La za La za rević

Pripovetke

S ad rţaj

 P red rag P ro tić P red g o v o r

 Pripovetke
 Š v ab ica
 Prvi put s ocem na jutrenje
 Š k o lsk a ik o n a
 Na bunaru
 Verter
 S v e će to n aro d p o zlatiti
 Vetar
 R eĉn ik m an je p o zn atih reĉi i izraza

P red ra g P ro tić
Predgovor

Ima pisaca kod kojih proces sazrevanja traje dugo a

putanja njihova razvoja pokazuje krivudavu liniju uspona
i p ad o v a p re n o što p o stig n u rezu ltate k o ji im d o n o se g las
d o b rih p isaca. T ak v ih p isaca n ije m alo , i v ećin a je tak o
p o ĉela. A li im a i o n ih d ru g ih , k o d ko jih p ro ces sazrev an ja
n ije v id ljiv , ĉiji se rast n e o b av lja p red ĉitao cim a n eg o u
njihovoj radnoj sobi i koji svojim prvim radovima ostaju u
k n jiţev n o sti. L aza L azarev ić p rip ad a o v o j d ru go j g ru p i
p isaca; o n je p o ĉeo b ez p o ĉetn ištv a. N jeg o v a p rv a
objavljena pripovetka Prvi put s ocem na jutrenje ujedno
je i jedna od njegovih najboljih pripovedaka. Iz te
p rip o v etk e m o g la b i se sag led ati L azarev ićev a
o p red eljen ja, sk lo n o sti i n aĉin m išljen ja, o d n o sn o
p rim an ja u tisak a iz sp o ljašn jeg sv eta i izraţav an ja tih
utisaka.

R o Ċ en u Š ap cu 1 85 1 . g o d in e u trg o vaĉk o j p o rodici,

L azarev ić je u ĉio g im n aziju u sv o m e ro d n o m g rad u i u
B eo g rad u , g d e se i u p isao n a tad ašn ji P rav n i o d sek V elik e
sk o le. K ad je d o šao n a V elik u šk o lu , p o k ret m eĊ u
omladincima izazvan idejom i delovanjem Svetozara
M ark o v ića b io je u p u n o m jek u . I L azarev ić p rilazi to m
p o k retu . U ĉi ru sk i jezik d a b i m o g ao d a ĉita i n ep rev ed en e
sp ise ru sk ih rev o lucio n arn ih d em o k rata, d rţi p o p u larn a
p red av an ja iz p riro d n ih n au k a, p rev od i k raće ĉlan k e
Ĉ arlsa D arv in a i M ajk la F arad eja. L azarev ić p o ĉin je d a
prevodi i poznat ro m an Ĉ ern išev sk o g a Š ta d a se ra d i koji,
k ak o sam k aţe, "svo jim ĉitao cim a p o k azu je p u t k o jim se
d o lazi d o d ru štv eno g a b lag o stan ja". O n je i sek retar, ili
k ak o se to o n d a zvalo : p isar, stu d en tsk o g d ru štv a
"P o b ratim stv o ", ĉija je u p rav a u ru k am a stu d en ata-
socijalista. Ali se ovaj novi uticaj sukobljava sa jednim
d ru g im u ticajem k o ji se v rem en o m p o k azao jaĉim . P o d
uticajem vaspitanja koje je dobio u porodici od majke,
izu zetn o jak e ţen e, k o ji n ik ad a n ije m o g ao a n i ţeleo d a
p rev aziĊ e, L azarev ić se p o stu p n o i p o stepeno odvaja od
"n o v ih " lju d i i o d "n o v e" n au k e i, k ao što to o b iĉn o b iv a,
postaje njihov protivnik. Po povratku iz Berlina, gde je
k ao d rţav n i stip en d ist stu d irao m ed icin u , o d v o jivši se o d
b eo g rad sk e d u ho vn e i p o litiĉk e k lim e, taj rask id p o staje
potpun. R ad io je k ao p rak tiĉar, civ iln i i v o jn i lek ar, i u z
p u t se b av io k n jiţev n im rad o m . N ap isao je n ek o lik o
napisa iz oblasti medicinske nauke i bio prvi srpski lekar i
n au ĉn ik k o ji je u sv o m e rad u u p o treb ljav ao m ik ro sk o p . U
isto riji m ed icin e u S rb iji o staće isto tako poznat po
p rim en i n o v ih m eto d a u leĉen ju n ek ih b o lesti.

K ad je L azarev ić p o ĉeo d a p iše, srb ijan sk a stv arn o st n ije

p ru ţala n im alo ru ţiĉastu slik u . O sam d esete g o d in e
p ro šlo g a v ek a o staće u isto riji n ap isan e k ao razd o b lje
v lad alaĉk e sam o v o lje i p o licijskog nasilja; jedna u krvi
u g u šen a b un a i jed an , p ro tiv n o n acion aln im in teresim a
v o Ċ en i n esrećn o izg u b ljen rat, jesu n ajp o zn atiji, ali n e i
jed in i trag iĉn i d o g aĊ aji to g a d o b a. E k o n o m sk e p rilik e u
zem lji su se o zb iljn o p o go ršav ale. P ro ces rasp ad an ja
starih p o ro d iĉn ih zad ru g a, u k o je je S v eto zar M ark o v ić
p o lag ao v elik e n ade i p rip isiv ao im o d lu ĉu ju ću u log u u
srp sk o m d ru štv en o m p reo b raţaju , b io je v eć o d av n o
zav ršen . P ro ces p ro p ad an ja seljak a i d alje se n esm etan o
razvijao tako da se velikom broju materijalno
u p ro p ašćen ih seljak a p rid ru ţio n e tak o m ali b ro j
materijalno posrnulih ili sasvim propalih malih trgovaca i
sitn ih zan atlija. Ĉ o v ek u k ao što je b io L azarev ić tak av
svet nije mogao da bude po ukusu, ali on nije mogao ni da
v eru je u n ek i d ru štv en i n ap red ak i u izmenu toga
n ep o d no šljiv og stan ja. V asp itan u p atrijarh aln o m d u h u , s
v rlo ţiv im i razv ijen im o sećan jem p o ro d ice i za p o ro d icu ,
n o seći u seb i o tp o r p rem a "n o v im " lju d im a k o jim a je i
sam nekada pripadao i "novoj" nauci koju je nekad i sam
ispovedao, Lazarev ić se o k ren u o p ro šlo sti. S v et n jeg o v a
d etin jstv a i p rv ih sazn an ja o ţiv o tu ĉin io m u se k ao
n ajp rav iĉn ije u stro jen sv et, k ao sv et d o b rih lju d i,
p o slo v iĉno g p ošten ja i p rim ern e rad ljiv o sti i o n je ţeleo d a
g a o v ek o v eĉi i, p o sred n o , stav i n asu pro t sv etu u kome
ţiv i.

A li, k ao što to ĉesto b iv a (red o v n o k od d aro v ito g p isca

k o ji k ritik u je sv et u k o m e ţiv i s k o n zerv ativ n ih p o zicija}
pisac govori jed n o a k aţe d ru g o . I L azarev ić je n eh o tice
o tk rio taj sv o j p atrijarh aln i sv et i p rik azao g a d ru k ĉijim n o
što je ţeleo d a g a p rik aţe. U to m e sv etu ţiv o t se razv ijao
p o jed n o m o d reĊ en o m red u k o ji je za sv e lju d e o b av ezan i
nepromenljiv. "Bolje da propadne selo nego u selu adet"
g lasi jed n a n aro d n a p o slo v ica k o ja b i m o g la d a p o slu ţi i
k ao o d liĉan p u tov oĊ a n a p u tu k ro z taj svet. Postoji
p o ro d ica i p o sto ji p o jed in ac; p o jed inac je ĉlan p o ro d ice,
ali n ik ak o n e i sam o staln a liĉn o st. A k o d o Ċ e d o
n esp o razu m a m eĊ u n jim a, p o jed in ac im a d a se p rik lo n i
p o ro d ici. M o g u ćn ost d a p o ro d ica n ije u p rav u n i k ao
teo rijsk a p retp o stav k a n e m o ţe se primiti u tom svetu.
L azarev ić je u to m sv etu v id eo sv et sreće i sp o k o jstv a;
o n o što je u stv ari p rik azao b ilo je "m raĉn o carstv o ", k ak o
je rusku patrijarhalnu porodicu nazvao Dobroljubov. U
njegovoj pripoveci Š va b ica M iša M ariĉić ţeli d a se o ţen i
devojkom koja bi mu po svemu odgovarala. Ali, ona je
strankinja i njegova porodica ne bi mogla da je kao takvu
p rih v ati. S h v atan ju p o ro d ice o n ţrtv u je sv o ju liĉn u sreću ,
n a šta, m o ţd a, im a p rav o , ali i sreću d ev o jk e k o ju v o li, na
šta n em a p rav o . M itar u p rip o v eci Prvi put s ocem na
jutrenje na kocki gubi celo svoje imanje i dovodi do
p ro sjaĉk o g štap a celu sv o ju p o ro d icu, ali n jem u n em a
niko da se suprotstavi jer je on despot, glava porodice. I
k ad n ao p ak o rad i, o n rad i n ajb o lje što m o ţe. Jer o n zn a
sv e i m o ţe d a ĉin i što h o će. U Š ko lsko j iko n i pop će
zap retiti d a će za in at p ro d ati sv in je u b escen je i n jem u
n ik o n eće m o ći d a se su p ro tstav i. O n će p o k u šati d a sp reĉi
sv o ju k ćer d a p o slu ša g las sv o g a srca i k ad se o n a
n jeg o v o j od lu ci sup ro tstav i, o n a za n jeg a v iše n eće
p o sto jati. K ao što se v id i, L azarev ićev p atrijarh aln i sv et, u
svojoj osnovi, daleko je od toga da bude idealno sazdan,
ĉak i o n d a k ad se p o sm atra u lep šan i s n jeg o v e
najidealnije strane.

L azarev ić je b io jed an o d p rv ih srp skih p rip o v ed aĉa k o ji

je obratio p aţn ju n a u n u trašn ji sv et liĉn o sti k o je p rik azu je
i n a p sih o lo šku an alizu . K o d M ilo v an a G lišića i Jan k a
V eselin o v ića p sih olo šk e an alize u n ek o m d u b ljem sm islu
te reĉi g o to v o i n em a. K o d Jak o v a Ig n jato v ića o n a je
sv ed en a n a n ajm an ju m o g u ću m eru . S rem ac se o g ran iĉav a
n a o p is sp o ljašn jih m an ifestacija u n u trašn jih lo m o v a, i to
v iše k ao h u m o rist n eg o k ao p siho lo g . A L azarev ića b aš
p sih o log ija in teresu je. O n u p rav o n ajv iše slik a p relo m e u
ĉo v ek u , o n aj tren u tak k ad p o sle p retrp ljen o g p o raza u
ĉo v ek u n astaje m o raln i p reo b raţaj: M itra k ad o b o ren e
g lav e p rizn aje sv o j p o raz i sa su zam a u o ĉim a trazi
p o d ršk u i u teh u , A n o k u (Na bunaru) u trenutku saznanja
d a je n ajv eća sreća u p o slu šn osti, a jed in a p rav a slo b o d a u
pokornosti, Maru (Š ko lska iko n a ) k ad se v raća k ao
p o k ajn ica i sv a u su zam a traţi o d o ca o p ro štaj. T e p relo m e
i p reo k rete L azarev ić d aje zan im ljiv o sa zav id n o m
v eštin o m i sa o d liĉn im p o zn av an jem p sih o log ije. S lik aju ći
p o n ek i p u t, k ao k od M itra i A n o k e, sam o sp o ljašn ja
izraţav an ja u n u trašn jih n em ira, o n izv rsn o d o ĉarav a sv u
v eliĉin u i jaĉin u u n u trašn jih p o tresa i celo k u p n u d ram u
k o ja se u liĉn o stim a zb iv a, d o k je u Š va b ici M iša M ariĉić
p red m et p riliĉn o p recizn e i sav esn e p sih o lo šk e an alize.

A šta je u zro k d u šev n im lo m o v im a i k rizam a u to m e svetu

k o ji je, za L azarev ića, n ajb o lji o d sv ih m o g u ćih sv eto v a i
jed in i m o g u ći sv et? Jer ak o u to m e svetu im a o zb iljn ih
p o tresa, o n d a taj svet ili n ije tak o v aljan k ao što b i to
L azarev ić h teo d a p o k aţe ili o d n o se u to m sv etu n ek o sa
strane muti. Na ova pitanja mogu da budu dva potvrdna ili
d v a o d riĉn a o d g ovo ra. L azarev ić, m eĊ u tim , o d riĉn o
odgovara na prvo a potvrdno na drugo pitanje. On
o g lašav a za k riv ca n o v o v rem e k o je k u ca n a v rata staro g
sv eta i n o v o g ĉo v ek a k o ji je n o silac to g n o vo g v rem en a u
onoj istoj meri u kojoj je to novo vreme stvorilo njega.
O k o to g a k o je u p rav o taj n o v i ĉo v ek u L azarev ićev im
pripovetkama postoji kod nas jedan mali, u osnovi
p riv id an sp o r. Jo v an S k erlić v id i u n jem u u ĉen ik a
S v eto zara M ark o v ića, a M iro slav Đ o rĊ ev ić rad ik ale k o ji
su S v eto zarev o u ĉen je izn ev erili. U v rem e k ad je
L azarev ić p isao , o n o v rem en e razlik e izm eĊ u rad ik ala i
u ĉen ik a S v eto zara M ark o v ića n isu se v iĊ ale o n ak o jasn o
k ao što se v id e d an as; za sav sv et o n i su b ili jed n o isto ili
g o to vo jed n o isto . "N o v i" ĉo v ek b i, dakle, zvao se radikal
ili S v eto zarev u ĉen ik , b io p ristalica u ĉen ja S v eto zara
M ark o v ića. U o stalo m , o v d e je m n o g o zan im ljiv ije k ak av
je L azarev ićev o d n o s p rem a to m e n o v o m ĉo v ek u o d to g a
k o je u p rav o taj L azarev ićev "n o v i" ĉo v ek . I šta je o v o ga
nagonilo da se tako o d red i p rem a sv o jim n ek ad ašn jim
isto m išljen icim a.

"N o v im " ĉo v ek o m b av ila su se tro jica n aših realista:

G lišić, L azarev ić i S rem ac. O d n o s sv e tro jice p rem a
n o v o m ĉo v ek u je sliĉan : n eg ativ an . B iv ši "crk v en jak "
G lišić o b raĉu n av ao se u Novom Mesiji sa svojom
so cijalistiĉk o m m lad o šću n a n im alo sim p atiĉan n aĉin i sa
o štrin o m jed n o g ren eg ata ili b iv šeg v ern ik a: "n o v i" ĉo v ek
p rik azan je k ao m alo u m n ik . S rem cu je n o v i ĉo v ek sv u da
na meti i redovno predmet podsmeha: od Č iča Jo rd a n a do
prve glave Zone Zamfirove, od S rete u čitelja do Zlog
podanika. L azarev ić n o v o m ĉo v ek u p rilazi d ru k ĉije. O n
nema simpatija ni za njega ni sa ideje koje on propoveda,
ali to o d su stv o sim p atija je n a jed n o m m n o g o v išem
in telek tu aln o m n iv o u n o što je k o d G lišića i S rem ca. T o je
otpor jed n o g ko n zerv ativ n o g p ro fesora a n e m rţn ja jed n o g
p o litiĉk o g ag itato ra. "N o v i" ĉo v ek su b jek tiv n o n ije rĊ av,
ali o b jek tiv n o im a štetn u i rĊ av u u lo gu . N jeg o v e id eje p o
seb i n isu n ep am etn e, ali su o n e n ep rim en ljiv e u n ašo j
sred in i i p o k u šaj n jih o v e p rim en e redovno izaziva haos.
Jer, po starom dobrom redu, sve u svoje vreme i sve na
sv o m e m estu ; L azarev ićev "n o v i" ĉo v ek se p o jav io u
n ed o b a i n a p o g rešn o m m estu .

K ritik o m "n o v o g " ĉo v ek a L azarev ić p relazi sa slik an ja

id iliĉn o g sv eta p rošlo sti n a p lan sav rem en e d ru štv en e
kritike. A tamo gde govori o starom patrijarhalnom
d ru štv u o n uk azu je n a razo rn i u ticaj lju d i k o ji su se o d
to g a d ru štv a o tp ad ili. T ak av je u ĉitelj u Š ko lsko j iko n i i
tak av je P era Z elem b ać, g lav n i k riv ac M itro v e m aterijaln e
i moralne propasti. Pa ip ak , ta d ru štv en a k ritik a n ajo štrije
je izraţen a u d v em a p rip o v etk am a: u Sekciji i u
n ajp o zn atijo j L azarev ićev o j p rip o v eci S ve će to n a ro d
pozlatiti, uz Prvi put s ocem na jutrenje. U Sekciji
L azarev ić p o lazi o d jed n e taĉn e ĉin jen ice iz k o je izv laĉi
p o g rešn e zak lju ĉke. P rim en a jed n o g zak o n sk og p ro p isa u
sred in i k o ja n ije sp o so b n a d a g a p rih vati, jer o n o što
zak o n p ro p isu je u su p ro tn o sti s n jen im o k o štalim i
o k am en jen im n av ik am a i o v eštalim trad icijam a, d o n o si
m n o g e trag iĉn e i n eţeljen e p o sled ice. L azarev ić ne daje
n ik ak av k on aĉan zak lju ĉak , jer n jeg a u o v o j p rip o v eci v iše
zan im aju m o raln i i p sih o lo šk i p rob lem i. A li ĉitav a
p rip o v etk a je tak o in to n iran a d a se iz n je izv laĉi zak lju ĉak
d a tak v u zak o n sku m eru n ije treb alo p rim en iti. D o d u še, to
nije sasvim u skladu s p atrijarh aln im n aĉelo m p o k o m e je
bolje da "propadne selo nego u selu adet", ali je zato
p o jav a k o ja se ţig o še, sek ciran je m rtv aca, u su p ro tn o sti sa
patrijarhalnim adetom. Mnogo je dublja, stvarnija i
su štastv en ija k ritik a u S ve će to n a ro d p o zla titi. Invalid,
h ero j iz rata, p ro si. "L ju d i d o b ra srca ĉin ili su m u d o n ek le
poklone. Ali na sve se na svetu ogugla. Sve izbledi: i
o d u šev ljen je, i lju bav , i d u šn o st, i saţaljen je! I n e m o ţeš
g a v iše p o zn ati k ao n i T o p u zo v og v ran ca k o ji je n ek ad
dobijao svaku trku , a sad a o k reće su v aĉu ." O k ru ţen
rav n o d u šno šću ljud sk o m , p red tu Ċ im b o lo m i n eb rig o m
d rţav e k o ja m u d aje izd rţav an je to lik o d a m o ţe d a p ro si,
B lag o jev sin o staje k ao ţiv i, trajn i p ro test p ro tiv sv eg a
to g a. N ajp re p ro tiv d rţav e, k o ja se, k ad traţi ţrtv e, javlja
k ao d o m o v in a, a k ad v raća d u g o v e, p o jav lju je se k ao
o rg an izacija jed n e k lase za zaštitu n jen ih in teresa, a zatim
i p ro tiv lju d sk e rav n o d u šn o sti i o tu p elo sti i sv eg a o n o g a
što d o p rin o si d a "sv e izb led i". M o ţd a je u n ajv ećo j m eri ta
k ritik a u p eren a b aš to j o so b in i lju d sko j, ali jaĉin a
d ru štv en e k ritik e p o tisk u je sv e o stalo u d ru g i p lan . A o n o
što to j k ritici d aje svu o štrin u i sv u g orĉin u jeste k raj
p rip o v etk e i n aĉin n a k o ji je taj k raj sao p šten :

"B lag o je je jo š d o n ek le g o v o rio "S v e će to n aro d

pozlatiti!" P o sle je o k ren u o n a: "S v e će to teb i b o g p latiti".
Naposletku se propije, i tu skoro umre. A njegov sin
p rim a izd rţan je o d in v alid sk o g fo nd a i - prosi.

M o ţete m u , ak o ćete, u d eliti.

Ovo je moj prilog."

I n ijed n e su v išn e reĉi, n ijed n e n ep o sred n e in terv encije.

K ao d a p isac sv o jim p riv id n im m iro m h o će d a p o k aţe d a
je sudbina Blagojeva sina sasvim normalna pojava u svetu
u k o m e su , B lag o jev sin i o n , o su Ċ eni d a ţiv e.

Pripovetka S ve će to n a ro d po zla titi zan im ljiv a je jo š iz

jednog razloga; to je jedina pripovetka u kojoj je
L azarev ić o tv o ren o p o su m n jao u lju d sk u d ob ro tu . In aĉe,
k o d L azarev ića sv e se d o b ro zav ršav a. T aj n jeg o v
o p tim izam S k erliću je to lik o sm etao d a je b io sk lo n d a
tv rd i d a L azarev ić u jed n o m d u b ljem sm islu i n ije realist. I
doista, Mitar i Marica se m ire, p o p o p rašta sv o jo j jed in ici,
A n o k in p reo b raţaj d o ţiv ljav a se k ao p razn ik i izaziv a
b esk rajn u rad o st p o k u ći Đ en ad ića, n ep rijateljstv o b rata
p rem a sestrin o m jaran u p rerasta u šu rak o v o o bo ţav an je
zeta (U d o b ri ča s h a jd u ci), Jan k o u v iĊ a d a je b esmislena
n jeg o v a lju b av p rem a u d ato j ţen i i d o lazi k seb i (Verter),
a M iša M ariĉić raskid a sv o ju v ezu sa Š v ab ico m . Z ab lu d eli
se u v ek v raćaju n a p rav i p u t i u v ek ih n jih o v i n ajb liţi
d o ĉek u ju raširen ih ru k u , d aju im p o n o v o sv u to p lin u
p o ro d iĉn og o g n jišta, a ĉv rst zag rljaj k o jim ih steţu n ije
sam o zn ak o p ro štaja n eg o i zn ak b u d u će n erask id iv e v eze.
Ne raduju se samo ljudi nego i priroda, nebo je plavo i
v ed ro , a ju tro sv eţe, su n ce b lag o g reje, p a se lju d im a ĉin i
da se na njih osmehuje. Ali, uvek je i mnogo suza
rad o sn ica p ri tak v im su sretim a, tak o d a se ĉitao cu u
jed n o m k rajiĉk u sv esti, u p rk o s sv o j lep o ti p o m iren ja,
jav lja n ed o u m ica d a m o ţd a u tim su zam a rad o sn icam a
n em a p o m alo i b o la zb o g p o raza k o ji su lju d i d o ţiv eli,
zb o g p o n iţen ja k o je su k ao p o k ajn ici m o rali da pretrpe,
n ije li to u jed n o m sm islu i n a jed an n aĉin i p laĉ k o ji ih ,
p o sle p o m iren ja i p o k ajan ja, p o d seća n a ţiv o t k o ji je sad
pred njima.

L aza L azarev ić je n ajb o lji stilist n ašeg realizm a i sv ak ak o

n ajb o lji p rip o v ed aĉ to g a razd o b lja. N jeg o v a reĉen ica ima
g ip k o sti i eleg an cije, n jeg o v a p o reĊ en ja su zan im ljiv a,
ĉesto p o m alo n eo b iĉn a i d u h o v ita. M a g d e p ro n ašli n ek i
n jeg o v o d lo m ak , o d m ah ćem o g a p o zn ati p o n ek im
stilsk im o so b in am a k o je su sam o n jeg o v e u ĉitav o j n ašo j
literaturi. Nekad su ga zbog dobrog pisanja nazivali
"srp sk im T u rg en jev im ". T o p o reĊ en je, m a k o lik o b ilo
preterano, nije u isti mah i besmisleno. Uz to, on ima
d rag o cen a o sećan ja za h u m o r i o n d a k ad n e ţeli d a d a
m ah a to m e sv o m o sećan ju , o n o p o n ek ad p reo v laĊ u je.
Cela pripovetka Verter protkana je blagom ironijom. Ta
blaga ironija doprinosi da prema jednom, po
patrijarhalnom shvatanju, prestupniku imamo sve
sim p atije. S k erlić m u je zam erio d a je u n jem u m o ralist
p o b ed io realista i d a je L azarev ić u im e n ek ih m o raln ih
n aĉela k o ja su p ro b lem atiĉn a, izn ev erav ao u m etn iĉk u
istin u . N jeg o v a m o raln a n aĉela su d o sta p ro b lem atiĉn a, ali
n i S k erlićev o m išljen je o izn ev erav an ju u m etn iĉk e istin e
n ije n išta m an je p ro b lem atiĉn o . I m im o sv o je v o lje,
L azarev ić je o sv etu k o ji je v o leo izrek ao n ep rijatn e istin e.
P o n ep rijatn o sti tih istin a i p o teţin i o p tu ţb e k o ja iz n jih
p ro istiĉe L azarev ićev e p rip o v etk e se m o g u m eriti, u
n jem u sav rem en o j k n jiţev n o sti, sam o sa, in aĉe slab im ,
ro m an im a Jan k a V eselin o v ića Jed a n ju n a k n a šega d o ba i
Borci.

K ad je L aza L azarev ić izm u ĉen tuberkulozom umro

k rajem . 1 8 9 0 . g o d in e, b io je o ţaljen k ao n ajb o lji srp sk i
p rip o v ed aĉ. U n ap isim a n astalim n ep o sred n o p o sle
n jeg o v e sm rti o L azarev ićev im d elim a p isalo se, n e tak o
retk o , b o lje n o što su o n a zaslu ţiv ala. T ak v o p isan je
moralo je da izazove reakciju i ona se javila. O njegovom
d elu p o ĉelo je d a se i d ru k ĉije su d i. L ju b o m ir N ed ić m u je
zam erao d a je im ao v iše v eštin e n eg o p rav o g k n jiţev n og
talen ta i tim e stv o rio n e m alu zab u n u . N aim e, N ed ić n ije
jasn o o d red io šta u o v o m slu ĉaju p o d razu m ev a p od
v eštin o m a šta sm atra k n jiţev n im talen to m . S k erlić je
o tišao d alje i n eg iraju ći, sasv im o p rav d an o , isp rav n o st
njegovih nazadnih shvatanja bio sklon da umanji i
u m etn iĉk u v red n o st n jeg o v ih p rip ov ed ak a. T ak v o
S k erlićev o p isan je n ije o stalo b ez o d jek a. B ilo je u pitanju
n ep o v o ljn o m išljen je k ritiĉara u ĉiji se su d v eru je o p iscu
k o ji je n esu m n jiv o b io o m iljen . I zato , sv e što se p o sle
S k erlića p isalo sv o d ilo se ili n a p o k u šaj o b aran ja n jeg o v a
su d a ili n a p o k u šaj o d b ran e S k erlićev ih stav o v a. U tim
rasprama stv o rilo se sasv im p riro d n o i jed n o treće
stan o v ište: d a je istin a n eg d e n a sred in i. L azarev ić d o ista
n ije o n ak o v elik i pisac k ao što su m islili n jeg o v i
sav rem en ici, ali je sv ak ak o jed an o d n ajb o ljih n aših
p rip o v ed aĉa. O n o p o ĉem u o n o staje jeste k n jiţev n i n aĉin
p isan ja, sm isao za p sih o log iju , p o d jed n ak o razv ijen a m o ć
zap aţan ja i im ag in acije, a izn ad sv eg a, o n o staje
n ad ah n u ti p esn ik i sp o n tan i k ritiĉar jed n o g d avn o g , u
n ep o v rat išĉezlo g sv eta.

P red rag P ro tić

La za La za rević
Pripovetke

Š va b ica

K ad sam se p o lan i v ratio iz Italije, d o šao m i je d o ru k u

o v aj ru k o p is. Ĉ itao sam g a p o d u tiscim a k o ji su n a m e
o stav ili P o m p eji. K ad sam izišao iz P o m p eja, p ev ao sam
pesmu "Svja sujeta ĉelo v jeĉask aja, jelik a n e p reb iv aju t p o
sm erti". Ĉ u d n o v ato d a m i se ta p esm a v rzla p o p am eti i
p o sle o v og ru k o p isa. Jo š je ĉu d n ije što m o j sap u tn ik u
Italiji, m o j p rijatelj i red ak to r, k ad sam m u p ro ĉitao o v aj
krnjav rukopis ponudi mi u otkup album Pompeja. Ja sam
p ristao n a tram p u , sm eju ći se rĊ av o j d o setci o m o ljcim a i
lavi.

I Pismo

... ţen sk o d ru štv o p rijatn o ...

N jen a m ajk a, b rat jo j p o ru ĉn ik ...m an o v , P o p esk u ,

k alk u lato r u M in istarstv u g raĊ ev in a, jed an n em aĉk i
stu d en t, M ak s p o im en u ... A li ti v eć p o zn aješ g lav n e
o so b e o vo g a p an sio n ata, a n aro ĉito n ju . P rek o d an sm o
sv ak i n a sv o m p o slu . N a d o ru ĉak , ru ĉak i n a v eĉeru
skupljamo se u trpezariji gde je klavir i jedno desetak
n o v in a i ţu rn ala. T rp ezarija je ta u p rav o n aše
in tern acio n aln o zem ljište. T u sm o sv i kao u svojoj sobi.
K o n em a n ik ak a p o sla, sed i tu , ĉita n o v in e, u d ara u k lav ir,
zabavlja se s Anom, dobuje prstima u prozor ili se prisloni
u z p eć. A A n a je, n arav n o , u v ek tu s rad o m ili sa
zab av o m . T u m an o v s n jeg o v im d u b o k im b aso m i jo š
dubljim brkovima ...

... Ponosita kao ... Dmol ... m aţe k o len a p etro leu m o m , i
k ad g o d , siro ta, ju tro m d o Ċ e s trg a, h u ĉe i p ri to m n am a,
sv o jim p ito m cim a, d em o n stru je sad rţin u k o tarice k ao
vuga, a oni to zovu haut gout[1]...

II Pismo

M isliš, v aljd a: k o šta rad i. - ja se samo njome zanosim?

N e, b rate, jo š u m en i Ċ ip a p o šten o srce, - ta valjda pred
to b o m sm em to tv rd iti! Š ta im am ja s n jo m e? Ja b aš i d a
sam uveren da me ona - ĉisto m e sram o ta d a k aţem - da
me ona voli, tim bih se pre povukao s polja ljubavi. Zar da
se igram "dev o jaĉk im srcem "?

A k o ću istin u reći, n a sv ak i n aĉin p rijatn o m i je b iti s

njome, - a, k ao b ajag i, što i d a m i n e b u d e? A li n arav n o d a
je to sv e d alek o o d m a k ak o g o sećan ja k o je b i b ilo m a i
nalik na ljubav. Pogledam je pokatkad sa strane i ispod
oka, pa se m islim : d ijete, d ijete! A li d alje, n arav n o , n išta.
T a ja, i k ad n e b ih b io rav n o d u šan p rem a n jo j (k ao što je
ona prema meni - a to jeste, tako mi boga!), ipak bih se
d o b ro ĉu v ao sv akog k o rak a k o ji b i m e v o d io d o m a k ak ih
izjav a i sp o razu m ev an ja. T i zn aš d a ona nije u onim
g o d in am a u k o jim a se "P ro v o d i lju b av ", sto ji celu n o ć
p red av lijsk im v ratim a i ĉek a se "lju b av n ik ", p a se p o sle
cm ak a d o k n e u d ari k rv n a n o s, a n e d aju ći seb i n ik ak v a
raĉu n a p o d b o g o m . H o ću d a k aţem : n ije u g o d in am a u
kojima se igra ljubav n ih scen a i sam o jo j "zn aĉajn o "
steg n u ti ru k u zn aĉi "p o Ċ i za m en e". N em a tu , d ak le šale.
Ja jo š k o ji m esec p a o stav ljam sk am iju i stu p am n a sv o je
noge, i svaki, ma i neozbiljan korak u ljubav bio bi korak
u ţen id b u , a ti v rlo d o b ro zn aš d a se ja n jo m o ţeniti ne
m o g u . B o ţe m o j! Š ta b i rek li m o ji, šta p rijatelji, šta
naposletku i poglavito ti sam? Prvo, nije ni Srpkinja,
m o ţd a n i lep a, a siro ta. P a n jen a ro d b in a, - hajde majka i
b o ţe p o m o zi, ali lajtn an t! A ti zn aš d a sam p restareo za
ekscese. Nekada sam mislio d a b ih b io u stan ju o ţen iti se
k u v arico m , ţiv eti s n jo m e o k o ri su v a h leb a i b iti
n ajsrećn iji sm rtn i. T o su , v aljd a, g o d in e što ĉin e ĉo v ek a
"pametnijim". Ja bih pljunuo na njih, pa ipak ne mogu da
b u d em "lu d ". P ro šlo je sv e. S ram o ta b i m e b ilo o d
berberina koji me sapuni triput nedeljno.

A m an , p o b ratim e! Ja n eh o tiĉn o n aĉinih n ek ak av u v od .

Tome je svemu kriv Joca koji nas je, kad nam je bio u
g o stim a, u zeo n a o k o , p a p o sle i teb i k o ješta n ad ro b io , iz
ĉeg a si ti n aĉin io ĉitav u o p tu ţb u , o d k o je se ja sam o
b ran im . P rip o v etk a je sv ršen a. V eru j! Ja sam p rem a n jo j
samo galantan gospodin: pratim je na klaviru kad peva;
d o d ajem jo j ig le k ad isp ad n u ; o g rćem jo j k ab an icu k ad
p o Ċ e u šetn ju itd . M eĊ u tim , m irn o i sp o k o jn o g led am
svoja posla, i za dva-tri meseca uzdam se d a ću p o stati
doktor. - K o će sa m n o m !

P o m isli šta je u rad io lu d i N ik o la - obrijao brkove i upisao

se u b u ršev e! Ja, k ao n ajstariji m ed icin ar, u su d io sam se
d ati m u jed n u lek ciju , p o sle k o je m i je o n p retio d a će m e
zv ati n a d u el, n a što m u je V id ak d u v an d ţija - udario
šam ar!

Neko zakuca na moja vrata.

A n a m e zo v e n a v eĉeru .
 Tvoj pobratim.

III Pismo

O d n ek o d o b a n aša se p rep isk a v rze sam o o k o A n e. Ja to

ĉin im , v aljd a, sto g a, d a ti n e b i p o m islio : "A , sad se
u ću tao , sad n išta o n jo j n e p iše, zn am ja šta će to reći!", jer
tak v o g sk ep tik a k ao što si ti m alo je. S ad a ćeš m i b ar
v ero v ati d a n em a n išta, jer je jo š p re p et d an a o tišla sv o jo j
sestri u Gotu. Ostali smo sami, - n em o j d a m i se sm eješ
k ad ti k aţem d a n am je n ek ak o sv im a tu ţn o . O n a je d rţala
svezu izm eĊ u n as, jer o v ak o sed n em o sv i za sto , ću tim o ,
d a se ĉu je k ak o m u v a v eĉera. M ak s p rav i rĊ av e d o setk e n a
k o je se m i sam o zv an iĉn o sm ejem o . S T u m an o v o m se
n arazg o v aram k ad sm o u sv o jo j so b i, jer k ak o o n tešk o
g o v o ri n em aĉk i, to g a m rzi d a što p o ĉin je k ad sm o svi
zajed n o , a d a, o p et, o k ren e ru sk i u d ru štv u g d e n iko v an
nas dva ne razume - zn aš d a je v rlo "g en an t"[2]

N aš "D o n K arlo s" je n ep restan o o n a u ţasn a p ro tiv reĉn o st

im en u k o je sm o m u d ali. O n ak o isto g led a isp o d o ĉiju ,
ĉešlja k o su iz p o tiljk a n a ĉelo , n o si kratke pantalone i
ogromne cipele i crvene velike marame u koje se
u sek n ju je i k o je m u iz d ţep a v ire. Im a b ritv u o d k o je je
jed n a stran a sam o za ţu ljev e. T u sam o p azio n ek i d an k ad
je S p ald in g u zeo o d n jeg a b ritv u d a zareţe p lajv az. P o ceo
d an ĉita n o v in e k o jih su m u p u n i šp ag o v i. Z atu ri se u
k an ab e i v ad i jed n e p o jed n e. P o k atk ad , p o što je n aišao n a
n ešto v aţn o , o d m ak n e ih d rţeći ih u lev o j ru ci i g led a ih iz
daljine, onda udari desnom rukom po njima, pogleda
o n o g a k o ji n ajb liţe sed i d o n jeg a, k lim n e v aţn o g lav o m i
promumla: N a tü rlich ![3] ili Na-nu![4] ili Donnerwetter
noch einmal![5] o n d a stan e rev n o sn o sv e p o d v laĉiti
crv en im p lajv azo m i, p o što o d u v a bu rm u t što m u je iz
n o sa p ao n a n o v ine, zav ali se o p et u k an ab e i ĉita d alje.

T im isp o d v laĉen im n o v in am a o b iĉn o p o v ezu je b ab a

su trad an ću p o v e s k o m p o to m .
O n jo š n ep restan o g o v o ri strasn o o n jih o v u ratu s
F ran cu zim a, o b u d u ćem sv etu k o ji će se sasto jati sam o iz
N em aca o "siln o m n em aĉk o m carstv u ", itd ., itd . N o s m u
je v eć p o crv en eo , i k ak o u Ċ e n a v rata, ĉu ješ kako mu se
m u ćk a p iv o u trb u h u . - T u m an o v o b iĉn o p ro šap će:
Kraftige deutsche Natur![6]

Spalding onakav kao i pre. Pred svima govori kako mrzi

N em ce. B ije k eln ere k ad h o će d a g a p rev are za d eset p ara,
p a im p o sle d aje d in ar b ak šiša. V u ĉe jo š n ep restan o
nemaĉk o -en g lesk i reĉn ik k u d g o d id e i d o ru ĉk u je tatarski
b iftek . Ja g led am te o d n jeg a u ĉim što m o g u v iše en g lesk i,
pa posle kazujem njoj.

N jen b rat lajtn an t je o n ak o isto o tu ţan . O n je p resrećan

k ad m o ţe d a n as u v erav a k ak o jed v a ĉek a d a se o p et d ig n e
krajina na Francuze: die'Hunde haben noch immer die
Jacke nicht voll.[7]

K ad je što g o v o r o S rb iji, o n d a m i o n n ep restan o d o k azuje

k ak o m i treb a d a p o ĉn em o s T u rcim a, p o b ićem o ih v aljd a.

- E h , k ad b iste v i im ali n ešto sam o jed an o v ak av k o r k ao

m i, lasn o b iste v i sv ršili s T u rsk o m ! M en i b i i su v iše:

- Kad biste vi znali srpsku vojsku i njena dela, vi biste se

stid eli tak o što reći.

O n d a T u m an o v stan e, n atu caju ći n em aĉk i, d a p riĉa. T i

zn aš d a o n d o b ro zn a n aše stv ari. S ad je u zeo m em o are
P ro te N en ad o v ića d a p rev o d i n a ru sk i.

T i n e zn aš jo š d v a R u m u n a k o ji s n am a sed e, - jedar
g im n azist o v d e, a d ru g i m atem atiĉar. V eo m a d o b ar i
o zb iljan ĉo v ek .

IV Pismo

Ĉ u d iš se, m o ra b iti, što sam se u ću tao , - bolestan sam, ili,

b o lje d a k aţem , b io sam b o lestan . N isam ti h teo p isati, d a
se n e b rin eš: sad je sv e d o b ro .

P a i p o sle to lik o g ću tan ja ip ak n em am n išta o ĉem u b ih ti

m o g ao p isati. P o sled n jim tv o jim p ism o m u v erav aš m e d a
iz m o jih p rip o v ed ak a s A n o m n ećeš izvoditi nikakih
zak lju ĉak a i traţiš sam o d a ti sv e n atan k o p išem što b u d e
izm eĊ u n as d v o g a, i p o d v laĉiš d v a p uta reĉi natanko.

D o b ro , p o b ratim e. T i n e zn aš d a m e ti sam u v laĉiš u

n ek ak av ro m an . S ad sam i ja p o ĉeo d a m o trim n a sv ak i
njen postupak prema meni. T i si, u p rav o , k riv što sam
p o ĉeo d a se in teresujem n jo m e, p rav o d a ti k aţem , v iše n o
što b ih h teo . S v e se m islim : p a šta sad d a m u p išem ?

E v o šta sam jo š n ap ab irĉio za m ršav o p ism o , k ao što su

o b iĉn o sv a m o ja p ism a.

K ad je d o šla iz G o te, ja sam se b io toliko pridigao, da sam

taj d an ru ĉao s n jim a zajed n o : d o tle sam jeo u sv o jo j so b i,
jer m e m rzelo o b laĉiti se.

O n a je d o šla u v eĉe. Ĉ u o sam k ak o jo j P o p esk u i

T u m an o v , v eseli, o tv o riše v rata i k ak o se cela k u ća n ap u n i
v eselja. T u m an o v d o trĉa m en i u so b u (n e zn am šta je i
n jem u n asp elo ) i s n ek ak o m p o u zd an o šću d a će m e
obradovati veli:

H ajd ete, d o šla A n a! O n d a sam se i sam o b u k ao i o tišao u

sobu gde jedemo.

K ad sam u šao , o n a je v ad ila n ek ak e p o k lo n e o d sestre za

mater.

- A - reĉe o n a g laso m k o ji m e, b ad av a je, dirnu - a vi ste

slabi?

- N e, b io sam , g o sp o Ċ ice. A o tk u d v i zn ate? O n a se m alo

zbuni.
- G. Tumanov mi je kazao.

- Da, - reĉe T u m an o v p ro sto du šn o k ak o g a je b o g stv o rio -

g o sp oĊ ica je p itala, k ak o je v rata o tv o rila, šta v i rad ite.

Ja je pogledah ispod oka. O n a se ĉin ila d a n išta d alje n e

slu ša i v ad ila je d alje d aro v e za m ater.

Ja sam seo u u g ao d o p eći i g led ao je. M o ţe b iti što sam je

se zaţeleo , m o ţe b iti i što je b ila zap u ren a o d p u ta, tek
m en i se u ĉin i n eo b iĉn o lep a.

N isam n išta d alje g o v o rio . K ad b ab a iziĊ e d a g led a

v eĉeru , a P o p esk u d a k u p i d u v an a, o stasm o sam o ja i o n a.
T u m an o v ĉita n o v in e i sv ak i ĉas p ita: "K ak ú ý to p o
ru ssk i?", o n a d o šla i sela d o m en e k o d p eći.

- Al' vi ste sad sasvim zdravi? - zapita me nekako

p lašljiv o .

_ Na putu da budem sasvim zdrav.

- Al' ste tako bledi!

_ N isam jeo n išta v eć o sam d an a.

_ B o g u h v ala, sam o k ad je sv e p ro šlo . V i se n e ĉu v ate, ja

sam to znala. I vi ste mi lep doktor! - i p o ĉe v eselo d a se
smeje. - Ja n e sm em n išta u ĉin iti p ro tiv v aših n ared ab a, a
vi ne date sebi n išta p rim etiti. N eću v as n i ja, b o g am i,
o d sad slu šati.

- V i? N e, v i ste u v ek b ili d o b ro d ete. N ećete, v aljd a, sad

d a p ro ig rate v aš g las, n aro ĉito u m o jim o čim a , molim vas?
- I ja p o ĉeh d a se sm ejem , h tev ši p o kazati d a ja i n e
mislim prisvajati sebi toliko interesa za me s njene strane.

N ije m i n išta o d g o v o rila. P o g led ao sam je isp o d o k a, n ije

m e g led ala. M en i se u ĉin i k ao d a sam jo j stav io n ek ak v o
pitanje na koje nije odgovorila, i kao da mi je vrlo stalo do
n jen o g o dg o vo ra. O v ak v i slu ĉajev i m en e sam o d raţe. S v e
m e k o p k a n ek i Ċ av o d a v id im d a l'o n a u stv ari m ari za
m e, k o što m e v i svi u v erav ate.

T o g v eĉera p o sle v eĉere ig rali sm o d am e. O n a je ig rala

vrlo dobro. Do b i p rv u p artiju i p o g led a m e o štro , ja sam
razu m eo d a to zn aĉi: zašto v i n e ig rate o zb iljn o?

Drugu partiju ja sam se usiljavao da dobijem, pa valjda

stoga i previdim njen kolut koji sam morao pojesti. Kad
sam v eć sam m icao , u g led am d a o n a im a d am u , tu rim je
n a k rajn o p o lje i p o k rijem je jo š jed n im k am en o m , k ao što
se to ĉin i s d am o m .

- Vi opet imate damu! - rekoh joj.

O n a p ro m eša srd ito ru k o m k o lu to v e, o tu ri d ask u o d sebe,

p o d bo ĉi se n a ru k u i g led aše n a k lav ir za k o jim P o p esk u
sv iraše v lašk e p o tp u ri.

- A što m ešate fig u re k ad p artija jo š n ije sv ršen a?

- V i h o ćete d a se sprd ate m n o m e?

-- Bog s vama!

- A zašto n e ig rate, n eg o m e p u štate d a ja d o b ijam ?

- Z ar v i m islite d a ja n a taj n aĉin h o ću d a v am u ĉin im

nekakvu ljubav? Budite uvereni da se varate - ja sam igrao
kako sam najbolje znao.

O n a se o p et o d o b ro v o lji, ali n ije h tela v iše ig rati d am e. Ja

okrenem dasku i odbrojim sebi i njoj po devet zrna. Ona
pristade da igra mica.

Opet me je tukla, ali sam na njenu licu video da je ona

u v eren a d a ja ig ram k ak o n ajb o lje zn am i d a je n e p u štam
h o tim iĉn o d a d o b ija.
P o sle tri p artije o p et p o m eša zrn a i o tu ri tab lu, ali ne
srdito. Smejala se.

- N e, v i n e zn ate d a ig rate. M o rate k o d m en e u ĉiti.

- S v ak a lek cija o d v as b iće m i d rag a - ja udaram glasom

na "vas".

- Dobro. Onda je prvo: nemojte da laskate.

- H o ćete tj. d a k aţete: n em o jte n i o d sad d a lask ate k ao što

ni dosad niste laskali?

Ona lako pocrvene.

B ab a m eĊ u tim d o n ese m ed a i o rah a, p a o p et iziĊ e.

P o p esk u b eše u g asio sv eće n a k lav iru i sv iraše n ap am et,
m en i se u ĉin i lep še n eg o ik ad , u v ertiru T elo v u . O n a je
m eĊ u tim u zela n ek ak av ru ĉn i rad . Ja lu p ah o rah e i d av ah
jo j, o n a im zam ak aše u m ed . P o p esk u n e h te jesti. O n
p o ĉe o p et W eb er-ovo Aufforderung zum Tanze[8].

Ja u stah i d o n eh ĉašu v o d e. P o p ijem p o la ĉaše.

- Ah, oprostite, ja nisam i za vas doneo. Ona uhvati moju

d o p o lov in e p u nu ĉašu .

- O d atle sam ja p io ; ĉek ajte, ja ću je izap rati, p a ću v am

onda nasuti - i u h v atih za ĉašu .

O n a istrţe ru k u i n ag lo isk ap i ĉašu .

- A li, g o sp o Ċ ice!

O n a m i izg led aše u v reĊ en a. N e h te n išta v iše g o v o riti.

Ć u tali sm o o b o je. P o p esk u d ov rši sv iran je, zak lo p i k lav ir i
d iţe se.

- L ak u n o ć!
- L ak u n o ć! - rekosmo mi.

K ad o stasm o sam i, ja se p o d b o ĉim n a ru k u i g led ah jo j u

o ĉi k o je su b ile u p rav ljen e n a rad u ru k am a jo j. O p azila je
d a je g led am , n ije n i za jed an tren u t d izala o ĉiju s rad a.

- G o sp o Ċ ice, o v aj je p rst m o j b o lesn ik (n jeg a je b ila

oparila k lju ĉalo m v o d o m . Ja sam jo j, p o što je p rsn u o
mehur, mazao rastvorom srebrnog nitrata), ja imam pravo
da ga u svako doba prihvatim i da vidim kako mu je.
Molim ovamo ruku!

U h v atih je za ru k u i p o ĉeh zav iriv ati p rst k o ji je b io

zaleĉen jo š d av n o p re n jenog polaska u Gotu.

O n a n e o tim aše ru k u , ali izg led aše o zb iljn ija n eg o što b ih

ja hteo.

Ovo je zgodna prilika da ogledam njeno "srce", pomislim

se.

- G o sp o Ċ ice, p o k lon ite m i o v aj p rst.

O n a je n ep restan o u n jeg a g led ala. N a m o je p itan je v rćaše

glavom u znak da mi ga ne poklanja.

- Z ar n i cig lo jed an p rst n ećete d a m i p o k lon ite? N isam se

nadao. - Đ av o g a zn ao , to sam k azao s d o sta o sećan ja i, u
stvari, kao da osetih da me boli njena hladnoća.

- A šta ćete s n jim e?

- V i m en i n jeg a p o k lo n ite, a šta ću ja s n jim , to ja zn am .

O n a se u siljen o n asm eši.

- A k o ćete d a g a o d seĉete, ev o v am g a.

- Z asad n išta. S am o d a ja zn am d a je o n m o j, a?

O n a k lim n u o d o b rav aju ći g lav o m .

Ja u zeh n jen p rstić i p o ĉeh g a m ilo v ati. D rţao sam g a za
koji minut u svojoj ruci, ona ga onda, veoma oprezno i
k ao n e zn aju ći šta rad i, izv u ĉe i n astav i p leten je.

Posle pet minuta ja izvadih sahat.

- V eć 1 1 . V i zn ate - rek o h ja k ao u šali - da sam ja

bolestan, pa ipak me ne terate da idem da legnem. A ja
sam , o p et, sm ešan što i sam n e id em , n eg o v as sam o
zanovetam kojekakim besposlicama. Ja znam da vam je
dugo vreme kad ste sa mnom.

- A vi idite kad znate.

U ĉin i m i se d a će to reći: n em o jte d a m e terate d a v am

k aţem d a v as v o lim . P a ip ak u stah i p o Ċ oh .

- L ak u n o ć! D ajte m i b ar ru k u .

N e g led aju ći o d g o v o ri lak u n o ć, ali m i n e d ad e ru k e.

- G o sp o Ċ ice, to n isam zaslu ţio . E , p a lak u n o ć!

D o Ċ o h u sv o ju so bu . N e zn am o tk u d , p a ip ak o sećah se
u v reĊ en .

Ah, nema smisla zanositi se, pomislim. Treba ostaviti

stv ar. N em a tu o n o g a što sam ja m islio , a n ap o sletk u i n e
treb a. A šta sam ja i m o g ao m isliti? D a m e...

B u d alaštin e... C elo v eĉe sam p ro v eo s n jo m e, a p o sla p u n e

šak e. B o lje b i b ilo d a sam što p am etn o rad io , n eg o što sam
p iljio n jo jzi u o ĉi. Š ta sam hteo time?

P o sle sam sk u v ao ĉaja i rad io d o tri sah ata p o p o n o ći d a

b ih n ak n ad io on o što sam izg u b io .

K ad sam leg ao u k rev et, iziĊ e m i o n a u p am eti.

Dalje od mene! Imam ja svojih poslova. Ja sam Srbin, ja

imam staru mater, ja imam svoj zadatak - zar kojeko da
me smeta!

P o b ratim e, p rip o v etk a je sv ršen a. T i n isi n išta v iše n i

o ĉek iv ao . T i zn aš m en e. T v o j v ern i

Pobratim

V Pismo

N...

N e zn am k o jim si p u tem n aĉin io o n ak av zak lju ĉak u

tvome poslednjem pismu: "Vi se obadvoje uzajamno
v o lite. D o k se p o lju b ite, v id ećete d a se ja n e v aram ". T i
zn aš d a m e n a taj n aĉin d o v o d iš n a ĉud n o v ate m isli. O n je
u to lik o istin it što ja i p o sle m o jeg a p o slednjeg pisma
n isam p restao "zan o siti se s n jo m e", k ao što sam ti b io
p isao i k ao što sam m islio d a ću u ĉin iti.

Im am i o p et ĉim e d a ti se izv in im , - bio sam se "zavadio"

s n jo m . Ja sam ti p riĉao k ak o sam o tišao iz so b e, a o n a m i
nije ni ruke dala.

Sutradan ja sasv im o zb iljn o u Ċ em . u sob u (o b iĉn o , p ak , ti

v eć zn aš, sv e se to zb iv a u šali i sm eh u ) i d o ru ĉk u jem .
Nije bilo nikoga, no mi ipak nismo govorili jedno s
d ru g im . Ĉ im sam p o p io k afu , o d m ah iziĊ em .

- Zbogom!

- Zbogom!

N ije m e p itala n i k u d a ću tak o ran o , k ao in aĉe.

D o šao sam u d v a n a ru ĉak .

O n a se b ila o tk rav ila. Izg led ala m i je n eo b iĉn o slatk a.

Z a ru ĉk o m n eh o tiĉn o je g u rn em lak to m .
- Mille pardons![9] - ritersk i se k lan jaju ći.

O n a v rćaše g lav o m : n em a p ard o n .

Z a k azn u ja je jo š jed ared tak n em lak to m .

Ona n aĉin i n ek ak o d etin jsk i v aţn o lice i p o g led a m e

p ro testu ju ći: šta se d irate?

Drugi su svi bili zaneti u nekakav razgovor. Ja kucnem

sv o jo m ĉašo m u n jen u i šap n em jo j:

- Bud'te zdravi!

Ona klimnu glavom.

Dakle pomirili smo se. Ama da l' se ja varam il' se ona

zbilja raduje?

P o sle ru ĉk a o n a sela k o d p ro zo ra i p rev rće L'histoire d'un

paysan - Erckmann-Chatrian.[10] Ja stao v iše n je.

- Lepo vreme - rek o h ja u zd rţav aju ći sm eh . O n a n ap u ći

u sta, su što d ete.

- Ah, vi ste neka prznica!

- N em a v iše d a se g o v o ri o to m e. Dajte ruku. Sad smo se

pomirili.

O n a p ru ţi ru k u , o b rn u v ši g lav u k p rozo ru . Ja je stisk o h za

nju.

D o n K arlo s, k o m e u taj p ar d o n ese d ev o jk a flašu s p ivom ,

n ak ašlja se n ek ak o isu v iše g lasn o . Ja se b ejah n ag n u o n ad
knjigu i gledah ilustracije.

- M eĊ ed - pro šap u ta o n a k ao o d g o vo r n a K arlo so v o

k ašljan je.

B i m i n eo b iĉn o p rijatn o . D o sad n ik ad n ije u m o m

p risu stv u g ov o rila m a šta p ro tiv m a k o g a ĉlan a n aše k u će.

- Ĉ u jete, g o sp o Ċ ice, h ajd 'd a zak lju ĉim o u g o v o r d a se

n ijed n o o d n as n e sm e n i za što lju titi.

- Vi se ljutite, ja se nikad i ne ljutim.

- Ko zna? Nego pristajete l' vi na moj predlog? Ona

izmahnu rukom da udari po mojoj ruci, pa je polako spusti
n a m o j d lan i jo š o zg o p ritište m alo .

- Pristajem!

Ja n e zn am zašto sam se to m e to lik o rad o v ao . Ĉ in ilo m i se

da sam s njom podvezao nekakav kontrakt prijateljstva.

O n d a p riv u ĉem sv o ju sto licu d o n je i p o ĉn em d alje

prevrtati Erckmann-Chatrian-a.

N aiĊ em n a d v o je zag rljen ih .

- Dopada l' vam se ovo?

O n a n ap u ći usta.

O p et n aiĊ em o n a slik u isto g a sm isla.

- A ovo?

O n a m e tak o o štro , o zb iljn o p o g led a, d a m e p ro Ċ e sv a

v o lja za d alju šalu i d a m i se u ĉin iše m o ja p itan ja i o d v iše
b lju tav a. K ao b ajag i n astav ljaju ći d alje, n aĊ em
Marseillaise-u.

- A dopada l' vam se ovo?

O n a p o sm atraše slik u k o ji sek u nd , o nd a sasv im n aiv n o

odgovori:

- Ja n e zn am šta se o v d e m o ţe ĉo v ek u d o p ad ati. N aro ĉito

u v ašo j k n jizi. M o ra b iti d a je o v o le plus apre lettre.[11]
M alo u k o g ĉo v ek a d a je ĉitav n o s. S v e je tak o zam rljan o
da se jedva raspozn aje. N e v alja n išta, n išta.

P o ĉe se slatk o sm ejati, p a k ao b ajag i zad irk u ju ći m e:

- H ajd 'n o site v ašu k n jig u ! K o b ajag i slik e, a izg led aju k o
d a ih je n aša k u v arica b rk ljo m p rav ila. Ja se p ro tiv ih i
d rţah k rep k o o tv o ren u k n jig u ko ju o na p o k u šav aše d a
zatvori.

- O , v i m islite d a ćete je n a silu zatv o riti? V arate se.

O n a se jo š v ećm a n ap in jaše. Ja n ap o sletk u o d jed an pu t

p u stim , i o b e p o le lu p iše jed n a o d ru gu i lak o jo j
p rik leštiše p rst. Ja p ritisn em o b e k o rice i n e d am jo j d a
izv u ĉe p rst. N ap o sletk u o n a g a ip ak izv u ĉe, n o zd era v rlo
m alo k o ţe, a u isto d o b a i p arĉe lista iz k n jig e.

- Ah, oprostite! - rek o sm o o b o je u jed an g las. O n a što m i

je o tcep ila list, a ja što sam jo j n av u kao ran u n a p rst.

- Molim, - rekoh ja - iako ja ciglo imam prava da molim

za o p ro štaj, ip ak se n e slu ţim n jim e, jer m eĊ u n am a sto ji
k o n trak t d a se n e srd im o , d ak le d a i p ard o n n e ištem o .

- M o g la b ih d o k azati d a im am v iše p rav a n o v i, al'k ak o je

to p rav o n a n ašem m eĊ u n aro d n o m , tj. srp sk o -n em aĉk o m
k o n g resu u k in u to , to n eću n i d a se slu ţim njime. Dakle, ja
izriĉn o n e traţim p ard o n a - i p o ĉe se slatk o sm ejati.

D a n ije b ilo D o n K arlo sa u so b i, n e zn am šta b ih jo j

k azao , jer m i to lik o m ila d o Ċ e.

Izb i ĉetiri sah ata.

- Sad moram da idem. Moram vam samo kazati da se

b o jim e ćete se p o k ajati što ste takav ugovor sa mnom
zak lju ĉili, jer... o stajte zd rav o ! S ad ćete m i v aljd a d ati
ruku, jer ako mi je ne date, ne ostaje mi ni ta uteha da se
srdim.

O n a m i p ru ţi ru k u i sm ejaše se.

A h , p o b ratim e, zn aš li k ak a jo j je ru ĉica!

Od to doba bilo je stotinu takvih sitnurija. Ja ti ih ne

p riĉam - n a što ? Resume[12] je da smo nas dvoje prijatelji.
O , šta m i o n a k o ješta n ije p riĉala! Ja sam u sv im a tim
razgovorima nalazio nova i nova svojstva koja su me
to lik o p riv laĉila d a n e zn am jesam li d o v o ljn o isk ren k ad
ti kaţem d a se n isam zalju b io (sit venia verbo![13]).

N u n a što sv e to? Ig ra, lu d a ig ra! Ja sve m an je rad im i sve

se v iše zan o sim n jo m e. P o šlo je sv e b u d ibo k sn am a.

N o jo š n isam to lik o zag azio d a se n e m o g u p o v u ći, a, s

druge strane, krajnje je vreme da se okanim posla za koji
n isam , i to ću u ĉin iti, tak o n e b io tv o j

Pobratim

VI

N... 1. I 187...

P o ĉin jao sam ti, d u še m i, d o sad , d v ad eset p isam a i sv a

p o d erao . V eć su d v a m eseca o d m o g a p o sled n jeg p ism a.
Ti si pisao, molio, zapomagao, - ja ti ip ak n isam n išta
o d g ov o rio . S tid m e je b ilo n ap o sletk u , jer b ih se o g rešio o
svoju iskrenost kad ti ne bih sve p riĉao , a p riĉati ti, o p et,
sv e, tak o m i je teško , tak o tešk o !

Ja sam slab iji i n iţi o d crv a. V eĉn o sam te u v erav ao d a ću

p rek in u ti sv e s n jom e, p a ip ak ... N eg o b o lje s p o ĉetk a.

S v e ću ti isp riĉati. P o d eliću u g lav e. D aću sv ak o j m o to .

R azv iću sv u sv o ju m u zu . T im će b iti sm ešn ije. A ti se,
molim te, smej, smej se onako od srca, kako bih se ja od
srca zaplakao, da me nije sramota i da ne moram mesto
p laĉa p reg n u ti n a d elo p o šten a ĉo v ek a.

R ek o h d a ću p o ĉeti g d e sam stao .

Glava I

T ra ži Ď a vo la sa svećo m

Od neko d o b a o n a rad i sv ak u n o ć d o 1 2 i d u ţe, jer sp rem a

p o k lon e za B o ţić, - ti zn aš d a u n jih n a B o ţić sv i d ariv aju .
Ja o b iĉn o d o n esem k n jig u , p a sed n em s n jo m e, jer se m o ja
so b a n e m o ţe d o b ro d a u g reje.

B ilo je p re jed n o n ed elju d an a. P o n o ći se b ilo p rib liţilo, i

v am p iri su ĉek ali d a se m in u tn a sk azaljk a n a sah atu
p o m ak n e za jed an ĉep erak , te d a d ig n e p o k lo p ce s
n jih o v ih ko v ĉeg a. B led o g m eseca n ije b ilo . (Š teta!
U o stalo m , ti m o ţeš celu scen u zam isliti sp ram m eseĉin e!)
Sve je spavalo, samo sam ja s njome sedeo u sobi.

Ona je radila. Ja sara gledao u knjigu i mislio na nju.

N a jed n o m p ro zo ru b eleo se sp u šten rouleau[14], na

drugom nije bilo zavese.

Ja, d a b ih p o ĉeo razg o v o r, d ig n em se.

- Da spustim i na drugom prozoru zavesu, a?

Govorili smo vrlo tiho, ne znam zašto , p a ip ak m i se u ĉin i

d a sam isu v iše g lasn o g o vo rio .

Ona klimnu glavom.

Ja d o Ċ o h do p ro zora i g led ah je sa stran e. B o ţe! O n a je to

opazila. Baci jedanput-d v ap u t po g led n a m e n išta n e
g o v o reći.

Ja naslonih glavu na prozor. S prsta debeo led pokrivao je

ok n a n jeg ov a, a n a n jim a se ĉu d n o v ato zaig rav aše sv etlo st
lam p e s u lice, n iţu ći se u b esm islen e d u g u ljaste i
zv ezd aste slik e, sao b raţav aju ći se o so v in i led en ih k ristala.

D u g o sam g led ao o v u , k ao što v id iš lu d u , p rljav o -svetlu

slik u k o ja se sv ak i ĉas m en jaše, kad se suv vetar na ulici
zaigra plamenom lampe.

M islio sam n ešto , n e zn am n i sam šta. A u sv ak u sam

misao i nehotice upletao nju. Pade mi kako je svetlost tu, i
prozor da je propusti, - trebalo je, dakle, samo otkraviti
led , i zrak će p asti n a tav an icu n aše so b e. K ao što v id iš,
genijalna misao.

Ona je sedela za stolom i vezla nekakav jastuk.

N a u lici zatu tn jaše p o ţarn iĉk a k o la. B ak lje p ro su še jo š

jaĉu sv etlo st n a zaleĊ en e p ro zo re. Z v o n o u d ari n ek o liko
puta. Tutanj se izgubi u daljini, i nanovo sve bi tiho.

- Vatra! - reĉe o n a.

- Vatra! - odgovorih ja.

N an o v o u ću tasm o . Ja ĉu h k ak o u p o bo ĉn o j so b i T u m an o v
d u b ok o d iše; o n d a, k ak o o n a zab ad a ig lo m u jastu k i k ak o
se vunica tare o tulle anglais.[15]

S ed o h n a sto licu do n je i tak o p rib liţim g lav u n jen o m

vezu, da n ije m o g la v iše ig lo m p ro b ad ati.

Ona spusti vez u krilo i nasloni se na ruku.

Ja je uzeh za tu ruku i spustih je na sto, milovah je. Posle

leg o h n a n ju i zatv o rih o ĉi. O n a n ije n išta g o v o rila, n ije se
o p irala. O setih d a sav g o rim i d a o n a tešk o d iše. P ribrah
se. N esrećn iĉe, šta rad iš?

S k o ĉim n ag lo sa sto lice i tu rim ru k e u šp ag o v e. V aljalo je

p o ĉeti m a k ak av in d iferen tan razg o v or. Ja izv ad im
duvankesu.
- Izvol' te na poklon! - rek o h n ek ak o p ro m u k lo i p o k u šah
da se smejem.

- Ne! - reĉe o n a. N eĉastiv i m e i o p et b o cn u :

- Z ar p o k lo n o d m en e n ećete d a p rim ite? O n a o ću ta. Ja

p o ĉeh d a ju rišam :

- Poklon od mene, g o sp oĊ ice!

- Takav! - reĉe n ek ak o zb u n jen o , u zim aju ći n an o v o v ez.

- K ak av g o d v i h o ćete. A k ak av v i h o ćete? O p et je ću tala.

Ja sam g o to v o šap u tao :

- K aţite k ak av h o ćete!

N išta n e o d g o v o ri.

- G o sp o Ċ ice, zn aĉi d a b iste v i ip ak k ak av d ru g i p o k lo n

h teli o d m en e; v i n ećete m o ju d u v an k esu . K aţite, d ak le!
Ja sed o h o p et d o n je i p rim ak o h jo j se b liţe. - Ne! - reĉe
ona. - N ećete d a k aţete. N e, v i m o rate k azati.

- Nikad!

- A l'ja zn am šta je.

- V i n e m o ţete n ik ad zn ati šta je.

- Parole d'honneur[16], velite da ne znam. Ona se zbuni:

- Ja mislim da vi ne znate.

- Parole d'honneur, vi mislite da ja ne znam?

Ona pocrvene sva.

- Ostavite se.

M en i se u ĉin i d a m e n estad e. O n a je p ro b ad ala ig lo m b ez

ikakva reda. Da je uhvatim za ruku, da je poljubim hiljadu
puta, pa da umrem. Talas strasti (sit venia verbo) sve mi
jaĉe d izaše g ru d i. Ja se n ag o h n jo jzi. U isti p ar sin u m i
kao munja kroz glav u : Š v ab ica, siro ta, m o ja m ati, S rb ija.
S k o ĉim i, n e u zd aju ći se u sv o j g las, b ez zb o g o m o d em u
svoju sobu.

B ilo je v eć 1 p o p o n o ći. Ĉ u h k ak o i on a o d e u sv o ju so bu i
oprezno zatvori vrata.

T u n o ć n isam n išta m islio , b ar n e zn am d a sam šta m islio ,

pa ipak nisam zaspao do 3 sahata. - "O n a h o će srce" - to
m i je n ep restan o izlazilo p red o ĉi.

Glava II

O, ljubofi paklena!

P o traţi sam au to ra

S u trad an b ila je o zb iljn ija n eg o o b iĉno . Ja sam se o p rezn o

klonio svakog diferentnog razgovora.

T o g a d an a b ila se o ĉešljala kako ja volim, a to je prosto

razdeljena kosa nasred glave, a ostrag pokupljena u
k lu p ĉe. T ak o i m o je sestre ĉešljaju sv o ju d ecu , - m o ţe b iti
sto g a jo j lep o sto ji, što m i, u o v im g o d in am a u k o jim a je,
ipak izgleda kao dete.

T o g a d an a ĉin ila je sv e što sam je molio. Pevala mi je

p esm e k o je in aĉe za b o g a n eće d a p ev a, jer id u d o g , a n jo j
je g las ĉist sam o d o eis. P a ip ak n ije je g las n ig d e
izneverio.

U v eĉe je p o zo v em u šetn ju .

S n eg je b io n ap ad ao za jed n u su d lan icu i šk rip io je p o d

n o g am a. S v i izlo zi u d u ćan im a o sv etljen i i p rep u n i
sv ak o jak ih "b o ţićnih d aro v a". L ju d i p ro laze p u n ih šak a;
kola u takvoj gomili da jedva mile; pred SPILLER-ovom
p o slastiĉarn ico m sto ji jed n a ru lja i g leda svakojake figure
o d šećera; p red S P IL L E R -ovom restoracijom transparent i
na njemu stoji: Eisbahn bei brillanter Beleuchtung, Entree
seporee[17] i guraju se deca i ljudi s kliskama. Pored nas
sv ak i ĉas p ro trĉav aju d eca s o n im ĉeg rtaljk am a u ru k am a i
ljud im a o d h artije, k o ji, k ad ih p o v u ĉeš za k o n ac, šire ru k e
i noge i klimaju glavom. Oni ljudi s novinama u
k o v ĉezim a, k o ji im v ise o v ratu , izv ijah u n jim a
svojstvenim glasom. Montags-Zeitung, Abendpost, Figa-
Figa-Figaro! Jed an p ro sjak k o ji iĊ aše n a k o len im a p ru ţi
n am a ru k u , o n a izv ad i p et g ro ša i sp u sti m u u n ju . P red
k u ćo m za k o n cert, iak o je b ilo v eć ĉetv rt p o sle sed am ,
u stav iše se jed n a g o sp o dsk a k o la. Ć irica sk o ĉi sa sed išta i
o tv o ri v rata, o d k o la. S d ru g e stran e isko ĉi jed an m lad
ĉo v ek u b elim ru k av icam a, p reĊ e n a d ru g u stran u k o la i
p ru ţi ru k u u n jih . N a tu ru k u n av eza se jed n a b ela
ru k av ica i jed n a d am a za n jo m . D am a lak o sk o ĉi n ap o lje.
T resaše g lav o m i zatu ri k o su za u ši.

M i i n eh o tiĉn o ĉek asm o d o k o n i p reĊ o še p rek o tro to ara.

O n d a p o Ċ o sm o d alje.

- Gosp o Ċ ice, o v d e je tak o p u n o sv eta d a se n e m o ţe ići.

Hajd'mote, bolje, u manje ulice.

O n a ću teći p o Ċ e za m n o m u Jahn'sstrasse. Ja opet udarih

levo preko Brigadier-Brucke, i mi stajasmo pred
o g ro m n im p ark o m u k o m e v lad aše p u n a n o ć, jer sam o
glavni prolazi beh u o sv etljen i. Ja p o Ċ o h jo š d alje, n e
g o v o reći jo j n išta; v eć sm o b ili n ek o lik o k o rak a u šu m i.
N o g e n am u p ad ah u d o v iše ĉlan ak a u n eu g aţen sn eg ;
ogromni hrastovi beljahu se s one strane s koje je vetar
duvao kad je sneg padao, te ga nanosio na njih. Vreme je
bilo suvo, toga dana bilo je na termometru - 1 0 °, m en i n ije
bilo hladno i bilo mi je vrlo prijatno.

P o sle p et m in u ta b ili sm o d o sta d u b o k o u šu m i. O k o n as

b ilo je tak o tih o , tu tan j v aro šk i b io se sasv im izg u b io ,
nigde nikoga nije bilo.
N ism o n išta g o v o rili. Ja sam mislio na nju i ispredao
svakojake snove. Zamislih sebi moje Valjevo, i nju u
n jem u , i sv et k o ji p riĉa o n am a k ad p ro Ċ em o u lico m :
"G led aj g a, zav rtila m u p am et Š v ab ica", i m o ja m ati,
crv en ih o ĉiju , k o ja sv o je so p stv en e sn ah e n e razu m e, i
deca mo jih sestara i b raće k o ja se lib e d o ći m en i o tk ak o
sam d o v eo n ju u k u ću , i n jen o v eĉn o o sećan je
usamljenosti, jer je niko ne razume i ona nikoga ne
razume... da se oprostim s njom, da je ostavim za svagda.
O n a u jed an p u t stad e i g led aše o štro n ap red u p o m rĉinu. -
Da se vratimo? - reĉe o n a.

Ja je p o g led ah . O k o g lav e je im ala crn sv ilen šal, b aĉen

p rek o tem en a, k rajev i u k ršten i p o d v rato m p a zab aĉen i n a
leĊ a. Iz to g a šala p ro v iriv aše jo j lice k ao iz n ek o g crn o g
okvira. - Izg led aše m i n eo b iĉn o lep a.

- Da se vratimo? - pitah ja. - A što ? O n a sm ak n u

ramenima.

- V i se b o jite ići d alje u p u stu šu m u ?

O n a b aci p o g led n a m e. P o g led u k o m e je b ilo n eĉeg a što

ti ne umem kazati. Nekakvo pouzdanje, poverenje, sila.
T aj se p o g led razli p rek o sv eg a m en e. U ĉin i m i se d a sam
piram id a i d a o n a n e m o ţe d a m e p reg led a.

- Z ar s v am a k ad id em d a se b o jim ĉeg a? - reĉe o n a s

n ek ak v o m d etin jsk o m rav n o d u šn o šću. - Ta vi ste tako
jaki!

- I ne treba da se bojite - rekoh ja glasom koji je trebalo da

izgleda silan i pouzdan, no ispade nekako promuklo i
zag u šljiv o .

U taj p ar d u h n u v etar p o jaĉe, i s jed n o g su v ark a sro za se

sn eg i p ad e n a ru k av n jen e Ċ u d e.

Ja izv ad ih m aram u i p o ĉeh jo j stresati sn eg .

O n a g led aše sv e to n ek ak v im rav n o d u šn im p o g led o m .
Kad sam bio gotov, ona se lako pokloni:

- Hvala!

- Na malu.

O p et zaću tasm o . O n a o k rete lev o k ru g i p o Ċ e n atrag , n e

g o v o reći n išta.

- Vama je hladno? - rekoh ja.

- Ne!

- R Ċ av o?

O n a sleţe ram en im a.

- Da?

- Da! - reĉe o n a.

- A šta v am je?

O n a o p et sleţe ram en im a.

Ja se n e u su d ih p itati je jo š šta d alje.

Uz p u t p o ĉeh p riĉati jo j što sam m o g ao in d iferen tn ije

stv ari sam o d a n e b ih d o šao n a o no ĉeg a sam se tak o
bojao, jer mi je tako milo, tako prijatno i opet tako
o p asn o . P riĉao sam jo j p o sto ti p u t o H ajd u k -Veljku, o
R ajiću , o p o jed in im p esm am a, p o sle sam je ispitivao da li
je zapamtila druge pesme koje sam joj prevodio.
O d g o v arala je n ek ak o len jo , p a ip ak sv e taĉn o . O n d a sam
jo j p riĉao o V aljev u , o m alen im k u ćicam a, o v o lo v sk im
k o lim a n a k o jim a n em a n i za g ro š g v o ţĊ a, o C ig an im a
kako sviraju i pevaju i koji za deset para daju da im
o d v ališ šam ar. N ap o sletk u k o jek ak ve d o setk e o
B an aćan im a. D o n ek le je išlo k o jek ak o . K ad sm o v eć u šli
u v aro š, n ije m i v iše išlo za ru k o m , iak o sam se u siljav ao .
S d ru g e stran e, o p et, k o la i tu tan j i n e d ad o še d a se šta
g o v o ri. Ja u ćutah.

