КОВЧЕЗКИЋ

ПРИЛОЗИ И ГРАЂА О ДОСИТЕЈУ И ВУКУ

УРЕДНИК
ЂУРО ГАВЕЛА

КЊИГА ПРВА

ВУКОВ И ДОСИТЕЈЕВ МУЗЕЈ

Б Е О Г Р А Д
1958
ВУКОВ И ДОСИТЕЈЕВ МУЗЕЈ
 ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ „РАД“
Штампа: Београдски графички завод, Београд, Булевар Војводе Мишића 17
КОВЧЕЖИЋ
ПРИЛОЗИ И ГРАЂА О ДОСИТЕЈУ И ВУКУ

УРЕДНИК
ЂУРО ГАВЕЛА

КЊИГА ПРВА

БЕОГРАД
1958
 ■

.
 УВОДНА РЕЧ

Меморијални музеји, са својим ограниченим материјалом

на који су упућени, немају услова да се знатније развијају у
музејском смеру, разуме се. Пре или касније они добивају карактер
јавних културних споменика, мање или више довршених, статич-
них. Такву би судбину очевидно имао и Вуков и Доситејев музеј.
Материјал који се у њему прикупља, после овога драгоценог
који је прикупљен, придолази релативно споро: он је или врло
редак, као пгго је то случај са Доситејевим материјалом, или
се великим делом већ одраније налази у другим културним и
научним установама, као што је случај са материјалом Вуковим.
Нема никакве сумље да би Музеј у догледном времену морао
постати и заувек остати само стална и непокретна изложба
докумената о Доситеју и Вуку. Разуме се, и такав он би имао
свој задатак и своју корисну културну улогу. Ипак, Музеј је
такву судбину избегао. У њему се већ од његовог оснивања
упоредо раде два главна посла: један, ужи, музејско-меморијални,
и други, шири, књижевноисториски. Први посао своди се на
прикупљање предмета и докумената ради њиховог чувања и
излагања; други се састоји не само у прикупљању и онога што
није намењено излагању, него и у систематском евидентирању,
копирању и сређивању свих врста грађе која се тиче Доситеја
и Вука а налази се на разним странама, у земљи и иностран-
ству, необјављена и објављена. Циљ је овога другог посла да
се научним радницима, у првом реду почетницима, олакша рад
на проучавању Доситеја, Вука и њиховог времена; да се у
Музеју посвршава пгго је могућно више оних претходних послова
без којих се научни рад ове врсте не може, разуме се, озбиљно
6 У вод

ни започети, а који се послови код нас, као што је познато, у

већини случајева још обављају само појединачно, за појединачне
потребе, увек испочетка, и са доста тешкоћа. Сем тога, оснива-
њем Друштва за проучавање Доситеја и Вука, окупљањем и
организовањем научних снага, започет је при Музеју и научни
рад на ширим основама.
Да би резултати тога дана у Музеју и Друштву могли
бити доступни свима којима су потребни, Музеј покреће овај
свој научни орган. У њему ће се објављивати грађа и прилози
искључиво о Доситеју и Вуку. Он ће дакле бити први наш
научни орган намењен проучавању само једног или двојице
наших књижевника. У њему ће се зато питања из овога „ужег“
домена наше културне и књижевне прошлости моћи проучавати
исцрпније него што је то било могућно раније, кад је и у најструч-
нијим часописима увек било места упоредо и за књижевност,
и за историју, и за језик и за фолклор. И Доситеју и Вуку, о
којима иначе постоји релативно обимна и вредна лигература,
доиста је понекад било тесно у просторима наше књижевне
науке: необјављене архивске грађе, неурађених послова и нере-
шених питања остало је доста. Задатак је „Ковчежића“ , дакле,
с једне стране, да то, колико је могућно, надокнади, и с друге
стране: да, у приликама данањшег живљег интересовања за ову
област, већег броја младих научних радника и повољнијих оста-
лих услова, негује специјалније и интензивније студије о Доси-
теју и Вуку.
Онима који знају Вукова дела није потребно, разуме се,
ни напомињати посебно да је „Ковчежић“ добио име по једној
Вуковој књижици; њима је јасно да је уредништво ишло за тим
да ову публикацију и њеним именом везује за Вука, сем тога
што је желело да је издвоји из множине по имену неизразитих
1одишњака, зборника и Хласника који се последњих година појав-
љују. Оним другима, име „Ковчежић“ звучаће вероватно арха-
ично; деминутивни облик речи изгледаће можда нарочито
неподесан. Уредништво је међутим уверено да ће прилози у
„Ковчежићу“ одредити најзад и вредност његовом имену.
Ђ. Гавела
О ЈЕДНОМ ТОБОЖЊЕМ ПИСМУ ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЋА
ИЗ ДОБА ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА1
Прилог критичком испитивању извора

Пре више од 35 година д-р Никола Радојчић објавио је,

са уводом, коментарима и поговором, једно писмо упућено Јакову
Ненадовићу, проти Матији и Божи Грујовићу, датирано 10 августа
1805 или 1806, које је прогласио за Доситејево;12 при овом мишљењу
он је остао и у свом предавању одржаном на свечаној седници
Српске академије наука приликом прославе стопедесетогодишњице
Устанка.3 С обзиром на знатну важност овога писма и далекосеж-
ност закључака које је његов издавач извео приписујући га Доси-
теју, као и због чињенице да су сви његови закључци без резерве
прихваћени од свих наших историчара који су се у својим радовима
тог писма дотицали, неопходно је да се питање ауторства писма и
датума изведе начисто како би се правилно одредили интелектуални
и идеолошки утицаји који су преко северних граница струјали у
устаничку Србију.
Оно што је завело издавача писма и успавало његову научну
будност јесте белешка изнад преписа (оригинал није сачуван, а
ни препис данас више не постоји) која гласи: „Копија писма ответов
от Доситеја Обрадовића Белиграђаном под именем Констан-
тином Јоанович из Карловаца под 10 августа 1805 отсланаго“.
Према томе, једина два проблема који се постављају у вези с овим
писмом јесу: 1) датум, 2) писац. Исправно решење ових проблема
аутоматски решава и исправност свих осталих питања, теза и
домишљања које је проф. Радојчић истакао у своме тексту.

1 Овај рад извађен је из предговора прве књиге Аката и писама из Прво 1

српскоГ устанка која ће изаћи у издању Историског друштва НРС; одвојен
од доказног материјала у чијем се склопу првобитно налазио, он је, да би био
разумљив, морао за ову прилику бити прерађен и проширен.
2 Н. Радојчић, Доситејево писмо о уређењу и просвећењу Србије, Летопис
Матице српске 300, 1921, 352—377 (текст писма на стр. 365—371).
3 Н. Радојчић, Доситеј Обрадовић и Први српски устанак — у брошури
Прослава стопедесетотдишњице ПрвоГ српскоГ устанка у Српској академији
наука 10-У1-1954, Београд, 1954, 15— 26 (вид. нарочито стр. 19).
8 Ковчежић

I Датум писма. — Проблем датума изазвао је сам препи-

сивач: написавши, у поменутој белешци, прво годину 1806, он ју
је затим прецртао, па је изнад ње ставио 1805; због ове препи-
сивачеве и с п р а в к е Н. Радојчић сматра да се „Доситејево писмо
. . . не да поуздано датирати“ (стр. 363); остављајући питање
отвореним, он ипак у току даљег излагања износи аргументе час
у прилог 1805 (претпоставка о Доситејевом боравку у Срему,
стр. 362—363; помен аустро-француског рата, стр. 363; итд.), час
у прилог 1806 (мишљење да Доситеј можда ипак није био у Срему
1805, стр. 363; податак о упису Јеврема и Симе Ненадовића у
I разред карловачке гимназије школ. год. 1806-7, стр. 365, нап. 3;
домишљење да се помен аустро-француског рата односи на „Доси-
тејеву“ претпоставку да ће се Аустрија „сигурно уплести у рат
између Пруске и Наполеона“, стр. 367, нап. 1; претпоставка да је
Карађорђево писмо Стратимировићу од 17 октобра 1806 „можда
одговор на писмо Доситејево“, стр. 372, нап. 1; итд.); нека друга
своја домишљања он уопште не везује ни за какве одређене датуме
(претпоставка о Доситејевом састанку са устаничким старешинама,
стр. 364; објашњење поводом помена француских тежњи према
Дубровнику, стр. 367, нап. 2). Нагињући, у основи, за 1805, он
се у предавању из 1954, без икаквог аргументисања, више опре-
дељује за 1806.4
Ове контрадикторне и сувишне хипотезе, прожете несигурно-
шћу методског поступка, у потпуној су супротности са к о н к р е т-
н и м историским подацима из самог писма који допуштају његово
поуздано датирање. Основни елементи су следећи:
1) Французи и Дубровник. — У писму стоји на једном месту,
на основу причања неких трговаца, .,да Французи оће Рагузу,
тј. Дубровник, себи да примамље како ће овамо војску метути
и одонуда у целу турску державу просути се“ (стр. 367). И з овог
навода произилази да је писмо писано у доба када је Дубровник
још био с а м о с т а л а н и када у њему није било француске војске
нити су Французи имали икаквог поседа у Приморју који би им
послужио као база за извршење плана о упаду у Турску (Француска
је тек Пожунским миром од 2 6 д е ц е м б р а 1 8 0 5 добила Далма-
цију и Боку; француска војска је посела Далмацију фебруара 1806,
док су се око Боке водиле борбе све до Тилзитског мира од 7 јула
1807; у току ових борби са Русима и Црногорцима Французи су
заузели Дубровник 2 6 м а ј а 1 8 0 6 — све по новом календару).
Евентуална претпоставка да писац писма — ако би се узело да је
оно писано 10 августа 1806 — ни после толико времена није био
сазнао за ове догађаје мора се одбацити јер се коси са подацима
о брзом ширењу вести у то доба; ево неких примера о обавеште-

4 Вид. дело цитирано у нап. 3, стр. 18.

 О једном тобожњем писму Доситеја Обрадовића . . . 9

ности капетана Косте Јовановића чије је име поменуто у белешци

изнад писма: у своме извештају С. Стратимировићу од 8 (20)
јануара 1806 он му већ јавља о склапању Пожунског мира,5 значи
после 14 дана; у извештају Стратимировићу од 18 (30) августа
1806 он помиње „великог француског генерала који је у Далмацији
и у Дубровнику командирендер“ и једно његово писмо босанском
везиру,6 а Мармон, о коме је реч, постављен на тај положај јуна,
тек је јула стигао у Далмацију, док је његово писмо везиру писано
26 јула,7 што претставља размак од 11 дана (уствари, у оба
наведена примера временски размак још је мањи пошто се мора
претпоставити да је Јовановић о тим догађајима добио обавештења
ипак нешто мало раније него што је о њима известио Стра-
тимировића), итд. У вези с овим може се додати да Радојчићево
нагађање о Наполеоновим тежњама према Истоку не одговара
ситуацији у лето 1806 јер се баш тада обнављају француско-турски
пријатељски односи и јача француски утицај у Цариграду на штету
руског и енглеског утицаја.
2Ј Рат Аустрије с Фрапцуском. — Писац писма каже како
му је у Карловцима саопштено „да је амо почти већ рат са Фран-
цузом“ (стр. 367). Коментаришући овај податак, Радојчић у
првом делу своје напомене правилно претпоставља да би се то
могло односити на „аустријско-руски рат против Наполеона 1805
год.,“ али, заведен приписивањем ауторства писма Доситеју и
несигуран у питању датума, он је колебљив и у крајњем закључку,
јер у другом делу напомене прави нову претпоставку да је, ако
је писмо из 1806, „Доситеј држао да ће се Аустрија сигурно уплести
у рат између Пруске и Наполеона, те писао да је почетак рата у
Аустрији готово већ ту“. Јасно је, међутим, да се овај помен о
рату може односити и, у склопу осталих аргумената које овде
наводимо, да се односи искључиво на рат из 1805; 9 августа (28
јула по старом) Аустрија коначно приступа англо-руском савезу;
у доба када је писмо писано, тј. 10 августа 1805, припреме су биле
у јеку и свима видљиве, док су непријатељства избила десетак
дана касније; зато је у писму и могло стајати да је рат „почти“
(скоро) већ букнуо; ово би се тешко дало применити на стање у
августу 1806 које је било много мирније и Радојчић је само са
крајњом натегнутошћу могао приписати Доситеју (пошто је он
м о р а о остати аутор писма) претпоставку о приступању Аустрије
руско-пруском рату против Наполеона који је отпочео два месеца
доцније (7 октобра 1806) и у коме је Аустрија остала неутрална.

