када се у јутарњим часовима турска војска повукла из
Пирота дигавши у ваздух барутану у утврђењу. Данас се тај датум обележава као
празник Дан Пирота.

Оригинална фигура бакарног орла са Споменика ослободиоцима Пирота од Турака у

Пироту скинута је 1941. године са врха споменика и однешена у Бугарску од стране
бугарске окупаторске војске. Врхунац је постигнут покушајем да се сруши споменик
ослободиоцима Пирота у Тијабари. Експлозија га је само делимично оштетила.