K ad d o Ċ o sm o b lizu k u ći, u d arism o n a Albrechtsstrasse.

T i zn aš k ak o je tu tih o .

Ja n e zn am zašto , o k reto h se n jo jzi:

- Jo š k o ji k o rak , p a ćete se o slo b o d iti m o jeg a d o sad n o g

d ru štv a.

Ona srdito-tu ţn o razv u ĉe k rajev e u san a:

- N a to n eću n išta d a o d g o vo rim .

Ja h ted o h d a o k renem sv e u šalu . P o ĉeh k ro z u siljen sm eh :

- M o lim , v i n a to n e m o ţete n išta d a o d g o vo rite.

- N e, ja n eću d a laskam .

- S ad ste se taĉn o izrazili; n ećete d a lask ate. A k ad b iste

istinu kazali, ona ne bi bila niukoliko laskava za me.
N isam se v iše m o g ao n asm ejati. O n a o k ren e g lav u o d
mene.

- Ja... ja... - p o ĉe zag u šljiv o i p resta.

M en i p o m rĉe sv est. A m a jesam li ja b u d ala? - pitah se. -

Kuda sam zagazio?

D o Ċ o sm o p red n ašu k u ću i ću tećk i p ro Ċ o sm o je. O n a se

oklizn u i p o srn u m alo , ja je u h v atih za m išicu :

- G o sp o Ċ ice, m o lim v as, u zm ite m e p o d ru k u , o vd e je

klizavo.

- Hvala vam - reĉe o n a i n e u ze m e p o d ru k u . O n d a se

o p et v ratism o , o p et p ro Ċ o sm o . K ad se p o treći p u t
v ratism o (ti zn aš d a su o v d e p o ceo d an zak lju ĉan e
kapije), ona stade.

- Im ate li k lju ĉ sa sob o m ? Ja o tk lju ĉah k ap iju .

O n a u Ċ e tro m o . P o d step en im a o tresaše n o g e n a asu ri, i to

ĉin jaše n ek ak o tro m o . B ila je v eo m a b led a.

- G o sp o Ċ ice, v am a je o zb iljn o rĊ av o? O n a k lim n u

glavom.

- P a k aţite m i šta v am je?

- Ne znam - reĉe o n a.

- Dajte mi bar ruku da vam pomognem peti se uza

stepene.

O n a p ru zi ru k u . Ja iĊ ah za tri step en a v iše i v o d ih je za

ruku. Kad bismo na po basamaka, stegnem je krepko za
ruku i pogledam je.

Ona se zaljulja i prisloni se na zid. Bila je bleda kao sneg

k o ji m alo p re g azism o . Iz o ĉiju jo j g ru n u še su ze.

- B o ţe! - p ro šap u ta o n a n ek ak v im g laso m k o jim , v aljd a,

udavljenici govore.

U taj p ar ĉu še se n eĉiji k o raci n iza step en e.

N e g o v o reći n išta p o Ċ em d alje i p o v u ĉem je za ru k u .

P o red n as p ro Ċ e jed an ĉo v ek , sk id e kap u i p o k lo n i se.

- A, vi ste, Hermane, - reĉe o n a k ao p rib iraju ći se. - Š ta

rad i g o sp o Ċ ica V ed el?

- Ja sam b aš sad d o p ratio g o sp oĊ icu k v am a - reĉe m o m ak

u ĉtiv o se sm ešeći. O p et se p o k lo n i, p a o d e n iza step en e.

Ja b ejah v eć n a g o rn jem step en u , o n a za tri n iţe. B eše

izv ad ila m aram u i u sek n jiv aše se. Ja v id eh k ak o on a
razastre maramu po celom licu i kako dvama prstima
p ritište o ĉi.

Svest me ostavi. Ja je povukoh da je pritisnem na grudi.

B rav a šk ljo cn u i n jen a se m ati p o jav i n a v ratim a.

O n a trţe sv o ju ru k u iz m o je, n o ja je k rep k o d rţah .

- Ta penjite se! - v ik ah ja sm eju ći se. - Zar vas nije stid? U

v ašim g o d in am a n e m o ţete d a u ziĊ ete d v ad eset step en a.

P risu stv o b ab in o to lik o m i resp ek ta u li d a se o zb ilja p o ĉeh

sm ejati i šaliti. T rg o h je za ruku i izvukoh na gornji
stepen.

B ab a se slatk o sm ejaše. N ije n išta o p azila, a n ije n i m o g la

n išta o p aziti.

O d em u sv o ju so b u , sk in em zim sk i k ap u t i o d em u o p štu
sobu.

P red stav iše m e g Ċ ici V ed el. T o je o b razo v an a d ev o jk a.

Svirala je vrlo dobro u klavir i govorila francuski i
en g lesk i. N jen je o tac p ro feso r n a u n iv erzitetu i n ije ţalio
ni truda ni novaca da vaspita svoje dete.

A n a je v rlo m alo jela za v eĉero m . Ć u tala je, tu ţila se d a

njoj nije dobro.

Ja sam se u siljav ao d a zab av ljam g Ċ icu V ed el.

Posle kratk o g razg o v o ra n aĉin i m i o n a k o m p lim en at k ak o

d o b ro g ov o rim n em aĉk i.

- O p ro stite što m o ram v aš k o m p lim en at d a razu m em k ao

ukor, malo ima mojih zemljaka koji za pet godina ovako
rĊ av o g o v o re k ao ja.

- Molim vas, vi ste vrlo skromni. Ja vas uveravam da

ĉo v ek m o ra b iti v rlo p aţljiv p a d a v am sam o n a ak cen tu
zapazi da ste stranac. Uostalom, lako je to razumeti, jer
v am je jezik v rlo sro d an s n ašim ! - reĉe o n a.

- O p ro stite, g o sp oĊ ice, što v am m o ram p ro tiv reĉiti. S rp sk i

jezik nema apsolutno nikaka srodstva s nemaĉk im !

Ja p o g led ah A n u . O n a b eše p o crv en ela.

- Ali, Klaro, - reĉe o n a o b raćaju ći se g Ċ ici V ed elo v o j -

k ak o m o ţeš tak o što p itati! S rb i su S lo v en i.

- Ah, tako! Molim, oprostite, - izv in jav aše se g o sp o Ċ ica.

- Z n am , sad se sećam . V aš je jezik sro d an s m aĊ arsk im?

Ana mi ne dade odgovoriti, ona se uplete.

- Klaro, Klaro, - reĉe o n a u siljen o sm eju ći se. - Zar su

M aĊ ari S lo v en i? T o je k ao k ad b i n ek o tv rd io d a n aš jezik
ima srodnosti s persijskim.

G o sp o Ċ ica V ed el b eše crv en a k o p ap rik a.

Ja se n isam n išta srd io . T i zn aš d a S rb in n a stran i, a

o so b ito u k lasiĉno j N em aĉk o j, m o ra o g u g lati n a o v ak a
p itan ja; n as su to lik o p u ta p itali n em aĉk i stu d en ti
(k lasiĉn o o b razo v an i - g o v o re latin sk i i g rĉk i k ao sv o j
ro Ċ en i jezik ) je li S rb ija u M alo j A ziji; ĉu d ili se k ad sm o
im kazali da i mi pijemo kravlje mleko, da mesimo hleb
isto k ao i o n i, d a im am o ĉak p o zo rište i d a sm o h rišćan i.

- N ad am se d a m i n ećete za zlo p rim iti - reĉe g Ċ ica V ed el

- što sam tak o slab a u g eo g rafiji.

- U geografiji! - p ro šap u ta A n a p o d rug ljiv o .

- O, molim vas - rek o h ja k lan jaju ći se.

A n i b i o ĉev id n o do sad n o i n ep rijatn o. O n a se sam a

stidela. Da bi prekinula pauzu, a, drugo, da bi svrnula
p aţn ju n a što d ru go , u sta i u p ali sv eću n a k lav iru .
- K laro , sv iraj što g o d !

I g Ċ ici V ed el k ao d a b eše o v a p rilik a d o b ro d o šla. O n a

o d m ah sk o ĉi i o tp o ĉe sv irati. Ja n isam slu šao , m islio sam
n a n aš razg o v o r, o n d a o d o h u n ašu zem lju , o n d a u Ċ o h u
sv o je V aljev o , p a u sv o ju k u ćicu . T am o je b ilo sv e tak o
tih o i tak o p rijatn o . M o ja m ati p ro sto o b u ĉen a i staraĉk i
sm ešeći se, - ta ja sam u z n ju , m o je sestre, m o ja b raća, p a
d eca, p a m o ji b u d u ći b o lesn ici u p elen g irim a, s
razd rljen im ru tav im p rsim a. P a n isk e ĉiste so b ice, p a
m ršav k o n jić i p ro sta k o la, - ek ip aţa g o sp od in -doktora.
P red Ć u k o v o m m eh an o m sed eo je Jo v o šark ijaš s
njegovim zagušljiv im g laso m i p esm o m , k raj k o je se sam o
S rb in to p i. P a p ijan i Đ o za k o ji m e je, k ad sam o rasp u stu
b io k o d ku će, sto p u ta u v erav ao d a je p ijan , "ali teb i,
g o sp od in e, ĉest i p o što v an je", i b aci k ap u u b lato . P a o rah
u m o jo j av liji k o ji je p o saĊ en k ad sam se ja rodio, i koji
v eć n a sv o jo j p eriferiji n o si su v e g ran e. P a g o sp o d in
n aĉeln ik k o m e se n a v elik e p razn ik e m o ra p rav iti v izita i
koji uvek za sobom vodi Tijosava pandura pod pusatom.
P a T ijo sav k o ji u d esn o j ru ci n o si d ren o v štap ić i n jim e se
p o štap a, lev o m razm ah u je i o d m ak ao je za ĉitav aršin o d
seb e, jer m u jatag an sm eta. P a N ik o la Đ ero k o ji sv ak i ĉas
d o lazi m o jo j k u ći i p ita: "T reb a l' što za k u ću?" M o ja m ati
zn a šta to zn aĉi i m o m ĉe o d m ah d o trĉi s p o lićem rak ije, te
g a d aje ĉiĉa-Nikoli.

Onda uvedoh A n u u taj m o j zav iĉaj, i cela slik a p o tam n e.

L ju d i m e g led aše k ao stran ca. M o jo j m ateri n esta sm eh a s
u san a. M o ji n ećaci i sestrići k lo n e se sv o je tetk e i u jn e. Ja
g led ah sam o u n ju . I n jo j b eše tu ţn o i h lad n o .

N e, m i n e b ism o n ijed n o n a taj n aĉin b ili srećn i.

G o sp o Ċ ica V ed el b eše m eĊ u tim sv ršila sv iran je. Ja jo j

n aĉin ih n ek o liko ob iĉn ih k o m p lim en ata.

- A ima li u vas klavira? - p itaše m e.

- Naravno da ima, - rekoh ja, bez ikakve volje za dalji
razgovor.

- Opet ludo pitanje, - reĉe o n a. - S v irate li v i u što , ak o

smem pitati?

Đ av o g a zn ao šta m i b i! Ja o d g o v o rih :

- U d ro m b u lju , g o sp o Ċ ice.

Ona se malo zbuni:

- O p ro stite, ja n e zn am šta je to d rr..., m o lim v as, k ak o ste

kazali?

- Drombulja - rekoh joj. Tumanov lako prsnu u smeh.

- To je flauta - istakla se Ana -; g . M ariĉić sv ira v rlo d iv n o

u flautu. - Onda baci na me jedan pogled pun molbe.

R azu m em je i u jed n o se p o stid eh što sam h teo s "d am o m "

da teram nekakav inat. Da bih se popravio, uzmem sasvim
ozbiljno lice.

- Da, flauta, - rekoh ja - upravo nije flauta, ali je jako

nalik. Onako kao klarinet, a zanosi na fagotu.

B i m i n ep rijatn o što sam tak o n esp retn o izleteo . I n a licu

g o sp oĊ iĉin o m p o k aza se n ešto n alik n a p o n iţen je.

Bi mi krivo. Da bih ugasio u njoj i najmanju sumnju da se

ja samo sprdam, reknem joj:

- A k o d o zv o lite, ja ću v am sv irati što . - S k o ĉim k ao d a

id em , i o ĉep im d v ap u t jak o n o go m T u m an o v a. A n a m e
g led aše p o p lašen o . T u m an o v m e je razu m eo .

- V aš je in stru m en t o d n eo v aš zem ljak d an as k ad je b io . Ja

sam zab o rav io d a v am k aţem .
- Š teta! - reĉe g Ċ ica V ed el sasv im u spo k o jen a.

- O , n iste m n o g o izg u b ili, m eĊ u tim , k ad o p et u zim ad n em

ĉast n aći se u v ašem d ru štv u , d o zv o lićete m i d a v as
u v erim k ak o sam lo š sv iraĉ.

- U n ap red sam u v eren a d a ću jak o u ţiv ati.

An a b rzo p o ĉe n ek ak av d ru g i razg o v o r.

Ja se m eĊ u tim d ig n em i o p ro stim se. A n a iziĊ e za m n o m .

- V i ste rĊ av ĉo v ek - reĉe m i o n a u h o d n ik u . Ja jo j p ru ţih

ruku koju ona uze.

- A vi ste dobra devojka - odgovorih joj. - L ak u n o ć!

T u n o ć sam p isao m ateri, sestram a, b raći i p o ĉeo o v o

pismo, za tebe.

B io sam u m o ran , sto g a sam leg ao u 1 1 . K ad m e v eć

h v ataše san i n ejasne u sp av ljiv e slik e p o ĉeše se reĊ ati,
iziĊ e m i o n a u crn o m šalu . U isti p ar to ĉak o d k o la h tede
da mi pregazi stopalo, ja trgnem nogu i lupim glavom o
krevet.

S an m i se razb i. N jen a slik a n ep restan o m i lećaše isp red

zatv o ren ih o ĉiju u sv im m o g u ćim o b licim a. Ja o p et h o d ah
s n jo m p o V aljev u , i b i m i n eo b iĉn o tu ţn o .

N e zn am k o lik o je to trajalo . B rav a n a h o d n iku šk ljo cn u i

ja ĉu h M ak so v e n esig u rn e k o rak e i zag u šen k ašalj.

M o ra b iti d a je v eć 3 , jer d an as je su b o ta, a M ak s im a

sednicu sa studentima njegova kora - u o v o j k rĉm i.

O p et m i se reĊ aše slik e. O p et o n a s crn im šalo m o k o

glave... Ama samo jedan jedini poljubac, al' onda, - onda
b ih se m o rao o ţen iti n jo me!...

N e zn am k ak o , o p et se n aĊ em s n jo m u isto j šu m i. B ilo je
k ao leto . M i sm o išli k ro z n ek ak v e o rah e, i o n a je k u p ila u
k ecelju o n e sp o ljašn je zelen e lju sk e što o tp ad aju k ad o rah
u zri. B io je su to n . S u n ce je zailazilo za G u ĉev o . O n a je
vodila odnekle najm laĊ e d ete m o je sestre, k o je n am je
g o v o rilo n ešto n em aĉk i - ja n e zn am šta. P o sle je n estalo
to g a d eteta. N ešto sm o k ao g o v o rili - n iĉeg a se v iše n e
sećam . Ja sam u lev o j ru ci n o sio jed nu ćeram id u s k ro v a
m o jeg a ĉard ak a i n a n jo j je b ilo m altero m n ap isano njeno
ime.

O n a je im ala isti crn i šal o k o g lav e. Ja sam jo j n ep restan o

g led ao u o ĉi. B ila je lep a k ao v ila.

Ja n e zn am k ad sam je n au ĉio srp sk i, o n a je g o v o rila

srpski i ja sam govorio srpski.

S eli sm o p o sle n a trav u p o d jed an o rah . O n a je b ila tu ţn a.

- Z ašto si tu ţn a? - rekoh ja.

O n a m etn u p rstić n a sv o ja u sta u zn ak d a ću tim . O d n ek u d

d o p iraše d o n as to n o v i o d fag o te. B ili su n eo b iĉn o tu ţn i.
Ja osetih kako se oni liju u talase i kako nas ti talasi
p o d igo še. M i k o raĉasm o p o n jim a d alje, sv e d alje.

Ja je o b u h v atih o ko p asa. P rib liţih jo j se sv e b liţe, o n d a

joj pritisnem jedan poljubac na levo slepo oko.

O n a d o Ċ e jo š tu ţn ija.

T i ćeš m e u zeti? - reĉe o n a, a su ze jo j u d ariše n iz o b raze.

Ja je stegoh i p o ĉeh d iv ljaĉk i lju b iti. S v ak i d eo lica i ru k e,

svaki prst i svaki nokat. Nisam se radovao; naprotiv, bilo
m i je tu ţn o i slatk o .

O n d a u g led ah teb e. T i si im ao šu b aru k o ju si b io n atu k ao

o ĉi. B io si strašn o n am rg o Ċ en . P u šio si i p ro šao p o red n as.

Nisi ni boga nazvao.

Ja razg rn u h n jen crn i šal i sak rijem o d teb e lice u n jeg a.

D ak le, ja sam sv e sv ršio , ja im am ţen u k o ja m e v o li.

A moji: moja mati, moj pobratim, moja zemlja?

O setih se o stav ljen o d sv eta i p lju n u o n a sv e što sam

dosad voleo. Sam samcit, s njome u mom zagrljaju. Ja
b rizn u h u p laĉ iak o sam iz p o n o sa p restao p lak ati jo š k ad
mi je bilo 15 godina. Suze su mi tekle kroz grudi, i ja
osetih da mi je toplo od njih.

U taj p ar zaĉu h n ek ak av teţak h o d . O tv o rih o ĉi i u g led ah

m o m k a k o ji je lo ţio fu ru n u .

- San! - rekoh ja. - San! - I sv e m i izg led aše n ev erica.

P o k lo p ih ru ko m o ĉi i p o k u šah d a n ano v o sastav im
razbijenu sliku.

V atra se u p eći b eše razg o rela. Jo š n ije b ilo sv an u lo .

C rv en i zraci iz p eći u d arah u u m o ju p o stelju .

Dugo nisam ustao. Premetalo mi je se po pameti

b u d ibo k sn am a šta. N ajv iše sam m islio n a k u ću i n a m ater.

K ad sam u stao i u m io se, o sećao sam se sv eţ. B ilo m i je

tu ţn o k ad sam se sećao sn a, i b ilo m i je p rav o i tih o u d u ši
što je to sv e sam o san . B ar ću se sad jo š jaĉe ĉu v ati jav e.
Ovo je nekakv a o po m en a n a d u ţn o st.

P o b ratim e, o p ro sti m i što sam te n am u ĉio i o v o m lu d o m

slik o m . Ja zn am d a ti sv e o v o m o ra n aliĉiti n a o trcan e
n em aĉk e p rip o v etk e. Ja n e zn am in aĉe k ak a b i sm isla
imala ovako sentimentalna ljubav, kad ne bi bar jednog
triĉav o g sn a b ilo . Progutaj ga, dakle.

U o stalo m , d a b ih te u sp o k o jio , d ajem ti reĉ d a ću o d sad

sp av ati k ao to p i d a n eću n išta san jati.

S ad ćeš m i v aljd a v ero v ati d a m e je p ro šla sv a v o lja n a

d alje ašik o v an je. P a ip ak , eh , b rate, o n a je, tak o m i b o g a,
tako dobra, tako dobra!...

N u , "v elik o p ism o " je g o to v o . S aĉu v aj g a. M o ţd a ćem o

mu se kad slatko smejati.

Tvoj pobratim

VII Pismo

U N., 17. X 187... Dragi pobratime,

Odavno ti nisam pisao pisma bez "svione kosice",

"p o ru m en jen ih i p o b led elih o b rašĉića", "m alen ih ru ĉica d a
ih p ro v u ĉeš k ro z ig len e u ši", "p o to k a su za i u zd isaja"
d u b ok ih k o artesk i b u n ar i d u g aĉk ih k o T rifk o
jek m eg d ţija, "ţark ih o ĉiju k ao n eb o " (razu m e se
italijan sk o ), ĉas crn ih k o ..., u o stalo m , laţem . A k o sam k ad
g o v o rio o o ĉim a, to sam m o g ao g o v oriti sam o o p lav im,
jer u nje su plave. Pa onda, brate mi si ga moj, o "slatkoj
tu zi i tu ţn o m v eselju ", "ţu b o rećem p o to ĉiću ",
"uspavljivom glasu zvona", itd., itd.

H v ala b o g u , k aţem ti, jed v a jed n o m o p am etih se. E, brate,

ti zn aš d a im a u n ašem ţiv o tu tren u tak a u k o jim a se,
h o ćeš-n ećeš, p o d etiš. T ak o je i sa m n o m b ilo . K o će to m e
d ati raĉu n a? Ĉ itao si, v aljd a, k ak o je n ek i d an u B av arsk o j
leg ao v o n a ţelezn iĉk u p ru g u , i v o z se o sak atio . N ek i d an ,
o p et, p ro šao o v d e jed an p ism o n o ša p o red k u će k o ja se
zid a, a ću sk ija sa skela p u p !, p a n jeg a u p rav o p o sred tik v e.
Niko se nije ubio (bar ja ne znam) ni zbog jedne ni zbog
d ru g e n esreće.

Ju n o ša! O v d e leţi d u b ok a m u d ro st. P o traţi je i n aći ćeš!

M en e je m im o išla ĉaša k o ja je, istin a, slaĊ a o d o n e k o ju

slu ţe u G etsim an sk o m v rtu . Đ av o m e je terao , d v a-triput
sam lap n u o d a srk n em iz n je, n o m o j d o b ri g en ije d rţao
m e je za n ju šk u .
Ohladio sam se. Ti si se nasmejao snu koji sam ti poslao, -
i ja se sad sm ešim i tarem ru k e k o Ĉ ifu ti kad podvale stari
šešir p o d n o v .

Ohladio se, rekoh. Njoj ne prilazim, ko punom topu, i tako

se ĉu v am i jo š jaĉe h lad im , i v aljd a ću se sasv im o h lad iti.

M ilo m i je što je u o v o j isto riji b ila m o ja ĉast an g aţo v an a.

sam je o ĉu v ao , i d o sto jan sam d a b u d em tv o j pobratim. A
sad , o p rezn o se ĉu v aju ći i n ep restan o m isleći šta će b iti a
la fin de finis[18], p restao sam d a p ev am p esm u "Š to se
b o re m isli m o je", v iše m i n e d ršće lice i n e g o re g ru d i, tj.
n e d ršću g ru d i i n e g o ri lice, k ak o li se k aţe. N aĉin io sam
tablice za puls i temperaturu. Triput idem na dan njojzi u
so b u : n a d o ru ĉak , ru ĉak i v eĉeru . U v ek m i je term o m etar
p o d p azu ho m . K ak o se v ratim u sv o ju so b u , p ro ĉitam
to p lo tu n a term o m etru i o d b ro jim p u ls, p a zab eleţim .
Groznica je sasvim popustila, ne boj se ništa.

P o ĉeo sam i d a rad im . O tv o rio sam k n jig e k o je sam p re p o

g o d in e ĉitao . N ašao p u n o ko jek ak ih b eleţak a p o n jim a i
isp o d v laĉen ih red ov a, - ĉu d io sam se d a sam ja to sv e
n ek ad rad io , jer se n iĉeg a n e m o g u setiti.

S tresao sam p rašin u s m o jih ĉašica, flašica, mikroskopa,

lam p ica. S v o jim ţab am a m en jao u red n o sv ak i d an vo du i
p ito m e zeĉev e h ran i m o m ak sv ak i d an u m o m p risu stv u.

R asp rem io sam sto . P o b acao sam u p eć m n o g o k o ješta.

O p rao sam d iv it i n alio taze m astila. P isao k u ći,
izv in jav ao se: k o jeĉim što sam tako neuredan, i kleo se
ĉim sam g o d stig ao d a ću o d sad b iti u red n iji.

U b o ln ice id em o p et u red n o , i o p et se p ro feso ri o b raćaju

n a m e k ad treb a n aĉin iti k ak v u p o teţu d ijag n o zu .

O p et u red n o ig ram g im n astik u i isp ru ţam ru k u sa trid eset

šest fu n ata u n jo j. Ju ĉe sam p ešice išao u M ., v ratio sam se
u 8 u v eĉe i p o jeo d v e ću lb astije.

S novom kuvaricom, koju smo pre dva dana dobili, stojim

n a d o b ro j n o zi. S in o ć sam jo j o b ećao k u p iti jo j n o v e
cip ele. O n a je "o b o rila o ĉice i p o crv en ela".

Uzeo sam nanovo lozove za lutrije i k ak o d o b ijem , p latiću

Ĉ ifu tin u L ev en h ajm u m o j d u g .

I tak o d alje. Jed n o m reĉi: p o stao sam u red an ĉo v ek .

S to o o j, jav aš! - v iĉeš ti. - A m a k ak o se sv e to o k ren u , šta

se to u ĉin i?

- K ak o ? V rlo p ro sto ! N ije m i b aš p rav o d a p reĊ em n a taj

predmet, ja sam rad d a g a sasv im izb rišem iz p am eti. A li
što se mora, - mora!

D ak le, o n e n o ći, ju tra, k o ji li je Ċ av o b io , ja sam se m islio

i tv rd o sam o d lu ĉio d a n ije p o šten o od m en e ig rati se
n jo m e k ad n e sm em d a m islim n a ţen id b u .

O d em u so b u n a d o ru ĉak . U o zb iljim se i ĉinio sam se kao

d a n išta i n ije b ilo m eĊ u n am a. O n a k o d a je i sam a d o šla
n a iste m isli. K ad sam u šao , b ila je tu ţn a, n o ĉim m e
ugleda promeni se. Smejala se. Nasula mi je kafu. Presula
p rek o šo lje. Ja sam p rav io rĊ av e d o setk e i sm ejao se
rask alašn o .

Odmah u 8 sahata odem u bolnicu. Gledao sam svakog

bolesnika. Prepirao se s jednim o kurari. Posle sam kupio
Hermanovu Fiziologiju d a je u ĉim za isp it. D o šao u 2
k u ći. O tišao u 3 o p et n a k lin ik u . U v eĉe sed eo sam d o k
sm o v eĉerali. P o sle sam zaseo i ĉitao d o 1 2 . Kad sam
legao, bilo mi je tako prijatno i tako tiho. Nekakvo
o sećan je isp u n jen e d u ţn o sti g o licalo je p rijatn o m o je
grudi.

Ah, ovako je divno! - pomislim se ja. - Š ta m e v eţe za

n ju? N isam n iĉim an g aţo v an . D alje, d ak le! "O d sad a će
braca Mika ovako da radi."

Hteo sam posle da ustanem iz kreveta. Da se udarim

d esn o m ru k o m p o g ru d im a, a lev u d a isp ru ţim . O n d a
desnom nogom da lupim o pod: dixi[19] i d a se n aslaĊ av am
sv o jo m n ep o k o leb ljiv o m o d lu k o m . N isam sk o ĉio iz
postelje, jer mi je soba bila hladna, a posle morao bih bar
n a jed n u n o gu o b ući cip elu k o jo m b ih lu p io o p od .

A li o d lu k a n ije n išta izg u b ila o d sv o je v aţn o sti. I o n a m i

sv o jo m rav n o d u šno šću n eo b iĉn o po tp o m aţe.

K o zn a, n ap o sletk u , m o ţe b iti d a sam ja celo d o sad an je

n jen o p o n ašan je k riv o razu m eo . M o ţd a sam ja njoj ama
tak o rav n o d u šan ko stare cip ele?

N o o n jo j n em a v iše razg o v o ra. O n a d o lazi u "p rijatn e

uspomene".

Ostaj zdravo

tvojemu pobratimu

VIII Pismo

U N., 17. X. 187...

O n jo j n em a n išta. T i se, razu m e se, n e ĉu d iš, jer zn aš d a

n išta i n e m o ţe b iti.

Ja sam sasv im u red an ĉo v ek i zad o vo ljan so b o m .

Samo sam od neko doba zlovoljan - n e zn am šta m i je.

N ajm an ja sitn ica n ajed i m e d a d o Ċ em k o sk o rp ija.

Ju ĉe sam h teo d a lu p am M ak sa.

N e zn am jesam li ti p riĉao d a sam se ja jo š p re m esec d an a

zavadio s njime i da mu ne nazivam ni boga.

Od to doba on je nekoliko puta gledao da me izazove, no

ja sam g a se k lo n io . B o jao sam se k lep n u ću g a n ezg od no ,
p a se n eće v iše d ig n u ti.

D o šao n a ru ĉak . S av se u lep io flasterim a p o licu , b io ĉo v a

na duelu. Pokraj toga bio je napit.

M en i d o Ċ e g ad n iji n eg o ik ad , h ted o h d a p lju n em .

T u m an o v m e jo š p o d b ad aše, n ep restan o šap ću ći: V o tú
g ad o stú !

Ja n e zn am zn aš li ti n jih o v e d u ele. T o je iro n ija n a ĉast,

n a ju n aštv o , n a razd rljen e g ru d i p red o štrim v rh o m sab lje i
v ed ro ĉelo p red b rzim zrn o m iz p išto lja. D a to ĉin e d eca
od deset godina, bilo bi razumljivo, ovako je gadno.

O n i, zn aš, tu re n a o ĉi n ao ĉare o d ţice, p o d v eţu sv ilen im

k rp am a i k o n cim a sv ak u jaĉu arteriju n a v ratu i licu ,
u m o taju d esn u ru k u tak o Ċ e sv ilo m . K ro z tu sv ilu n e m o ţe
prorezati sab ljica k o jo m se o n i d u elišu . A ta je sab ljica,
tak o zv an i "rap ir", o štra sam o d o p o lo v in e, i o n i se sek u
samo vrhom, i to samo po licu - da vidi svet njihovo
ju n aštv o . R an a k o ju ta sab ljica zad aje p o tp u no je
b ezo p asn a, jer n e m o ţe p o g o d iti n ijed an d eo tela koji bi
bio opasan za ceo organizam. Zalepi prosto flasterom i
sutradan sve je zaraslo.

Oni imaju jedno vreme u godini kad se moraju da

"d u elišu ". O n d a se rev n o sn o ĉep aju no g am a i p o ziv aju n a
duele.

M ak s se isk ašljiv aše k ad u d e u so b u . S ed e n em arn o za sto

i u ze n ek ak v o v aţn o lice, k ao d a je d elio m eg d an s
K u rsu lo m , p a ip ak o n h ted e se n aĉin iti rav n o d u šn im , k ao
d a o n i n e m o tri n a tak o o b iĉn u stv ar i k ao d a je i
zab o rav io d a je sav išaran k ao S id o v ljev a k arta E v ro p e.

O n o ĉig led n o ĉek aše d a g a k o zap ita za n jeg o v o ju n aštvo

P o p esk u n e m o g ad ijaše d u ţe izd rţati. O n n am ig n u n a m e
pa se okrete Maksu:

- Vi kao da ste s polja gde se gazi krv? - reĉe o n g led aju ći

mene i Tumanova.

Maks htede da ostane hladan.

- Ha, - reĉe o n - n ije b aš tak o o p asn o .

- Bogami, stojati p red g o lo m sab ljo m , tu treb a p etlja! reĉe

Popesku.

M ak s ću taše. O n d a p rsn u u sm eh , o ĉev id n o b io se zb u n io

p a h ted e d a se izv u ĉe iz zab u n e. P o ĉe se jo š u siljen ije
smejati

- Ha, ha, ha!

P o p esk u p og led a m en e sleţu ći ram en im a.

- Cela ne vous concerne pas[20] rekoh mu. Francuski je

osim nas i Tumanova, Ana slabo razumevala.

M ak s se jo š g lasn ije sm ejaše k u p eći u sta d a m u se n e

odlepi flaster.

Popesku udari vatra u lice.

- Š ta v am je sm ešn o? - reĉe o n i p ro m en i se u licu . M ak s

se uhvati za trbuh. Smeh je bio usiljen, ali on nije znao
k ak o d a p restan e; o n d a, k ao b ajag i u stav ljaju ći sm eh ,
pogleda po svima:

- Odsekao sam mome protivniku polovinu nosa - reĉe o n i

prsnu u smeh.

Od nas se niko nije smejao.

Maks se opet pribra i obrati se meni onako avec

nonchalance[21]:
- H teo sam d a v as m o lim ju tro s d a n am p o d v eţete
menzuru - reĉe o n .

Ja ću tah . T u m an o v g leĊ aše ĉas u m en e ĉas u M ak sa, o n d a

zapita Maksa.

- A šta je to m en zu ra?

- Pa eto, ove rane. Biste li pristali na moju molbu? - obrati

se on meni.

D o Ċ e m i u ţasn o g ad an .

- Ne bih - rek o h m u i p o ĉeh d a d ršćem .

- N e b iste? A zašto ? M o lim , o p ro stite, ja n em am p rav a

postaviti vam takvo pitanje.

Ja n e o d g o v o rih n išta.

M ak sa sam i Ċ av o teraše d a m e zad irk u je. P o sle m ale

p au ze v id eh k ak o m u lice d o Ċ e p ak osn o . Opet mi se
zajedljivo obrati.

Da li ste vi pristali na moju molbu, mogli bismo popiti

o n o što sm o p latili jed n o m v ašem k o leg i k o ji, u o stalo m ,
n ije ĉin io izu zetk a o d o stalih lek ara: n ije n išta zn ao .

Mene svega obuze neka jeza. Za stolom su sedele i

"dame", ja se steg o h i u zd rţah se.

Maks pobesni.

- A zašto v i n e b iste h teli p o d v ezati m en zu ru , - reĉe o n

nanovo, kao s nekakvim pravom.

Ja prvo duhnuh na nos da ne prsnem, onda se opet stegoh i

o d g ov o rih m u što sam m o g ao h lad n ije:

- Jer je na va šim duelima i berb erin izlišan .

On sav pozeleni:

- V i izg o v arate reĉ b erb erin n ek ak o p rezriv o , to je

nekolegijalno od vas.

- O, o! - g o v o riše u v reĊ en i T u m an o v i P o p esk u . B ab a

ustade.

- Gospodo, gospodo!

M en i se o d sek o še n o g e.

A n a m i b eše stala n a n o g u i p ritisk ivaše je što bolje

m o g aše.

U m en i se k u v aše. Ja n e o d g o v o rih n išta M ak su , ĉin i m i se

i n e b ih n išta m o g ao p ro g o vo riti, jer b i m e reĉ u d av ila.
M o rao b ih v ik ati d a b i i p o licija d o šla.

Ja u stad o h o d sto la i stah k raj p ro zo ra. I d ru g i p o u stajaše.

S v i ću taše. B ab a iziĊ e p lašljiv o iz so b e n o seći u ru ci
ĉin iju ; i A n a o d e za n jo m .

- N ik o laé Iv an o v iĉü , - rekoh ja Tumanovu - p o ţalu ésta

p o éd ite v o n ú i n e pu sk aéte n ik o g o izú d am ú v ú
komnatu.[22]

- T o lú k o p o ţalu ésta k o lo tite k ak ú slúd u etú .[23] Ostali smo

u sobi sami mi ljudi i Mak s p o Ċ e k v ratim a. J. g a stig o h
k ad b eše u h v atio za k v ak u . U h v atim g a za ru k u izv u ĉem
do sred sobe.

- K u d ćeš, ti? - rekoh mu.

O n m e g led aše b lesav o . B io m u je isuv iše n eo ĉek iv an

ovakav pozdrav.

L ajtn an t d o Ċ e i stav i se m eĊ u n as:

- Gospodo, molim vas, gospodo!

M ak s se o seti p o sram ljen . Istu ri g ru d i i, o b iĉn im to n o m i
reĉim a k o jim a se o n i zo v u n a d u el, reĉe m i:

- Ja vam stojim u svakom pogledu na raspolaganju. Samo

ne tako srpski... varvarski - reĉe o n m isleći v aljd a d a će
m e n a taj n aĉin p o sram iti i d a ću g a p u stiti.

- Ja ću i sam teb e stav iti seb i n a rasp o lag an je - rekoh mu i

ja i p o ĉeh v eć v ik ati.

O n p ro b aše d a išĉu p a ru k u k o ju sam m u ja tak o b io steg ao

da se sve uvijao. Drugom rukom opre se meni o prsi.

- H o ću ja teb i p o k azati - rekoh mu - s k im e ti m isliš d a se

šališ - i jo š k rep ĉe g a steg n u h i g led ah m u u o ĉi.

Lajtnant uhvati nas obojicu za ruke. Popesku metnuo ruke

n a leĊ a i p rislo n io se u za zid . D o n K arlo s p riĊ e i sam .

M ak s se jo š jaĉe p o stid e. U jed an p u t se n ap reţe i, što je

ig d a m o g ao , g u rn u m e, p a o n d a trţe ru k u d a je išĉu p a.

- Serbe! - reĉ o n p o d ru g ljiv o .

Ja ga skopah rukom za prsi i gurnem ga o zid. On opusti

ru k e i g led aše m e b lesasto . Ja n e zn ad o h v iše za seb e.

- L eţi! - vikah ja.

O n m e sam o b lesasto g led aše.

- L eţi, b re! - ciknuh ja i pritisnem ga na grudi. On se sroza

n iza zid n a p ato s. U taj p ar u Ċ e b ab a p laĉu ći.

- Z a im e b o ţje! - k u k aše o n a i u h v ati me za ruku. Ana

v iraše u p lašen o k ro z o d šk rin u ta v rata.

Ja se o d m ak n em o d sv o je "ţrtv e". P o k lo n im se n a sv e
stran e k ao ak ro b ati k ad n aĉin e salto m o rtale, i iziĊ em
ću teći iz so b e.
T u m an o v m i p riĉa d a se o d m ah za m n o m i M ak s izv u k ao ,
da je s njega kapao znoj, da je zapeo za stolicu i posrnuo
na Anu, a ona ciknula i pobegla.

P o sle su i o n i P o p esk u d o šli m en i i rad o v ali se celo m

"sraţen iju ".

Don Karlos je ostao s lajtnantom. Posle jedno pet minuta

n jih d v o jica o d oše o p et u o p štu sob u d a p iju k afu . Ja sam
im p o ru ĉio d a m en e n e ĉek aju .

T u m an o v m i p o sle p riĉa k ak o je o n u zeo n o v in e i ĉin io se

d a n e slu ša, a lajtn an t g o v o rio s D o n K arlo so m o aferi.

- Barbarisch![24]

- kazao je lajtnant.

.- Barbarisch - pristao je Don Karlos.

O n d a je T u m an o v u p ao u reĉ.

- Keinesusegs![25] - k azao je lajtn an t i izb eĉio o ĉi.

- Z ašto n e n a rap ire? - pitao je Don Karlos.

- A zašto b aš n a rap ire? - pitao je Tumanov.

- Jer je to d o v o ljn o za zad o v o ljen je ĉasti: p o teĉe k rv -

rekao je lajtnant.

- P a o n d a je jo š p ro stije d a d u elan ti p u štaju sebi pijavice -

rekao je Tumanov.

A n a se n asm ejala i b ila se sasv im u m irila. L ajtn an t n išta

nije odgovorio, samo je mrdnuo obrvama. Posle je
Popesku seo za klavir i svirao Kronungsmarsch iz
Prophet-a[26]

K ad sam u v eĉe d o šao k u ći, sretn em M ak sa k o ji iĊ aše n iza

stepenice, i za njim hamalina koji mu je nosio stvari.
P ro šao je p o red m en e g led aju ći seb i u cip ele.

T ri d an a je o tk ak o se to zb ilo . O d to d o b a sv i ću te za
sto lo m . N ik o n i reĉi. T ek sin o ć p o ĉesm o o p et p o m alo
govoriti. Ja sam miran. Afera s Maksom nije na meni
o stav ila n ik ak v a u tisk a, o n a je sam o ĉin ila d a sam ja
ću tao , te i s A n o m n isam n išta g o v o rio , v an o b iĉn ih
pozdrava.

Samo da ovako ostane!

A što i d a n e o stan e? P ro sto n e treb a n a n ju n i m isliti a to

je laka stvar. Tvoj pobratim

IX Pismo

U N., 14. XII 187.

Dragi pobratime!

To je bilo ovako.

O n a je b ila v esela k o što sam ti v eć k azao .

M eĊ u tim , ja sam o pazio da je ona uvek, kad je sama,

o zb iljn a i zam išljen a. O p azio sam i p o to m e što , k ad g o d
sam u šao u so b u , o n a se trzala k ao iza sn a, i o n d a b iv ala
v esela. A d ru g o , ĉak je i T u m an o v u p alo u o ĉi d a o n a, k ad
n isam ja u so b i, v eĉn o ću ti, i d a je o p et, k ad ja u Ċ em ,
neprirodno razgovorna.

M en e p o ĉe k o p k ati. Š ta je to ?

Jed n o g a d an a, k ad n je n ije b ilo k o d ku će, p rem etao sam

p o n jen u sto lu gd e rad i. Izv u ĉem jed n u fio ku i n a d n u
n jen o m n aĊ em jed n o p arĉe b ele sv ile. N a n jem u zlatn o
izv ezen a tri p o ĉetn a slo v a m o jeg a imena. M je bilo sasvim
gotovo, G do polovine, a drugo M tek plajvazom
o b eleţen o . T o p arĉe sv ile b ilo je zg u ţv an o , i o n o p isaljom
M rastrljano.

Ja izv ad ih to p arĉe sv ile i m etn em g a u šp ag . T o celo

poslepodne mislio sam na njega.

Videlo se da je poodavna p o ĉeto , i v id elo se d a je b aĉen o

d a se v iše n e d o v rši.

X pismo

Call me but love, and I'll be new baptiz'd.[27]

My name is hateful to myself
Because it is an enemy to thee;
Had I it mritten, I would tear the word[28]

Dragi pobratime!

N a sv ak i n aĉin ti n isi o ĉek iv ao tak o b rzo m o jeg a p ism a,

n isi n i m o g ao o ĉek iv ati. M o g ao si seb i zam isliti m o j
p o lo ţaj: ja sto jim n a m o ru , sam n a jed n o j d asci, u strašn o j
buri, i davim se.

Š ta d a rad im ? Š to d a te laţem ? - ja je volim! Ta to si i sam

znao, - n isi m e, v aljd a, d rţao za k ak v o g fićfirića k o ji se
vucara s devojkama da ih vara.

P rv ih n ed elja, o tk ak o sam je p o lju b io , ja n isam n išta

m islio . U g u šiv ao sam sv ak i g las sav esti i p o m isao n a
sv o ju k u ću i m en e s n jo m e u k u ći. P a b aš i d a sam h teo d a
mislim na izlazak, - nisam mogao . Ja sam b io i o d v iše
srećan d a b i m o g la ik ak v a m alo crn ja m isao o siliti se u
m en i i p rev u ći o v aj slad ak san g o rk o m jav o m .

V eĉn o sam b io s n jo m . O n a, ĉim b ab a iziĊ e n a p ijacu ili

in aĉe u v aro š, d o Ċ e u m o ju so b u . U reĊ u je k n jig e, d iţe
m o ju Ċ u lad za g im n astiku i divi se mojoj snazi, posle se
mazi, umiljava se - ja sedim na kanabetu, gledam je i
topim se.

S v ak im d an o m g azio sam sv e d u b lje i d u b lje. K ad sam što

govorio za se, uvek sam kazao mi. Ona me je samo
gledala, ljubila, - ţiv ela je srećn o . O d to d o b a, k ad god
sm o išli d a h o d am o , ĉin ili sm o to u šu m i. O b o je sm o
mrzeli svet. Tamo nas niko nije smetao.

Jed n o v eĉe h o d ali sm o o p et zajed n o . G o v o rili sm o

francuski.

P o red n as p ro Ċ o še d v a p ru sk a n ared n ik a.

K ad su b ili n ek o lik o k o raĉaja za n am a, o k rete se jed an i

po d ru g ljivo reĉe:

- Grand natijong![29]

Ja se o k reto h d a g a v id im . O n a m e d rţaše isp o d ru k e i

p o v u ĉe n ap red .

- Odmah si se naljutio - reĉe o n a u m iljav aju ći se. Ja

m ah n u h rav n o d u šno g lav o m .

- M išo , - g o v o ri m i o n a p lašljiv o - ti n e v o liš N em ce.

Ja se malu zbunih:

- Kako da ti odgovorim? ... Da! Ja ih ne volim. No ti mi

sam a p riĉala d a je tv o j d ed a b io P o ljak .

- O tac, m ati, b raća, sestre, sv i su N em ci - reĉe o n a n ek ak o

ţalo stiv o .

- Ti si moja - rekoh ja - m a šta d a si.

Ona se pripi uza me.

Išli sm o d alje. M en i je b ilo n eo b iĉn o p rijatn o . T o je b ilo

k rajem m arta. Ja sam p rv i p u t to g a v eĉera izišao u
jesen jem k ap u tu . V azd u h je b io b lag . Š u m a je p o ĉela d a
pupi.
D o šli sm o d o jezera i seli n a k lu p u .

Ţ ab e su k rek etale. Jed an lab u d je p lov io sred in o m i

ostavljao za sobom brazdu. Bilo je tiho.

M en i su zu jale u ši. Ja leg o h n jo j u k rilo . G led ah u n eb o i

slu šah k rek etan je ţab a.

B i m i n eo b iĉn o b lag o . O n a m e ĉas p o lju b ljaše u ĉelo .

Ja izvadih duvankesu i rekoh joj srpski:

- N aĉin i m i cig aru !

O n a je v id ela d a će to reći: drehe mir eine Cigarette!

O n a m i k o jek ak o sm o ta cig aru i p ru ţi m i.

- V id iš k ak o sam razu m ela - reĉe o n a rad u ju ći se.

- A n a, h o ćeš li d a te u ĉim srp sk i?

N jo j se lice razv ed ri. N ek ak v a b esk rajn a sreća n ak u p i jo j

se o k o o ĉiju i u san a. U m esto o d g o v o ra, p ritište m e n an o v o
ljubiti.

Kad smo se vratili, ja sam joj uz put davao prvu lekciju u

srp sk o m . O b jašn jav ao sam jo j trajn e i sv ršen e g lag o le.
N au ĉio je n ek o lik o reĉi i reĉen ica. P o sle je isp itiv ao i -
ona se radovala kao malo dete.

K ad sm o d o šli k u ći, b ilo je v rem e v eĉeri. P o sle v eĉere ja

o d em u sv o ju so b u. O sećao sam n ek ak av p rijatan u m o r.
N e zn am zašto m i n isu d o n eli lam p u . Ja u p alim sv eću i
m etn em je n a sto . O tv o rim p o sle p ro zo r, i ĉist v azd u h
p ro m ah iv aše m i k ro za so b u . Ja rask o p ĉam p rslu k i
k o šu lju , p a legnem na kanabe. Misli su me prijatno
g aliĉale. N ep restan o je b ila o n a u za m e, v esela k ao g rlica.

Ja p o ĉeh seb i d av ati raĉu n a o sv em u to m e - nisam se

m o g ao p rib rati. S lik e su m i p ro letale isp red o ĉiju b ez
ikakva ia nijednu ne mogoh uhvatiti. Nekoliko puta
p o n av ljao je u seb i reĉ ţen id b a, ali n ik ak a p o jm a n isam
mogao za nju vezati.

T ak o sam zasp ao , iak o n ije b ilo jo š n i d ev et sah ata. N isam

išta san jao . N ešto m e je p ritisk iv alo n a g ru d i i g u šilo .

K ad sam o p et o tv o rio o ĉi, b ilo je d u b o k o u n o ć. S v eća

b eše sasvim izgorela, i ona hartija, kojom je na dnu
u m o tan a b ila, b eše se u p alila i u z n ejasn u sv etlo st d izaše
se g u st d im k o ji d o h v ataše ĉak d o g red ice, jer je b ilo tak o
tih o d a n išta n ije sm etalo n jeg o v u p utu k n eb u .

Taj dim me je i probudio. Ja, onako sanjiv, d o h v atim ĉašu

v o d e i sasp em je n a sv ećn ik . O n d a u stan em te o tv o rim i
d ru g i p ro zo r d a d im iziĊ e. S tajao sam p o d u ţe n a p ro zo ru
koji je gledao u vrt.

B io sam b u n o v an . U v rtu je b ilo tih o . U d aljin i p ištao je

ţelezn iĉk i v o z.

Mene odjedanput obuze neka tuga, nerazumljiva, nejasna.

Ĉ in ilo m i se d a se n iĉim n e m o g u u tešiti, iak o n isam zn ao
šta je to što m e tak o p ritisk u je. N ajed an p u t m i izleti n jen a
slik a p red o ĉi. Ja se streso h i o setih k ak o m i v azd u h h lad i
grudi.

B o jao sam se n e zn am zašto , d a i d alje m islim n a nju.

H teo sam d a u p alim sv eću , d a se sk in em i d a leg n em u
postelju.

P o traţim ţig ice n a sto lu . O n je sav b io m o k ar o d v o d e

k o ju sam sasu o n a sv ećn jak . Ţ ig ice su se b ile u k v asile, i
nijedna ne hte upaliti. Onda se setim da imam u novom
k ap u tu k u tiju sa ţig icam a. N aĊ em je i p aljk aju ći jed n u p o
jed n u p o traţim ĉitav u sv eću .

U sijan sv ećn jak b io je p rsn u o k ad sam n a n jeg a v o d u

sasu o . Ja u g lav im sv eću u p esk ao n icu o d d iv ita i m etn em
je na mokar sto.

M o ja m i so b a d o Ċ e tak o tu ţn a d a ti n e u m em k azati.
N au ĉio sam d a m i u v ek g o ri lam p a, a sv eća m i je, o p et,
tak o šk iljila, d a m i se ĉin ilo d a n išta n e rasp o zn ajem u
sobi.

Sto je bio sav mokar, i s njegovih krajeva kapala je voda s

mrvicama od duvana i pepelom od cigara, koji sam ja
o tresao n a sv ećn jak . Ja isp o d izah k n jig e k o jih se h artija n a
k o ricam a b eše p o d k lo b u ĉila o d v od e. U jed an p u t u g led am
pismo na stolu.

Poznao sam da je od moje sestre. Otvorim ga.

T i zn aš k ak o sestre p išu . C elo p ism o b io sam ja. P isala m i

je kako me neprestano pominju, kako deca neprestano
p itaju k ad ću ja d o ći, k ak o su m e se svi zaţeleli i k ak o im
se ĉin i d a v eć n eće d o ţiv eti taj srećn i ĉas k ad ću ja sv ršiti i
v ratiti se n jim a d a ih v iše n e o stav ljam .

N ešto m e jo š teţe steţe u g rlu . Ja zatv o rih p ro zo re i

stad o h h od ati p o so b i. O n d a sam o p et ĉitao p ism o i o p et
hodao po sobi.

U ĉin i m i se d a se sprem am za n ek ak av b o j i d a za n jeg a

treb a h rab ro sti. P o ĉn em da se prikupljam. Skrstim ruke,
g led am u d iv it sa svećo m i, k ao d a ĉik am n ek o g a, zap itam
se: p a d o b ro , šta je?

U ĉin i m i se d a se p rsi sasv im isp razn iše, i d a slu šam g las

sv o je sav esti k o ji m e je p itao : Š ta ĉin iš ti o d seb e?

Sirota Ana! Ja se uhvatih rukom za grudi i htedoh da

o ĉu p am p arĉe sv o g a m esa.

Pismo sestrino bacilo me je tamo odakle se Ana ne vidi.

Ja p o ĉeh d a o ĉajav am - šta d a rad im !

O n a se o d riĉe im en a, n aro d n o sti, jezik a! I to sv e sam o
m en e rad i. O n a tv rd o v eru je d a ću se o ţen iti n jo m e. A ja?

Bivaše m i sv e n ejasn ije, ja se o p raštah s n jo m e i o p et je

traţih i g rlih je i b ejah g o to v d a je n e o stav im d o sm rti.
O n d a m i u jed an p u t iziĊ e m o ja m ati i sestrin o p ism o , i o n aj
sasv im d ru g i ţiv o t.

Ja h ted o h d a v iĉem : šta d a rad im ?

N e zn aju ći n i sam šta d a rad im, izvadim maramu i

p o ĉn em b risati v laţan sto . O n d a sed n em za n jeg a i
p o d bo ĉim se n a ru k u .

- Ideja! - rek o h ja seb i ĉisto rad o stan - p išem sestri i b ratu ,

d a ih so n d išem , d a v id im šta će o n i o tp rilik e reći.

N ap išem p ism o , i n e zn am m u v iše sad rţaja. Z n am samo

d a je p o ĉin jalo jed n im sn o m , i u to m sam sn u o tp rilik e
nacrtao kako sam ja zavoleo Nemicu koja nije lepa, koja
je p u k a siro ta i k o jo j su v eć d v ad eset i ĉetiri g o d in e. P itao
sam ih , k ao u šali, šta b i o n i rad ili k ad b ih se ja o ţen io
n jo m e, šta b i rek la n aša m ati n a sv e to , itd ., itd . P ism o je
b ilo n ap isan o po la u šali p o la u istin i, ili, b o lje reći, tak o
d a sam se ja u sv ak o d o b a m o g ao p o v u ći i k azati im d a je
to sv e šala i d a sam ih ja h teo p o p lašiti.

P o sle g a sav ijem i zap eĉatim , p a leg n em u k rev et, ali

n ik ak o d a zasp im . P retu rao sam se, m u ĉio sam se.
S v ršav ao sam sa sob o m . Jed an p u t sam k azao : P a d o b ro !
S u tra ću jo j reći d a je n e m o g u u zeti. S tv ar je sv ršen a.
Hajd' da se spava. - Onda na vrata kaveza u kome je bila
ta m isao "ĉv rsto " zatv o ren a u šu n jala se druga: Ala, kad bi
m i o n i, n ešto o d g o v o rili!... E h n a to n e treb a n i m isliti.

S v e je b ilo u zalu d , zasp ati n isam m o g ao . O n d a sam p o ĉeo

da se jedim; anasana, mislio sam, ta to ja moram jedanput
sv ršiti.
B ad av a, ja n isam p a n isam m o g ao zaspati s m išlju d a ću je
ostaviti, a nisam imao nikakva oslonca da ispredam
p rijatn ije sn o v e. P o sle d u g e m u k e sk o ĉim s k rev eta,
dokopam pismo. - K o zn a?... m islio sam se. O b u ĉem se i
iziĊ em u v aro š. S v e je b ilo tih o . O d em d o p rv o g
p o štan sko g k ov ĉeţića i b acim p ism o u n jeg a. - Ko zna?

B o ţe, zašto je tak o slatk o zalag iv ati se?

K ad sam v eć strp ao p ism o , v ratim se k u ći. P o red m en e

p ro Ċ o še d v a p ijan a ĉo v ek a. Jed an se b ek eljaše n a m e i
g u rn u m e lak to m . N isam m u p o leteo u o ĉi, n isam traţio
n ik ak v a "zad o v o ljen ja", k ao što b i to d ru g d a m o ţe b iti
rad io (ta v i m e sv i zo v ete p rzn ico m ). Ć u tao sam i išao
sam d alje. N isam n i m islio d a m e je n ek o h o tim iĉn o
gurnuo laktom. Ja sam se bavio nekakvom nejasnom
m išlju : b acio sam p ism o - ko zna?...

K ad sam o p et leg ao u p o stelju , b ilo m i je m n o g o lak še, ne

zn am n i sam zašto .

N jen e se slik e n isam v iše p lašio . M islio sam n a šetn ju s

njom. Pade mi na pamet kako ona ostavlja svoje ime,
jezik, veru, - ĉin i sve što h o ću , n a sv e o d g o v ara: k ak o ti
rek n eš!

S an m e h v ataše. S lik e se izm ešaše. IziĊ e m i sestra i

pism o . S ah at izb i ĉetiri. Ja p o ĉeh d a to n em u n ek ak v u
d u b inu , sv e m i b iv aše n ejasn ije. - M o ţe b iti... k o zn a?...

N e g led aju ći n a to što sam se tu n o ć b io sm irio , b io sam

od to doba vrlo nemiran. S jedne strane bilo mi je nepravo
što sam o p rav io o n o p ism o , - ta n a što ? - mislio sam se
zn am n ajb o lje k ak av ću o d g o vo r d o biti; s d ru g e, o p et,
ĉin ilo m i se sv e: d o b ro će b iti.

T ak o sam i p rem a n jo j p o sled n jih d ana b iv ao . Ĉ as sam je

se k lo n io i b eţao o d n je, ĉas, o p et, traţio je, ćeretao s
njom hodao kojekuda, ljubio je ko Ciganka dete.

N u n a što d a ti p riĉam to ? T i i sam m o ţeš zam isliti šta

rad e d v o je "zalju b ljen ih ". Ĉ as se zav ad im o , p o sle se o p et
pomirimo, pa opet cmakaj se, itd.

N u teb i je v eć p o stalo o tu ţn o .

Bolje da idem dalje.

B ilo je to jed n o g v eĉera, n a jed n o d v e nedelje posle

m o jeg a p ism a. N ik o g a n ije b ilo k o d ku će o sim n as d v o g a.

Ja sam sed eo celo p o slep od n e i ĉitao . P red v eĉe u stan em ,

otvorim prozor i gledah u vrt. Dole je vratar prerivao
budakom crnu zemlju koja je rasprostirala oko sebe onaj
v laţn i p ro lećn i m iris. O n u reĊ iv aše staze p o v rtu . V rem e
je bilo blago.

Ja m išljah , n e treb a n i d a ti k aţem , o seb i i n jo j. Ĉ u d io

sam se što n em a p ism a i zeb ao sam n ek ak o . A n isam seb i
sm eo d ati raĉu n a o sad ašn jem sv o m o d n o šaju p rem a n jo j.

Osetih da se neko prisloni uza me. Trgoh se i ugledah nju.

- A gle! - rekoh ja veseo.

- Nema nikoga u kući, p a m e strah .

- A ti sedi kod mene.

Ja je uzeh za ruku. Dovedoh je do kanabeta. Sedoh sam i

p o n ud ih je d a sed n e d o m en e, o stav iv ši jo j to lik o m esta d a
je morala sesti pola na kanabe, a pola meni na krilo.

O n a se m alo u stezaše, p o sle sed e.

Ja sam je milovao i mazio.

O n a p lašljiv o seĊ aše m en i n a k rilu . N ek o lik o p u ta

p o k u šav aše d a u stan e, n o ja jo j n e d ad o h . O n a o k rete
glavu od mene:

- M išo , šta rad im o m i?

- N išta rĊ av o , d ete m o je.

- M išo , - reĉe o n a stid ljiv o - što b i tv o ja m ati...

M en e p reseĉe.

- Ć u ti! - rekoh joj.

M o ra b iti d a sam izg led ao isu v iše o zb iljan . O n a se p o lak o

d iţe i p o d n ek ak v im izg o v o ro m iziĊ e. Ja se d ig n em i
o d em d a šetam .

Sad mi je sve jasno - rekoh sebi. - V iše je n i m in u ta n e

sm em lag ati. A i p ism o će v aljd a d o ći.

XI Pismo

Pobratime!

Dobio sam p ism o i o d teb e i o d k u će. O b a su p o d jed n ak a,

sam o je o d k u će zam o tan o i zav ijen o , a o d teb e jasn o i
razgovetno. I ti, dakle! Pa dobro, - n eću se u b iti. Ili sam ja
k u k av ica ili si ti p am etan isu v iše. Ja p ristajem , n alazim d a
je sv e razlo ţito i p am etno u tvom pismu. Ti si pravnik, ja
lekar - šta n am je stalo što će se sk rh ati jed n o srce? - nek
ţiv i rezo n ! M i sm o m o d ern i lju d i, p o šten i lju d i. N e
sed im o n a d ru m u d a d o ĉek u jem o b o g ate p u tn ik e, v raćam o
što u zajm im o n a o b lig aciju , - p o šten i sm o ! Š ta će v rlina? -
d o sta je d u ţn o sti. P a, istin a, i ĉim e sam ja o b av ezan?
L ju d i se i p rsten ju ju p a se raziĊ u n a m iru i n e u b ijaju se.
A, posle, - ja n e m o g u k azati o n o što se m o ra o sećati. N a
to se tu ţe i v elik i lju d i, - a ja n eću d a sam v elik i. H o ću
m ira, h o ću slo b o d e, d a je tro šim b ez raĉu n a i b ez u ţiv an ja
k ao m asaro š k o ji d an as d a n a k arte p o la im an ja n e v o d eći
raĉu n a što će su tra d o ći d o p ro sjaĉk o g štap a. I ja sam
rasip ao sv o ja o sećan ja i zam alo p a ih v iše n eću im ati n i za
teb e, n i za seb e, n i za k u ću . T v rd o sam se o d lu ĉio d a
rask rstim s n jo m e. T o m o ram u ĉin iti, k ak o ti reĉe, rad i
seb e, rad i n je, rad i teb e, rad i k u će... P a d o b ro , d ak le.
N em o j m isliti d a n em am za to k u raţi, - b o ţe m o j! T o će
biti dobro delo! Oh, kad bi znala moja mati na kako se
veliko delo spremam, ona bi se molila bogu da mi da
sn ag e. A šta je, istin a, n jo jzi u ĉin ila siro ta A n a? A šta
sam , k ao b ajag i, o p et ja u ĉin io A n i i šta ću jo j to u rad iti,
ĉeg a se k ao p lašim ? Ja v id im , i ti v id iš d a ja n eću b iti s
n jo m srećan - p a ĉist raĉu n . N a što n atezati, n a što g lo d ati
sv o je ro Ċ en o srce? S v i razlo zi su za, jed an lak o m islen k raj
srca protiv. Dole sa srcem!

A li, m o lim te, p ro m isli sam o : šta m en e v eţe za n ju ? Z ar

ima momka na svetu koji nije "provodio ljubav" iz koje
izlazi samo luk i voda? Pa i ja sam samo obiĉan ĉo v ek , i
ja sam k u sn u o o d te slasti k o jo j n ek aţn jen o p ev aju p esn ici
svih vremena i naroda. Pa zar samo ja da uletim u taj
strašn i o b ru ĉ n ep ro raĉu n jen e ţen id b e? A ja! Id em o d m ah
n jo jzi. K azaću jo j .. ., zn am v eć šta ću jo j k azati.

Tvoj

XII Pismo

Lajpcig

V eć si p o p o štan sk o m ţig u p o zn ao d a sam o stav io m esta

m o g a, m o je, m o jih ..., k ak o d a k aţem ?... m o je p atn je. S v e
je sv ršen o , - ja sam slobodan. Slobodan kao ptica kojoj je
zap aljen o g n ezd o i p o d av ljen i p tiĉići. L an ci su m i sk in u ti,
ali ruke su mi uzete.

Ne mogu redom, i ne znam kako je sve bilo. Znam samo

d a sam b io h lad an k ao d ip lo m ata, d a sam p o ĉeo sa
"g o sp o Ċ ice", d a sam v išek ratn o p o m in jao "d u b lje razlo g e"
i kako ja "ne smem misliti samo na sebe", "ne smem nju
u n esrećav ati", "ja, n estaln a p riro d a", "fam ilijarne
obaveze", "moje srce zna kako mi je, ali...", itd.

O n a m e je g led ala, b led a k ao jak a n a k o šu lji jo j, s

razro g aĉen im o ĉim a u k o jim a je b ila n ek a su v a v atra. K ad
sam ja sv ršio , k ad sam p atetiĉn o o d ek lam o v ao v aljd a
deseti put: - Ana, promisli se! Ne ja, ne moja, nego tvoja
sreća, tv o je sp o k o jstv o . R eci sam o , ak o m isliš d a p ri sv em
to m n aš b rak n e b i im ao n eg d a, m o ţd a, p o sled ica..., k ak o
d a k aţem ?... P ro m isli. - ja sam ipak na sve gotov!

O n a sk o ĉi i n aslo n i se sam o v rh o m o d p rstiju n a k lav ir,

G las jo j je b io tak o p ro m en jen , d a m e sv eg a jeza p ro Ċ e:

- M išo , - reĉe o n a - to je sv e tak o n eišĉek iv an o , d a je n e

zn am šta d a ti k aţem . Ja n eću saţaljen ja. T i si... v i ste
slobodni!

O n d a se stro p o šta na stolicu, lupi laktom po tasterima od

klavira i nasloni glavu na ruku.

Ţ ice jek n u še zb rk an o i b ez red a, b aš k ao što b eše u m o jo j

g lav i. Š ešir n a lam p i o b o jio je so b u nek o m zelen k asto m
sv etlo šću - U u g lo v im a je b ilo m raĉn o . Iz sp o red n e so b e
ĉu lo se d u b o k o disanje.

Ja sam stajao k ao o su Ċ en ik . "T rp i, zlik o v ĉe", g o v o rio sam

seb i, "ti si jo š m n o g o v iše zaslu ţio "!

M o ţd a p o sle p et m in u ta o n a d iţe g lav u i p o g led a m e

o n ak o jad no g , b ez d o sto jan stv a, b ez v eliĉin e, b ez m u šk o g
p o n o sa. P o g led n jen b eše v laţan , h lad an kao prva zimnja
k iša k o ja se n ep rim etn o h v ata u led . A tam o iza o ĉiju
n ešto b ezg ran iĉn o šu p lje, g d e izv esn o n isam b io v iše ja. -
V id eh d a je o d n o s n aš k ao n o ţem p reseĉen , d a v iše n e
mogu natrag.

Ja p riĊ o h n jo jzi, k lek o h i u zeh n jezin u h lad n u ru k u p a je

pritisk o h n a u sta; o p et sam n ešto n esp retn o trab u n jao , ĉin i
mi se: "Bog mi je svedok, ja nisam nikad nikoga kao vas
lju b io , n iti ću ik ad ik o g a. A li p ro m islite. M o ţd a su o v i
m o ji razlo zi n ištav n i, i ja sam n atu ra za p rezren je,
n ezaslu ţn a o n o g a p lam a k o jim ste m e v i o b asjali. M o ţete
li mi oprostiti?"

Ona ne ote ruke.

XIII Pismo

D an as je u p rav o d v e g o d in e d an a k ak o je A n a u m rla. Š ta
se nije od to doba promenilo! Ja sam postao sasvim drugi.
P o b ratim e, p u sti m e d a se isp laĉem - poslednji put! Sve
me je ostavilo. Ideali i id eje, širo k e g ru d i i tesn e cip ele,
patriotstvo, rad, - n a sv e d a se n asm ejem . K u p io sam jo š
p re g o d in u d an a jed n u k aĉk etu , o n a je tak o u m ašćen a d a
n iu k o liko n e zao staje o d jak e s k ap u ta. K n jig e m i leţe jo š
n ep restan o u isto m k o v ĉeg u u k o m e sam ih d oneo kad
sam d o šao o v am o . S am o sam izv ad io o n u s recep tim a i
n o sim je n ep restan o u d ţep u . H em ik alije leţe b ez ik ak v e
u p o treb e, sam o što m o j sestrić p o k atk ad p retu ra. Jo k a
Ĉ u k aro v a n aišla n a azo tn u k iselin u , te n jo m e šara jaja za
V ask rs. M o je je n o ţev e isk u hala moja baba Maga, te
n jim a sad lju šti k ro m p ire i p o ri rib u .

Mojim mikroskopom igraju se deca, gledaju buve. Sve

jaĉe sistem e p o zab aciv ali su k o jek u da, v ele d a se n a n jih
n išta n e v id i. S in o ć sam n ašao im erzio n u k alo ĉin am a.
K ecelju za o b d u k ciju n ašao T rifun na tavanu, pa je sad
o b laĉi k ad tim ari k o n je. O d n eiseĉen ih m ed icin sk ih
ţu rn ala k o je sam n ek ad d o b ijao p rav e d eca zm ajev e i
generalske kape.

Ja sve to gledam.

Id em sv ak i d an u red n o trip u t u Ć iju k ov u m eh an u n a p iv o i

igram sansa s Jovom advokatom i Niko lo m p o ru ĉn ik o m .

D eca m o je sestre jo š m e n ep restan o v o le - ne izbijaju iz

moje sobe. A moja sestra, - eh, pobratime!

T i m e p itaš: am a trg n i se, b o lan , stresi tu p rašin u , d ig n i jo š

jednom ponosno glavu! - P o k u šav ao sam .

S estra m e o d v ed e k ro jaĉu , izab ere m i haljine, uredi mi

so b u , o b riše m ik ro sk o p i zap reti d eci d a će o d b iti p rste
o n o m e k o ji u m a što u jk in o p rih v ati.

I ja o tp o ĉn em . U red im k o jek ak o stv ari. Izv ad im n ek o lik o

k n jig a i n areĊ am n a sto . B o lesn icim a o d red im izv esn o
d o b a d an a k ad sam k o d k u će, itd ., itd. Drugi dan sve opet
po starom. Otvorim album i gledam njenu sliku, i sve mi
se zam o ta u crn o . N ek i d an traţim n jen u slik u i n ig d e da
je n aĊ em . O d em sestri u so b u .

- S ešo , d a n isi ti u zela n jen u slik u?

O n a m rd n u g lav o m , tu ri d o n ju u sn u u u sta i g led aše me

p itaju ći d a l'se srd im .

- A što će ti, sešo ?

- Pokloni mi je - reĉe o n a.

- S ešo , sv e ti p o k lan jam šta h o ćeš, i n jen u slik u , ak o h o ćeš

b aš d a je u zm eš. A l'što će ti? D aj m i je, m o lim te!

Izvadi njenu sliku iz nedara i dade mi je, pa briznu u plac i

turi glavu meni na grudi:

- Bato, bato!

- N e p laĉi, sešo , - rekoh joj. Uzeh sliku i odoh napolje...

(1879)

Napomene

1 . V iso k i (o d liĉn i) u k u s
2. Zazorno, stidno

3. Naravno

4. E-e!

5 . G ro m i p ak ao , jo š jed n o m !

6 . S n aţn a n em aĉk a p riro d a.

7 . O v im p sim a jo š jed n ak o n ije d o vo ljn o b atin a.

8. Poziv na igru

9 . H iljad u p u ta (m o lim ) o p ro štaj.

10. "Istoriju jednoga seljaka" Erkmana-Š atrijan a.

11. Najoporije pismo

1 2 . S u štin a

1 3 . S d o p u šten jem d a k aţem .

14. Zastor

15. Engleski til (retko tkanje)

16. (T ak o v am ) ĉasn e reĉi.

1 7 . K lizalište sjajn o o sv etljen o , u lazak zaseb an

18. Na kraju krajeva

19. Rekao sam

2 0 . T o se v as n e tiĉe.

2 1 . N eh atn o (n em arn o ), n eb riţljiv o

2 2 . N ik o la Iv an o v iĉu , m o lim , iziĊ ite n ap o lje i n e p u štajte

nijednu od dama u sobu.
23. Samo , m o lim v as, u d rite p o šten o .

24. Varvarski

25. Nikako

26. K ru n id b en i m a rš iz P ro ro ka , o p ere n em aĉk o g

m u ziĉara M ajerb era

2 7 . Z o v i m e sam o lju b av (d rag i), i b iću izn o v a k ršten .

28. Ime mi je svoje mrsko, Jer je tebi neprijatelj; da je

napisano, ja bih istrgao reĉ.

29. Veliki narod! (Napisano onako kako Nemci

izgovaraju francuski.)

Prvi put s ocem na jutrenje

- Bilo mi je - veli - o n d a d ev et g o d in a. N i sam se n e sećam
sv eg a b aš n atan k o . P riĉaću v am k o lik o sam zap am tio . I
m o ja o d m en e starija sestra zn a za to , a m o j m laĊ i b rat b aš
n išta. N isam p ao n a teme da mu kazujem!

M en i je m ati p riĉala m n o g o što šta k ad sam o d rastao p a je

zapitkivao. Otac, naravno, nikad ni slovca!

O n , tj. m o j o tac, n o sio se, razu m e se, tu rsk i. Ĉ isto g a

g led am k ak o se o b laĉi: d ţem ad an o d crv en e k ad ife s
nekoliko katova zlatna gajtan a; p o v rh n jeg a ću rĉe o d
zelen e ĉo h e. S ilaj išaran zlato m , za n jeg a zad en u ta jed n a
h arb ija s d ršk o m o d slo n o v e ko sti, i jed an n o ţić sa
sreb rn im cag rijam a i s d ršk o m o d slo n o v e k o sti. P o v rh
silaja tranbolos, pa rese od njega biju po levom boku.
Ĉ ak šire sa sv ilen im g ajtan o m i b u ćm eto m , p a širo k i
p aĉalu ci p rek rilili d o p o la n o gu u b elo j ĉarap i i p litk im
cipelama. Na glavu turi tunos, pa ga malo nakrivi na levu
stranu, u rukama mu abonos-ĉib u k s tak u m o m o d ćilib ara,
a s d esn e stran e p o d p o jas p o dv u ĉen a, zlato m i Ċ in Ċ u v am a
izv ezen a d u v an k esa. P rav i k ico š!

Naravi je bio - o tac m i je, istin a, ali k ad sam v eć p o ĉeo

p riĉati, n e v red i šep rtljati -, n arav i je b io ĉu d n ov ate.
Ozbiljan preko jego, pa samo zapoveda, i to on jedanput
što rek n e, p a ak o n e u rad iš, - b eţi k u d zn aš! O so rljiv i
u v ek h o će d a b u d e n a n jeg o v u , tj. n ik o se n ije n i u su Ċ ivao
d o k aziv ati što p ro tiv n o n jem u . K ad se zd rav o n alju ti, a o n
p su je alilu j. T u k ao je sam o šam aro m , i to sam o jed an p u t,
ali, b rate, k ad o d alam i, o d ĉasa se p ru ćiš! L ak o se n alju ti;
natu šti se, g risk a d o n ju u snu , d esn i b rk su ĉe i izd iţe g a
n av iše, v eĊ e m u se sastale n a ĉelu , a o n e crn e o ĉi sev aju .
Jao ! D a o n d a n ek o d o Ċ e d a m u k aţe d a n isam zn ao
"alek cije"! N e zn am ĉeg a sam se tak o b o jao , n ap o sletku
b aš i d a m e ću ši jed an p u t, p a šta? A li ja strepim od onih
o ĉiju : k ad ih p rev ali, p a k ao iz p raćk e, a ti, n e zn aš zašto
n i k ro što , cep tiš k ao p ru t!