5 Вид. оригинал у архиви САН, бр. 394.

6 Вид. оригинал у архиви САН, бр. 430.
7 Текст Мармоновог писма босанском везиру вид. код А. Ивића, Списи
бечких архива о Првом српском устанку, III, Београд, 1937, 264— 265.
10 Ковчежић

3) Покрет у Дробњаку. — У писму се износи причање

неког „магистера" који је „пре по другу годину“ (тј. пре годину
и по дана, што значи почетком 1804) отишао у манастир Пиву
и отуда се „недавно" вратио: о страху Дубровчана од Карађорђа
и Срба којих се „више боје него сами Турци“, о једном Карађор-
ђевом писму које је „много низбудило“ тако да су „гдикоји устали,
као например Дробњаци“, о савету грофа Марка Ивелића да буду
,,у миру“, због чега се „утишало све“ (стр. 367—368). У вези са
овим причањем Н. Радојчић је дао три напомене (стр. 367, нап.
3—5), али није покушао да догађаје датира, одн. да на основу тога
извуче закључак о датуму писма. Наведено „магистрово“ причање
непосредно се надовезује на причање трговаца о француским тежња-
ма да поседну Дубровник; из овога се види да писац писма саопшта-
ва једну за другом две истовремено примљене вести; када се то до-
веде у везу са оним што је речено под 1), произилази да и ова друга
вест потиче из доба пре запоседања Далмације и Дубровника од
стране француских трупа; потврда томе је ртрах Дубровчана од
Срба, што подразумева период њихове државне самосталности
и не одговара политичкој ситуацији у августу 1806 када се фран-
цуска посада већ увелико налазила у Дубровнику, док се њихов
страх може схватити у том смислу да су се они плашили про-
ширења устанка на Херцеговину што би могло угрозити њихову
Републику. Само пак причање садржи у себи моменте који се, у
хронолошком погледу, везују за одређене историске догађаје и
одраз су агитације српских устаника; то су: Карађорђево писмо,
покрет у Дробњаку и Пиви, „савет“ Марка Ивелића. Поменуто
Карађорђево писмо јесте писмо од 2 7 а в г у с т а 1 8 0 4 које су
вође српског устанка (први потписник је Карађорђе) упутиле херце-
говачком свештенству, главарима и народу позивајући их да се
дигну против Турака.8 Херцеговачка племена била су обухваћена
перманентним револуционарним врењем још од XVI века; у новије
доба, почевши од 1796, устанички покрет, нарочито у Дробњаку
и неким околним племенима, није престајао; Први српски устанак,
а поготово Карађорђево писмо, дали су тим племенима нови
потстрек и она су почела припремати организован устанак; те
припреме пресечене су, крајем 1804, под утицајем црногорског
владике Петра I и Марка Ивелића;9 тада се, какс стоји у писму
по ,,магистровом“ причању, „утишало све“. Што се тиче Ивели-
ћевог „савета“, он га је дао у два маха: први пут у писму пивском

* Текст писма је објавио С. Димитријевић, Грађа за сриску исшорију

из руских архива и библиотека, Спом. САН 1.111, 1922, 95—96.
9 М. Вукићевић, Карађорђе, II, Београд, 1912, 210—218. На основу Ди-
митријевића, Вукићевића и друге литературе кратак општи преглед устаничког
покрета у Дробњаку и околини у доба Првог устанка дао је А. Лубурић,
Дробњаци, племе у ХерцеГовини, Београд, 1930, 27— 39.
 О једном тобожњем писму Доситеја Обрадовића . . . 1!

архимандриту Арсенију Гаговићу од 29 августа 1804, други пут

у писму Гаговићу, пивском, дробњачком и осталим херцеговачким
главарима о д 1 6 д е ц е м б р а 1 8 0 4 101 (ово друго писмо упу-
тио је п о в о д о м поменутог Карађорђевог писма од 27 августа);
у њима им је препоручивао да Турцима буду „покорни и послушни“.
Ново врење појавило се специјално у Дробњаку у лето 1805;11
оно се, насупрот прекинутим припремама из 1804 и упркос новим
саветима владике Петра I, А. Гаговића и М. Ивелића, претвара
у устанак који траје од августа до децембра и свршава се сломом.
На основу изнетих података очевидно је да се ,,магистрово“ при-
чање не може односити на овај дробњачки устанак из друге поло-
вине 1805, што значи да се он вратио из манастира Пиве у
Карловце пре догађаја који су наговештавали нов устанак, у сваком
случају пре 13 јуна 1805 када је Гаговић упутио Ивелићу прво од
поменута два писма; друкчије се не може објаснити његова изјава
да се, у вези са Ивелићевим „саветом“, „утишало све“.
4) „Провизоријално правленије“. — О овом питању у писму
стоји: „За оно ваше провизоријално правленије оноје [тј. к о ј е ]
уредити намеравате рекоше ми у Карловци да је добро и нуждно“,
итд. (стр. 366, вид. још и стр. 368-369); из ове реченице проистиче
двоје: а) да је реч о „правленију“ које се тек н а м е р а в а уста-
новити у Србији, б) да је од карловачког саветодавца претходно
0 томе з а т р а ж е н о м и ш љ е њ е , што значи да ово писмо
претставља њ е г о в и н д и р е к т н и о д г о в о р . О ком то
„правленију“ у о в о д о б а може бити реч? Разуме се, о Пра-
витељствујушчем совјету, односно о установи која је убрзо потом
устројена као Правитељствујушчи совјет. По проти Матији Б.
Грујовић тих дана „пише једнако у Бранковини устројеније" (за
Совјет), док је оснивачка скупштина предвиђена за 14 а в г у с т
1 8 0 5 у Боговађи, али је због Карађорђевог захтева одложена
и после кратког времена одржана у Борку којом је приликом
Совјет основан.12 Сем тога, карловачки саветодавац, према писму,
препоручује, у вези са „устројенијем правленија“ (чији му је нацрт
Грујовић вероватно претходно послао), да имају „пред очима ове

10 Оба ова писма објавио је С. Димитријевић у делу цитираном у нап. 8,

стр. 96— 98.
11 Прве вести налазе се у писмима А . Гаговића Ивелићу од 13 јуна и
25 јула 1805 репродуковане у Ивелићевом одговору Гаговићу од 4 августа 1805,
вид. дело С. Димитријевића цитирано у нап. 8, стр. 98— 99.
12 Прота Матеј Ненадовић, Целокупна дела, Београд, [1931], 227—229-
Прота Матија не наводи датум када је одржана скупштина у Борку, док Љ. П.
Ненадовић каже да је Совјет основан 15 августа, тј. одмах сутрадан по одло-
женој скупштини у Боговађи, вид. Мемоаре Проте Матије Ненадовића, Бео-
град, 1867, 295, нап. 1; по Ивану Југовићу Совјет је основан, што значи да је
и скупштина у Борку одржана, тек 1 септембра, вид. П. Јовановић, Историја
најважнији дотђаја у Сербији, Н. Сад, 1847, 25.
12 Ковчежић

предмете“: 1 ) в о ј и н с т в о , 2) х а з н у , 3) с у д , 4) з а к о н
х р и с т и ј а н с к и , 5) з а в е д е н и ј е ш к о л а (стр. 368); у свом
„устројенију“ Б. Грујовић предвиђа као министре: 1) в о ј е н о г
п о п е ч и т е љ а , 2) п о п е ч и т е љ а х а з н е , 3) в е л и к о г
с у д и ј у , 4) п о п е ч и т е љ а п р о с в е ш ч е н и ј а и с в ј а -
ш ч е н с т в а , итд.13 После овога било би сувишно доказивати,
ако би се претпоставило да је писмо из 1806, како је немогуће
да карловачки саветодавац, који је био одлично обавештен о
приликама у Србији, није знао да је Совјет основан читаву годину
раније и да је препоручивао да се он или слична установа поново
оснива годину дана касније, како је излишно да проти Матији и
Б. Грујовићу сугерира да треба да буду заједно у „правленију“
када су они то од самог почетка били, први као претседник, други
као секретар Совјета, како је искључено да би он, у вези са реорга-
низацијом државне управе у Србији, полагао наду у Јакова Нена-
довића и проту Матију када му је било непосредно познато из
писма самих Ненадовића да је њихов положај средином 1806 био
веома пољуљан,14 поред тога што се у то доба питање реорга-
низације није уопште ни постављало, итд.
5) Школовање Јеврема и Симе Ненадовића у Карловцима. —
У вези са податком из писма о слању Јаковљевог сина Јеврема
и синовца Симе на школовање у Карловце (тај податак гласи:
,,3а вашу децу ваља најпре истражити квартир и кост и онда их
у Карловце послати“, стр. 365) Н. Радојчић наводи, на основу
матрикула карловачке гимназије, да их је Јаков, по овим „упутама
Доситејевим“, уписао школ. год. 1806-7 у I разред карловачке
гимназије, чиме је, вероватно, хтео да нагласи да је, у овом случају,
писмо писано 1806 (стр. 365, нап. 3); међутим, К. Петровић, на
основу истих матрикула, изнео је да су се они доиста уписали
у I разред гимназије у јесен 1806, али д а с у о с н о в н у ш к о л у
с в р ш и л и у К а р л о в ц и м а , 15 што значи да с у ЛУ разред
учили 1805-6. Када се ово има у виду, онда је поменути податак
из писма у хронолошком погледу јасан: у њему није реч о уписи-
вању младих Ненадовића у I разред гимназије у јесен 1806, већ
у IV разред основне школе у јесен 1805, из чега се даје поуздано
закључити да су они први пут дошли у Карловце у јесен те године;16

13 Вид. текст Грујовићевог „устројенија“, названог За памјат, у првом

издању Мемоара проте Матије Ненадовића из 1867 (наведеном у нап. 12),
стр. 291—294.
14 О сукобу Ненадовића са Карађорђем вид. писма Ј. Ненадовића и
проте Матије од 22 јула 1806 и К. Јовановића од 4 августа 1806 упућена Стра-
тимировићу, оба у архиви САН, бр. 423 и 426.
15 К. Пегровић, Ђаци из Србије на Карловачкој тмназији у времену од
1796-7 до 1820-1, Гласник историског друштва у Н . Саду XII, 1939, 445.
16 Пре доласка у Карловце Јеврем и Сима су учили основну школу у
Купинову, вид. К. Ненадовић, Живот и дела великоЈ Ђорђа Петровића—Кара-
 О једном тобожњем писму Доситеја Обрадовића . . . 13