Nikad se nije smejao, bar ne kao drugi svet. Znam, jedan,

p u t d rţi o n n a k rilu m o g m alo g b ratića. D ao m u sah at d a
se ig ra, a m o j Đ o k ica o k u p io p a gura ocu sahat u usta i
d ern ja se iz p etn ih ţila što o n n eće d a o tv o ri u sta. Ja i
sestra d a u m rem o o d sm eh a, a to se i o cu d ad e n ešto n a
sm eh p a n ek o lik o p u ta razv u ĉe m alo lev u stran u o d u sta, i
o k o lev o g a ok a n ab ra m u se k o ţa. T o je b ila v elik a
retkost, i eto tak o se o n sm ejao k ad se d esilo što g o d gd e b i
n ek i d ru g i razv alio v ilice d a b i se ĉu lo u T etreb o v u
mehanu.

A zn am , o p et, k ad je u m ro m o j ĉiĉa s k o jim je b ab o

o rtaĉk i rad io i k o g a je jak o v o leo . M o ja strin a, m ati,
svojte, mi deca -u d ri k u k aj, p laĉi, zapevaj, stoji nas vriska,
a m o j b ab o n išta, am a b aš n i su ze d a p u sti, n i "u h !" d a
reĉe. S am o k ad g a p o n eše iz k u će, a b ab i zaig ra d o n ja
u sn a, d ršće, d ršće; p rislo n io se n a v rata, b led k ao k rp a, p a
ću ti.

Š to rek n e, n eće p o p u stiti n i za g lav u . P a m ak ar d a se on

k aje u seb i. Z n am k ad je o tp u stio P ro k u m o m k a iz slu ţb e.
V id im d a se k aje i d a m u je ţao , ali p o p u stiti n eće. T o g a
Proku je najvoleo od sviju momaka. Znam samo jedanput
d a g a je u d ario što , to ĉeći rak iju , n ije d o b ro zav rn u o
slav in u n a p etaĉci, p a sk o ro ak o v rak ije istek ao . In aĉe
nikad ni da ga je kljucnuo! Sve mu je poveravao, slao ga u
sela p o v eresiju i k o ješta. - A zn ate što g a je o tp u stio? -
Na pravdi boga!... Video ga da igra krajcara! - T ek ćete se
v i p o sle ĉu d iti!

T o o Đ u rĊ ev u d n e. D o šao P ro k a u d u ćan d a m u se n an o v o
p o tp iše b u kv ar. B ab o izv ad i d ev ed eset g ro ša, p a k aţe:
"N a, ev o ti ajlu k a! M en i v iše n e treb aš; id i p a traţi g d e se
m o ţe ig rati k rajcara!" T u rio P ro k a fes n a o ĉi, p laĉe k ao
k iša i m o li. D arn u to m o g o ca, b aš v id eh , ali m islite d a je
popustio? - B o ţe sah ran i! Izv ad i sam o jo š jed an d u k at pa
m u d ad e: "N a, p a p u t za u ši!" O d e P ro k a, a o n se k aje u
seb i što istera n a p rav d i b o g a n ajv aljan ijeg m o m k a.

N ik ad se n ije šalio ; n i s n am a d eco m , n i s m ajk o m , n i s

k im d ru g im . Ĉ u d n o je ţiv eo s m o jo m m ajkom. Nije to da
rek n eš d a je o n , n e d aj, b o ţe, k ao što im a lju d i, p a h o će d a
d ari i tak o što , n eg o o n ak o n ek ako : uv ek h lad an , o so rljiv ,
g o ri o d tu Ċ in a, p a to ti je! A o n a, siro ta, d o b ra, b rate, k ao
sv etac, p a p ilji u n jeg a k ao n o je u jaje. K ad se o n što
obrecn e, o n a d a sv isn e o d p laĉa, p a jo š m o ra d a k rije su ze
i o d n as i o d n jeg a. N ik ad i n ik u d a n ije s n jo m e išao , n iti
je ona smela pomenuti da je kuda povede. Nije trpeo ni da
se o n a što m eša u trg o v in u i n jeg ov a p o sla. K aţe o n a
jedanput:

- M itre, što n e d aš S tan o ju rak iju? S ko ro će i n o v a, p a g d e

ćeš je?

A tek se o n izd raĉi n a n ju :

- Jesi li ti g lad n a ili ti je ĉeg a m alo ? N o v ci su u tv o jim

ru k am a, p a k ad ti n estan e, a ti k aţi! A u m o j se p o sao n e
p leći!

P o k u n ji se m ati p a ću ti.

S a sv eto m je tak o Ċ e m alo g o v o rio. U kafani imao je svoje

d ru štv o , i sam o m eĊ 'n jim a što rek n e p o k o ju . K u m a Iliju
je p o što v ao što m o ţe b iti; i to je jed in i ĉo v ek k o ji m u je
sm eo reći šta je h teo , i k o g a se m o j o tac ĉisto p rib o jav ao .

Nas je decu, kao i majku, voleo, nije fajde, to se vidi, ali

n as je d rţao p restro g o . Ja se n e sećam n ik ad i n ik ak v a
zn ak a n eţn o sti o d n jeg a. P o k riv ao n as je istin a, n o ću k ad
se otkrijemo, i nije nam dao da se nadnosimo nad bunar i
penjemo na dud, - ali šta m i je to ? T o rad e i d ru g i o ĉev i,
ali k u p u ju d eci i šećerlem eta, zlatn e h artije i lo p tu o d
g u m alastik e što sk aĉe s v rh jab lan a!

U crk v u je išao sam o n a Đ u rĊ ev d an , u k afan u sv ako v eĉe.

V eĉeram o , o n tu ri ĉib u k p o d lev u m išku , zad en e
duvankesu pod pojas, pa hajd! Dolazio je leti u devet, a
zimi i ranije, ali nek i p u t p rev ali i p o n o ć, a n jeg a n em a. T o
je moju sirotu majku i sestru peklo - ja v am se o n d a jo š
nisam razumevao u lumpovanju. - Nikad one nisu zaspale
p re n eg o o n d o Ċ e, p a m a to b ilo u zo ru . S ed e u k rev etim a -
n e sm eju n i sv eću d a u p ale. L ju ti se o n , b o lan, kad vidi da
sv eća g o ri. Ĉ u o sam jed an p u t, k ad d o Ċ e d o cn e k u ći, g d e
p ro g u nĊ a:

- Š ta će ta sv eća u o v o d ob a?

- P a d a se v id iš sv u ći, M itre, - k aţe m o ja m ati.

- A zar ja n e zn am u p aliti sv eće, ili sam , v aljd a, p ijan , p a

n e u m em n aći?

- Pa nije, Mitre - uvija se moja mati - nego kao velim...

- A šta v eliš? V aljd a d a m i k o m šilu k m isli d a m i leţi

m rtv ac u k u ći!
Kakav mrtvac! Vi mislite on to zbilja misli? Mari on i za
su sed stv o ! N eg o ne d a o n d a m o ja m ati v o d i raĉu n a o
njegovu dolasku i odlasku, pa ne zna od zla k ak o će d a
p o ĉn e. H teo b i d a m ati sp av a, sam o d a o n m o ţe b ez b rig e
b an ĉiti. P ek lo je to i n jeg a, v id i se to .

Pio je vrlo malo, i to samo vino. Rakiju, i kad ogleda za

kupovinu, ispljuje, pa nakiseli lice. Ni za kafu nije bogzna
k ak o m ario ... P a šta je rad io sv u n o ć p o m eh an ĉin am a?
pitate vi.

N esreća, p a to ti je! D a je p io , ĉin i m i se, n i p o jad a.

N eg o ... V id ećete!

T o je m o jo j m ajci p o la v ek a u k in u lo . P laĉe n ek ih p u ta d a
svisne. A nikome da se pojada.

Jed an p u t d oĊ e o n , tak o , d o cn e k u ći... N išta!... S u trad an -

n išta... K ad , m o j b rate, o p azi m ajk a d a o n n em a sah ata!
P rek id e se ţen a, p ita g a:

- A gde ti je, Mitre, sahat?

O n se n am rg o d io . G led a n a stran u , k aţe:

- Poslao sam ga u Beograd da se opravi.

- Pa do b ro je išao , M itre.

- V aljd a ja n isam ćo rav n i lu d ; v aljd a ja zn am k ad sah at

ide i kad ne ide!

M o ja m ati šta će, u ću ta.

K u k a p o sle s m o jo m sestro m : "E , teško m en i! D aće sv e

što im am o , p a p o d staro st d a p erem tu Ċ e k o šu lje!"

Jedanput opet - jali je bilo deset, jali nije - a njega eto iz

k afan e. N ak riv io jed n u astrah an sk u šu b aru , p rek o p rsiju
zlatan lanac s prsta debeo, za pojasom jedan srebrnjak
isk ićen zlato m i d rag im k am en jem . U Ċ e o n , a k ao d a m u
se n ab rala k o ţa o k o lev o g o k a. N ešto je d o b re v o lje.

K ak o u Ċ e, izv ad i sah at iza p o jasa, k ao san ćim d a v id i

koliko je.

- Zar si povratio?... - trţe se. - Z ar ti je v eć o p rav ljen

sahat?

- Opravljen! - k aţe o n .

- A kakav ti je to lanac?

- Lanac kao svaki lanac - k aţe o n , ali n ek ak o m ek an o , n ije

da se izdire.

- Znam, - k aţe m o ja m ati - a otkud ti?

- Kupio sam!

- A ta šu b ara? T o im a sam o u M iće k azn aĉeja.

- Kupio sam i nju!

- Prodao ti?

- Prodao!

- A kakav...?

Ali tu moj otac pogleda nekako preko oka moju majku.

O n a u m u ĉe.

On se uze skidati. Gledam ispod jorgana. Izvadi iza pojasa

jedan zamotuljak kolik pesnica pa baci na sto, i ono
zveknu: sam samcit dukat, brate!

- Na, - reĉe - ostavi ovo! - P a o n d a iziĊ e u k u h in ju . M o ja

mati uze onu hartiju nekako samo s dva prsta, kao kad
d iţe p rljav u d eĉju p elen u .
- A šta ću - k aţe sestri - s ovim novcima? Ovo je
p ro k leto !... O v o je Ċ av o lsko !... O v o će Ċ av o o d n eti k ak o
je i doneo!...

K ao što v id ite, n em a tu sreće n i ţiv o ta!

I tak o je m o ja m ati b ila n esrećn a, i m i sm o sv i u z n ju b ili

n esrećn i...

N ek ad , p riĉala m i je m ati, b io je o n sasv im d ru g i ĉo v ek ; a

i ja se sećam , k ao k ro z m ag lu , k ak o m e je ĉesto d rţao n a
krilu dok sam bio sasvim mali, pravio mi od zove svirajku
i v o d io m e sa so b o m n a k o lim a u liv ad u . A li, k aţe m ajk a,
o tk ak o se p o ĉe d ruţiti s M ićo m k azn aĉejem , K rsto m iz
Makevine ulice, O lb rek to m ap o tek aro m i jo š tak o n ek im a,
sv e se o k ren u i p o Ċ e k ak o n e treb a.

O b recu je se. N e trp i n ik ak v a zap itk ivan ja, o d m ah isp reĉi:

"G led aj sv o ja p o sla!", ili: "Im aš li ti d ru g e k ak e b rig e?"

N ije fajd e, k azao sam ja: v id eo je o n sam d a n e v alja šta

radi; ali ga uzeo budiboksnama na svoju ruku, pa ga ne
p u šta.

P a ip ak , sm ešn o je k azati, ali o p et, o p et je o n b io d o b ar

ĉo v ek . Jeste, b o g am i! A li tak o ...

Jed an p u t v rati se o n u n ek o d o b a ku ći. N ije sam ! Ĉ u d i se

m o ja m ati. P ro Ċ e o n jo š s n ek im p o red v rata, n ešto p o lak o
g u n Ċ aju . O d o še u av liju . Ĉ u jem o m i m alo p o sle k o n jsk i
to p o t i rzan je. N e zn am ja šta je to .

K ad o n p o sle u Ċ e, ja p o ĉeh h rk ati i m o ja se sestra u ĉin i d a

sp av a. N azv a d o b ro v eĉe, p a u ću ta. Ć u ti o n , ću ti m ajk a
ĉek am ja.

O n d a m o ja m ati o tp o ĉe, a g las jo j p ro m u k ao :

- O d v ed o še v ran ca!
- O d v ed o še - k aţe o n .

O p et ću te, sam o m ati ĉas p o u sek n ju je se, a ja ĉisto

o sećam k ak o p laĉe.

- M itre, tak o ti B o g a, tak o ti o v e n aše d ece, o stav i se,

brate, drug o v an ja s Ċ av o lo m . K o se n jeg a d rţi, g u b i i o v aj
i o n aj sv et. E n o ti Jov e k artaša p a g led aj! O n ak av g azd a,
p a sad sp ao n a to d a p reg rće tu Ċ u šišark u i d a k u p u je p o
selim a k o ţe za Ĉ ifu te. Z ar ti, zab o g a, n ije ţao d a ja p o d
staro st ĉek am o d d ru g o g k o ru h leb a i d a o v a n aša d eĉica
slu ţe tu Ċ in u?... - P a o n d a p o ĉe jecati.

- A šta si ti u zela m en e zak lin jati d eco m i p lak ati n ad a

m n o m ţiv im ? Š ta slin iš za jed n o m d rk elo m ? N ije o n m en e
stek ao n eg o ja n jeg a! S u tra, ak o h o ćeš, d a k u p im d eset!

M o ja m ati p laĉe jo š jaĉe:

- Znam, Mitre brate, - k aţe o n a m ilo stiv n o - ali h o će

d u šm an i sv e d a o d n esu . O stav i se, b rate, tak o ti o v e n aše
n ejaĉi, p ro k lete k arte! Z n aš d a sm o m i n a n ašo j g rb in i i
krvavim znojem stekli ovo krova nad glavom, pa zar da
me kojekakve izelice iz mog dobra isteraju?...

- A ko te tera?

N e tera m e n ik o , b rate, ali će m e isterati ak o tak o i d alje

rad iš. T o je zan at o d B o g a p ro k let!

- A m a ja sam teb i sto p u ta k azao d a m i n e p o p u ješ i d a

slin iš b ez n ev o lje! N ije m en i, v aljd a, v ran a p o p ila p am et,
d a m i treb a ţen a tutor!

Ć u ti p lem en ita d u ša. G u ši se. N i su za n em a v iše. O n e tek u

kroz prsi, padaju na srce i kamene se.

D an za d an o m , a o n o sv e p o staro m . D o n o sio je ĉesto

p u n e fišek e n ov aca. G u b io je tak o Ċ e. D o lazio je ĉesto b ez
prstenja, bez sahata, bez zlatna silaja. Donosio je drugi put
i po dva-tri ahata i po nekoliko prstenova. Jedanput: jedne
ĉizm e, jed n u ću rd iju ; d ru g i p u t: k o n jsk o sed lo ; p o sle,
o p et: tu ce sreb rn ih k ašik a; a jed n o m : p u n o bu re lak erd e i -
sv ak o jak ih d rug ih k o m en d ija. Jed an p u t d o v ed e u v eĉe
vranca, on o g isto g , n ašeg .

S u tra m u k u p io n ov e 'am o v e: v ise rem en i d o n iţe k o len a i

biju ga rojte po vilicama. Upregao ga u kola, a stolicu
tu rio n a d u ćan sk a v rata, p a k ro z v aro š rrrrrr!, d a sv e izleće
kaldrma ispod nogu.

M i sm o v eć b ili o g u g lali, sam o je m ati p lak ala i brinula

se. Kako da nije, bolan? Trgovina zabataljena. Momak se
jed an p o jed an o d pu šta. S v e id e k ao u n esrećn o j k u ći, a
n o v ci se tro še k ao k iša.

P o ĉeše, b o g m e, o n i n jeg o v i p ajtaši d olaziti i n ašo j k u ći.

Zatvore se u veliku sobu, upale po nekoliko sveća, zv eĉi
d u k at, p u ši se d u v an , k lizi k arta, a n aš m o m ak S to jan n e
p restaje p eći im k afe (a su trad an p o k azu je p o n ek o lik o
d u k ata što je n ad ob ijao n ap o jn ice). A n aša m ati sed i s
n am a u d ru g o j so b i; o ĉi jo j crv en e, lice b led o , ru k e su v e, i
ĉas p o p o n av lja: "B o ţe, ti n am a b u d i p rijatelj!"

I tak o se o n sasv im o tp ad i o d k u će. S am o ću ti. M ateri

n ik ad n e g led a u o ĉi. N as d ecu n e m ilu je, n i o so rn e reĉi d a
rek n e, a k am o li b lag e. S v e b eţi o d k u će. S am o n am p ara
d aje k o lik o k o je ho ćem o . A k o ištem d a k u p im leg ršter, a
o n izv ad i p o ĉitav u p letu . Z a jelo je k u p o v ao sv e što je
b ilo n ajlep še u v aro ši. M o je h aljin e n ajlep še u celo j
v aro ši. A li o p et n ešto m i je tak o tešk o b ilo g led aju ći m o ju
m ajk u i sestru : ĉisto p o starele, b led e tu ţn e, o zb iljn e.
Nikud podbogom ne idu, pa i na slavu slabo kom da idu.
A i n am a su ţen e slab o d o lazile v eć sam o lju d i i to g o to v o
sv e sam o o n e "lo le" i "p u sta'ije", k ao što ih je m o ja m ati
zv ala. D u ćan g o to v o i n e rad i. "Z ar ja - k aţe m o j o tac". -
D a m erim g ejak u za d v aest p ara ĉiv ita? E n o m u Ĉ ifu ta -
M ati n e sm e n išta v iše n i d a p ro slo v i. K aţe, jed an p u t i
kazao:

- Jesi ĉu la, ti, razu m ej srp sk i što ću ti reći: ak o ti m en i

cig lo jed an p u t jo š što o to m e p ro slo v iš, ja ću seb i n aći
k u ću ; p a se iseliti; a ti o v d e p o p u j k om e h o ćeš! U -pam-ti
do-bro!"

Ć u ti o n a, sirota, kao zalivena. Stegla srce, kopni iz dana

d an , a sv e se m o li B o g u : "B o ţe, ti m en e n em o j o stav iti!"

E , p a v aljd a v id ite šta će iz sv eg a d a b u d e!

D o Ċ o še o n i sv i jedn o v eĉe. D o Ċ e s n jim a jo š n ek ak av P .

Z elem b ać, n ek ak av sv in jarsk i trg o v ac k o ji, v ele, "radi s
P ešto m ". B rk o v e u šiljio , k o su o strag razd elio , a zo lu fe
p u stio , d o jag o d ica. D eb eo u licu , šišk av u telu ; n ak riv io
n ek ak av šeširić, a p rek o p rslu k a zlatan lan ac; isti o n ak av
kakav je: babo imao. Na ruci mu nekakav prsten, cakli se,
brate, ne da, u se pogledati. Gega se kad ide; govori
k ru p n o i p ro m u k lo , a sv e se sm eši o n im m alim , k ao jed
zelen im o ĉim a, d a te n ek ak av strah u h v ati k ao o d
sovuljage.

D o Ċ o še o n i, v elim . S to jan o d m ah u z o g n jište, p a p eci

kafu.

Z ap ališe ĉetiri sv eće. U d ari d im o d d u v an a kao iz

d im n jak a. P iju k afu , ću te k ao T u rci, sam o k arta k lizi, i
ĉu ješ k ak o zv eĉi d u k at.

T o je b ila strašn a n o ć.

M i se s m ajk o m zatv o rili u d ru g u so bu . O n a v iše n e p laĉe.

N i sestra. Isp ijen e u licu , o ĉi u p ale p a g led aju strah o v ito
u p lašen o . P rem a o v o m e je n išta o n o k ad m i je stric u m ro .

N ek o lik o p u ta u lazio je n aš o tac u n ašu so b u . B io je sav

zn o jav . R azd rljio d ţem ad an , rasp u ĉio k o šu lju p a m u se
v id e g u ste crn e d lak e n a g ru d im a. N am rĉio se k ao T u rĉin .
- D aj jo š! - veli mojoj majci.

O n a steg la srce. Ĉ u ti k ao k am en , o tv ara k o v ĉeg p a šak o m

sipa u njegovu, a on vezuje u maramu.

G led a u zv eren o i n a stran u , o d laţe n o g am a k ao ja kad me

d ru štv o ĉek a n ap o lju , a ja sto jim d o k m i seša n e o d seĉe
hleba. Uzima novce, glavu okrenuo na drugu stranu, pa
k ad p ro Ċ e, p ro g u nĊ a k ao za se: "Jo š sam o o v o !" I o n d a
ĉisto b eţi iz so b e. A li "jo š o v o ", u Ċ e ti o n , ĉin i m i se, p eti
p u t u n ašu so bu , a tak o o k o tri sah ata p o p o no ći.

- Daj! - v eli m ajci, a d o šao u licu k ao zem lja.

M ati p o Ċ e k o v ĉeg u , a n o g e jo j k lecaju , sv e se n av ija.

Onda ja videh, ispod jorgana, kako se onaj moj veliki otac
strese i k ak o se p rih v ati za p eć.

- B rţe! - k aţe m ajci, a o d laţe n o g am a i ru k av o m b riše

znoj.

M ati m u p ru ţi.

- Daj sve! - reĉe o n .

- Poslednjih deset dukata! - reĉe o n a. A li to n e b eše v iše

g las, n i šap at, v eć n ešto n alik n a ro p ac.

O n sk o p a o n e n o vce i u p rav o istrĉa iz so b e.

M o ja m ati k lo n u k raj k o v ĉeg a i o n esv esti se. Sestra

v risn u . Ja sk o ĉih iz p o stelje. I Đ o k ica sk o ĉi. S ed o sm o
dole na patos kraj nje; ljubismo je u ruku: "Nano, nano!"

O n a m etn u ru k u n a m o ju g lav u i šap u taše n ešto . O n d a

sk o ĉi, u p ali sv itac p a p riţeţe k an d ilo p red sv etim
Đ o rĊ em .

- Odite, deco, molite se Bogu da nas izbavi od propasti! -

reĉe o n a. G las jo j zv o n i k ao zv o no , a o ĉi sv etle k ao
v eĉern jaĉa n a n eb u .

M i p o trĉasm o n jo j p o d ik on u i sv i k lek o sm o , a Đ o k ica

klekao pred majku, okrenuo se licem njoj, krsti se i,
siro ĉe, ĉita n ag las o n u p o lo v inu O ĉen aša što je v eć b io
n au ĉio . O n d a se o p et k rsti i lju b i m ater u ru k u , p a o p et
g led a u n ju . Iz n jen ih o ĉiju tek u d v a m laza su za. O n e b eh u
u p rav ljen e n a sv eca i n a n eb o . T am o g o re b eše n ešto što je
ona videla; tamo njen Bog kog je ona gledala i koji je nju
gledao . I o n d a jo j se p o licu razli n ek ak v o b laţen stv o i
n ek ak v a sv etlo st, i m en i se u ĉin i d a je B o g p o m ilo v a
ru k o m , i d a se sv etac n asm eši, i d a aţd aja p o d n jeg o v im
k o p ljem ze'n u . P o sle m i zab lesn u še o ĉi, P a p ad o h n iĉice
na kraj njene haljine i na njenu levu ruku, kojom me
p rid rţa, i m o lih se p o sto ti p u t: "B o ţe, ti v id iš m o ju
m ajk u ! B o ţe, m o lim ti se za b ab u !" I o n d a, a n e zn am
zašto "B o ţe, u b ij o n o g a Z elem b aća!"

Dugo smo se tako molili.

Posle moja mati usta, pope se na stolicu pa celiva svetog

Đ o rĊ a. I m o ja sestra to isto u ĉin i, a p o sle d iţe i m en e i
Đ o k icu , te i m i celiv asm o . O n d a m ati u ze su v u k itu
b o sio k a što je stajala za ik o n o m i stak len ce s
b o g o jav ljensk o m v o d ico m što je v isilo p o d ik on o m ,
p o k v asi on o m v o d o m b o siljak , p a, n ešto šap ću ći p rek rsti
njime sobu . O n d a p o lak o o tvo ri v rata n a p rstim a d o Ċ e d o
velike sobe, pa prekrsti kitom vrata od nje.

E j, k ak o m i je o n d a lak o b ilo ! K ak o sam se o sećao b laţen

k ao o k u p an ! A m a što m i sad n e m o ţe v iše d a b u d e o n ako?

Isto m što m ati p rek rsti v rata o d v elik e so b e, a u n u tra d iţe

ţag o r. N e m o ţe n išta d a se razu m e, sam o što Z elem b ać
jed an p u t v ik nu , k olik o ig d a m o ţe:

- A k o m en e m o ţe n aterati d a ig ram v iše? K am o to g a?

P o sle o p et n asta n ejasan ţag o r i sv aĊ a. O n d a ĉu sm o k ak o

se v rata o tv o riše, g u n Ċ an je i k o rak e.

A li b ab o n e u Ċ e u so b u . Z alu d m i ĉek asm o . I d an zab eli ja

i Đ o k ica zasp asm o , a o n jo š n e d o Ċ e.

K ad se p ro b u d ih , su n ce b eše d alek o o d sk o ĉilo . O sećao

sam se strašn o u m o ran i p razan , ali n e m o g ah v iše
zatv o riti o ĉiju . U stan em .

S v e izg led a n ek ak o sv eĉan o , p a tu ţn o . N ap o lju mirno,

sv eţ zrak p ad a k ro z o tv o ren p ro zo r, a p red ik o n o m d ršće
p lam iĉak u k an d ilu . M o ja m ati i sestra b led e k ao k rp e, o ĉi
im v laţn e, lice k ao o d v o sk a, k rše p rste, id u n a p rstim a i
n išta n e g o v o re, sam o što šap u ću n ek e p o b o ţn e reĉi. N e
d o n eše n am d o ru ĉak , n e p itaju jesm o li g lad n i, n e šalje m e
m ati u šk o lu .

- Š ta je o v o? - pitao sam se ja. - Je li o v d e m rtv ac u k u ći

ili se moj pokojni stric vratio pa ga valja nanovo
sahranjivati.

O n d a p retrn u h k ad se setih šta je n o ćas b ilo i m eh an iĉk i

p ro šap tah : "B o ţe, zn aš ono za b ab u ;" i o p et: "B o ţe, am a
u b ij o n og Z elem b aća!"

N e m isleći n išta, o b u ĉem se i iziĊ em iz so b e. I n eh o tiĉn o

p o Ċ em v ratim a o d v elik e so b e, ali se o ĉas trg o h , jer o setih
kako me majka dohvati za ruku.

Ja se o k reto h , ali o n a n e reĉe n išta, sam o tu ri p rst na usta;

o n d a m e o d v ed e d o v rata o d k u će, p a m e p u sti. O n a se
vrati natrag u sobu, a ja stajah na vratima. Gledam za
njom - n e zn am šta d a m islim .

O n d a se n an o v o p rišu n jam n a p rstim a d o v elik e so b e, p a

p ro v irim k ro z k lju ĉao n icu .

Gledam.

Sto nasred sobe. Oko njega razbacane stolice; dve ili tri
p retu ren e. P o p o d u leţi tisu ću k arata, razg aţen e i
n erazg aţen e cig are jed n a razb ijen a k afen a šo lja i isp o d
jed n e k arte v iri d u k at. Z asto r n a sto lu sv u ĉen s jed n e
strane skoro do polovine. Po njemu razbacane karte,
isp rev aljiv an e šo lje, p u n o trin a i n ep ela o d d u v an a. S to ji
jo š n ek o lik o p razn ih tan jira, sam o n a jed n o m d u v an
istresen iz lu le. Ĉ etiri p razn a sv ećn jak a; sam o u jed n o m
što b u k ti d eb ela h artija k o jo m je sv eća b ila o m o tan a i crn
dim mirno se uzd iţe i d o h v ata za tav an .

N a jed n o j sto lici za sto lo m , leĊ im a o k ren u t v ratim a, sed i

moj otac. Obe ruke do lakata naslonio na sto, a na ruke
leg ao ĉelo m , p a se n e m iĉe.

Gledao sam tako dugo, ali on ama da je mrdnuo. Samo

videh kako mu se slabine kupe i nadim aju . Ĉ u d n o sam i
m raĉn o n ešto m islio . Ĉ in ilo m i se, n a p rim er, - a ne znam,
u p rav o , zašto - d a je o n m rtav , p a sam se ĉu d io k ak o
m rtv ac d iše. P o sle m i se ĉin ilo d a m u je o n a sn aţn a ru k a
o d k ab aste h artije, d a n e m o ţe v iše n jo m u d arati, - i sve
tak o k o ješta.

Bog zna dokle bih ja tako virio da me se opet ne dotaknu

m ajĉin a ru k a. N išta m i n e reĉe, sam o o n im b lag im o ĉim a
pokaza put vrata.

Ja - n e zn am zašto - odjedanput skidoh kapu, poljubih je u

ru k u , p a iziĊ o h n ap o lje.

Taj dan bio je subota.

K ad iziĊ o h n a u licu , id e sv et k ao i o b iĉn o ; sv ak i g led a

sv o ja p o sla. S iln i seljaci d o terali k o ješta n a p ijacu .
T rg o v ci zav iru ju u v reće i p ip aju jag n jad . N o v ak p an d u r
d ere se i o d reĊ u je g d e će k o d a p ritera k o la. D eca k rad u
trešn je. S reten ćata id e d o b o šarem p o v aro ši i ĉita da se
zab ran ju je p u štati sv in je p o u licam a. T riv k o izv ad io
jag n je p a v iĉe: "H o d i, v ru će!", a p ijan i Jo za ig ra u jed n o j
barici.

- A što je, m o re, v aš d u ćan zatv o ren? - zapita me Ignjat

ću rĉija k o ji u taj p ar p ro Ċ e.

- Tako! - k aţem ja.

- Da nije bolestan Mitar?

- Nije - k aţem ja.

- O tišao , v aljd a, n ek u d?

- U selo - rekoh ja, pa pobegoh u avliju.

Eto ti zatim dva takozvana "devera", tj. mojih drugova

k o je je p o slao g o sp o d in d a v id e što nisam d o šao u šk o lu .

S ad se tek setih d a je treb alo ići u šk o lu . U zm em knjige i

komad hleba, a gledam majku i devere.

- K aţite, d eco , g o sp o d inu d a M iša n ije m o g ao p re d o ći

imao je posla.

O, ova ruka! Da mi je da je se sit naljubim, kad ona spava,

kad me ne vidi!

Š ta je b ilo u n ašo j k u ći za v rem e d o k sam b io u šk o li - ne

znam... T o jest, zn am : jer k ad se v ratih iz šk o le, n aĊ o h sv e
onako kako sam ostavio: moja mati i sestra sede s rukama
u k rilu ; n e k u v a se n i ru ĉak ; p ro laze n a p rstim a p o k raj
velike sobe i samo othukuju - isto onako kao kad mi je
stric u m ro . Đ o k ica u av liji v ezao m aĉk i d ţezv u za rep , p a
se u v eseljav a n jen o m trk o m . M o m ci šiju g u n jev e u sv o jo j
o d aji, a S to jan se izv alio u sen o p a h rĉe k ao d a je p o n o ći.

M o j o tac jo š isto o n ak o sed i, n e m iĉe se. Z ateg lo m u se

ću rĉe p rek o širo k ih leĊ a, a o k o p o jasa se razm iĉe o d
duboka daha.
O d av n o je v eć b ilo zv o n ilo n a v eĉern je.

D an se k lo n i sv o jem u k raju , a u n ašo j d u ši ista o n a p u ĉin a,

- n ig d e k raja d a v id iš, sam o što se o b laci sv e g u šće
g o m ilaju . S v e p o staje n esn o sn ije, strašn ije i o ĉajn ije. -
B o ţe, ti n a d o b ro o k ren i!

Ja sam sedeo n a p rag u p red k u ćo m . D rţao sam u ru ci

n ek ak v u ško lsk u kn jiţicu , ali je n isam ĉitao . V id eo sam n a
prozoru bledo lice moje matere naslonjeno na suvu joj
ru ĉicu . U u šim a m i je zu jalo . N isam u m eo n išta d a
mislim.

U jed an p u t šk ljo cnu b rav a. M o je m ajk e n esta s prozora. Ja

pretrnuh.

V rata se o d v elik e so b e o tv o riše. N a p rag u stajaše o n , m o j

otac!

Fes malo zaturio, pa mu viri ispod njega kosa i pada mu

v iso k o ĉelo . B rk o vi se o p u stili, lice p o tam n elo , p a
o starelo . A li o ĉi, o ĉi! N i n alik n a o n e p reĊ ašn je! Ĉ isto
posuknule, utekle u glavu, upola pokrivene trepavicama,
p o lak o se k reću , n estaln o i b esm islen o g led aju , n e traţe
n išta, n e m isle n išta. U n jim a n ešto p razn o , n alik n a
d u rb in k o m e su p o lu p an a stak la. N a licu n ek ak av tu ţan i
milostivan osmejak - nije to nikad pre bilo! Takav je
izg led ao m o j stric k ad je p red sm rt iskao d a g a p riĉeste.

P o lak o p reĊ e h o d nik , o tv o ri v rata o d n aše so b e, p ro m o li

sam o g lav u u n u tra, p a se, n e rek av ši n išta, b rzo p o v u ĉe.
Z atv o ri v rata p a iziĊ e n a u licu i lag an o se u p u ti k u m -
Ilijinoj kući.

P riĉao m i je p o sle T o m a, k u m -Ilijin sin, da se moj otac s

n jeg o v im zatv o rio u jed n u so bu , d a su n ešto d u go p o lako
razgovarali, da im je posle doneto hartije i mastila, da su
n ešto p isali, u d arali p eĉate i tak o d alje. A li šta je to b ilo ,
to se ne zna niti će ik ad ik o zn ati.

O k o d eset i p o sah ata m i sm o sv i leţali u p o stelji, sam o

m ati što je sed ela s ru k am a u k rilu i b ezn aĉajn im
p o g led o m g led ala u sv eću . U to d o b a šk rip n u še av lijsk a
v rata. M ati b rzo p irn u u sv eću , p a i sam a leţe u k rev et.

Meni je ispod jorgana kucalo srce kao da neko bije

ĉek ićem u g ru d im a.

V rata se o tv o riše i m o j o tac u Ċ e. O b rte se jed n o m -dva po

so b i, p a o n d a, n e p aleći sv eće, sk id e se i leţe. D u g o sam
jo š slu šao k ak o se p rev rće p o k rev etu , p a sam p o sle
zaspao.

Ne znam kolik o sam tak o sp av ao , k ad o setih n ešto m o k ro

n a ĉelu . O tv o rim o ĉi i p o g led am : p u n m esec g led a p rav o u
so b u , a n jeg o v p auĉin ast zrak p ao n a lice m o je m ajk e. O ĉi
jo j zatv o ren e, lice k ao u n ek o g tešk og b o lesn ik a, a g ru d i
jo j se n em irn o d iţu .

V iše n je sto ji m o j o tac. U p ro p o g led u n ju i n e m iĉe se.

M alo p o sle p riĊ e n ašem k rev etu . G led a n as sv e, g led a
m o ju sestru . D o Ċ e o p et n asred so b e, o p et p o g led a u o k rug ,
p a p ro šap u ta:

- Spavaju! - A li se trţe o d sv o g šap ata i k ao d a se o k a

meni nasred sobe. Dugo je tako stajao n e m iĉu ći se, sam o
što o p azim p o k atk ad k ak o m u se'n u o ĉi, g led aju ći ĉas n a
n as ĉas n a m ater.

Ali mi nijedno ni uvom da maknusmo!

O n d a o n p o Ċ e p o reb ark e n a p rstim a ĉiv ilu k u , a n e sk id a

o k a s n as; sk id e p aţljiv o o n aj sreb rn jak , tu ri g a p o d d ţu b e
n atu ĉe fes n a o ĉi, p a b rzo i celo m n o g o m stu p aju ći iziĊ e
napolje.

A li tek što se v rata p ritv o riše, a m o ja se m ati isp rav i u

k rev etu . Z a n jo m se d iţe i sestra. K ao k ak v i d u si!

M ati b rzo ali p aţljiv o u sta i p o Ċ e v ratim a; za n jo m p rista i

seša.

- Ostani kod dece! - p ro šap u ta m ajk a, p a iziĊ e n ap o lje. Ja

sk o ĉih p a i sam p o Ċ o h n a v rata. S eša m e u h v ati za ru k u ,
ali ja se otrgoh i rekoh joj:

- Ostani kod dece!

K ad iziĊ o h n ap o lje, p ritrĉim p lo tu , p a sv e p o red p lo ta a

isp o d v išan ja d ov uĉem se d o b u n ara i ĉu ĉn em iza n jeg a.

N o ć je bila u boga divota! Nebo se sija, mesec se cakli,

v azd u h sv eţ - n ig de se n išta n e m iĉe. O n d a v id eh b ab u
k ak o se n ad v iri n ad p ro zo r o d m o m aĉk e so b e, p a o p et o d e
d alje. S tad e n ajzad p o d k ro v o d am b ara, p a izv ad i p išto lj.

Ali u istih mah, ne znam otkud, stvori se moja majka uz

njega.

P ren erazi se ĉo v ek . U p ro p o g led u n ju p a b leji.

- M itre b rate, g o sp o d aru m o j, šta si to n au m io? M o j o tac

u zd rh ta. S to ji k ao sv eća, šu p ljim p o g led o m g led a m o ju
majku, a glas mu kao razbijeno zvono.

- Idi, Marice, ostavi me... Ja sam propao!

K ak o si p ro p ao , g o sp o d aru , B o g s to bo m ! Š to g o v o riš
tako!...

- Sve sam dao! - reĉe o n p a raširi ru k e.

- Pa ako si, brate, ti si i stekao! Moj otac ustuknu jedan

korak, pa blene u moju mater.

- Ama sve, - reĉe o n - sve, sve!

- A k o će! - reĉe m o ja mati.

- I konja! - reĉe o n .

- Kljusinu! - k aţe m o ja m ati.

- I livadu!

- Pustolinu!

O n se p rim aĉe m o jo j m ajci. G led a je u o ĉi, ĉisto p ro ţiţe.

A li o n a k ao jed an b o ţji sv etac.

- I k u ću ! - reĉe o n , p a razro g aĉi o ĉi.

- A k o će! - reĉe m o ja m ati. - D a si ti ţiv i zd rav !

- Marice!

- Mitre!

- Š ta ti to v eliš, M arice?

- V elim : d a B o g p o ţiv i teb e i o n u n ašu d eĉicu ! N ije n as

h ran ila n i k u ća n i liv ad a, n eg o ti, h ran itelju n aš! N ećem o
m i b iti n ijed n o g lad n i d o k si ti m eĊ n am a!

Moj otac kao da se malo zanese, pa se nasloni laktom na

rame materino.

- Marice, - p o ĉe o n - zar ti?... - Z ag rcn u se, p a p o k ri o ĉi

ru k am a i u ću ta.

Majka ga uhvati za ruku:

- K ad sm o se m i u zeli, n ism o im ali n išta o sim o n e

ponjave, jedne tepsije i dva-tri korita, a danas, hvala
B o g u , p u n a k u ća!

Ja vidim kako ispod babina rukava kanu kap i blesnu

sp ram m eseĉin e.
- P a zar si zab o rav io n a ĉard ak p u n šišark e?

- Pun je! - k aţe o tac g laso m m ek an im k ao sv ila, a ru k av

p rev u ĉe p rek o o ĉiju i sp u sti ru k u .

- P a šta rad i o n a m o ja n isk a d u k ata? Š to će o n aj leţeći

novac? Uzmi ga u trgovinu!

- U lo ţićem o u ţito !

- Pa zar smo mi neki prestari ljudi? Zdravi smo, hvala

B o g u , a zd rav a su n am d eĉica. M o lićem o se B o g u , p a
raditi.

- K ao p o šten i lju d i!

- N isi ti n ek i tu n jez, k ao što ima ljudi. Ne dam ja samih

tv o jih ru k u za sav k ap ital P aran o so v , p a d a je jo š o n o lik i!

- P a ćem o o p et steći k u ću !

- Izv ešćem o n ašu d ecu n a p u t - k aţe m ati.

- P a m e n eće m rtv o g k leti... O tk ad ih n isam v id eo !

- H o d i d a ih v id iš! - reĉe m ati, p a g a k ao n ek o d ete povede

za ruku.

A li ja u tri k o rak a v eć u so b i. S am o što p rišap tah m o jo j

sestri: "Lezi!", pa povukoh jorgan na glavu.

U p rav o n jih d v o je stu p aju p rek o p raga, a n a crk v i g ru n u še

zv o n a n a ju tren je. G ro m k o se razleţe k ro z tih u n o ć i
p o trese se d u ša h rišćan ska. I kao talas suvo granje, tako
n jih o v zv uk o d no si b o lju i p eĉal, k id a u ze taštin e, a
sk ru šen a d u ša razg o v ara se s n eb o m ...

- Sine, ustani da idemo u crkvu!...

K ad sam išao lan e u B eo g rad p o esp ap , v id eo sam u

T o p ĉid eru P eru Z elem b aća u ro b ijašk im h aljinama. - Tuca
kamen!

(1879)

Š k o lsk a ik o n a

N aše selo im alo je crk v u , a crk v a je im ala p o p a. P o p je,

o p et, im ao crk v u , selo i p o p ad iju . T o jest: p o p je slu ţio
crk v u , u p rav ljao selo m i ţiv io s p o p ad ijo m .

P o p je b io sv e i sv a! Im ali sm o i šk o lu , ali je o n a b ila

p o tĉin jen a zn aĉaja, k ao što je ćata u sud n ici. O n a je
slu ţila crk v i i selu , d ak le p o p u . - P o slije ću v am i o n jo j
p riĉati.

Cijelo je selo bilo popov spahiluk. Zapovijedao je kmetu,

a kmet selu. Nije imao pandura, ali niko nije mogao ni
p o m isliti d a n e p o slu ša p o p a, a o n , o p et, sa sv o je stran e
n ije n i san jao d a n jeg o v a rijeĉ n ajalo v o p ro Ċ e, ili d a o n
u zim a v last k o ja m u n e p riliĉi.

S tjep an u , što id e u rask o rak , p rezrijev a ţito , a o n jo š n ije

p o ţn jeo .

- A što ti, S tjep an e, n e ţan ješ?

- K ak o ću , o ĉe?

- Srpom!

- Z n am , o ĉe; a k u d a ću p rije? Z n aš da sam inokosan.

- A moba?

- T reb a u b iti b rav a i n ab av iti ak o v rak ije, a zn aš k ak o sam

stradao.
- A ti u zm i k o je crk v en o m arv in ĉe, a zar će b iti i što
rakije, pa sjutra zovi mobu.

S ju trad an d o v eĉern je o b o ren o sv e, v ezan o i slo ţen o u

krstine.

P o p je sv e što je im ao sv o g a zv ao "crk v en o " i "n aro d n o " a

sv e što je seo sk o "n aše". M o g ao je o n ići u k o ju h o ćeš
k u ći u zeti što je h tio - n ik o m u n eće n i rijeĉi reći. O n je to
i rad io . P o p u stila m u šin a n a to ĉk o v im a, a o n n aĊ e P era
k o v aĉa g d je sjed i p red k rm aĉo m .

- Zar ti - veli - u rad n i d an sjed iš p red m eh an o m ?

- Blagoslovi! - k aţe k o v aĉ i id e ru ci - a šta ću k ad n em am

posla?

- A jesi li v id io crk v en a k o la i šin u n a to ĉk o v im a?

- N ijesam , o ĉe!

- N ijesi, jab o m e, n em aš k ad o d m eh an e. T reb a ja d a

vodim i tvoju brigu!

O n id e d alje, a k o v aĉ k ao o p aren trĉi p o p ov o j k u ći i steţe

šin u . N ab av lja zelen e šare u v aro ši p a ih sv e m asti, a isp o d
trap a, g d je h v ata m o ţd an ik , p o d m etn u o d v ije stare
k o n jsk e p lo ĉe d a se m alo g ig aju k o la k ao n a "v en d erim a" i
da se popu "ne trucka zorli".

Jednom u sumraku ugleda on novoga poljaka Luku;

u h v atio n eĉije sv inje p a g o n i u o b o r.

- K u d a ćeš to , L u k o?

- B lag o slo v i, o ĉe! - U obor!

- A ĉije su ?

- Ama ne znam ni ja.

- Je li v iše k rm aĉa ili v ep ro v a?

- K rm aĉa.

- R o v ašen e?

- U desno uho.

- E, to su crkvene svinje! Tjeraj u obor pa im podaj

k u k u ru za. A k m eta p o zd rav i n ek 'zak aţe selu d a p azi n a te
sv in je; jer ak o jo š jed an p u t ĉu jem d a su u p ale u tu Ċ e
d o b ro , p ro d aću ih o d m ah , m a n i sto g ro ša n e u zeo ! N eće
b iti m o ja šteta.

Ne zna niko, pa ni on sam kad se rodio. U ono doba gdje

v am p o ĉin jem p riĉati, raĉu n ali sm o m i, a i o n , d a će m u
biti tako pedeset godina. Popadija jal' je bila godinu dvije
m laĊ a, jal'n ije. A li o b ad v o je lju d i tem eljiti. D jece n ijesu
im ali, tijem su v iše raĉu n ali seo sk u d jecu u svoje. Ko nije
im ao ĉarap e, treb ao je sam o n ed jeljo m p ro ći p o red p o p o v e
k u će, p a v eć v iše n e b i išao b o so n o g . O n o d o b ra što su
im ali, k ao što rek o h , n ijesu raĉu n ali u sv o je v eć u
n aro d n o . N aro d g a je zasijav ao , ţn jeo , k o sio , p lastio ,
v rh ao , v ijao . M ićo crkvenjak na pijacu nosio a pop novce
ĉu v ao . - A šta će n jim a d v o m a d o b ro ? N i k u ĉeta, n i
m aĉeta! D o k su jo š ţiv i, b iće im d o sta, a p o slije - narodno
je i bilo.

P o o d av no je v eć k ak o p o p n e m o ţe d a m ah n e k o so m , n i,
zakopa motikom, ali zato je on ipak uvijek u poslu. On
v o d i b rig u o cijelom selu . Ĉ as je u jed n o j, ĉas u d ru g o j
n jiv i, sad u šk o li, p o slije u crk v i. Im ao je sv u d a p o sla,
svuda je i stizao, i svuda je trebala njegova pamet.

K ad je k ak av teţi slu ĉaj u su d n ici, o d m ah trĉi p o p o p a, i

o n to o d ĉasa n am iri, da je svakom pravo.

K o d k u će je ţiv io sk ro m n o i p o starin sk i. P o p ad ija g a lju b i

u ru k u k ad p o Ċ e u selo ili k ad se v rati k u ći. S v a im je
p o slu g a b io M ićo crk v en jak , k o ji se tak o Ċ e raĉu n ao u
n ešto što p rip ad a crk v i i selu , d ak le p o p u .

Pop je govorio vrlo ĉesto b esjed e u crk v i. S iln e, sv ete i

p o u ĉljiv e rijeĉi, d a te jeza p o d iĊ e. C rk v a je slu ţila sv ak i
d an , a n ed jeljo m je b ila u v ijek d u p k om p u n a. P rije, jo š
d av n o , i k ad je k ak av sv etaĉac, p a i p etak , n ag u ra se p u n a
crk v a ţen a, ali p o p jed an p u t, p o slije slu ţbe u petak, stade
p red o ltar p a p o ĉe g o v o riti: d a je B o g o stav io n ed jelju i
p razn ik e za crk v u ; d a se u o stale d an e ĉo v jek rad eći m o li
Bogu; da se on za sve moli kad oni moraju raditi; da je
bogomrsko ne raditi u petak, jer je to samo turski svetac, i
d a će o n sv ak o g a izb risati iz p ro to k o la k ršten ih k o ji o d sad
ne bude petkom radio.

I v jeru jte, lju d i, u n ašem selu n em a, k ao u d ru g im a, am a

nijedne glave koja svetkuje petak.

A nedjeljom crkva, rekoh vam, puna puncata, pa i

polovinu porte pritisnuo narod. A pop jo š k ad h o će što
v aţn o d a b esjed i, p o ru ĉi k m etu d a zo v n e jo š lju d e k o jih će
se n ajv iše ticati b esjed a. A k o je k o u ĉin io što rĊ av o , a o n
g a u crk v i p red cijelim n aro d o m izo b liĉi i p o zo v e n a
p o k ajan je. N ije se n ik ad d esilo d a m u se n e p o slu šaju
sv ete rijeĉi. Jed an p u t u Ċ e n ek a p o m am a u lju d e d a
razg raĊ u ju tu Ċ e g rad in e i d a u p u štaju sto k u . P u ca v rljik a,
a razbijenih glava kao bundeva. Svaki dan sve gore, i
k m et v eć b io p o ru ĉio C ig an in u d a sku je rezu za zatv o r i
p red lo ţio d a se k u p i k atan ac, a p o p jed n e n ed jelje stade
p red , o ltar p a o tp o ĉe p ro p o v ijed . L ijep o je, b rate, g o v o rio ,
ĉisto d a se zap laĉeš. K ad n ap o sljetk u sav p o crv en je, p a
p o ĉe d a d ršće k aţe: "Š ta je to , b raćo , jeste li v i h rišćan i?
Kakvo je to zlo udarilo, da je gore negoli u Turskoj?
S in o ć - veli - zov u d a ĉitam m o litv u A rn au to v iću ; k ad ja
tam o , a n jem u S rn in ić p ro šcem slo m io reb ro , i to sv e o k o
n ek e sip ljiv e k o b ile. P a šta ćete v i u o v o m h ram u k ad tak o
rad ite? Š ta sam ja zg rješio B o g u , d a m i n e d ate p o d m o je
stare d an e ţiv jeti? K ak o ću - veli - p o ći n a n eb o , g d je će
me sjutra-p rek sju tra sv ev išn ji p o zv ati, k ak o m u sm ijem
stati p red lice i d ati raĉu n a o sv o m e stad u? Ili v i h o ćete d a
ja zatvorim ovo sveto mjesto, da ga ne gazite
bogoprotivnim nogama i da me ne crnite sve gore pred
o cem n eb esk im ! P o šljed n ji v am p u t k aţem i p o ziv am d a
se o stav ite p asjalu k a i n esrećn e rab o te. Jesi ĉu o , ti
R ajk o v iću ti Iv an ko v iću , ti Jo v an e B o jiĉiću i ti N astase
A n d riću , am a zar v i m islite d a ja n e v id im d a ste i v as
ĉetv o rica u o v o m b o ţjem d o m u ? P rog n aću v as, ak o tak o
ustjerate, staro sti m i. o d av d e i n am jestiću M ića
crkvenjaka pred portu s vrljikom pa da mu prebije golijeni
koji se od vas usudi stupiti nogom na ovu svetu zemlju.
P ro k leću i v as i sv e in ad ţije i u b o jici o n im p u tiro m o n d je,
p a o n d a ţiv i ak o m o ţeš. P o slu šajte m e p o šljed n ji v am p u t
k aţem ; v as ste ĉetv o rica sv em u zlu k o lo v oĊ e. Jal'se
m irite, jal' ćete o d sad s B o g o m rato v ati!"

D ršćem o m i k ao p ru to v i - n ije šala o n e b o ţje rijeĉi, a

p rijeti k letv o m . O svrće se n aro d i traţi o ĉim a n jih
ĉetv o ricu , a o n i p o k u n jili g lav e, p o g led aju se isp o d o ĉiju i
h o će v eć d a se lju b e p red n aro d o m . A p o slije slu ţb e:
cm o k ! P o zd rav ljaju se i o n i k o ji se p rije n e h tješe n i
pogledati, i kmet istavi kolac kojim je bio podupro vrata
od buvare. - G o v o ri n aro d o p o p o v im rijeĉim a, a sv ak o m e
puno srce, i lako mu kao da se okupao.

Tako je on djelovao. Nikad nije prestajao, nikad se

u m o rio . B o g u se m o lio : "B o ţe, o p ro sti m i g rijeh e i o d rţi
m e zd rav o d o k le si m i ţiv o ta p o k lo n io !" I B o g g a je
zajed n o s p o šo m o b d ario zd rav ljem . A li k ad p o ša n am iri
p o n ašem raĉu n u tak o p ed eset i p et g o d in a, p o ĉn e n ešto
h u d jeti, sv ak o ju tro p o v raća, a p o slije n ek o lik o m jeseca i
n o g e jo š p o ĉeše o tjecati. N e m o ţe v iše n i h ljeb a d a
zam ijesi. "H o će - veli - d u ša n a n o s d a m i isk o ĉi!" T eretan
jo j sv ak i rad , i sv e d a jo j je d a leţi. N e tu ţi se, istin a,
nikome, ali popu pao nekakav teret na srce i crne mu misli
d o laze u g lav u d a će izg u b iti d ru g a. Z ab rin u o se siln o i
n o ću ĉesto u staje. Id e sam p o d v o rištu , a sv e p rislu šk u je
k o d k ap k a. A li p o ši, k ak o k o ja n ed jelja, sv e g o re. M u k a,
istin a, g d ješto i p o p u sti, ali n o g e zatjeĉu sv e jaĉe,
d o h v atilo i g o re snag u , i ĉesto je h v ata n esv jestica. S v e
v iše izn em aţe, i jed n u n o ć lijep o d a zak o v rn e. U d ariše
n ek ak v i b o lov i u krsta i sv e se u k lu p ĉe sav ija. S jed i p o p
k raj p o stelje i n e o d m iĉe se. Š ap će samo molitve, a
p o p ad ija slab o se i razb ira. Jeĉi sam o i m o li se B o g u d a je
primi.

Š ta d a se rad i?

Ujedanput popadija se dohvati za pojas, pa vrisnu i sva

pocrvenje. Pop se okameni.

- P o šlji - veli ona - b rţe p o Ik o n iju M ark o v u .

P o p razb u d i M ića k o ji u skok ode baba-Ik o n ijin o j k u ći, a

sam se opet vrati popadiji.

B o lo v i n astu p aju sv e n a m ah o v e i sv e ĉešće, ali k ad

popuste, ona je pri sebi. Stidljivo pogleda popa, a na licu
jo j se v id i n ek ak v a strašljiv a sp o k o jno st. O n d a b o lo v i
n an o v o u ĉestaše. D o Ċ e i Ik o n ija, i p o ša reĉe p o p u d a iziĊ e,
a sam a o sta s Ik o n ijo m . V eć p o ĉin je d a sv iće p rv i d an
Duhova. Sio pop na klupicu u avliji, turio sijedu glavu u
ru k e, p a se n e m iĉe. O n d a m u u jed an p u t sin u n ešto k ro z
g lav u . S k o ĉi s k lu pice i k ao d a se n asm jeh n u , a u isti p ar
ĉu d rek u m alo g a d jeteta iz so b e. O n k leĉe n a trav u i u ze se
moliti Bogu.

Jo š n ije p o šten o n i sv an u lo , a v eć sv e selo zn a d a se u

p o p a n ašlo ţen sk o d ijete. V eseli lju d i i ţen e, izo b laĉili se i
d o šli u crk v u . L ju b e p o p a u ru k u i ĉestitaju . A o n se ĉisto
podm lad io . B lag o silja sv e red o m , a M iću zap o v ijed io d a
sv e crk v en e ĉarap e, tk an ice i ru b lje izn ese u p o rtu i razd a
siro m ašn o m e n aro d u . V elik a je slu ţb a b ila taj d an , d iv n o
je p o p p jev ao . A p o slije slu ţb e v eselje n a sv e stran e.

P u n a i k rĉm a, p a sve n azd rav ljaju popu i njegovu domu.

N aĊ e se i n ek ak av šaljiv ĉin a k o ji n azd rav i "crk v en o j
p o p ad iji", ali K rsta Z am lata isteţe šam aro m i sastav i g a sa
zem ljo m , a u v rijeĊ en i n aro d g rak n u : "U d ri, p o sv etila ti
se!" Sve ide dobro i svi se dobru nadaju. Popadija se
oporavlja" i v eć trećeg d an a p rid ig la se u p o stelji, p a srĉe
m lijek o iz ćase. P ro h o d a k ao i p rije p o selu , ali je rasijan i
sv e se tru d i d a sak rije rad o st. A k ad je n asam o , ĉesto m u
se razv u k u u sta, g led a o n u stran u g d je m isli d a m u je ţen a
i dijete, po ponavlja "Slava tebi, Gospode!"

A li jed n o v eĉe, k ad se v rati iz sela, zastad e o n p o šu u

n esv ijesti, a Ik o n ija se sv a o zn o jila k u p eći k rp am a k rv
isp o d k rev eta. P o p u se o d sjek o še n o ge. S p o p ad n e
p etrah ilj, n am aĉe g a n a v rat p a stad e ĉitati "m o litv u o d
k ro v o teĉen ija". - Sv e zalu d ! O n a o tv o ri jo š jed n o m o ĉi.
P o k aza sv o jo m ţu to m ru k o m n a d ijete p o k raj seb e,
d o h v ati o nd a p o p ov u ru k u i p o lju b i je p ro šap ta:
"Blagoslovi me... i oprosti!" Poslije joj se, valjada od bola,
razv u ĉe lice, trţe se jed n o m i o n d a k ao d a se o sm jeh n u i
kao da otvori malo ruku, kad joj Ikonija turi u nju
v o štan icu .

K ad ašo v izv isi g o m ilu zem lje v iše p o p ad ije, m ah n u p o p

ru k o m n a n as, i m i o d o sm o n jeg o v o j k u ći, a o n o sta sam
n a g ro b u . S jed jeli sm o m o ţe b iti jed n o p o sah ata. M ićo
iznio rakije u bardaku, pa sluţi v in sk o m ĉašo m . P iju lju d i,
a ţen e o th u k u ju i u zd išu , a u ĉaši n estaje rak ije. Š ta je p o p
radio sam na grobu, to niko ne zna. Tek poslije jedno po
sahata vrati se on, i istom stupi na avlijska vrata, a dijete u
so b i zap išta. N e p o zd rav i se o n n i s k im , v eć, p o v o d eći se,
u Ċ e u so b u gd je je d ijete b ilo . R eĉe ţen am a d a iziĊ u , a
sam o sta n ek o v rijem e k o d d jeteta. Ĉ u d n o d a d ijete, ĉim
o sjeti n jeg o v u b radu n a sv o jem o b razu , zaću ta i zasp a.
G led ao g a je o n d u g o . O n d a o b risa o ĉi i u Ċ e u n aro d . S v i
p o u stajaše. - Im ao b ih n ešto d a p ro g ov o rim sa starijim
ljudima - reĉe p o p .

Ţ en e, jed n a p o jed n a, n jeg a u ru k u p a k ao g u sk e jed n a za

d ru g o m n a k ap iju . I m laĊ i sv ijet o d e. Ik o n ija sam a o sta u
sobi s djetetom.

- B raćo , - reĉe p o p - vi znate kako me je Bog blagoslovio i

kako sam mu platio za moje znane i neznane grijehe. Svi
ću te. N ik o se n e u suĊ u je n i d a sjed n e. I p o p sto ji, a b ijela
m u b rad a ĉas p o zaig ra.

-_ Ja - veli -, b raćo , o stah tak o sam sam o h ran sa o v ijem

crv o m . T ak o je b o ţja v o lja, n ek a m u je slav a! A li d ijete
valja g led ati. Š ta ću ja, star i n ejak , s n jim e. O p et sv i ću te i
ustavili dah.

- Pticama nebeskim dao je Bog drugu snagu i pute, a

ĉo v jek u o staje p am et i h rišćan sk o srce.

O p et ću tan je, n ik o n e zn a k ak o d a p o ĉn e, k ak o d a g a tješi,

šta d a m u k aţe. P o p izd iţe g lav u i pogleda po svjema:

- Je li o n o tešk o selu?

- N e d aj, B o ţe! - g rak n u še seljaci. - Ne govori tako, ako

B o g a zn aš!

A k sen tije S m iljan ić istaĉe se n ap rijed :

- Ako je tvoja volja, popo, i tvoj blagoslov, da uzmemo

d o b ru ţen u d ad ilju, ili d a g a d am o k ak o j b ab in jari d a g a
prihrani dok ne uzmogne samo jesti.

U taj p ar o tv o riše se v rata o d k u će, i Ik o n ija, sv a u m azan a

od suza, iznese dijete na rukama.

- Ja - veli - n e d am d jeteta o d seb e, ak o ćete m e sv u isjeći.

M en e je p o k o jn a zak lela d a g a ĉu v am i p azim .

- Da uzmemo Ikoniju! - v ik n u še seljaci.

- Dobro! - reĉe p o p . - Ali djetetu treba sisa. Stanoje

G lu v ić stid ljiv o iziĊ e n ap rijed :
- D a p ro stiš ti, p o p o , i v i, b raćo , vi svi znate da se moja
d o m aćica p rije d v a m jeseca p o b ab ila. D ajte m en i d ijete i
Ik o n iju , d o k je o n o jo š za sise! P aziću g a k ao sv o je!

- Ako je s tvojim blagoslovom, popo, ja velim tako je

dobro - reĉe k m et.

- N ek a je s b o ţjim b lag o slo vo m ! Ik o n ija se v rati u sobu.

- Jo š n ešto ! - reĉe p o p . - S m rtan je ĉo v jek , a n ezn an m u je

ĉas sm rti. N aš je g rijeh ak o u m re p o red n as ţiv ijeh
n ek ršten a d u ša. Ja ţelim d a k rstim o d ijete p rije n eg o g a
d am iz k u će.

- Da ga krstimo! - rek o še seljaci.

- K o će b iti k u m ?

M eĊ u seljacim a n asta ţag o r, ali u b rzo iziĊ e N in k o V ilo tić.

- A k o sam ti p rav , o ĉe, d a se o k u m im o ! T ak o n aro d , h v ala

mu, mene izabra.

P o p se trip u t p o lju b i s n jim e. O n d a p o n iješe d ijete u crk v i

i ona se napuni naroda.

T ak o se d ijete k rsti, i n ad jen u še m u im e M arija.

K ad g a o p et v ratiše u k u ću , M ićo izn ese p o n o v o rak iju .

P rv u ĉašu d ad e k u m u N in k u . O n u ze ĉašu , sk id e k ap u i
u stad e a seljaci n eh o tice sv i p o u stajaše i p o sk id aše k ap e.
N in k o o tp o ĉe:

- K u m e m o j i o ĉe, srećn a d a ti je M arija i n aše k u m stv o .

Da Bog da svako dob ro i rad o st o d n je d a d o ĉek aš: d a te
u tješi i p o d v o ri p od tv o ju staro st, d a se d iĉiš i p o n o siš
n jo m e, k ak o se n aro d d iĉi i p o n o si tob o m , a sv e u zd rav lju
i veselju za dugo i na mnogo!

- Amin, da Bog da! - o d azv aše se tih o seljaci. S v i se

o b red iše rak ijo m , p a o n d a n ešto p ro šap u taše m eĊ u so b o m
i N in k o V ilo tić p rv i u Ċ e u so b u g d je je d ijete b ilo i tu ri m u
pod glavu dukat. Za njim kmet, za kmetom Aksentije
S m iljan ić, a za n jim sv i o stali p o red u i starješin stv u , i
sv ak i d ariv a d ijete. K ad se sv i izred iše, Ik o n ija izbroja dva
d u k ata u zlatu i ĉetiri i p o u sreb ru i k rajcaram a; v eza
novce u maramu, pa dade popu:

- Na ostavi; ovo je Marijino!

Onda je uze na ruku i ponese je popu da je poljubi, pa s

G lu v ićem o d e n jeg o v o j k u ći. P o zd rav iše se i o stali seljaci
s popom, p a o d o še, a o n o sta sam k ao su v o d rv o , i n a srce
mu pade tuga.

D u g o se o p irao srcu n e h o teći "srd iti B o g a", ali staro st g a

je o b rv ala. O n p ad e licem n a k rev et, g d e je ju ĉe jo š
p o k o jn ica. leţala, i g o rk o zarid a. S u ze sp iraju crn e m isli,
naliju prepuklo srce. S lo m ljen b ro d p o to n e, i n išta se v iše
n e v id i. I sam o jo š što san iz p o lo m ljen e p arĉad i stv ara
nejasne slike.

II

N aša šk o la b ila je u jed n o j p ro sto j d ašĉari. U n jo j je b ila

jed n a v elik a so b a za d jecu , jed n a m ala za u ĉitelja i jed n a
kuhinja u kojoj je i familijaz spavao. Glavna soba, upravo
šk o la, b ila je n isk a, k ao i cijela k u ća. V rata o d n je g led ala
su u šk o lsku av liju, a s lijev e stran e b ila su jo š jed n a
m an ja, n a k o ja je u ĉitelj u lazio . U n jo j u v ijek u d ara n a
p rašin u i lju d sk i zn o j. P ro zo ri su b ili h artijom
podlijepljeni. Na zidu je visila jedna stara drvena ikona
sv eto g a S av e. B ila je sasv im p o ĉad ila i isp rep u cala, d a se
jedva razaznavao svetac. Samo gore, gdje je glava, cakle
se o ĉi, i m a u k o ji k raj šk o le d a stan eš, u v ijek g led aju u
tebe. Ozbiljne, crn e, p ro d iru ti u d u šu i k ao d a te n ešto
p itaju . Ja zn am , k ad se d esi d a sam sam u šk o li, sp o p ad n e
me nekakav strah i ne smijem da se obazrem na onu
stran u . S v e m i se ĉin i p ro g o v o riće n ešto i ĉas p rije g led am
da zagrebem napolje.

U ĉitelj je b io jed an k ro jaĉ, k o ji je strad ao , v rlo m iran i

v rijed an ĉo v jek . C io d an je u šk o li, a n o ću šije p o p ov sk e
k ap e i šalje u v aro š. Jed v a d a je što v iše zn ao o d o n o g a što
je djeci govorio. Pjevao je u crkvi, ali glasa gotovo
n ik ak o g n ije im ao . P o p g a je ĉesto d o tjeriv ao , ali se za
n ašeg d o b ro g u ĉitelja slab o šta lijep ilo . T ek o n se tru d io
što je b o lje m o g ao . N i u što se u selu n ije p aĉao , sv ak o m e
je u g aĊ ao , a p o p a se b o jao . U p rav o se n i ţiv n ije ĉu o . M i
smo bili njime zadovoljni: kakav je, takav je - n aš je! N e
bih ga ja ovdje ni pominjao da i on nije imao udjela u
M arijin u o th ran jiv an ju . V id jećete k ak o !

L ijep o p aze M aru u G lu v ićev o j k u ći. N ap red u je d ijete d a

ti je m ilin a p o g led ati. Ţ en e se n ad m eću p o n u d am a i
p o k lon im a. N ije jo j b ila jo š n i g o d in a d an a, a v eć je im ala
ĉarap a, k o šu lja, u b ru sa i d ru g ih stv ari p u n k o v ĉeg .

K ad jo j se n av ršila g o d in a i d ev et m jeseca, a p o p , u
d o g ov o ru sa selo m , d o zid a u z k u ću jo š jed n u so b u i u ze
dijete s Ikonijom sebi. Njima dvjema jednu sobu, a sebi
d ru g u . T ak o g a n i ţen e n e sm etaju , k o je su sv ak i ĉas
o b ilazile M aru , v o d ile je sv o jim k u ćam a i d o v o d ile o p et
popu.

O n a je rasla u k u ći k o d o ca d o sv o je o sm e g o d in e. Jed n o g
v eĉera sjed i p o p , k u m N in k o i S tan o je G lu v ić u p o p o v oj
av liji O n d a p o ĉe p o p :

- Ĉ u ješ, k u m e, i ti, b rat-S tan o je! D ijete, k ao što v idite

raste, h v ala B o g u , i n ap red u je. Jo š m alo p a će sam a seb i
plesti kose. Ja sam - veli - m n o g o m islio i lu p ao g lav u šta
d a rad im jak o s n jo m e. D ijete v alja d a se p o m alo u ĉi
k u ćev n o m red u i p o slu . Š ta će - veli - n au ĉiti u m o jo j k u ći
gdje nema ni preslice, a kamoli razboja? A i Ikonija je
o starjela, d a se jed v a d rţi n a n o g am a. Š ta v i - veli -
mislite? Da se dogovorimo mi, pa poslije da zapitamo i
d ru g e p am etn e lju d e: d a v id im o šta će o n i reći.

- Ja v elim d a je o p et d ate m en i u k u ću - reĉe G lu v ić

- Jok! - k aţe k u m N in k o . - Kod tebe je bila skoro dvije

godine, a kod mene jednom u nedjelji. Nego dajte vi meni
d ijete u k u ću . U m en e je i zad ru g a v eća, a, h v ala B o g u ,
p am etn a su m i ĉeljad , im aće se i k o d m en e ĉem u n au ĉiti.

- Hvala ti, kume! - reĉe p o p . - Tako sam nekako i sam

m islio . S ju tra ćem o se razg o v arati i s n aro d o m , p a u im e
b o ţje n ek id e d ijete u tv o ju k u ću i n ek a p o ĉn e n au k .

A li sju tra se p ro m ijen i k o d crk v e sv e. Isto m p o p isp riĉa i

k m eto v im a i starijim lju d im a, sv i p ristaše, i k u m -Ninkova
d o m aćica, v esela, u zela d ijeta za ru k u , a tek u ĉitelj k ao iz
mrtvih:

- M o lim v as, b raćo , i v i, g o sp o d in -popo, ako dozvolite da

reknem i ja.

Z aĉu d iše se lju d i:

- K aţi-de!

- Ja velim, gospodin-popo, i vi, gospodo kmetovi i

kumovi, da nije pravo da se dijete kod tolikog svog imanja
p o tu ca p o tu Ċ im k u ćam a.

P o p p o crv en je k ad ĉu rijeĉ im an je, a k u m N in k o razro g aĉi

o ĉi i sk id e lu lu s ĉib u k a.

- Zar ti - veli -, d ro n jo , zo v eš m o ju k u ću tu Ċ o m i zar će se

o v o d ijete p o tu cati u m o jo j k u ći? U ĉitelj se u jed e za jezik :

- Molim, molim, gospodar-Ninko i kume, i vi, gospodin-

popo i ostala gospodo! Ja velim, ako dozvolite, da se
d ijete v asp itav a k ao v aro šk a d jeca, jer o v o , v i v id ite i
tak o , m islim n ije ro Ċ en o d a k op a i o re, a to b i b ilo i
sram o ta za o v o lik o selo ; a v ašo j k u ći ĉast i p o šten je! - Tu
u ĉitelj sk id e k ap u i p o k lo n i se k u m -Ninku. - A ja mislim i
k aţem d a se d ijete v asp itav a!

- Š ta to? - reĉe M o jsilo P ro k ić.

- M islim i k aţem d a se d ijete d ad e u šk o lu .

- K ak u šk o lu? K o je jo š v id io d a ţen sk o ĉeljad e id e u

šk o lu?

- E, idite u v aro š, g o sp o d ar i g azd a-S tan o je, p a ćete

v id jeti. T am o id u sv a d jeca, i m u šk a i ţen sk a, i tak o je sad
v rem e d o šlo d a će i p o selim a p o ĉeti, p a je g rio ta d a d ijete
zad o cn i. N eg o ja tak o m islim i k aţem d a se d ijete
v asp itav a, i n ik ak o d ru k ĉije! Z g led aše se seljaci.

- Š ta v eliš, k u m e? - reĉe N in k o p o p u .

- Nijesam - veli pop - n ik ad n a to m islio . D a v id iš, n ije

lu d a o v a u ĉiteljev a.

- A k ak o će to ići? - zap ita A k sen tije S m iljan ić u ĉitelja.

- L ijep o , k aţem , d ijete će u šk o li k o d m en e s d ru g o m

d jeco m n au ĉiti ĉitati i p isati, p a n eće p o d sv o ju staro st
m o liti d ru g o g a d a jo j ĉita p ism a. A d o k o n a o d raste, n eće
se p ism a tak o rijetk o p isati k ao sad a, n eg o će sv ak i ĉo v jek
m o rati p isati p ism a. A , p o slije, u šk o li se u ĉi: zem ljo p is,
sv ešten a isto rija, p rv a i d ru g a zn an ja...

- N e b i b ilo rĊ av o ! - reĉe k m et. - Š ta v eliš ti, o ĉe, i v i,

b raćo?

- Pa da ogledamo, a? - reĉe k u m N in k o .

I tak o M ara o stad e k o d o ca, a p o Ċ e u šk o lu .

Na jedno po godine poslije toga naprasno se razbolje pop,

zak o v rn u o d jed anpu t, i v eć m u se ĉin i d a n eće n i n o ći ţiv
d o ĉek ati, p a zo v e N in k a, A k sen tija S m iljan ića, S tan o ja
G lu v ića i k m eta.

- B raćo , - veli - tak o m i se sv e d o p ad a d a će sk o ro k u cn u ti

za m e ĉas. N eg o sam v as zo v n u o d a se d o g o v o rim o za
neke stvari.

K u m N in k o h o će d a so k o li p o p a, ali m u se jezik zav eţe i

sam o g u ta p lju v aĉk u . A k sen tije sa S tan o jem p o k u n jio se
p a se sam o p rim ak o še p o stelji.

- P rije sv eg a, b raćo , ev o u o v o m su k o v ĉeg u o vd je

n aro d n i n o v ci, a k lju ĉ je n a trp ezi, p o d p laštan ico m - zna
M ićo . U n u tra im a h iljad u i sto i jed an d u k at.

Oni se zg led aše.

- Iz to g a zid ajte n ajp rije šk o lu , p a crk v u . N em o jte b ru k ati

seb e ţiv e, n i m en e m rtv a, n i g rad iti šta m u d rag o . N
p o ĉin jite d o k d ob ro n e sm islite i d o k n e b u d e d o sta
novaca da ne budete postidni pred svijetom. To vam je na
amanet pa sad gledajte!

H o će o n i što g o d da p ro g o v o re, ali se zag rcn u li, p a sam o

k ašlju ck aju .

P o ću ta p o p i o d m o ri se, p a o n d a, u steţu ći se, n astav i:

- A moje dijete... ostavljam vama na amanet... Bog vam, a

d u ša v am !

K u m N in k o isp ru ţi v rat, h rak n u m alo , p a reĉe:

- G led aćem o g a k ao sv o je! P o p n astav i:

- S m rtn i sm o lju d i, n e p rim ite za zlo , b raćo , v alja m i se

d o b ro s v am a razg o v o riti, jer se n e v raća s p u ta n a k o ji
p o lazim . N e d aj, b o ţe, sm rtn a slu ĉaja ili k ak e zaĊ ev ice,
šta b i o n o , siro ĉe, o n d a?... N eg o , b raćo , ja bih vas molio
d a jo j za sv ak i slu ĉaj o d red im o m alo im an ja o d n aro d n o g
dobra.

- Kume, - veli kum Ninko - nije maleno tvoje imanje, a

ev o ću i ja d ati jo š...