и иначе, Јаков се није могао поново распитивати 1806, као да то

ради први пут, о могућностима и условима боравка у Карловцима
нити би му у писму могло поново бити одговорено да „ваља
најпре истражити квартир и кост и онда их у Карловце послати;
квартири су скупи и пића, но добри пријатељи гледаће што боље
могу учинити“. Сем овога, има и других података који сведоче
да су Јеврем и Сима дошли у Карловце 1805 за школ. год. 1805-6:
20 фебруара 1806 Ј. Ненадовић шаље преко К. Јовановића једно
писмо „мојој деци“; 23 фебруара 1806 овај доставља то писмо
С. Стратимировићу; 4 марта 1806 Стратимировић одговара Јова-
новићу да је предао деци Јаковљево писмо; 12 октобра 1806 Ј.
Ненадовић моли Стратимировића да „опет“, „као и досада“,
води о њима бригу.17 Чињеница да Јаков шаље писма Јеврему
и Сими преко Стратимировића почетком 1806 довољно сведочи
да се они од јесени 1805 налазе на школовању у Карловцима; као
потврда томе служи управо тобожње Доситејево писмо о коме
овде расправљамо, али оно служи и као хронолошки податак о
самом себи.
II Писац писма. — Док је, као што смо видели, у погледу
датума направио извесну ограду колебајући се између 1805 и 1806,
дотле у погледу аутора писма Н. Радојчић без ограде верује да је
то Доситеј. П од претпоставком да је писмо из 1805 он је чак изнео
хипотезу о кратком Доситејевом боравку у Срему у лето те године,
па је, полазећи вероватно од те хипотезе, исконструисао и с т в а р-
н и састанак Доситејев са неким устаничким вођама који је имао
да му омогући припремање материјала за то писмо; вративши
се потом у Карловце18 да га напише, он га је послао „потајно,
под туђим именом“, „без сумње“ преко К. Јовановића (стр. 362-364,
365, нап. 2, 374). И пршсазивач ове Радојчићеве публикације Павле
Поповић слаже се с њим, иако са извесном дискретном резервом:
„Врло је лако могуће да је писмо писао Доситеј и по свој прилици
и јесте“.19

ђорђа, II, Беч, 1884, 401, 413; по свршеном II разреду гимназије они су напустили
Карловце (још током II разреда Ј. Ненадовић је писао Стратимировићу, у
писму од 7 априла 1808, да идуће школске године жели д а их премести у Вин-
ковце ради усавршавања у немачком језику, вид. оригинал у архиви САН,
бр. 490; по К. Ненадовићу, вид. цитирано дело, само је Сима прешао у Вин-
ковце где се уписао у кадетску школу, док се Јеврем уписао у Велику школу
у Београду; Ј1. А. Баталака то исто каже за Јеврема, али и за Симу, што је или
погрешно или се Сима прво уписао у Велику школу, па током године прешао
у Винковце, вид. Баталакину Историју српско! устанка, I, Београд, 1898, 387).
17 Вид. оригинале у архиви САН, бр. 398, 397, 403 и 446.
18 И преписивач у својој белешци каже да је писмо писано у Карлов-
цима, сметнувпш притом потпуно с ума да почетак писма овако гласи: „Ја
овога часа дођо и з К а р л о в а ц а " ! У следећој алинеји такође се налази
помен о Карловцима у оваквој стилизацији: „...рекоше ми у К а р л о в ц и...“
19 Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор I, 1921, 134.
 14 Ковчежић

Да видимо, прво, како, на основу извора, стоји ствар са

хипотезом о Доситејевом боравку у Срему 1805 године.
Н. Радојчић је нарочито подвукао да је Стратимировић био
тај који је позвао Доситеја да се стави у службу устаника, и то
писмом о д 2 9 ј у л а 1 8 0 520 (стр. 362). Стратимировићева алузија
је нејасна и не мора се схватити у смислу Радојчићевог тумачења;
ако би то тумачење било правилно, оно би поготово искључило
хипотезу о Доситејевом доласку 1805 јер би значило да се Доситеј
одазвао позиву пре него што га је уопште примио; ако је непра-
вилно, онда би значило да је Стратимировић писао Доситеју писмо,
оваквог или онаквог садржаја, када је овај већ морао бити у Кар-
ловцима, Стратимировићевој резиденцији, јер да се овај старац
смести у граду, да се одмори, погости, да одржи опширне диску-
сије о проблемима устанка, да се довезе на северозападну границу
Србије, закаже састанак, причека док се вође прикупе, одржи
састанак, одвезе се натраг у Карловце, па поново дискутује и најзад
напише писмо 10 а в г у с т а — јасно је да би за све ове многобројне
и у оно доба компликоване радње било потребно најмање десетак
дана. Али вратимо се изворима. Постоји једно Доситејево писмо
које је писао из Сиска, с пута у Срем, 30 јуна 1 8 0 5, тршћанском
трговцу Драги Теодоровићу и његовој жени. Радојчић помиње
да се још првом издавачу овог писма Г. Магарашевићу учинила
сумњива година 1 8 0 5, па је у загради додао 6, тј. 1 8 0 6,21 али
он сам је у погледу године ипак остао у недоумици; међутим,
А. Гавриловић је већ одавно разложно побио погрешно написан
датум у овом писму доказавши да очо потиче из 1 8 0 6.22 Са своје
стране П. Соларић сведочи да је Доситеј кренуо из Трста „пут
Сербије“ 1 3 ј у н а 1 8 0 6;23 пошто се Соларић на овом месту
опширније бави Доситејевим боравком у Србији и последицама
тога боравка, он би, као присан пријатељ Доситејев и одличан
познавалац његовог кретања у тим годинама (живели су обојица
у Трсту и требало је заједно да пођу у Србију), нашао начина да
каже да је Доситеј још 18С5 долазио у Срем — кад би то доиста
био случај. У складу са горњим подацима сам је Доситеј постављену
хипотезу унапред обеснажио, и то у два маха: а) у писму Г. Трлајићу
од 21 октобра 1805 где каже да ће се преко зиме задржати у Трсту,
а да ће на пролеће ићи у Србију;24 б) у причању своме пријатељу

20 Писмо је објављено у Летопису Матице српске Х Ш , 1838, 120— 128.

21 Магарашевић је ово писмо први пут објавио у Летопису Матице
српске VII, 1826, 158.
22 А. Гавриловић, Доситије у Трсту, Годишњица Николе Чупића XXIII,
1904, 245—246 (Н. Радојчић цитира овај Гавриловићев чланак, али је очи-
гледно да не прихвата његов резултат пошто се противи хипотези о Досите-
јевом боравку у Срему 1805; тако он и ово питање сматра отвореним).
23 Вид. Соларићев предговор Доситејевом Мезимцу, Будим, 1818, 2.
24 Дела Доситеја Обрадовића, Београд, 1911, 552.
 О једном тобожњем писму Доситеја Обрадовића . . . 15

сликару Арси Теодоровићу да се са Стратимировићем упознао

тек за време свога боравка у Срему, „сирјеч пре него што ће прећи
у Сербију“,25 дакле 1806.26
Као што се види, Доситеј није долазио у Срем 1805 (шта-
више, он целе те године није напуштао Трст), а пошто је утврђено
д а је писмо из 1805 — овај доказ о датуму истовремено је и аргу-
мент против тезе о Доситејевом ауторству писма. Али овај
аргумент има чисто формалан значај; он није пресудан, није чак
ни важан за решење спорног проблема — па макар Досигеј и
био у Срему те године. Основни аргумент против Радојчићеве
тезе лежи у карактеристикама с а м о г п и с м а ; т о ћ е доказати
његова кратка анализа.
Писмо почиње речима: „Ја овога часа дођо и з К а р л о -
в а ц а , о д н е с о вами [треба: њ и м а Ј ваше писмо и ево
д о н е с о и ш а љ е м о т г о в о р " ; следећа алинеја почиње
овако: „За оно ваше провизоријално правленије оноје [треба:
к о ј е ] уредити намеравате р е к о ш е м и у К а р л о в ц и д а
је добро и нуждно“; и у даљем току писма стално се употребља-
вају глаголи: п р е п о р у ч у ј у , с о в е т у ј у , к а з а ш е , итд.
(све у Карловцима). Већ из овога се види да је писмо писано
и з в а н К а р л о в а ц а , да писац п р е н о с и упутства добијена
о д д р у г о г а у Карловцима, да он има подређену, посредничку,
чак к у р и р с к у улогу, али да се, насупрот томе, и н т и м н о
познаје са Ј. Ненадовићем, протом Матијом и Б. Грујовићем
којима је писмо упућено. Може ли то бити Доситеј, уважени
мудрац, који је под своје старе дане потегао чак из Трста да би
одиграо улогу преносиоца туђих савета, који се једним махом
тако блиско упознаје са трима њему дотада потпуно непознатим
личностима и који, сем тога, како то произилази из уводне ре-
ченице писма, п о д р у г и п у т у року од једног или два дана
долази на српску границу да би предао — туђе писмо! Што се тиче
с т и л а (вид. текст писма), то је стил једног просечно писменог,
каткад полуписменог, „војвођанског“ грађанина, лабаве рече-
ничне конструкције и изражајно сиромашан, уз то преоптерећен
црквеном словенштином, а не израђени, књижевни, често ко-
зерски лак и у исто време савршено нијансирани и интелектуални

25 Ово Доситејево причање, у Теодоровићевој репродукцији, забележио

је Г. Магарашевић у своме издању Доситејевих Писама, Будим, 1829, 72, нап.
26 Познато је и не треба доказивати да је Доситеј дош ао у Срем током
јула или почетком августа 1806 — то се закључује на основу његових писама
писаних из Сиска крајем јуна те године; да је у августу био у Карловцима
сазнаје се из једног писма Ј1. Мушицког Ј. Копитару, вид. Н . Крстић, Изве-
штај... о рукописима што је Друш тву на оцену поднео преко /. Витковика
д р Ђорђе Мушицки, Гласник СУД 1_ХХН, 1891, 113; у Србију је прешао у
првој половини августа 1807.
 16 Ковчежић

стил Доситејев.27 У погледу с а в е т а и у п у т с т а в а , односно

и д е ј а , једним, и то основним, битним делом оне су потпуно
а н т и д о с и т е ј е в с к е,28 док другим делом, лишене доси-
тејевске с п е ц и ф и ч н о с т и , то м о г у бити, уопштено
говорећи, идеје сваке патриотски трезвене и политички будне
и обавештене личности. Поред тога, савети, разасути дуж целога
писма, одају особу која је д о т а н ч и н а упозната са приликама
и водећим људима у устаничкој Србији, а та особа ни на који
начин не може бити Доситеј — па било да је долазио у Срем 1805
или да је писмо писано 1806.29 Д а се Доситејево име, и то у алу-
зији, не помиње на крају писма, оно не би допустило чак ни слутњу
о било каквој вези са њим; то место, које гласи: „За типографију
и свој доход са посинком Соларичем јавља [разуме се, из Трста]