Pop nestrpljivo mahnu rukom:

- Stanite, ne razumjeste me! Nemam ja svojega imanja, ni

d aj, B o ţe! S v e je v aše i o n o g a h ram a. M n o g o b i n jo jzi
b ilo d a jo j o d red ite i o v o što ja d o sad a d rţah . Š ta će
ţen sk o m ĉeljad etu to lik o im an ja, a B o g zn a ĉija će o n a
b iti i u ĉije će ru k e d o ći! T ek v elim to lik o d a jo j o d red ite,
d a se n e raĉu n a b aš siro ĉe i d a b i se im ala ĉim e p rih ran iti,
d a je, n e d aj, B o ţe, v i k o ji... Ĉ ek ajte d o k sv ršim ! T ak o
sam ja sraĉu n ao i sm islio d a jo j o d red im o , ak o je v aša
v o lja, o v o p arĉe zem lje g d je je k u ća, i n jiv u u z n ju , zab ran
sa šaram p o v o m i liv ad u s v iro m .

To neka je njeno! Je l' vam pravo?

- K ak o ti n ared iš!

U k o v ĉeg u im a u jed n o m ru p cu zav ezan o šest i p o d u k ata,

ĉim e ste je v i d ariv ali k ad se ro d ila. I to je n jen o ! - B o ţje,
pa njeno!

- E sad mi je - veli - lak še u m rijeti. S p ad e m i n ek i teret sa

srca.

Ali kad pop skide brigu s vrata, i boljk a u m in u . P red n o ć,

istin a p ad e u v atru , ali o n a n e d rţa d u g o , i o n tv rd o zasp a.
P ro b u d i se u sam u zo ru i iziĊ e u av liju . M ara m u p o li d a
se umije i starac, iako oslabio, ipak stalnim korakom
p rijeĊ e u licu i u Ċ e u crk v u .

Ali njegova podjela imanja osta. I narod i dan-danas zove

o n u liv ad u s v iro m M arin v ir, a zab ran sa šaram p o v o m
M arin šaram p o v . K o n e v jeru je, n ek a p ita sam o k o g a iz
mog sela.
K ad se n av ršile tri g o d in e i M ara sv rši treći razred , u ĉitelj
o n d a n av ali n a p o pa i n a d ru g e lju d e, te je zad rţa jo š jed n u
g o d inu d an a u šk o li "n a p riv at". T ak o o n a p o Ċ e u ĉiti i
ĉetv rti razred . V eć je zo v u seljaci d a p iše p ism a n jih o v im
svojtama koji su u vojsci. I popa ona odmenjuje ondje
g d je treb a p isati, izv ad iti k ršten o p ism o , i tak v e stv ari. A
u ĉitelj p o red n je izg u b i i o n o m alo n au ĉn o g n im b u sa, jer
M ara sv rši sv e n au ĉn e p o slo v e k ao i o n . V eć se v iše n e
k aju seljaci što su je d ali u šk o lu , a p o p , k ad je p o g led a,
u zd iţe o ĉi k n eb u , i k ad g o d je k o h v ali, a n jem u id u su ze
k ao m alo m d jetetu . S asv im v eć o stario , o b n ev idio i postao
zab o rav an . Z n am , k ad g o d m u p riĊ em ru ci d a m e p ita ĉiji
sam.

T ak o sm o m i raĉu n ali, a u ĉitelj n ije im ao n išta p ro tiv to g a

d a je M ara v eć sv ršila "v asp itan je" i d a sad a p o h ita u ĉiti
se k u ćev n o m p o slu . V eć je p o p m islio d a p o v ed e rijeĉ o
tome s n aro d o m , ali se o p et d esi n ešto što p ro m ijen i n aše
raĉu n e.

T e n o ći d o Ċ e u n ašu o k ru ţn u v aro š v lad ik a. N eću v am

p riĉati šta se tu sp rem a, n i o n u trk u i u rn eb es o d p o po v a.
D o sta d a zn ate d a je n aš p o p b io n ajstariji u cijelo m
okrugu, te da mu je po tome spadala n ek a o so b ita p o ĉast i
zad atak p ri p o zd rav ljan ju n o vo g a v lad ik e. N aro d o d lu ĉi
d a p o p u za taj d an n aĉin i n o v e h aljin e, i u ĉitelj je ĉitav e
d v ije n ed jelje šio k ap u i d o tjeriv ao što je b o lje u m io . K ad
p o p sjed e u k o la p red n ašo m crk v o m , p riĉek aše g a
dvanaest k o n jan ika što su iz n aša sela u n aro d n o j v o jsci i
o n i o tp ratiše p o p a u v aro š, a cijelim p u tem b acaše p u šk e i
p jev aše. Z a p o p o m , u d ru g im k o lim a v o zio se k u m N in k o
i G lu v ić, za n jim a jo š m n o g i n aro d . V ele, k ad je n aš p o p a
d o šao u v aro š, d a su lu p ala zv o n a i pucale prangije, jer
k o n jan ik , što je stojao n a rask ršću , k ad u g led a p o p a u o no j
p o m p i, p o m isli d a je v lad ik a, p a o b o d e k o n ja m u štu lu k .

B ilo k ak o m u d rag o , v lad ik a d o Ċ e, i n aš p o p o so ko li tu :

"V lad ik a o d m ah ĉin io ru ĉak . B ilo je p u n o sv ijeta, a n aš
pop v ele, sjed io u zaĉelju . K o će s n am a! P o slije ru ĉk a,
v ele, raziĊ e se sv ijet m alo -p o m alo , sam o o staše p o p o v i
kod vladike.

O n d a p o ĉe v lad ik a jed n o g p o jed n og p itati: k ak o se zo v e

o d ak le je, k ak v a m u je n u rija itd ., p a p ita i n ašeg p o p a.
K aţe o n sv e k ak o je i hvali se nama - hvala mu! - kao
sv o jo m d jeco m . O n d a, v ele, reĉe sv eti v lad ik a: - Ti si,
o ĉe, o d n ajstarijih o v d je; a b o g ati, k olik o ti je g o d in a?

- Ja - veli pop - i n aro d raĉu n am o d a m i je tak o

sedamdeset.

- Lijepa starost! - reĉe v lad ik a. - Da Bog da još d u go da

p o ţiv iš! A b o g ati, o ĉe, n e p rim i za zlo , g d je si ti šk o le
u ĉio?

- Ja sam se - veli pop - u ĉio u m o g a o ca k o ji je p o p o v ao u

stara v rem en a, p a k ad g a u b iše T u rci, ja o stah siro ĉe i
pobjegoh u ovo selo, gdje me poslije vlast zapopi.

- A onako nijesi, d a reĉeš, k ak ijeh šk o la u ĉio?

- Nijesam nikakijeh.

- A zn aš li p rav ilo slu ţb e k ak o v alja i "o b red o slo v ije"?

- Ja, o ĉe v lad ik o , što rek ao n ek i stari p o p S to k o : ko g a sam

k rstio n ije se p o tu rĉio , k o g a sam v jen ĉao n ije se rastav io ,
a koga sam opojao nije se povampirio.

P o p M itar p o v u ĉe n ašeg p o p a za m an tiju . V lad ik a se

slatko nasmija.

- L ijep o , o ĉe! - vele da je rekao. - Hvala ti! Taki meni

trebaju!

K ad p o slije p o Ċ o še, a p o p M itar sk o ĉi n a n ašeg p o p a:

K ak o ti d a g o v o riš o n ak o p red n jeg ovim

p reo sv ešten stv o m

- D a k ak o ću? - reĉe n aš p o p . - O n ak o je sv e u d lak u ! Jo š

sam zab o rav io d a m u k aţem d a sam i jed n o g T u rĉin a
p o k rstio i en o g a, sv i g a zn ate, v aljan h rišćan in i jed an p o
jedan gazda u selu.

A li v lad ici zb ilja o m ilio n aš p o p , jer p rv e n ed jelje p o slije

toga, istom pop podijeli naforu, a jedne karuce rrrr!, pa
stad o še p red crk v u . S k o ĉi jed an što sjed i s k o ĉijašem , p a
popa u ruku:

- Hajdete, - veli - pozdravio vas gospodin vladika da idete

n a ru ĉak .

S jed e p o p u k o la, p a jo š i M aru u ze sa so b o m . G ig aju se,

brate, o n a k o la, rek ao b i ĉo v jek sad će isp asti, a k o n ji k ao
b ale! S k id a n aro d k ap e k u d a p o p p roĊ e, a sv ak o m e p u n o
srce. N ije šala, n aš p o p ! A li i jeste ĉo v jek ! T a p riliĉi m u
da je sam vladika!

K ad je p o p stig ao u v aro š, p riĉa Jan k o R ad u lo v ić k od

koga mi kupujemo so i što m u je k u ća d o v lad iĉin a d v ora,
d a je v lad ik a izišao p red v rata i p o m ag ao p o p u d a siĊ e s
kola, pa mu nije dao ni ruke, nego se s njime, veli, u lice
poljubio.

M ara o d m ah p ritrĉa, p a v lad ik u u ru k u , a o n n ju u ĉelo .

- Tvoja? - pita vladika.

- B o ţja, pa moja! - reĉe p o p .

- D a je ţiv a i zd rav a! - reĉe v lad ik a m ilu ju ći d ijete.

S jed o še o n i za ru ĉak . P o sad iše M aru d o p o p a, p a jo j v ise
n o ţice n iz sto licu , a sam sv eti o tac n am ešta je. O n d a u Ċ e
jed an star ĉo v jek i u n ese ĉin iju s jelo m , a M ara sk o ĉi p a
njega u ru k u . Ĉ iĉa sav p o crv en je.
K ad ĉiĉa iziĊ e, a v lad ik a p o m ilo v a M aru p a reĉe:

- O v o g a ĉik u , 'ćeri, n e m o raš lju b iti u ru k u . T o je m o j

kuvar!

- N ek a, o ĉe v lad ik o , - reĉe p o p . - S tar je ĉo v jek ! T ak o sam

ja n ju u ĉio .

- O d teb e se, o ĉe, - reĉe v lad ik a - ima i m ato r ĉo v jek ĉem u

d a n au ĉi. - A kako ti se zove mala?

- Mara.

- Da je blagoslovena!

P o slije ru ĉk a m n o g o se što šta v lad ika s p o p o m

razgovarao. Zvao ga da ga uzme u konzistoriju, ali pop
v eli d a n e m o ţe n ik ak o o stav iti sela, "a zb o g m en e jed n o g ,
veli, ne vrijed i d o p rem ještaš k o n zisto rije u selo !"

V lad ik a se d o b ro d u šn o i lak o n asm ija.

I s M aro m je m n o g o što šta g o v o rio .

- Koji je ono svetac? - reĉe o n n jo j p a p o k aza n a jed n u

ikonu na zidu.

- Car Lazar! - reĉe M ara.

- G le! A o tk u d ti zn aš.

- P ro ĉitala sam o n o dolje.

- Z ar ti u m iješ ĉitati?

- Umijem.

V lad ik a d o n ese jed n u k n jigu , p a je d ad e M ari d a ĉita. O n a

o tv o ri u srijed i. N am rg o d i sv o je o ĉice, p a p o ĉe g lasn o i
m o n o to n o , k ak o sv a d jeca ĉitaju :
M aĉe v o jsk u starac Ju g -Bogdane,
U Bogdana silna vojska bila...

- Stani! - reĉe v lad ik a. - Ko je to Jug Bogdan?

- N ije o n ţiv - reĉe M ara. - On je poginuo na Kosovu.

- A šta je to K o so v o?

- Kosovo je polje gdje su Srbi izgubili carstvo i gdje je

poginuo srpski car Lazar.

T u n jen e o ĉice p o n o v o p o traţiše slik u L azarev u .

- Lijepo, sine, vrlo lijepo! - reĉe v lad ik a. - Uzmi tu knjigu

p a ĉitaj k o d k u će!

- Na poklon? - reĉe M ara izn en aĊ en a.

- Na poklon!

B ješe to jed n a v elik a p jesm arica, sv a u zlato u v ezan a. P o p

nagnuo glavu, a od miline sve mu suze kaplju u tanjir.
Poslije je v lad ik a p itao šta je u ĉila i k ad o n a o d g ov o ri d a
sv ršu je ĉetv rti razred , zap ita o n p o p a:

- P a šta m isliš sad a s n jo m e?

- M islim , o ĉe v lad ik o , d a je d am u k u m o v u k u ću d a se
d ijete u ĉi rad u .

Š teta b i - veli vladika - b ila o trg n u ti d ijete o d šk o le. O v o

je - veli - glava kakvih malo ima. Nije se ona rodila da
b ere k u d jelju . N eg o ti n ju d aj d alje u šk o lu .

- N e ĉu ti, o ĉe v lad ik o , sv ršila je!

- Z n am , sv ršila u selu , a sad je d aj d alje u v aro š, u

Biograd.
P o p a štrecn u k ao d a g a n ek o n o ţem u d ari.

- Zar da se odvojim od svojega djeteta? - A brada mu

zadrhta.

- E - reĉe v lad ik a - ti si sv o m e d jetetu n ajv iše d o b ru rad .

P a ja v elim n e treb a d a staješ n jen o j sreći n a p u t.

- Ne dao bog! - reĉe p o p g rcaju ći. - P a šta d a rad im ?

N au ĉi m e!

- P o šlji je u B io g rad n a n au k e.

- A koliko to traje?

- Ĉ etiri g o d in e!

P o p p reb lijed i k ao k rp a i razro g aĉi o ĉi.

- Š ta se to , p o b o g u, to lik o u ĉi?

- Nauke - reĉe v lad ik a.

- A šta će to n jo j?

- K ak o šta će, o ĉe? D ru k ĉiji je d an as sv ijet n eg o što je b io

za tv o je m lad o sti, a jo š će d ru k ĉiji b iti k ad ona stupi na
sn ag u . K ad sv rši šk o le, m o ţe, ak o će, b iti i u ĉitelj. A
p o slije u v aro ši d ru g a sreća ĉek a d ijete.

P o p zaću ta i d ad e se u m isli. I v lad ik a ću ti. T ak o to traja

n ek o v rijem e, o n d a reĉe p o p .

- T reb a li tu što g o d tro šiti?

- Jedno pet-šest d u k ata m jeseĉn o . P o p u ĉisto o d lak nu .

- N em a o d to g a n išta, o ĉe v lad ik o ! G d je su to lik i n o v ci?

- Pa ti - veli - im aš im an ja, k ak o su m i p riĉali, n a h iljad u

dukata.
P o p se zab eĉi:

- K ak i h iljad u d u k ata, k ak v a im an ja? N em am ja n išta.

N jo j je, istin a, n aro d n ešto o d red io , ali n e v rijed i sv e n i sto
d u k ata. N em a tu n išta o d šk o le!

V lad ik a se m alo iskašlja.

- Lasno je - veli - za n o v ce, tek ak o ti p ristaješ. S v e ćem o

to lijepo namjestiti. Imam i ja neku crkavicu koju sam za
šk o lu o d red io , a - veli - ne znam bolje prilike od ove

- O ĉe v lad ik o , starija je tv o ja i p am etn ija o d m o je. S am

jo š d a v id im šta će selo reći.

A u selo k o sm ije reći što p ro tiv v lad iĉin e v o lje i rijeĉi?

Nijesu se dugo p rep irali. S eljaci se šću ću riše, sam o ih srce
b o li ali što m o ra b iti - mora!

I p o slije m jesec d an a v eć se o p rem a d ijete za p u t.

S iln e se p rip rem e ĉin e.

D an p red p o lazak m u tljaju se ţen e iz cijelo g a sela p o

p o p ov o j k u ći. T u je k am ara sirĉev a, k o laĉa o d p ek meza i
tijesta lep in ja i p o g aĉa, lo n aca s k ajm ak o m , ţiv ih i p rţen ih
p ilića p astrm e i to lik o "zaire" d a b i V o jin ĉeto v o Ċ a rah at
cijelu ĉetu n jo m e n ah ran io . M ićo d o n io iz v aro ši šaren
k o v ĉeg i u n jeg a trp a Ik o n ija siln e ĉarap e, k o šu lje i
ubruse.

Ţ en e p o sjed aju n a k lu p u po d o rah , m ilu ju M aru i p laĉu a

o n a u p lašen o id e iz k rila u k rilo . N e p laĉe, v eć
zam išljen im o ĉicam a g led a u šta m u d rag o . Ĉ u p k a rese n a
k o šu lji i n e g o v o ri n išta. N išta n e jed e i n e p ije. Ĉ isto
d ijete d o šlo v an seb e; n ek ak v a m u v atra p o d išla o b rašĉiće,
i k ad što p ro g o v o ri, to je k ao u n ek ak v o m zan o su .

- D a B o g d a d a o v o sv e n a d o b ro iziĊ e! - reĉe b ab a
Stevana.

K ad se v eć sm rĉe, raziĊ o še se ţen e i lju d i k u ćam a, a

o stav iše p o p a sam a. N ije n i o n g o to vo n išta v eĉerao , a tu
n o ć u ze M aru seb i u p o stelju . Ik o n ija se n e m o ţe o d n je d a
rastane, i kad je mislila da je Mara s popom zaspala,
iznese svoj guber i prostre ga pred vrata popove sobe, pa
tu leţe.

K ad san , k o ji n e m o ţe rastjerati n ik ak a b rig a d jetin jeg

d o b a, sav lad a n em irn u d u šu M arin u ; k ad crn e trepavice
p ad o še n a zap u ren e o b rašĉiće, a g ru d i se p o ĉeše
ravnomjerno dizati, ispravi se pop u postelji. Sobu je
osvjetljavalo kandilo koje je gorjelo pred ikonom. Da je u
taj par Ikonija provirila, bi pomislila da gleda svetiteljske
slike. Nadnijelo se uvelo starĉev o lice n a p u n ţiv o ta lik
d jeteto v , a s b ijele b rad e cu ri k ap p o k ap i ĉisto se zap u ši
n a n jen im o b rašĉićim a. I tam an se p o p n aţe d a je p o lju b i,
a dijete u snu mahnu rukom, okrete se na drugu stranu i
nastavi spavanje. Duboko pop uzdahnu i zavali se u
postelju.

D av n o je p ala ro sa, v eć se i isto k ru m n i, a p o p jo š n e

zasp a. I k ad ĉu g d je p red n jeg o v u k u ću staše k o la, u stad e i
iziĊ e n ap o lje.

P red k u ćo m k u m N in k o p o pu šta štran jg e k o n jim a k o ji se

p u še u sv jeţem jesen jem ju tru . K o ĉijaš se isp eo n a k o la,
p a n o g o m p o tu ru je sijen o p o d sjed išta. P o p iziĊ e n a
k ap iju ; u selu je jo š sv e b ilo m irn o , sam o g d je-g d je što
šk rip n e Ċ eram , ili lu p n e k ap ak o d p rozo ra. K o k o ši v ad e
g lav u isp o d k rila, ali jo š n e sk aĉu sa sjed ala.

- Dobro jutro, kume, i blagoslovi! - reĉe k u m Ninko kad

u g led a p o p a. I k o ĉijaš se isp rav i u k o lim a i sk id e k ap u .

Pop ga otpozdravi:
- Dobro si poranio, kume!

- Š ta ću ? - reĉe k u m N in k o . - Probudih se ranije, pa kad ne

mogah zaspati, a ja viknuh dijete da hvata.

- H o d i u k u ću ! - reĉe p o p . - M ara jo š spava, a Ikonija nam

m o ţe isp eći k afu .

Ne rekoh vam da je takav dogovor da kum Ninko vozi

M aru u B io g rad i p o n ese v lad iĉin o p ism o k u d treb a. P o p
n e m o ţe o d crk v e, a i o d staro sti. A g d je b i n jeg a, starca,
pustio narod na put, i kako bi njemu bilo da ostavi dijete u
Biogradu, pa da se sam vrati? Bog zna bi li on to mogao
ikako i podnijeti.

T u o n i g o v o riše k oje o ĉem u , a n ajv iše o p u tu i o M ari.

Mnogo pop savjetuje i moli kum-Ninka da pazi na ovo i
n a o n o i d a d o b ro u p am ti sv e, p a d a m u p o slije p riĉa k ad
se vrati. Tako oni brigaju brigu, dok Mara spava tvrdim
sn o m . V eć se zab lista o d isto k a. S tad o še jo š d v o ja k o la
p red p o p o vo m k u ćo m . D o Ċ o še ţen e i lju d i iz su sjed stv a, a
i k o ji su d alje sjed jeli. Jo š jed n o p o sah ata, i av lija b ješe
p u n a lju d i, a p red k u ćo m v iše od deset kola, a Mara - jo š
spava!

Kum Ninko pogleda u sunce koje se pomoli.

- Osvaja dan, - reĉe - ja velim, u ime Boga i s tvojim

b lag o slo vo m , k u m e, d a se k rećem o .

Ik o n ija sa crv en im o ĉim a u taĉe se:

- S p av a jo š d ijete!

T o b ješe p rep o n a. K o m o ţe steg n u ti srce, pa sad probuditi

i dijete?

A li k ad p ro Ċ e jed n o ĉetv rt sah ata i k ad se s p lasta p o ĉe

p u šiti a sa trav e ro sa d izati, u sta p o p p a p o Ċ e u k u ću . S vi
u m u k o še, n ik o n i u h o m d a m ak n e, p o p u Ċ e u so b u .

D u g o g led a m irn u i b ezb riţn u sav jest k ak o sp av a. S tad e

po d ik on u i p o m o li se B o g u , p a o d v aţn o p rid e k rev etu .
M etn u d jetetu ru k u n a ĉelo :

- Maro, sine, ustani!

D ijete p ro trlja o ĉi i o tv o ri ih . D u b o k o u zd ah n u , p a g led a

v elik im b ezazlen im crn im o ĉim a u p o p a:

- Kako sam lijepo sanjala, babo!

- A šta si san jala, 'ćeri?

- S an jala sam k o ja u n ek o j v elik o j v aro ši, p a k o n ek e

v elik e, v elik e k u će; p a k o ja se v o zim n a zlatn im k o lim a;
p a se sv e lju ljaju k ao v lad iĉin a!

- P a sad ćeš, ćeri, u im e B o g a, u B io g rad , - reĉe p o p i

silo m razv u ĉe u sta. - Tamo ćeš sv eg a v id jeti.

- Biograd!? - reĉe d ijete i p ro m ijen i se u licu , a srce m u

zalupa.

- U stan i!... S v i te ĉek am o ... - reĉe p o p p a p o b jeţe iz so b e.

P o slije je u šla Ik o n ija s d ru g im ţen am a i k ro z jed n o ĉetv rt

sah ata izv ed o še p laĉu ći d ijete k o je se i sam o k u palo u
suzama.

- A šta b alite, v i ţen e, i cv ijelite d ijete? V i n išta d ru go i n e

znate! - reĉe A k sen tije S m iljan ić i o b risa ru k av o m su zu .

M ićo izn ese M arin k o v ĉeg i tu ri g a u sijen o p o d p red n je

sjed ište. P o p p o lju b i M aru :

- P o Ċ i zb o g o m , M aro ! N ek a ti je o n u p o m o ći! O n d a sv i
red o m p o ĉeše lju b iti d ijete i n ajzad je N in k o p o n ese, k ao
d a su jo j d v ije g o d in e. R eĉe jo j d a se p rek rsti, p a je m etn u
u kola gore. Onda se i sam prekrsti, pa se posadi pored nje
i p rišap ta jo j:

- P o lju b i b ab u jo š jed an p u t i k aţi: "B lag o slovi me!"

O n a se n aţe iz k o la p o p u i p ru ţi ru k u :

- Blagoslovi me, babo! - pa nasloni usne na uvelu popovu

ruku.

Ţ en e p o k riše o ĉi, lju d i ĉep rk aju p alico m p o p rašin i i

gledaju na drugu stranu, u plot.

N asta tišin a.

Pop metnu obje ruke na Marinu glavu i uze šap u tati. A

k ad o n d iţe i isp rav i g lav u , N in k o v ik n u k o ĉijašu :

- O šin i!

K o n ji p o Ċ o še. P o p p ristad e u z k o la i zag rli se u h o d u s

kum-N in k o m , p a reĉe:

- Ĉ u v aj m i d ijete, tak o ti ţiv o ta i sam o sazd an o g

stvoritelja!

N in k o d o hv ati d ijete ru k o m isp o d m išk e i p riv u ĉe g a k

seb i, a k o n ji p o ĉeše k asati. M ara se o k rete o cu i
p restrav ljen o v ik nu : "N eću u B io g rad ! N eću !" A li slab jo j
b ješe g lasić. N e ĉu to n i p o p , n i k u m N in k o , n i k o ĉijaš.

Konji sve krupnije kasaju i ona nasloni glavu na Ninkove

p rsi, p a n eu tješn o i siln o zajeca. Jo š m alo se v id i k ro z
o b lak o d p rašin e kak o se k o la k reću .

V eć o k reto še Z eb ićev im šo ro m , a p o p i za n jim sav n aro d

n e m iĉe se s m jesta i n e o d v aja o ĉiju . K ad v eć k o la
zam ak o še, p o p o b risa o ĉi i p o g led a p o n aro d u . M ah n u
slabo glavom, kao da rekne "zb o g o m !", i p rijeĊ e p rek o
p u ta. O tv o ri crk v en a v rata i n iĉice p ad e p red o ltar, a
ĉelo m d o h v ati zem lju . L eţao je tak o m o ţe b iti ĉetv rt
sah ata, a k ad se d iţe i o k rete, u g led a p u n u crk v u n aro d a.

Kad se Ninko poslije nedjelju dana vratio iz Biograda,

nije mog ao n ao d g ov arati sv ijetu . P riĉao je m n o g a ĉu d a što
je vidio u Biogradu, da mu jedva vjerovasmo. Za Maru
v eli d a je n ajp rije s p ism o m v lad iĉin im išao u jed n u šk o lu
i p red ao g a šk o lsk o m starješin i. O v aj, v eli, k ad p ro ĉita
p ism o , o tišao je s n jim e i sa M aro m k u ći n ek o g p rofesora
V u ĉetića, i tu je M aru p red ao . P riĉao je k ak o u to j k u ći
im a m n o g o k o ješta, d a n i d eseto n e zn aš ĉem u je i zašto
je, i k ak o se ĉo v jek m o ţe lasn o o b ru k ati ak o d o b ro n e
p azi. T ak o o n , v eli, i n e g led a, v eć p lju ck a isp red seb e.
K ad slu ĉajn o o b rn e o ĉi, a n a p ato su sto ji jed n a v elik a
p jesk o vn ica, zam al', v eli, što n ije u n ju p lju n uo .

P o slije, k aţe, sv e k o d to g p ro feso ra, n u d ili m u d a n asp e

ĉo rb u seb i u tan jir, ali o n , v eli, k azao : "N ek a, h v ala, m o g u
ja i iz ĉin ije", te n ije h tio p rljati tan jira. - Z n ali sm o m i v eć
u n ap rijed d a n as o n n eće o sram o titi!

P o p g a je ĉas p o p rek id ao : - A Mara? - ili: - A o n a šta

k aţe? - a N in k o n am ješta što b o lje u m ije. K aţe d a je
v esela k ao p tica i d a je lju d i k o d k o jih je p aze d a n e m o ţe
bolje biti: - Ne slazi - veli - s k rila. D a B o g d a! S am o što
n ešto sm eten o p riĉa k ak o se rastao s n jo m e: - Nije - veli -
ni plakala! - G d je će to b iti d a d ijete n e p laĉe?

Š to d a v am p riĉam k ak o n am je b ilo b ez n je; što d a v am

p riĉam k ak o je siro m ah p o p ĉisto zan esen i ĉesto h o će o v o
a rad i o n o , m isli jed n o a g o v o ri d ru go? Š to d a v am
pripovijedam kako smo bili kao ubijeni i kako je kum
Ninko sav pocrvenio kad poslije deset dana dobi pop
p ism o o d M are, u k o m e p riĉa: k ak o jo j je sam o j, k ak o je
htjela da se uhvati za kum-Ninkova kola kad se o n v raćao ,
k ak o se sv e k rije o d g o sp oĊ e za d rv a i u šu p u , p a p laĉe
sam a, i k ak o , k aţe, h o će d a u m re. N e treb a n i o k o to g a d a
se zad rţav am k ak o je p o p n av rat-nanos spremio kola za
B io g rad i s tim p ism o m o trĉao v lad ici. - Sve to samo bi
razv laĉilo p rip o vjetku, i sve to samo bi onaj razumio koji
je sv o je ro Ċ en o m o rao p o slati u tu Ċ in u , ili k o ji je sam u
sv o jo j m lad o sti m o rao o stav iti sv o j zav iĉaj. A k o je to sv e
p rek o g lav e p retu rio , taj zn a k ak o n ajzad i tu g a m alak še;
legnu njeni talasi po srcu i umornu po v ršin u d o tiĉe sam o
jo š p ism o o d m ilo g a, k ao lastin o k rilo m irn o o g led alo
vode.

Dan za danom, nedjelja za nedjeljom, pa i mjeseci klize

n eo sjetn o . Š to p ro Ċ e, ĉin i se d a je m alo ĉas b ilo , sam o u
b u d u ćno sti v id i v jeĉn o st srce k o je ĉek a. K ad je p o šljed n ji
mjesec šk o lsk e g od in e, n e m o ţe ĉo v jek ţiv d a d o ĉek a. A li
n em a v iše tu g e. R azv ed rila su se lica i n ek ak v a
n esp o ko jn a rad o st o zarila i u v elo p o p o v o lice. U d ariše
v ru ćin e. Ik o n ija v eć k reĉi p o p o v u k u ću i sp rem a se d o ĉek
za Maru. Jednog dana i kum Ninko sjede na kola, pa u
ime Boga ode u Biograd, a veseo narod samo jedno
p o ru ĉu je: - P o h itaj, n e zad rţav aj se!

M arin a so b a k ao raj. P ro zo ri zak ićen i lip o v im g ran am a,

p o d g red ice p o d vuĉen i stru k o v i b o siljk a. N a p eći,
sv ak o jak a cv ijeća; n o v a šaren ica p ro strta p o p o stelji. I
sam o se jo š n estrp ljiv o išĉek iv aše m io v lad alac k o ji i n e
san jaše o sv o jo j m o ći n ad n ašim srcima.

B o ţe, k ad o n a d o Ċe!

Pop van sebe od radosti. - Ik o n ija d a se u g u ši o d su za, p a

n e p u šta d ijete iz ru k u . Ţ en a p u n a k uća, p a se sam o
vajkaju:

"Lele mene, kako je dijete islabilo!"

- A d a, v esela d ru g o , g lad n o i ţed n o u tu Ċ em sv ijetu ! - Pa

guraj djetetu ko laĉa i d ru g e p o n u d e u ru k e i u u sta.

A n a n jo j slab a p ro m jen a. S am o što je m alo p o rasla i što

je b leĊ a d o šla u licu , te jo j crn e o ĉi ĉisto jo š crn je i jo š se
silnije cakle.
A o n a n e zn a šta d a rad i. P rep u n o jo j srce, p a n e m o ţe
nigdje da se skrasi! Sjedne n a k rev etac, d rţi k o laĉ u ru ci i
g ig a n o g am a. O n d a sk o ĉi, trĉi u k u h in ju i tjera Ik o n iju d a
jo j p riĉa k o ješta. P o slije trĉi p o av liji, v ab i k o k o ši, g led a
k ak o M ićo izg rće ţar iz p eći za h ljeb ili k ak o su sjed D erić
p rav i strašilo za p tice. P a o n d a h ajd N in kovoj ili
G lu v ićev o j k u ći. A o n i k ao d a im je v lad ik a d o šao :
zav iru ju je sa sv ih stran a i v eć n e m o g u d a je se siti
nagledaju.

T ak o o n a v eseli p o p a i selo . Išla je s p o p o m i v lad ici. B ila

je u šk o li. P a p o slije o p et je s d jev o jĉicam a n a ig ri ili n a
radu. Sv e se b o lje u o b ljav aju o b rašĉići i sv e crv en iji
d o laze, d o k v eć n e izm aĉe m jesec ju l i d o k k u m N in k o n e
zap reţe k o n je d a v o d i d u šu sela iz sela.

K ad p o d ru g i p u t od e, p o Ċ e sv e p o staro m . N an o v o je
treb alo ĉek ati g o d in u d an a, i k ad se o n a n av rši, zak la n as
lijep o jed n o p ism o u k o m e v eli: "S latk i b ab o ! H o će srce
d a m i p u k n e što ti n e m o g u d o ći. P riĉao ti je v lad ik a d a
me je premjestio u jedan pansionat gdje se govori samo
fran cu sk i. C ijele g o d in e išla sam u šk o lu , a sad m e n i o
rasp u stu n eće d a p u ste k u ći. V ele: m o ram u ĉiti fran cu sk i
d a stig n em d ru g e, itd .". M o ţete m isliti k ak o n am je b ilo !
A li šta ćem o ? P o pu n e sm iješ n i p o m en u ti d a u stan e o ko
vladike ne bi li je on kako istrgnuo otud i dobavio nama,
m a n a n ed jelju d an a. T o b i n jeg a siro m ah a, sam o jo š jaĉe
cvijeljalo , jer o n je zacijelo i sam v eć s v lad ik o m o to m e
g o v o rio . P o k un jism o se, p a ću tasm o .

P retu rism o jo š g o d in u d an a p rek o g lav e. K ad je treb alo d a

d o Ċ e, p o p d ob i p ism o d a o v e g o d in e o rasp u stu id e
g o sp oĊ a k o d ko je je M ara u B eĉ, p a h o će i n ju d a p o v ed e.
V lad iĉin a je v o lja d a d ijete, p rije n eg o se sasv im v rati
k u ći, v id i što v iše sv ijeta i n au ĉi se ĉem u se g o d d esi
p rilik a. P o p u je k aza "S trp i se, o ĉe, jo š g o d inu d an a! N ek a
d ijete p ro Ċ e sv ijeta p o slije, k ad ti d o Ċ e, n ećeš se v iše o d
nje odvajati!" Tako op et n astu p i v jeĉn o st, p o slije k o je će
zar i nama granuti sunce.

M eĊ u tim , m ijen ja se što šta u selu , - v rijem e ĉin i sv o je:

N aš stari u ĉitelj o stav i n as - ode, siromah, na put na koji
se id e zatv o ren ih o ĉiju . B o g d a m u d u šu p ro sti! Ţ ao n am
ga je bilo. Bio je, siromah, nekako prirastao za selo.
L ijep o sm o g a sah ran ili. P o slije rasp u stism o d jecu , a šk o lu
zatvorismo.

S ad sm o se sv i n ad ali d a će n am M ara d o ći za u ĉitelja.

V eć je p o p s n ek o lik o starijih lju d i išao zb o g to g a i
v lad ici, i o n im u tv rd o o b eća. S iro m ah p o k o jn i u ĉitelj,
ĉisto n am je..., b aš se ĉo v jek g riješi!... h tjed o h reći: ĉisto
n am je, B o ţe, p ro sti, stajao n a p u tu .

D a v id ite jesm o li d o ĉek ali ĉem u sm o se n ad ali.

III

B ješe n ed jelja p o slije p o d n e. N aro d se isk u p io k o d zap isa

Izn ijeli jed an sto iz su d n ice, p o red n jeg a d u g aĉk a k lu p a i
nekoliko tronogih stolica. Zasjeli stariji ljudi i pop, pa
razg o v araju o o v o m i o o n o m , a m lad eţ se ig ra i v eseli.

A d ru m o m za n aše selo id u jedna kola, i u njima jedan

g o sp od in ĉo v jek . Ĉ u d an m alo n a p o g led . N a g lav i m u
širo k slam n i šešir s crv en o m trak o m . Isp o d šešira sm eĊ a
k o sa p ali n a ĉelo . G u ste o b rv e g o to vo se sastaju , a m eĊ '
n jim a jed n a d u b o ka b o ra k o ja se n i o n d a n e izjed n aĉi k ad
gospod in ĉo v jek zatu ri šešir i ru p cem b riše zn o j s ĉela.
M o ra b iti d a se s n jo m ro d io . Ĉ u d n o o n a o d sk aĉe n a
mladom licu usred koga sjedi malo kukast nos, a pod
n jim e m alen i g u sti b rĉići k o je je o n n a o b je stran e
rašĉešljao , te su n a k rajev im a rastresen i i širi nego pod
samim nozdrvama. Donja mu je usna malo visila, a gornja
je malo uzdignuta, te se vide bijeli kao snijeg zubi, malo
iskrivljeni kao plot koji je posrnuo. Lice mu je poblijedo,
al'n e m ršav o , a v elik e sm eĊ e o ĉi d o p o la zatv o ren e, ţm ire
i uvijek gledaju na stranu. Ima mu dvadeset i dvije do tri
godine.

N išta n e g o v o ri s k o ĉijašem . P u ši cig aru iza cig are. G led a

o k o seb e i k ao d a n ije v eseo . A sa o n e b o re n a ĉelu n e
m o ţe ĉo v jek n i zn ati k ak o m u je jer u v ijek izg led a
mrgodan i zlovoljan.

Id e o n u n aše selo i en o g a g d je u Ċ e. H ajd ', h ajd ', p a p rav o

u n aro d . U stav iše se k o la. G led am o m i k o će to b iti.

G o sp o d in ĉov jek nesp retn o sk o ĉi s k ola, p a tro m o i k ao d a

je b o g zn a k ak o u m o ran p riĊ e sto lu g d je je i p o p sjed io . N e
nazva Boga, samo malo klimnu glavom:

- Je li ovdje kmet?

M i p o m islism o d a je n o v ćata, p a p o u stajasm o . K m et

sk o ĉi:

- Ja sam, gospodine!

G o sp o d in ĉov jek izv ad i g o to v u cig aru , p a tu ri u u sta i

n ao k rišk e, a sv e g led aju ći k m eta, p riĊ e sto lu ; zav rati šešir,
n aţe se p rem a p o p u i p ru ţi ru k u .

- Ţ iv b io , sine! - reĉe p o p .

A l'g o sp o d in do h vati k u tiju sa ţig icam a k o ja je p red

p o p o m stajala, i b rzo trţe ru k u n azad . Isp rav i se, p a sa
stran e b aci p o g led n a p o p a, jo š v ećm a zaĉk ilji, a b o ra n a
ĉelu k ao d a jo š d u b lje d o Ċ e.

Onda se opet lijevim ramenom okrete kmetu:

- G d je je o v d je šk o la?

- Tu je, gospodine, odmah do crkve.

- Vodi me! - reĉe g o sp o d in ĉo v jek .

- Zatvorena je.

- A ti je o tv o ri! Ja sam n aim en o v an za u ĉitelja u o v o m

selu.

G le!..: N o v u ĉitelj!... K ak o to?

Pop se ispravi pa ga stade gledati. I mi se oslobodismo

P o sjed asm o o p et, p rav eći i n jem u m jesta, al' o n n e h tjed e
sjesti v eć o p et v eli k m etu :

- D ela b rţe, u m o ran sam . O tv o ri šk o lu i p o šlji m i

familijaza.

- S jed i, ĉo v jeĉe! - reĉe o slo b o Ċ en k m et. - Nije sablja za

vratom.

U ĉitelj se n asm ija, al'sam o lijev im k rajem u sta, i lijev o

oko sasvijem mu se zatvori, a onijem drugijem pogleda
kmeta u opanke, pa onda u kapu:

- N eću , - veli - hajde me vodi!

- A m a sjed i d a p iješ što g o d ! - reĉe k m et.

- N eću n išta, - reĉe o n o štro , a v rh o n e b o re p o k azaše se

jo š d v ije p rek o n je - vodi me! Kmet ode s njime.

- K ak v o je o v o ĉu d o? - reĉe O sto ja P eru šev ić. - Jal' je

n ešto p rev eć m u d ro , jal'je sasv ijem lu d o !

S eljaci sleg o še ram en im a i, sam i n e zn aju ći zašto , d ad o še

se u nekakvu tamnu slutnju.

D ru g o g a d an a izišao u ĉitelj u m eh an u . S jed n e sam ,

n am rg o d i se, p a ću ti. P o ru ĉi što g o d d a jed e, p a o p et u
šk o lu . D jece n ije b ilo , jer je v eć b io ju l m jesec, p a zb o g
ono nekoliko dana do raspusta ne htjesmo sazivati djece.

P o p a se k lo n i d a je ĉu d o . V eć je n ed jelju d an a, a s n jim e
n ije jo š n i rijeĉi p ro g o vo rio . K ad b i u n ed jelju , a p o p g a
ĉek a d a d rţi p ijev n icu . Jes', al' u ĉitelja n em a! P o slije
slu ţb e d ig n e se p op d a v id i d a u ĉitelj n ije što b o lestan .
K ad u Ċ e u so b u , a o n leţi n a k rev etu k o ji je n aĉin jen o d
k u h in jsk ih v rata p o d k o ja je p o d m etn u o n a ĉetiri k raja p o
pet-šest cig ala. N a n o g am a m u p an talo n e, a g o re sam o
k o šu lja. B o so no g leţi i ĉita n ek ak v u k u p u saru .

- Pomozi Bog! - reĉe p o p .

U ĉitelj zan ese o b jem a n o g am a k ao ru k u n icam a, p a ih

spusti niz k rev et. T u ri k aţip rst u k n jig u , p a je m etn u u
k rilo . P o k lo n i se m alo p u t p o p a, p a o sta sjed eći n a
krevetu.

- A k am o se ti, u ĉitelju? - reĉe p o p .

- Evo me!

_ Z n am ! A k am o te u crk v u d a p jev aš?

- Nijesam pijan da pjevam!

P o p u stu kn u jed an k o rak , n aţe se n ap rijed , p a zaĉk ilji i

g led a u u ĉitelja.

- Š ta m e g led aš?

- N išta! - veli pop. - U crk v i se p jesm o m slav i im e b o ţje.

- Pa kad ti se slavi, a ti ga slavi! A mene nemoj dirati!

V id iš d a rad im !

Pa opet se izvali na krevet i otvori knjigu. Pop se prekrsti,

pa natrašk e iziĊ e iz so b e.

O d atle o d e p o lak o k u ći. S eljacim a n e reĉe n išta. S am se

dade u neke misli.

O d to d o b a o n u ĉitelja n ik ad v iše n i za šta n e zap ita, n iti je

s n jim e d o lazio u d o d ir. I u ĉitelj, ĉim v id i p o p a, a o n
p o g n e g lavu , n am rg o d i se jo š jaĉe, ig ra se p ru tićem i
prolazi kao mimo tursko groblje.

K o zn a zašto o n tak o ĉin i? K o zn a šta je p o p o n jem u

mislio?

I tak o se u ĉitelj o sam i. U p rste b ih v am m o g ao k azati

sv ak u n jeg ov u rijeĉ, tak o je m alo g o v o rio . K ad v id je d a
m u i o n o m alo , što o v d a-onda progovori, niko ne
razumije, on se dusne, okrene glavu na drugu stranu i
mrgodno ode.

Jedanput ide on polako pored kov aĉn ice. K o v aĉ je n ešto

teretn o rad io , sav m o k ar o d zn o ja, zalijep ila m u se k o šu lja
za širo k a leĊ a, a o n stao n a v rata o d k o v aĉn ice p a d u v a.
Naspram tih vrata druga su, te se tako igra vjetar kroz
k o v aĉn icu i h lad i zn o jav a k o v aĉa.

K ad u ĉitelj d o Ċ e n ap o red njega, a on se okrete:

- A što si ti, m o re, stao tu?

- Š to sam u m o ran - reĉe k o v aĉ.

- Z n am , a što si stao n a p ro m ah u?

- A?

- Š to si, v elim , stao tu , d a te tak o zn o jav a b ije v jetar?

- 'V ak o ja k ad se o zn o jim ! S tan em n a v jetar, p a ĉisto

zabreknem. Pa kad poslije o p et u zm em ĉek ić, ĉin i m i se
d a u n jem u n em a p et d ram a, a leĊ a m i ĉisto šk rip e.

U ĉitelj se n asm ija. O n ak o : jed n im k rajem u sta i jed n im

o k o m . P o g led a k o v aĉa jo š jed an p u t, n e reĉe m u n išta.
Samo se savi u struku i ode dalje.

D ru g i p u t P av ao D erić v o d i v olove s praznim kolima.

S to k a se n ešto u zaru m ila, p a n eće s m jesta, a P av ao se
n alju ti, p o crv en io u licu k ao p ap rik a, v iĉe n a v o lo v e i d ere
ajdamakom kud stigne.

A tek u ĉitelj p red n jeg a k ao k ak av kap etan .

- A što - veli - b iješ tu m arv u?

- Ja šta ću k ad n eće d a id e?

- A što je n e h ran iš d o b ro , p a b i išla?

P av ao isk o laĉi o ĉi:

- Z ar n e v id iš d a je sv ak i k ao p u ce, ap o sto la m u n jeg o v a?

Pa da ga ne bijem! - Pa opet: pljus!

- Gori si od te marve! - reĉe u ĉitelj. P av ao se isp rijeĉi:

- Nemoj-de mi pristajati na muk u , k aţem ti, v eć g led aj

svoga posla! Znam ja tebe dobro koji si ti!

U ĉitelj zaĉk ilji o ĉim a:

- A koji sam ja?

- Ĉ iv u tin - reĉe P av ao . - Ja te n e v id jeh n i d a se k rstiš, n i

d a k lan jaš. N e zn am sam o ĉiv u tsk o ga zak o n a.

T u o n jo š lju će o d ad re d ešn jak a. V o lo v i ujedanput

p o trĉaše. P av ao se d o h v ati za straţn ju o so v in u i sjed e n a
n ju , p a p o izd alek a, o k ren u v se u ĉitelju , v ik n u : - Upamti-
d e ti, u ĉitelju , k o m e si k azao d a je m arv a!

S eljaci su v id jeli, istin a, d a je o v aj u ĉitelj sasv ijem n ešto

d ru g o o d p reĊ ašn jeg , i m islili sm o sv i d a je o n u ĉev an
ĉo v jek , ali g a n ijesm o m arili. O so b ito g a je to crn ilo što g a
pop ama ni u usta ne uzima.

N ik o se n ije s n jim d ru ţio o sim jed n o g Jero tija

K o v aĉev ića k o ji g a je zak lan jao i b ran io . T aj je Jero tije
ĉak i išao n jem u . Š ta su n jih dvojica govorili, to se ne zna.
Jed an p u t d ov u ĉe Jero tije am erik an sk i p lu g i stad e se
h v aliti k ak o g a je u ĉitelj n au ĉio . A l' k ad g a zab o d e u n ek u
k rĉev in u , a p lu g p u ĉe n a d v ije p o le k ao d a je o d led a.
P su je Jero tije što m u n a u sta d o Ċ e i k ad se o n d ad e d a g a
u ĉi k o jek o k o n ije n i o rao , n i k o p ao . T ak o i o n o stav i
u ĉitelja seb i sam a i n jeg o v o j g lav i.

O d to d o b a u ĉitelj p o sta jo š v eća ću talica i jo š o sam ljen iji

Jed n o v eĉe p isao je n ek o m sv o m e d ru g u " ... B o š p o sla! U
ro d u se n e m o ţe n išta u ĉin iti. Z au zim aju ći se za njega,
p išu ći i g o v o reći, u p ro p astio sam sv o ju k arijeru i sp ao n a
to d a b u d em u ĉitelj!... O v d je su sv i m o ji p o k u šaji jalo v o
ispali. Narod je glup i zatucan! Imaju jednog popendu,
k o ji je jo š s d v a-tri kapitalista pritisnuo pola sela, a sve
b lag o ĉastiv im n am ještan jem . O n s o v im k ap italistim a
ek sp lo atiše seljak a - p o d rţav a g a sv e jaĉe u g lu p o sti -, a
sam n išta n e rad i!... H o ću d a p resv isn em g led aju ći o v u
nepravdu!...

IV

V eć se p rib liţav aše P etro v d an . S v ak i d an išĉek iv asm o

M arin u p o ru k u za k o la. A li d o Ċ e i Petrovdan, a pisma od
n je n em a. Jed n o v eĉe, treći d an p o P etro v u d n e, v raćaju se
lju d i s rad a, p a sto je p red su d n ico m i g o v o re n ešto o
p u šn icam a. Ja sam b io s R ad o jo m N ik o lićem u lo v u , i k ad
se v ratism o , u m iješasm o se i m i u n aro d . V eć se h v ata
mrak. U daljini opazismo neka kola. Kmet pogleda na onu
stran u , zaĉk ilji o ĉim a i tru d i se d a d o zn a k o je. U jed an p u t
pljesnu rukama:

- Mara!

- Mara! - g rak n u sm o m i, a ćata, što b o lje m o ţe, p o p u n a

m u štu lu k .

R ad o je o p ali iz d v o cijev k e. P o p g o log lav p o trĉa p red k o la

k o ja se u stav iše, raširio ru k e i rid a, v jetrić m u se ig ra
bijelom bradom i s ono malo dlaka na glavi.
M ara b ješe sam a u zaĉelju . B rzo u stad e, lijev o m ru k o m
p o k up i h aljin e, d esn o m sm aĉe šešir s g lav e, dohvati se za
lo tre i lak o sk o ĉi n a zem lju .

P o p je u h v ati o b jem a ru k am a za g lav u , p a je lju b i u ĉelo , a

nama idu suze. Pozdravlja se ona s nama, - kakva je, jedva
d a je p o zn aš! A k ad k o m e o d n as m o m ak a p ru ţi ru k u , a
on sav pocrveni. Iskupi se dosta svijeta, pa je kao mladu
o d v ed osm o p o p o v o j k u ći. P o p o d rad o sti n i g o v o ri, n i
ro m o ri, sam b riše o ĉi, i tek p o stariji lju d i što je p o što g od
p rip itaju , a m laĊ im a se ĉisto v ezao jezik . N ije šala, k ao
k ak a g o sp oĊ a! P a k ak v e su jo j o n e haljin e, p a k ak o id e!...

Sutrad an u stala o n a, stala n a v rata p a g led a. P o p je v eć

d av n o b io u g rad ini i sv ak i ĉas se v raća d a v id i je li M ara
u stala. P red zo ru je b ila lak a k iša. Z em lja b ješe sv u d a
v laţn a a sa d u d a spram v rata jo š n ijesu isp arile k išn e
kapljice, pa sa obasjalo jutrenje sunce, te se cakli kao
p o lelej u v aro šk o j crk v i. N a b u k v i k lik će d jetlić, a s o rah a
m u se o d ziv a ţu n ja S u n ce b lista, a o b laci se razilaze.

M ara stala n a v rata, p a g led a n ek im širo k im p o g led o m .

D u b o k jo j je d ah , a ĉu d n o jo j n ešto u g ru d im a.

- A što si m i se zamislila, golubice? - reĉe Ik o n ija. M ara

jo š d u b lje p o vu ĉe p aru :

- N išta! - reĉe, a p o g led jo j u p rt u d aljin u . - Kako je sve

d iv n o , p un o ţiv o ta, k ak o je sv jeţ v azd u h !

Ik o n ija jo j zav iri u o ĉi, p a o n d a p o g led a n a stran u k u d a

M arin e o ĉi b jeh u u p rav ljen e.

- Dud? - reĉe o n a.

- Š ta?

- G led aš u d u d ?
Mara se slabo nasmjehnu:

- U dud i svuda! - P a zam išljen o n astav i: - Ĉ isto sam

gladna ovoga vazduha.

- E , p eĉem ja k afu za teb e - reĉe Ik o n ija. - Znam ja, ti si se

p o v aro šan ĉila. V o liš ti b ijelu k afu !

U to d o Ċ e i p o p iz g rad in e. N jeg o v o sv etiteljsk o lice b ješe

o p et u zelo zem aljski o b lik , jer g a rad o st b ješe o b asjala:
u sta su m u n ep restan o razv u ĉen a, a n a b ijelim
trep av icam a ĉas p o v isi k ap ljica k o jim d u ša ro si k ad jo j se
mrkne i kad svanjuje.

A k ro z letv e o d ĉard ak a u susjednoj avliji cakli se jedno

o k o . T aj je ĉard ak N en ad a Đ erića, a u n jeg a je sin P av ao ,
m o m ak za ţen id b u . O n aj isti k o m e u ĉitelj reĉe d a je
marva.

Sjede pop s Marom za sto pod orahom. Ikonija donese

bijelu kafu.

P o p n e sk id a s n je o ĉiju .

- Š ta si rad ila, sine, otkad si ustala?

M ara u zv i o b rv ice. U m o rn o k ren e o ĉim a o k o seb e, p a k ad

ih upre u popa, njemu je kao da ga polijeva nekim
ţiv o tv o rn im b alsam o m .

- Gledala sam prirodu - reĉe o n a b ezazlen o .

P o p p ro tu ri p rste jed n e ru k e k ro z p rste d ru g e ru k e, isp ru ţi

o b a k aţip rsta i sastav i im v rh o v e, p a tak o sk lo p ljen e ru ke
p o lo ţi n a sto . Z av rati se m alo n a k lu p icu , a g lav u n ešto
iskrivi na desnu stranu i pogleda u nebo.

- Prirodu! - reĉe o n zam išljen o . - Da! Toj sam se misli i

sam poklonio! Velika je to knjiga! Ko n ju ĉita, taj se b liţi
Bogu!

D a, ali p o p n e zn a o d k o liko se ru k u m o ţe ĉitati ta k n jig a.

D an i izm iĉu . M ara je car sela. S v ak o m e su p u n a u sta.

N ad a d a će n am o n a b iti k ad - tad u ĉitelj zan o sila n as je
sv e. A o n a h o d a p o p o lju . Z am išljen a je, - ali joj je jasno
lice. N ije to tu g a, n i b rig a, što zan im a n jen u d u šu .

To je ona sentimentalnost, valjada svojstvena njenim

g o d in am a i šk o li k o ju je u ĉila. H o d eći tak o sastajala se i s
u ĉiteljem ; n ajp rije g a se, v ele, p lašila, ali p o slije se v eć
navikla.

T ak o je to išlo m jesec d an a. U to d o b a M ara p o sta jo š

zam išljen ija. Ĉ u d n o v ato se p o ĉe p o n ašati.

S jed i n ek i p u t s n am a. Ć ereta i p riĉa šta im a p o sv ijetu , p a

o n d a sk o ĉi; sam o što rek n e: - Treba raditi! - pa nas ostavi,
a mi blejimo za njom.

Ili d o Ċ e p o slije p o d n e, k ad se p o p n aslo n io n a šaren icu , p a

ga gleda, nagne se prema njemu, pa se odjedanput trgne,
izd ig n e g lav u , u Ċ e u so b u i o tv o ri k n jig u .

Ili hoda po polju. Zapjeva slavuj poistiha, pa krepko,

milostivno i sitno veselo kao svatovska pjesm a, p a tu ţn o
k ao o p ijelo . A o n a g a slu ša, slu ša, i p o g led jo j lu ta p o
zrak u . O n d a u jed an p u t tresn e n o ţico m i u zd ig n e g lav u :

- L u scin ia p h ilo m ela! P a šta? - Ili trgne bokvicu iz zemlje,

p a zav iru je p rstić k o ji je jo š k ao d ijete p o rezala i k o ji jo j
je Ikonija b o k v icom p rev ijala. G led a listiće i m isli n ešto ,
p a g a o n d a ĉisto srd ito b aci i s n ek ak v im p o u zd an jem
šap n e: - Plantago lanceolata - prosta stvar!

N ek i p u t, o p et sto ji sam a u so b i. N ešto se strašn o b o ri

sam o m so b o m . U d are jo j su ze p a p laĉe, p laĉe, p a o pet
u jed an p u t u tre o ĉi, d o h v ati k n jigu , tresn e o sto , o tv o ri, p a
n av ali ĉitati.

Sjela jednom pod orah. Plete, a knjigu metnula preda se u

k rilo ; n am rg o d ila o ĉice i ĉita, n e p restaje. A n a o tk o su
v iše n je sto ji m lad ĉo v jek . P o d b o ĉio se n a k o sište i traţi
o ĉim a p o p o v u k u ću . Ili izv ad i d v o jn ice, d u v a u n jih , i
n jih o v jasan p isak tu ţn o p liv a zrak o m . N ije to p o zn ata
pjesma, nije ni igra - k o će g a zn ati šta je to ! P a je o n d a
tresn e o led in u , isteţe p rstim a o n o m alo d laĉica n a
u sn am a i m rk o g led a u d ašĉaru g d je je šk o la. P o d ilazi m u
k rv n a o ĉi, o n e su v laţn e i lice g o ri k ao u g ro zn ici.

A k ad m rak p ritisn e zem lju , n ek o se šun ja p o red p o p ov a

p lo ta. N e b ijeli se n a n jem u seljaĉk a k o šu lja, n i n a p u tu
o staje širo k a sto p a o d o p an ak a. N aslo n i se n a v rljik e, a iz
popove ku će, k ao m jeseĉev zrak , lak o se k reće d ru g a
slik a, u d u g im h aljin am a; k o raĉa p lo tu , i d u g o i tih o
šap u ću . N ik o to n e v id i, n iti k o o p aţa n a d ru g o j stran i iza
am b ara crn e P av lo v e o ĉi k ak o p ro sijecaju n o ćn i m rak .

- N e zn am p ro sto šta d a rad im ! - govori slika iz avlije.

- Ostani! - veli slika sa ulice.

- Odmah si se rasrdio!

- N e m arim za m ale d u še, ja n eću o v d je d a se s to b o m

cm ak am ! Ja h o ću rad ! Ili m e v o liš ili n e v o liš! Jed n o ili
d ru g o ! N eću tan jir o d d v a lica. N e v o lim lju d e k o ji što
h o će n e m o g u , a što m o g u n eće. Ili - ili... Vidim sve. Bolje
se v rati p a ĉitaj sen tim en taln e ro m an e i lju b i o ca u ru k u .

N o ć je b ila crn a k ao m alo k o ja n jen a d ru g a. N ig d je se

n išta n e m iĉe, sam o so v u ljag a ću ĉe n jen u strašn u p jesm u .
Psi podvijaju rep pa zavijaju, a umoran seljak prene iza
sna, prekrsti se: "O tvoju glavu!" pa opet spava.

N a jed an stu b o d zv o n are stajao je n aslo n jen P av ao Đ erić

i k ao so k o g led a u p o m rĉin u .
U taj p ar iz šk o lsk e av lije iziĊ o še jed n a k o la, p a g o to v o
trk o m p o Ċ o še u lico m .

P av ao o p ali iz p išto lja, a zap aljena se sukija ustavi pred

"k o lsk o m streh o m , a u v rap ĉjem g n ijezd u .

K o la p o Ċ o še jo š b rţe. Iz su sjed n e av lije isp ad e s m alo m

p u k o m starac M atija D en ad ić k o ji je, v ele, jo š p o d
M ilo šem rato v ao .

U p o m o ć! - v ik n u P av ao p o trĉav ši n jem u .

- Š ta je?

- P o b jeţe u ĉitelj!

- B estrag a m u g lav a! Š ta d iţeš v ik u? - reĉe b u n o v an

M atija. P av ao m u p riĊ e i šan u jo š n ešto . M atija o p ali i
sam iz p išto lja:

-U p o m o ć, b raćo , p o v ed e se ro b lje! P o p se p ro b u d i, p a
u p lašen p o trĉa p rv o u M arin u so b u :

- Ustaj, sine, nekakva buna!

Ali iz Marina kreveta niko se ne odazva.

P o p p riĊ e k rev etu i p ip aše p o n jem u d a p ro b u d i M aru , ali

k rev et b ješe p razan .

O n istrĉa n ap o lje. V eć se b ješe p rik u p ilo n ešto seljak a.

N ek ak av strah b eše o b u zeo p o p a, d a se jed v a d rţaše n a
nogama.

A k sen tije S m iljan ić p o zn a ga u mraku.

- P o b jeţe! - reĉe o n .

- Ko?
- U ĉitelj!

P o p d ah n u du šo m .

- S rećan m u p u t!

- Š ta? - reĉe A k sen tije. - A Mara?

- A?

- I ona s njim!

Pop se zanese, a i da padne nauznak, a seljaci ga

p rih v atiše.

U taj par Pavao izleti iz avlije s kolima i s konjima!

- Sjedajte! - viknu on. - S ad ćem o g a u h v atiti! D v o jica-

tro jica m etn u še p o p a u k o la. P o sjed aše jo š n jih n ek o lik o
o ru ţan ih , a P av ao šib a k o n je d a sv e v rca k rv .

Z a n jim a p ristad o še jo š n ek o lik o k o la.

Naro d se isk u p io . Ĉ u d n o d a m laĊ i lju d i, m a k o lik o d a

v o ljeli M aru , sm atraše cijelu stv ar za izg u b ljen u , i d a n ije
starijih lju d i, n e b i m o ţd a n i u p o tjeru išli. A li stariji
b acaju p u šk e, sjed aju n a k o la i trĉe izv an sela. K m et se
pomamio.

- Ţ iv o g ili m rtv o g ! - dere se on - ţiv o g ili m rtv o g m o ja

g lav a carev u p laća!

I u ĉas, k ao n ek im ĉu d o m , sv i n eo d o ljiv o zaţelješe u h v atiti

u ĉitelja i o teti m u M aru . G raja se d ig la i siln o k ao o rk an
k reće se m asa Z eb ićev im šo ro m . N ek o lik o k on jan ik a
p ro letješe k ao strijela. I ja se strpah u jedna kola.
IziĊ o sm o iz sela, stizasm o lju d e, stizasm o i stizah u n as
k o la, i cio taj u rn eb es k retaše se jed n im p rav cem .

D o Ċ o sm o v eć u p rv o selo .
P rem etn u sm o šk o lu , jer se n aš u ĉitelj sa o v im p azio ;
premetnusmo mehanu; pitasmo uzbunjene seljake: ne
v id je li k o šta? - n ik o n am n išta n e u m jed e k azati.

- O tišli su p rek o jaru g e! - v ik n u g o m ila, i sv e n aţe, k ao

jato ĉv o rak a, n atrag .

- O v u d a! O v u d a ćem o g a p resresti!

Z v rk te k o la i p u caju o so v in e, a o d lijeću n ap laci i k o n jsk e

p lo ĉe.

Al' da se udari putem na jarugu, morali smo se vratiti do

b lizu sam o g sela. K ad se o p et p rim ak o sm o , ĉu sm o
p o n ov o p u šk e u n ašem selu i v id jesm o k ak o se crv en i
nebo.

- U selo! U selo! - ĉu se sa sv ih stran a.

I sv e g ru n u o p et Z eb ićev im šo ro m . K ro za selo lete lju d i i

v iĉu : "V atra!", "V atra!", "Izg o rje šk o la!", "Izg o rje
crk v a!". P a o p et p u šk e, lu p a i tan d rk k o tlo v a i ĉak alja; a
k ro z cijelu tu v rev u ĉu je se sitan g las crk v en o g zv o n a.

K ad stig o sm o p red šk o lu , a o n a g o ri u v elik e. C rk v a, h v ala

B o g u , jo š zd rav a, ĉitav a, sam o što v jetar iznosi plamen na
n ju , i sv ak i ĉas ĉek am o k ad će p lan u ti.

P o p , k o ji je d o to d o b a v an seb e leţao u k o lim a, sk o ĉi

n ap o lje k ao m o m ak o d d v ad eset g o d in a. U o ĉim a m u
n ešto strašn o , d a te sv eg a jeza p o d iĊ e. B ilo n as je k o ji sm o
p o m islili d a je p o m jerio p am eću .

- Vodu! - dreknu on.

-R ek ao b ih h iljad u k o tlo v a se sasu še u p lam en . A li o n jo š

– huknu suknu daleko iza zvonare, a varnice se hvataju za
n eb o . Š ljem e b ješe sv e u p lam en u . P u caju ro g o v i i g red e,
v eć je tav an d o h v atilo ; a u šk o li se sv ijetli k ao u p o d an a.
Ujedanput zagrmje popov glas:

- Ikona! Ikona!

Mi pogledasmo kroz prozor, a sveti Sava gleda onim istim

m raĉn im i o zb iljn im p o g led o m n a n as sv e.

P o p p o letje n a jed an p ro zo r. D v o jica g a d o h v atiše za

m išk e, ali se o n trţe i u sk o ĉi u n u tra.

U taj par cio jedan kraj šljem en a p ad e p o k raj p ro zo ra i

d o h v ati k u ću i sa te stran e, te m u zap rijeĉi p o v ratak . D im
se sav i. N aro d v rišti i sip a v o d u , a sjek ira tu tn ji. M i v iše
n e v iĊ esm o p o p a.

T ad a S tan o je Isak o v ić lu p i sjek iro m u v rata. O n a o d letješe

i mi ugledasmo popa u plamen u . D rţi ik o n u i d ig ao je v iše
glave.

N am a ţiv a srca p o p u caše. P restrav ili se, p a zab o rav ili i d a

gasimo. A on stoji. Crven ga plamen obasjao, bijela brada
p rek rila p rsa, d ig ao ik o n u v iše g lav e i k ro z o n aj tutanj i
p rask u ĉu sm o n jeg o v jasan g las, p jesm u i rijeĉi: " ...
p erv je b o p rišel jesi, sv etitelju S av o "...

Ninko ciknu kao guja kad ugleda popa:

- S p asav ajte k u m a, ak o ćem o sv i izg in u ti! - O n d a sk o ĉi n a

jed n u v rb u d o sam o g šljem en a, p a k ao b jeso m u ĉan i n e
zn aju ći šta rad i, stad e lu p ati sjek iro m p o jed n o j g red i o d
tav an a. G red a s p rask o m p ad e p o sred so b e izm eĊ u d v ije
sk am ije, v arn ice p o su k taše, a p ro lo m ljen tav an n aţe se u
p lam en u i h o će d a d o h v ati p ato s.

- Dodajte mi dobar kotao pun vode! - d eraše se N in k o .

D o d aše m u .

O n d o h v ati k o tao o b jeru ĉk e. O p rije se n o g am a o v rb o v u

g ran u , a leĊ im a o d ru g u , p a g a zan jih a i b aci n a p ro v aljen o
m jesto . V rb a p u ĉe, a N in k o ljo sn u n a d ru g u stran u o
zem lju , a k o tao izru ĉi sv u v o du n a p ro v aljen o m jesto .
Ĉ v rk n u v od a, a d im se sk lu p ĉa. U so b i se n išta v iše n e
v iĊ aše o d d im a.

O p et k ao d a se ĉu je p o p o v g las, ali je zag u šen i n e

razb iraju se rijeĉi.

M alo p o slije raziĊ e se d im , i m i g a u g led asm o k ak o

p resk o ĉi p rek o g red e k o ja se p u šaše n a p ato su , p a p o Ċ e
vratima

- Vodu na vrata! Obarajte grede! - ĉu je se d rek a sa sv ih

stran a ĉitav o b lak o d v o d e sasu se n a zid g d je su v rata.

P o p tam an d a sk o ĉi jo š p rek o p rag a, a B u rm azo v ić k o ji je

stajao sa stran e i n e v id eći p o p a, m aĉe sjek iro m p o
d o v ratk u . P o p p reko p rag a, a p lam en a g red a v iše v rata
tresn u i lu p i p o p a p o p o tiljk u . O n p ad e n iĉice i p rsim a n a
zem lju , a ik o n u d iţe v iše g lav e. S asu sm o ĉab ar v o d e n a
njega i gredu i izvadismo ga ispod nje. U taj par cijela
šk o la s u ţasn o m p rask o m g ru n u o zem lju i sv e se n aĉin i
k ao v elik o o g n jište. O d n ijesm o p o p a n jeg o v o j ku ći. Iz
u sta i n o sa lo p tila m u je k rv , a n o g e v isiše k ao m rtv e. Još
je disao. Namazasmo mu uljem izgorjelo mjesto na
leĊ im a, p o k v asism o k o šu lju o cto m , p a m u je n av u k o sm o i
p o lo ţism o g a u k rev et. O n se n ije razb irao . K m et v ik n u
skupljenom narodu:

- D o b ar k o ĉijaš p o d o k to ra, a d o b ar k atan a p o v lad ik u !

Dvoja-tro ja k o la u n ajv ećem trk u p o letješe, a V o jin

A rn au to v ić zab o d e sv o m e b ijelcu o stru g e u trb u h .

O n d a se sp u sti g ro zn a k iša. Iz g rd n e g o m ile ţerav ice, g d je

je b ila šk o la, su k n e jo š ĉas p o p lam en , a v arn ice p o letješe
n eb u , ali p lju sak o sv ajaše. P red zo ru se jo š sam o slab o
p u šaše, a v lad ik a i d o k to r stig o še u selo .
K ad o n i u Ċ o še u sob u , n a n ašu rad o st razab ra se p o p .

Pogleda oko sebe:

- Gdje je ikona? Mi mu pokazasmo.

- Metnite mi ovdje! - On pokaza rukom na prsi, i mi

p o lo ţism o ik o n u .

V lad ik a p riĊ e n a p rstim a, a o ĉi m u p u n e su za:

- K ak o si, o ĉe?

P o p se trţe i o b rte o ĉi n a o n u stran u g d je v lad ik a stajaše.

- Š ta te b o li? - reĉe v lad ik a.

P o p s m u k o m p o d v u ĉe ru k u p o d ik on u i m etn u je n a srce.

- Ovdje!

-D o k to r p riĊ e, o b rtaše g a, jad n ik a, i o v am o i o n am o . U ze

g a b o sti ĉio d o m p o n o g am a i sv e d o p o jasa, a sv e p ita:

- B o li li te? O sjećaš li što g o d? p o p slab o o d go v ara:

- Ne!

- B o li li te m a što g o d? - reĉe d o k to r.

- Ovdje! - reĉe p o p i m etn u ru k u o p et n a srce.

Doktor naredi da ga ostave na miru, da ga niko ne dira ni

zan o v eta, a v lad ici n ap o lju reĉe:

- N e m o ţe n išta b iti. P u k la m u je k iĉm a!

On ode, a vladika se vrati u sobu.

- O ĉe, - reĉe v lad ik a - ţeliš li što g o d ?

- Da se ispovjedim! - reĉe p o p .

Vladika se zabezeknu:

- A kakav tebe grijeh mori?

P o p slab o m ah n u ru k o m , k ao d a m u p riĊ em o . V lad ik a

sjedi na stolicu do kreveta, a mi se iskupili unaokolo.

S lab im g laso m p o ĉe p o p :

- O ĉe v lad ik o , sjećaš li se k ad si m e p itao šta sam u ĉio ?

- S jećam .

- S jećaš li se d a m i ti reĉe d a je to d o sta za d o b ra p astira?

- S jećam !

- Ĉ u j m e, o ĉe v lad ik o , i v i b raćo ! Ja izg u b ih du šu što

n ijesam u ĉio šk o le. S a to g a izg u b ih i d ijete, a o d v ed e m i
g a n ek ršten ĉo v jek .

- K ak o to , o ĉe? - reĉe v lad ik a.

- T ak o , o ĉe v lad ik o ! Ja zatv aram o ĉi, a d iv n o v id im d a je

d ru g i sv ijet n astao . D o Ċ e u ĉev an ĉo v jek s k o jim ja
nijesam smio ni govoriti. Vidim da mu ne valjaju poslovi
što rad i, ali g d je ja, p ro st ĉo v jek , sm ijem u d ariti n a n au k u !
N em o j, o ĉe v lad ik o , d rţati v iše p ro stih p o p ov a k ao ja što
sam ... što sam b io ... - U ću ta i ish rak n u se, p a jed v a ĉu jn o
nastavi:

- N i v i, b raćo , u zim ati p o p a k o ji n ije u ĉev an . Š k o lu o dm ah

zid ajte i d jecu u ĉite... N astaje d ru g i sv ijet! O n d a se u h v ati
za srce, pa isprekidano dodade:

- A njoj..., njoj oprostite!... Nije ona kriva ..., ja sam. U taj

p ar ĉu se n ap o lju v risak i v rata se n ag lo o tv o riše.

N a p rag u se p o k aza M ara, b lijed a k ao sm rt, u b ijen a k išo m

i vremenom, sva mokra, a raspletene joj kose pale niz
p leća

M i se sk lo n ism o , a k ao d a n as p u šk a p o sred srca u d ari.

O n a k o raĉi jed an p u t, p a p ad e n a k o ljen a. S aţe g lav u ,
p o k ri o ĉi ru k am a, a crn a jo j k o sa rasu se p o zem lji.

P o p se u zd rh ta, a suze m u u d ariše. O n m rd n u jed n im

prstom. Mi je prihvatismo i privedosmo krevetu.

- Jo š b liţe! - šan u p o p .

O n a n a k o ljen im a p riĊ e jo š b liţe, ali n e d izaše g lav e n i

ru k u s o ĉiju .

P o p jo j m etn u ru k u n a g lav u i n ešto šap u taše. P o slije jo š

p o tu ri ru k u p o d u sta. O n a je d o h v ati o b jeru ĉk e i o b li
suzama. Osmijeh zaigra na popovu licu. On je dohvati
ru k o m za b rad u i izd iţe jo j lice p rem a seb i, pa ga gleda.

- S lu ţi o v o m e! - reĉe p o p , a o ĉim a p o k aza n a sv eto g a

S av u k o ji m u je leţao n a p rsim a.

O p et ţeljn o g led a n jen o b o lno lice. S m iješi se i ĉisto n e

m o ţe sit d a je se n ag led a:

- S ad m i je sasv im d o b ro ! S ad m e n išta v iše n e b o li! T o

b ješe p o šljed n ja n jeg o v a rijeĉ.

P ro šlo je o d to d o b a d o sad šest g o d ina. Ja sam lu tao p o

sv ijetu , d o k m e n aš rat n e p o zv a k u ći. P ri sv ršetk u
d o b ijem zap o v ijest d a id em u B . M o rao sam p ro ći k ro z
m o je selo . N a p o šljed n jo j stan ici d o b ijem n o v o g
k o m o rd ţiju , n ek o g Iliju T eo v ilo v ića, m o g a seljak a.

K aţem m u se.

M n o g o sm o što šta g o v o rili. V eć se p rim icasm o selu . O n d a

ja zak o p ĉam b lu zu , n ab ijem šajk aĉu n a o ĉi, zaţm u rim i
o d v aţn o up itam :

- Š ta je, b o g ati... - h tjed o h reći: s M aro m , ali m e sam jezik

povede, te rekoh: - šta je, b o g ati, s P av ao m Đ erićem ?

- E , seljaĉe i g o sp o d in e, n jeg a je o n u n o ć, k ad šk o la
izg o re, n estalo . N ijesm o d u g o zn ali, d o k n e d o Ċ e M ark o
tru b aĉ iz v o jsk e i reĉe d a je P av ao o tišao u B io g rad i
stupio u vojsku.

K ad ju ĉe id o sm o u v aro š p o treb o v an je a n aš k o m isar

d o n ese in e p a n am p ro ĉita: "P o g in u li p ri o sv ajan ju šan ca
na Gorici, 29 dekembra 1877, taj i taj, taj i taj, taj i taj", pa
o n d a reĉe i: P av ao , Đ erić, p o ru ĉn ik !