27 Иако Доситеј, што је потпуно разумљиво, није у својим делима до

краја савладао народни говор нити свој језик потпуно растеретио од црквено-
словенског наноса, ипак у његовом речнику нема у толикој мери, нарочито у
к а с н и ј е доба, оваквих прквенословенских израза којима врви ово једно
једино „његово“ писмо: многопочислен, состојаније, почти, принадлежашчи,
великоје, аки, первоначални, всевозможноје, откуду, спомошчествован, нежели,
зашчишчавајте, сим подобнаја, благоговјеније, воњ, безделников, итд.
28 Међу саветима о „устројенију правленија", тј. о организацији др-
жавне управе која је требало да има карактер основног органског закона шш
устава, 4 и 5 тачка гласе: 4) „Закон христијански и устројеније всевозможноје
православнија нашеја церкви, о т к у д у 5) Заведеније школа да се народ научи:
1 - в о , б о г у м о л и т и“, па тек онда: ,,2-го, читати и писати" (стр. 368);
у погледу организације судства препоручује се: „Суд нека держи кнез са закле-
тима људма и с в ј а ш ч е н и к о м “ (стр. 368); даљ е стоји: „Није добро да
свјашченици и калуђери оружија носе, у бој иду, церкве и молебствија оставе
и приме се званија које није њиово, но свјашченици нека се держе бога, церкве“,
затим: „Свјашченство... нек се обрате у церкву сваког свеца, сваке недеље ве-
черњу, утренију, летургију с великим благоговјенијем да совершује... Они свја-
шченици који су между војводама сада да не забораве да су свјашченици...“,
„Умножавајте добре, ревнителне и богобојазливе свјашченике и калуђере нека
они с ревностију овоје [треба: с в о ј е] дело исполњавају; ако и нису учени уму-
дриће њих бог како што је и своје рибаре умудрио“ (стр. 370— 371), итд. —
читава апологија свештенства и брижно а р х и п а с т и р с к о старање
о њему.
29 Н. Радојчић — у своме предавању из 1954, вид. дело цитирано у нап. 3,
стр. 22 — пребацује РодофиНикину што је „за лакомислено кратко време са-
ставио устав Србије“, иако се овај налазио на самом устаничком терену, а
Доситеја не сматра „лакомисленим“ што је, по њему, за неколико дана, на
основу карловачких обавештења и података добијених приликом претпостав-
љеног састанка са устаничким вођама, на коме је, како каже, „раширио и у-
тврдио своје знање о устанку, тачно се упознао с дотадашњим развитком и
добио поуздане импресије о главним личностима вођа устанка“, успео да са-
стави „овај програм за уређење и просвећење Србије" (стр. 364); Радојчић је
ово своје пренагљено минцвење исправио у поменутом предавању из 1954, јер
на стр. 20 каже: „Што се пак стања у Србији тиче, то је Доситеј стварно ре-
шио питање преласка у њу [тј. 1807, што значи после читаве године проведе-
не у непосредној близини Србије] без пуног познавања прилика у земљи“.
 О једном тобожњем писму Доситеја Обрадовића . . . 17

ако се умири“ (стр. 371), служи као најречитији деманти било

тврдње, било претпоставке, да је Доситеј писац овога писма.30
Очигледно је да је Н. Радојчић ипак био у извесној унутра-
шњој недоумици и у погледу ауторства писма, како 1921 тако
и 1954, због извесних драстичних контрадикторности које оно
као „Доситејево“ садржи; зато је прибегао новој конструкцији:
све оно што му се учинило недоситејевско или што Доситеј не
би могао знати, он је приписао Стратимировићу као некој врсти
суфлера и на тај начин покушао да измири оно што му је изгле-
дало доситејевски напредно са оним што му је давало утксак
митрополитски реакционарног и клерикалног; тако је, по издава-
чевој концепцији, ово писмо испало као неки амалгам презасићен
супротностима, као хибридна симбиоза која је проблем само још
више замутила и уздрмала углед старца Доситеја чија је ведра
рационалистичка филозофија, проклијавши у првобитном личном
савлађивању црквењачког опскурантизма, добила временом, поред
осталог, потезе аутентичног националног револуционарства; на
овој линији он је — смишљено милитантни претставник трећег
сталежа феудалне аустриске империје и идеолошки претеча бур-
жоаског развигка Србије — и саму Богословију (коју је ссновао
у Београду 1810, давши јој просветно-национални смер), а кроз
њу и цркву, покушао да стави у службу народу, уствари новој
грађанској класи која је, у специфичним условима Устанка, иако
на ниској скали, већ била почела да се уобличује.
Пошто, дакле, Доситеј није н и т и б и м о г а о бити писац
овог писма, поставља се питање: ко је његов аутор, односно ко
је тај карловачки саветодавац који се иза њега крије ? Ако се, макар
и површно, разгледа Стратимировићева преписка са устаничким
старешинама и К. Јовановићем, чак и без ближег познавања ње-
гових општих црквених, политичких и језичко-књижевних кон-
цепција, одмазс ће се видети да је камуфлирани саветодавац Стра-
тимировић и да су савети, с једне стране, типично стратимирови-
ћевски, а с друге, да се, једним делом, у потпуности поклапају
са оним саветима које им је он непосредно или преко К. Јовано-
вића давао током устанка (ово поготово потврђују досадашњи
резултати наше историске науке о Стратимировићевим везама

33 Мени у почетку није била јасна Радојчићева примедба која гласи:

„Овај је препис, п р и к р а ј у и з в о д , Доситејевог писма учињен с концепта"
(вид. стр. 365, нап. 1). Какав и з в о д кад писмо д о краја нормално тече?
После сам се сетио да се то односи управо на ову реченицу, у штампаном тексту
издвојену двема вертикалним цртицама, која је проглашена за преписивачев
и з в о д зато што се коси са хипотезом о Доситејевом ауторству писма; али
кад би и био и з в о д, што н и ј е (вид. ниже наше напомене о камуфлираном о-
блику писма), он ништа друго не би могао 5ити до скраћено преношен,е вести
о Доситејевој намери, саопштеној у неком његовом непознатом писму из Трста
Стратимировићу или којој другој личности, да пређе у Србију.

2 Ковчежић
18 Ковчежић

са устаницима и његовим схватањима о ослобођењу српског на-

рода испод турске власти). Тих неколико сачуваних писама,
фрагменти једне опсежне десетогодишње кореспонденције, оповрга-
вају Радојчићево мишљење како нема аутентичног материјала
проистеклог из Стратимировићевог пера који би дозволио да се
сагледа његов став према устаницима. Сасвим напротив, у тим
писмима су разасути његови појединачни ставови које је он, у
вези са политичком ситуацијом у лето 1805 и новим судбоносним
проблемом као што је оснивање Правитељствујушчег совјета,
о коме је од самих његових иницијатора замољен да да своје
мишљење31, сажео у писму од 10 августа; то писмо, због своје
синтетичне свеобухватности основних питања која је дотадашњи
развој догађаја у Србији истакао на дневни ред, постало је, услед
тога, г л а в н и и з в о р з а п р о у ч а в а њ е С т р а т и м и -
ровићевих назора о неким битним проблеми-
ма Првог српског устанка и њ е г о в о г о д н о с а
п р е м а у с т а н к у . 32
Заинтересован у највећој мери за збивања у Србији, Стра-
тимировић је још од самог избијања устанка организовао према
српској граници читаву мрежу својих личних повереника који су
га редовно обавештавали о току догађаја и који су му, истовре-
мено, служили као веза са устаницима; најмногобројнији извештачи
били су локални свештеници (главни: у Сремској Митровици
прота Гаврило Исаковић, у Земуну прота Михаило Пејић, затим
Јевтимије Ивановић, у Белој Цркви прота Рафаило Милошевић).
Најважнији од свих повереника био је граничарски капетан у пен-
зији Константин Јовановић из Кленка (прекопута Шапца); он је
био главни Стратимировићев извештач за Западну Србију, нај-
поузданија његова веза са устаничким старешинама, нарочито
са Јаковом Ненадовићем и протом Матијом, са којима се састајао
на самом устаничком терену или одржавао писмене и усмене
односе преко кленачке скеле, и, најзад, најповерљивија личност

31 Уосталом, сам Н. Радојчић истиче како је Стратимировић био тај

који је упутио Б. Грујовића „да одмах оснује звањс за вођење народних послова
и да почне са израђивањем једне државне уредбе за Србију“ (стр. 361).
32 Пошто је највећи део Стратимировићеве преписке са устаничким
старешинама пропао, то се неки општи његови ставови о потреби међусобне
слоге, поштовању старешина, нарочито Карађорђа, односу према Турцима,
земљорадњи, итд., могу најбол« видети у извесним, случајно сачуваним, ње-
говим писмима из 1806: В. Чарапићу од 3 априла, М. Стојковићу од 16 маја,
проти Матији од 26 маја (архива САН, бр. 409, 411 и 417) и др.; упор. и његову
песму (помиње је и Н. Радојчић) коју је објавио В. С. Д. (Вајунов син Димитрије,
тј. Д. Руварац), Аусшрија, Карађорђе и мишрополши Стратимировић 1808,
Д ело XXI, 1899, 49—56 (Руварац наводи да се оригинал песме чува у архиви
САН под бр. 488, али је данас тамо више нема), а нарочито сачувани свршетак
друге његове песме коју је сам Радојчић објавио (стр. 375— 376) и која прет-
ставља делимичан п р е п е в спорног писма од 10 августа.
 О једном тобожњем писму Доситеја Обрадовића . . . 19

преко које је карловачки митрополит слао устаницима своје са-

вете и упутства33; то је, дакле, исти онај К о н с т а н т и н Ј о -
а н о в и ч чији је потпис писмо носило и који је, према томе,
њ е г о в п и с а ц , што је, у суштини, утврдио у својој, раније
наведеној, белешци и сам непознати преписивач, тај неспретни
мудријаш и, несумњиво, Доситејев обожавалац, који је, прогла-
сивши писмо за Доситејево, и проузроковао читаву ову излишну
забуну.
У вези са овим Јовановићевим писмом треба решити још
два проблема спореднијег значаја.
Први проблем је конспиративни облик писма. Остала са-
чувана преписка Стратимировићева са устаницима и Јовановићем,
као и Јовановићева са Стратимировићем (од Јовановићевих
писама устаницима није сачувано ниједно друго да би могло
послужити за упоређење), нема овај завијени карактер; зато се
мора претпоставити да је писмо написано на овакав камуфлирани
начин због свог поверљивог садржаја и стога што је Јовановић
био спречен да га лично преда Ненадовићима, а морао је хитно
да га одашље (скупштина у Боговађи за оснивање Совјета била
је заказана, као што је напред речено, за 14 август, тј. четири дана
доцније), па му се, свакако из страха да оно не падне у руке аустри-
ским пограничним органима, оваква форма, иначе сасвим про-
видна, учинила као нужна мера опрезности.
Други проблем је језичког карактера. К. Јовановић се служи
сасвим коректним народним говором — то сведоче сви његови
сачувани извештаји Стратимировићу; зато обиље црквенословен-
ских израза и падежа, као и читавих реченичних делова, којима
је писмо загушено34 делује у први мах толико чудно да доводи
у сумњу Јовановићево ауторство. По нашем мишљењу ствар
стоји овако (јер је искључено да би нека друга личност могла
бити писац писма): због хитности Стратимировић је на брзину
писмено скицирао своја упутства или их издиктирао Јовановићу;
овај је, у журби дојуривши из Карловаца у Кленак, највећи део
тих упутстава и других савета пренео у своје писмо у оригинал-
ном Стратимировићевом „књижевном“ — црквенословенском —
језику, а свој концепт је несумњиво одмах послао на увид Стра-

33 Као доказ овоме служе скоро сви сачувани, не малобројни, извештаји

које је Јовановић слао Стратимировићу, као и Стратимировићева писма
Јовановићу; да је био специјални преносилац митрополитових упутстава и
писама вид. пре свега: Јовановићеве извештаје Стратимировићу од 8 јануара,
1 јуна, 18 августа и 28 августа 1806 (архива САН, бр. 394, 420, 430 и 433) и Стра-
тимировићево писмо Јовановићу од 4 марта 1806 (архива САН, бр. 403); нај-
бољу потврду претставља само писмо о коме се овде расправља и у коме на
једном месту стоји: ,,Што вам је с в а г д а препоручивано то вам се и сада
препоручује и советује“ (стр. 369).
34 Вид. нап. 27.
20 Ковчежић