- Odakle je? - v ik n u sm o m i sv i. O n p ro ĉita n aše selo .

- B o g d a m u d u šu p ro sti!

- A ... o n aj..., v aš u ĉitelj? Ĉ u ste li što za n jeg a?

- E k ad se o n aj b o ţji an Ċ eo o d reĉe n jeg a i v rati p o k ajan

p o p u u ĉitelj, v ele, o d e u B io g rad i o ţen i se n ek ak v o m što
p rav i šešire. O sto ja b o g o slov ac p riĉa d a se sad rastav lja s
to m ţen o m , Jer g a o n a tu ţi d a je b ije i zlo stav lja. N eće o n ,
seljaĉe, n ik ad sreće im ati!

U Ċ o sm o v eć u selo . U sp o m en e n av ališe i p ritisk o še m i

grudi.

- L ak še, Ilija, lak še, jo š lak še! Z ateg n i u zd e. H o d o m

p ro Ċ o sm o p o red n o v e, v elik e, zid an e šk o le. B aš zv o n jaše
n a v eĉern ju . K ro z p ro zo r u g led ah Ċ aĉiće: u stali n a n o g e,
p a ĉitaju m o litv u . P red n jim a sto ji jed n a ţen sk a. U p rla
p o g led u sv etog a S av u , o n o g a isto g ko ji je u staro j šk o li
stajao. Poznao sam je.

U maju 1879.
 Na bunaru

Kako vetar popuhuje, tako se s brazda, kao neke bele aveti

k reću g o lem i p ram en o v i m ag le; n o se se stran o m n a k o ju
v etar d u še, p a p o sle se, u sitn im b eliĉastim k ristalićim a,
k ao o b o ci v ešaju teb i o b rad u i b rk o ve i konju o dlaku. -
T o je o n o što ja k aţem : ak o n isu m u v e, a o n o je in je!
N o g e se m rzn u , a o ĉi su ze. V eć n i rak ija n e m o ţe d a
zag reje srca, i ti se n estrp ljiv o o sv rćeš, n ećeš li g d e
u g led ati k u ću i d om aćin a k o ji v o li g o sta,

Ja, b o g am i, zn am k u d a ću . - Ja id em k o d M atije Đ en ad ića.

O n o m u je k u ća što p red n jo m o šljiv i u b o g ov etn o v isi
ĉu tu ra s p rep eĉen ico m ! K o g o d p ro Ċe, n ek srk n e! - tako
v o li M atija. A k ad m u d o Ċ eš u k u ću , n a ru k am a će d a te
nose...

M o re, ĉisto m e m rzi d a p riĉam , to treb a v id eti. K ak v a je

to k u ća, starin sk a zad ru g a, - ĉitav a v o jsk a! D o Ċ i sam o
u v eĉe, a d a ti se n ad aju , p a će te p resresti jed n a sn ah a n a
sam o m p u tu , s lu ĉem u ru ci. D ru g a sto ji u šljiv ik u , treća je
p red stajo m , ĉetv rta o d b ija p se, p eta u k u h in ji, šesta u so b i
kuda te vode, - ĉitavi svatovi! I sve je u njih veselo, sve
sk ro m n o , sv e zad o v o ljn o . A n e d ao ti B o g d a se p o b iješ s
k im e iz n jih o v e k uće, jer o d n jih im a šesto ro u sam o j
v o jsci, a jed an je b aš p rav i v o jn ik , stajaćak , p o d zastav o m
u Beogradu.

Niti njima treba moba - šta će im moba kod tolikih ruku?

Lepo kod njih oru tri pluga bez prestanka; a kad trgovci
p o Ċ u lu ĉiti sv in je, d o b ro zab rek n e ćem er u M atije.

O v o g n jih ov a A rsen a zn am jo š k ad je b io k ev ilj. Izv ad i

d v o jn ice iza p o jasa, p a sv e ću rliĉe p o k raj B u rm azo v ićev e
k u će. A u B u rm aza je k ći, - k ći i p o ! D a p ro jašeš, što
k aţu , p o red n je d a o n a p rev ali o n im p u stim o ĉim a, o ĉas ti
m rk n e sv est, i jed v a se d rţiš n a k o n ju.
A m a se A rsen n av ik n u n a n jen e o ĉi i n e p laši ih se.
Zaturio nogu na vrljiku, laktom se odupro o drugu, a na
šak u naslonio obraz, pa govori s njome:

- S tid m e b aš d a, p o m en em b ab i, a Ċ ed i n e b ih sm eo am a
b aš n ik ak o ! B aš d a zn am d a te n ik ad n i u zeti n eću !

A n o k a se n e zastid e, k o što b i treb alo . L u k av o p o g led a

isp o d o k a, n av i se m alo n a stran u i, p rik riv aju ći lju tin u ,
reĉe:

- P a d o b ro , i n em o j! Ja ću se u d ati za V ilip a M ariĉića!

- K o ji? Z ar ti m isliš d a ću ja teb e d ati ik o m e d ru g o m e! B e

ni kost s koskom mu ostala ne bi ko bi te samo prstom
prihvatio!

A n o k a razm aţen o tresn e n o g o m o zem lju , isp u p ĉi p rsi,

zaĉk ilji i zav rti glavu:

- E ? A ti b i, v aljd a, h teo d a ja sed e p letem ? V i'š, m o lim te!

A li A rsen to v iše n e ĉu je. O n se u d av i p o d n jen im v rato m ,

p a je d o h v atio za ru k u i p riv laĉi v rljik am a i seb i. O n a se
p o p riliĉn o zateţe, ali p rilazi b liţe i b liţe; i p o d u zim a je
tajanstvena v atra k ad jo j se m u šk a ru k a sav i o k o p asa.

D o b ra d ev o jk a, d a je B u rm azo v ić n ije strašn o razm azio .

A l'šta je zn ao rad iti? O k o leri m u p o g ib e to lik a ĉeljad ija,
d a je p o sle A n o k u d rţao k ao m alo v o d e n a d lan u . N e v alja
to m aziti d ete i p o p u štati m u , p a d a je jedno u svetu. Ama
nikako!

T o v eĉe d o Ċ e A rsen sasv im zam išljen k u ći. Š to m u n ije

o b iĉaj - p rv o sv rati u k aĉaru , p a m o su ro m d o b ro p o teţe iz
jed n e d v o jk e; a n ije o n in aĉe n ik ad p io . S ed e p o sle n a p an j
i o sta sam u m rak u , p a g led a ţiv o t u d v o ru . N a o tv o ren a
k u h in jsk a v rata b u k ti v atra crv en im p lam en o m i liţe
g v o zd en jak i v erige n a k o jim a o n v isi. A rsen a sam o g p o ĉe
p o d ilaziti n ek ak v a v atra; i b i m u v ru ćin a, i o n se ĉu Ċ aše
k ak o je to : d a g a ĉak iz k u h in je zag rev a o n aj p lam en ! A
k raj v atre p o d v o ru ĉas p o ĉas p rolaze crne ljudske slike i
p si. Iz ara d o p ire to p o t o d ko n ja, p red k aĉaro m se isp reţu
v o lo v i s k o jim a se o v aj ĉas v ratio N en ad iz v aro ši. P o n ek a
se k o k o š o tisn e s du d a i lep ršaju ći se p o n ov o se g n ezd i
m eĊ u sv o je d ru g e. P o k o ja reĉ jasn o zazv o n i k ro z v eĉern ju
tišin u . Jed an se m iš u su d io v eć d a o tpo ĉn e g rick an je b aš
ispod panja na kome je Arsen sedeo.

N jem u se p o ĉe v rteti u g lav i. S p o ĉetk a ĉu k ak o m u srce

b ije isp o d lev e sise, i o d to g a k ao d a se n ešto u p laši. P a
o n d a se u jed an p u t stad e sm ejati, b ezrazlo ţn o , su lu d o - ni
zn a za što , n i k ro što ! P o sle, o p et, u d ari u p laĉ - ni to ne
zn a zašto ! S am o što m u se i k ro z sm eh i k ro z p laĉ u
n ejasn o j slici p o k azu je A n o k a, i tak o g a ĉu d n o ĉu p a za
srce, d a m u se ĉin i sad će u m reti. O n se n aslo n i n a b u re iz
k o g a je m alo ĉas p io i p o ĉe u m irati, ali tak o slatk o d a m u
se ĉin i k ao d a g a g rli A n o k a i k ao d a g a n o si b esan k u laš
O sto jićev . T ak o je sv ak o m k o se p rv i p u t o p ije.

M alo je o n tu sp av ao , a V elin k a u p ad e s lu ĉem u ru ci d a

traţi n ešto u k aĉari. T rţe se k ad u g led a A rsen a n a p an ju ,
k raj b u reta, s m o su ro m u ru ci. P lašljiv o p riĊ e k n jem u i
dotakne mu se ramena:

- Zlatane!

Arsen o tv o ri zak rv av ljen e o ĉi.

- T i si p ijan , v eseln iĉe!

A rsen u k ao d a se o b jasn i n jeg o vo stan je. O n ĉisto rad o sn o

v iĉe:

- Pijan!

- A što to , d o b ro srećn iĉe?

- E , ja h o ću d a u b ijem V ilip a M ariĉića! O n m ah n u

m o su ro m v iše g lav e, lu p i n jim e o zem lju , slo m i g a i uze
se smejati.

I Velinki se dade na smeh:

- A što , zlatan e? Š ta ti je u ĉin io V ilip ?

- E , a h o će d a u zm e A n o k u !

- Pa? Neka uzme!

- E, al' ja ne dam!

O n p o sk o ĉi m alo n ap red i h ted e se d ići, ali leĊ im a b eše

sasvim prijatno susedstvo od bureta, i ona se uporno
v ratiše u sv o j p rv ašn ji p o lo ţaj u z b u re.

Velinka se zavrati od smeha:

- A što , zlatan e? H o ćeš ti d a je u zm eš?

- Ja šta rad i!

A l'k ad to reĉe, o n se zb u n i, o b rte se k aci, stad e p lak ati i

k ro z p laĉ g o v o riti:

- E , a k ak o je se b ata o ţen io? H o ću i ja..., jes'!

On htede da udari u potvrdu sebe po kolenu, ali pesnica,

bez njegova pitanja i odobrenja, lupi o panj. Za kaznu on
je turi u zube i ujede je.

V elin k a se sv e slaĊ e sm ejaše:

- K u k u m en e, siro to d ete! P a u zećeš je ti, zlatan e, n e b o j

se! Ja ću v eĉeras g o v o riti b ab i, a b ab o će b ab i, a b ab a će
v eć s Ċ ed o m i n ared iti stv ar k ak o treb a. - Hajd' da te
o d v ed em u v ajat d a te, b o lan , Ċ ed n e v id i tak o g a! H o d i d a
sp av aš! N e b o j se - isp ro sićem o m i teb i d ev o jk u ..., b aš
ak o ćeš i A n o k u !
- H o ću ja, b o g am i!

I snaha iznad k u će p ro v ed e p ijan a d evera p o m rak u d o

v ajata. P o k ri g a p o n jav o m i o d e u k u h in ju d a p riĉa
jetrv am a šta se zb ilo .

A li se n ijed n a n e o b eseli to m e g lasu . S m ejaše se, istin a,

ali im smeh ne ide od srca.

- N ije o n a za n ašu k u ću !

- Jed n a n am ig u ša!

- More to, al' m azn ica, d a te B o g saĉu v a!

- Sve bi nas zavadila!

M atija je Đ en ad ić ĉo v ek sasv im star. N a ĉelu m u se v id i

belega od rane koju je dobio u Hajduk-V eljk o v u šan cu .
O sim n jeg o v e ĉeljad ije, i celo g a selo zo v e Ċ ed o m . Ţ en a
mu je davno u zbegu umrla. Od starijeg brata ostala mu je
snaha koja s njime sada deli starešin stv o , - Radojka joj
im e. O n a za so fro m sed i d esn o o d Ċ ed e, i u k u ći se n išta
v aţn ije n e d ešav a d o k o n a n e d a sv o j g las, ili b ar d o k je
Ċ ed a n e zap ita. O n a p o tp u n o razu m e sv o j p o lo ţaj i n e
zlo u p o treb ljav a g a. N p r., Ċ ed a zap ita:

- Š ta v eliš, sn ah o , za M ariĉićev zab ran? D a u zm em o ?

- K ak o ti n ared iš, b rato , ti si m u šk a g lav a! O n a lju b i d ed u

u ru k u , a sv e d ru g o , što in aĉe n ije o b iĉaj u n ašem selu , i
ţen sk o i m u šk o , lju b i n ju u ru k u .

P o sle M atije i R ad o jk e jo š je ĉlan k u ćev n o g sav eta

n ajstariji sin Ċ ed in , B lagoje, otac Arsenov. Osim njih
tro g a n ik o se n i za što u k u ći n e p ita n eg o sv e lep o slu ša i
p o k o rav a se. A k o je M atija o d n eo p o rez, R ad o jk a o tišla
crk v i, a B lag o je d a p o laţe sto ci, - u k u ći je k ao u šk o li
o d ak le je izišao u ĉitelj. S v e je slo ţn o , v eselo i ljupko, i
sv ak o g led a to m p rilik o m d a se d o b ro išali i ism eje. K ak o
se, pak, koje od njih troga pojavi vrata, odmah nastaje red,
o zb iljn o st i p o slu šn o st. N jih tro je se p o g d ešto h o tim iĉn o
sk lo n e d a se d eca p ro v esele i lju d i serb ez n ap u še d u h ana.

Đ ed a je b io ... b io ..., k ak o ću v am k azati? Z n ate: star ĉo v ek

- gotovo dete! Prsne nekih puta za najmanju sitnicu grdi,
p rask a, p a b o g m e h o će i d a u d ari. A n ek ad , o p et, m ek an
k ao p am u k , traţi sam o d a m ilu je d ecu , d aje im p o d eset
p ara i n i za šta se rasp laĉe.

N p r. k aţe:

- Eto, ja ostah kao suvo drvo u planini! Pa udri ridaj.

Mladost - ludost, starost - slabost! Sutradan po pijanstvu
A rsen o v u d o Ċ e B lag o je R ad o jci sasv im o zb iljn a lica:

- S trin a! O v aj n aš A rsen , p ro sti m e, zam ilo v ao o n u

B u rm azo v ićev u v iţlju !

- Arsen?... To o n aj što sm o g a leto s zam o m ĉili?

- Taj!

- V eliš, o n u B u rm azo v ićev u v iţlju?

- Ja!

- Anoku?

- Nju!

- N ije o n a za n ašu k u ću !

- N ije, i ja v elim ! A li o n , p ro sti m e, zan eo se b aš zo rli.

P riĉa m i V elin k a d a je sin o ć n ešto ru ţn o ĉin io .

- A šta?

- Nemoj ti, molim te, p riĉati Ċ ed i!

- N e d aj, B o ţe!

- A m a V elin k a v eli: o p io se, p a p so v ao i p retio d a h o će d a

u b ije V ilip a M ariĉića; jer o n , zn aš... o b ilazi tam o .

- Nuto-de!

Baba se zamisli. Najzad odgovori:

- Ja ću v eć p o m en u ti Ċ ed i; d a v id im šta će o n reći!

- Nemoj ti, m o lim te, p o m in jati što za o n o !

- Bog s tobom!

K ad R ad o jk a p o sle sv e isp riĉa Ċ ed i, o n se zam isli, zam isli.

Najposle mrdnu obrvama:

- Z n aš, sn ah o , sv e je tak o ! A m a ja sam slu šao o d starih

ljudi da ne valja deci kvariti taka posla. U nas je, hvala
Bogu, velik a k u ća. N e v eru jem te n as n eće b iti o sam d eset
d u ša.

- Im a, b o g am i, i v iše!

.- Ima, hvala Bogu! Pa da ako se ona jedina povede za

drugom decom!

- D aj, B o ţe!

Na nekoliko dana posle toga kazala je Anoka jednoj

svojoj drugarici: - Znala sam ja da sve mora biti po mojoj
volji! Nema, more, ovake devojke ni do devetog sela! -
Onda izvadi iz nedara kutijicu s ogledalcetom i stade
k o v rd ţiti zo lu fe.

N esreća je to što o n a, i k ad u Ċ e u k u ću Đ en ad ićev u , o sta

m azn ica, k ao što je i u o ca b ila.

Ona zna sve najbolje!

Uvek mora biti na njenu!

N eće d a rad i što jo j se k aţe. K aţe: - Nisam ja to ni u oca

rad ila! Š to d a ja m esim h leb za carev u v o jsk u? M en i i
mom Arsi dosta jedan!

Ţ en sk ad ija n e sm e n ijed n o n išta d a p ro slo v i. M u ţev im a se

g d ešto i p o tu ţe, ali R ad o jk i i Ċ ed i k o sm e što p o m en u ti?

Dugo su trpele i krile svoju nevolju. Radile su sve za nju i

p o n jen o j v o lji. U n jen u d rţan ju b ilo je n eĉeg a
zap o v ed n iĉko g a, tiran sk o g a, k ao d a si je m o rao p o slu šati.
M o ţd a je to b ila i n jezin a lep o ta što je tak o siln o
v lastv o v ala n ad ţen am a. N jen e jetrv e o g o v arale su je
izm eĊ u seb e, a zak lan jale i b ran ile p red starijim a i
tu Ċ in cim a. I B o g zn a d o k o je b i m ere o n e izd rţale b ez
roptanja, da Anoka, i n e sastav iv ši p u n ih šest m eseci u
n jih o vo j k u ći, n e u ze sv e v iše i v iše b esn eti. R u ţn o je ĉak
i p riĉati o n ek im stv arim a; n p r., šta je k azala k ad su je
zv ali d a sad i k u p u s ili k ad je k o ja zam o li d a jo j p riĉu v a
d ete. P o ĉe n ap o sletk u traţiti d a se d ru k ĉije i bolje odeva.
A rsen , siro m ah , k aţe jo j: d a Ċ ed a i R ad o jk a k u pu ju sv u
ro b u , i d a o n n e sm e n i p o m en u ti Ċ ed i d a n jo jzi sam o k u p i
nov srmali-jelek ; ali o n o d g ov o ri d a za Ċ ed u n ije n i p o šla i
d a će o n a ići sv o m e o ci i isk ati d a jo j o n k u p i, jer jo j je
m u ţ d ro n ja i n e sm e jo j u zeti n i šiv atk e d o k n e p ita o n o ga
stark elju . A rsen se n ašao n a m u ci. D a m u je sam o d a g a
n e p o g led a o n im o ĉim a, a o n b i n jo j sud io . I p o n eg d a tu ri
ru k u p o d po jas, zag lab a ĉib u ĉić, a b atin u u zm e p rek o
sred e; ali ĉim o n a p o g led a i d ig n e n os, a on se uparadi kao
da stoji pred vladikom.

T ak o o n a sv e v iše i v iše b esn i i b aš h o tim iĉn o id e u z n o s.

Pusti pse u kuhinju, pa povade sve meso iz lonca. Ne pazi
k ad zav rće slav in u n a b u retu . H leb jo j p reg o ri, d a se cela
p eć m o ra b aciti sv in jam a. O b laĉi stajaću ro b u rad n im
d an o m . N i g lav e n e o b rće d a v id i šta rad e d eca, i zb o g n je
je Jo v an k in o d ete i u p alo u k reĉan u . N ijed n e jetrv e n ije
o stav ila d a jo j n e izd en e im e. R ad o jk u zo v e d ţerim a, a
Ċ ed u jev tik a. S v ak i d an sv e v eće ĉu d o i p o k o r, a k ad jo j
k o što g od p o m en e, o n a o d m ah p reti d a će d a se v rati o cu .
Ţ en am a v eć d o g rd i, i k ad A n o k a jed n o m , k ad je treb alo
d a b u d e red ara, o d e n a v ašar, o n e se sku p iše u tajn u
sednicu.

- Ja n e zn am , d ru g e, šta sm o m i B o g u zg rešile d a o v o
patimo!

- Ni ja, bogami.

- Bogme je ovo napast i nevolja!

- Jed an n am B o g sam o m o ţe p o m o ći!

- O v o o v ak o n e m o ţe o stati. A ja!

- D a k aţem o b ab i, a o n a će Ċ ed i!

- P a k aţi ti, S elen a!

- A što ja?

- Pa je l' ti kazala da si joj ukrala belenzuku?

- E , a zar teb i n ije k azala d a ti je m u ţ d iv lji p o p?

- Pa kazala je i Mirjani da se dovela iz gladi!

- I Velinki da je rodila kopile!

I tešk o b i se ţen e i o p et o d v aţile d a k aţu d a R ad o jk a sv e

to v eć izo d av n o i n e slu ša i n e g led a i d a n ije sam A rsen
sutradan, kad je ona svoj nov novcat jelek isekla na
drvljanik u , o tišao Ċ ed i n a tu ţb u .

A rsen je tih ĉo v ek . O d d etin jstv a n au ĉio sam o slu šati. N i

d rv a o n n e u m e p ro d ati d o k m u k o d k u će n e k aţu : k o lik o
d a ište i p o što d a d a.

Đ ed a, k ad A rsen u Ċ e k n jem u , seĊ aše sam u so b i. K ak o

n išta d ru g o n e m o ţe rad iti - on komi grah.

A rsen sk id e k ap u i p riĊ e ru ci.

Đ ed a se n ešto n am rštio . N e d iţe g lav e, n e d ad e m u ru k e,

samo suvoparno promrmlja:

- Ţ i' b io !

- Đ ed o , m o lim ti se, ja..., n ije v ad je..., o b raz p o d n o g e!

D ed a g a n am ršten o p o g led a.

- Ja, - nastavi Arsen - n ije v ajd e..., n em o j što d a se lju tiš!

Đ ed a sasv im izd iţe g lav u , srd ito o tu ri o d seb e saću ricu s

grahom i na bezuba usta ljutito istrese:

- Z n am ja to sv e! A k ak av si ti, m o re, ĉo v ek? Z ar si se ti

n ašao s o n o m ..., o n o m ... M alk o u ću ta.

- O n o m ..., jed n o m ... Z ar ti d a m i rastu riš k u ću? A rsen

tu n jez, sk am en i se k ad ĉu d a Ċ ed a sv e zn a. G las g a izd ad e:

- M o lim ti se, Ċ ed o , ja n e zn am šta ću ! O p ro sti m i! O n

p o Ċ e ru ci. D ed a trţe ru k u :

- O d lazi, n em o j m i p o g an iti ru k e! Z ar si ti m u šk o ? A rsen

o k rete g lav u zid u i zak lo n i o ĉi ru k av o m o d g u n ja:

- R ad i, v ala, o d m en e i o d n je šta h o ćeš! M en e u b ij, a n ju

oteraj! Da ti je bogom prosto! Nemoj me samo oturiti od
seb e, ţiv o g a ti B o g a!

Đ ed i zad rh ta m alo b rad a.

O n h ted e d a p rik rije sv o ju u zb u Ċ eno st. G o sp o dstveno se

u stu ri, d iţe g lav u u tav an i n ak riv i je m alo :

- V id iš, sin k o , sam si je izab rao ! Jesam li ti ja k azao n i

dela, ni nemoj?

- N isi, n e d aj, B o ţe! S v em u sam sam k riv . Đ ed i p o n o v o

p o lete b rad a n o su . O n se p o n o v o uk ru ti d a izg led a v aţan :

- Pa sad ja da isp rav ljam što si ti u k v ario !

- Bog, pa ti!

- E, ama ja evo ne znam kako.

Da je bila Radojka, ona bi opazila kako se oko nabranih

Ċ ed in ih o ĉiju p ok aza n ek ak a d etin jsk o -lukava
samopouzdanost.

- K ak o te B o g u ĉi! - reĉe A rsen .

- A... ti... nju... onako... je li o n a teb i b aš m rsk a? A rsen se

zb u n i. H teo b i o ću tati, al' Ċ ed a sasv im u p o rn o g led a
p rav ce u o ĉi.

- N am ćo r je!

- Z n am , zn am ! A m a ja p itam : m ariš li ti za n ju ? A rsen

o p et ću ti. H teo b i d a izb eg n e o d g o vor, al' i Ċ ed a sasv im
u p o rn o g led a u o ĉi i ću ti.

- Mora biti - reĉe A rsen - da je Burmaz zdravo mazio!

Z n aš, jed in ica m u je!

Deda kao da izgubi strpljenje:

- Ĉ u ješ ti, m o re, šta ja teb e p itam ?... P itam ja teb e: k aţi ti
m en i, m ilu ješ li ti A n o k u? T o ti m en i k aţi!

A rsen p o d iţe g lav u , tu ri n o s u šak u , stad e v rteti ramenima

levo i desno, i kroza stid a sasvim protegnuto odgovori:

- Ja ne znam!

- E , a ti treb a d a zn aš, jer ću ja p o to m e d a su d im , d a ti

p o sle n e b u d e k rivo i d a n e rek n eš o v aj i o n aj!

- Jok ja!

- Dobro! A sad idi dok se ja razmislim!

N a Ċ ed i, k o u m e d a ĉita, m o g ao b i o d m ah p o zn ati d a je o n
v eć sasv im o d lu ĉio šta d a rad i i d a je zad o v o ljan sv o jim
planom.

T o v eĉe, k ad sed o še za v eĉeru , p o reĊ aše se lju d i p o

starešin stv u , k ao i o b iĉn o . O sim R ad o jk e, ţen e n ije b ilo
n ijed n e. O n e jed u za seb e. S am o što p o d v e-tri slu ţe lju d e.

B aš je b io A n o k in red .

D o k d ru g e d v e u no se i izn o se jelo i n aslu ţu ju p iće, o na se

naslon ila leĊ im a n a v rata i ĉaĉk a n o s.

Đ ed a am a b aš d a je p o g led a. S v i ću te. U R ad o jk e b ije li

srce - b ije! A A n o k a n išta i n e san ja!

P o što se v eĉera, lju d i se p o ĉeše k rstiti i ĉek aju n a Ċ ed u , p a

da ustaju.

Đ ed a o tu ri isp red seb e k o m ad h leb a, laţicu i v ilju šk u , n o ţ

turi u cagrije. Nasloni se na laktove, pogleda unaokolo po
svima, pa stade na Anoki.

N ju n ešto štrecn u . O tp u sti ru k e n iza se. Isp rav i se i p o Ċ e

napolje.

- Ĉ ek aj-d e ti, k ćeri! - v ik n u Ċ ed a n eo b iĉn o jasn im g laso m .

S v i se trg o še. T im istim g laso m n astav i deda:

- T i, sin k o ..., s to b o m , ĉu jem ..., teb i je sasv im n ep rav o u

m o jo j k u ći i k o d m o g n aro d a!

K o je jo š v id eo d a ţen sk a g lav a što o d g o v ara? I A n o k a

ću ti, ali steg la ru k o m sv o ju ro Ċ en u b utin u , i n o k ti u p ad aju
u meso.

Deda opet istim glasom i mirnim licem nastavlja:

- Ja n eću to , d o k sam ja ţiv ! N e d am ja d a je m o ja k u ća

m a za k o je m o je d ete ro b ija... Ĉ u jem d a ti o v e ţen e (o n
b rad o m p o k aza p u t k u h in je)... d a ti se o v e ţen e n atresaju i
pakoste! Al' ja sam ovde gospodar!

A n o k a v id e n ešto zlo b n o n a Ċ ed ino m zb rĉk an o m licu . I

p o red m rţn je, o n a p rv i p u t o seti n ek ak v u b o jazan .

- T eb e sv e n ešto zad irk u ju . S v e b i h tele d a ti za n jih sv e

rin taš i rad iš. K ao d a si ti d o šla iz n ek e g o le k u će!

O n se n aĉin i tak o n esp retn o lju b azan i n eţan d a se A n o k i

p o ĉe k o sa d izati n a glavi.

- A l'ja to n e d am ! Ja sam star i n em o ćan , i tešk o m i je

sam o m d ijan isati u to lik o m n aro d u . I ev o n eću v iše, ja
sad...

L ice m u se izb eĉi, a u sn e m u p o ĉeše d rh tati. O n p o ĉe

strašn o i p ro m u k lo v ik ati:

- Svima vama - slu šaj i ti, R ad o jk a, i ti, B lag o je, i svi

ostali! - sv im a v am a i v ašim ţen am a zap o v ed am d a u
sv em u slu šate o v u o v d e - rukom koja cepti kao prut
pokaza na Anoku - i n eću n išta d a m i rad i u k u ći, d a n e
u p rlja g o sp o d sk e ru k e. N i v in a d a n ato ĉi! I u b io g a B o g
k o ji je i za šta n e p o slu ša ili je i n ajm an je u ĉem u v red i!

O n sk o ĉi. S iro m ah starac! V eliĉan stv en , p a ip ak sm ešan i

ţalo stan . D ršće k ao p ik tije k ad iziĊ e n ap o lje.

S v i se p rek rstiše. U stad o še. Ĉ u tećk i p ro Ċ o še p o red A n ok e

a sv e n ao k rišk e, b o jeći se d a je se k o je n e d o tak n e.

S trašan i u ţasan b es razd iraše A n o k u .

K ao p o m am n a u lete ţen am a u k u h in ju :

- Jeste li ĉu le, vi?

Ţ en e, p a d a n e ĉu ju .

- Ja h o ću sad d a m i se p ro stre p o d lip o m . H o ću Ċ ed in o

šiljte, R ad o jk in u zg lav ak , B lag o jev g u b er; i h o ću ti,
P etrija što ti je b rat n a ro b iji, d a u zm eš p o d u p iraĉu , p a d a
rasteraš k o k o šk e s lip e i d a sv u n o ć sto jiš v iše m en e. A k o
n e p o slu ša - "u b io g a B o g !" E j, b re, jeste li ĉu le?

B o ţe m o j! B aš je ĉo v ek n ek i p u t g o ri o d ţiv in ĉeta.

N ik o n e reĉe n i reĉi. U sv e je u šao n ek i strah , a p o v rh

sv eg a Ċ ed in e reĉi: "U b io ga Bog!"

A rsen p o b eg ao ĉak n a g u m n o . T u rio g lav u m eĊ u k rstin e,

p a šm iĉe. Z alu d m u je - n ije san g u b er, p a k ad h o ćeš d a g a
n av u ĉeš n a g lav u .

I n am estiše A n o k i d a sp av a.

Jes', al'n ije tak o lasn o zasp ati, k ao što je m islila!

Š to n ik ad n ije b ilo , to o n a sad o seti sam o ću ! P a jo š b ez

k ro v a n ad g lav o m , n a b esn o m k o n ju b ez u zd e, n a laĊ i
k o ju lju lja v etar, a k rm an o ša n em a. N a n ju k id iše b esn o i
n jen o ro Ċ en o srce, a n em a k o d a g a o d b ije. S v et se
prevrnuo i ona stoji strmoglavce.

Al' p asjalu k n e p o p u šta:

- Š ta d rem aš, rĊ o , k ad ja zap o v ed am ? Z ar h o ćeš d a te B o g

ubije?

M esec izg rejao n a p o d n e. S v e je u m rlo , al'u b rzo o ţiv i, a

n a A n o k in o se srce sv e v iše sv ija i g n ezd i n ešto m rtv o .

O v ak o n e m o ţe o stati - al'šta d a rad i?

Da se vrati ocu - šta d a m u k aţe? "D ed a zap o v ed io d a m e
slu šaju !" - A ja, k u d a će o cu ? A n o ć sv e v iše o sv aja, i
n ajzad i o n a će p ro ći, b lesn u će d an i sun ce o g rejati, a o n a,
n esrećn ica, k u d im a p o g led ati? - D a b esn i jo š v iše - kud
će v iše? D a se m iri, - kako? Zar da se ponizi? Aja!

M isli se isp rek rštaju k ao ţice n a šaren ici, izap eru se,
isp laĉu ; u m o r sav lad a strasti, i lju b av , i m rţn ju , i g lad , i
ţeĊ . K ad se n a k ap k e o d o ĉiju n av ališe ĉitav a b rd a, a o n i
se ipak ne mogu da sklope, - tad a jo j b i tak o tešk o ,
nesnosno i dugo, da b i d a jo j je, p o što -poto, jednim
m ah o m d a p rev rn e sv et, d a tu ri g lav u p o d v od en iĉn i
kamen, pa da zaspi, ma i mrtvim snom!

A li sn u n e zap o v ed a Ċ ed a, n iti se o n b o ji n jeg o v e k letv e!

A n o k a se d iţe. P o g led a tam n u slik u P etrije v iše seb e.

N ap rasn o jo j se n ešto prevrte u grudima. Sasvim
izn en ad n o , a b esk rajn o siln o , n ek a h rišćan sk a ţica zazu ja
u njenim grudima:

- Petrija! Idi spavaj!

P etrija n išta n e reĉe. B aci p o d u p iraĉ i p o Ċ e.

- Petrija!

Petrija pretrnu i stade kao ukopana.

O , B o ţe, g le n o v e slasti! K ak e su m isli, kuda se to nose?

- Petrija, sestro, oprosti mi!

Ţ en sk o srce o d v u gn u , zad rh ta i rasp lin u se:

- A n o k a, d u šo , d a ti je b o g o m p ro sto !

- Petrija, sestro...

Ona je dohvati za ruku, posadi je pored sebe, zagrli je, i

o b e se zap lak aše.

Kako slatko jecaju - kao sisan ĉad !

S v e ću ti, n išta se p o d n ag im b o g o m n e ĉu je; sam o se n jih

dve zagrlile, jecaju i ljube se. Anoka nju gde stigne,
P etrija n ju u v rat i u ĉelo . I m esec k ao d a je n ad ig ao o n e
njegove obrve.

- P etrija, srce m o je, ja ću d a u m rem ! T i ćeš m e, sestro ,

ukopati! Metni mi dosta bosioka. Zagrizi i jednu jabuku,
p a tu ri u san d u k ! N ik o m e v iše n e v o li d o teb e!

- Ĉ u ti, lu d o m o ja, k ak o te n e v o li? S vi te v o le!

- Jok, jok, znam ja!

- K ak o zn aš, rad o sti m o ja, k ad ti s n am a n isi d o sad n i

govorila? Ja bih pre umrla n eg o što b ih d ala d a ti n ek o
rek n e o k o rn e reĉi!

Opet obe jecaju i zagrle se.

- A Ċ ed a?

- D ed a je, d u šo , star i d o b ar. Id i ti sam o n jem u , sam a tak o ,

p a d a v id iš!

- Dobro, idem!... Zbogom, srce moje, ako umrem.

Petrija joj metnu ruku na usta.

Anoka skide ruku i savi je sebi oko vrata:

- Ako umrem, nemoj me po zlu pominjati! A sad idi

molim te!

- N eću ja teb e o stav iti d o k sam ţiv a!

- A li ja te m o lim , k ao što se B o g m o li!

- A ti k u d a ćeš?

- Pusti me! Tako mi je slatko! Pusti me, tako ti Bog

pomogao , tak o ti tv o g a d eteta, p u sti m e! N e zn aš k ak o m i
je!

P etrija se k lo n i za v ajat d a m o tri k u d a će A n o k a. A li n o ć

jo š caru je, te n e m o ţe v id eti k ak o A n o k a o d e k o d v rata o d
Ċ ed in e so b e i sed e n a p rag .

N i Ċ ed a n ije sv u n o ć tren u o .

P rv i p etli zap ev aše, p rv i v esn ici n o v o g a d an a i ţiv o ta.

A n o k i se n ik ad d osad n ije n jih o v a p esm a u ĉin ila tak o
lepa.

D ed a se d iţe, o tu ri g u b er, p rek rsti se, p o d av i n og e p o d a

se, p a o sta sam u m rak u , sed eći n a k rev etu i p retu raju ći
svakojake misli.

D ru g i p etli zap ev aše.

D ed a u sta i p o Ċ e na bunar.

Na pragu, a tek kroz rasvitak, opazi ljudsku sliku.

- Ko si ti tu?

- Ja sam , Ċ ed o , A n o k a! H o ću d a u m rem ! O p ro sti m i, ak o

m o ţeš!

Deda pretrnu i zaljulja se:

- D ijete, g reh o ta ti je o d B o g a! V id iš o v aj p erĉin ! N i u

ovce nije belji!

Anoka uhvati peš o d g u n ja k o jim se Ċ ed a b eše o g rn u o i

poljubi ga:

- Ja sam ti g rd n o zg rešila, ja sam ti k u ću zam esila. O p ro sti

m i, ak o zn aš za im e b o ţje!

N išta lak še n eg o starca rasp lak ati. N jem u g ru n u še su ze.

O b eru ĉk e je d o h v ati za g lav u i p o lju b i:

- Hodi ovamo!

O n a u Ċ e za njim u sobu.

- Sedi tu!

O n a sed e n a k lu p icu , Ċ ed a n a k rev et. - Dede malo komi taj

grah! Ona komi grah.

Deda zadovoljno gleda kako ona komi.

O b o je ću te, n išta n e g o v o re, sam o srce ĉin i sv o je i d an

osvaja.

- Hajd' sad ovamo!

O n a p o Ċ e za n jim u k o n ju šn icu i p o lo ţi k ak o jo j o n
k aziv aše sv im a k o n jim a. N iti se o n a što b o ji, b aš n i
B lag o jev a b rn je što h o će i n o g o m i zu b im a.

- Hajd' sad ovamo!

Opet je odvede do svinjca. Ona razbi devet bundeva i baci

svinjama.

Ĉ eljad se isp ro b u Ċ iv ala, p o u stajala, p a b o jaţljiv o i s

razro g aĉen im o ĉim a p ristaju za n jim a d v o m a, ali se d o b ro
ĉu v aju d a ih o n i n e o p aze. A rsen se tak o u p rep astio i
zb u n io , d a se p o p eo n a o rah , sak rio se u lišće, p a g led a
n ev iĊ en o ĉu do .

D ed a se p o d m lad io . Ĉ isto p o cu p ku je k ad ide.

- H ajd 'n a b u n ar! D o Ċ o še n a b u n ar.

- Vadi!

Anoka izvadi kovu.

- Sipaj!

A n o k a zah iće v rg o m i Ċ ed a celu k o v u isp lju sk a p o licu i

po glavi.

- O b riši m e!

A n o k a rasp lete k o su i stad e g a su šiti. L asn o je v o d u

o b risati, ali su slab e o ĉi u starca, i su ze k ap lju bez
p restan k a. Đ ed a u g led a n ek o lik o n jih u d v o ru :

- H ajd 'o v am o , v i! Š to se n e u m iv ate? V i'š, A n o k a ĉek a d a

poliva!

D etin jsk o n ek o d osto jan stv o carstv ov aše n a n jeg o v u licu .

- S v i, sv i! S v im a će o n a, siro ta, p o liti! A d a o n a n ek o m ,

rekne: "Polij mi!", bilo b i trista ĉu d a!

S b o jaţljiv o šću p rilaze lju d i i ţen e b u n aru , i k ao k ak v a

g o sp od a, sv ak i, p o što se u m ije, k aţe A n o k i: "H v ala!"

A rsen u se razv ed ri p red o ĉim a. P riĊ e i sam b u n aru ,

rask o raĉi se, n aţe se n ap red , a ru k e p o d m etn u :

- Dede!

O n a p o ĉe p o liv ati.

Arsen na devetom nebu!

- A m a, k ak o to p o liv aš? S v e p o zap on cim a!

- N eće, n eće! - O n a m u lev o m zad iţe ru k av e, a d esn o m

naginje vrg.

- E , ţiv a b ila!
P etrija trĉi o d jed n e jetrv e d ru g o j i sv a u m azan a o d su za
šap će n ešto , m lata ru k am a i lu p a se p o p rsim a.

Deda sve n av ijaju ći se u Ċ e u sv o ju so b u . O tv o ri k o v ĉeg i

izv ad i jed an Ċ erd an o d n ek ak v ih starih o rlaša. T u ri Ċ erd an
i jed an u b ru šĉić u n ed ra i d o Ċ e p o n ov o b u n aru .

Svi se behu umili, a svima je Anoka polivala.

S v e se o b u k lo u n ek u tajn u sv eĉan o st i sv ak o m zu ji u
ušim a n ešto n alik n a: "G las g o sp o d en j n a v o d ah ." I sam o
d a n eg d e zatrešti p ran g ija, sv e b i se u zelo k rstiti.

Deda s bezazlenim dostojanstvom pogleda po svima.

Siromah, siromah starac!

- A n jo j n ik o d a p o lije? S v i po trĉaše k o fi.

- S ad , p o što ja k aţem . S ad v o lim i sam p o liv ati. D ed e,

sine, umivaj se!

N e zn a se d a l'n jem u v iše d ršću ru k e, il'A n o k i srce.

O b risa je sv o jim u b ru so m . O b esi jo j Ċ erd an o v rat:

- S v e o n a, siro ta! A l'ja v am k aţem , p azite što sam v am i

sin o ć k azao : "K o je i u ĉem u v red i, B o g g a u b io !"

L ju d i! Istin a je d a se i n eb o n ek ih p u ta ĉisto o sm ešk u je i

ad u je. D v o n o ţac g a g led a, širi ru k e, te m u zv ezd a p eĉe
p o d lev u sisu i d u ša se k ao n ev id ljiv tam jan p en je i v ezu je
za nebesko kube. - Jes' bogami!

Na novu godinu 1881.

Verter

B an ja i rat im aju n ešto zajed n iĉk o : za rat se, n aim e, ĉin e

sp rem e g o d in am a, a i za b an ju . U ratu se tro ši b ez raĉu n a i
istresa se d rţav n a k asa n em ilice, za b an ju se tak o Ċ e
potpisuju menice lako kao ljubavna pisma. I u ratu i u
b an ji ţiv i se n a p arĉe, i sv ak o g led a d a o n o m alo ţiv o ta -
do smrti ili do povratka iz banje - u tu ĉe n a n ajrasip ljiv iji
n aĉin . N ajzad , p o sv ršen o m p o slu p rav i se s p rijateljem ,
o d n o sn o sa ţen o m u g o vo r m ira, i p o sle se p ristu p a
smanjivanju plate ĉin o v n icim a i to alete ţen i.

Jo š im a n ešto u b an ji što v eo m a n aliĉi n a rat, - to je

šaren ilo . V id ite, n p r., o n o g p ro feso ra N ed ića! - Da niste
d o šli u b an ju , n e b iste v ero v ali d a im a u sv etu tak v ih lju di.
Ĉ ak i u šp ag u o d prslu k a n aći ćete m u k ak av Dodatak
A u g zb u rškim n o vin a m a ili d ep ešu P o litičke
korespondencije.

P a p o štar K o šu tić, k o ji se p re zv ao P o p o v ić, ali m u je sam

g. ministar na njegovu molbu dopustio da svoje
d o tad ašn je p rezim e zam en i "sv o jim fam ilijarn im im en o m
K o šu tić", iak o o n n ije im ao n ik ak ve familije i Bog zna da
li o n sam zn a g d e se ro d io . T aj K o šu tić tak o je lep o i
b ezazlen o zn ao d a p riĉa p u n o lu d ih p riĉa o k u rjacim a; o
p reo b u ĉen im carev im a k o ji u d araju svo jim m in istrim a
šam are, a k o jek ak v im p ro tu v am a d aju zo b n ice, "zo b n ice,
moj gospodine!", s dukatima i postavljaju ih za velike
dostojnike; o nekakom velikom topu u kome sviraju
d v ad eset, "d v ad eset i v iše C ig an a"; o k asam a k o je, k ad
p ro b aš d a o b iješ, zv o n e, d eru se i v iĉu za p o m o ć. N ije n i
seb e zab o rav ljao u sv o jim p riĉam a: n p r., k ak o se p ere
svako jutro hladnom vodom, "a u zimu snegom", jede
m n o g o p ap rik e i b ib era, u staje ran o , i m n o g o k o ješta što je
tak o sitn o k ao šljun ak k o jim su p o su te aleje u p ark u .

O n se d ru ţio , ili u p rav o n am etao za p rijatelja p o ru ĉn ik u

V asiljev iću , n eo b iĉn o lep o m i stasito m ĉo v ek u , k o ji
n ep restan o u v rće b rĉić i v o li d a g a sab lja sap liće, te je
n ik ad n e p rid rţav a ru k o m n eg o je u h o d u zak o raĉu je
desnom nogom, te tako dobija izgled nemarnog ritera.
S trašn o m u je m ilo k ad m u k o k aţe d a je Ċ av o ili
o b ešen jak , i tru d i se d a zaslu ţi te ep itete, slu ţeći se
bljutavim izrazima, npr., "grozno glup", "gadan da
b lju ješ", itd . V o li d a g o v o ri o ju n aĉk im stv arim a i m n o g o
d rţi n a sv o ju , k ao što o n g o vo raše, "o ficirsk u ĉast", ali
v o li d a g a d irn eš u o k o , n eg o d a m u p ro tiv reĉiš. O so b ito u
"ĉisto v o jn iĉk e stv ari" n e trp i d a se m eša "laik ". T ak o ,
n p r., p ro feso r N ed ić stad e jed n o m m latati ru k am a i s
tak im o d u šev ljen jem g o v o riti o p ru sk im o ficirim a, d a je
sasv im u p rsk ao m lad u u d o v icu k o ja se s p o ru ĉn ik o m
d rţaše isp o d ru k e. P o ru ĉn ik istu ri g ru di:

- G o sp o d in e, d ajte m i p ru sk i b ataljo n , p a ćete v id eti šta ću

u ĉin iti?

- E, gospodine, - istrĉa se b rzo p leti p ro feso r - a što v i n e

n aĉin ite p ru sk i b ataljo n? N ije b ataljo n p rav io o ficire, v eć
oficiri...

- Gospodine, - u p ad e m u d o sto jan stven o u reĉ p o ru ĉnik -

ja sm atram za b ezo b razlu k d a se ĉo v ek m eša u g o v o r k o ji
ne razume.

- Z n am , al'ja se n isam m ešao , v i ste se...

A l'p o ru ĉn ik v eć o d e d alje stazo m s u d o v ico m . O k ren u o

o ĉi o d n je, zaĉk iljio s p o u zd an o šću i p rav ed n o m srd n jo m
psuje:

"Stoka, stoka bez repa!"

A u d o v ica se tak o p rip ija u z n jeg a i v eć b i h tela tv rd iti d a

ta sto k a i rep n o si k ad eto tak o o ĉig led n o n asrće n a lju d e
stru ĉn jak e.

O n aj, o p et, o n d e, u slam n o m šeširu s b elim p latn en im

"en g lesk im " cip elam a, to je ap o tek ar K atan ić - strašan
o b ešen jak i v elik i in trig an t. O n i p o ru ĉn ik im aju n ešto
zajed n iĉk o - punu svest o svome ja, s tom samo razlikom
što ap o tek ar n e v eru je n i sam o j sv o jo j p am eti m n o g o , a
b istar je, zb ilja, k ao su za, a p o ru ĉn ik , o p et, d rţi d a je sav
sv et "g lu p k ao ĉizm a" a sv o ju je k arijeru p o ĉeo o d
ĉešag ije. Z a o b o jicu se, p ak cela b an ja in tereso v ala.
P o ru ĉn ik je b io lep i b ezo b razan , ap o tek a p ik an tan i lu k av .
Z n ao je sv aĉije tajn e, i n ek ih p u ta, k ad zn aĉajn o ţm irn e,
ĉisto m u n a ĉelu p iše: "Z n am ĉija je o n o lep eza ili: "V id eo
sam kad si je o ĉep io ." O n ig ra šah a, ali sam o jed n im
o k o m g led a u fig u re, a d ru g im n a u d o v icu što se v eć ĉas
p o zav raća o d sm eh a i p o k riv a u sta lep ezo m , jer je
p o ru ĉn ik o b asip aše n eslan im d o setk am a.

K ao g o d što v ele d a v ašar n e m o ţe b iti b ez k iše i C ig an a

tako ni banja se n e d a zam isliti b ez k artaša. N jih se n e tiĉe
ni samo kupatilo, a kamoli partije, parkovi, muzika, dame.
On se samo navrat-nanos okupaju, pa se posle svi zajedno
zn o je o b iĉn o u zaseb n o j so b i, a k ao što se to v eli, "u z
trid eset i d v e". N jih o v e ţen e id u sam e p o p ark u , h u ĉu , i
jadaju se svakome koga samo uhvate. Kraj njih je bilo
p u n o b ezn aĉajn ih liĉn o sti k o je, ak o zap itaš k o su ,
o d g ov o ri ti se: "I o n se o v d e k u p a". "Ĉ in i m i se d a je iz
Ĉ aĉk a". "M islim d a je n ek i ĉin o v n ik iz kontrole" itd.

Jedan pak gost ove banje junak je ove pripovetke.

Ĉ in o v n ik , ĉo v ek od trid eset g o d in a, im en o m Jan k o . O b la,
b led a lica k o je izg led aše sasv im b ezn aĉajn o , sam o što u
o ĉim a k ao d a se ĉitaše n ek a n aiv n o st i ĉeţn ja. T o se v iĊ a
n a lju d im a sasv im m lad im k o ji jo š n isu p o k v aren i
"svetsk im lu k av stv o m ", k o ji jo š šk rip e zu b im a k ad slu šaju
za "suze rajine" i lupaju pesnicom o sto, kad se peva
što g o d gd e sev aju jatag an i, - jed n o m reĉi: to b eše ĉo v ek sa
širo k im g ru d im a i tesn im cip elam a. T im ĉu d n o v atije
izg led ah u n jeg o v e o ĉi o d d v ad eset, p o red brkova, od
trid eset g o d in a. T o m e će zar b iti u zro k n jeg o v o v asp itanje
i ţiv o t o d k o lev k e. O d rastao u b o g ato j fam iliji, o d g ajen
n eţn o k ao d ev o jk a i u celo m ţiv o tu tak o slu ţen srećo m ,
d a n ik ad n ije ĉitao Hamleta n i v eĉerav ao lu k a i h leb a.
Dok je bio kod k u će, im ao je d o b re u ĉitelje k o ji su m u i u
g ram atiĉk im an alizam a d av ili p o u ĉljiv e p rim ere, n p r.,
"d o b ar Ċ ak d o b ija p o h v alu "; a k ad je p o šao n a p u t, d o b io
je p ism o o d o ca, u k o m su u sed am n aest taĉak a b ila
razlo ţen a sv a p rav ila p am etn o g i d o b ro g v lad an ja. Preko,
"n a n au k am a", b io je d o p re p et g o d in a b av eći se u p rav o
n iĉim , ili, k ao što se to o n d a zv alo k am eraln im n au k am a".
S trasn o je ĉitao V ik to ra Ig a i o d u šev ljen o g o v o rio o
n jem u , a u seb i ĉezn u o za ro m an sk im ju n aštv o m ! B eše
v eć zag azio u d o b a m u ţan stv a, n e srk n u v ši iz ĉaše lju b av i,
o sim što o d jed n e sitn ice iz n jeg o v a d etin jstv a p o ĉesto
n atezaše d a n aĉin i, p o sv im a p ro p isim a L em k eo v im ,[1]
id ilsk u lju b av . P a ip ak o n u srcu o sećaše tu lju b av n u
p razn in u , i k ak o m lad i lju d i što g o d ĉitaju ap lik u ju n a se,
to se i o n jed n o m b av ljaše m išlju d a o b u ĉe g v o zd en e
cip ele, p a d a id e p o sv etu traţiti sv o j id eal, k ao što je to u
n ek ak v o j kn jizi za n ek o g a ĉitao . B av eći se tak o sam im
so b o m , m o ţd a v iše n o što b i treb alo o n se, k ao što o n to
zv aše, "izraĊ iv ao ", to jest sv e radio, ili hteo raditi, po
n ek o m p rin cip u . S rećo m , iz fran cu sk ih ro m an a zab o rav io
je b rak o lo m stv o , a zap am tio ĉast i slav u . A im a li u
o v o m e k o g a tak o siln o g k ao što je F ran cu z! O tu d a je o n
p o što v ao sv o ju reĉ v eć d o d etin jarlu k a; o tu d a sk id ao k ap u
zastavi gde god ju je video; otuda ga je za vreme
bokeljskog ustanka jedva u Novom Sadu stigla potera
koju je otac za njim poslao, a bez koje bi on izvesno
o tišao u B o k u . N ajzad , sa to g a "izraĊ iv an ja" seb e sam o g a
d o lazi i o n a n eo b iĉn a p rev rtljiv o st raspo lo ţen ja: ĉas veseo
d o , rask alašn o sti, ĉas tu ţan i su m o ran k ao d a sav sv et
g o ri, a sv e s k ak v e sitn ice: n p r., što je n aĉeln ik o v ica
p o slala p an d u ra d a istera p ro sjak a iz av lije ili tak v o što .

G o to v o se n i s k im i n e d ru ţi. S reta se, istin a, s g o stim a

ju tro m i v eĉero m k o d izv o ra, sk id a im k ap u , k aţe ili p ita
koliko je sahata i pripaljuje cigaru, - al'v iše n išta. O b iĉn o
b eţi p o d o n u lip u u b rd u d o k o je n em a n i staze i g d e g a
n ik o n e m o ţe sm etati; ali i tu g a n aĊ e jed n o g v eĉera
p ro feso r N ed ić i stad e m u v atren o p riĉati o situaciji
v elik ih sila i o h im eri ev ro p sk o g ek v ilib ra. Jan k o d a isk o ĉi
iz k o ţe, ali n aĉeln a u ĉtiv o st n e d a m u d a b ru taln o o d b ije
profesora. On se stade uvijati:

- D a, d a, g o sp o d ine, p rav o k aţete! N ek rad i E n g lez šta

h o će, R u s je tu , a T u rĉin a n ećem o m n o g o n i pitati...
V rem e je v eĉeri!

I s tim reĉim a, k o je se n im alo n e o d n o siše n a g o v o r g .

N ed ića, u p u ti se u g o stio n icu gd e se h ran ilo v iše o d
polovine gostiju.

P red g o stio n ico m v eć seĊ ah u i stajah u g lad n i g o sti. N ik o

n ije n išta rad io , sam o se ad v o k at N esto r ig rao novim
k artam a i v ad io je n a zah tev an je ĉas ĉetiri k eca, ĉas ĉetiri
ţan d arm a. N eb o se crv en elo n a zap ad u , a su n ce se ĉin ilo
n ek ak o su m o rn o , v elik o i rav n o d u šn o, k ao o b razi u o n o g a
b an d iste što će p o sle v eĉere sv irati u k larin et. N a širo k o m
d ru m u leţi za šak u d eb ela p rašin a i p o n jo j ĉisto san jiv e
b razd e o d k o lo v o za. U z m alen o b rd ašce p en jah u se jed n a
k o la s arn jev im a, i n a n jim a zv ek etaše m aĉk a i p ap u ĉa
k o ja s k atran ico m v išaše o srĉan ici. U m o rn i g o sti
rad o zn alo p o g led aše n a n o v e p u tn ik e, i ĉisto celo d ru štv o
o ţiv e. R ad o zn alo st i n ištav i razg o v o ri, in trig e, k artan je i
ljubavne scene, to je glavni damar svakog kupatila na
sv etu . N ek a d o Ċ e sam o jed an n o v , o d m ah rasp itu ju za
n jim . A k o je m a o d k ak v o g po lo ţaja u d ru štv u , v eć će se
n ajd alje za d v ad eset ĉetiri sah ata zn ati k o je, šta je, o d ak le
je, je li ţen jen , k o lik o m u je g o d in a i p late, k arta li se itd . I
tek ak o m u je i sp o ljašn jo st i p o lo ţaj b ez ik ak v a zn aĉaja,
o n će se i p o sle d v ad eset i ĉetiri sah ata zv ati "o n aj s
raseĉen o m u sn o m ", ili "o n a s k u ĉeto m ". N ije, d ak le, ĉu d o
što sv a p u b lik a, m ad a b eše o b zn an jen o d a v eĉera ĉek a,
osta napolju da vidi novog putnika.

Ĉ etv o ro n o šk e isp od arn jev a izv u ĉe se jed an ĉo v ek v iso k,

su v o n jav , m alo sv ed en ih o b rv a, g o tov o n am rg o Ċ en , o d
m o ţe b iti trid eset i p et g o d in a. M esto n a jarmac, stupi
n o g o m n a ţd rep ĉan ik , p o srn u n ap red, o d b i se ru k o m o d
k o n jsk ih sap i i sasv im n esp retn o sk o ĉi n a zem lju .
- D rţ'se! - p ro g o vo ri K o šu tić tak o d a g a je sam o n ajb liţa
o k o lin a m o g la ĉu ti. S tad e se o n d a slatk o ceriti i o b azirati
h o će li jo š k o p ristati u z n jeg a. A li rad o zn alo st
carstv o v aše n a licim a sv ih , a n jeg o v a d o setk a p ro p ad n e.

G o sp o d in ko ji je iz k o la isk o ĉio p ru ţi sv o ju ru k u s crn om

rukavicom pod arnjeve, i na tu rukavicu naveza sa druga,
ţu ta i m alen a. G o sp o d in izd iţe m alo p o v iše ru k u i u k ru ti
je. Z a ţu to m ru k av ico m p o m o li se cela ru k a, p a o n d a
jed n o p leće, i u b rzo isk o ĉi ceo jed an b o ţji stv o r u v id u
ţen sk e.

Ja n e zn am k ak o b ih je o p isao . M o ţeš je v azd an g led ati, i

opet, da te ko upita, ne bi mu znao kazati kakva joj je
g lav a, k ak av n o s, k ak v i o b razi. S am o o ĉi! O n e crn e,
p o lu o tv o ren e o ĉi što u v ek izg led aju da su san jiv e n ek im
n eb esk im sn o m ĉeţn je. S am o ih p o g led aš, a p red to b o m
izn iĉu k ao iz zem lje šark ije, jatag an i, b esn i k o n jici što
nose u druge krajeve lepe devojke na krilu junakovu,
m an d o lin ate, h an d ţari, d u eli i sv a o n a ĉu d a što se p riĉaju
u ju ţn im p rip o v etk am a. A k o si m o m ak i g azija, ĉisto ti
k riv o što je p ro šlo ritersk o d o b a te n isi p ristao n i d a p ašeš
m aĉ, n i d a se k alu Ċ eriš. Z a tak v e se o ĉi išlo n a m u k e, za
n jih se lila k rv , g u b ila ĉast i o tad ţb in a izd av ala.

O v a ţen sk a to lik u je p aţn ju n a se o b ratila d a m alo k o v id e

i jed n u d ev o jĉicu , tak o o d sed am d o osam godina, koja
tak o Ċ e iziĊ e iz k o la:

Ĉ ak i ţen sk i g led ao ci to lik o se b eh u zab len u li d a im se n a

licu ne vide ni traga zavisti.

P o ru ĉn ik V asiljev ić n e m o ţe o trp eti d a ĉak u p risu stv u

u d o v iĉinu n e o b n aro d u je sv o je d iv ljen je k o je se zav ilo
reĉim a:

- Pa one o ĉi! Ĉ ista arap sk a k rv !

U d o v ica je zaĉk iljila o ĉim a. K atan ić se lu k av o n asm eši, a

K o šu tić v eć p o ĉe p riĉati o n ek o j ţen sko j zb o g k o je su se
tri m o m k a u b ila, i to jed an iz "lev o rv era", jed an n o ţem a
jedan se udavio.

Jan k o p ak , k ad u g led a tu ţen sk u , p reb led e i pretrnu. Srce

mu zalupa i u grlu ga stade golicati, pa onda daviti. On se
b rzo p o v u ĉe za jed an stu b o d g o stio n ice, o d ak le n ab rzo
u m aĉe. U Ċ e u sv o ju so b u , zak lju ĉa v rata, sed e n a k rev et,
zaţm u ri i jo š i ru k u m etn e p rek o o ĉiju , i o n d a:

Ugleda je malenu, to lišn u , n ije jo j b ilo n i p et-šest g o d ina.

O k o g lav e zam o tala b eo šalĉić, te jo j lice iz n jeg a v iri k ao
iz k ak v o g o kv ira. T o b eše o n a zb o g k o je je o n tak o ĉesto
k ao stu d en t u v eliko j v aro ši u su m rak u tu rao ru k u n a o ĉi i
p red av ao se m islim a p u n im ĉeţn je k o joj tako isto nema
o sn o v a n i k raja n i k o n ca, k ao n i o n o j m elan h o liĉn o j ariji
koja mu iz vergla dopire u odlomcima kroz otvoren
p ro zo r, isk id an lu p o m k o la i m eteţo m v elik e v aro ši. T o
b eše o n a k o jo j je o n n eg d a "p o k lo n io" p arĉen ce zem lje,
o g raĊ en o iv erĉicam a, koje su oni oboje zvali "livadom", i
u n jem u u b o d en u g ran ĉicu v rb e što su o n i zv ali "g rm o m ".
To je ona pred kojom se on negda hvalio kako je s
tik v am a Iv e V u k ićev ića p rep liv ao S av u - a to b aš n ije b ilo
- i k ak o je n a b esn o m u jak o v u k o n ju p resk o ĉio p lo t - a to
je jo š m an je b ilo . P red n jo m se o n jed n o m razm etaše k ak o
će, k ad p o raste v eći, o tići u v o jsk u i seći T u rk e k ao o n u
tatulu u vrtu. Ona se sumnjivo nasmeja: - A šta ćeš rad iti
ak o te u d ari p u šk a ili sab lja? - N išta! - A li će te b o leti? -
Pa ako! - P a ćeš p lak ati! - Zar ja? - On izvadi svoju
b ritv icu , zab o d e v elik u stran u seb i u b u tin u i k o raĉaše
ispred nje s uzdignutom glavom. Kad ona ugleda krv po
n jeg o v im b eliĉastim p an talo n am a, v risn u i o b ezn an i se, a
o n u ek stazi p ro d uţi sv o je h o d an je k raj n je, d o k n ajzad i
sam ne klonu i ne pade pored nje. Od to doba ona mu je
sve bezuslovno verovala i sasvim mu se predala tako da ju
je jed an p u t, b ez iĉijeg p itan ja, o d v eo ĉak u k o m en d iju .
T ad a m u je v eć b ilo trin aest g o d in a. K ak o li je se o n a tad a
s pouzdanjem stavila p o d n jeg o v u zaštitu i g u rala se za
n jim k ro z g o m ilu d ru g e d eĉu rlije p red u lask o m ! A li k ad
se ona sasvim ponosno namesti pored njega na klupu, i
o b o je se p red ad o še o v o m n ajv išem u ţiv an ju , - tada njegov
o tac, sav zap u ren , u trĉa i u sred p red stav e o d v ed e ih oboje
k u ći, d rţeći n ju za ru k u , a n jeg a za u v o . Ĉ itav u n ed elju
d an a p o sle to g a o na g a je p ip ala za u v o p itaju ći: - Boli li
te? - I, g le ĉu d a, sad m u se u ĉin i d a g a o n o jo š tišti!

P o sle se seti o n o g a b ezn aĉajn o g cm ak an ja i ĉisto se i sad

stiĊ aše reĉi k o jim a ju je u v erav ao d a je v o li i d a će je
u zeti, i n jen ih , k o jim a se o b ećav aše d a će "p o ći za n jeg a";
i svoga "dnevnika" u kome je stajalo: toga i toga dana
"p o slala m e n an a d a k u p im h leb a", p o sle "o terali k o ĉijaša
Nikolu, zdravo sam plakao", a na takvom jednom listu
stajalo je: "ja se dogovorio s Marijom da se uzmemo".
P o sle m u d o Ċ e n a u m rastan ak i o p ro štaj k o ji je za n jeg a
b io lak , jer je išao u sv et, u v elik u v aro š g d e će se m o ći
slo b o dn o k up ati i p u šiti, a p o sle k o ga je p lak ao , a i sad b i
se zaplakao kad se seti kako je ona grcala i jecala, kako se
k rila za d rv a i k ak o m u je d ala n a p u t p arĉe p an d išp an ja,
ali d a g a n e p o jed e, n eg o "d a g a ĉu v a", - en o g a jo š u
n jeg o v o j bo tan iĉko j k u tiji s o stalim d etin jsk im
zn am en ito stim a: jed n im zrn o m ćilib ara, jed n im tab an om
o d p u šk e, p rv o m n jeg o v o m b ritv o m itd . S ad - p resk o ĉi
n ek o lik o go d in a svo g a ţiv o ta i p o n o vo je u g led a v eć k ao
devojku od sedamnaest godina, kad pogledi dobijaju
zn aĉaj, ru k e se p o ĉn u stisk ati, a p o lju p ci su p rav i
vezikatori za ugrejano srce. Tada je kao na predstavi
m aĊ io n iĉara, b lesn u lo i o p et išĉezlo n jezin o lice, jer se o n
odmah sutradan morade vratiti s ocem u Beograd, odakle
je sam o n a jed an d an d o šao rad i sv ad b e sv o m e b ratu o d
tetke. I samo na toj svadbi, u onome svetu kraj muzike
k o ja trešti i k o la koje se savija kao put uz brdo, samo je tu
m o g ao v id eti, p o zd rav iti se i p ro g o v o riti o zb ilja ĉetiri reĉi:
"S ećate li m e se?", n a što o n a n išta n ije o d g o v o rila, sam o
je pocrvenela i svoje velike trepavice spustila na jagodice,
a o ĉi n a ru ţu k o ju je n a p rsi bila pridenula. Posle su se te
o ĉi sasv im o p ro stile s ru ţo m n a p rsim a i traţila n jeg a, i
sam o n jeg a u celo j o n o j tišin i. P o sle to g a je o n o tišao , i
n išta se v iše n ije d esilo . A li šta će m u v iše? T o je d o sta d a
sam iz seb e, k ao o n o p au k , isp red e ĉitav jed an sladak,
iak o p au ĉin ast, h o rizo n at; d o sta d a g a u ĉaso v im a slatk ih
n ad a p rati slu tn ja d a će s n jo m k ad -tad nastaviti svoju
d etin jsk u lju b av u m u ţan sk o m o b lik u . I eto sad sav se
stresa kad pomisli da se ona malopre skinula s kola, da je
svi ubezeknuto glede, d a jo j o ĉi sjaje o n im d etin jsk im
o g n jem k o ji k ao p lam en i m aĉ to n e u g ru d i i tu p i se u
m esu srca. N jeg a ĉisto p lašaše, a sv ak ak o n eizm ern o
u zn em irav aše p o m isao d a je o n a tu , m o ţd a u p rv o j so b i d o
n jeg a, d a m o ţe s n jo m g o v o riti, d a im a p rav a ru k o v ati se,
d a će se su tra sv ak ak o sastati s n jo m e u šetalištu i d a će se
p o zn ati s n jen im m u ţem , jer "o n aj ĉo v ek tek n e m o ţe b iti
n ik o d ru g i d o n jen m u ţ!" I o d to g a se tak o u p laši i zb u n i,
d a n ajp re p o ĉe g led ati p o sv o jim stv arim a i m isliti d a b eţi
zo ro m , a p o sle p o ĉe sm išljati k ak o će se p red n jo m
p o n ašati. Ĉ ak u p ali sv eću , stad e p red m alen o o g led alo n a
sto lu i p o k u šav aše d a se rav n o d u šn o i u ĉtiv o sm eši.

V eć se d av n o u g asio ţiv o t u g o stio n ici, i p o h o d n icim a, i

p o so b am a, a o n ĉas p o p aljaše i g ašaše sv eću , m u ĉeći se
da razvedri ili razagna misli. Ali zaspati mu se nikako ne
d ad e. V eć n astaje o n a isp lak an o st u m islim a, i v eć m u
p o ĉin je b iv ati rav n o sv e d o m o ra, ali san n ik ak o d a g a
obori. Stade skakati mislima s jednog kraja na drugi.
M išljaše n a m ater, u zelen o j šam iji, kako mesi pitu. Na
Jo v u šark ijaša k ak o je zaţm u rio d ig n u o g lav u , razv alio
v ilice i p ev a p esm u u k o jo j im a reĉi:

"A moj dragi" - p a o n d a n ek o lik o reĉi k o jih se n e m o g aše

setiti, p a "k leti". D u g o g a m u ĉiše te reĉi. O n d a n a silu
odvede misli na Stevana Aniĉin a, k ak o se d av i u S av i i
p rev rće o ĉim a; n a slo m ljen u v etren jaĉu p o d k ap ijo m iza
k o je Iv an p an d u r vrlo v ešto istresa o n u zak lju ĉan u k u tiju u
k o ju se sp u štaju k rajcare za siro tin ju . P o sle m u p ad e n a
p am et k ak o je jed an p u t išao p rek o k reĉan e i tam an što je
p rešao d ask u , a o n a se o p u ĉi i p ad e, i strašn o g a stad e
m u ĉiti m isao : šta b i b ilo d a se d ask a ran ije o p u ĉila i k ak o
b i se sav isp ek ao , p a m o ţe b iti i u m ro?

Sve zalud! I kad se san prikrade, Marija tako furiozno

zd ere o n aj v eo p o d k o jim se sk lap aju o ĉi, isp ru ţaju n o g e i
zev a, d a Jan k o sasv im lju tito n e h ted e "b aš n išta v iše
m isliti". S eti se o n d a k ak o je ĉitao u n ek o j k n jizi d a k ad se
ĉo v ek u razb ije san , treb a d a b ro ji, i o n , d a b i rasterao
m isli, p o ĉe tak o sv esn o b ro jati, k ao d a je G av an o v
k azn aĉej; te k ad g o d n ab ro ji sto tin u , o n isp ru ţi jed an p rst,
i tak o m u se n ek ak o ĉin ilo d a b aš m o ra taĉn o p aziti k o lik o
je n ab ro jao . A l'k ad v eć d o Ċ e d o b lizu tisu će, a san se, k ao
n ek i teţak , m ek an i rav n o m eran p o k riv aĉ p o ĉe p ro stirati
p o n jem u i k ao d a p o Ċ e o d n og u p a nav iše. Jan k o jo š sam o
o seti k ak o m u se n ešto rask riv a u m o zg u , i zasp a.

K ad se p ro b u d i, v eć je b ilo d av n o sv an u lo . Isp red p ro zo ra

ĉu se sm eh i k o raci. Jan k a n ešto štrecn u . O n se seti
sn o ćn ice i k ao d a zad rh ta, ali tad a m u se u jed an p u t p rev rte
n ešto u m islim a. S tad e se ĉitav o ĉu d iti šta m u je. "G le
sad !" k ak o o n seb i, a k o n ek o m e d ru g o m e g o v o raše: "Š ta
je k ao b ijag i! Jesam li ja k riv k o m e što g o d? Š ta je s to m
ţen o m ? B o g sa m n o m b io ! K o g a se ja b o jim ?"

I o n d a se stad e b rzo o b laĉiti, h o teći se sam o m e seb i

n aĉin iti rav n o d u šan . S tad e ĉak i zv iţd u k ati, i k ad b i g o to v
i iziĊ e n ap o lje, srce m u p o n o v o i u jed an p u t siln o zalu pa
k ao o d u laren k o n jic k o ji se sv e v iše zaig rav a što g a v iše
m itiš i ru k u m u p ru ţaš. Jer tek što stad e n a v rata o d
hodnika i pogleda u park, a ona sto ji s m u ţem i s o n o m
d ev o jĉico m . P red n jim a su k o la i m u ţ zam eće n o g u n a
jarm ac, i jo š g a Jan k o i n e sag led a d o b ro , a o n v eć isp o d
arn jev a m ah aše ţen i i o n o j d ev o jĉici ru k o m . K o la o d o še.
N jih d v e stajaše sam e n a p u tu . Jan k o o th u kn u i k ao d a m u
se n ešto sv ali s d u še. O n se p rib ra. "Š to m o ra b iti - mora!"
i p o Ċ e n jim a d v em a. M u k a je p o n av ljati p o zn an stv o
u o p šte, a k am o li o v ak v o . K ad se s n ek im n isi d u g o v id eo ,
a n isi s n jim e n ik ak av o so b it p rijatelj, ti si u zab u n i šta d a
m u k aţeš, k ak o d a m u p o k aţeš d a se in teresu ješ za n jeg a.
P a i to tešk o id e. O tu d a o n a p o slov ica: "K ad si d o šao?
K ad ćeš d a se v ratiš? D aj m i cig aru d u v an a!" D a k ak o je
obnavljati ovakvo poznanstvo?! Ljubiti se s nekim
d eteto m p re to lik o g o d in a, p a g a sad v id eti k ao ţen u ;
sećati se o n ih p o lju b aca i p rid av ati im sad ašn ji zn aĉaj, - to
je, ak o n išta d ru g o , a o n o b ar d a se ĉo v ek p o šten o zb un i. -
S am o d aj d a se o tp o ĉn e šta m u d rag o !

Jan k o razv u ĉe lice n a o n o o b lig atno sm ešen je, sk id e

n esp retn o k ap u i pru ţi ru k u :

- D o b ro d o šli, g o sp o Ċ o !

Al' gospoĊ a se n ajp re trţe, p o crv en e d o u šiju , b rzo stište

Jan k o vu ru k u i sasv im izn en aĊ en a o tp o zd rav i g a s n ek om
v atren o m isk ren o šću .

Janko opet odahnu.

- V id eo sam v as jo š sin o ć k ad ste d o šli.

- P a, zab o g a, što se n iste jav ili?

- E, pa tako!... Mislio sam..., kako d a v am k aţem ?...

Putovali ste, pa umorni ste; i, posle, gospodin... Nisam
poznat sa gospodinom... onim...

O n p ru ţi ru k u u p rav cu k o jim su k o la o tišla.

- M o jim m u ţem ? - G o sp o Ċ a o p et p o crv en e. - Pa ja bih vas

upoznala!

- Tako?... Ta da!

- A ..., šta sam h teo d a k aţem ?... D a! Jeste b ili k ad g o d

ovde?

- Nisam!
- Pa ne znate ni vodu, ni kupatilo?

- Z n am , b ila sam ju tro s ran o sa Ĉ u jo m . G o sp o Ċ a p o m ilo v a

ţen sk o d ete:

- Moja zaova!

- A, tako!

Janko, kao da to mora biti, pomilova i sam dete koje se

stid ljiv o sm ešaše.

O p et u ću taše. Jan k u se u ĉin i sasv im n ezg o d n o stajati s

njima dvema nasred staze. - P o ru ĉn ik V asiljev ić s
p o štaro m p ro Ċ e m im o n jih . D rsk o g led aše ţen u u lice,
o n d a lak o i, k ao što se to k aţe, "o b ešen jaĉk i" m ig n u n a
Janka, pa ode-dalje.

Janko se ponovo izgubi. Izvadi sahat.

- Devet!

I ona izvadi sahat.

A la jo j je m alen p rst k o ji je b ila isp ru ţila p ri o tv aran ju

sahata.

- H o ćete li d a šetate ili d a id ete k u ći?... T o jest..., m o lim ...

O n tresn u m alo g lav o m k ao ĉo v ek k o ji se n a n ešto o d lu ĉi.

- Jesam li vam na smetnji?

- B o ţe m o j, - reĉe g o sp oĊ a p ro sto du šn o - a što ste n am n a

sm etn ji? A k o ćete, h ajd em o zajed n o ! V i ste o v d e p o zn ati.
P o k aţite n am m esto . - Hajde, Cujo!