тимировићу (због свог садржаја писмо се има сматрати в и ш е

за С т р а т и м и р о в и ћ е в о н е г о за Ј о в а н о в и ћ е в о ) ;
многобројне језичке и стилске грешке падају на терет полупи-
сменог преписивача који је својом ретком аљкавошћу у знатној
мери растилизовао и деформисао текст концепта (јер је препис
извршен, непознато је када, у Карловцима са концепта, а не у
Србији са оригинала), а можда га, ако је био свештено лице, са
своје стране још више „поцрквенио“.
На основу изнетог материјала могу се извести следећи
закључци:
1) Писмо је писано 10 августа 1805, а не 10 августа 1806
(својом исправком то је установио и сам лреписивач).
2) Писац је Константин Јовановић, капетан у пензији из
Кленка (и ово је установио у својој белешци сам преписивач),
а не Доситеј Обрадовић који 1805 није био у Срему, нити је те го-
дине напуштао Трст.
3) К. Јовановић је само формални писац писма; идејни аутор
је карловачки митрополит Стеван Стратимировић.
4) У вези с овим отпадају сва домишљања и закључци д-р
Николе Радојчића о Доситејевом ставу према Устанку и његовим
проблемима засновани на о в о м писму погрешно проглашеном
за његово, као и истоврсна домишљања свих оних разних писаца
који су, некритички прихвативши једно очигледно нетачно ми-
шљење, даље продубљивали фиктивну бразду јевтиног доситеје-
филства и замагљивали правилно прилажење научном изучавању
појава везаних за Први српски устанак.35
*
Има још један чудан „историографски“ феномен који се
сплео око Доситејевог имена и његове улоге у Првом устанку:
то је питање оснивача Велике школе у Београду које ће овде бити
само нотирано.
Сви постојећи и веродостојни домаћи извори: С. М. Са-
рајлија,36 Вук,37 Баталака,38 савременици, очевици и учесници,

35 Сматрам се обавезним да по научној дужности констатујем, што

сам у потребној мери учинио и током досадашњег излагања, да је проф. Ра-
дојчић искористио највећи део објављених извора и литературе и дао све еле-
менте за правилно датирање и утврђење ауторства писма, али да, нажалост,
због предубеђења о Доситеју као писцу, није из датог материјала извукао
одговарајуће научне закључке.
36 С. Милутиновић-Сарајлија, Сербијанка, III, Лајпциг, 1826, 102.
37 В. С. Караџић, Правитељствујушчи совјет сербски, Беч, 1860, 79—81;
Одбрана од ружења и куђеља, [Београд, 1861], 7— 8.
38 Л. Арсенијевић-Баталака, Историја српскоГ устанка, I, Београд,
1898, 386.
 О једном тобожњем писму Доситеја Обрадовића , . . 21

први као предавач на Великој школи, остала двојица као њени

ђаци од самог почетка (Вук је, сем тога, с т а н о в а о у т о
д о б а з а ј е д н о с а Ј у г о в и ћ е м код свога рођака Јевте
Савића-Чотрића, совјетника за Зворничку нахију), изрично казују
да је оснивач Велике школе Иван Југовић, и ово је било примљено
у нашој историској науци; насупрот овоме, и насупрот научно-
моралној поенти у Сарајлијиним стиховима:
Казујте нам свету л потомству,
Увјерте нас безпристрасно-дјетски:
Тко подиже школе и науке
У српскоме стојну Београду...

појавила се још пре рата тенденција, без ослонца на неки н о в и

извор који би питање поставио на нову основу, чак без ослонца
на б и л о к а к а в извор уопште или, бар, на к р и т и к у старих
извора, да се оснивање Велике школе припише Доситеју; најка-
рактеристичније је за нашу данашњу историографију то што се
оваква једна произвољна комбинација понавља, без контроле
и критике, као утврђена историска чињеница.
Неоспорно је да се Доситеј сложио са идејом оснивања Ве-
лике школе и да јој је дао своју просвећену подршку, мада извори
о томе ближе не говоре (познато је само да је одржао „слово“
приликом свечаног о т в а р а њ а школе); међутим, проношење
голих тврдњи супротних савременим историским неоповргнутим
сведочанствима претставља неодговорну мистификацију која је
један од облика научне декаденције. Доситеј Обрадовић је велика
личност свога доба и његов светли културно-историски лик
овакве и сличне легенде потпуно сувишно и на непромишљен
начин само апокрифизирају.39
Р . Перовић

39 Пошто је овде реч о Доситеју хитам, иако са закашњењем, да исправим

једну своју грешку у вези са датумом његове стрти. У својој књизи Грађа за
историју ПрвоГ српско '1 устанка, Београд, 1954, ја сам на стр. 333— 334 побио
тачан резултат А . Ивића да је Доситеј умро 28 марта. Ова елементарна ра-
чунска грешка (место 12 уодузео сам 11 дана од датума по новом календвру
пребацујући Ивићу да је одузео 13 дана место 12) резултат је неопростивог
тренутка расејаности изазване премором услед интензивног рада на журном
припремању за штампу грађе о Устанку, а што је нисам благовремено приметио
узрок лежи управо у њеној рачунској елементарности.
 ПРИЛОЗИ ПРОУЧАВАЊ У ДОСИТЕЈЕВЕ „ЕТИКЕ“

I
КАКО ЈЕ ДОСИТЕЈ ИЗРАЂИВАО СВОЈУ „ЕТИКУ“

Етику, последње од својих пет главних дела, Доситеј је

штампао у Млецима 1803 г. у штампарији Пано Теодосија. На
њеној насловној страни он је истакао да ју је радио „по систе-
ми г. професора Соави“ . За писце који су писали о Доситејевој
Етици карактеристично је да ниједан од њих, сем професора
Павла Поповића, није имао у рукама Етику италијанског фило-
зофа Франћеска Соава, по којој је Доситеј своју израђивао, па
су они зато о томе да ли је Доситејева Етика превод или пре-
рада Соавине, и каква прерада, писали насумце.
Милан Шевић у својој дисертацији о Доситеју (ВохМ еш
ОћгаЈоуГс ет хегкпсИег Аи/Иагег с1ех X V III Јакгћипс1ег1а. №иба12
1889) написао је да је Доситејева Етика превод Соавине, али
да погледи Џона Лока, чији је Соаве био присталица, нису у
њој доследно изведени, и да у њој има и много прераде. По
К. Ф. Радченку (Досивеп ОбрадовичЂ и его литературнал дћнтелв-
ноств. Ше†1897) Етика Доситејева је превод Соавине, или,
можда, „популарно излагање неког трактата Соавиног“ . Милан
Кујунџић у својој Филозофији у Срба написао је да је Доси-
тејева Етика превод с француског. Скерлић у својој Српској
књижевности у X V I I I веку пише да је Доситејева Етика „пре-
вод из италијанског философа Соави“ . Павле Поповић, пак, у
својој расправи о Доситејевом Собранију, иако је имао више
издања Соавине Етике у оригиналу, написао је такоће да је
Доситејева Етика превод.
Да би се то питање извело начисто, ми смо извршили
детаљно упоређење читавог текста Соавине и Доситијеве Етике.
Овде, примера ради, ми ћемо дати превод Соавиног чланка
Гнев, који чини члан први другог отсека првог дела његове
Етике, као и чланак Доситејев Гњев, који у његовој Етици чи-
ни члан први осме главе другога дела. Стављањем оба чланка
 Прилози проучавању Доситејеве „Етике“ 23

једног за другим биће јасно на који је начин Доситеј, имајућу за

узор чланак Соавин, свој чланак израђивао. Чланак Соавин
преведен је са трећег издања његове Етике, која је штампана у
Павији 1801 г., по којој је, вероватно, и Доситеј своју Етику
израђивао.
ФРАНЂЕСКО СОАВЕ:
ГНЕВ

Сенека назива гнев страшћу против природе, „јер док је човек у

природном и исправном стању духа“ , каже он, „ко је од њега блажи и већи
љубитељ других, а која је ствар, напротив, свирепија и злобнија од гнева?
Човек од природе тежи да се узајамно помаже, а гнев да се упропашћује;
човек хоће да се са другим људима здружује, а гнев д а их раздружује;
човек хоће да помогне и незнанима, а гнев да шкоди и најдражима; човек
понекад жртвује и сама себе за туђе добро, а гнев не мари и да пропадне,
само да и другог сурва у провалију. Мало зато познаје природу“, закљу-
чује Сенека, „који њеним делима, вредним хвале и савршенима, додаје
овај гадни, наказни, дивљи и кужни порок“.
Иако, дакле, правој природи људској ништа није више страно од
гнева, мора се ипак признати да нема, ваљда, страсти од које се човек
даје понети лакше и чешће, Многи су слободни од таштине, амбиције,
лакомости и претеране страсти према уживањима, али их је најмање
слободно од гнева.
Неки у своје оправдање бацају кривицу на темпераменат. И одиста,
не може се порећи да нека већа жестина у крви, већа оштрина у соковима,
већа осетљивост у влакнима, помажу да они постају раздражљивијима.
У болести и жалости, када су тело и дух осетљивији, ми много лакше
планемо за сваку ситницу него када смо здрави и весели.
Али ма колико да то треба признати, прави узроци који нас пре-
дају гневу зависе од сасвим других извора, и нема толико колеричног
темперамента који се, ако то снажно хоће, не може савладати.
Нису, извесно, лаки разлози који морају сваког паметног човека
склонити да томе посвети сву бригу и уложи сву снагу. Јер ако обратимо
пажњу на наказност овога порока, шта има ружније, срамнијеи одвратније
од гнева? Треба видети снажну и живу слику Сенекину о разјареном
човеку коју он даје у расправи О Гневу. „Као што су симптоми побеснелих
дрско и претеће лице“, каже ту Сенека, „мрачно чело, разрок поглед,
убрзан корак, немирне руке, промењена боја, честа и дубока стењања,
исте те знаке имају и људи које обузме гнев. Горе им и играју очи; по
целом лицу расуло им се тавно црвенило, запал>ено од крви која им кључа-
јући надире из срца; усне им дрхћу, зуби се стежу, а коса диже увис;
дисање им заморено и пискаво; чланци и удови им подрхтавају, муче
се и увијају; чује се фркање и рикање као у бика; говор им крњ, збуњен и
невезан, јако млатарају рукама и често ударају ногама; покрети целога
тела им немирни; прете махинално и побеснело, а цело им се лице искри-

I -
24 Ковчежић

вило и унаказило“. Сенека каже на истом месту да се прича како је један

тако разјарен човек за време гнева наишао на огледало, и када се у њему
сагледао да се сам од себе згрозио. А како би се и други од себе ужаснули,
када би се могли сагледати у огледалу у једном таквом наступу гнева.
А довољно би огледало требало да буду за њих примери који се тако
често виђају.
Али у том огледалу мало њих умеју да упознају сами себе. „Ми
никада не долазимо у такве одвратне наступе; све је то само једна мала
зловоља када смо раздражени, лак занос и ништа више“, говоре они.
Н а то ја пре свега одговарам: ако је у којој страсти човек свој
рђав судија, он је то највише у гневу, јер је он најмање подложан разуму.
Гнев је још песник Хорације назвао кратким беснилом, а, понекад, оно
није баш тако ни кратко. К о може у једном наступу беснила мерити сам
у себи степене беса, како би их мерио миран човек у другом ?
П а када су у такве екстреме долазили и они којима се то раније
никада није дешавало, ко може себи обећати да му се то неће и у будуће
десити, ако буде оставио узде слободно у рукама гнева. И ко може унапред
знати куда га неће одвести један изненадан напад јарости.
Извесно, примери које у том погледу имамо исувише су страховити.
Александар је у наступу гнева за неку ситницу на гозби својом руком
пробо драгог пријатеља Клита, а другога, Лизимаха, бацио зверовима.
Атреј, у бесу против брата Тијеста, убиом ујеварварски синове и несрећ-
ном оцу спремио од њих јело. Медеја, побеснела против мужа Јазона,
пошто је упалила кућу својој супарници Креузи, поклала јој је немилосрд-
но синове на њене очи. Етеокле и Полиник, близанци, после дугог и
огорченог рата, ухватили су се прса у прса као звери, исклали се под
Тивом и дали жалостан пример страховите трагедије. Нема ствари по
природи толико драге, ни по дужности толико свете коју гнев неће осквр-
нити. А колико их је који у наступу гнева кидишу против своје рођене
личности и сами себе озледе, злостављају, па чак и убију? Извесно, ни ти
нису имали другу природу и друго тело, другу крв или физичку конститу-
цију него ми. Навика на гнев учинила је да су мало помало постали бесни
и свирепи, и против других, и против себе.
Зато, ако се икоја страст мора још израна држати на узди, то је
пре свих других гнев. Зато би Сенека хтео да се тим почне још од првога
васпитања: не дати никада разлога деци да се оправдано љуте, и исправ-
љати их када се љуте неоправдано. Колико их у томе тешко греше, уко-
ревајући децу неразумно, или их преко мере кажњавајући; приморавајући
их на ствари неправедне, или тражећи од њих ствари неприличне, или
показујући за друге раздражљиву пристрасност. Колико се њих забав-
љају са децом као са кучићима, уживајући да их изазивају, па се смеју њи-
ховом ситном гневу, не размишљајући како на тај начин потхрањују семе
страсти која ће временом постати за њих најжалоснија. Треба додати и
глупости служинчади, која да би децу умирила кад се она на нешто жале,
 Прилози проучавању Доситејеве „Етике“ 25