D ete k ao d ete zazjav aše o v d e-o n d e. S ag ib aše se te u b iraše

cv etiće. P o Ċ o še g lav n o m širo k o m alejo m i razgovor posta
v eć o d rešen iji. Jan k o se v eć p o ĉe u seb i ĉu d iti što se
u p rav o to lik o bo jao o v o g a sastan k a. S ad g o v o raše sasv im
slo b o dn o . P o k aza jo j ĉesm u s jed n o m i ĉesm u s d ru g o m
v o d o m . U p o zn av aše je s g o stim a. P riĉaše jo j o d o k to ru
koga zovu opodeldok; pokaza joj ruskog korespondenta sa
stak len im o k o m u v erav aju ći je d a sam a n e b i n ik ad
opazila: - N išta, n išta se n e p rim ećav a. -

S reto še i S reten a k am en jara, k o ji je p o to m e slav an što

p ije n a d an ĉetrd eset ĉaša v o d e i u h lad n o m b asen u sed i
svaki dan sahat i p o . I u to m razg o v oru o n se o sećaše tak o
lak o i p rijatn o k ao ĉo v ek k o ji se jed an p u t b u ćnu o u h lad n u
v o d u , p a sad o seća u n u trašn ju to p lo tu.

S u n ce v eć p o ĉe p rip icati. S aleje v o Ċ aše jed n a u zan a

stazica d esn o , i tam o se u šip rag u i h lad o v in i v iĊ aše jedn a
klupica. G o sp o Ċ a sk id e m aram u k o jo m se b eše o g rn u la i
dade je detetu:

- C u jo , id i b aci o v u m aram u n a k rev et, p a d o Ċ i o p et! M i

ćem o te ĉek ati o v d e! - Ona rukom pokaza na klupicu u
šip rag u .

N jih d v o je, o b o je ću teći, d o Ċ o še d o k lu p e. O n a sed e n a

sredinu, Janko na sam k rajiĉak .

O n se o sećaše d a b i im ao n ešto d a k aţe, m n o g o d a jo j

g o v o ri, ali m u se ĉin jaše d a su m u u sta o lo v o m zaliv en a, i
d a p o v rh sv eg a stoji strašan p eĉat n a k o m e su slo v a: ĉast,
porodica...

B rzo i o d v aţn o o dag n a te m isli, n ap rav i i zap ali cig aru i

p o ĉe o p et sasv im o b iĉn e razg o v o re o b an ji, o b o lestim a, o
v aro ši, p a o n d a p o n o v o i p od u ţe zaću tiv aše. Ĉ as p o m u
p ad o še n a p am et k o jek ak v e an eg d o tice i sm ešn e
p rip o v etk e k o je b i g a izv u k le iz n ep rilik e ću tan ja, ali o n
ip ak ću taše b o jeći se d a tim e n e p rek in e ovo, njemu ma
k ak o n ezg o dn o , ipak p rijatn o stan je h o tim iĉn e
zateg n u to sti, iza k o g a se k rilo n ešto n alik n a p rik riv en o
poverenje i slatke izjave. I ma koliko da se on pravce
b o jao d a i n ajm an jim ĉim e p o k u ša d a stan e n a n o g u
staroga, detinskoga poznanstva, isto tak o ĉu v aše se d a
d ig n e p red so b o m m o st n a k o ji n e m išljaše n ik ad ići.

I tak o sed eći p o k raj n je i o sećaju ći n ek o slatk o g aliĉan je

o n se v eć d rţaše za m u ĉen ik a ĉasti i p o šten ja, i to m u
lask aše i o n h v ataše seb e seb i.

A li b aš to n av aliĉn o ĉu v an je d a jo j se n e p rib liţi, to

o ĉajn o u v erav an je seb e sam a d a je o n a tu Ċ a ţen a i d a o n
m o ţe b iti sam o zlik o v ac, b aš to zatezaše sv e g o re i g o re
n jeg o v p o lo ţaj p rem a n jo jzi, to ĉin jaše d a se o n sv e v iše
zb u n jiv aše, to g a d o v o Ċ aše g o to v o do o ĉajan ja.

O n u p rav o traţaše p red m et za razg o v o r, ali g a n e n aĊ e.

S tan je p o stad e n esn o sn o . P o ru ĉn ik p ro Ċ e jo š jed n o m

p o red n jih , i K atan ić, i p o štar, i sv i g led aju n ju , i sm eše se
lu k av o n a n jeg a: go v o re n ešto p o lak o, a p ru tićem se
puckaju po pantalonama.

- M a šta! M a šta! - m išljaše Jan k o - samo da se govori i

o n d a se p rim aĉe n jo j, seĊ e sasv im k o m o tn o n a k lu p u . K ao
d a sk id e n ek i o b ruĉ k o ji g a stezaše i p rek o g ru d i i p o d
g rlo m . Z av rati se m alo . Z en u ĉak i - oslobodi se ponovo:

- O v o b aš p rip iĉe! Ja leti zd rav o v o lim lak e h aljin e sasvim

lak e. A li k o će p o n eti u b an ju sav k o m fo rt?

U taj p ar V asiljev ić se sam v rati stazo m i o p et o štro

p o sm atraše ţen u . Jan k o se ĉisto o ĉajn o b o raše d a istraje
k ak o je zap o ĉeo . I o n o štro g led aše V asiljev ića, ĉin eći se
p ri to m rav n o d u šan . "S am o slo b o d n o!", i opet nastavi:

- A zdravija je zima - v eru jte! Istin a, m alo se ĉo v ek izlaţe

o p asn o sti d a n azebe, ali o v ak o ... o v o je d a B o g saĉu v a.,
O n o b risa ru p cem zn o j s ĉela.

- Jeste li d o ru ĉk o vali? D a..., n arav n o ..., n ajp re ste h teli i

da pijete vodu.
G o sp o Ċ a razu m ed e o v aj Jan k o v g o vo r. I sam a se b rzo
okrete, i kao da se obradova ovome tonu:

- N isam , n isam jo š, n arav n o . H o ćem o li?

U to d o Ċ e i C u ja.

- Hajdete! - reĉe g o sp o Ċ a. - Hajdete i vi s nama. Mleka

im am , u zela sam d o sta m isleći d a će i M lad en
d o ru ĉk ovati. Ali on popi samo crnu kafu. Hajdemote!

- Ne branim - reĉe Jan k o s p u no p o u zd an e rav n o d u šno sti.

- Z n am izv esn o d a će v aša k afa b iti b o lja n eg o u m eh an i...
- O v e p o sled n je reĉi ĉin jah u m u se d a su sm ešn e, o n se
sm ejaše "h a, h a, h a!"

I tak o p o Ċ o še. O b o je o sećaše d a su n ašli, iak o n ezg o d an

ip ak jed in i m o g u ćan m o d u s v iv en d i. Jan k o se to lik o
p o u zd ano p o n ašaše d a se ĉisto i u licu p ro m en io . H o d aše
p o red n je rav n o d u šn o šireći n o g e i g eg aju ći se, što in aĉe
n ije n jeg o v o b iĉaj.

A u n u tra se o sećaše tak o p o u zd an i tako zadovoljan kao

g lad an ĉo v ek k o ji se, m esto o strig a, rak a i p alaĉin ak a
d o k op ao jag n jeće p lećk e. "S am o tak o ", m išljaše o n , "p a se
n i m o j, n i n jezin m ir n eće p o rem etiti!"

S iro m ah ! O n n e zn a d a je ĉo v eĉje srce In d ijan ac. D elaš,

o b av eštav aš, g o v o riš m u iz d an a u d an i v eć g a v id iš d a
d iţe ru k e k n eb u , p o sti, k rsti se, m etan iše i p o m in je im e
H risto v o ; ali razd rlji k o šu lju , p a ćeš m u n a g ru d im a o
v rp ci n aći id o la o d p o rcu lan a. Z g rĉio se, tu rio k o len a p o d
b rad u , p a k ao d a se zad o v o ljn o i lu k av o sm eši jed n o m
sam rtn ik u . Jan k o je s n jim a zajed n o d o ru ĉk o v ao , p o sle ih
o stav io d a o d m o re, i o p et p red ru ĉak p o n jih d o šao .
Pogodio hranu u mehani, odredio jedan sto u uglu na
k o m e d a se "p o stav i za i p erso n e". I d o v eo ih n a ru ĉak .

K ad su o n i u šli, sv a se m eh an a u ću ta. G o sp o Ċ a se p o k lon i

g o stim a za n ajb liţim d v am a sto lo v im a, p a sed e, o k ren u v ši
se leĊ im a p ro zo ru a licem u n u trašn jo sti m eh an e. S v i
m irn o i n e m iĉu ći se g led aše. S am o V asiljev ić s
n eo b iĉn o m d rsk o šću , n am ig u ju ći n a ap o tek ara, d iţe sv o j
tanjir i premesti ga na dru g i k raj sto la, tu ţeći se d a g a
o n d e p eĉe su n ce. T ak o b eše licem o k ren u t g o spo Ċ i.

Jan k o o p azi o v o i o d jed an pu t srd aĉn o i siln o stad e m rzeti

p o ru ĉn ik a.

T ek k ad se zap u ši su p a i zazv eĉaše laţice, d ru štv o o tp o ĉe

o n aj p o tm u li n ejasan g o v o r, i m u šk arci p o ĉeše brisati
salv eto m b rk o v e, te to m p rilik o m b acati o ĉi n a o n aj sto .

N arav n o d a je Jan k u sp o ĉetk a b ilo nelag o d n o . N ije u m eo

se n am esti n a sto lici. S u p u sv e m u se ĉin i d a i su v iše srĉe.
V in o k ad p ije, ĉin i m u se d a zd rav o k lo k o će; - al' kad se
ţelu d ac n ap u n i, k afa zap u ši i zam irisa d u v an , celo d ru štv o
k ao rask o p ĉa jak e i o th u k nu . R azg o vo r p o sta n ajp re ţiv lji,
p aše i p o k o ja d o setk a, i p o n ek a p esn ica lu p i o sto ; p o sle
se m n o g im a zao k ru g liše o ĉi, i d ru štv o se sv e v iše
razlab av ljaše. P aţn ja i in teres p o p u sti, v eć slab o k o d a jo š
sev a o ĉim a n a sto g d e je Jan k o . S am o što V asiljev ić jo š
p o g led a o n am o , p riĉa o sv o jem u k o n ju k ak o jed n o m n ije
h teo d a n aiĊ e n a b u re, a o n o stru g am a sv eg a isk rv av io i
sab ljo m isek ao p o v ratu i sap im a. M o m ci p o d ig o še n a
n ek o lik o sto lo v a ĉaršav e, p a n a n jih m etn u še k arte, k red e,
"p ik sle" i tab lice. K artaši p o sed aše, o stali p o u stajaše. I
Jan k o s g o spo Ċ o m i C u jo m u stad e i o d e.

- Hajd'mote kod nas da pijete kafu!

K ak o d a n e p o Ċ e?

A li tad a se b eše v eć o slo b o d io , d a m al n e sk id e i k ap u t

k ad je u šao u so b u , n am ešten u k ao sv e so b e u n ašim
banjama: dvama krevetima, jednim stolom uz prozor i
jed n im ĉiv ilu k o m ; a p ro zo r zastrv en d eb elo m stru k o m te
se su n ce zalu d m u ĉi d a u b aci i jed an zraĉić. I g o sp o Ċ a i
d ete b eh u v eć sasv im o b ik li n a d ru štv o s Jan k o m .
Pristav iše "m ašin u " za k afu , ćeretaše, p o p iše, p a Jan k o
o d e u sv o ju sob u , a o n e o stad o še u sv o jo j.

T ak o p ro laziše d an i. M irn o , tih o , o d m eren o , g aliĉljiv o -

p rijatn o , p a ip ak , k ao što Jan k o m išljaše, "o zb iljn o ". O n
p o sta v eć i p rem a seb i to lik i g lu m ac d a sv o j o d lazak k
n jim a i n ep restan o b av ljen je u z M ariju o b jašn jav aše
o b iĉn im d ru ţen jem i sim p atijo m , i tad a g a n išta n e b i
m o g lo o to m e razu v eriti. U to d o b a ĉitaše ro m an jed n o g
ruskog majstora, u kome se ovaj svojim anatomskim
p ero m sm ejaše o b iĉn o j zab lu d i id ealista d a se m lad ĉo v ek
i m lad a ţen sk a, k o ji n isu n i ro d n i p o m o zb o g , m o g u v o leti
kao brat i sestra. Janko baci knjigu i dvaput pljunu, kao
g n u šaju ći se, ali u srcu k ao d a o seti n ek i p razn in u . Z alu d
isp ru ţi n o g u , istu ri g ru d i i lu p i šak o m p o n jim a, - iznutra
kao uprkos da zazvoni: "Ala da ti je da bar jednom
n aslo n iš g lav u n a g ru d i!" O n leţe n a k rev et i d ad e se u
m isli k o je se tru Ċ aše d a o d ag n a, ali ih ip ak , k ao isp o d
ru k e, p o tp u štaše. D v ap u t m u p ad aše n a u m d a sp ak u je
stv ari p a d a b eţi iz k u p atila, ali se v araše d a to m o ţe u v ek
u ĉin iti i d a b ar s tim n e m o ra h itati.

T a sitn ica u to m e ro m an u sasv im g a u zn em iri. K ao d a b aš

od toga dana posta sasvim sumoran, i kao da ga ta sitnica
n eo d o ljivo g o n jaše d a p reĉisti raĉu n s to m "ţen sk o m ". I
taj raĉu n , k o ji se "m o rao p reĉistiti", o stav ljaše o n s d an a
n a d an , a sv e b iv aše s n jo m i u z n ju , sve m išljaše n a n ju i
p o sta sasv im su m o ran , n ev eseo , p resta ĉak i jesti i p red ad e
se, k ao što o n m išljaše, "d u b o k o j stu diji o ţiv o tu ", a u
samoj stvari sasvim plitkoj ljubavi.

Sve je to Marija d o b ro o p azila, a jo š b o lje ap o tek ar i

p o ru ĉn ik .

M arija g a jed n o m n e p o zv a p o sle ru ĉk a n a k afu . Jan k o n e

h ted e n i p o sle v eĉere o tići. T aj d an o seti n ek u lak o ću u
g ru d im a i o n tap šaše sam seb i: "T ak o , tak o treb a! Ĉ u d n a
m i ĉu d a o stav iti se tu Ċ e ţen e! N isam li ja jed n o m ĉitav
mesec dana ostavio duvan?"

A li v eć su trad an o n o d e n e sam o p o sle ru ĉk a, n eg o i n a

d o ru ĉak , i p o sle ru ĉk a i p o sle v eĉere, i što je n ajg o re,
seĊ aše ceo d an s n jo m e i u z n ju , a n i reĉi n e p ro g o v o ri. A i
o d o v og a je ĉak b ilo n ešto g o re, a to je što i o n a n e
p ro g o vo ri n i reĉi i što je tak o Ċ e n eo b iĉn o m alo jela.

T o g a d an a u v eĉe Jan k o se sasv im d o ck an i sasv im

zam išljen v rati k u ći. U Ċ e u sv o ju so b u , u p ali sv eću , o b u ĉe
se i iziĊ e n ap o lje. Ĉ u k ak o iz k afan e d o p iru n ejasn e
promukle zdravice i kak o zv eĉe ĉaše, i u p u ti se tam o .
V rata o d k afan e, k o ja g led ah u u "m ali p ark ", b eh u širo m
o tv o ren a. Jan k o u Ċe n a v rata a n e o p azi d a p o d o rah o m
napolju u mraku stoje dve ljudske slike u suknjama.

U k afan i za sto lo m u u g lu seĊ aše b rig ad ir V eljk o , ad v o k at

Nestor i upravnik kupatila, i igrahu karata. U drugom uglu
b u b n jaše i sv iraše C ig an i. N a sred in i, za v elik im sto lo m ,
b eše jed n o d esetak m lad ih lju d i, k ao što se to v eli, s
ĉašam a u ru ci, a u sam o j stv ari s v in o m u g lav i. U
g o rn jem ĉelu to g a d ru štv a seĊ aše p o ru ĉn ik V asiljev ić a u
d o n jem ap o tek ar K atan ić.

Jan k o o tp ljun u k ad u g led a o d v in a n am rg o Ċ en o lice o v ih

ljudi, a osobito kad mu se pogled sukobi s podmigljivim i
b ezo b razn im o ĉim a p o ru ĉn ik o v im , ali o n ip ak u Ċ e. B eše
to n ek ak o o ĉajan je k o je g a u n u tra g o n jaše.

Po ru ĉn ik , k ak o g a u g led a, sk o ĉi sa sto lice:

- A , d o b ro v eĉe, k rd ţalijo ! A g d e ti je... o n aj... o n aj..., o n a

tv o ja d u lĉin eja?

R eĉ d u lĉin eja ĉu o je o n o d u red n ik a "S v etlo sti", i ta m u se

"fran cu sk a" reĉ tak o d o p ala d a ju je sv ak i ĉas
u p o treb ljav ao , o b iĉn o p ak u frazi: "što rek ao F ran cu z;
d u lĉin eja".
Janko preblede i zanese se kao osetljiva dama kad vidi
ţab u . H ted e v ik ati, n ag rd iti p o ru ĉn ik a, u d ariti g a b o co m i
sto lico m , p a ip ak stajaše n a u lazu k ao b ezjak i ću taše.

- T a šta si se tu u k ip io? - d eraše se p o ru ĉn ik. - Ovamo!

Ţ iv ela tv o ja d u lĉin eja!

O n u lev o j ru ci d iţe ĉašu , d o Ċ e Jan k u , u h v ati g a d esn o m

ru k o m i p o v u ĉe u n u tra tu raju ći m u ĉašu p o d n os.

Jan k o isk o raĉi d esn o m n o g o m n ap red , d o h v ati p o ru ĉn ik a

za prsi i gurnu ga svom snagom od sebe.

- Odlazi - d rek n u o n , a g las m u se sk lu p ĉa i zap ti u g rlu .

V asiljev ić tresn u o sto n a k o m e se p rev rto še n ek o lik o
stakladi.

K atan ić se u m eša s lu k av im d o sto jan stv o m :

- G o sp o d o ! M ah n ite se ćo rav a p o sla! - i zad rţa

V asiljev ića k o ji p o n o v o po lete n a Jan k a.

- Sad ću g a..., sad ću g a!... N a m o ju o ficirsk u ĉast!... -

d eraše se V asiljev ić i p ru ţaše ru k e p u t Jan k a.

Jan k o p rek rsti ru k e i sasv im m irn o i p rezriv o reĉe:

- G o sp o d in e! Ja n eću s v am a d a se o v u d a rv em . A li ak o
m i u n ajk raćem ro k u n e d ate satisfak cije, k ao što to rade
lju d i o d ĉasti, ja ću v as m o rati u p ark u b iĉem istu ći!

O n d a p o d iţe g las:

- Razumete li?

- Oho! Ovamo, ovamo, bre!

P o ru ĉn ik isu k a sablju .

Jan k o b rzo sk id e s ĉiv ilu k a b rig ad iro vu sab lju . Z asu k a

m alo d esn i ru k av i d iţe sab lju v iše g lav e.

Brigadir Veljko poklopi svoje karte na sto i metnu ruku na

njih.

- M en i jo š p et - reĉe p o lak o sv o m e d ru štv u , o n d a se sam o

licem okrete "duelantima" i viknu:

- G o sp o d in e p o ru ĉn iĉe!

- Izvol'te, gospodin major! - o d g o v o ri V asiljev ić i sp u sti

ruku na sablju.

- Ovamo sablju!

V asiljev ić u h v ati sv o ju sab lju za o štricu a b alĉak p ru ţi

brigadiru.

- U haps! - reĉe b rig ad ir i p o k aza ru k o m n a jed n u p o b o ĉn u

sobu.

- Razumem! - reĉe V asiljev ić i s jed n im v rlo

n ek o o rd ino v an im "lev o k ru g o m " u Ċ e n a v rata k o ja su m u
pokazana. Brigadir balĉak o m lu p i o sto n e d iţu ći ru k u s
k arata. M o m ak d o Ċ e.

- N ek a se zak lju ĉa o v a so b a, a k lju ĉ n ek a se m en i d o n ese.

N a, o stav i o v u sab lju ... P laćate li? - Ig raĉi p o m ešaše k arte.
B rig ad ir zg rn u p are i p o n o v o , k ao ĉov ek k o ji je
izd an g u b io , stad e ţu rn o m ešati k arte, a preko ramena
govoriti Janku:

- Ja n e zn am , g o sp o d in e, šta ste v i tu d o šli sam o d a k v arite

d ru štv o ! P a, p o sle, u zeli ste m o ju sab lju , k ao d a je to ..., šta
je b o lji?..., k ao d a je to o p štin sk a stv ar..., k o štaju o b e tri
dinara!

Janko turi sablju u korice i p o Ċ e n ešto sp leten o d a se

izv in jav a. K atan ić g a p o v erljiv o p o vuĉe n a stran u :
- O stav ite se, n ije p o treb n o ! Id ite b o lje k u ći! V i ste, v id i
se, v rlo p o šten i o setljiv ĉo v ek !

Jan k o b i g a ĉisto zag rlio . U o v o j n ep rilici g le k ak o m u se

prijateljski javlja ĉo v ek g o tov o n epo zn at! O n v eć h ted e d a
suzama brani svoju nevinost.

- Mahnite se, mahnite se! - reĉe K atan ić, u ze g a isp o d

ru k e i o b a izaĊ o še n ap o lje.

I to m p rilik o m Jan k o n e v id e o n o dv oje što sto jah u u

zasen k u , ali K atan ićev u o k u n i to n e izm aĉe. O n p o d iţe
glas k ad v eć b eh u u p ark u :

- M en i v as je ţao što se o v a n ep rilik a d esila. V i slab o

p o zn ajete sv et..., n e p rim ite za zlo ..., i zam išljate u
sv ak o m sv o je srce i sv o je o b razo v an je. A to je g led ište
v rlo p o g rešn o i n ep rak tiĉn o ..., n em o jte se srd iti! T o je...

Jan k o m u stište ru k u :

- Hvala vam, gospodine. Vi ste pripomogli da ga ne

u d arim . Ţ elim d a v am sto g u b o i u b o ljo j p rilici v ratim !!
O p et m u stište ru k u .

"S m eten jaĉe! K ak v u u slu gu?" - m išljaše K atan ić i

obradova se kad ga odvede do vrata i kad se jednom
oslobodi njegova stiskanja ruke.

V raćaju ći se n atrag u m eh an u , o n stad e n em arn o p ev u šiti i

zao b iĊ e ĉak o k o o rah a, ali p o d n jim v iše n ik o g n e b eše.

"Bez sumnje je ona s detetom!" - m išljaše K atan ić. - No!

S ad će se v aljd a u v eriti d a je... - O n h ted e reći
"smetenjak" ali onda stade redom misliti kako je stvar
tek la i izb risa reĉ smetenjak iz toga razgovora sa samim
sobom.

U m eh an i zastad e celo d ru štv o k o je se v eć v iše i n e sećaše

n a aferu i b eše d o b re v o lje. Jo ca M ijić zav ratio g lav u ,
p ev a p esm u "L ep a n aša d o m o v in o !" n a g las, "O n am o ,
o n am o !" i tu ţi se što n ik o n e u m e d a m u sek u n d u je. S tev a
p rak tik an t zam aĉe p rste u v in o , te n jim a p iše p o sto lu
svoje ime. Profesor N ed ić p rev o d i n ek ak v u b esedu n ek og
ĉlan a en g lesk o g p arlam en ta. A ad v o k at N esto r tu ţi se
kako mu se "odbila karta".

K atan ić n e n aĊ e za p o treb n o d a se o p rašta, v eć se ću teći s

vrata okrete i ode u svoju sobu.

Sutradan ovako su stajale stvari:

Na brigadiru V eljk u n ije se o p aţalo n ik ak v e p ro m en e

o sim što je m alo o štrije n eg o o b iĉn o p so v ao m o m k a što
mu nije doneo debelu govedinu. Ovo pak nije se moralo
n iu k o liko d o vo d iti u v ezu sa sin o ćn om afero m , jer je
b rig ad ir im ao tri u zro k a b iti n erasp o lo ţen : p rv o , što je
m eso b ilo o d ista m ršav o ; d ru g o , što je o n b io k ao i o b iĉno
v rlo g lad an ; a treće, što g a je ad v o k at N esto r sin o ć jak o
"u štin u o ".

N a p o ru ĉn ik u V asiljev iću o p aţalo se, o p et, to što je d an as

u šetalištu sasv im o p u stio sab lju , te šara p o p esk u , a
o b iĉn o ju je p rid ev ao n a lan ĉić, te m u zap liće n o g e i što je
b iĉem lu p ao p o lišću n a k esten o v im a. U g o v o ru je b io
sasv im o d rešen , slo b o d an k ao i u v ek , i ĉin io se to lik o
rav n o d u šan , k ao da sin o ć n ije p rev rn u o n i šo lju s k afo m .
T ek u k u p atilu , k ad se n ek ak o n ašao u k ru g u sin o ćno g
d ru štv a, g o v o rio je n ajp re o d u elim a u o p šte; p o sle je
p rešao n a sv o j su dar s Jan k o m , i tu je sasv im v elik o d u šan
bio: "Badava!... Dirnuo sam ga malo gde ga boli! Pi! Tako
se to n ek i p u t o tm e ĉo v ek u p ri ĉaši v in a! S iro m ah ! D a, d a!
Pomislite, on... Pa mene zove! Dakle, ja sam pozvan, -
b iram o ru ţje i p rv i p u cam ! V eţem g a za d u d , im am p rav a,
pozvan sam..., pa napunim top..., naravno, ja biram
o ru ţje!... i..." - on lupi dlanom po vodi i zviznu.

K atan ić se n a to tak o g ro m o g lasn o zasm eja d a se sv i

okretoše. A li o n se tresijaše i sv e g lasnije sm ejaše.
Š m u rn u se i p o d v o d u , ali i v iše n jeg o v e g lav e izb ijaše
v elik i k lo b uk o v i. K ad se isp rav i, o b risa d lan o v im a o ĉi i,
slatk o se sm eju ći, reĉe p o ru ĉn ik u :

- N o , taj zacelo n e b i lasn o p ro šao ! T o m e b iste v i p o k azali

s k im h o će d a se d u eliše! - Pa onda nanovo prsnu u smeh i
isprekidano nastavi:

- Naravno, vi ste pozvani..., izaberete top..., ha, ha!... Pa

n jeg a za d u d ! H a, h a!... S iro m ah , n i p arĉeta o d n jeg a n e b i
ostalo! Ha, ha, ha!...

P o ru ĉn ik a n e sam o d a n e u v red i ovaj smeh nego se i sam

stad e sm ejati. N ajzad se o p et n am ršti:

- E , ali sad je sv e p ro šlo ! Ja sam jo š ĉek ao d o o sam sah ata

p ism en p o ziv , k ao što je to red . A li o n n e p o zv a! - Tu
p o ru ĉn ik sleţe ram en im a.

- A to je red? - reĉe K atan ić s p ritv o rn im i g lu p im

interesom.

- N arav n o d a je red ! T o traţi i m o ja o ficirsk a ĉast.

K atan ić ĉisto zb u n jen o sleţe ram en im a.

K o šu tić je d o k o p ao p rilik u d a p riĉa o n ek im

"am erik an sk im " d u elim a g d e se, ĉin i m i se, p ro tiv n ik p o ji
rastopljenim olovom, guta pilule od inamita i na sve se to
jo š rav n o d u šn o sm eši i n ajp re ĉaĉk a zu b e.

Jan k o , p ak , b io je u tak o ţalo sn o m stan ju , d a n ije zn ao

k u d d a se o k ren e. S trašn o o sećan je stid a i p o n iţen ja, k o je
se ne da izgladiti nikakvim taktom ni heroizmom. Pitao je
sam seb e: k o ji g a je Ċ av o n o sio d a ulazi kad je video
p ijan e lju d e? P o sle se k in jio što je tak o p rim io srcu reĉ
"d u lĉin eja", i n ap o sletk u sav se zn o jio o d stid a i jed a k ad
se sećaše k ak o je, k ao k ak v o d erište, izv u k ao sab lju
brigadirovu i doveo sebe u "glup, gluuup, najgluplji
p o lo ţaj n a sv etu !" Š to je n ajg o re i n ajcrn je, to je što sad
n e zn a šta d a rad i. D a g a zo v e p o n o vo n a d u el, - k o ješta!
Da se bije s njime kao kakva propalica u parku, te da
n aĉin i jo š v eći sk an d al - "pi!" On se pljesnu rukom po
ĉelu . - "S v ak o ĉu d o za tri d an a!" A li d aj p reţiv i ta tri
dana!

A M arija to g a ju tra b eše tu ţn o m ilo stiv a. V elik e o ĉi b eh u

jo š jaĉe p rek riv en e trep av icam a. K ad se n aĊ e u p ark u s
Jan k o m , n e reĉe m u n i "d o b ro ju tro !", ali g a tak o zn aĉajn o
stište za ru k u i tak o m ilo stiv n o p o g led a, d a je o n iz to g a
v iše p ro ĉitao n eg o što im a u celo m M ajero v o m Leksikonu.
O ĉig led n o b eše u to m e o n o slatk o sp o razu m ljen je k o g a se
o n to lik o k ao b ajag i b o jao . O n ću teći h o d aše p o red n je, a
g ru d i m u b rek taše p o d n ek im o sećan jem k o je se u n ek u
ru k u p reliv aše u b esk rajan , tih , sladak bol. "Sve zna",
m išljaše o n u seb i, i u jed an m ah , n e h tev ši i n e m isleći
n išta, a o k ren u v ši g lav u o d n je p ro g ov o ri:

- Vi sve znate!

- Sve! - reĉe o n a tak o Ċ e n e o b rću ći g lav e. I o b o je g led aše

u trav k u , p arĉe šlju n k a ili crv o to ĉin u ; ali k ro z te stv arĉice,
k ao k ro z o k u lar m ik ro sk o p a, širi se v elik i. n ep o zn at,
p rim am ljiv sv et, p reliv en ĉu d esn im i b o ţan stv en im
zaĉin o m .

C eo d an n e p ro g o vo riše reĉi, m za ru ĉk o m , m za v eĉero m

i k ao d a b eţaše jed n o o d d ru go g a, a ip ak se sv ak i ĉas k ao
n eh o tiĉn o suk o b ljav ah u . P o sle v eĉere o d o še o d m ah sv ak o
u sv o ju so bu i o b o je o setiše p o treb u d a d u g o , d u g o jo š,
p o što je sav sv et sp av ao i h rk ao , g led aju u o d o b lak a
p ro g ru šan o n ebo i d a se razg o v araju p o zv ezd am a. U to
g lu h o do b a Jan k o , s n ek im tajn im o sećan jem o d k o g a je
drhtao, otv o ri širo m v rata o d sv o je so b e, leţe n esv u ĉen n a
krevet i pokri lice rukom. Sve je tiho kao u groblju.
U jed ared o n ĉu d a n ešto šu šti, a g rešn a m isao o d v ed e g a
n a M ariju . A li, je li to san u k o ji se b o jaše p o g led ati
o tv o ren im o k o m ? Š u štan je p reĊ e u n jeg o v u sobu, kad on
d iţe b o jaţljiv o ru k u s o ĉiju , u g led a n ju v iše seb e, u b elo j
h aljin i, n ag la se n ad n jim i slu ša m u d ah . V aljd a n e zn a d a
li o n sp av a. T ad a jed v a ĉu jn o p ro šapu ta:

- Š to si tu ţan ?

O n h ted e sk o ĉiti s k rev eta, rask in u ti jak u što g a tak o

strašn o d av ljaše, stisn u ti je u n aru ĉje, p a tak o v aljd a
u m reti, ali g a sn ag a n e p o slu ša. N e m rd n u n i p rsto m , n i
o k o m n e tren u , i n a jed v ite jad e tak o Ċ e p ro šap u ta:

- Volim te!

A li tad a m u v eć p o m rĉe sv est, i o n v iše i n e v id e k ak o o n a

ostavi njegovu sobu.

B aš tad a p ro Ċ e p o red n jeg o v e so b e po ru ĉn ik , stu p aju ći

k rep k o i o tresito , tak o d a m u o stru g e u o v o j tišin i zv o n iše
ĉisto k ao p rap o rci. O n p ev u k aše n ek u p esm icu o d n e b aš
sasv im so lid n o g znaĉaja. I o n o stav i v rata o d sv o je so b e
o tv o ren a i p o lak o se sk id aše zv iţd u ću ći. K ad bi gotov,
napisa ovakvo pisamce:

G o sp o d in e! V aša se ţen a v rlo lep o p o n aša o v d e. N ek i g .

Jan k o n e izb iv a o d n je n i d an ju n i n o ću .

Jed an v aš p rijatelj

O n d a p ro ĉita p ism o jo š jed n o m , p o d vu ĉe reĉi "n i n o ću ",

zatv o ri g a u k o v erat i zap eĉati g a p o lo v in o m d in ara.
A d reso v a n a m u ţa M arijin a i zad en u g a za k ap u d a g a n e
zaboravi predati. Onda zevnu, prevrte se na krevet i
zah rk a m irn o , sp o k o jn o i slatk o , k ao ĉo v ek k o ji je u ĉin io
d o b ro d elo i h rišćan sk u d u ţn o st.

A Jan k u ĉu d n o b eše te n o ći. T ak o se je o sećao jed n o m jo š

k ao d ete, k ad celu n o ć n e sk lo p i o k a, n estrp ljiv o ĉek aju ći
k ad će sv an u ti d an V rb ice d a o b u ĉe n o v e h aljin e. S am o
što u o v o m p rijatn o m o sećan ju b eše n eĉeg a, k ao što
rek o h , b o n o g a, i o n se s n eo b iĉn o m v o ljo m zad rţav aše b aš
n a to m e. S v ak i ĉas m u se ĉin jaše d a ĉu je o p et o n o tih o
šu štan je. Ĉ isto o b am re, i p o p rsim a k ao d a m u p u še n ek i
m irišljav i v etrić k o ji g a tak o zan o si k ao o n o k ad ĉo v ek n a
lju ljašci zaţm u ri. P o n ek ad raširi ru k e: h teo b i n ešto
zag rliti u n aru ĉje, - pa tek kad vidi da je sve prazno i tiho
o k o n jeg a, o n d a g a jo š jaĉe o b u zm e o sećan je ću d ljiv e
sreće k o ja m u se, k ak o m išljaše, v eć v iše n e izm aĉe. N jen
b alzam iĉan d ah jo š k ao d a m u o m o tav a u g rejan o ĉelo
isp o d k og a je tak o b o jaţljiv o isk lizn ulo o n o "v o lim te!"
S ad , sad d a je o p et d a d o Ċ e, k ak o b i jo j o n zn ao k azati
zašto je tu ţan - "zato..., zato...", ali on ni u mislima ne
d o v rši reĉen icu , v eć se p ro stire p red n jo m , celiv a jo j v rh
cipele, pa posle sak riv a ĉelo i o ĉi u n jen u d u g u ko su ,
rastap a se u n išta p o d n jen im tu ţn im m ilo stiv n im
p o g led o m . S ad m u se ĉin i d a jo j je n aslo n io g lav u n a
ram e, p a se zalu d m u ĉi šta d a jo j k aţe, k ak v im reĉim a d a
prospe pred nju ono varivo u srcu svome, prema kome je
usijana lava ledeni aparat; jer, naravno, niko pre i niko
p o sle n jeg a n ije m o g ao lju b iti, "o v ako lju b iti". "Jer šta ja
im am o d sv eg a o v o g a!" m išljaše o n . "T u Ċ u ţen u !" I sa
to g a se sv e o v o zaĉin jav aše n ek o m n ejasn o m m išlju slatk e
smrti u kojoj kao da je neizbeţan v rh n jeg o v e lju b av i.

T ek u sam u zo ru , k ad o tp o ĉeše šk ripati v rata n a so b am a i

sanjivi momci i devojke promicati hodnicima, usta on s
k rev eta i zatv o ri v rata i p ro zo re. Ţ iv o t k o ji se b u Ċ aše
n ap o lju u tišav aše on aj ţiv o t u n jem u . K ao d a m u sm etaše
m išljenju ono tabanje pored njegovih vrata, te prodrema
malo, pola u snu, pola na javi, s Marijinom slikom koja se
tak o k o k etn o p rik rad aše k n jem u i o p et b eţaše o d n jeg a
ĉim što n ap o lju lu p n e.

K ad u stad e i n ap o lje iziĊ e, b rzo i strašljiv o p ro Ċ e p o red

vrata od njen e so b e i ĉisto se rad o v aše što je n e v id e. N a
u lask u u k u ću istrĉa p red n jeg a so b arica su d ije P erin o v ića,
k o ja je i M ariju p o slu ţiv ala, i p red ad e m u jed n u ced u ljicu .
C ed u lja n e b eše u k o v erti, n e n o šaše n ik ak v e ad rese, a
u n u tra stajaše: "V i ste jo š sp av ali kad su po mene i Cuju
d o šla k o la M lad en o v e tetk e iz sela k o je je o v d e p rek o
b rd a. B av iću se k o ji d an ." P o tp isa n e b eše.

Jan k o se u p rv i m ah o b rad o v a o vo m e, ali v eć o k o p o d n e

sp o p ad e g a strašn a ĉam a i o sećan je b esk o n aĉn o sti.

N ig d e d a n aĊ e m ira! L ešk ari n a krevetu, turi ruku preko

o ĉiju p a san ja, san ja. O n d a u jed an p u t sk o ĉi, p a p o sto p uta
p ro Ċ e so b u tam o i am o . P o sle o p et leg n e n a k rev et, p a se
d aje u m isli k ak o o n a u lazi k ao sen k a, šap će m u . Z am išlja
k ak o b i m u b ilo d a g a p o m ilu je ru k o m p o u sijan o m ĉelu ,
k ak o b i se o n o n d a to p io , k ak o jo j n e b i n išta g o v o rio ,
samo bi uzeo kraj njene haljine, pa bi ga ljubio..., aja, ne
bi ga ljubio..., naslonio bi ga sebi na obraz..., njenu bi
ruku naslonio na obraz..., samo bi je malo dodirnuo
usnama. Ako bi ga ona poljub ila, o n b i..., šta b i o n
rad io?... O n b i k azao h v ala, h v ala!... N e! N e b i n išta
kazao... umro bi, da, umro bi - to je n ajlep še!

A li i to se v eć d o sad i, sp o p ad e g a n estrp ljen je. P red v eĉe

p o Ċ e p u tem k o jim je o n a o tišla i iĊ aše n ap red , a sv e m u se
ĉin jaše: sad će je sresti; i ĉim ĉu je d a o tu d zv rk te k o la, v eć
sm išljaše k ak o će k azati d a je sasv im slu ĉajn o p o šao
o v u d a d a šeta, a n ije u p rav o n i zn ao d a je to taj p u t. A d a
će se o n a v ratiti v eĉeras, sad o d m ah , - to mu je govorilo
srce n jeg o v o , i sto g a iĊ aše sv e dalje napred, i sve
slo b o dn ije, jer se sve v iše o sam ljiv aše. A li u jed an p u t se
trţe, k ao d a stad e n a g u ju , jer p o d jed n o m v in jag o m
u g led a p ro feso ra N ed ića s n ek o m k n jig o m i crv en o m
pisaljkom u ruci. Nema kud natrag, pozdravi ge s njime,
o b risa zn o j s ĉela i primi ponudu da i sam sedne pod
vinjagu.

- P azite sam o šta o v aj k aţe - reĉe p ro feso r i p o ĉe ĉitati

n ek u d u g aĉku reĉen icu iz k n jig e k o ju d rţaše u ru ci. Jan k o
je ĉu o sam o s p o ĉetk a jed n o : "als", na kraju "worden ist",
i u sredi dvaput "hohere Regionen". Iz u ĉtiv o sti izjav i
dopadanje i zamoli da razgleda knjigu.

- B aš b ih v as m o lio , ak o im ate što za ĉitan je - reĉe o n

N ed iću , a u jed n o se o b rad o v a id eji d a će k ak v o m
p rijatn o m lek tiro m m o ći rasterati ĉam u .

- Drage volje, drage volje! - reĉe p ro feso r. - Ja imam ovde

A b h an d lu ng en ü b er d ie m o d ern e P o litik [2] o d L ev en štajn a,
nekoliko Geteovih stvari, - znate, i taj je bio veliki
mislilac; pa onda imam: Ueber das Wesen der
Gedankenlehre[3] o d S o n en štajn a, p a o n d a, o n d a... o d
Sauertajga...

- M o lim v as što g o d o d G etea! - prekide ga Janko.

- D rag e v o lje, m o lim ! H o ćete li d a se v ratim o , p a d a v am

odmah dam?

Jan k o p ristad e, ali se k rad im ice sv ak i ĉas o b rtaše, sv e

m isleći d a će g a stići n jen a k o la.

O n u sv o jim m islim a i n e ĉu k ak o m u N ed ić celim p u tem

d ek lam o v ašte stih o v e iz Fausta i p retresaše p o red o m o n o
n ek o lik o k rn jatak a što je p ro ĉitao iz G etea.

- Ovde imam i Vertera: Patnje mladoga Vertera - ako

h o ćete to?

- Ĉ itao sam n ek ad , - reĉe Jan k o - ali davno. Mogu bas to

uzeti!

- Dakako! - Koliko se mladih ljudi ubilo zbog toga! Haj

h aj! K ao m u v e. P ro ĉitaju Vertera, p a p išto lj u ĉelo !

Jan k o , k o ji se k ao k ro z m ag lu sećaše V ertero v e su d b in e

p ri o v im N ed ićev im reĉim a ĉisto o seti n ešto h lad n o n a
ĉelu .

"T o će tam an p ristati za m en e", m išljaše o n i g o to v o s

n estrp ljen jem ĉek aše d a d o Ċ u k u ći i d a u zm e k n jig u .

U to j se k n jizi p riĉa k ak o je n ek i san jalo , p o im en u V erter

d o šao u n ek i k raj g d e je tih o i m irn o , id ilsk i, i tu p o zn ao
jed n u d ev o jku k o ja se zv ala L o ta, a b ila zaru ĉen a sa
n ek im A lb erto m . V erter se o d m ah zalju b i u n ju , i v eć n e
zna od ljubavi kud udara. Albert, koji je za vreme
poznanstva Verterova s Lotom bio negde na putu, vrati se
i v en ĉa s L o to m . V erter, d a b i razag n ao sv o je jad e, p rim i
se n ek ak v e slu ţb e i o d e o d atle ali n ab rzo se v rati, i
n jeg o v a se lju b av p rem a L o ti jo š jaĉe razbukti. Jednom,
k ad jo j m u ţ n ije b io k o d k u će, sp o p ad n e je lju b iti, ali v eć
p o sle to g a n ije m u o stalo n išta d ru g o n eg o d a se u b ije. O n
o zb ilja n ap iše, k ao što se to o b iĉn o rad i, m n o g o p isam a,
p o g o ri sv o je h artije, n ap u n i p išto lj, p o teg n e i u b ije se.

Janko sam o m alo p o v eĉera, p a se n ak lo p i ĉitati. O h o ,

k ak o je to b esk rajn a slast d eliti s n ek im su d b in u ! V eć n a
prvim stranama Janko vide da je i on sam Verter, i, pri
sv ak o j scen i u k n jizi, traţaše k ak v u sliĉn u sitn icu iz sv o g a
ţiv o ta. V ertero v a jad ik o v an ja za samo ga srce ujedahu, i
o n m u u p am eti stisk aše ru k u k o ja je v eć d av n o n a n eb u s
L o to m zajed n o . S v e, sv e m u se d o p ad aše, i u sv em u o n
v iĊ aše seb e. O n se slaţe s V ertero m d a m u n e treb aju
knjige, jer je srce i bez toga uzburkano; samo mu treba
tiha, mirna pesma koja se peva deci uz kolevku. I njemu
je, kao i Verteru, najmiliji onaj pisac u kome on nalazi
sv o j sv et i g d e je sv e n alik n a ţiv o t ĉitao ĉev . A u V erteru
je sv e tak o n alik n a Jan k a. N alik o n o b eţan je o d sv eta a
traţen je M arije, n alik je o n o o sećan je k o je g a p ro ţim a o d
g lav e d o p ete k ad se, k ao što v eli V erter, n jeg o v p rst
n eh o tiĉn o tak n e n jezin o g a ili k ad im se n o g e sretn u p o d
sto lo m . "Ja trg n em n o g u n azad , a tajn a n ek a sila v u ĉe m e
opet napred - meni mrkne svest!" Sve tako, ama u dlaku! I
njemu je Marija n ešto sv eto , i u n jen o m p risu stv u ću ti
sv ak a p o ţu d a! L ju ti se n a V ertero v a p rijatelja što m u
sav etu je d a se p ro Ċ e L o te: "L asn o je to k azati!" P a k ak o je
d o b ra L o ta k o ja p u šta V ertera d a se p o k atk ad isp laĉe n a
njenoj ruci! - I o n će to p o k u šati k o d M arije, to je zaista
u zv išen o a n ev in o zad o v o ljstvo . V erter ĉita L o ti o n aj
prevod Osijana[4], a Janko? - O n će M ariji d ati Vertera da
ĉita. "N ek v id i m o je jad e!" I što se v iše p rim icaše k raju
k n jig e, tim se sv e v iše zb ratim ljav aše g V ertero m , i
najzad, kad Verter u zim a p išto lje, i Jan k o p og led a sv o j
rev o lv er n a zid u , k o ji m u izg led aše k ao n ek ak av sig n al, i
iza njega kao da vidi bono i bledo Verterovo lice koje kao
d a m u zn aĉajn o k lim a g lav o m : "T ak o , tak o , b ratac, m i
jad n i siro tan i! L ju b im o , ali tu Ċ e ţen e; p o šteni smo, pa
zato treba da umremo! Hodi!"

"Zdravo, zdravo mi budi, pobratime, - p o k licav aše Jan k o

u sebi - sk o ro ćem o se v id eti!"

I u p rav o n e traţeći n ik ak v a d alja razlo g a, o n se o p rijatelji

sa sm rću . I o n aj n erazu m ljiv i tren u tak , u k o m e se p restaje
ţiv eti, tak o p rijaše n jeg o v o j san jalaĉko j p riro d i, d a g a
g o to vo s n estrp ljen jem ĉek aše. S latk o m u b i k ad
p o m išljaše k ak o će o n a m o ţd a n a n jeg o v o , v eć jed n o m
k ao m ram o r h lad n o ĉelo p ritisn u ti sv o j u g rejan i p o lju b ac.
"T ad a, tad ću b iti n ajsrećn iji!" A d a li će o n to o sećati?
"D ak ak o ! Š ta k aţe V erter?" O n p o n ov o p ro ĉita o n a m esta
seb iĉn e filo zo fije gd e se b ez ik ak v e rezerv e p atn icim a
o b ećav a n ag rad a "tam o g o re".

Ĉ itan je se p ro d u ţilo i su tra d o p o d n e, a p o sle p o d n e Jan ko

v eć p o ĉe p o p ro p isu u reĊ iv ati sv o je stv ari, p isati pisma i
m eĊ u n jim a jed n o sasv im v elik o , u v id u d n ev n ik a, a
n am en jen o M ariji. O so b ito u ţiv aše u sv o jo j "m irn o ći", a
m irn o ćo m o n zv aše g lu m aĉk o n av laĉen je o sm ejk a ili
m rštin a n a sv o je lice, iak o se u n u tra u d u ši u v ijao k ao crv .

I u celom tom svom delanju o n n ijed an p u t n e p o ku ša d a

d a seb i raĉu n a zašto o n to sv e ĉin i. Z ašto je o n tak o
n esrećan i šta sv e m o ra ĉo v ek im ati p a d a se n e m o ra
u b ijati? B eše li i o v o p o sled ica n jeg ov o g v asp itan ja ili
n ek e u ro Ċ en e p ren ad raţen o sti? N a to se n e d a lasn o
odgovoriti. Š to se n jeg a sam o g a tiĉe, o n , k ad je p o k u šavao
da to sve sebi objasni, odmah je posustao i zaklanjao se za
b o lešljiv o g V ertera i za v elik o im e G eteo v o . T ak o rad e i
matori ljudi koji se u mladosti nisu napatili!
O d p rv o g sastan k a M arijin a s Jan k o m K atan ić g a n e b eše
isp u stio iz o ĉiju . P ratio m u je sv ak i k o rak ; zn ao je i za
n aim an ju sitn icu . N išta m u se n ije o telo - n jih o v e šetn je,
razg o v o ri, p a ĉak n i p ism o p o ru ĉn ik ov o n a M arijin o g
m u ţa, n i M arijin a ced u lja n a Jan k a, n i sam o ĉitan je
V ertera. Jed n o je sam o što on nije znao, upravo nije
v ero v ao p riĉan ju p o ru ĉn ik o vu - d a je M arija n o ću u lazila
u sobu Jankovu.

M o g u ćn o je d a je K atan ića m n o g o što šta k retalo d a tak o

pazi na Janka; dva su, pak, uzroka poznata i nama: prvo,
što b eše o d p riro d e rad o zn ao , ak o se, to jest, m o ţe n azv ati
p ro sto m rad o zn alo šću o n o in tereso v an je za p o tan k u
isto riju sv ih i sv ak o g a, i u ţiv an je u sazn av an ju
n ajsk riv en ijih m isli u ĉo v ek u k o g a p osm atraš. M o ţd a se
tim e zad o v o ljav aše n jeg o v o u ro Ċ eno v lasto lju b lje jer se i
n a taj n aĉin u n ek u ru k u v lada svojom okolinom. Eto,
n p r., u k u p atilu n e b eše n ik o g a k o n ije ĉisto zazirao o d
K atan ića, i n ik o k o g a p o zn aje n e b i se zaĉu d io k ad b i m u
K atan ić u razg o v o ru , u z reĉ p o m en u o za k ak v u d u b ok u
tajn u . S d ru g e p ak stran e, K atan ić je b io v ajk ad ašn ji
prijatelj M lad en a, M arijin a m u ţa, u ĉijo j je k u ći o d rastao
p o slu ţu ju ći jo š k ao Ċ ak . M lad en o v g a je o tac d ao , p o
sv ršen o j n iţo j g im n aziji, u ap o tek u , p o m ag ao m u d a o d e
n a k u rs i jam ĉio za n jeg a k ad je o tv o rio ap o tek u n a sv o ju
ru k u . O tu d se o n o sećaše v ezan za M lad en o v u ku ću i
M lad en o v u ro d b inu . Z a M lad en a liĉn o i p o to m e što se
n jih o v e n arav i p o du d araše, iak o se o b iĉn o k aţe d a se n e
m o g u v o leti d v e sasv im jed n ak e d u še. U o stalo m , o n e i
behu jednake samo u jednoj polovini svojoj, a to u
ozbiljnosti i u odvratnosti prema sv em u što je n o silo tip
izjav a p rijateljstv a ili lju b av i. In aĉe, k ad b i se, k ao što se
to p o n ek i p u t rad i, p o red ile ću d i s ţiv o tin jsk im
o so b in am a, K atan ić b i m o rao b iti m aĉk a, a M lad en lav , -
ipak, dakle, oboje felis[5]. K atan ića ste v eć u n ek o lik o
poznali. A k o m u o d u zm ete m alen e lu k av e o ĉi, p a ih
zam en ite o sred n jim , u v ek o tv o ren im ; ak o iro n iĉn e b razd e
s o b a k raja u san a d ig n ete i tu rite ih m eĊ u o b rv e, - onda
imate Mladena! Najzad su mogli ledno drugo voleti i
sto g a što im se in teresi n ik ad i n i u ĉem u n e u k rštaše. K ad
je M lad en o tišao sa slu ţb o m u B eo g rad , i n jih o v i se
o d n o si p rek ido še, jer n ijed an n e b eše v o ljan p ism im a
k rp iti liĉn o rask in u te v eze; ali v eza k o ja se jo š u d etin jstv u
zatek la n ije p o p u stila u sn azi. K ad se M lad en ţen io ,
p o slao je i K atan iću štampan poziv na svadbu i na njemu
je jo š d o p isao p ero m : "N ik ak o d ru k ĉije d a n e u ĉin iš n eg o
d a d o Ċ eš!" K atan ić m u n a d an sv ad b e ĉestita sam o ţico m ,
i to b eše sv e. P a i p o sle sv ad b e n jih ov a k o resp o n d en cija
n e o ţiv e - pisali su samo po kakom poslu. Tako, npr., kad
je M lad en k u p io k u ću , traţio je o d K atan ića d v esta d u k ata
n a zajam za tri g o d in e. K atan ić u zajm i to lik o o d S to jan a
B ard ag d ţije i p o sla M lad en u s o v ak v im p ism o m : "E v o ti
šaljem n o v ce! N e treb aju m i p re d o k i sam n e k u p im
k u ću ". T e n o v ce v ratio m u je d o cn ije M lad en s n eţn o šću
k o ja n e p riliĉaše n jeg o v o j n arav i - u kesici koju je njegova
ţen a izv ezla za n ep o zn ato g p rijatelja sv o jeg a m u ţa.
K atan ić, o p et, sa svo je stran e, zam o ta k esicu u fin u
hartiju, turi je u jednu apotekarsku kutijicu i zatvori u ono
odeljen je v erth ajm o v aĉe k o je se zo v e "trezo r". A o b o jica
bi se oni nasmejali nekome drugom koji bi tako radio.
O n o v eĉe k ad je M lad en d o šao sa ţen o m i sa sestrico m u
k u p atilo , K atan ić g a je, n arav n o , o d m ah v id eo , ali n e
m o g aše o d m ah p rići, jer p o sv o jo j o prezn o j, m aĉjo j
prirodi hteo je najpre da se sam sa sobom dogovori kakav
će p o lo ţaj d a u zm e p rem a M lad en o v o j ţen i. U ju tru p red
zoru probudi ga jaka glavobolja, tako da je jedva u deset
m o g ao u stati i izići n ap o lje; ali M lad en v eć b eše
o tp u tov ao ; a s n jeg o v o m ţen o m šetaše se Jan k o p o p ark u .
K atan ić je u m eo b iti E v ro p ljan in i zn ao je k ak o m u se
v aljalo jav iti M lad en o v o j ţen i, ali g a o d to g a zad rţa ili
n jeg o v a n arav , jaĉa o d E v ro p e, ili n ek a lu k av a slu tn ja d a
će, o v ak o p o v u ĉen, m o ći b o lje p aziti n a lju b av n u ig ru
ko ja, k ao što m u se n a p rv i p o g led u ĉin i, b eše n eizb eţn a, a
k o jo j b i zasad b ilo n erazlo ţn o stati n a p u t. A li v eć p o sle
ĉetiri d an a o n se u p laši o d o n o g a što n jeg o v o b istro ok o
n aziraše k ro z zb u n jen o lice Jan k o v o i jo š san jiv ije o ĉi
Marijine. Tada on napisa M lad en u d u g aĉk o p ism o ,
n ajd u ţe k o je je ik ad n ap isao , u k o m e m u n ag o v esti k ak o
se zb o g g lav o b o lje n ije m o g ao jo š o n o v eĉe jav ljati
M lad en u i n jeg o v oj ţen i, a su tra, o p et, b eše p o zn o . T u
d alje, k ao u z reĉ, a sasv im zatrp an o u d ru g e sitn ice,
stajaše i to : k ak o svak i d an v iĊ a n jego v u ţen u , zd rav u i
v eselu , "s g o sp o d in o m Jan k o m , k o g a ti izv esn o p o zn aješ".
N ap o sletk u je d o dao jo š i o v o : "Jak o b ih se rad o v ao k ad
b i ti d o šao što p re, d a se v id im o i m alo p o razg o v o rim o , i
d a m e p red stav iš tv o jo j ţen i. T o m p rilik o m im ao bih ti
sao p štiti jed an v rlo v aţan p lan o jed n o m p red u zeću k o je
b ism o m o g li o b a u ĉin iti." P o d o v im "p red u zećem " o n je
zam išljao k u p o v inu v in a, ili m a k ak v u laţ k o ju će v eć
sp rem iti d o k M lad en d o Ċ e, a g lav n o m u b eše d a M lad en
v id i Jan k a i d a se zn a n aći. M lad en , k ad je p ro ĉitao o v o
p ism o , n ije u p rav o n i o b ratio p aţn je n a to g a Jan k a,
m isleći d a će to b iti k ak av p rijatelj n jeg o v e k u će, k o m e
K atan ić n e zn aĊ aše p rav o g im en a. Jed n o m u se sam o
ĉu d n o ĉin jaše: n e reĉ o "p red u zeću " v eć p rek o m ere
d u g aĉk o p ism o K atan ićev o . O tk u d to ? A li v eć p o sle p o
sahata on ode u kancelariju, zatrpa se poslom i sasvim
zab o rav i n a K atan ićev o p ism o s Jan k o m i p red u zećem ,
p o red k o g a n ije n i o p azio p o dv u ĉen e reĉi "što p re".

T rećeg d an a p o sle o n o g po ru ĉn ik ov a p ism a i p o sle

o d lask a M arijin a u selo , u v eĉe, k ad je Jan k o n ajţiv lje
u reĊ iv ao sv o ja p ism a i p rem išljao "k ak o m p ak len o m
sp rav o m d a razo ri sv o je b ed n o srce", šetao se K atan ić s
p o ru ĉn ik o m k ro z g lav n u aleju . P o ru ĉn ik p o b ed ilaĉk i
p riĉaše k ak o g a M arija o d d v a-tri d an a o štrije g led a:
"D o b ar zn ak , fik sira m e!" i u v erav aše d a je o n u stan ju
zad o b iti lju b av sv ak e ţen sk e n a sv etu : "M lad sam , n isam
ru ţan ", a u seb i m išljaše: "N isi v aljd a ćo rav , v id iš k ak o
sam lep! Oficir sam, a sve ţen sk e lu d u ju za o ficirim a, p a
jo š k o n jiĉk i!" K atan ić b i d ru g o m p rilik o m u ţiv ao u
o v ak v o m p riĉan ju i jo š b i izaziv ao p o ru ĉn ik a d a to v rlja i
d alje, ali sad b eše isu v iše zam išljen i o zb iljan . O n se b rzo
o d v o ji od n jeg a i p o Ċ e u sv o ju sob u , sm išljaju ći k ak im
n aĉin o m d a p o n o vo p o zo v e M lad en a d a d o Ċ e, "jer je v eć
k rajn je v rem e!" D a m u k aţe istin u - "to bi ga ubilo, a stvar
se jo š d aje p o p rav iti". A li šta d a rad i, k ak o d a p o ĉn e? V eć
g a izd ad o še sv e k om b in acije, k ad g a u m alo n e p reg aziše
jed n a k o la iz k o jih isk o ĉi - Mladen!

D a g a je k o d o b ro u o ĉio o n og a d an a k ad je d o v eo M ariju
u k u p atilo , o p azio b i d a je sad jo š m ršav iji i b leĊ i, a o b rv e
k ao d a su m u g u šće i jaĉe p ale n a o ĉi.

K atan ić stad e k ao u k o p an , p ljesnu se n ajp re p o ĉelu , p a

onda dlanom o dlan; i onda se zagrli s Mladenom.

M lad en se p lašljiv o o sv rn u :

- M o ja ţen a!

- O tišla je n ek o j tv o jo j ro d b in i o vd e u selo .

M lad en p lati k o ĉijašu . U ze K atan ića isp o d ru k e i n išta n e

g o v o reći p o v ed e ga p rv o m stazo m k o ja o d g o stio n ice
v o Ċ aše u p ark . N ik o g a n e b eše n a p o g led . M laden izvadi
p o ru ĉn ik ov o p ism o iz šp ag a i ću teći p ru ţi g a K atan iću .
K atan ić i n e zav iri d o b ro u p ism o , a v eć m u g a v rati:

- Znam!

M lad en g a u p rep ašćen o p o g led a. K atan ić se n aĉin i

rav n o d u šan :

- L aţe taj p as! Z n am ja k o je to ! P o k azaću g a i teb i. Istin a,

n ešto ima i u stvari - K atan ić se u jed e za jezik ; to jest,
n em a n išta..., n ešto im a..., izg led a, to jest, k ao d a im a... ali
n išta, n išta rĊ av o !

U taj p ar b eh u n asp ram ĉesm e. U b lizin i seĊ aše zam išljen

Janko s otvorenom knjigom u ruci.

- To je on! - reĉe K atan ić i p o k aza Jan k a M lad en u .

B aš u taj p ar Jan k o o stav i k n jig u n a k lu p u i p riĊ e ĉesm i d a
n ato ĉi ĉašu v o d e.

U n ao k o lo n iko g a ne b eše. K atan ić se p aţljiv o o sv rte.

D o k o p a k n jigu s k lu p e, tu ri je seb i p o d k ap u t, p a p o Ċ e
d alje n e o sv rću ći se i ţiv o g o v o reći i g estik u lišu ći.

K ad se o d m ak o še p o d alek o , M lad en p o g led a K atan iću

p o d k ap u t gd e je k n jig a stajala i zaĉu Ċ en o zap ita:

- A što to ?

- N a, p a n o ćas razg led aj! K o zn a? M o ţe ti treb ati!

M lad en , n e zn aju ći zašto , g o to v o p o bo ţn o u ze k n jig u , pa
je uri sebi pod kaput.

Ć u teći id o še d alje. K ad v eć zaĊ o še u šu m u , M lad en sed e

n a jed an p an j, tu ri g lav u m eĊ ' ru k e i u zb u Ċ eno , a jed v a
ĉu jn o p ro g ov o ri:

- D ak le, sv e je sv ršen o !... P ro p alo ! K atan ić ĉisto zad rh ta:

- B o g s to b o m ! Š ta ti je?

- N em o j n išta k riti! N e v eru jem n iĉem u d ru g o m , ali na

tv o m licu v id im d a je sv e su šta istin a.

K atan ić b i sam o g seb e ću šio . H teo b i n ešto g o vo riti, tešiti

g a, ali n e zn aĊ aše k ak o . S tv ar o d ista n e b eše za o ĉajan je.
O n o v ak o m išljaše: S v e zav isi o d M lad en a! M arija sad
n ije n iĉija. K o o d n jih d v o jice b u d e bolji, Mladen ili
Jan k o , o n o m e će se i p rik lo n iti. Ţ en a je što i d ete. K o m u
d a b o lju ig raĉk u , o n o g a v iše v o li. "D a sam ja", m išljaše
o n , "n jezin m u ţ, ja b ih v eć zn ao k ak o b ih p o ĉeo !"

A su to n se p o ĉe p o istih a i ĉisto b o jaţljiv o sp u štati.

Vazduh kao da se p ro ced i k ro z n ešto , stad e m irisati i
isp rav ljati k lo n u lo lišće. K o m arci p o Ċ o še u p ljaĉk u d rţeći
se p rav ca p rem a g o stio n ici, o d ak le se zaĉu še zv u ci
n eu reĊ en e m u zik e. M lad en izd iţe g lav u .

U n jeg o v u p o g led u b eše n ešto b an k ro tsk o , u K atan ićev u ,

opet, toliko neţn o sti d a ih zb ilja n e b i m o g ao p o zn ati n i
onaj koji je s njima svaki dan. Ova dva, po svome
o p h oĊ en ju , in aĉe k ao k o st su v a ĉo v eka ĉin jah u se u o v aj
par kao dva goluba. Jedan sa slomljenim krilom, klonuo;
jed an zd rav , s p u n o m g u šo m , v o ljan d a g a zah ran i.
K atan ić n e b eše v iše o n ; n a licu , u d rţan ju , u g o v o ru , u
p o g led u , v iše n i trag a o n e lu k av e o p rezn o sti, p o v u ĉen osti
i zatv o ren o sti s k o jo m k ao d a se b eše ro d io .

O n d o h v ati M lad en a za ru k u i u zb u Ċ en o p ro g o vo ri:

- M lad en e, tak o ti B o g a, b u d i ĉo v ek ! E v o ti se kunem

sv im n a sv etu d a sam p azio n a sv ak i k o rak i d a n išta
n isam v id eo što b i ti k aljalo o b raza i d o m a. T reb alo je,
istin a, ran ije d o ći, ali to p ism o V asiljev ićev o su šta je laţ.
Tako mi Boga! Evo oba moja oka ako tu ima truna istine!
U ši d a o d seĉem ak o n ije sv e p resn a laţ!

M lad en ĉisto o ţiv e. P o g led m u se razb istri. K atan ić,

o k u raţen , n astav i:

- S tv ar je u o v o m e... V id iš: tv o ja ţen a, o n a je u n ek u ru k u

san jalica, p a n aišla n a ĉo v ek a san jala. V eru jem d a o n i
o b o je isk lju ĉno p o to m e što su im p riro d e sliĉn e,
sim p atišu jed n o d ru g o m e, ali k ak v a je to n esreća? V id iš:
o v aj slep ac ĉita V ertera, i b o g zn a k o lik o g a o n cen i sam o
zato što o d g o v ara n jeg o v o j p riro d i ko ja traţi n ep restan o
d a g o ri i b u k ti! A li, n esrećn ik , n ije o n k riv što m u se d ala
p rilik a d a b aš u o v o m e pravcu hrani tu svoju prirodu. Nije
o n zato n ep o šten . T reb a m u sam o o tv o riti o ĉi, to jest, i
n jo j i n jem u , i tu riti g a n a d ru g o o g n jište, sam o d a o p et
m o ţe b iti u g ro zn ici, p a će se o n sam p ro ći tv o je ţen e, a i
o n a n jeg a. P o n iziti v erterizam u n jeg o v im o ĉim a, a d ići
što d ru g o , p a eto ti i izlask a! Z ain tereso v ati g a za p o litik u ,
p rijateljstv o , o tad ţb in u , što m u d rag o , v eć n aći će se šta!
R azu m eš m e?

Mladen je za vreme celog ovog razgovora blenuo samo u

K atan ića, i m ad a m u m isli b iše n a sasv im d ru g o j stran i,
m ad a n i reĉi n e razu m ed e, ip ak se o sećaše u m iren , jer iz
K atan ićev ih o ĉiju i o d seĉn o g g lasa sijaše o d su d n a
p o u zd ano st i o d u šev ljen a m irn o ća.

K ad se v ratiše, m rak b eše u v elik o p ritisn u o k up atilo , i

n jeg o v p ark , n jeg ov e k u će, ĉesm e, k u p atila, - sve to
izg led aše crn o i v elik o . I M lad en u se ĉin jaše d a je to
v rašk a p ećin a, sk lo n ište zlih d u h o v a. P o d iĊ e g a n ek ak av
strah i jeza, i on se obradova kad stigo še g o stio n ici g d e
b lešte sv eće i v esela lica b ezb riţn ih g o stiju .

S ed o še u jed an k rajiĉak u p ark u p red m eh an o m i ću teći

v eĉeraše. P a p o sle o d m ah o d o še u K atan ićev u so b u . T u
K atan ić p o n o v o razv rţe sv o je n azo re, p o g led e, m išljen ja i
verovanja. U tom Mladen izvadi ukradenu Geteovu
k n jig u , p a je p ru ţi K atan iću :

- A s o v im šta ću ?

- K ak o šta ćeš? - reĉe K atan ić izd ig n u v ši o b rv e. -

R azg led aj n o ćas, m o g u ćn o ćeš n aći što šta što će ti treb ati!
N isi n ik ad ĉitao Vertera?

- Ĉ itao sam .

- P a zar ti, k o ji p o zn aješ sv o ju ţen u , a ĉu o si šta sam ti

p riĉao za Jan k a, zar ti n e v id iš tu sliĉn o st s V ertero m ?
Ovaj smetenjak bar isti je Verter, i ja ne verujem te nije
jo š i to lik o lu d d a b i se i u b iti m o g ao .

M lad en p o Ċ e zam išljen o p rev rtati k n jig u , ali m u o d m ah

p ad o še u o ĉi siln a mesta, gotovo na svakoj strani,
isp o d v laĉen a p isaljk o m . O n p o ĉe p aţljiv o ĉitati. D a li je ta
m esta p o d v laĉio sam Jan k o , d a li g o spo d ar k n jig e,
p ro feso r N ed ić, to n e zn am ali M lad en , n arav n o , m išljaše
sam o n a Jan k a. I iz tih isp o d v laĉen ih m esta o n sastav i sebi
p o tp un u slik u Jan ko v u , i v eć m u se ĉin jaše d a g a p o zn aje
o d v ajk ad a. N e zn aju ći zašto , o n n a jed n o j h artijici p o ĉe
praviti kojekakve primedbice na Vertera i uvek bi ih
n ajp re sao p štio K atan iću : "P azi, m o lim te!" p a b i o n d a
p ro ĉitao s u siljen o m d ek lam acijom kakvu benastu
Verterovu lamentaciju na svet, na ljude, na nebo i boga, i
sv e što v id im o i n e v id im o . K atan ić sa zad o v o ljstv o m
slu šaše M lad en o v e zajed ljiv e p rim ed b e u k o jim a o n n azv a
jed an p u t G etea ĉak i b u d alo m .

- E , v id iš sad a! S ad zn aš to g a Jan k a, a zn aš sv o ju ţen u .

Vertera si p ro ĉitao - sad treba krojiti plan.

- Znam - reĉe M lad en , a u p rav o i n e san jaše k ak av b i to

m o rao b iti p lan . K ak o v eć b eše u m o ran , o n o p et p ru ţi
K atan iću k n jig u :

- A ovo?

- V ratićem o m u . Z ar o n , m isliš, zn a d a ju je o n d a d rţao u

ruci?

- Ĉ u ješ, - reĉe M lad en - nije lepo od nas...

- Š ta n ije lep o ?

- Pa to! - o n p o k aza o ĉim a n a k n jig u . - Š p iju n isali sm o

ĉo v ek a u n ek u ru ku .

- Hajde, molim te! - reĉe K atan ić. - L ezi p a sp av aj! Jo š

ćeš i ti p o ĉeti p lak ati k ao V erter.

Mladen, da ne bi b io V erter, n asm eja se i p o slu šn o se

izvali na krevet.

Sutradan, oko devet sahata izjutra, vrati se Marija s Cujom

iz sela. M lad en b eše s K atan ićem u n jeg o v o j sob i. K ad
u g led a ţen u k ro z p ro zo r, o n o b am re. N ek o lik o p u ta
d u b ok o p ov u ĉe v azd u h a, p a sm u šen o p o Ċ e napolje.

_ Ĉ ek aj! - reĉe m u K atan ić. - Stani da se dogovorimo!

- Z n am ja v eć sv e!

- Ama stani, priberi se!

- N e b o j se n išta, v eć ću se p rib rati.

O n o p et p o Ċ e v ratim a. K atan ić g a zad rţa:

- O n o p ism o p o ru ĉn ik o vo p o k azaćeš jo j. O n ak o , n arav n o ,

uzgred, u smehu, ili...- D o b ro , d o b ro ! M lad en se o trţe i
iziĊ e. K atan ić p o Ċ e u zb u Ċ en o h od ati g o re- -dole po sobi.

S astan ak M lad en o v sa sv o jo m ţen o m b io je m n o g o lak ši

n eg o što b i ĉo v ek m islio . U zb u Ċ en je je b ilo s o b e stran e
podjednako, a pri tom tako jako da jedno drugo n e m o g aše
p o sm atrati h lad n im o k o m k o je jed in o m o ţe su d iti. M lad en
je išao s tu g o m za izg u b ljen im rajem , M arija s n em irn o m
sav ešću . S astan ak b eše ip ak to lik o k rep ak d a u o d su dn om
tren u tk u izg u b i svu sn ag u i o ĉajan je, s jed n e, i g riţu
savesti, s druge stran e. O n n aĊ e n ju isti o n ak u k ak vu je i
doveo - o tv o ren u , isk ren u , v eselu , v ed ra ĉela, s
o ĉig led n o m rad o šću , a o n a n jeg a isto o n ak o v elik og ,
b lag o g , s n ek o m g o to v o o ĉin sk o m n eţn o šću . S latk o
obmanjivanje sebe sama razli se povrh ovog sastanka i
prekrili sve crn e m isli k o jim a io n ak o izlask a n e b eše. T a
o ĉajan je i n em irn a sav est n e stan u ju lasn o u g ru d im a
lju d sk im . Ĉ o v ek ih b ije ĉim stig n e, a n ajsiln ije
samoobmanom.

M lad en d rţaše d a je n em o g u ćn o , "ap so lu tn o n em o g u ćn o";

M arija ad v o k atsk i m išljaše: "P a šta sam ja, kao bajagi,

u ĉin ila?" i ĉisto je ĉik ala fak te k o ji su se i u n jo j i n ap o lju
nagomilavali.

P o ĉeše sasv im o b iĉn e razg o v o re. P itaše se za zd rav lje, za

p u t, k u ću i tak o k oješta. I B o g zn a d a li se n a o v o m e n e bi
sv ršila cela isto rija, d a o b o je ĉisto p lašljiv o n e p o g led aše
kroz p ro zo r d a li se o tk u d n eće p o m o liti "taj Jan k o ".

M ariji b i n ajm ilije b ilo d a se o v o g a ĉasa p u tu je. S u n Ċ ero m

v esele zab o rav n o sti b risaše o n a ţiv o svak u scen u iz sv o ga
ţiv o ta i o d n o sa p rem a Jan k u , i u slatk o m o sećan ju ĉasn o g
ţiv o ta p o stajaše sv e b leĊ a i h lad n ija v atra k o ja je d an p re
sag o rev aše. U tim m islim a o n a se isk ren o i n eţn o sav ijaše
o k o M lad en a k o ji s p u n im srcem m ilo v aše n jen u m ek u
k o su . V eć b eše d o šlo sv e n a staru m eru , k ad su n ce stad e
biti pravce u teme.

P o Ċ o še n a ru ĉak . U Ċ o še u g o stio n icu . Z a o n im sto lo m v eć

seĊ aše zam išljen Jan k o .

M arija o n o m siln o m sn ag o m , u ro Ċ en o m n ašim lep im

p o lo v in am a, v eselo i o tv o ren o p red stav i sv o m e m u ţu
zbunjenog Janka, "moga prijatelja iz detinjstva, koji mi je
ovde u svemu bio na ruci".

P rek o M lad en o v a lica p rh n u sam o jed an o b laĉak

n ep rijatn o g izn en aĊ en ja, ali o n se u b rzo p rib ra, stište
d o b ro ru k u o vo g "p rijatelja sv o je ţen e" i, m isleći n a
p o ru ĉn ik ov o p ism o , izjav i m u zah v aln o st: "k o ji ste b ili
tako dobri da ste..., koji ste imali dobrotu..., naravno, kako
je ona sama ovde bila"...

Janko se zaplete. Rukom, k ao d a se b ran i o d p ĉela

o d b ijaše zah v aln o st:

- O, molim, molim, ja mislim i svaki drugi..., naspram

d am e ... M i se v eć o d av n o po zn ajem o !