немају другог средства него им обећавају да ће их казнити или бити,

или нешто чега су се сетили због узнемиравања која им деца причиња-
вају, потхрањујући тако у деци од првих дана дух освете. Исто тако не
треба допустити никада да гнев деци кадгод у чему помогне, него да
она од њега осете увек штету. Зато никада не треба попуштати њиховој
вици и дерњави, него их треба кажњавати строго, а нарочито у првим
случајевима, ако уз вику иде и каприс, јогунлук и дрскост. Држати их
далеко од обећавања, миловања и ласкања чељади која тиме упропашћује
свако добро семе и квари и нарав најпитомију и најкроткију. Децу треба
држати дапеко од захтевања и гордости којима тешко пада свако одби-
јање; далеко од претеранога мекуштва и нежности која и најлакшу ствар
чине неподношљивом.
Деца не треба, каже дал>е Сенека, д а виде ни како се гневе васпи-
тачи и родитељи, ни на њих, ни на друге. Они не треба да чују ни домаће
свађе, ни неприличну вику на робове, јер су деца подражаваоци од при-
роде (нема већег подражаваоца међу животињама о д човека), ништа
не подражавају више него домаће примере које увек имају пред очима, и
мисле да им ништа није слободно чинити више него оно што чине лица
која она по дужности и по обичају највише поштују. Дечак један, који се
васпитавао код Платона, када се вратио у очеву кућу и чуо како му отац
на сва уста виче, рече зачуђено: „ја код Платона никада нисам тако што
чуо“. „Па ипак“, додаје Сенека, ја не сумњам да је он пре научио подра-
жавати оца него Платона". Ма шта д а се са децом догоди, или ма
шта она урадила, никада их не треба укоревати ни кажњавати са гневом.
Она треба да осете строгост, али не гнев. Нека увиде да нас је при казни
руководио разум, а не узбуђење и гнев.
Како је врло мало људи којима је судбина доделила одговарајуће
васпитање, морају други да га допуњују својим трудом и да такорећи
васпитавају сами себе. Ко год осећа да је склон гневу, а свако му је по-
дложан ко више ко мање, мора се одмах свим снагама чврсто одлучити
да му се већ при првим нападима одупре. Извесно да ће он морати уло-
жити много труда да гнев победи, а највећи ако је на њега већ од дужег
времена свикао. Испочетка он може бити да ће постићи мале успехе,
али истрајношћу он најпосле мора победити. За то се има јемства у љу-
дима врло наглим који су, радећи истрајно да се савладају, најпосле
успевали да постану најблажи и најпитомији људи.
Да бисмо што лакше успели, прва наша одлука мора бити да
прекинемо свако дело и реч када осетимо да смо гневни. К од Сократа,
говори Сенека на истом месту, знак гнева 5ио је што је глас спуштао
и ућутао. А ученицима својим саветовао је да, када их гнев обузме, нити
говоре нити што чине пре него што изговоре целу азбуку, јер им из тога
мора бити јасно колико је у таквим приликама потребно уступити места
размишљању уместо раду. И одиста, у тој првој ватри, у којој је разум
изненађен и помрачен, какве паметне радње и речи можемо очекивати и
обезбедити од неразумних узбуђења? Ко може очекивати да иде право,
26 Ковчежић

да се не спотакне или непадне, када трчиу мракуили затворених очију?

Платон, ражљућен од роба, беше подигао руку да га удари, кад, при-
сетивши се, остаде дуже у том ставу. Запитан од једног пријатеља који
наиђе шта ради, одговори: „ја казним гако свој гнев“, стидећи се да је
њиме могао бити толико понесен. Други пут, када роб беше учинио
тешку грешку, осетивдш да је дош ао у ватру, рече Платон окренувши
се Спеусипу који се ту десио: „казни га ти место мене, јер ја сам љутит“.
Исто је тако рекао и Карило, кога је роб био изазвао: „ја бих те избио
да нисам гневан“. А Архита, када је код својих слугу видео нешто што
му се много није допадало, рече удаљујући се: „ваша срећа што видим
да ме обузима гнев“.
Али би напори да се гнев обузда били често узалудни и одоцњени,
када не бисмо помишљали на то да му уклонимо узроке. Гнев наш,
како смо већ рекли на другом месту, или је управљен на ствари без ра-
зума, или против онога што се назива судбином и удесом, или против
нас самих, или против других.
У свим тим случајевима, ако се добро промисли, први и најваж-
нији извор нашега гнева, иако скривен, јесте наша гордост. Ми се љутимо
када један чвор неће одмах да се одреши; када кључ неће одмах да
отвори браву; када једна справа или строј не врше своју дужност; љутимо
се ако нам се кош спотакне, зазре или застане; ако нам се псето које
смо позвали одмах не одазове; када дивљач умакне нашој заседи. Ми
се ту љутимо на судбину, јер би наша гордост хтела да нам она буде
потчињена и да се одмах покори нашој вољи. У недаћама које долазе
од наше погрешке и заблуде, или услед немоћи да једну или другу ствар
спроведемо, ми се љутимо на себе саме, јер наша гордост не може да
трпи да сами себи признамо своју неразборитост, неискуство или слабост.
Код увреда које нам други задају, или о којима мислимо да су нам их
други задали, ми се љутимо на њих, јер се наша гордост осећа увређеном
да је други имао смелости да нас вређа. К ада би се уклонила гордост,
отпао би и велики део увреда, а остало би сам о осећање зала која могу
настати из разних узрока, и то би било осећање жаљења и негодовања,
али не гнев. Свако, дакле, увиђа колико је неразумна и настрана наша
гордост у прва три случаја, и колико је још више неразуман гнев који се
из ње рађа.
А колико је тек луда жеља хтети да се ствари које немају разума
морају нашим заповестима одмах покорити, као да би имале разума,
кога су лишене.
А зашто да се љутимо на судбину? Зар није глупост љутити се
на ствар која не постоји? Судбина није ништа друго него однос и комби-
новање ствари гце је обзир на нас споредан, које ми не можемо ни пред-
видети ни спречити, док судбина, напротив, мора да респектује опште
законе природе од којих зависи. Зар онда није лудост желети да природа
нама за љубав мења своје законе и љутити се као да нам она стално
чини криво?
 Прилози проучавању Доситејеве „Етике' 27

Исто је тако неразумно када се љутимо на себе саме. Предмет

нашега гнева може бити само када нам се хотимично чини криво. Али
може ли човек имати у себи некога духа који сам ом себи хотимице чини
неправду? Зар није све оно што чинимо пре израз љубави, понекад пре-
теране коју гајимо према себи.
Али ми у тим случајевима чинимо једну чудну апстракцију и сами
себе делимо у две личности: једну која је починила вређање, и другу
која се осећа увређеном, па кидишемо на себе саме, као да бисмо ми
били неко страно лице. Често је само један део нас предмет нашега
гнева. Рука или нога које се не покоравају одмах нашој вољи, или пам-
ћење које нам не сугерише одмах тражене идеје; или разум који неку
ствар није добро промислио, или другу добро предвидео, неку схватио,
или што одведен с пута расејаношћу, није умео д а се концентрише. Ми
онда све те делове себе сматрамо од себе одвојенима, као бића разли-
чита од нас која осећају задовољство да нам праве пакост, и кажњава-
јући их, ми казнимо управо сами себе.
Извесно да је љутити се у три од поменутих случајева очевидна
бесмислица. Остаје четврти случај где изгледа да се наш гнев може прав-
дати и да су нам други ипак учинили неку неправду. Али и ту, пре него
што бисмо имали право да се нађемо увређенима, потребне су многе
ствари.
1. Треба видети да ли неправда одиста постоји, на што разгнев-
л>ени обраћају најмање пажњу и дају се одмах понети гневом. Долази
неко и пришапне ми: тај и тај рекао је о теби или ти учинио такву и
такву ствар. Зашто да његовим речима морам одмах веровати? Колико
њих из зла срца, или из шале, и хотимице измисле против нас лажне
ствари, или налазе задовољство да истините изопаче? Колико их превиде
или побркају ствари, или узму за чињеницу претпоставке које су мало
основане? Колике преображаје претрпе истине самим тим што иду
од уста д о уста? Колико пута се дешава да се у стварима најважније
околности занемаре или искриве, и да природу чињеница сасвим измене?
И по тако несигурним индицијама смем ли ја примити за истинито оно
што ми се досгавља, као да сам при томе био сведок, и љутити се више
него иначе? Кажем више, јер нас обично више љуте ствари које нам други
причају о нама него оне које видимо и чујемо ми сами; јер, сем промена
које чињеницама придају доносиоци, хиљаду других додаје томе још и
наша загрејана машта. Ми још стотину мрачних намера претпостављамо
код увредилаца које њима нису, можда, ни на памет пале; стотину оте-
жавајућих околности с обзиром на место, начин и утисак, учињен на
присутне, или околности које нису никада ни постојале. Све што може
увреду повећати ми додајемо, а одузимамо оно што је може смањити.
Колико би се гнева могло уштедети када би се чињенице боље прове-
равале, и колико још више када не бисмо тако лако поклањали вере
доносиоцима?
28 Ковчежић