On se usili da opravda ovo "staro poznanstvo":

- Znate kad sam vas ono vodio u komendiju?

- Pa ste posle izvukli... - reĉe M arija, p o k azu ju ći lep ezo m

kako se bije.

O b o je g o v o riše n ep riro d n o v eselim i razd raţen o

nemarnim tonom. Mladen jasno, osobito po pokretima
lep eze, v id e n ep riro d n u ko k eteriju u sv o je ţen e. Jan k o m i
izg led aše sav zelen . S v e o ĉem u je sam o su m n jao , sad m u
se p o k aza su što m istin o m . P a ip ak m u se Jan k o ĉin jaše
v iše za saţaljen je n eg o za m rzo st. S v ak ak o , p ak , v alja g a
pobediti, pa ma kako bilo. Tu mu pade na pamet Verter, i
zam alo što , b ez ik ak v a p o v od a, n e p o ĉe v ik ati n a V ertera i
G etea i celu n em aĉk u ro m an tiku. I Bog zna ne bi li se on i
u p u stio u d ek lam o v an je d a K atan ić n e p riĊ e sto lu .

M lad en o d m ah sk o ĉi. P red stav i g a sv o jo j ţen i i p o n u d i g a

d a s n jim a ru ca. K atan ić se, k ao o n o m aĉk a što se u v ek
d o ĉek a n a n o g e, o b ešen jaĉk i p rak tiĉn o n aĊ e u o v o m e
d ru štv u . Z aturi odmah razgovor, i, posle pola sahata,
n jeg o v e an eg do te tak o o sv o jiše, d a i M lad en , i M arija, i
Jan k o , p a i C u ja, b risaše su ze k o je im o d sm eh a u d araše.
M lad en sasv im zab o rav i sv o ju b rig u , tim p re što g led aše
rasp o lo ţen o g K atan ića, jer o n n e o p azi d a m u šala n e id e
o d srca i d a m u se an eg d o te ĉas p o m o g u p rim en iti n a
Mariju i Janka.

U tak v o m razg o v oru zateĉe ih v eć i v eĉern je. K atan ić

p red lo ţi d a se p ro h o d aju , p a p o sle k up aju . S v i p ristad o še.
U to m e stiţe i v eĉe.

P o v eĉeri M lad en p o zv a i K atan ića i Jan ka na vino i kafu.

N ek o v rem e, p o što razg o v o r p o sta o d rešen iji, M lad en se

p o ĉe sasv im n ev ešto v rteti o k o tem e ro m an a. Ĉ as p o b i
hteo da navede razgovor na Getea, pa da se osveti i Janku
i V erteru , ali m u se b o ja n ik ak o n e p rim aše.

K atan ić se v eć p o ĉe jed iti i ugrizivati za usne. Najzad ga

izd ad e strp ljen je. O n isp o v rti iz šp ag a G etea i tresn u g a o
sto , tu ţeći se d a g a ţu lji u k ap u tu .
Jan k o , izn en aĊ en , d o k op a k n jig u :

- A gle!

- Š ta?

- Knjiga!

- Pa da!

- Ta znam, ali moja!

- V aša?

- Ta da!

- Gle!

- Znam, pa otkud vam?

- T o sam d an as k u p io o d o no g a m alo g p ereĉara.

- P ereĉara? O b ešen jak , u k rao m i!

- K aţe, n ašao je!

- N ašao ? V eru jte! M lad en se o b rad o v a.

- Š ta je to ?

- Gete, - reĉe Jan k o . P a tu je Wahlverwandschaften,

Werther...

- N o , ţeleo b ih zn ati k o to jo š m o ţe ĉitati!

- Molim vas, - reĉe Jan k o , ĉisto u v reĊ en - a zašto ?

- B o g s v am a, k ak o zašto ! Jeste li ĉitali?

- Ĉ itao sam .

- O n o b o lesn o n agv aţd an je što se zo v e V erter?

- N esrećan m lad ić!

- Smetenjak! - reĉe M lad en ţiv o . - Smetenjak! Pravi

p ro izv o d n em aĉk e p o ezije. G ete v id eo R u so v ljevu Novu
Eloizu, pa i on napisao Vertera. I p o m islite što je
n ajĉu d n ov atije: za tim šm o k ljan o m V ertero m lu d o v alo je
n ek ad celo n em aĉk o d ru štv o . S ad , m o lim v as, u zm ite
samo: ugleda on nekakvu Margaritu d a seĉe d eci h leb ac...

- Lotu! - popravi ga Janko.

- L o tu , d a seĉe d eci h leb ac, - i ni pet ni devet, nego se

o d m ah zalju b i! I jo š zn a d a o n a im a svo g a p o šteno g
m lad o ţen ju k o ji će je u zeti, V in k lera, k ak o li se o n o
zove?...

- Alberta - reĉe o p et Jan k o k o g a u srce d iraše o v e reĉi.

- D a, A lb erta, i to n jem u n išta n e sm eta d a o p et trĉk ara k

n jo j i d a m isli jo š d a je v o li, a o v am o b i h teo d a je o tm e
od tog Morica..., kako rekoste?..., da, Alberta, njenog
p o šten og m lad o ţen je. I što je n ajsm ešn ije: ta G reta... L o ta,
Lota, jest, Lota!... ta Lota tako isto zaljubi se u Vertera
k o ji n em a n ijed n o g u slo v a za lju b ljen je o sim što slin i k ad
g led a u m esec. P a šta m i je to sad ?

Jan k o h ted e n ešto o d g ov o riti, ali lu tk a k o jo m se o n ig raše

b eše v eć razb ijen a.

M lad en n e ĉek aše d a mu se da povoda da nastavi:

- I v id ite što m e n ajv iše jed i, d a su n aši lju d i m ajm u n i: sv e

što v id e u d ru g o g a, - d o b ro , rĊ av o , to im se d o p ad a.
N ad ali d rek u : "G ete, G ete!", a o v am o , an ališite g a s k o je
h o ćete stran e, o n je n ajjaĉi u to j b o lesn o j fan taziji.
Pomislite samo na Fausta! Faust je...

M lad en n e zn aĊ aše šta d a k aţe. P o k aja se što je sk o ĉio s

V ertera n a F au sta, k ad g a se F au st io n ak o n išta n e tiĉe. O n
p ro g u ta p lju v aĉku , p a n astav i:

- F au st je to isto što i V erter. M islim , n arav n o , n e p o

predmetu. I v i m islite d a V erter m o ţe im ati k ak e
v red n o sti! Š ta h o će o n? D a n e rad i n išta, d a se lu n ja
ovamo-o n am o , "id ilsk i", d a p rav i d eci k u će o d k arata i d a
treb i b o ran iju ! O d rastao , m lad , zd rav ĉo v ek - pa kao
b o g alj. P a o n d a jo š sam seb e n a silu B o g a p rav i
n esrećn im . I p o m islite, ak o se n e v aram , n jem u se ĉak
p rik rad a ţelja d a u m re o n aj ĉestiti i p o šten i m u ţ L o tin . I
o n sad m isli d a je v o li i d a b i je sam o o n m o g ao u srećiti,
v aljd a tim e što slin i p red n jo m ! P a d a b i k ru n isao tu sv o ju
lju b av , m eće ru k u n a seb e i p iše n jo jzi - njojzi, volim vas!
- n jo jzi o n p iše p ism o p red sm rt i o p et se p ren em aţe k ak o
se u b ija iz p išto lja k o ji je o n a d o d ala n jeg o v u m o m k u . I to
je sad lju b av , i to je ĉo v ek ! P a i celo je d ru štv o b o lesn o i
ludo; i njen otac, i taj Gustav..., Albert..., svejedno kako
m u je im e, taj n jen zaru ĉn ik , p o sle i m u ţ, trp i d a se o n
d o v laĉi u k u ću . T o je - n ek a v iša tak tik a. B re, n e b io to
k ak av zd rav Š u m ad in ac - o n b i n jeg a n a b rzu ru k u izleĉio .
P a, v eru jte, n i n a p am et m u n e b i p alo d a se p ren em aţe.

Jan k o se o ĉajn o u siljav aše d a b ran i svo g a n esu Ċ en o g

p o b ratim a, ali m u se jezik zav eza. S v e što b i o n h teo reći,
k ad b i g a jezik slu ţio , b ilo b i: "A li srcu se n e zap o v ed a!"
T im e m išljaše d a b i p o b io M lad en a. A li i b ez to g a M lad en
nastavi:

- Ili, valjda, treba ga izviniti što g a je lju b av o b rv ala?

Dabogme! Lopova - što je siro m ah , u b o jicu - "što m u je
takva krv", izdajicu - što je p lašljiv , o tim aĉa ţen a - što je
zaljubljen. Pa onda nam nije niko kriv, ali ostajemo bez
ĉasti i p o n o sa!

M lad en b iv aše sv e ţiv lji i ţiv lji, i ĉas p o d o liv aše seb i
v in a u ĉašu . U sv o ju ţen u n e sm ed e p o g led ati. D a b i
izg lad io sv o j o du šev ljen i razg o v o r, k o ji sv ak ak o n em aše
o v d e m esta n i sm isla, o n , šaleći se, d o d ad e: - Ovo vino
m en e b aš u g reja -, p a o p u ĉi d alje:

- Ta zar je to tema gde se izliva poetski talenat? Gde je

o n a p lem en ita, ĉista, zd rav a lju b av? - O n steţe p esn icu i
udari o sto. - K am o m ati, ţen a, d eca, k u raţ, o tad ţb in a,
ĉast...?

O ĉi m u zasv etleše:

- Z ar m o ţe išta b iti lep o što je b ešĉasno? Z ar m o ţe b iti

lju b av i b ez ţrtv e? Z ar je za saţaljen je o v ak av ĉo v ek? P i!
P i! Ja g a se g n u šam ! A i L o ta g a se m o rala g n u šati, ak o
nije bila..., nije bila...

On pljunu.

K atan ić o štro p o sm atraše M lad en a k o ji, d a li zag rejan

v in o m , d a li u n u trašn jim ţaro m , ĉin jaše se ĉitav m ali atlet.
Jan k o seĊ aše n ajp re p o tišten , a p o sle u zb u Ċ en . N jeg o v
ju ĉerašn ji id o l, V erter, p o sta o d jed an p u t o b iĉn o jun e. O n
se ĉisto ĉu Ċ aše k ak o se to o d jed an p u t sv e u n jem u o b rte;
ali p rev rat b eše sn aţan . Z lato b eše laţn o - on ga baci!

M arija s n ek o m p o b o ţn o šću g led aše sv o g a m u ţa. C u ja je

drem ljiv o ĉaĉk ala n o s.

- Daj-d e jo š v in a! - reĉe M lad en sm eju ći se. - Š to n isam

n ek i ĉo v ek o d p era d a b ar k aţem n ašem sv etu d a se n e
h ran i sp laĉin am a. O v ak v e su stv ari u b itaĉn e za m lad a
ĉo v ek a. N e rad iti n išta! P rav d ati sv o ju len o st n ek o m
v išo m filo zo fijo m , k aljati k u ćn i p rag , razo rav ati m irn u i
sav esn u lju b av jedn e ţen sk e, tu rati u g arak u k u ću p o šten ih
lju d i a jo š sv o jih prijatelja, - i to sv e p rav d ati n ek im v išim ,
p lem en itim o sećan jem k o je ĉak treb a d a se zo v e lju b av !
To je lopovluk, izdajstvo! Pa onda napao lamentovati i
tu ţiti se n a sv et k o ji n eće d a se p reo k ren e sto g a što je tak o
n jeg o v a razm aţen a v o lja! T o m o ţe ĉin iti sam o sm eten jak
k ao što je V erter, a n aći p ristalica sam o u sv o jih zem ljak a
koji su ludovali za njim.

K atan iću se u ĉin i d a je d o sta. T im p re što se b o jaše d a će

najzad i Marija i Janko opaziti krajnji cilj ovoga
razgovora. Jedan mu se odeljak Mladenove besede
o so b ito do p ad aše, a to je o n o k ak o b i k ak av Š u m ad in ac
leĉio tak v o g p rijatelja sv o je ţen e, k ao što je V erter. "O v o ,
istina, nije romantiĉn o ", m išljaše K atan ić, "ali je jaĉe o d
celo g razg o v o ra." D a b i se zav ršio , o n n aslu ţi sv im a v in a,
p a d iţe ĉašu :

- E , ti si v eĉeras razv io ceo g o v o rn iĉki d ar. N ajzg o d n ije će

b iti d a jo š p o jed n u p o p ijem o . H ajd 'b ar za p o k o j d u še
tome - kako ga ti nazva? - šm o k ljan u !

D o setk a n e b eše n ik ak v a, ali celo d ru štv o , p a i M lad en ,

rad o p ristaše d a se u siljen o sm eju i d a isk ap e n ato ĉen u
ĉašu .

K atan ić zam etn u razg o v o r o p o eziji u o p šte. N jeg o v

lju b im ac b eše N jeg o š.

- Vidite zdrave poezije!

O n p o ĉe m estim ice d ek lam o v ati Gorski vijenac.

- To je zdravo! Zdrava je Marseljeza, zdrav je Don Kihot!

A to! - o n lu p i šak o m p o Verteru. - To je samo
sen tim en talan p iv arsk i trb u h ... D ete jo š o v u , p a d a id em o !

M eĊ u tim je v in o ĉin ilo sv o je. O sim C u je, k o ja je v eć

spavala, i Marije, koja je n ešto d alek o san jala, n a sv im a se
o p aţaše lak , v eseo , v in sk i d u h .

- Ĉ ek ajte, sed ite! B o g zn a k ad ćem o se o p et v id eti - reĉe

Mladen. - M ilo m i je, v eseo sam što sam m eĊ 'sv o jim
prijateljima. Eto, otkad se samo s tobom nisam video; pa
sad sam stek ao jo š jednog prijatelja! Nadam se, gospodine
Jan k o , d a se n ećem o zab o rav iti. Ja sam v aš d u ţn ik - treba
da vam vratim ljubav za ljubav. Spasajte se!

Jan k o se u v ijaše:

- M o lim v as! Ja sam d rag e v o lje, i šta v iše! N a sp asen ije! -

A , h v atam v as za reĉ, - reĉe M lad en spu štaju ći ĉašu n a sto
i b rišu ći b rk o v e - h v atam v as za reĉ. P rijatelj k u će n ije
n ik ad izlišan . Ja v as m o lim sam o d a m i i d alje o stan ete što
ste m i d o sad b ili. E to , ja v eć sad traţim , m o lim v as za
u slu g u . S u tra p u tu jem , K atan ić tak o Ċ e, - na vama opet
ostaje Marija; molim vas, nemojte je ostavljati.

P rsi M arijin e p o ĉeše siln o o d sk ak ati. Jan k u se p reli u srcu ,

k ao u ĉaši k o ju m u M lad en n aslu ţi. O n m alo n e p ad e u
n esv est, m alo što n e b rizn u u p laĉ k ad d o k o p a p ru ţen u
Mladenovu ruku:

- Ja sam v aš, v aš; sasv im v aš! R asp o laţite sa m n o m k ak o

v am je. v o lja! I ak o b i v am treb alo , što k aţu , i k rv i isp o d
grla..., ja...

K atan iću b eše v eć tu ţn o .

"N a što v iše?" - m išljaše o n . "K o m ed ija je v eć o d ig ran a."

O n stad e p ru ţati ru k u sv im a red o m . I g o to vo p o vu ĉe

Janka za sobom napolje.

K ad n jih d v o jica iziĊ o še, C u ja je v eć u v elik o sp av ala.

M lad en o tv o ri p ro zo r d a iziĊ e d im o d d u v an a i p irn u u
sv eću d a se n e k u p e k o m arci.

O b o je ću taše. M arija se n aslo n i n a p ro zo r i g led aše

napolje.

M lad en jo j p riĊ e.

Dole u parku crne se drva, gore b listaše zv ezd e.

Mladen joj nasloni ruku na rame:

- K u d a g led aš? M arija o b risa su zu :

- T am o ! V id iš o n u zv ezd u? Ja je d o sad n ik ad n isam

videla! To je nova zvezda!

M lad en p o zn ad e M arsa k o ji b leštaše sv o m sv o jo m

crv en o m sv etlo šću i trep taše ĉisto n am ig u ju ći n a ovo dole
što se zo v e b u ra u srcu . D a li je o n te v eĉeri jaĉe sjao n eg o
o b iĉn o , d a li se sam o k ro z v laţn e o ĉi jaĉe rastu raše
njegove zrake, - tek i M lad en u b eše k ao n ek a n o v a
zv ezd a. O n m etn u ţen i ru k u n a tem e i p o lju b i je u ĉelo :

- Nije, sine, nova zvezda; ona je uvek na nebu. Pogledaj

je! M o ţd a je to tv o ja zv ezd a?

A Mars kao dvostrukom snagom da zasvetle tako silno, pa

opet tako pomirljivo i tiho.

R an o su tra d o šao je k n jim a Jan k o s jed n im p ism o m u

ruci, kojim ga, veli, poziva sestra na smrti.

Na rastanku rukovao se s Mladenom sedam, a sa Marijom

ĉetiri p u ta. S M lad en o m i K atan ićem se i p o lju b io . Iz k o la
se n ije v iše o sv rtao .

Od to doba prestao je baviti se ljubavnim predmetima, i

k ad g o d b i k o po ĉeo g o v o riti o to m e, o n b i d o k aziv ao d a
su to sam e "šv ap sk e bljuvotine". Ali ipak svake godine
u ĉin i p o k ak v u bud alaštin u . Jed an p u t se fo to g rafisao s
crn o g o rsk o m k ap o m . Ĉ u jem d a se u p isao i u farm azo n e.
A p re n ek o lik o d an a v o zio sam se p rek o M išara. K o ĉijaš
m i p riĉaše k ak o je p rek lan e v o zio tu da jed n o g g o spo d ina
ko ji, k ad iziĊ o še n a m esto g d e je p o d ig n u t k rst "P o g in u lim
Srb-ju n acim a", reĉe m u d a stan e.

- G led am ja šta će! A o n : h ajd ', h ajd ', p a u p rav o d o k rsta.

S k id e o n d a k ap u , kleĉe, p rek rsti se, p a p o lju b i n ajp re k rst,
pa posle zemlju. Posle opet sede na kola, pa teraj dalje!
Đ av o g a zn ao šta m u je!
- K ak o je izg led ao , o ĉiju ti? O n m i u d lak u o p isa Jan k a.

Napomene

1 . K arl L em k e, n em aĉk i estetiĉar, zn atan P o p u larn o m

estetik o m (1 8 6 5 ) p rev ed en o m n a v iše jezik a.

2. Rasprave o modernoj politici

3 . O su štin i n au k e o m islim a

4. Engleski pisac Makferson napisao je po narodnim

predanjima skotskim kolo epskih pesama koje je izdao
kao da su od staroga keltskoga Omira - Osijana.

5 . L atin sk o im e ("m aĉk a") ro d u g rab ljiv ih sisara, u k o ji

spada, osim lava i m aĉk e d o m aće i d iv lje, jo š tig ar, p an ter,
jaguar itd.

S ve će to n a ro d p o zla titi

I su m rak se p o ĉe h v atati, a laĊ e jo š n em a. S v et k o ji ju je i

ĉek ao p o ĉe se razilaziti. O d e i d eĉk o s crn im zem iĉk am a i
kapetanica s bajatim licem . O d o še i o b a p rak tik an ta, s
M ark o m sto laro m , sv ad iv ši se n ajp re s g o stio n iĉaro m što
im je to ĉio jo š p ro šle sred e o tv o ren o p iv o . P o Ċ o še i
k o ĉijaši n u d eći se d a p o d v a g ro ša v oze u v aro š; ali
v ećin a, "rad i ap etita" ili "o p ru ţan ja n o g u ", o d e p ešice
zam etn u v ši p ru t n a ram e a p alac o d lev e ru k e za šp ag o d
p ršn jak a. N i ţen a M arin k a m ag azad ţije n e h ted e sesti u
k o la v eć p o Ċ e sa sv o jim m alen im d ru štv o m p ešice,
o k reću ći ĉas p o leĊ a o n im a s k o jim a je g o v o rila i to n e iz
n ep risto jn o sti, v eć p ro sto zb o g tep eluk a koji tako
b ezazlen o b listaše, k ao d a je Z ajeĉar p ro cv atio , a k ro z
K n jaţev ac p ro tek la rek a o d m lek a.

S u n ce se b eše rasp lin u lo u d alek o j p rek o sav sk o j rav n ici, i

sam o jo š p o v rh m esta g d e g a je n estalo p ru ţah u se u n eb o
d u g aĉk e, sv etle b eliĉaste zrak e, k ao d a je otud sa zapada
p o m o lio n ek u g rd n u šak u sa raširen im i n ag o re o k ren u tim
prstima - u p rav o o n ak o k ak o to p rav e d o b ri i rĊ av i m o leri.
Sava, koja je bila tako opala da se gotovo na svakom
m estu m o g la g aziti, san jiv o o ticaše, o d b ijaju ći slab aĉak
crvenkast reflek s o d o b laĉk a p o v rh n je.

Z am alo jo š, i sv et se sasv im raziĊ e. O sim slu g u i

ĉin o v n ik a p aro b rod sk ih n a o b ali stajah u jo š sam o d v a
ĉo v ek a, - jed an u fesu i ĉak širam a, d ru g i u m u n d iru i
mamuzama. Onaj u fesu - B lag o je k azan d ţija - ceo dan
n estrp ljiv o h o d aše: sv ak i ĉas zap itk iv aše k o g a p o što go d ;
o b rtaše se n ep restan o , k ao d a g a cela sn ag a sv rb i p a n e
zn a o d ak le d a se p o ĉn e ĉešati; u laţaše u stan iĉn u
g o stio n icu i ĉisto kao d a će o d o cn iti u sp lah iren o
istrĉav aše p o n o v o n ap o lje, u p iru ći p o g led d alek o p rek o
mirne S av e. N jeg o v o lep o izb rijan o , ĉisto lice, s lak im
p o v ršn im b o ram a, n alik n a o n e o b laĉk e n a ćilib aru , sa
sed im zo lu fim a i b rk o v im a, stajaše n ek ak o u k o n trastu s
m alen im , p lav im , v ed rim o ĉim a k o je ţiv o , p a ip ak s
p o u zd an jem , sk ak aše s jed n o g p red m eta n a d ru g i. Ĉ ib u k
je n ep restan o d rţao u zu b im a, p aleći lu lu istresen im
k o k icam a. S v ak i ĉas je zap itk iv ao i m o m k e i ag en te: Š to
n em a laĊ e? D a li im a k ak v a d ep eša? Je li v o d a tak o m ala?
V u ĉe li k ak v u teretn icu itd ., - n a što m u i m o m ci i ag en t, s
u ro Ċ en im g o sp o d stv o m stran ih d rţav ljan a, v rlo u k ratk o i
o so rn o o dg o v araše.

K ap etan , p ak , p o im en u T an asije Jeliĉić, stajaše g o to v o

ceo d an n a jed n o m e m estu , p o d b o ĉivši se n a sab lju . L ice
m u b eše o k ren u to stran i s k o je laĊ a d o lazi, a o ĉi u m o rn o i
n estaln o b lu d iše ok o to g a m esta, kao ono sasvim
izg u b ljen a g lav ĉina o k o o jed en e o sov in e. N a n jeg o v u licu
n e b eše o n o g a h ero iĉn o g a izg led a k oji se k ad što v iĊ a i n a
pensionisanim potpukovnicima, pa ipak ono te opominje
n a o m arin u iza k o je se d iţe o lu j, o d eću i ćeram id e s k u ća i
kape s glav a. P u n aĉk i, m alen i, s o b e stran e p o striţen i
b rk o v i, m alen ali p o d eb eo n o s, o sredn je sm eĊ e o ĉi, reh av e
o b rv e, o k ru g ao o b rijan p o d b rad ak i ĉisti, m asn o ţu ti, ali n e
m ršav i o b razi, m ala u sta s p o v erljiv im k o n tu ram a, v elik e
ruke, aljkava uniforma, a kao sneg b ela k o šu lja i k ao
m lek o ĉista sab lja, - sv e to izd av aše g o sp o d in a i g ejak a,
ĉo v ek a o d k o g a išĉek u ješ d a zn a aran ţo v ati k ad ril i
o ĉistiti o štricu , a o p et te n im alo n e b i izn en ad ilo k ad b i o n
o k ren u o d am i leĊ a, o b risao n o s salv eto m ili ĉak zab o
v ilju šk u u lok u m iće.

O n d ak le stajaše, a k azan d ţija se n ep restan o v rtijaše.

N ap o sletk u , k ad m rak stiţe p re laĊ e i n e m o g aše se v id eti
ni zlatan pervaz na agentovoj kapi, i njih se dvojica
p o k un jen i v ratiše u m eh an u .

- Nema je, pa nema! - reĉe k azan d ţija lju tito k ao ĉovek

kome ne ide karta.

- Nema je - reĉe i o ficir, ali m irn o , k ao p erio d iĉan

ĉin o v n ik ko ji zn a d a p o sle p et g o d ina m o ra d o ći k lasa.

- Š to li, B o ţe? - reĉe o p et k azan d ţija. - Valjda..., ta da...

o v d e i n em a T u rak a... A laĊ a se v aljd a i n e m o ţe
bobandirati?

K ap etan ću ti.

- K o g a v i ĉek ate? - upita opet Blagoje.

- Ţ en u !

- A ja sina! Ranjen je.

On se malo strese, brzo stade istresati skoro punu lulu i

p o n ov o je n ap u n ivši i p aleći n astav i p rek o ĉib u k a:

- Ali lako, sasvim lako! Pisao mi je njegov drug Jole.

Ovde i ovde! - o n ru k o m p o k aza sasv im n eo d reĊ en o :
n ajp re p rek o lev e p lećk e, p a o n d a d u ţ cele d esn e n o g e.

- S am o g a o k rzlo ! O tp u šten je k u ći iz b o ln ice d a se

popravi, pa posle u ime Boga opet!... I treba... treba goniti
p ek sijan a!... S am o n ek a n am je B o g u p o m o ći!...

- A šta v am je sin ? - reĉe k ap etan , p o ĉin ju ći u ĉestv o v ati u

isto riji k azan d ţijin o j.

- Moj sin? - K azan d ţija! E h , d a v id ite k ak o taj rad i. U

njega ruka, vidite, ovde deblja nego u mene noga ovde. Ja
sam zb o g o v ih o sku d n ih v rem en a p ro d ao sv e što sam
imao - šta će m i? -, samo sam alat ostavio. Ali dok je
n jeg o v ih ru ku i alata, b iće n am a d v o jici h leb a, p a b aš d a
nas je i desetoro.

- Znam, znam - reĉe k ap etan -; ali šta je o n u v o jsci?

- U v o jsci? P ešak ! Jest, p ešak ! Ja u v ek k aţem : ti, b rate, ti

bi trebalo d a si to b d ţija. T i b i lep o m o g ao p o vu ći to p .
Posle, ono kad grune - m ilin a ĉo v ek u ĉu ti! A li o n h o će u
p ešak e. K aţe: o v o v red i, - ak o ćeš n a p u šk o m et, ak o ćeš
za g u šu ! S trah te p o g led ati k ad se n alju ti. T aj g d e u d ari, tu
trav a n e n iĉe!

- A gde je ranjen?

- Bogami, ne znam. Ne znam - badava! Pisao mi je, istina,

n jeg o v d ru g Jo le, ali ja sam zab o rav io . S m ešn a im en a
tamo. Evo pisma! U dve borbe - u dve...

O n izv ad i sasv im m asn o i izg u ţv an o p ism o iz ću rĉeta i

predade ga kapetanu koji ga ponese u ruci da ga proĉita
sp ram sv eće u m eh an i.

U Ċ o še u m eh an u s m asn im d u g aĉk im sto lo v im a, ĉaĊ av im

zidovima i od muva upljuvanim sahatom. Na vratima koja
v o d e u av liju sto ji n ap isan o o b lig atn o "S rećn a N o v a
g o d in a" itd ." a isp o d to g a "Ilija! S rem ĉev ić 1 4 g ro : o d -
raki". Na sredi tav an ice o b ešen a lam p a ĉk iljila je, jed v a
p ro b ad aju ći zrak e k ro z v eć sasv im crn o stak lo . N asred
sred e stajaše jed n a d rv en a sto lica sa slam n im sed ištem i
slo m ljen o m i tak o ţiv o p isn o isp ru ţen o m n o g o m k ao d a
h o će d a se fo to g rafiše.

K ap etan sed e n a d u g aĉk u k lup u k raj p ro zo ra i p o ĉe ĉitati

vrlo zamrljano pismo. Blagoje skloni najpre onu stolicu,
p su ju ći "što će o v o ĉu d o o v d e", sed e p o sle p rem a
k ap etan u , zag rn u ru k av o d ću rĉeta i p o g led a p o sto lu ,
h tev ši se n alak titi. A li se o d jed an p u t, trţe v id eći p o sto lu
grdnu, crvenkastu masnu mrlju.

- E j ti, m o re! E , o v o je b aš p rek o jeg o ! G led aj ti, m o lim

te: m alo n e p o k v arih k o p o ran ! Ĉ u ješ ti, b re, h o d i o v am o !
O b riši o v o !

O d n ek u d iz m raĉn o g u g la d o vu ĉe se jed n o p rljav o

stvorenje.

- A šta je o v o o v ak o m asn o? Je li, m ag arĉe?

- Pa, mehana je, majstor-Blagoje, - reĉe p rljav o stv o ren je

s toliko nepobitnog razloga, da se Blagoje razgoropadi:

- E , g le ti n jeg a! M eĊ er si ti n ek i m u d rac! P a v aljd a n e

sede svinje u mehani?

Ĉ italac će se v rlo o g rešiti ak o p o m isli d a je B lag o je k ak av

ĉan g rizalo , - b o ţe sah ran i! S ad a je o n sam o u
g ro zn iĉav o m stan ju o d n estrp ljen ja, p a traţi sam o seb i
zanimanja. Pristao bi on sad i da se bije, i da ga biju -
sam o d a m u p ro Ċ e v rem e. N ije o n , in aĉe, b io b aš n i v rlo
razg o v o ran ĉo v ek , i v eĉerašn je n jeg o v o u p ravo napadanje
n a sv ak o g a k og a sretn e b eše sam o o ĉajn iĉk i p o k u šaj d a
razag n a ĉam u . Z b o g to g a o n o p et ju riša n a k ap etan a:

- Jeste li videli onoga s nogom?

- Koga s nogom?

- Ta onoga bez noge?

- Koga bez noge?

- T a o n o g a sa štak o m ?

- K o g a sa štak o m ?

- S a štak o m ! O n o g a što su m u d o k to ri o d sek li n o g u !

- A što su m u o d sek li?

- P a, k aţu , h teo je d a u m re o d ran e što je d o b io n a Jav o ru ,

pa mu onda odsekli nogu, pa sad ide bez noge... Zar vi ne
znate onoga s nogom?

- Ne znam - reĉe k ap etan - nisam ga video.

- Pa sve prosi pred crkvom!

- Hm!

- U h , B o ţe! - Blagoje se strese. - Ovakav badrljak amo!

B o lje b i m u b ilo sto p u ta d a je u m ro ! A o n n išta - ţiv ! P a
jo š p u ši! N išta m u , k aţe, n e šk o d i!

- Pa dabogme!

- S am o to m i se n e d o p ad a što p ro si.

- Pa mora da jede!

- Znam! Ali on kad je u ratu izgubio nogu, treba da mu se

p lati! L ep o d a m u k aţu : N a ti, b rate! H v ala teb i k o ji si za
n as p ro lev ao k rv , i tak e stv ari... Ĉ o v ek je, u n ek u ru k u , to
se vidi - k ak o d a k aţem ? - izg u b io n og u , id e n a štaci! S ad
njemu treba da jede, da pije. H o će, b o g m e, i lu lu d u v an a...
Ĉ o v ek je...

K ap etan se o seti p o zv an d a o b jasn i kazan d ţiji p o lo ţaj

invalida:

- T o je lep o što je o n za sv o ju zem lju o sak atio seb e. A li

zato o n n e m o ţe traţiti sad d a b u d e sav etn ik . V id ite: sv ak i
o n aj k o ji je p ro lio k rv za sv o ju zem lju treb a d a se raĉu n a u
srećn e, jer se o d u ţio sv o jo j m ajci, sv o jo j zem lji. S v ak i je
d u ţan sv o jo j zem lji, zem lja n ije n ik o m e n išta...

- E , zn am i ja te v aše filo zo fije! Z n am ja, ak o ćeš, i

"zem lja jesi, u zem lju o d iteši"! A li d aj ti, b rate, što g o d u
ţiv a u sta! V id ite: to je ĉisto ..., k ak o d a k aţem ?..., to je
strašn o p o g led ati! D o v d e o d seĉen o , - a ĉo v ek h o će hleba!
P a sad zar d a p ro si? M o ra! N e m o ţe d a o re, n e m o ţe d a
k o p a! P a jo š, m o ţe b iti, p o n ek ip u t slab o što i n ap ro si. B re,
d a je m en i v last, ja b ih i zn ao šta b ih rad io ! Ja b ih lep o iz
k u će u k u ću . U Ċ em , u n u tra sed i g azd a i jed e p itu o d
oraha. - "A, ti jed eš p ite?" - "Jedem!" - "A je li krv
jeftinija od pite? A kamo onome onde s nogom?" - "A šta
m e se o n tiĉe?" - "H a, n e tiĉe te se, je li? D aj o v am o ,
doktore! Jedan, dva, pet, - koliko ih treba! Dede seci!
Secite mu noge ovde! Jok, ne pitam ja treba li ili ne treba:
seci ti samo! Tako! Sad vidi kako je onome onde! Ha
sinko!"

K ap etan v id e d a se s B lag o jem n e d a o b jašn jav ati u v išim

reg io n im a. O n se spu sti n iţe:

- T ak o je, tak o je! A li će o n i i d o b iti sv i p risto jn o

izd rţav an je iz d rţav n e k ase k ad se sv rši rat. Nemajte vi
brige!

- To, to, moj gospodine! Samo ako je to zacelo i onoliko

k o lik o treb a, d a n e sto je o p et p red crk v o m i d a n e p ro sjaĉe
p o v ašarim a. Z ar k ad b i n ek o zb o g m en e izg u b io sam o
m ali p rst, p a ja... A o v am o d rţav a... S lu šajte!... Z v iţd i!

- N e zv iţdi! - reĉe k ap etan .

- T a zv iţd i, B o g s v am a.

B lag o je istrĉa n av rat-nanos napolje. Malo posle vrati se

pokunjen.

- M o ra b iti d a je n ek o v ab io v ašk e. A im a i u g u rsu za, p a

d u v aju i u k lju ĉ. T u p re, k ad je o n o S reta išao u B eo g rad ,
a o n aj o b ešen jak M ićin sak rio se za d irek , p a p išti u k lju ĉ.
S v i p o sk ak aše, i sam n aĉeln ik sk o ĉi! P o sle se sam o v ratiše
- i n aĉeln ik se v rati. P su ju o n o g a k o je sv irao - i n aĉeln ik
p su je, a n e zn a k o je!... Ja... O , b rate, ja n e zn am što se to
tak o zad o cn ila! D a li je to jo š k ad g o d b ilo? Je li ti? Ej,
m o m ĉe! H o d i o v am o !

Ono prljavo stvorenje pomoli se opet.

- Je li se laĊ a jo š k ad o v ak o zd rav o zad o cn ila?

- Ne znam - reĉe stv o ren je.

- N e zn aš? S m eten jaĉe! P a šta ti o n d a zn aš? Š ta im aš za

p iće?

- S v ašta! - reĉe stv o ren je g lu p o se sm ešeći.

- Pijete li vi rakiju? - reĉe B lag o je o k ren u v se k ap etan u .

- Ne!

I ja slab o ... A m a šta d a se rad i sad ? Ĉ ek aj-de!... Je li to

zv iţd i?

U ću ta i slu ša.

- A ja... D o n esi rak ije! N e m o ţe v iše n i d a se p u ši. V eć m i

srce p o crn e o d d u v an a! P i! T a o v o n ek ak a šo m a. Parna!
Pi, pi!

P o što istrese p o lić, k ao d a m u o ĉi m alo o ţiv eše i ceo

izgled dobi mirne odsudnosti.

- A la m i je i to laĊ a! S an ćim o n a id e b rţe o d k o la! D a je

ĉo v ek seo n a k ak u m u d rag o m rcin u - gde bi bio dosada!
P ih a! Š ta v elite, n a d o b ro m k o n ju?

Svi konjiĉk i o ficiri v o le d a g o v o re o k o n jim a, p a m a to

b ilo i s k alu Ċ ericam a. I n ašem k ap etan u ĉisto sen u še o ĉi.
O n je izv esn o m islio n a k ak v o g arap liju k ad reĉe:

- Za osam sahata!

- Za osam, bogami! - reĉe B lag o je k o m e je o v a

p ristrasn o st išla u raĉu n . - A ovo je v eć k o je d o b a! D a sam
ja samo znao!... Nego ne bih ga, opet, smeo tovariti na
k o la. Istin a, n jeg o v d ru g Jo le k aţe: lak o je ran jen , sasv im
lako; ali, znate, rana je, a ja bih njega na kola! Eh, kaka je
b ila u m o g m ajsto ra k o b ila!... E j ti, slep i m išu ! D o n esi jo š
rakije... Kobila kao srna! Pa samo ovako savije glavu.

On izvi ruku tako jako, kako bi otprilike izgledao konj sa

slomljenim vratom.

- A m a zar ti n em aš b o lje rak ije? E j ti, p u p av ĉe! K aţi

gazda-D av id u d a ja ištem rak ije. "D o b re!" k aţi, "g azd a-
Blagoje!"... Ovako savije glavu! Ama tu trebaju ruke! Da
p u k nu v u ku ći! O n a k ad trĉi, p a sv e o v ak o , - on turi glavu
m eĊ 'n o g e - a ja d rţi, d rţi! P a n ap o sletk u , k ad n išta n e
p o m aţe, a ja u sto g ili u tarab u , u zid , g d e stig n em ! N išta
ona pod nagim bogom ne vidi, samo kad jedanput uhvati
huk! A ja u plot, pa kad lupi glavom, ja mislim ode do
Ċ av o la i o n a, i ja, i k o la, i sv e! A o n o n išta! P a p o sle jo š
ide mirno kao buba! Ali niko drugi nije umeo s njom kao
ja. K alfa V id ak išao jed an p u t p o b ak ar n a S av u , a o n a
samo ovako - o n o p et tu ri g lav u m eĊ ' n o g e i isp ru ţi b rad u
k ao d a m u je Ċ em u u stim a. - Vidak ispusti uzde, pa legne
u k o la, a o n a sv e p rek o ĉag rća, p a p o jen d ecim a, p a trĉi,
p a trĉi, p a trĉi... Z v o n i! Jelte d a zv o n i? D a p latim !

O n o p et istrĉa n ap o lje, ali k ad se vrati, na njegovu licu

b eše n estalo n estrp ljen ja, i g lu p a v eselo st liv aše iz o ĉiju
n a k o je, p o izrazu m o jih zem ljak a, v eć p o ĉin jaše cu riti
rakija.

- Kakav je to konj, upravo kobila! Majstor metnuo

jedanput jedan sanduk - o v ak o o vo liki, n e zn am šta je
hteo! A o n a: Ċ em n a zu b , p a o v ak o ! P a k ak o je letela,
o n ak o u av liju ! A k o la zak aĉe; p a straţn ji to ĉk o v i o stanu
pred kapijom, a majstor u kapiju, a sanduk njega po glavi,
a p red n ji to ĉk o v i k o d o ra, a k o b ila p red k u ću , a m i d a
u m rem o o d ... o d ... A m a šta su ti o d v u g le o v e ţig ice?...
D aj jed n u ţišk u !

K ap etan g a v iše n e slu šaše. N jeg o v e m isli b eh u d alek o :

ĉak u K n jaţev cu . T am o m u je b ila ţen a k o d m atere
ĉek aju ći d a se o slo b o d i b rem en a. A li tad a su tam o b ili i
Ĉ erk ezi. U ţasn e k o m b in acije sev aše k ap etan u k ro z g lavu .
S v a v arv arstv a k o ja su p o ĉin ili o v i lju b im ci E v ro p e
slik ah u se ţiv im b o jam a u n jeg o v im m islim a. A p o v rh
sv eg a stajaše d esp eratn a n eizv esn o st; jer o tk ak o je p o šao
u rat, sam o je d v a p ism a o d ţen e d o b io . U o b a m u p isaše
d a će d o ći ĉim se p o ro d i i d ig n e, ali od poslednjeg pisma
b eše p ro šlo v eć p et n ed elja, a T u rci d o šli n a T resib ab u , a
Ĉ erk ezi ru še n jeg o v u k u ću i p ale m u p o stelju n a k o jo j m u
m o ţd a ţen a leţi. P a ip ak je o n išĉek iv aše. Im a u ĉo v ek a
jed n a ţica, laţljiv a k ao slu ĉaj, p a ip ak je zo v u
"p red o sećan je". Ko god igra na lutriji, taj pri svakom
v u ĉen ju im a p red o sećan je d a će d o b iti, i n ik ad a se n e ĉu d i
p o sv ršen o m v u ĉen ju k ak o g a je p rev arilo to p red o sećan je.
A u d ari li sam o jed n o m i n a n jeg a slep a sreća, o n ceo sv et
u v erav a d a je zn ao d a će d o b iti, jer m u se sve bese tako
ĉin ilo i n ik ak o d ruk ĉije. I k ap etan T an asije v eć treći p u t
u zam an ce d o lazi ĉak s p o zicije n a laĊ u , s tešk o m m u k o m
izm o ljav aju ći d o p u šten je o d k o m an d an ta, jer m u se sv e
ĉin jaše d a g a d an as n eće p rev ariti slu tn ja. A li ev o b aš u
o v aj p ar u ĉin i m u se d a n i sam a laĊ a n eće v iše d o ći. O n
p o stad e n estrp ljiv k ao i B lag o je. P rev rtaše m isli d a p ro seje
iz n jih o n o što je crn o . O d e u K n jaţev ac g d e se ro d io ; u Ċ e
u sv o ju k u ću , sed e p o d o rah k o ji je p osaĊ en o n d a k ad a se
kapetan rodio, a koji sad na svojoj periferiji nosi suve
grane. Tu sahrani oca i mater, tu preko puta zamilova
d ev o jk u , tu u z k u ću o d n ese k u m u lim u n i p o ziv n a p rsten .
O , k ak o m u tu b eše d rag o sv e: i stari o rah o v o rm an , i
zarfo v i o teti o d n ek o g tu rsk og p aše u p rv o m n ašem
ustanku, iskrhani nogari za kacom u podrumu, i ikona
svetoga Nikole s dvokrilnim i uvijenim nosom, nalik na
d v a p u ţa, i fistan u saraĉan i, u k o jem se n jeg o v a m ajk a
v en ĉala, i o p et, o p et, i p o v rh sv eg a: v eselo , b lag o i
p u n aĉk o lice n jeg ov e ţen e, i stid ljiv a n ad a d a će b iti
otac... i..., n e, n e m o ţe b iti! T a, ak o su i T u rci, n isu
zv ero v i! O n se p o trlja p o ĉelu h tev ši razg n ati o v e m isli.

- M ajsto r je, i b o g zn a k ak o , rad b io d a se o ţd reb i -

n astav ljaše B lag o je g led aju ći n ep restan o u m esto n a k o m e
je k ap etan jo š p ri p o ĉetk u sed eo . - Dabogme! Jer to je
hala, nije konj! E, ali tako...

K ap etan g a m irn o slu šaše, k ao o n u šetalicu n a sah atu . N i

ona, n i B lag o je n im alo m u n e sm etaše d a d alje n astav i
svoje misli.

O p et je n a staro m m estu . O p et p lam te k u će i p o u licam a

leţe n ag rĊ en e lešin e...

T ek o k o p o n o ći o n se izv ali n a k lu p u k raj p ro zo ra b aciv ši

n ajp re jo š jed an p o g led n a lam p u k o ja sv e slab ije sv etljaše
i sv e g rĊ e sm rd ijaše i n a B lag o ja k o ji h rk aše tu riv ši g lav u
m eĊ 'n o g e i p ru ţiv ši o b e n o g e n ap red, k ao d a d rţi u zd ice.

Z alu d se k ap etan m u ĉio d a sv ed e o ĉi - san njegov behu

o k u p ili Ĉ erk ezi! T ek u sam u zo ru k ao d a m alo p rid rem a,
ali tad se zaĉu k ro z m rtv u n o ć rav n o m ern o lu p an je
to ĉk o v a i u zv ik iv an je o n ih što m ere v o d u s p red n jeg k raja
lad e; p a o n d a p ištaljk a stad e b u d iti u sp av an u p o slu g u n a
stan iĉn o j laĊ i. K ap etan sk o ĉi; sab lja m u se o tište i sa
zv ek eto m lu p i o zem lju . I B lag o je se trţe.

- N ećeš, b re! - reĉe o n i k ao d a p o n o vo p o v u ĉe u zd ice i

ponovo zaspa.

K ap etan istrĉa n ap o lje u sv eţe ju tro . Jed v a je d isao .

N eizv esan strah v lad aše n jim e. O n u trk d o trĉa d o
stan iĉn e laĊ e. D o k o p a b aĉen alat s laĊ e k o ja d o lazaše i
stad e je v u ći seb i. I tam an d a zam etn e u ţe na kazuk, a u
g o m ili sv eta o p azi jed n u ţen u k o ja izd iţe v iše g lav e d ete
u p o v o ju . K ap etan b aci u ţe m o m cim a k o ji se ĉu d iše
n jeg o v u po slu , zan ese se i m alo što n e p ad e u v o d u . I k ad
m u ţen a u o n o j tišm i i g u ran ju p ad e n a p rsi i p red ad e m u
sina, prvo suze, p a o n d a p o ljup ci p o ĉeše p ad ati n a
p u n aĉk o d eten ce ko je se n im alo n e srĊ aše n a sv o g d o sad
n ev iĊ en og o ca.

I ţen a je p lak ala - to se v eć zn a! I d ru g a jed n a p o starija

ţen a iza n je - i bez toga ne ide! I najzad i detence ototanji.

O n i b rzo p reĊ o še p rek o m o sta i sk lo n iše se u stran u

p rav eći m esta d ru g im p u tn icim a k o ji se g u raše zajed n o sa
sv o jim p rtljazim a, jer jo š n e b eše n ijed n o g ko ĉijaša n i
n o saĉa.

K ap etan h ted e m n o g o što šta p itati ţen u , ali n ik ak o d a

o tp o ĉn e; n ap o sletku m u se o d reši jezik :

- M eĊ er, ti si ţiv a!

O n je u h v ati i steţe za m išicu , k ao h tev ši se u v eriti.

- I o v aj m ali! T i, ti, v o jn iĉe! A šta ti ja k o ješta n isam

m islio ! B o ţe, B o ţe!

O n o b risa lice ru k av o m i d rţeći d ete n astav i:

- Z n ao sam , zacelo sam zn ao d a ćeš d o ći. T ak o sam b aš u

d lak u raĉu n ao . A n ana?

T ek u taj p ar o n u g led a o n u staru ţen u i p o trĉa jo j ru ci:

- H v ala B o g u , sam o k ad ste sv i ţiv i i zd rav i! K ad je sv e

dobro!

S tara ţen a b rizn u u p laĉ:

- D alek o sm o o d d o b ra, sin k o ! O stad o sm o b ez k u će i

k u ćišta.

K ap etan a k ao d a n ek a led en a ru k a šĉep a za srce ali ta ruka

isto tako naglo popusti, jer on u isti mah opazi kako se
p rek o ću p rije k reće jed an ĉo v ek u p ro sto m v o jn iĉk o m
odelu, a bez desne noge i leve ruke,

- Ć u ti! - reĉe k ap etan s u ţaso m n a licu . B rzo p red ad e d ete

ţen i, p a p ritrĉi b o g alju . P o th v ati g a ru k o m isp o d m išk e i
p o m o ţe m u d a zak o raĉi jed n u g red u k o ja se b ila isp reĉila
na mostu.

- D a n isi ti, v o jn iĉe, g azd a-Blagojev sin?...

- Jesam, gospodin-kapetane! - reĉe v o jn ik sastav ljaju ći

n o g u i štak u i d o tak n u v ši se p o vo jn iĉk i k ap e. A li g a štak a
izdade i o n se p rid rţa za jed n u g o sp oĊu s k u ĉeto m i
zem b ilo m k o ja v risn u i o d sk o ĉi u stran u .

- T u ti je o tac! Ĉ ek aj d a m u k aţem !

K ak o b eše tek zo ra i p u tn ici n eo d lu ĉno stajah u n a o b ali, to

i n eh o tice sv i o b ratiše p aţn ju o v o j scen i.

K ap etan o trĉa n ap red u m eh an u da probudi Blagoja. Svet

se rask lo n i u d v a red a p u štaju ći in v alid a: k rasn o g , jed ro g
m o m k a, s m u šk im licem i ţalo stiv im o sm ejk o m o k o
u san a. S v e b eše u n jeg a: i sn ag a, i zd rav lje, i lep o ta, i o p et
- n iĉeg a n e b eše! S v e liĉaše n a razlu p an u sk u po cen u
porculansku vazu.

O n p o Ċ e p o lak o n ap red . Z a n jim p ristad e k ap etan ica s

m ajk o m i d eteto m , p a o n d a o stali sv et, sv i ću teći k ao u
n ek o m sv eĉan o m spro v o du .
U taj p ar g o lo g lav B lag o je istrĉa iz m eh an e:

K ap etan p o sk o ĉi i d o h v ati g a za ru k u :

- S tan i! O n je tešk o ran jen ! Z d rav o tešk o !

- K ak o tešk o ? K o to k aţe?... E v o , ev o p ism a!... N jeg o v

drug Jole...

Z v eraju ći n a sv e stran e, o n p ro trĉa p o red in v alid a i

zaustavi se na kraju publike:

- Pa gde je?

- Tata! - v ik n u v o jn ik m ilo stiv n o o k reću ći se n a jednoj

n o zi i p o d u p iru ći se štak o m . - Tata! Ta evo me!

Blagoje se kao munja brzo okrete. Stade pred sina. Gleda

ga, gleda - pa onda tresnu o zemlju.

N ik o n e m išljaše d a id e sv o jim p o slo m . S v i p risk o ĉiše,

p o p rsk aše g a v o dom . D am a s k u ĉeto m i zem b ilo m tu ri m u
n ek ak v e k ap ljice p o d n o s. B rzo g a p o v ratiše i d ig o še n a
noge. On se prvo obrisa od vode kojom su ga polivali, pa
o n d a zag rli sin a, ali tak o n ag lo k ao d a se b o jao d a će m u
p o b eći!

D u g o g a n e p u sti. A i k ad se o d v o ji, o n g a g led aše p rav ce

u o ĉi, n e sm eju ći n ik ak o sp u stiti o ĉiju d o le g d e je n ek ad
noga bila.

- H v ala B o g u , sam o k ad si ti ţiv ! S v e će o p et d o b ro b iti.

Ovo, - o n ru k o m n ap ip a štak u - o v o će n aro d p o zlatiti! Je
li tak o , b raćo ?

S v i p risk o ĉiše o d ob rav aju ći.

- Eto ja, - reĉe k ap etan - ja prvi dajem... - on stade

p retu rati šp ag o v e, ali n aĊ e sam o n ek o lik o k rajcara, - ja
evo dajem sahat i lanac. Na!
- Hvala, gospodin-kapetan! - reĉe v o jn ik , isto o n ak o
p o zd rav ljaju ći k ap etan a. - D rţi, tata! Ja n em am ru k e.

- E v o i ja ti d ajem m o ju ćilib arsk u lu lu . V red i d v a dukata -

reĉe S tev o p rak tik an t.

- H v ala, b raćo ! D rţi, tata!

- E v o ti d a k u p iš d u v an a! - reĉe M arin k o m ag azad ţija i

p ru ţi m u n ek o lik o d u k ata.

V o jn ik , s m u k o m p rid rţav aju ći štak u , sk id e k ap u i

p o d m etn u je m ag azad ţiji d a tu ri u n ju n o v ce.

- H v ala, b raćo . D rţi, tata!

Blagoje uze kapu u obe ruke, metnu u nju sahat, lulu i

dukate.

N aro d p o ĉe red o m sp u štati u k ap u . M eĊ u p u tn icim a b eše i

b raće R u sa, sa o n o m , k ak o o n i v ele, "širo k o m n atu ro m ".
O n i n em ilice d av aše.

V o jn ik se zah v aljiv aše n ep restan o sa: "h v ala, b raćo !,

h v ala, b raćo !", ali m u g las p o stajaše sv e v iše i v iše
zag u šljiv . T e d v e reĉi p o ĉeše d o b ijati o d su d an ritam , k ao
u slep aca n a v ašaru , i o n k ao d a sad p rv i p u t o seti sa sv o m
snagom nepokolebljivog uverenja da je bogalj i prosjak. I
n ajzad p ro su še se tih e, k ru p n e su ze, k ao m ajsk a k iša.

- Gle, gle ti njega - reĉe B lag o je. - Zbog tak'e sitnice

p laĉe! P a šta m i je to? Jed n a n og a! E , h ej! S v e će to o p et...
- o n u m alo n e reĉe "n arasti", ali se o p et u stav i: - S v e će to
o p et... A m a je li ti ja k aţem d a će to sve n arod pozlatiti?!

P a o n d a u jed ared i sam b rizn u u p laĉ:

- A što će m i sv e o v o?

On baci preda se kapu s poklonima i kao lud pogleda u

n eb o , k ao d a o d o zg o ĉek a o d g o vo ra.

- Hajdemo-te odavde! - reĉe k ap etan ica. - Ovde je

n esreća, a m i... - ona pogleda u obe noge sv o m e m u ţu i u
p u n e o b rašĉiće sv o g a d eteta... - mi smo, hvala Bogu,
srećn i i p resrećn i!

Tada su odveli Blagoja i sina s poklonima na karucama u

v aro š. L ju d i d o b ra srca ĉin ili su im d o n ek le p o k lo n e, ali
sv e se n a sv etu o g u g la. S v e izb led i: i o d u šev ljen je, i
lju b av , i d u ţn o st, i saţaljen je, i n e m o ţeš g a v iše p o zn ati,
kao ni Topuzova vranca koji je nekad dobijao svaku trku,
a sad o k reće su h aĉu .

K ap etan je o p et o zid ao k u ću n a isto m m estu u K n jaţev cu .

P o k rio je, istin a, k ao što se k aţe, h artijo m , ali m u je ţena
p v esela, i sin ĉić zd rav , i ĉu p a g a v eć za b rk o v e. |i B lag o je
je jo š d o n ek le g o vo rio : "S v e će to n aro d p o zlatiti!" P o sle
je o k ren u o n a: "S v e će to teb i B o g p latiti!" N ap o sletk u se
propije i tu skoro umre. A njegov sin prima izd rža va n je iz
invalidskog fonda i - prosi!

M o ţete m u , ak o ćete, u d eliti.

Ovo je moj prilog!

(1882)

Vetar
B io je red n a n jeg a, n a Jan k a. O n je o v ak o p riĉao .

Kad sam se vratio "ozgo" u Srbiju, dobio sam mesto u

m in istarstv u i ţiv eo sam s m ajk o m o d m o je p late i n jen e
m ale u šteĊ ev in e. Ţ iv eli sm o lep o i zad o v o ljn o ! O so b ito je
m o ja m ajk a b ila zad o v o ljn a što jo j n isam d o v eo "iz P ariza
k ak 'u Š v ab icu ", p a d a "n e u m e s n jo m e n i g o v o riti".
I ja sam b io zad o v o ljan što sam n eţen jen . I m ad a je m ajk a
p o ĉesto n av ijala d a jo j d o v ed em "o d m en u ", n išta m e n ije
vuklo pred oltar. Nije da sam ja iz p rin cip a ţeleo o stati
n eţen jen , n eg o - ne znam ni ja! Naprotiv! Ja sam sasvim
d elio n azo re m o je m atere: "sv e sa sv eto m i k ad je ĉem u
v rem e", ali sam sv e to ip ak o stav ljao v rem en u i slu ĉaju .
S lu ĉaju? - Jest! Ja "b o lu jem o d slu ĉaja", p a sam v aljd a
malo i fatalist!

D ak le, tak o sm o m i ţiv eli - d o b ro ! A i k ak o d ru k ĉije

m o g u ţiv eti m ati i sin? O n je n jo j u v ek , u v ek d o b ar. O n a
m e je jo š n ep restan o su b o to m m ila, d av ala m i sav ete,
p rišiv ala d u g m eta n a k o šu lju , o p irala se p o k o jo j ţelji i
tru d ila se d a o d rţi sv o j au to ritet; ali k ad sam ja v eć n ešto
u ĉin io , k ad je n ešto b ilo sv ršen o , o n da je b ilo u v ek i -
d o b ro ! I ak o b ih se ja sam za n ešto u ĉin jen o k ajao i k in jio ,
o n a m e je sam a razg o v arala i d o k aziv ala d a je b aš tak o
dobro kako sam uradio. Dobro i onda kad me je, dan pre
to g a, sv o m sv o jo m reĉito šću o d to g a o d v raćala.

B o ţe m o j, k ak o su b ile v elik e n aše m atere! O n e su im ale

p rao sn o v n e, ĉv rste, p ro ste p rin cip e k o ji su isp isan i u
sv ak o m b u k v aru ; a d rţale su ih v iso k o , s p o u zd an jem i
malo koketnim ponosom, kao vitez svoga dobrog sokola.
N ije b ilo n ik ak a p itan ja n i zad atk a ţiv o ta, m a k ak o o n b io
teţak , a d a g a o n e o d m ah lak o i p ro sto n e reše. N ad
ap so lu tn im tešk o ćam a u zd izale su se sv o jim v iso k im i
istin sk im relig io zn im o sećan jem .

M o ja se m ati m alo i slab o k ad šalila. Po jedanput u godini

dana ja bih joj legao glavom u krilo. Tada bi me ona
ĉešk ala p o g lav i i g o v o rila k ao m alo m d etetu : "K u ţd rav o
m o je, ti slu šaš m am u !", ali k ao d a se o d m ah i zastid ela
toga, jer bi uvek dodavala: "Tako sam te uvek mazila kad
si bio mali!"

N ek ih p u ta p o sle v eĉere ja zap alim cig aru i k aţem :

"M am o , sed i ti! Id em ja m alo u k afan u , ĉek a m e Jo ca
doktor!"

- S ed i, b o g ati, d a se m alo razg o v aram o . Ţ eljn a sam te.

H o ću to m tv o m Jo ci d a k aţem ..., h o ću d a m u k aţem ...,
treb a v i, b rate, o b o jica d a se ţenite!

Mene kao stid:

- E , b o g ati, m am o ; B o ţe, zd rav lja! D o k b u d em im ao v eću

platu!

- Dosta je, hvala Bogu, pametnome. Kad, ako Bog da,

b u d eš im ao d ece, stići će i b o lja p lata.

Ja se jo š v iše stid im , ali se k u raţim :

- E , d ab o g m e, a ĉim e ću h ran iti d ecu ?

- Bo g s to b o m , n e g o v o ri tak o ! A ĉim e d ru g i sv et sv o ju
decu hrani?

- Jeste, ali ako ja uzmem sirotu? Moja mati se usprsi na

sto lici, u o zb ilji se i sv eĉan o m e g led a:

- B o g s to b o m ! N ek a je o n a srećn a i v aljan a, p a k u d ćeš

v ećeg b o g atstv a?

Ja se sasvim oslobodim:

- A m a, b o g ati, teb i b i b ilo sv ejed n o baš ak o b ih se ja

o ţen io i b ez n o v aca?

- B o g s to b o m , šta g o v o riš k o ješta? N ek a je sam o teb i

d rag a i n ek a je ĉestita. - Tako mi Boga!

O n a se in aĉe n ik ad n ije k lela B o g o m , a i m en e je p so v ala

što sam b io u o b iĉajio u z reĉ "b o g am i!"

N i in aĉe n ije o n a m arila za k ak v e sv eĉan e izjav e. A li je

u v ek , k ad g o d je go v o r o m o jo j ţen id b i, u zim ala tak o n ek i
zn aĉajan , tajan stv en i sv eĉan izraz, k ao d a je g o v o rila o
tome gde su joj stvari i kako da je obuku kad umre. Zbog
toga me je n ešto k o p k alo d a p ov ed em razg o v o r, sam o d a
je v id im u tak v o m rasp o lo ţen ju i d a ĉu jem d a i o n a rek n e:
"bogami!"

P o sle to g a ja jo š sed im i n e d iţem se o d sto la. P alim jo š

jed n u i jo š jed n u cig aru ; a o n a m i p riĉa. P riĉa se u v ek
m o rala sv ršiti "m o ralo m " k o ji o na uostalom ne
in terp retiše i n e g u ra m i g a p o d n o s. N ije b ar n ik ad rek la
n ešto n alik n a "o v a b asn a u ĉi", ali je zato ip ak v o lela d a
sn aţn ija m esta istak n e i p o n av lja. - Volela je, na primer,
d a p riĉa k ak o arh an Ċ el n ije p o slu šao B o g a, te u zeo d u šu
neke samo h ran e b ab e, a p o šted eo m ajk u sitn e d ece. T ad a
g a B o g šalje, te m u "sa d n a m o ra" d o n o si i razb ija k am en ,
i u n u tra su d v a ţiv a crv a. - A ko se za njih stara? - pita
Bog. - Ti, Gospode! - o d g o v ara arh an Ċ el. - T u se cak le o ĉi
m o je m atere. O n a, k ao v rstan , p o šten , o d u šev ljen ad v okat,
d ig n u tim , zv o n k im g laso m i isp ru ţen im k aţip rsto m
p o n av lja teţin u "m o ral" p rip o v etk e:

- Ĉ u ješ - k aţe, - ko se stara za ova dva crva? - a arh an Ċ el

se uzvrdao, pocrveneo, gleda preda se: - Ti, Gospode! Ko
nego ti?

O b iĉn o p o sle tak v ih pripovedaka ja sam njoj davao Kasiju

caricu ili Dositejeve Basne, p a sam ip ak išao u k afan u d a
se n aĊ em s Jo co m d o k to ro m . N a ţen id b u , n arav n o , n isam
n i m islio , a o arh an Ċ elu sam i izran ije im ao tv rd o u v eren je
d a je o n o d te n jeg o v e afere sam a slep a p o slu šn ost.

Voleo sam jako moga druga Jocu doktora. S njime sam

p ro v eo d etin jstv o i m islio s n jim e leći i n a ĉam o v u d ask u .
Ĉ esto sam jed v a ĉek ao d a g a n aĊ em , p a sam p o sle
p ristajao i d a g a p ratim ĉak i p o n jeg o v im v izitam a i d a g a
ĉek am i p red tu Ċ im v ratim a. D ao sam se maltretisati i
n jeg o v im latin sk im reĉim a i reĉen icam a. Š ta ću ? V o leo
sam ga, pa sam sve podnosio!

Jed n o p o slepo d n e ja sam , k ao i o b iĉn o , šetao s n jim e. O n

m e d o v ed e u b o ln icu g d e ja o b iĉn o sed im u n jeg o v o j
"k an celariji" d o k o n n e o b iĊ e i n e v id i im a li što novo.
T o g a d an a se o n p rek o o b iĉaja zad rţa, a ja iz d u g a
v rem en a iziĊ em i stan em šetati d u g aĉk im h o d n ik o m . N e
zn am zašto , ali n ik ad n isam sm eo zav iriti u so b e g d e su
b o lesn ici. T ak o m i se ĉin ilo d a je tam o n ešto tešk o , tam n o ,
misteriozno! Gatke iz detinjstva: o doktoru koji ubija
zd rav a ĉo v ek a sam o d a v id i k ak o je m o g ao o zd rav iti o d
n ek ak v e tešk e b o lesti; i o d ru g o m d o k to ru k o ji se d ao
iseck ati n a p arĉeta p a zak o p ati u Ċ u b re, i k o g a su p o sle
n ašli zd rav o g i ĉitav o g , ali, sto g a što su g a p reran o
otkopali, b io je tek k ao m alo , n o v o ro Ċ en o d ete; p riĉe: o
raĊ an ju sa sab ljo m n a ru ci, o "lek o v im a o d sm rti", o
o ţiv ljav an ju u m rlih i o sah ran jiv an ju ţiv ih , o g u jam a u
srcu i - sto k o jek ak v ih b u d alaštin a: sve se to p o ten ciralo u
jed n u m o ćn u g u ţv u i k lu p ĉe, i tak o m i se ĉin ilo d a b i se to
sv e p o ĉeli sn u rati i o d m o tav ati ĉim b ih stu p io n og o m u
sobu gde su bolesnici.

B aš sam ja, šetaju ći p o h o d n ik u , p o ĉeo o to m e razm išljati

i padati u neki san iz ranog detinjstva, a Joca u taj par
iziĊ e iz jed n e so b e i, v id ev ši m e u h o d n iku, uhvati me
ispod ruke:

- H ajd e, m o re, u Ċ i slo b o dn o ! N eće te n ik o u jesti!

- Z n am d a n eće!

Momak koji ga je pratio otvori jedna vrata. Mene bi stid.

- Izvoli! - reĉe Jo ca.

- Hajde ti napred!

O n u Ċ e. U Ċ o h i ja. Z a n am a n jeg o v asisten t, p a o n aj

momak.

Zatvo riše v rata.

V id eo sam jed n u v elik u , sv etlu , v iso ku , ĉistu so b u . S o b e

strane kreveti s belom prostirkom. Kraj kreveta mali
sto ĉić s ĉašam a, p lju v ao n icam a, m ed icin am a i p o n u d am a.
M o m ci, u d u g aĉk im i b elim k eceljam a i m ek im cip elam a,
lako stupaju po podu i p aţljiv o g led aju u Jo cu . - U sobi je
bilo s obe strane - ne znam koliko - kreveta. Dva ili tri bila
su p razn a, u d ru g im a su leţali b o lesn ici. N ek o je o d n jih
b io p o k riv en i p reko g lav e, n ek o je p o v iso k o lešk ario ,
n ek o sed eo . Ĉ in i m i se d a su p o d jed n ak o o b u ĉen i ali
n isam v id eo k ak o , sam o sam o p azio v elik o k o štan o
d u g m e p o d g rlo m u o n o g a b ledo g m lad ića u u g lu što d rţi
p lju v ao n icu po d no so m i što m u je spred a n a d v a m esta
k rv av a k o šu lja. Z n am d a je u so b i b ila tišin a. S v i su
p aţljiv o g led ali u Jo cu i o d g o v arali mu mahom kratko, ali
n e zn am šta. Jo š m i se u ĉin ilo d a su g a s p o što v an jem i
poverenjem pratili od kreveta do kreveta.

P a d o b ro ! P a šta je to , v rag a, što m i je tak o strašn o n aselo

n a g ru d i? T a o v im a je lju d im a d o b ro ! O n i su u ĉisto m ,
jed u d o b ro , u slu ţen i su, imaju valjanog lekara! Pa onda,
eto , ja sam tu , ja sve to g led am . N ije m o g u ćn o d a su to
o n e b u d alaste p riĉe iz d etin jstv a što m i i sad m ato ro m n e
d aju d isati! N ije m o g u ćn o tim p re što je o sn o v
misterioznosti u lekaru, a lekar je ovde Joca, moj Joca.
Nije to , d ak le, o n o o d ĉeg a je m en i tak o tešk o . A ip ak m i
je, i o p et m i je tešk o !

Ja sam s n ek o m tu g o m i p lašn jo m g led ao izb elela lica i

n jih o v e izraze. N isam ĉu o n išta šta je Jo ca g o v o rio s
njima. Nisam ni osetio kako sam se vukao za njim iz sobe
u sobu. U m en i je b ilo sv e n eo d reĊ eno , tu ţn o , v laţn o ,
m ek an o , k ao o n a cicv ara što je b o ln iĉar sk id e jed n o m s
obraza.

A jao h ! S trašn e slik e!

U Ċ o sm o u jed n u m alu so b u . B ila su sam o d v a k rev eta.

Jed an p razan , a n a d ru g o m jed an ĉo v ek . O n je sed eo licem
okrenut nama i gled ao je u n as. O h , B o ţe, k ak av je to
pogled?!

On gleda u nas; videlo se da gleda u nas, ali mu pogled

b eše u p rt za ĉitav p ed alj p o v rh n as. I što m u se m i v iše
p rib liţav asm o , p o g led se sv e v iše b liţio tav an u .

A lice! N a n jem u je b ilo n ešto tu ţn o , p a - ne umem vam

d ru k ĉije o p isati - p a v eselo ! P o v erljiv o , b lag o , k u raţn o , p a
d esp eratn o . A sv e sk u p a strašn o , n ejasn o i u k o ĉen o .

I n a m o m e d ru g u Jo ci v id eo se jed an teţak u tisak . O n

p riĊ e s p u n o o zb iljn o sti i lju b av i b o lesn ik u i p ru ţi m u
ruku.

- Kako si, brat-Đ o k o?

B o lesn ik d ok o p a srd aĉn o p ru ţen u ru k u o b em a ru k am a,

p o k lon i se o n ak o sed eći n a k rev etu tak o d u bo k o k ao d a je
h teo p o lju b iti u ruk u lek ara, p a g led aju ći p rek o g lav e
m o m e d ru g u o d g ov o ri g laso m u k o m e sam ĉu o p o v eren je,
desperatnu nadu, slepu predanost...

- Do b ro će b o g d ati!

S trah o v ita i b ezu tešn a m isao sen u m i k ro z g lav u .

Ta ovo je slepac!

- A? - u p itah ja o ĉim a Jo cu .

O n m i ru k o m p o k aza tab lu v iše g lav e b o lesn ik ov e. N a

tab li je stajalo latin sk im reĉim a, a p o m o m e p rev o d u :
"S u šen je o ĉn jeg ţiv ca".

- E d a što o sećaš b o lje? - reĉe Jo ca g laso m k o ji je treb alo

da pokazuje indiferentnost i pouzdanje, a u kome sam ja
ip ak ĉu o u siljav an je za tešen je.

- Bolje, hvala Bogu! - reĉe b o lesn ik . - B aš o sećam k ad m e

g o sp od in p o m o ćn ik u d ari n a o n u teleg rafsk u m ašin u d a
mi vadi vatru, a da mi rade nervi!

Ja d irn em Jo cu za ru k av i m lataju ći ru k am a i p rev rću ći

o ĉim a p o k u šah d a g a u p itam : "Z ar b aš n em a n ik ak e
nade?"

Jo ca, p o zn atim m an ev ro m , zap ev ši n o k at o d p alca za

sek u tić i o d ap ev ši, d ad e m i zn ati: "H iĉ!".

Neki me hladni znoj obuze. Ja pobegoh iz sobe i sedoh na

jed n u k lu pu u h o dn ik u . K ro z o tv o ren p ro zo r p irk aše s o n e
lip e slad ak , m irišljav d ah .

- Ne! - rekoh ja. - V eći je o n aj g o re i o d m o g a d ru g a Jo ce!

O n će d ati onome.

T ad ĉu h iz jed n e sob e zag u šljiv i b o lan uzvik:

- Jaoj, moja majko!

A h ! I k n jig a ţiv o ta p o ĉe m i se o tv arati.

T o li je o n o što m i tak o p ritisk u je g ru d i k ad v id im o v e

ljude! Oni imaju, istina, sve i sva, pa ipak oni nemaju
n išta! O n i n em aju sv o g a b o lećeg a, n em aju ... m ajk e!

A li o n aj, o n aj ĉo v ek ! K o je taj ĉo v ek? Š ta m e to to lik o

v u ĉe n jem u ? Š ta je to tak o siln o i strašn o , p a ip ak tak o
neodoljivo slatko u njemu? Je li to pobeda, jad, nevolja,
ĉem er, i to m e v u ĉe n jem u , a ip ak m e tera iz n jeg o v e
sobe; Zar ja nisam video stotinu slepaca, pa me ipak
n ijed an n ije p o tresao v iše o d k o g g roša!

Jao , ta ja n jeg a p o zn ajem ! T o je..., ĉek aj, m o lim te!...

T o je!... N e, n e! O tk u d b ih g a p o zn avao? N e m o ţe b iti!

Jo ca iziĊ e i u ze m e isp o d ru k e.

O n p rek o ram en a n ared i jo š n ešto p o m o ćn ik u , n aziv lju ju ći

bolesnike poznatim n aĉin o m : "B ro j taj i taj."

- A on? - rekoh ja.

Jo ca m i p o g led a u o ĉi:

- B ro j 1 7 ? N jem u , b rate, m i ĉin im o sam o o n o što je u n as

reĉ "u teh e rad i". T o jest, zav arav am o g a d a n e o stan e b ez
o n e jed in e ţiv o tv orn e i b o ţan sk e m ed icin e, b ez n ad e!

U ću tasm o .

Ali ja njega ipak poznajem! Ili ga, valjda, poznajem po

o n im m o jim v eliĉan stv en im m o litv am a k ad m i je b ilo
dvanaest godina; ili po onom pogledu kome nedostaje ceo
svet; ili po ona dva crva u kamenu sa dna mora; ili po
Š ek sp iru ; ili..., tek ja n jeg a p o zn ajem !... Ali nije, zaboga,
ne poznajem ga!

Ĉ im iziĊ o sm o iz b o ln ice, sreto sm o n ašeg d ru g a M išu n a

fijak eru . O n stad e, p o trp a i n as u k o la i o d v u ĉe n a S av u ,
g d e sm o se p o šten o isk u p ali.

K u p an je o ţiv i ĉo v ek a i o p et g a n jih a i u sp av lju je.

Ja sam s m am o m slatk o v eĉerao. U nekom polusanom,

g aliĉljiv o m i slatk o m rasp o lo ţen ju slu šao sam p o sle
v eĉere n jen e tih e p riĉe o "k atan am a", o v lad ici što je u
sam o u b ilaĉk o j n am eri sk o ĉio s g o rn jeg k ata k ro z p ro zo r i
o stao m rtav n a m estu , o Đ o rĊ u što je rad io s m o jim o cem ,
o mom stricu k o ji se razb o leo i u m ro ĉim je n a staru k u ću
n azid ao g o rn ji k at i jo š o m n o g o m e k o jeĉem u .

M alo p re o k u p an , k raj ĉaše v in a, k ro z d im o d d u v an a,

lju šk an n jezin im slatk im p riĉan jem - gledao sam je i
mislio. Mnogo sam mislio, mnogo. I mnogo sam hteo da
k aţem , i k azao b ih m n o g o d a m e n ije, n e zn am zašto , stid .
Da sam mogao, da sam smeo, ja bih joj kazao..., kazao bih
joj: slatka moja majka!
U h , a o n i u b o ln ici! P a o n aj što v iĉe: "Jao , m o ja m ajk o !"
Pa onaj!

B ez trag a sv e! N ije n i m o je srce b aĉv an sk a rav n ica. B aš

n eću v iše n ik ak o o to m e d a m islim !

- Je li, m am o , k ak o se n o sio o n aj zlatan p u šću l što g a ti jo š

ĉu v aš u o rm aru ?

O n d a m i je o n a p riĉala o sv o jo j sv ad bi. A h , k ak o je o n a to
u m ela d a p riĉa! S asv im , sasv im d ru k ĉije n eg o G u stav
Droz[1]!

I tako polako preturismo deset sati.

- Spava li ti se, dete?

- Bogami mi se spava, mamo. Kupao sam se!

- P a h ajd e d a leţem o ! L eg o sm o .

- Neka, - k aţe m am a - ja ću u g asiti sveću . Z n ala je d a ja to

v o lim . Je li to m o je p o d m laĊ iv an je, spo m en n a d av n o
prohujalo detinjstvo, ali meni je tako milo kad ja sklopim
o ĉi, p red ajem se p o k o ju , o tpu štam straţu i o p et zn am d a
m ajĉin o u v o slu ša sv ak i m o j d ah , d a sv eća jo š g o ri, d a
n jen o srce šiljb o ĉi.

O sećam k ak o m i se trese resica, k ak o talasi p lju sk aju , ali

je v o d a v ru ća i crn a k ao m astilo . I M o jsilo ilid ţar ced i
lim u n i stru ţe so s k ifle u b azen . B u ć! O d o h p o d v od u !
Jao j, ala m e n ešto g u ši!... U d av ih se!... Jao ! - N ešto m e
h lad n o d oh v ati za p erĉin i izv u ĉe. Jao j, o n e o ĉi!

- L ezi lep o , sin e, n ešto ru ţn o san jaš, p a jau ĉeš! H v ala

Bogu! Ali kakav je to san? Sad sam budan, a? Ali kao da
m e n ek o n eĉim što zv eĉi a n e b o li lu p i p o g lav i. Ja sk o ĉih
i ispravih se u krevetu:
- Mamo!

- Š ta, b rate?

- Video sam onoga..., onoga..., kako se zove?... onoga

ĉiĉa..., ĉiĉa-Đ o rĊ a! Jest, ĉiĉa-Đ o rĊ a. Z n aš o n o g a! Ja sam
b io m ali. O n o g a što je rad io s tato m ! Z n aš? S ad i m o ja
m ati sk o ĉi iz k rev eta:

- Đ o rĊ a R ad o jlo v ića?

- Njega!

S ad se m o ram o v ratiti n atrag . N atrag sa m n o m za ĉitavih

m o jih d v ad eset g o d in a! Ja ću isp riĉati sv o ja sećan ja o ĉiĉa
Đ o rĊ u i sv e o n o što m i je m ati p riĉala o n jem u , o Đ o rĊ u
R ad o jlo v iću . N e b rig ajte! Ja ću se tru d iti d a b u d em k ratak ,
tak o k ratak k ak o sam o m o ţe b iti k ratak ĉo v ek k o ji d o lazi
kod sarafa da za jednu monetu uzme drugu koja mu u onaj
ĉas treb a.

T e n o ći ja sam s m ajk o m p ro v eo u k rev etu sed eći, i o v o je

u k ratk o m o je sećan je i - n aš razg o v o r.

Pre dvadeset godina bio je moj otac trgovac na glasu i

rad io je o rtaĉk i s Đ o rĊ em R ad o jlo v ićem . N e zn am k o lik o
su godina bili ortaci, ali u to doba, pre dvadeset godina,
p o jav i se k o d n as vatra iz m ag aze! Ja n eću d a se u p u štam
u sv e u o n o d ob a m o g u ćn e k o m b in acije "o tk u d v atra!"
N eću d a o p isu jem k ak o je m o j o tac tad a p u cao iz
d ţeferd ara n a k alfa Ješu , i k ak o je taj Jevrem bio
b am b ad av a tri m eseca u h ap su , n eću d a..., ali n e! N eću
b aš n išta! D ak le, v atra se b rzo o p azila u m ag azi. O d atle
o n a d o h v ati ĉard ak sa šišark o m , šu p u s v etren jaĉam a i s
rak ijo m , p a d u ćan s celim esp ap o m , i o d k u će o stad o še
sam o n aše d v e so b e. T ada - ali s m u k o m i b o lo m se sećam
o v ih tešk ih u sp o m en a - tad a m o g a o ca zd rp i jed n a u ţasna
groznica. On pade u krevet, zalepi negde vezikator i -
u m re! A Đ o rĊ e, k ak o m am a v eli, n i m an je n i v iše, n eg o
p o ĉe k o d d ru go g a rad iti. Š ta je sa m n o m i s m o jo m
majkom bilo, - to je d ru g a stv ar! A li šta je s Đ o rĊ em k o ji
sad u o v aj p ar g led a u tav an k ad h o će d a v as "p ro g u ta
p o g led o m ", šta je s n jim b ilo ? T o zn a u n ek o liko sam o
moja mati.

O n , k aţe m am a, p o sle te n aše n esreće b io je p rv o u šin u o

leĊ a, v u k u ći o n u no ć v o d u , p a je su trad an p o g u ren d o šao
n ašo j k u ći i - sm ejao se! K aţe: "V id e li ti, sek a-Soko,
n ašu lim u n aciju !" P a o n d a je p o ĉeo , k aţe m am a, sitn o ,
sitno da se smeje, dok mu nisu udarile suze i dok nije
p o ĉeo sasv im g rcati.

O n d a je isp o d p azu h a izv ad io jed an ĉitav so m un i dao ga

m en i. S asv im se lep o sećam to g a so m u n a i o n o g a
v ezik ato ra što su g a zalep ili tati. B ad av a! Ja sam v id eo
prestravljeno i isplakano lice moje majke, s tajanstvenim
o sećan jem slu šao reĉ "v ezik ato r", m irisao p aljev in u i ĉaĊ ,
ali ip ak o n aj h leb ac što g a d o n ese ĉiĉa-Đ o rĊ e n eo b iĉn o
me je slatko golicao; i zalogaji od njega tako su odsudno
b risali sv e m o je in ten ziv n e u tisk e, k ao ĉetk a s k reĉo m o n e
za n as p u n e zn aĉaja reĉi i slik e što sm o ih m i u g ljen o m
p isali p o zid u o d šk o le.

Ĉ esto je, k aţe m i m ati, d o n o sio ĉiĉa-Đ o rĊ e so m u n isp o d

m išk e i k u p o v ao nam d rv a, sv e d o k , o p et n jeg o v im
nastojanjem, ne bi pokupljena veresija i "mi" se
razo rtaĉism o , p a ja s m ajk o m d o Ċ o h tetk i u B eo g rad i
p o Ċ oh d alje u šk o lu , a o n o sta u N .

Od to doba i majka je morala raspitivati za njega, i evo

sv eg a što se o n jem u zn alo :

Đ o rĊ e je tad a p o ĉeo p arĉetariti, ali k ad se p o k u p i v eresija,

o n p o ĉe za se rad iti. Ţ en a m u u m re, i o n o sta s jed n im
ţen sk im d eteto m sam u sv etu . T ad a o n u ze sv o ju u d ov u
sestru u k u ću i p u nih sed am n aest g o d in a, n e sk id aju ći n i
d an n i n o ć s k o lena zak aĉk e, b o g zn a te n e b i i o p et d o šao
d o zelen e g ran e, ali g a o ĉi p o ĉeše izd av ati. O n p o trĉa i
b ab am a i lek arim a, i n e ţaljaše n išta g o v o reći: "N a što m i,
b rate, i ru k e k ad o ĉiju n em am ?" A li b o lest o sv ajaše. L ek ar
u n ašo j v aro šici d iţe ru k e, ali m u tad a k azaše lju d i d a m u
se to sam o n av laĉi b elo n a o k o , i d a to m o g u b eo g rad sk i
lek ari d a sk in u , ili, k ao što b ab ica jo š u tešljiv ije i
u b ed ljiv ije reĉe, d a "ap eliraju ".

Đ o rĊ e, ili u p rav o n jeg o v a sestra, p ro d ad e sv e. Izv ališe

neki sto tin ak d uk ata i d o Ċ o še sv i tro je u B eo g rad . L ek ari
m u rek o še d a se n e m o ţe o p erisati, n eg o se m o ţe n e zn am
šta d ru g o p o k ušati, ali zato treb a d a leţi u b o ln ici. O n
p ristad e. S estra m u s ćerk o m u ze stan u b lizin i, a o n s
p o u zd an jem u B o g a u Ċ e u b o ln icu .

U bolnicu, tu gde sam ga ja opazio.

- D ak le, ti v eliš v id eo si b rat-Đ o k u u b o ln ici? B aš n jeg a?

- Njega!

- K u k u m en i! A šta m u je?

- N e v id i n išta!

- Pomakni se s tog mesta, dijete! Kako, naopako, da ne

vidi?

- N e v id i n išta! - rekoh ja, a poznata jabuka zasede mi u

grlo.

- P a... im a li m u ... lek a?... Š ta k aţe tv o j Jo ca?

- N išta!... K aţe... o su šio m u se n erv ..., k aţe, srţ o d o k a...

o su šila se!...

Ja p o ĉeh g o to v o g lasn o d a p laĉem .

I moja mati.

- Pa gde je, gde je?

- U bolnici.

- Z n am ! A li m o ţe li m u se o tići?... Š to g o d od n eti?...
ponuda?...

- M o ţe... Ja ću k azati... P a n aš Jo ca!

V id eo sam jo š k ak o se "p lav i o d isto k a". O sećao sam k ak o

ĉiĉa Đ o rĊ e n e v id i to p lav etn ilo , i - kad sam se probudio -
video sam da je devet sati, i da je m o ja m ati, zab raĊ en a,
d rţala p o d m išk o m jed n u v elik u p leten icu i u ru ci b o cu s
vinom.

T o g a d an a b ila je n ed elja. N isam m o rao ići u k an celariju .

K ad sam se p ro b u d io , o sećao sam se u m o ran i, razu m e se,
odmah sam sebi objasnio svoj umor nespavanjem, a
nespavan je, o p et, Đ o rĊ ev o m su d b ino m , k o ji k ao d a m i je
p o stao ro Ċ ak u n eku ru k u . A li k ad sam v id eo m am u s
h leb o m p o d m išk o m i s b o co m v in a, i m o ja se "sav est"
u m iri, i, ĉim je p o lju b ih u ru k u i rek o h "zb o g o m !", ja o p et
zaspah.

Bog zna dokle bih ja spavao, da ne ĉu h n jen e reĉi:

- H ej ti, len štin o ! D iţi se!

O setim i ru k u m am in u k ak o m e ĉešk a p o k o si.

Odmah se dignem.

Kakva je bila mama! Kako blaga, lepa, tiha, ozbiljna,

sv eĉan a!...

P riĉala m i je m n o g o . P o la k ro za su ze, p o la, o p et,

n am rg o d iv ši se i sev aju ći n jen im b lagim i ozbiljnim
o ĉim a. P riĉe je zaĉin jav ala sv o jo m filo zo fijo m o ţiv o tu ,
o b razu , o sreći, o sud u i tak o d alje, a sv e se to , o p et,
sv ršav alo jed n im v elik im B o g o m .

Ja sam to g a d an a n ešto u p am tio što n ik ad zab o rav iti n eću

i ne mogu. Video sam sasvim iznenada i zaĉu Ċ en d a je
o n a n alik n a ĉiĉa-Đ o rĊ a. Ja n e zn am k ak o to d a v am
k aţem , k ak o d a o p išem , ali je sliĉn o st n eo b iĉn o jak a.
M n o g o sam o to m e m islio , i sad m i se tek ĉin i d a sam tad a
i n a n jo j v id eo o n aj isti izraz lica, o n u istu tišin u d u še, o n o
pouzdanje, pouzdanje u - Boga!

- O tid i o p et k ad stig n eš! - k aţe m i m am a. - Otidi, javi mu

se; o b iĊ i g a, siro m ah a, d o k je jo š o v d e. K aţe d a će k ro z
koji dan natrag u N.

- N atrag ! A što ?

- B o g a m i, u o n o j m u ci i n ev o lji ja n e zn am n i šta m i je
g o v o rio . Z n am sam o d a reĉe d a će d a id e. P itaj tv o g a
Jocu!

Ja se o d m ah u m ijem , o b u ĉem i u lju d im . N isam h teo n i

k afe p iti, n eg o o dm ah o trĉim u b o ln icu .

B ilo je v eć b lizu p o d n e. Jo ca je b io , k ak o m i rek o še,

o d av n a sv ršio v izitu i o tišao . Ja se jav im p o m o ćn ik u i
u Ċ em u "m alu so b u ".

Ali tek što sam b io o tv o rio v rata i v id eo o n aj zn aĉajan

p o g led k o ji, k ad su v rata šk rip n u la, b eše u k o ĉen o
upravljen povrh njih, - tek sam , v elim , o d šk rin u o v rata, a
n ek i zatv o raĉ k o ji o sećam d a je u n u tra, u m en i h ted e ih
protiv moje volje i silom zalupiti i ostaviti me napolju. Ja
ju n aĉk i o tv o rim širo m i stu p im slo b o d n o u nu tra.

A li n e u m em d a k o raĉam . R ek o h d a sam fatalist! I tad a m i

se u ĉin ilo d a se n ešto zn aĉajn o sa m n o m zb iv a, d a se m o ja
su d b in a rešav a.

S o b a je b ila o k reĉen a... n e!... o sv etljen a... n e!... ozarena

n ek o m fo sfo rastom , lju b iĉasto m n ek o m ..., ja n e zn am n i
sam k o k o m sv etlo šću !

N a k rev etu p o k raj ĉiĉa-Đ o rĊ a sed elo je ţen sk o stv o ren je, i
ono je gledalo, i gledalo u mene. Ali taj pogled bio je
n ešto sasv im d ru k ĉiji o d Đ o rĊ ev a. I taj je p o g led d o lazio,
istin a, o zg o , ali se sp u štao k ro za m e i silazio jo š za ĉitav
h v at u zem lju . Ja sam b ar o sećao g o re n e tem en u ru p u u
dole za patos zakovane noge. I onda sam se znojio, kuvao,
topio i naposletku bio hladan kao ledenica.

Molim vas, malo da se izduvam!

Dakle ta d ev o jk a im ala je crn e o ĉi, v elik e, tak o d a je o d

njih duvao neki vetar, i neka promaja me odmah uhvati i
u k o ĉi celu lev u stran u . K o sa i o b rv e b ile su jo j p lav e, te je
zar tim v iše o d sk ak alo o n o crn ilo , k ao što k ro z zem ljan e
o p k op e jasn ije i zn aĉajn ije viri grlo topovsko. Stasa je bila
sred n jeg i sn aţn o g. N ešto zan o šljiv o , m ram o rasto b elo ,
ĉv rsto i elastiĉn o se sv ijalo u g ip k e, o b le lin ije, p u n e
ţiv o sti, sn ag e i jed rin e. S v e m iriše n a p ro leće, izd ašn o st,
p lastiĉn o st; ali to što o n a sed i k raj Đ o rĊ a, i n jegov pogled
i njen pogled, to ju je opet dizalo visoko gore u zrak
id eala. M o je ran jen o srce p o ĉe k lecati i n ajzad p o k u šavati
d a se p o štap a n a jezik , ali o n se v eć u zeo i o b am ro .

U taj p ar p ad e m i n a p am et što m i m ati reĉe u jed n o j

prilici kad sam se zbunio: "Boga ti, dijete, ta ti si svetski
ĉo v ek !" P ad e m i, d ak le, n a p am et d a sam ja "b io u P arizu "
i d a sam "sv etsk i ĉo v ek ", p a izg n jeĉim sv o je srce k ao
chapeau claque i slo b o dn o k o raĉim n ap red . P o k lo n im se
n jo j, p a p ru ţim ru k u Đ o rĊ u :

- D o b ro ju tro , ĉiĉa-Đ o rĊ e! Poznajete li me? On uze moju

ruku obema svojima, izvrte glavu na stranu i, sa strane
g led aju ći p rek o m o je g lav e, p o ĉe se n jih ati, k ao
zau šću ju ći d a m i n ešto o d g ov o ri. Ja m u p risk o ĉim u
p o m o ć:

- K aţe m i m am a... A li m e o n o d m ah p rek id e:

- Ta ti si, Janko! Gle! A kako da te poznam? Bila je seka

Soka, i nadao sam ti se. Ali..., piha, kad je to sebe bilo! A
posle, - on me rukom pogladi po bradi, - kako da te
p o zn am ? P u štate, b rate, te b rad e k ao p o p ov i, p a n e m o ţe
ĉo v ek n i d a v as p ozn a. O n d a, o n d a zn ao sam d a si imao
izm eĊ u o b rv a b eleg u o d o no g a firiza, v id iš! - On rukom
htede da se dotakne devojke" ali je ona bila davno ustala i
stala ĉak k o d o n o g d ru g o g p razn o g k rev eta. - V id iš! Jo š
kao da se poznaje!

O n se d o b ro zag led a u p ro zo r, a m en i izm eĊ u o b rv a m etn u

prst.

- M am a m i je p riĉala - rekoh ja, a oko mi ode za srcem i

zakova se za devojku -, m am a m i je p riĉala p u n o k o ješta
za v as, a i ja se sećam ...

O h , B o ţe, ti k o ji si sv em o g u ći; ti k o ji si v ask rsn u o L azara

i k o ji si ĉak o d v o d e n aĉin io v in o ! T i! T i m i o d reši jezik!

N ećeš?

E , h v ala ti b ar što si m i p o slao p o m o ćn ik a!

P o m o ćn ik , to jest b o ln iĉk i p o m o ćn ik u Ċ e.

D o v rag a! B ar je n jeg o v p o sao ov d e d a g led a sam o Đ o rĊ a.

Naopako! Da nisam - ljubomoran?

- Hteo sam - k aţe o n Đ o rĊ u - d a v as elek trišem ; ali sad

im ate d ru štv a. N e, n e! M o lim v as, sv ejed n o , m o g u ja
posle podne! Ali, molim vas, meni je sasvim svejedno, ja
jo š v o lim i p o sle p o d n e. B aš sam v eć u m o ran , a i v rem e je
ru ĉk u .

On sede na prazan krevet, a pored devojke koja je stajala.

- A što v i n e sed n ete, g o sp o Ċ ice? M o lim v as, izv o lite!

- Molim, gospodine!

D ev o jk a sed e n a jed n u sto licu ĉak k od fu ru n e, ja sed o h d o

p o m o ćn ik a n a "p razan " k rev et.

P o m o ćn ik , sv etsk i ĉo v ek , trlja ru k e:

- Pa kako je, gazda-Đ o k o, kako je?

- D o b ro će b iti, ak o B o g d a.

D ev o jk a se m en ja u licu , b led i, i izraz lica p o ĉin je d a se

k ru ti i d a se n av laĉi n ek o m strav o m i o zb iljn o šću . N jen e
o b rv e d ig o še se n a k rajev im a, a u g n u še n a sred i. O ĉi se
jo š jaĉe o tv o riše. Iz n jih je sev ala tam a.

- V id iš li m o ju ru k u? - reĉe p o m o ćn ik m ašu ći ru k o m
isp red b o lesn ik a, a g led aju ći u m en e.

- Vidim, - reĉe Đ o rĊ e - vidim, plavi se. Vidim prste!

- Prsten? - reĉe p o m o ćn ik s n ek o m b o ln o m iro n ijo m .

- Vidim onako, plavi se!

- Pa koliko ima prstiju?

On metnu obe ru k e n a leĊ a i, k ao ĉo v ek k o ji p ru ţa

n ep o b itn e d ok aze, g led aše u m en e.

- A ? K o lik o? M o ţete li d a v id ite? A h , jad n i Đ o rĊ e! O n

o p et isk riv i g lav u i, sasv im p o red p o m o ćn ik a g led aju ći,
reĉe:

- Ĉ etiri! Ĉ in i m i se ĉetiri! N e v id im b aš d o b ro !... E , a što ti

sad o p et p laĉeš?

M i se o sv rto sm o i v id esm o n jeg o v u ćerk u o k u p anu u

suzama, s rukama stisnutim u krilu, s pogledom
zakovanim za patos, ali ni daha, a kamoli jecanja da
ĉu sm o .

Đ o rĊ e je v id eo u šim a. O n se o k rete u p o la n jo j:
- A m a što ti p laĉeš, što srd iš B o g a? E to gospodina
d o k to ra, p a i g o sp od in a Jo ce. Je li o n i k aţu , o n i v aljd a
b o lje zn aju o d teb e... K aţu ... D ab o g m e... N em o j p lak ati!

L ev i k raj u sn e zad rh ta m u . O n n e reĉe šta k aţu Jo ca i

n jeg o v p o m o ćn ik : ali je m en i b ilo isu v iše jasn o d a je
m išljen je Jo cin o i n jeg o v a p o m o ćn ik a treb alo d a b u d e
p o v o ljn o , n e Đ o rĊ a, n eg o n jeg o v e ćeri rad i. V id eo sam d a
je Đ o rĊ e n e sam o h teo n eg o d a je i m o rao d a v id i.

P a i p o m o ćn ik se izg u b i. O n h ted e d a p risk o ĉi ĉiĉa-Đ o rĊ u ,

p a se o b rte d ev o jci, p o ĉe m latati ru k am a i o d su d n o v ik ati:

- Ta da, dabogme... Onaj, onako... Znate..., da..., dakako!

- E to v id iš! - k aţe Đ o rĊ e. - Jo š k aţe g o sp od in Jo ca d o k

o d em o u zelen ilo , b iće jo š b o lje!

S ad p o m o ćn ik p o ĉe m en i o zb iljn o d o k aziv ati:

- Razume se, dakako! Vazduh, pa zelenilo, pa kretanje,

p a... sv e to u n ek u ru k u u b rzav a o p tok m aterije i restitu iše
organizam... o tome nema sumnje.

- O tome nema sumnje! - rek o h i ja, tek d a se n ešto rek n e.

A d ev o jk a isto o n ak o seĊ aše, isto o n ak o ru k e d rţaše, isti

pogled, suze - sv e! I o p et b eše n a n jo j sv e d ru k ĉije, sv e
k ao o b am rlo , o b ešen o , b ez izraza! O k o n jen ih o ĉiju , a p o
licu , k ao p o n ek o m p latn u ţiv o ta, k ao d a je n ek o p o ĉeo
zam aziv ati b elo , b elo , b elo , d alek o , p u sto š, b esk o n aĉno st,
i samo kao da se tam o ĉak u d n u , u stran i, jed v a p rim etn o ,
n erazg o v etn o o p aţa jed an k rajiĉak n eb a.

S v i sm o ću tali. P o m o ćn ik je p reb acio n o g u p rek o n og e,

cu p k ao , g led ao u tav an i n am estio u sta k ao d a će d a
zv iţd i. M en i je n ešto ig ralo p red o ĉim a, te m i se ĉin ilo
k ao d a se Đ o rĊ e s n ek im rv e. T ad a se iz n jeg o v o g k ao
stak lo m rtv o g o k a o tk aĉi ato m led en o g o ĉajan ja i k ao
lav in a p ad aše sv e siln ije i o g ro m n ije n an iţe: p reg azi n as
dvojicu i zdrobi devojku.

O n a p o k lo p i o ĉi ru k am a i su za n jen o g o ca p ad e u m o re
njezinih suza.

Ne znam ko lik o sm o ću tali.

O n d a Đ o rĊ e p rv o o b risa o k o , i p o u zdan im , ĉisto v eselim

g laso m o b rte se p o m o ćn ik u :

- A k o će m en e tam o an alizirati?

- Š ta?

- T a o v o , k ak o g a zo v ete? O v a m ašin a!

- D a se elek trišete? P a to v iše n e treb a. Ja m islim , a, što je

glavno, i gospodin Joca, da sad treba samo da ste u
zelenilu.

- E h , tam o g d e ja m islim b aš je zelen o ! A i v o d e su u b o g a

d iv o ta! Š u m a je, trav a je, lu fto v i su !

Ja i p o m o ćn ik se p rib rasm o . G o v o rism o d u g o o sv eţem

v azd u h u , o ro v itim jajim a, šetn ji i o p riro d i "k o ja rad i".
Prirodi onoj kojoj se ostavljaju ovakvi bolesnici. I to kao
d a i d ev o jk u d o n ekle u m iri. A Đ o k a n am i sam v eć u ze
p riĉati o n ek o m sv o m sv o jak u : k ak o je b io n a sam rti, k ak o
su g a d o k to ri v eć o stav ili, k ak o su m u p alili sv eću , a
doktori savetovali da se ostavi "na prirodu", i, naposletku,
k ak o je taj n jeg o v ro Ċ ak sa sv o jo m p riro d o m p o b ed io i
bolest i doktore.

Ja se d ig o h . O p ro stim se s Đ o rĊ em k o ji m i reĉe d a će
u sk o ro n a p u t, ali će d o ći d a se o p ro sti s m am o m .
Oprostim se s devojkom:

- Z b o g o m , g o sp o Ċ ice! B o g će d ati p a će sv e d o b ro b iti! U

o v ak v im p rilik am a ja, k ao laik , a n arav n o , su d eći p o
zd rav o j p am eti i p o zn aju ći m o ć p riro d e, ja m islim d a
izg led i, ak o n e n a p o tp un o o zd rav ljen je, a o n o b ar... v i v eć
znate.

Ih, ala sam glup! Pa gde je, opet, ta kvaka? Kao da su

vrata dva kilometra od mene!

T o g a d an a p o sle ru ĉk a lešk ario sam n a k rev etu i

razm išljao . N ije v ajd e.

D an ašn ji m o j sastan ak u b o ln ici n aĉinio je n a m e silan

u tisak ! P o k u šao sam d a g a "an ališem ". Ja n ek i p u t v o lim
da budem "filozof", pa da "hladno sudim". N ašao sam d a
je u tisak u o sn o v i tu ţn e p riro d e, jak o tu ţn e p riro d e.
N arav n o , b ez ik ak e m u k e n ašao sam i zašto je tu ţan . P a
ak o se i s ĉim m o ţe u p o red iti sv et, to je s o ĉim a, a ak o se i
s ĉim m o g u o ĉi u p o red iti, to je o p et sa sv eto m . P a jo š k ad
taj svet sto ji p red a m n o m , p a su te o ĉi m o je, p a k ad ih -
nema ni jednog ni drugog! - Onda sam dalje "analisao",
d alje, red o m , iak o m i se n ešto , ja n e zn am jo š šta, sv e trp a
p red a m e i k aţe m i: "H ajd 'sad . u zm i m en e!" "H ajd ', tu ri
mene napred!" Ali ja se ne dam. Ja s n em aĉk o m
h lad n o ćo m sistem atsk i razraĊ u jem m aterijal i o stav ljam
o n o n ešto n apo sletk u , m ad a m i o n o o p et i n ep restan o
isk aĉe p red o ĉi. I to k ao d a je n ešto u tešljiv o , p rijatn o ,
slatko. Redom, redom! - P o tresa m e, d ak le, teţin a
situacije - kratko i jasno! Potresa me moj odnos prema
p red m etu p aţn je, m o ji liĉn i o d n o si, p a m o ji fam ilijarn i
odnosi. Potresa me onaj grandiozan utisak na moju dobru
m ater. P o tresa m e o sećan je m o je n em o ći d a p o m o g n em
ĉo v ek u k o ji je p om ag ao n ek ad n ejak o m e m en i i
ostavljenoj mojoj majci. P o tresa m e... A li n e...! N a što sva
ta k o m ed ija? N a što p retv aran je, n a što lag an je seb e
sama?

D o šlo m i ĉisto d a p laĉem !

K ak av jad an "sistem ", k ak v o "filo zo fisan je"! Ja h o ću d a

p u stim srcu n a v o lju , h o ću d a isced im slast iz o v e tu g e,
h o ću d a m islim n a n ju ! Jer o n a je u teh a i ţiv o t!

E to . Ja tak o v o lim ĉiĉa-Đ o rĊ a i tu ţim za n jim , ja v id im , ja

p o im am , ja o sećam sv u n jeg o v u n esreću , i sam sam
n esrećan i b ezu tešan . A li ja v id im n ju p o red n jeg a, i sv e
d o b ija d ru g i izg led. O n a je u z n jeg a o n o što V ask rs u z
Veliki petak; ona je, po mome shvatanju, imala zadatak da
g a, p o red sv e n jeg o v e n esreće, ip ak u sreći. O n a će g a i
u srećiti! Ja v am k aţem : o n a će g a u srećiti!

B ar ja b ih s n jo m b io srećan ! Jo š k ak o !

T ad a se o p et u m en i p o ĉe k o p rcati "filo zo f" i "sv etsk i

ĉo v ek ":

"L ak še, lak še, m lad iću ! T a ti, ti si v id eo d o sta o ĉiju iz

k o jih su sev ale m alo o štrije strele, ali tv o ja p arisk a
u štirk an a k o šu lja ĉu v ala je tv o je n eţn o srce."

- O h , B o ţe, šta to sv e v red i? M a šta ja rad io , m en e je ip ak

bila ponela, celoga ponela ta misao. Ja sam ogledao da je
se o tarasim , ali sam se o p et, g rĉev ito i v eselo k o p rcaju ći
se, predavao njoj, pokrivao se njom i uvijao u nju, kao
o n o što g o lišav a d eca sk aĉu u h lad an k rev et i ţiv o s
u zv icim a u v ijaju se u p o k riv aĉ.

N e zn am u ĉem u sam p ro v eo to p o slep o d n e. N ešto sam

k ao p o k ušav ao d a rad im i rad io sam , - n o m o ţete m isliti
kako! "Srce" me je vuklo ponovo u bolnicu, ali mi je
"razum" kazao da nje tamo nije. Bojao sam se da mama ne
o p azi n a m en i k ak v u p ro m en u , p a ĉim sam je o p azio d a
dolazi u moju sobu, ja sam odmah trpao moju cigaru u
u sta i traţio ţig ice, d o k m i o n a n ap o sletk u n e izb ro ja
sedam kutija koje su mi stajale pod nosom na mome
p isaćem sto lu . P o ĉin jao sam sto tin u n ek ak v ih p o slo v a, ali
- sv e je išlo o d zla n a g o re! N ap o sletk u sam p o stao
nestrpljiv i n erv o zan . P o v rh sv eg a to g a b io je jo š i d an
p rek o sv ak e m ere to p ao , te m i ĉisto p rip ad e n ek a m u k a.
P o što je v eć b ilo o v eĉern ju , ja se o b u ĉem i o d lu ĉim d a
traţim Jo cu , p a d a id em o n a k u p an je.

Jest, ali g d e sad d a g a n aĊ em ? A o n b i m e, ĉin i m i se,

razbio i razg alio . N arav n o , n eću m u ja n išta g o v o riti o
to m e što m e m u ĉi, - što d a m i se, m o ţe b iti, sm eje? - Ali
ćem o b ar p ro ćeretati. S v e je to lep o , ali g d e je o n sad?...
P a ak o g a jo š n e n aĊ em ?

Ĉ isto sam se d ao u b rig u .

A li ĉim ja iz k u će, a o n n a k ap iju .

S malim ga nisam zagrlio! Nagovorio sam mu za minut

m ilio n g lu p o sti: k ak o sam h teo d a g a traţim ; d a g a traţim
k o d n jeg a k od k u će, d a g a traţim u b o ln ici, k o d b o lesn ik a,
u ĉitao n ici, u raju , u p ak lu , u ...

- M o re, šta ti je d an as?

- N išta, b rate, - rekoh veselo. - V id iš! Ja im am to - smej se

ti k o lik o h o ćeš, ali ja to im am : d a k ad n ešto siln o m islim ,
k ad m islim d a će m i se n ešto d esiti, d a ću se s n ek im , n a
p rim er, sastati, n ek o g a sresti, ili tak o što , d a m i se to b aš
desi! Eto, na primer, sad s tobom!

- Rotkve! U hiljadu puta nijedanput, pa - n išta! A

jedanput, pa - zakon!

M en i k riv o što o n n e p ristaje u m o je lu d o v an je. L ak še b i

m i b ilo . N ap o sletk u , k ad v eć h o će d a se p rep ire i sv aĊ a,
hajd', i to je kakva-takva zabava:

- A što se ti, o p et, p rav iš v aţan? T i m isliš: ak o ti zn aš d a

se b u b reg o m n e d iše, a, o p et, d a se u m o zg u n e p rav i ţu ĉ -
d a zn aš sv e i sv a?

U siljav ao sam se d a "d o Ċ em u v atru ".

A li k ad p o g led ah Jo cu , ja se zaĉu d ih . N ek ak v a m raĉn a

tajanstvenost bila je na njemu. Tako mi je bio promenjen,
da sam izg u b io svu v o lju za "d isp u t". B io je zam išljen , p a,
rekao bih, i ljut, i kao da je s mukom pratio moj govor,
k ao d a se u siljav ao d a se o trg n e o d n ek e tešk e m isli.

Ili se to m en i sam o tak o ĉin ilo?

Da vidim:

- M o re, šta ti je d an as?

O n se p o ĉe v rteti, p ru ţiv ši n ajp re v rat i k reću ći ram en im a;

p a p o sle p o ĉe izd izati ru k e k ao što ĉin i ĉo v ek k ad g a sv rb e
leĊ a ili g a steţe h aljin a p o d p azu h o m . O n je to ĉin io tak o
b riţljiv o d a je jed v a d o sp eo d a m i o d g o v o ri:

- N išta!

N e zn am o tk u d m i d o Ċ e u p am et, a jo š m an je o tk u d da mu
zajedljivo reknem:

- Da se nisi, more, zaljubio?

On pozelene i - isplazi mi jezik.

Video sam da nije za razgovor i ostavio sam ga sve do

p o sle k u p an ja, i tek k ad sm o i p iv o p o p ili, u ĉin i m i se d a
ću u sp eti s m o jim p red lo g o m .

- Ĉ u ješ, - rekoh - hajdemo , b o lan , k o d m en e d a v eĉeram o !

- D ab o g m e, d a m e jo š izg rd i tetk a S o k a!

- T a k o ji ti je Ċ av o , šta im a d a te g rd i?

- Pa tako..., sto puta..., u nevreme!...

- Ĉ u ješ, - rekoh ja odsudno - nemoj biti, brate, lud! Hajde

d a v eĉeram o !

Jo ca za ĉasak sam o zam išljen o zaĉk ilji o ĉim a, o n d a

p o g led a m en i u o ĉi i k ao d a se razb u d i, k ao d a sk id e n ek u
m ask u , k ao d a strese n ešto sa seb e:

- Hajde!

D o Ċ o sm o . M am a se o b eseli i u stu m ara. U b rzo b i

p o stav ljen a so fra i m i v eĉerasm o . P o sle zad im ism o .

- Je li, Joco, - reĉe m am a - šta je, Boga vam, s onim

n esrećn im Đ o rĊ em , Đ o rĊ em R ad o jlo v ićem ?

K ao n ek im m aĊ io n iĉk im štap o m , p red a m n o m se stv o riše

o p et n jih d v o je. Ja ĉu h k ak o o n a n eĉujn o p laĉe i k ak o o n
k riv i g lav u , g led a u p ro zo r i san ćim b ro ji p rste n a
p o m o ćn ik o v o j ru ci. O n k o ji je d o n eo, kad nam je izgorela
k u ća, so m u n p o d m išk o m , i...

Iz Jo cin a g o v o ra jed v a sam razab rao o v e zn aĉajn e reĉi:

D a se k o d Đ o rĊ a suši n erv o d o k a. D a je b o lest n eizleĉiv a

d a sad jo š n ešto jad n o i n azire, ali d a će za k ratk o v rem e
v id sasv im p ro p asti. D alje, d a je Jo ca p o k u šav ao jo š
p o n eĉim d a zad rţi n ap red o v an je b o lesti, ali d a je o stalo
sve bez uspeha, i on je kazao o tv o ren o stan je stv ari i k ćeri
Đ o rĊ ev o j, a Đ o rĊ u je tak o Ċ e m o rao n ag lasiti teţin u
njegova stanja. - Đ o rĊ e im a jed n o g b rata, k alu Ċ era u S ., i
taj ga je zvao k sebi u manastir na neko vreme, te je Joca
u g rab io tu p rilik u d a g a p o šlje b liţe k u ći, jer će n ap o sletku
"m o rati p asti o p štin i n a teret". K azao m u je jo š d a će m u
m o že biti zelen ilo u m an astiru i "p riro d i" d o n ek le zad rţati,
pa i popraviti boljku itd., itd.

Mama je za celo to vreme tiho plakala. Samo je poneki

p u t, p red išu ći, isp u štala reĉ: - S iro m ah Đ o rĊ e! S iro to o n o
dete!

- Verujte, - k aţe Jo ca - i m en i je tak o tešk o d a v am n e

u m em k azati. M n o g o m i je, ĉin i m i se, lak še g led ati
ĉo v ek a za k o g a zn am d a će n eizv esn o u m reti. A li o v o !...
P a m i je i in aĉe n ek ak o p rirastao za srce i o n , i... n jeg o v a
sudbina! M u ĉio sam se i m u ĉio , d o k sam se o d lu ĉio d a m u
k aţem d a se u b o ln ici n e m o ţe p o m o ći. S ad m i ĉisto n ešto
lak še. Ĉ in i m i se d a će m i p asti n ek i teret sa srca k ad o d e
iz b o ln ice. S u tra će, m islim .

Ja sk o ĉih :

- S u tra? S u tra v eć!

- Sutra, Bogu hvala!

Sad nastupi jed n a v elik a p au za u k o jo j n e zn am što je k o

m islio , a ja sam sam o g led ao Đ o rĊ a k ak o g a o n a s tetk o m
v o d i k o lim a, k ak o o n ru k o m n ap ip av a ţd rep ĉan ik i k ak o
se p o b au ĉk e p o dv laĉi p o d arn jev e. K ak o se sv i n am eštaju ,
gledaju je li on dobro, i onda - kas, kas, kas! Jedan oblak
p rašin e, i n išta se v iše n e v id i!

M n o g o sam jo š san jao i "filo zo firao ". R azab rao sam se n a

m estu g d e m o ja m ati g o v o ri Jo ci d a će m u sp rem iti
u štip ak a s m ed o m , sam o n ek a o n k aţe k ad će Ċ a d o Ċ e n a
v eĉeru .

A li i Jo cin o ĉelo b eše ĉu d n o v ato . D a li to sa Đ o rĊ ev e

sudbine? - P a zar se d o k to ri n e n au ĉe v eć jed an p u t n a te
u tisk e, zar n e o g u g laju sv e to? Ili m o ţd a?... K o ješta!

I tu n o ć sam san jao . S an jao sam : a ja k ao id em n ek o m

liv ad o m . S v e se zelen i k ao jed , i u v azd u h u n ešto m iriše, i
negde kuka kukavica, a, opet, ispod nje - ja ne znam otkud
- ali isp o d n je izb ija sat! O d n ek u d p uše v etar, i to tih ,
to p ao , m irišljav v etar, i šu šti lip a, i o n d a jed an jak v ih or. I
o k o m en e je sad g o ra, p u sta, m raĉn a g o ra, i p red a m n o m
je staja, i opet kuka kukavica, i ĉu jem šetalicu sata, i o n a
kao govori:

"Jan-ko! Jan-k o !" i jo š n ešto , ali n e zn am šta. S v e je sam o

m raĉn ije, i d rv a se sp u štaju i sav ijaju , staza je sv e u ţa, i
sv e se m an je v id i, a n ešto se p ro v laĉi i tešk o k o raĉa. T ad a
ja vidim devojku, devojku kakve samo na snu dolaze! Ona
se isp rav i i p o v erljiv o m ah n u ru k o m , i tak o slatk o k aţe
m o je im e: "Jan k o , Jan k o ", i o n d a jo š n ešto , ali n e zn am
šta, sam o o sećam d a je n ešto p red an o , p o v erljiv o -
lju b av n o . O d n je n ešto b lešti i g o ra se rastav lja i g ib a, i
sv e m iriše; i o n a se g ib a i sv e se v iše u p ija u m en e. T ad a
ja p o zn am n ju , p o zn am Đ o rĊ ev u ćerk u , i k rep k o , i d u g o , i
zn aĉajn o jo j steg n em ru k u . A li o n a im a n ešto u ru ci što
smeta da se moja ruka sljubi s njenom, i ja odvih jedno
p arĉe h artije. G le šta je sad sv eta! I sv i u p rli o ĉi u to p arĉe
hartije, i svi vide da je to lutrijska obveznica, i da se
b ro jev i sv etle i b lešte, te se jed v a ĉitaju . R ek ao b ih d a su
mi odnekud poznati ti brojevi, osobito onaj s kukuljicom i
k ap etan sk im ĉin o m . A , n ije! T o je Joca d o k to r! G le k ako
zaljubljeno gleda u nju! Poznajem, poznajem! Znam sve!
E n o o n aj isti o zb iljan p o g led n a n jem u , k o ji sam ju ĉe
o p azio i k o m e sam se ĉu d io ! D ak le to li je! N arav n o ! A
g le k ak o se o n a h artija sav ila u fišek i iz n je se p ro sip a
zlato ! B lešti se, šu šti i zan o si njegov sjaj, a njih se dvoje
sv e v iše g rle i lju b e! A li, o ĉu d a! M en i n ije n im alo k riv o ,
n i ţao , n ap ro tiv : m ilo m i je! N ek a, n ek a, u zm ite se, b u d ite
srećn i, eto v am n o v aca, ev o v am i m o g b lag o slov a! E v o ,
da vas ovako postarinski blagoslovim, ovako kao vladika
u n ak rst! S am o što m i je n ešto h lad n o p o listo v im a. G le! A
ko mi je to metnuo porculansko oko na list? Ta to je
m rtv ac! Jao , jao ! N e m o g u d a v iĉem . M a... m a...

- Sine, okreni se na drugu stranu!

K ad sam se razb u d io , v id im d a sv iće. P ro teg lim se i

poku šam d a m o j san p o n o v im , d a g a rastu m aĉim i d a g a
upamtim, " ali me misao povede daleko natrag:

S etih se n je, K aro lin e! S etih se k ad sam jo j g lav o m leţao

u k rilu n a k lu p i, u d raţĊ an sk o m V elik o m v rtu . O k o n as
šu m a i ĉiste staze. K ao d a ĉu jem L ab u , i d etao n egde
k lju ca, i u u šim a m i zu ji, i ja g led am g o re i v id im sam o
nebo i nju! Sav svet je ona, i ona sav svet! I u grudima mi
se n ešto sv e, v iše širi, i o d m ah se n ap u n i m išlju o n jo jzi, i
o p et se širi, sv e v iše, i o p et je o n a, i sam o o n a što tak o
silno puni i raspinje moje grudi. Ja je ljubim i na grudi
stisk am , a o n a zatv ara o ĉi i san jaju ći p o v ija se n atrag i
p red aje se isto j slatk o j i n eo d o ljivo j srećn o j m isli. A h ,
k ak o sam tad a srećan b io , i o p et tak o "n eisk u san ", d a sam
m islio : n išta m e o d n je rastav iti n e m o ţe!,.. P o sle se setim
M arije, ah , te p rv e i jed in o istin sk e m o je lju b av i. S ećam je
se k ao d eteta, sećam k ao - ţen e, ali - n e m o je ţen e. U
k ak av se m aĊ io n iĉn i, san jiv i, srećn i p o g led sk lap aju o n e
n jen e p u ste o ĉi! E h , šta sam tad a m islio , šta o sećao , šta
hteo? Z ar d a ţiv im b ez n je, zar... A li jed an v ih o r! P a
S tan k e se sećam ! A i k ak o n e? S ećam se o n o g p rv o g
v eĉera što sam p ro v eo u n jih o vo j k u ći. A h , to v eĉe! U šao
sam , n ev iĊ en , u p red so b lje. O d v elik e so b e su b ila v rata
širo m o tv o ren a. O n a je sed ela za k lav irom. Gledao sam je
sa strane. Video sam joj gipki stas kako se lako njiha,
p o v ijaju ći se za ru k am a d esn o i lev o . P o g led o m sam jo j se
p ro v laĉio isp o d p azu h a i razb ijao se o o n u ĉaro b n u ob lin u .
V id eo sam i n jen u o b lu ru k u , m išicu , i o n u ĉu d esn u ru p icu
na laktu . O sećao sam n ek i ţiv o tan m iris u salo n u , m iris
k o ji, k ao u d ecem b arsk o ju tro , rezi i seĉe i ĉin i te
p o d ig rav aš i letiš k u d si p o šao .

- Ĉ u o sam n jen u svirk u , ĉu o n ek u d otle n eĉu v en u so n atu .

Ali kako je ona svirala! - Ja sam odmah video i osetio
koliko izraza, k o lik o srca, d u še, p lem en ito sti, p o n o sa,
strasti, sv eg a v elik o g u o n o j što tak o s o sećan jem
o ţiv ljav a i za n eb o v ezu je n aš o rg an slu h a. Ja se ĉu d im d a
jo j jo š to g v eĉera n isam p ao p red n o g e, d a jo j n isam
kazao...

A li šta je, šta je to sv e? K ak o se sv e to g u b i, b led i i izd iše

p red v eliĉan stv en om p ro sto to m m o g a n ajn o v ijeg
poznanstva!...

T o g a d an a b ilo je to p lo , ali je d u v ao jak v etar. P o g d ešto b i

pojedini vihor silno cimnuo prozorom, ili bi napeo staru
p o tk lob u ĉen u tap etu n a zid u , p a b i o d m ah o d leteo d alje; i
d o k se o k o n as sleţe p rašin a, ĉu je se k ak o u d aljin i h u ji i
sv e se d iţe u o b lak .

Ja sam s m am o m sed eo p o sle ru ĉk a i p u šio . Ć u tali sm o .

Ĉ in i m i se d a sm o o b o je slu šali v etar.

U taj p ar v rata se širo m o tv o riše, i u Ċ e Đ o rĊ e sa štap o m

p ru ţen im p red so b o m , sa sestro m i sa ćerk o m .

Ĉ in i m i se d a sam p o ĉeo cv o k o tati zub im a.

S ad m i je b ilo sv e jasn o ! S ad sam v id eo šta su m i o n i

ona! S ad , za k o ji m in u t, i m o ja se su d b in a rešav a!

Bio sam tako zbunjen, da mi hiljadu kojekakvih planova i

m isli d o Ċ o še u p am et. K ao davljenik, video sam za trenut
ceo sv o j ţiv o t, n e izu zim aju ći n i m o j ju ĉerašn ji san , n i
Jocu u njemu.

P o n u d ili sm o ih d a sed n u . M am a ih p o slu ţi, a ja sam ,

o p et, Đ o rĊ u p rav io i p alio cig are. P u šili sm o , tak o sm o
m n o g o p u šili, d a se u n ašo j v elik o j so b i n išta n ije v id elo , i
šetalica o d sata k ao d a se lak to v im a g u rala k ro z d eb eo
dim.

Đ o rĊ e je d o šao d a se o p ro sti. O d lazak je tu , sv e je v eć

sp rem n o . I zap reg n u ta k o la v eć ih n e zn am g d e ĉek aju , i
n e zn am g d e će jo š v eĉeras n a k o n ak , p a će su tra ran o d a
grabe dalje d a n e zn am g d e o p et p ad n u n a n o ćište.

R azg o v arali su . Đ o rĊ e je p riĉao , k ao što o b iĉn o rad e

p ro sti lju d i, m ah o m o seb i. S am o su sv e te n jeg o v e p riĉe,
p o d o bu , zem ljištu , liĉn o stim a, p o zn ate m o jo j m ajci, i
sto g a su je in tereso v ale. Đ o rĊ e je p riĉao p rv o i n ajv iše, a,
valjda iz kurtoazije, o mome ocu, - o njemu je mnogo
p riĉao , i m o ja je m ati g u tala te p riĉe. P o sle je p riĉao o
sreb ren jacim a n aĉeln ik o v im , o lib ad etu što je v ezao
n jeg o v o j po k o jn o j ţen i, o v atri k o ja je sag o rela i n jeg a i
nas, o nekakvoj pomadi o d k o je raste k o sa i šta ti ja zn am .
Ĉ esto se sm ejao tak o slatk o i k u raţn o, d a sam ja u v ek
p lašljiv o p o g led ao n a n ju . A o n a je b ila - zatvorena
k n jig a! Ja sam sv ak i ĉas p o k u šav ao da k ro z d im o d
d u v an a p ro ĉitam što g o d , ali n a n jen u licu stajaše, k ao n a
naslo v no m listu k ak v e k n jig e, n ešto kru p n o i
n erazu m ljiv o . H teo sam i d a jo j b acim k o ji "zn aĉajan
p o g led ", ali ili m i to n ije išlo o d ru k e, ili se o n a ĉin ila
n ev ešta.

N ap o sletk u , Đ o rĊ e p o ĉe sv o j g o v o r presecati sa: H aj...

h ej... B o ţe m o j!... A la se o n d a ţiv elo!... Ostari se, pa to ti
je!...

Bilo je to u neku ruku pakovanje misli. On je pribirao,

slag ao , u tu tk iv ao . T u rao u p razn in e p o n ek o : "d aće zar
B o g !" ili "B o g sv e m o ţe!" - A li je p o k raj k o v ĉeg a b ilo
p o d o sta stv ari k o je o n k ao d a se zateţe d a p o trp a.

Moja mu m ati p risko ĉi u p o m o ć.

- P a šta sad m isliš, b rat-Đ o k o?

On brzo pokupi sve oko sebe i baci pred mater.

R eĉe d a se o seća b o lje, d a m u je Jo ca rek ao d a to m o ţe

b iti jo š b o lje, d a je, n ap o sletk u , b o ţja v o lja, ali o n se n ad a
o d b av ljen ja u "p riro d i" k o d b rata. A p o sle, p o što v iše ne
m o ţe rad iti zan ata, d a je n au m io traţiti slu ţb u .

Moja mati vide da je poslednje p arĉe tak o v elik o d a n e

m o ţe u k o v ĉeg :

- K ak v u slu ţb u , b rat-Đ o k o?

- P a tak o ! N a p rim er, k o d o p štin e što g o d . N a p rim er...,

ja..., tak o ... E to , m o g ao b ih , n a p rim er, k ak o ću ti k azati?

- Ono jest, tako je! - reĉe m am a i p rik lo p i k ap ak . D ig o še

se.

- Š ta?! - h ted o h ja, u p lašen , v ik n u ti. - Š ta, zar v eć? Z ar

zau v ek? Z ar je to m o g u ćn o !?

A li ja n e v ik n u h , n e "sru ših n eb esk e svo d ov e", n eg o jed v a

p ro šap tah , i to - njoj:

- Z ar v eć id ete?

O n a tu ţn o sleţe ram en im a i p o slu šn o p o k aza o ĉim a n a

oca.

- I sad odmah sedate na kola, sad odmah putujete?

Odmah?

- Odmah!

N e zn am k ak o sm o se o p ro stili. N išta n isam v id eo . B ilo je

u so b i i m raĉn o i zag u šljiv o , i tav an ica se p o ĉela sp u štati, i
d im o d d u v an a k am en iti, i sv e d a te u g u ši!

Ja sam se rukovao, - to znam. Znam da sam i mami

stisk ao ru k u , i d a m i je o n a, o zb iljn o sm ešeći se, rek la: -
Z b o g o m ; ali ja ću sam o d o v rata!

I v rata se zatv o riše. M am a se v rati. Ĉ u jem u av liji k o rak e i

lu p u o d b atin e k o jo m se Đ o rĊ e p o štap a.

Jo š jed an tren u tak i - sve je izgubljeno!

- Mamo!

- Š ta, b rate?

- M am o !... Ja... ti... Jo š m alo p a je - docne!

- M am o , n e zn am zašto , ali eto v id iš, ja...

Ĉ u jem k ak o se zatv o riše v rata o d k ap ije i o d su d n o v id im

na licu moje matere onaj ozbiljni izraz koji se na njoj vidi
sam o k ad je g o v o r o m o jo j ţen id b i.

Jo š m an je n ego malo, i sve je propalo:

- Mamo!... meni se... dopada ova devojka!

- Krasno dete!

R aziĊ e se d im u so b i. N ek a d av n o n ev iĊ en a sv etlo st sinu ,

i sve zamirisa nadom i pouzdanjem.

Valjalo je hitati. Ja sam uvek razumevao svoju mater, pa i

sad sam razumeo da treba sad, i to odmah, kidati:

- Da ih zovnem? - i ja p o sk o ĉim v ratim a.

Ali kao Crveno more pred Mojsijem, tako se njena lepa i

su h a ru ĉica isp reĉi p red a m n o m . - K ad jo j p o g led ah u o ĉi,
v id eh n ešto o g ro m n o v elik o , ali n e razu m em n i o v o lišn o!

- Id i, ak o ćeš! - reĉe o n a, i n jen p o g led razd v o ji C rv en o

more. - Id i, ak o ćeš! B o g g a u b io k o ti u to m e stan e n a
put.

B ilo je jo š to lik o v rem en a d a sam ih m o g ao v ratiti s

kapije, ali se ne makoh s mesta, i kao okamenjen gledah u
majku.

- Id i! T o je jed n o d o b ro i ĉestito d ete! Z n ala sam jo j i

mater, - k rasn a ţen a! I Đ o rĊ e je jed an p o jed an ĉo v ek ! O n ,
eto , sad n ije n i za što , ali se jo š n e d a! I ja ti k aţem , -
m am in g las p o ĉe em fatiĉn o d a zv o n i- i ja ti k aţem d a se
o n n ik ad n eće d ati zlu ! On je od starih ljudi! On je junak i
v eru je u B o g a! Id i, ak o ćeš!...

A li u n jen im o ĉim a stajala je d ru k ĉija p resu d a. Ja sed o h i

saslu šah je o b o ren e g lav e.

Ona kao da pade u neki zanos i kao da sebi samoj ili

nekome drugome - a ne meni - uze govoriti:
- Tak'i ste v i sv i, d an ašn ji m lad ići! N e zn ate šta h o ćete, n i
šta rad ite!... H aj, h aj, k ak o su v aši stari begenisavali
devojke, a kako se vi danas - zaljubljujete! Svi vi, svi!...

P a o n d a, k ao d a se trţe iz n ek o g sn a, p ljesn u se ru k am a i
o k rete se m en i, o štro m e g led aju ći u o ĉi:

- A li n ao p ak o , d a ti o tk u d n e v o liš Đ orĊ a, p a d a sto g a n e

u zim aš n ju ?!... D a o tk u d ti n ećeš d a u ĉin iš n jem u sv e što
ĉo v ek m o ţe u ĉin iti, p a d aješ - ĉisto m e sram o ta d a k aţem
- p a d aješ srce n jeg o v o j ćerci? D ev o jci k rasn o j, p o šten o j,
ĉestito j, d o b ro j k u ćan ici; ali d ev o jci - razberi se, molim te!
- k o ju si ti ju ĉe p rv i p u t v id eo !... S am o n em o j d a m isliš d a
ja im am što p ro tiv n je! N e, B o g a m i! B o g je v elik a
zak letv a... A li v i, d an ašn ji m lad ići!... O n d a se p ljesn u
ru k o m p o ĉelu :

- O h , šta ja, g rešn a u B o g a, rad im !... M ećem d ev o jci

granu na put!... Idi!... Idi!... Idi!...

O n a m e o ĉajn o d o h v ati za ru k u , u p rav o d o vu ĉe d o v rata i

o tv o ri ih ! Ja u h v atim n jen u ru k u i p o lju b im , p a širo m
otvorim vrata:

- Idem, mamo, ovde je - strašan d im !

K ad iziĊ em u av liju , v ru ć, jak v etar d u h n u i o tvo ri k ap iju .

I ja iziĊ o h n a u licu . I k ao d a u d aljin i v id eh p ešev e o d

Đ o rĊ ev a k ap u ta k ak o ih n o si v etar, i jo š k ao d a ĉu h d v a-
trip u t u d ar n jeg o v e štak e o k ald rm u , p a se o n d a o p et sv e
zav i u p rašin u . A o n o tam o d alek o p red n jima, da nije ono
Joca doktor?...

Ĉ u d n o sam se o sećao k ad u Ċ o h u sobu i v id eh m am u u

o n o m sv eĉan o m rasp o lo ţen ju k ao k ad p riĉa:

"A šta je teb i, m o re, rek o h , a? K o se stara za o n a d v a

crva!"
 O B o ţiću , 1 8 8 6 .

Napomene

1 . G . D ro z, fran cu sk i p rip o v ed aĉ (ro Ċ en 1 8 32. g. u

P arizu ), p isao je i n ek e n o v ele iz m lad en aĉk o g a
(b raĉn o g a) ţiv o ta.

R ečn ik m a n je p o zn a tih reči i izra za

Abonos - crn o i v rlo tv rd o d rv o isto ĉn o in d ijsk o g i

afriĉk o g d rv eta

afekat - razjaren o st, jak o u zb u Ċ en je

afera - sp o r, d o g aĊ aj, su k o b

agresivan - nasrtljiv, koji napada

ajdamak - batina, toljaga

ajluk - plata, zarada

akov - b aĉv a o d 5 0 litara

alas - ribar

alauk - zazjavalo, vetrogonja

aleja - d rv o red , šetalište izm eĊ u red o v a d rv eća

alekcija - ovde: lekcija

aliluj - uzvik iz crkvenog jezika (hvalite Boga!)

als - kao

aman - zaboga
ambar - ţitn ica, zg rad a za zrn astu h ran u

analizirati - (o v d e p o g rešn o , m isli se:) elek trizirati

anasana - turska psovka

anatomski - k o ji je u v ezi s n au k o m o sastav u i g raĊ i

ţiv ih b ića

anegdota - k ratk a zan im ljiv a p riĉa, o b iĉn o o zn am en itim

liĉn o stim a

an gaţovati - zap o sliti, zau zeti n eĉim

aplikovati - primeniti, upotrebiti

apsolutan - bezuslovan

araplija - konj arapske pasmine

arija - vazduh; napev, melodija

arteski bunar - bunar s dub in sk im b u šen jem zem lje, s

dubinskom vodom

asistent - p o m o ćn ik

ašik ovan je - zabavljanje, ljubavno zabavljanje

autoritet - p o što v an je, u g led , o n a.) k o ji u ţiv a u g led

Badija - veliki sud za zejtin

balsam - vrsta mirisavog ulja

b alzam ičan - koji je od balsama

bambadava - badava, besplatno, (ovde:) bez razloga

bandist - m u zik an t, sv iraĉ

bankrotski - što p rip ad a ili se o d n o si n a b an k ro ta, k o ji je

p ao p o d steĉaj

begenisavati - o sećati lju b av , n ak lo n o st, d o p ad ati se,

voleti, odobriti, izabrati (devojku i sl.)

bezjak - bukvan, glupak

bobandirati - (o v d e p o g rešn o izg o vo ren o :) b o m b ard o v ati

b oleć - saţaljiv , sao sećajan

b u ćm e - tanka vrpca od upredenog konca

bukvar - (o v d e) k n jiţica

b u rš - (o v d e:) stu d en t, ĉlan stu d en tsk o g u d ru ţen ja

(n em aĉk o g )

Cagrije - korice

chapeau clagne - v rsta šešira (k o ji se m o ţe sk lo p iti)

Č agrće - k am en jar, zak rĉen o st k o ro v o m , k o ro v

čatlov - p o p reĉn a g red a n a k o lim a

ček m ed ţe - k u tlja, san d u ĉe (za n o v ac)

čivit - plava boja

ćalov - budalina, luda

ćem er - k o ţn i p o jas u k o m e se n o si m etaln i n o v ac

ćirica - p o m o ćn ik , m o m ĉe u slu ţb i k o d n ek o g a

ćitajk a - d u g aĉk a isp ro šiv an a p am u ĉn a h aljin a

ću lb astija - m eso p eĉen o n a zaru

Dama - vrsta igre karata, slika na kartama

damar - bilo, udaranje kucavice, nerv

demonstrovati - pokazivati, dokazivati

desperatno - o ĉajn o

d etašovati - otcepiti, odvojiti, dodeliti

diferentan - razliĉit, n ejed n ak ; n erav n o d u šan ,

zainteresovan

dijagnoza - u tv rĊ iv an je b o lesti

dijanisati - d rţati se, o d o lev ati

dilber - lepotan, dragan

disput - prepirka, spor, raspravljanje

dizgin - k aiši o d u zd e k o ji se d rţe u ru k am a

drombulja - v rsta m alo g m etaln o g m u ziĉk o g in stru m en ta

duel - dvoboj

duelisati - deliti dvoboj, voditi dvoboj

d u lčin eja - (p o d sm ešljiv o :) d rag an a

durunga - batina

dvor - (o v d e:) d v o rište

D ţeferd ar - v rsta p u šk e

d ţem ad an - v rsta p rslu k a (n aro d n a n o šn ja)

d ţu b e - duga gornja haljina bez rukava

Eksces - ispad, prestup, izgred

eksploatisati - Isk o rišćav ati

ekstaza - zan o s, o d u šev ljen je

ekvilibr - rav n o teţa

elastičan - rastegljiv, pokretljiv, gibak, vitak, okretan

em fatičn o - zan o sn o , u zn esen o , n ag lašen o

epitet - ukras u govoru

espap - roba, materijal

Fagota - d rv en d u g aĉk i m u ziĉk i in stru m en t

familijaz - slu ţitelj

farmazon - slo b o d an zid ar, ĉlan d ru štv a slo b o dn ih zid ara

fatalitet - zla k o b , n esrećan slu ĉaj

fatalist - koji veruje u sudbinu

fermen - v rsta k ratk o g m u šk o g p rslu ka

fes - v rsta k ap e crv en e b o je i s k ićan k o m

firgaz - prut

fistan - v rsta ţen sk e h aljin e

funta - m era za teţin u (p o la k ilo g ram a)

furiozno - besno, bezumno

Galantan - u slu ţan , u g laĊ en , tin , lju b azan

galičati - go licati, d raţiti

gatka - k ratk a p riĉa

gazija - junak
gejak - seljak, neotesanko

genijalan - uman

gestikulisati - mahati rukama, glavom, ramenima

grd an (grd n a ču tu ra) - (ovde:) veliki

grilikati - golicati

gro - g lav n i, v eći d eo

Harbija - šip k a k o jo m se p u n ila m ala p u šk a

h eroičan - h ero jsk i, ju n aĉk i, v itešk i

h ič - n išta, n im alo

himera - varka, samoobmana, opsena

horizonat - v id ik ; m o ć sh v atan ja

hvat - m era za d u ţin u (šest sto p a)

Idilski - što se o d n o si n a id ilu , k ao u id ili (sliĉici k o jo m se

p rik azu je zad o v o ljan ţiv o t)

idol - zam išljen o n atp riro d n o b iće, o p sen a

ilid ţar - k o rad i u ilid ţi (b an ji)

imerzion - potapanje, zagnjurivanje

impozantan - k o ji u liv a p o što v an je, o sv aja lju d e

indiferentnost - rav n o du šn ost, n eo setljiv o st

intenzivan - silan, napregnut

interpretisati - tu m aĉiti, o b jašn jav ati, p red stav ljati

intimnost - p risn o st, srd aĉn o st

intriga - spletka, smutnja, zaplet

Intrigant - spletkar, smutljivac

iron ičan - p o d ru g ljiv , p o d sm ešljiv , zajedljiv

ironija - podsmevanje, fino podrugivanje, zajedanje

izd račiti se - izderati se

Jabogme - dabome

jako - sad

jarmac - p rek o ru Ċ e n a k o lim a o k o m e v ise ţd rep ĉan ici

Jatagan - vrsta starinske krive sablje

javaš - lagano, polako

jedan po Jedan - (o v d e:) m eĊ u n ajb o ljim a (jed an za

jednoga)

jek m egd ţija - hlebar

ju n oša - m lad ić

Kalfa - zan atlijsk i p o m o ćn ik

k aločin e - o b u ća za b lato

kameralni - k o ji se o d n o si n a d rţav ne fin an sije

katana - vojnik konjanik

k azn ačej - blagajnik

kazuk - kolac, metalni ili k am en i stu b ić (o k o ji se h v ata

brod)

kevilj - ohol momak, osobenjak

klarinet - v rsta flau te (d rv en i m u ziĉk i in stru m en at)

klopa - vrsta igre karata

koketan - lep , k rasan , u d ešen , u k u san

kokica - ţišk a o d zg o rela d u v an a iz lu le

kombinacija- sastav, spajanje, vezivanje pojmova, misli

komendija - k o m ed ija, šala

komfor - ugodnost, udobnost

k on Ď a - ţen sk i u b rad aĉ

kontrakt - ugovor, sporazum

kontrast - protivnost, suprotnost

kontura - skica, nacrt, opseg

konzistorija - duhovni sud

kor - telo , celin a, d ru štv o

korespondent - dopisnik

krajina - (ovde:) rat

k rd ţalija - tu rsk i h ajd u k p ro šlih v rem en a

krndelj - (o v d e:) m ali p išto lj (s p o d sm eh o m ,

podrugljivo); lomatak

k u raţ - hrabrost

kurtoazija - o tm en o p o n ašan je, v itešk o o p ho Ċ en je

Laik - sv eto v n jak , n ev iĉan , n eisk u san ĉo v ek

lajtnant - p o ru ĉn ik
lakerda - vrsta ribe

lamentacija - tugovanje, oplakivanje, ridanje

lamentovati - jadikovati, tugovati, ridati

leceder - p ro d av ac o so b itih k o laĉa n a v ašarim a i sl.

legišter - p isaljk a, k riţu lja

libade - v rsta ţen ske n aro d n e h aljin e širo k ih ru k av a

licej - v rsta stare sred n je šk o le

luft - vazduh

limunacija - (p o g rešn o o d ilu m in acija), o sv etljen je,

sv eĉan o o sv etljav an je

lotre - lestve, daske sa strane u kolima

M ačk a (na kolima) - k o ĉn ica n a k o lim a

m aĎ ion ičk i - ĉaro v it, što se o d n o si na m aĊ iju

maltretisati - m u ĉiti, zlo stav ljati, rĊ av o p o stup ati

mandolina - m u ziĉk i in stru m en t n alik tam b u ri

manevar - ru k o v an je, n aĉin p o stu p an ja, sm icalica

m asaroš - slu ţb en ik k o ji v o d i m asu

menzura - rana; dvoboj sabljama

minderluk - divan, vrsta sofe

misteriozan - tajanstven, zagonetan

modus vivendi - n aĉin ţiv ljen ja

moneta - novac (osobito kovani novac)

monotono - jed n o liĉn o , d o sad n o

m orok ošn ja - g v o zd en a p lo ĉica n a d rv en o j m o ĉici

mosur - d u g aĉk a cev o d d rv eta ili trske

moto - geslo, jezgrovita misao (stavlja se ispod naslova

spisa)

m oţd an ik - k lin n a k o lim a k o ji d rţi n ap latk e

m u štu lu k - d ar g laso n o ši za d o b ru v est

muza - b o g in ja i zaštitn ica u ĉen o sti i lep ih v eštin a g rĉk e

mitologije

Nafora - o sv ećen h leb u p rav o slav n oj crk v i.

napon (ţen a u n ap o n u ) - snaga, sila

na spasenje - pozdrav u nazdravljanju

natura - priroda

nekoordinovan - n esreĊ en , n ed o v eden u red , n esk lad an

nurija - p aro h ija, o b last slu ţb e jed n og sv ešten ik a

Obdukcija - o tv aran je i p reg led m rtv aca rad i u tv rĊ iv an ja

uzroka smrti.

obeseliti - oveseliti

oboci - m in Ċ u še, n au šn ice

obligatan - obavezan

ocat - sirće

okular - o ĉn o stak lo , stak lo u d o g ledu o k ren u to o ku

orjentisati se - sn aći se, u sm eriti se, u p o zn ati se s n eĉim

osorljiv - osoran, prek, prgav

otlukana - strelište

ototanjiti - p o ĉeti p lak ati

otput - odjednom, odmah

P ačalu ci - d o n ji d eo n o g av ica n a ĉak širam a

p ajtaš - drug

p an d išp an j - v rsta slatk o g p eĉen o g testa.

pansionat - zavod vaspitni par - ĉas, tren u tak (u taj p ar - u

taj ĉas)

p arčetariti - raditi na komad

p atetičn o - dirljivo, potresno, dostojanstveno

patriotstvo - rodoljublje

pelengir - m u šk e v u n en e g aće d o ispo d k o len a

p etačk a - p etak in ja, p eto rk a (što h v ata p et o k a i sl.)

petrahij - d eo o d ed e p rav o slav n ih svešten ik a

pijaca - trg

pikantan - duhovit, zanimljiv, primamljiv

pjeskovnica - kutija s peskom za posipanje rukopisa

(m esto u p ijaĉa)

plajvaz - pisaljka

p lastičn ost - v itk o st, g ip k o st; slik o v ito st, o ĉig led n o st
p laštan ica - p o k riv aĉ sv ete trp eze u crk v i

pleta - cvancika (stari novac)

pletenica - vrsta hleba oblika pletenice

pobabiti - poroditi, biti babica

polelej - p o lijelej, sv ećn jak s u ljem

pompa - sjaj, rask o š, sjajn a sv eĉan o st

potencirati - d ati m o ć, o v lastiti, p o v ećati

pozicija - p o lo ţaj, ratn i p o lo ţaj

prangija - vrsta malog topa, topĉić iz k o g a se p u ca o

sv eĉan o stim a

preko jego - p rek o m ere, p rev iše

presamititi - p red v o stru ĉiti, n ag n u ti se

princip - n aĉelo , izv o r, o sn o v n a m isao

pusat - o ru ţje; o p rem a

p u ščal - k ićan k a

Racki - srpski (pogrdno za Srbe)

rahat - lako, udobno, mirno

refleks - odblesak, odsjaj

region - o b last, p red eo , p o d ru ĉje

rehav - p ro reĊ en e d lak e, k o se, o b rv a

religiozan - p o b o ţan

rendez vous - m esto sastan k a, zb o rište, sastan ak

respekt - p o što v an je, o b zir, p rizn an je

restituisati - uspostaviti, naknaditi

rezon - razum, uzrok, pravo

ritam - o d m eren o k retan je, d izan je i sp u štan je g lasa

riter - v itez, p lem ić

rojta - resa

rom an tičan - ţiv o p isan , s p u n o d raţi, izm išljen

rotkve! - (o v d e u p o d sm eh u :) k o ješta!

ruba - k o šu lja

Salto mortale - vratoloman skok pri kome se sk ak aĉ u

vazduhu prevrne, smrtni skok

san ćim - to b o ţe

sarčan a - šu p a, o d eljen je u k o m e su stare stv ari

saraf - m en jaĉ n o v ca

satisfakcija - zadovoljenje

scena - pozornica; prizor, pojava

sekundovati - pratiti u pevanju ili sviranju

sentimentalan - o sećajan , o setljiv

silaj - p ašn jaĉa, k o ţn i o p asaĉ u k o ji se m eće p išto lj

simpatija - naklonost, ljubav

sistem - (ovde: sistem mikroskopa) tip, vrsta

skamija - k lu p a, ško lsk a k lu p a

skunatoriti - steći, sk u p iti s m u k o m , sastav iti n ešto m alo

snaga - (ovde:) telo

snurati - osipati

solidan - (o v d e:) o zb iljan ; ĉv rst, p o sto jan

somun - v rsta p šen iĉn o g h leb a

sonata - sastav za klavir

sondisati - ispitati, pripremiti teren

srčan ica - d eo u k o lim a za k o ji je u tv rĊ en a ru d a.

stogubo - stostruko

su h ača - m lin za k o n jsk u sn ag u (k o ji k o n j o k reće)

Š aram p ov - šan ac

šark ijaš - k o ji u d ara u šark iju (in stru m en at sa d v e ţice)

šećerlem a - slatk iš, p o slastica o d šećera

šiljb očiti - straţariti

šom a - slaba rakija

šor - mahala, ulica

Takum - pribor (kuhinjska oprema, za kafu i sl.)

tapeta - ćilim , p rek riv aĉ zid a (tk an in a)

tarnica - v eća k o la

teator - (ovde:) prizor (prema teatar - p o zo rište)

toaleta - o d eća
tozluci - dokolenice

tranbolos - o p asaĉ o d sv ile, širo k šal za o p asiv an je

transparent - oglas, krilatica, pozdrav i sl. na razapetom

papiru ili platnu

trap - prednji i zadnji trap na kolima; om su na osovini, za

p red n ji je p riĉv ršćen jarm ac s p red n je stran e, a za o v aj
o b ešen i ţd rep ĉan ici

tunos - tuniski fes

tunjez - tupavko, zamlata

Udariti - zaudarati, mirisati, smrdeti

u n k aš - p red n je o b lu ĉje n a sed lu

upropnice - u p ro p an j, p ro p in ju ći se

u šin u ti - uganuti

uzamance - uzaman, uzalud

uzarumiti se - u zjo g u n iti se, b iti ću d ljiv (za k o n ja)

Varivo - (ovde: varivo u srcu) muka, vatra, gorenje,

lju b av v ašk a - pseto veresija - n o v ac d at n a p o ĉek , k red it,
poverenje

vergl - m u ziĉk i in stru m en at u k o ji se sv ira o k retan jem

rukom

verthajmovica - v rsta ĉeliĉn e k ase

vezikator - vrsta melema (leka) za privijanje

vonja - sm rad , teţak m iris

Zarf - m etaln i tan jirić n a k o m e slu ţi šo ljam a crn a k ata

zaira - hrana, rezervna hrana

zajapriti se - zajapuriti se, zacrveneti se, usplamiti se

zdravo - veoma (zdravo volim 1 sl.)

zgeba - p atu ljak , ĉo v ek n eu g ledn a rasta

zoluf - zu lu f, p u šten a k o sa p o red u v a n iz o b raz, u v o jak

Ţ d rep čan ik - d rv o k o je je o b ešen o o jarm ac a za n jeg o v e

k rajev e u h v aćen h am sv o jim k rajev im a k o n o p ca

ţigica - Š ib ica, p alid rv ce

ţu rn al - dnevnik

Napomena - Jezik je L azarev ićev o stao u g lav n o m k ak av

je bio u n jeg o v im d o b rim izd an jim a. Ip ak su v ršen e
ispravke i jezika i pravopisa prema savremenim
shvatanjima i propisima. Ali i pored toga ostale su i neke
n jeg o v e i o n d ašn je o so b en o sti ko je su b ile k ao m o d a (p ar
u zn aĉen ju ĉas, tren , tren u tak , sah at u p rv o m d elu i sat u
d ru g o m d elu k n jig e, što n a sv o j n aĉin p o k azu je d a je sam
p isac d o cn ije p rih v atio k n jiţev n iju reĉ, p a ip ak jo š n e -
ĉas).