А шта да се мисли о људима којима је једино задовољство да

сеју раздор, гнев, непријатељства, и да увек одржавају огањ неслоге,
често међу лицима која су блиско повезана. Такве људе требало би про-
гонити као кугу и чувати их се као најгорих непријатеља. Јер, извесно,
погрда, док је остала у тајности, не претставља за нас зло, него зло на-
стаје од онога коме пада на памет жалосна мисао да је разноси. Па ипак,
ти наши непријатељи понекад су нам најдражи, па смо им у највећој
мери захвални што су успели да нам одузму мир; ми их понекад и пома-
жемо, свесно, јер се старају да нас узнемире; и ми их утолико више награ-
ђујемо, уколико нам они стварају већи разлог за горчину и раздражење.
Ми стварамо себи горко задовол>ство да се гневимо, нарочито на оне
којих се највише гнушамо и ревносно тражимо све разлоге д а бисмо
свој гаев могли што више правдати.
Али сем бола, који морамо да плаћамо непрестано због немира
и горчине које нам гнев причињава, догађа се често да морамо да пла-
ћамо и други, много већи бол, живећи у лудом узбуђењу у које нас наша
лакомисленост увлачи. Зар није Тезеј услед клеветничке доставе Федре
изгубио сина кога је толико волео, и који је ту љубав заслужио? Колико
је мудрије учинио Цезар, који је међу заплењеним стварима Помпеја
нашао свежањ писама својих непријатеља па их бацио у ватру, не хотећи
их сачувати. Александар није хтео веровати ни својој рођеној матери када
га је писмом опоменула да се чува напитка који ће му дати лекар Филип,
јер ће он бити отрован. Видећи да овај то пориче, без узбуђења мирно га
попије, верујући, каже Сенека, више поштењу пријатеља него поткази-
вању матере, иако је у томе показао, можда, више храбрости него му-
дрости. Будући се радило о животу, могао је он, не вређајући пријатеља,
обезбедити се претходно проверавањем.
2. Али ако неправда и постоји, треба се уверити да ли је она таква
да заслужује наш гнев. Једна реч, неучтивост, непажња, или ако нас
неко гурне, доводе нас често до крајњег беса. Толико пута, каже Сенека,
чаша која падне из руку дечка или роба, тањир рђаво обрисан, сто рђаво
поставл>ен, постеља рђаво намештена, једна мрва на стоном прости-
рачу или оделу, или друге сличне ситнице, довољне су да узбуне читаву
кућу. Зар није слабост љутити се због тако ситних сгвари?
3. Када видимо да нам је учињена и права и велика неправда,
треба испитати да ли је она учињена хотимице. Ако ме неко нехотице
удари, или ме у мраку гурне не примећујући ме, или кад ми неко, у гужви
народа одгурнут, стане на ногу, ја се на таквог човека извесно не могу
љутити. Колико пута се на сличан начин не учине омашке и непроми-
шл>ености и међу људима најобразованијима које нису требале бити
учињене? А колико се то више догађа међу децом, младићима, људима
простим, или уопште особама неискусним и ненавикнутим да разми-
шљају. Па зашто онда увреде и непријатности, које нам се учине на тај
начин, да сматрамо за праве увреде и да се љутимо као да би оне биле
учињене хотимице и у ту сврху.
 Прилози проучавању Доситејеве ,.Етике“ 29

4. Али и зло које је учињено хотимично, још не носи у себи оправ-

дана разлога да се љутимо. Зато треба видети из каквог разлога оно
долази. Зло је за мене ако неко издејствује исту службу, или исту корист
које сам и ја тражио, али како ме та чињеница може оправдано жало-
стити? У једној парници или препирци за мене је зло ако се мој про-
тивник послужи јачим разлозима него што су моји, али како се због
тога на њега могу жалити, или уопште на неког ко брани своју ствар, док
он то чини на поштен начин? Зар није дозвољено да се свако служи својим
правом? Колико пута супарништво на исте ствари рађа дивљу заваду,
и зар у грађанским парницама не ничу најљућа непријатељства. Само
неслагање у мишљењу у питањима књижевним, или у породичним спо-
ровима, доводи често до највећих размимоилажења у духовима. Све
је то само последица самољубља човековог који би хтео да види како
су сви пригрлили његово мишљење и да сви пљескају ономе што он
мисли. Ако нам се неко стави насупрот, подржавајући своје право, или
следујући гледиште које се њему чини основанијим, као да би нас нео-
оправдано сажаљевао, немамо никаква разлога да се на њега срдимо.
5. Једини случај када изгледа да можемо имати оправдана раз'
лога да се љутимо јесте, када неко ради против нас неправедно и хоће
хотимице да нас вређа. Али ни у таквом случају ми немамо увек једнаког
разлога да се жалимо. Зато треба размотрити да ли нас је неко увредио
хотимице, да му ми нисмо дали разлога да се покрене и учини нам увреду,
или да га на то нисмо изазвали. Када између два лица настану свађе,
ко слуша једну и другу страну, ретко кад може разазнати ко је дао свађи
повода. Обе стране се узајамно оптужују и често се догађа да је крива
и једна и друга. А када знам д а сам свога противника изазвао, или да
сам му ма на који начин дао повода да учини што је учинио, каквог права
имам онда да се љутим?
Колико пута се догађа да се у нама гнев рађа баш против оних
које смо ми први увредили? Нас боли што су се они усудили да се наљуте,
као да би право да вређамо припадало само нама. Наше самољубље
остаје љуто погођено и рањено, па зато подвостручавамо своје увредз,
да бисмо остали победиоцима. Ту се онда отвара читав ланац гнева,
увреда, мржње и узајамног непријатељства који се протежу у бескрајност.
Често наша неправда иде и даље. И као што нека лица, иако то
не заслужују, не престајемо да волимо и да продубљујемо према њима
љубав само зато што смо почели да их узимамо у заштиту, тако према
другима задржавамо гнев и неутољиву мржњу само зато што см о им
учинили зло, као да би постојана мржња оправдавала зло које смо им
учинили. „Ми продужујемо да се љутимо", каже Сенека, „да не би из-
гледало да смо почели љутити се без разлога; и, што је још неоправ-
даније, нас неоснованост гнева чини још упорнијима; ми гнев одржавамо,
па га још и повећавамо, као д а би жестоко се љутити био доказ да је
наш гнев оправдан. А на другом месту Сенека каже: „К од духова које
30 Ковчежић

је велика срећа учинила дрскима, најгоре је то да људе које су увредили,

поред тога још и мрзе“.
И з свега нгго је речено види се како су ретки случајеви да имамо
оправданог разлога љутити се. Они се сви своде на један једини: ако
увреда не долази са стране ствари неразумне, од случаја или судбине;
не од наше невештине или неразумности, него од једног одређеног по-
знатог лица; када је увреда извесна и тешка, учињена хотимице и са
намером да будемо увређени, и да ми нисмо дали за њу никаква повода.
Али како се ретко догађа да се сви ти услови налазе спојени у једном
случају.
Па мора ли се и у том случају филозоф љутити? Стојици, који
су тражили да њихов филозоф остане непомичан при сваком судару и
неприступачан ма каквом гневу, извесно би га искључили из свога друш-
штва када би се он и у том случају наљутио. Али без амбиције да икада
постанемо члановима те строге школе, правилна филозофија довољно
показује да се гнев мора зауздавати. Она извињава онај први осећај и
покрет који често претходи мисли, и који разум не може увек да на време
угуши и спречи. Али чим се разум појави и дух дође себи из своје забуне,
ма било из каквог узрока, разум одмах хоће да дух напрегне све снаге
да би се умирио.
Одиста, какву корист ми постижемо својом напраситошћу, не-
миром, горчином и мучењем? Слатко је, рећи ће неко, дати гневу одушке
и починиоцу вратити зло које нам је учинио. Али сем што је освета ствар
неправедна и неразумна, каква нам задовољства, сем варварских и ни-
ских, може она дати? Колико се разликује од мрачног осветљивца, који
носи у срцу гнев и непрестано се мучи како да нађе начина да би другом
нашкодио и да се свети, човек мудар који се зна одмах сталожити и по-
ново наћи свој мир.
Мудар човек и саму гордост, која је код других главни извор
гнева, зна дозвати у помоћ да гнев обузда. Каква је то онда племенита
гордост, или боље рећи каква величина духа која човека подиже изнад
других. Извесно, сем што је гнев ствар срамна и неприлична, она је уз
то и јасан знак слабости. Најниже животиње, чим их додирнете, осећају
се повређенима. Код људи деца, људи болесни, прости, уопште слабији
и од мање вредности најлакше постају срдити. Налазећи у себи самима
мало што би их могло учинити поштованима, они се увек боје да ће
бити презрени. Зато сваки најмањи знак, који други не би ни приметио,
за њих је неподношљив удар на њихово самољубље које их стално води
у највећу јарост. Велики људи, међутим, свесни своје снаге и надмоћ-
ности, и уверени да им такве ствари углед неће ни најмање умањити,
умеју много лакше сакрити увреде, или их отрпети мирно и са прези-
рањем.
Сократ, када му је један безобразник на улици ударио шамар,
окренуо је ствар на шалу: „Штета“, кажу да је рекао, „што не можемо
 Прилози проучавању Доситејеве „Етике“ 31

унапред знати када да изађемо са шлемом на глави“. Катону, за време

док је народу говорио, пљунуо је у лице Лентул, један жестоки странчар.
Катон, нимало се не узбуђујући, рече му: „Свима који буду рекли да
немаш образа, рећи ћу да имаш уста“. Темистокла, у свечаној скупштини
на којој се расправљало о спасавању Грчке, удари у ватри препирке
Еурибијад, главар Шпартанаца који је био противног мишљења, на што
ће му Темистокле благо и мирно: „Удри, али слушај“. Такви примери
памтиће се извесно у свима временима више од оних, где су људи за
најмању увреду долазили у највеће раздражење и бес.
Мудар човек уме наћи хиљаду разлога да у својим очима умањи
увреду која му је нанесена, па да се тако припреми да је што лакше подне-
се. За једне је извина доба, незнање или недостатак размишљања; за друге
суровост или рђаво васпитање, или неотесаност карактера и темперамента;
за треће живост, узбуђење, страст или заблуда. Сократ, кога су подбадали
противу некога који је о њему говорио рђаво рече: „Он није научио да
говори до б р о “. Позван једном приликом да тужи суду неког који га је
ногом ударио, рече: „А шта би било да м е је ногом ударио мага-
рац?“ Други пут, када су му се пријатељи чудили што није примио за
увреду што му неки пролазник није отпоздравио, рече: „Када би тај био
од нас ружнији телом, би ли се ми зато надши увређенима? Па зашто
да се онда налазимо увређенима ако је ружнији духом ?“.
Те исте увреде зна мудар човек обрнути и у своју корист „Нама су
потребни или верни пријатељи или отворени непријатељи", говорио је
Диоген, „јер нас први опомињу, а други укоревају, а и једни и други
помажу нам да излечимо погрешке које су у нама“. Катон је још додавао
да у том погледу треба да се држимо непријатеља а не пријатеља, јер нам
први говоре истину, а ови је прећуткују. „Зато, ако наши непријатељи
говоре лаж сматрајмо да се она не тиче нас“, говорио је Сократ; „а ако
нас оптужују нечим што се у нама може оправдано укоревати, користимо
се тим да се исправимо". Филип Македонски говорио је да су га увреде
Атиљана правиле увек бољим, јер се и речју и делом трудио да их увери
да не говоре истину.

ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ:
ГЊЕВ

Страст против јестества називље Сенека гњев; зашто када је човек

у својему правому природному састојанију, он је кротак и другољубив,
а кад се разгњеви он подивља и ожесточи се. Природа жели другима
помагати и с њима у соједињенију пребивати, а гњев њих озлобљавати
и од себе удаљавати, и многократ гњевљиви себе у пропаст баца за упро-
пастити друге. И премда је ова страст тако бесловесна и пагубна, ништа
мање најопштија је међу људима, зашто од свију други многи су свободни,
а овој су сви подложни. Многи се за ово извиновљавају и бацају кривицу
на свој темперамент. Правда да се не може одрећи да при многима преко-
мерна топлота у крви, нека киселост, влага, већа чувствителност жилица
32 Ковчежић

и излишност жуча ласно на гн»ев многе подстрекавају и ужижу, но са свим

тим видићемо да има много и наравне и самопроизвољне у томе кривице.
Јестествени узроци могли би се много умерити, да се к њима не придо-
дају и не содружавају и гордост наша, и злоћуда, неваљала обикнове-
нија. Нејма тог темперамента који се не би, с правом дјејствителном
вољом и с посведневним вниманијем, расужденијем и усрдствовањем
умерити и зауздати, и од ове пагубне бесноће гњова излечити могао.
Грози се човек читајући описаније Сенеково, у којему представља раз-
јаренога човека. Показује га како год изумљена и бесна да сам себе у
огледалу погледати не би смео, и ништа мање свак је таки кад се сасвим
јарости преда. Зато се гњев и јарост називљу кратка бесноћа. (Орац).
Дјејствија грозна ове јадовите страсти такова се ужасна у историји
наоде, да ја заисто жалим срца моји читатеља опечаљавати, казујући им
да су бедни људи тако зли могли бити. И ако и од које друге страсти
ваља децу чувати, мудро учи Сенека, од ове највише ваља. Не раздражи-
вати и, не срдити, и никада им узрока давати учити се срдити, а навластито
кад почну разумевати, срдитост њима и гњев како најружнију и најгору
ствар показивати. ,,Да како дакле? све им ваља на вољу пустити?“.
Не све, него оно што им пристоји, дозволити, и то кад не ишту с тврдо-
главством, силом, и срдити с гњевом. А ако за упорност и непокорност
почну плакати и кричати, онда је весма полезна шибица; зашто не само
дете него и човек кад се боји, онда му не долази воља разгњевљавати се.
Нејма љубоподражателније животиње над човеком. Ако дете види домаће
с којима се воспитава, а наипаче родитеље, да се сваки час срде и за нај-
мању багателу вичу и измењују лица своја, оно мисли да је то нешто добро,
пак се таки томе научи, или паче од тога се отрује и окужи; пак ако је
јоште при тому и темперамента оштра и жучевита, тада постане и оно
звер како и они са којима живи. И ево откуд бива оно што често чујемо:
„Ја кад се расрдим и упалим, не знам шта од мене бива“. Ово ће са својима
речма управ рећи: „Ја, кад самовољно побесним, не имајући кога би се
застидио и убојао, постанем скот“. Један младић, при Платону воспитан,
кад дође дома, и чује оца свога да расрђен виче и псује, ужасне се и рече:
„Боже мој, ја ништа тога при Платону нисам чуо“. Сврх свега, са срдито-
стију никада не наказујмо децу, него и кад се дете расрди, показати му
шибицу и рећи: „Видиш, ево с чим ћу те ја таки одсрдити“. И тако, да
деца познаду да и ми не за срдитост нашу, него за њиово добро наказујемо.
Н о што толико за децу ? Свак за себе у овому, у све време живота
нека највећу пршвежност употребљава. При првом возбужденију нај-
справедљивога гњева устручимо се, дођимо к себи, и полак смо добили.
Тада барем знаћемо шта ћемо говорити. А још те боље је у тај пар ништа
не говорити ни творити док се страст слегне. Зашто, докле крв јоште ври
шта човек може себи обећати да ће паметно рећи и учинити? К о може
себи ласкати да неће о што лупити, у помрчини и изван ума трчећи?
Архита, славни питагорически философ, велики математик и генерал,
познавши да су му слуге у нечем весма скривили, рече им само: „Срећа
 Прилози проучавању Доситејеве ,,Етике:‘ 33

ваша што видим да ме подузима гњев“. О овоме имаде много лепих

изреченија и дела, но памтим д а сам и на други напомињао мести,
зато нећу да досађујем.
Али усиловенија наша за обуздати гњев биће и всује или касно,
ако се не постарамо предварити га, и подигнути му узрок. Наш гњев
бива или противу ствари нечувствени и бесловесни, или против неке
мечтателне ствари што зовемо срећа и судбина, или против нас исти, или
противу други. У свему овому, ако добро расмотримо, први је и начални
узрок, премда потајни и сакривени, наша гордост и високоумије. Срдимо
се на узао кад га не можемо да разрешимо, на кључ кад не можемо што
да отворимо, на нож кад не сече, на коња кад се спотакне, на мачку кад
нам украде коју рибицу. На ловца пса кад му утече зец. А зашто све ово?
Зашто би наша милост хотела, например, д а мачка није мачка, и да туп
нож у рукама нашега господства буде оштар? Чудна зактевања злоћуде
и понирљиве гордости! А срећу би ми хотели сами да за перчин држимо,
и да се њејзино при нами не окреће коло. К ад се пак против сами себе
срдимо, ајде то пролази! Ко нам у том заповедати може! Ево нам шаке,
ево нам образа! Но и у овоме гордост свој нос завлачи. Наша високост
би хотела да се ми ни у чем не познамо неспособни, неискусни и неразумни,
него да смо у свем безгрешни и совершени као Дели-лама. У обидама,
пак, које нам од други бивају, наша гордост не трпи нипошто да се ко
усуди нами против воље наше што рећи и учинити. Подигнимо само
гордост, пак онда ће остати само чувствоЕаније сожаленија, сиреч,
биће нам само жао зашто нас је други неоправдано увредио. Која утеха
нами да ми њему нисмо узрок дали! Ако ли см о пак дали, што ласно
бити може, онда будимо праведни и рецимо у себи: зајам за зајам.
А у овом истом колико предусмотрителни ваљало би да смо! Највише
нам обзде бивају по том шта од други чујемо. Н о у овом колике преваре
бивају, колике се ствари придодају! А кад само ми знамо да смо неповини,
колика утеха! Овде лепо долази оно што Бошњаци кажу: „Хе, Насрадин
оџа! Не бојетесе деца! Вала ни ја деце“. Нашем старцу Мисаилу у Опову
кад би ко казао да му је тај и тај рекао да цркне: „Кажи ти њему“, одго-
ворио би, „да он цркне, а не ја! Јесил’ ме чуо“, „Јесам“. „Е добро! Свршен
посао! Сад маширај!" Ево како се ласно сатисфакција (довљетвореније)
и освета узме онде гди гордости нема. Колике би се кавге с једном
оваквом незлобивом шалицом докончале.
Највидге зла чине они који доносе речи ако још т и од себе придо-
мећу, и тако сеју несогласије и вражду. Ако ли нам што каже прави и разу-
мни пријатељ, с намјеренијем да нас исправи и сачува, будимо му бла-
годарни и ползујмо се. Ако ли пак која блебетуша тражи да нас с другима
узнемири и у вражду метне, и оће чрез то д а нам се улаже и муштулук
добије, презиримо таке лаженосце. Ови кад буду с другима, наћиће
штогод и о нама њима донети и као тајну неку казати. Које нам добро
чини онај који нам непријатеље умножава? Онепријатељи се данас с
једним а сутра с другим, пак онда иди гди год у шупљину, пак стој сам

3 Ковчежић
34 Ковчежић

као ћук. Дај ти мени пријатеља ако си ми добру рад, а од непријатеља

потребе нејмам. „Али блебећу други за нами?“ Колико реди и ми за
н>има? То је само зао обичај, али од тога неће никога забољети зуб. Не
бојмо се, неће се за нас прилепити оно што је далеко од нас. „Онај младић
кога ти радо видиш“, говорила мати кћери, „он је будала; ја оћу да ти
на њега мрзиш“. „Е, мамо, пгга га си ти пута мени рекла да сам ја будала,
пак опет не мрзиш на мене!“ одговори кћи. Онај баш, који и узговори
што неподобно о нами, кад види да ми то за зло не примамо, него припи-
сујемо то или његовом невниманију, или најпосле општеј человјеческој
слабости, може нам бити сутра или прекосутра велики доброжелатељ и
пријатељ. Тражимо, браћо, наше спокојство, а од немира и смутње ара-
тосиљајмо се. „Како ви зовете вука?“ запита Црногорац Албанеза. „Море,
пер бес! (Тако ми вере!) Ми га не зовемо нигда, али га ђаво донесе другда
и незвана!“ одговори овај. Гњев је у човеку као бура у Триесту. Једва
би чекао да престане, и све сам се бојао да м е не баци у канал. Цезар по
победи Помпеја, нађе међу његовом робом пун сандук писама своји
непријатеља, не прочита ниједно, него таки сва баци на ватру. И тако
многи непријатељи, не бојећи га се више, остану му пријатељи. Каково
је дакле неразумије многи, кад нађу што против себе написано, чувају
то као неко сокровиште. Јоште и сами записују: „Тај и тај дан, донесе
ми и каза ми Н. и Н. да је тај и тај, то и то о мојој персони рекао и гово-
рио у присуствију тога, и тога, и тога“. Тужни м и људи! Како сами зми-
јина јаја у своји недри гријемо! Ево од шта су цела царства и цветућа
пропала општества! Мати иста пише Александру да не узима лекарство
од Филипа зашто је подмићен да га отрује. Александар овако мисли:
„Мати моја мене љуби, али је она од други преварена. Филип је поштен
човек, он је мој пријатељ, он неће мене отровати". Дође лекар с лекар-
ством. Цар му да писмо да чита, а лекарство узме и попије.
Свади се један с другим: туже се љуто један на другога. А да
расуде с тиходушјем могли би наћи да су обојица криви, и помирили би
се. „Учинио ми је неправо! дирнуо ми је у част!“ Ајде да распитамо
и њгга, јели он то и баш тако учинио, и заш то? Сујеславије наше толико
мари за чест своју и за интерес, но ваља да расудимо да су и други баш
тако чувствителни као ми.
Н о положимо и ово да нас је ко без најмање наше предобиде и уз-
узрока из саме злобе, пакости и зависти увредио, и иште нашу пагубу.
Баш и овде излишан је гњев и јарост. Промислимо само шта ће нам
ползовати безпокојити се, преогорчавати и мучити? Иштимо колико
можемо, зло отвратити и воспетити, а кад см о у гњеву, то не можемо
тако способно учинити. „Али се облакша човек кад се испсује и изјари?!“
О, да можемо с једне стране ово дивије изјареније, а с друге тиходушије
и великодушије измерити, не би ни за тренуће ока двоумили да је боље,
похвалније, и полезније последње предизбрати. Какова је благородна
и висока добродјетељ са справедљивом срдитостију владати моћи! Права
царска добродјетељ! ЈБуди који познају своју невиност и чест праву, за
 Прилози проучавању Доситејеве „Етике“ 35

недостојно себи суде и држе гњевити се и раздражавати као деца и

простаци.
Од премноги лепи примера против ове страсти, само ћу с једним
овај окончати член. Сократ поздрави једног учтиво; онај му не одговори.
Они који с њим бјаху, вознегодују на неучтивога, и чуђаху се Сократу
да се он њима смеје, који им рече: „Да је тај човек ружнији од вас телом,
ви се не би на њега срдили; а да зашто се срдите што је он ружнији умом
и наравију?“.

Упоређујући чланак Франћеска Соава и чланак Доситејев

о гневу види се да је Доситејев, пре свега, за више од поло-
вине краћи од Соавиног. Читав низ Соавиних навода и идеја
Доситеј је, како се види, изоставио. Изоставио је, између оста-
лог, и жив опис Сенекин разјаренога човека и поменуо га само
са неколико општих израза који не дају ни бледу слику Сене-
киног описа. Изоставио је и карактеристичне примере које Соаве
даје из старе историје о свирепости Александра Великог, о
браћи Атреју и Тијесту, о М едеји и њеној супарници Креузи,
о браћи Етеоклу и Полинику. У погледу васпитања деце и како
би децу требало одучавати од гнева, Доситеј је као стари и
искусни педагог дао и своја гледишта о томе, налазећи да децу
треба ради дисциплине умерено и телесно кажњавати. За доказ
како се лако добија задовољштина када у човеку нема гордо-
сти, Доситеј је дао две анегдоте из народа, о Насрадин-
хоџи и деци, и о старцу Мисаилу у Хопову. О проношењу злих
гласова и о потреби добре воље међу људима Доситеј је на-
вео одговор једне удаваче матери и одговор Арнаутина Црно-
горцу. Сем једне анегдоте о Сократу, Доситеј је изоставио све
анегдоте Соавине о томе како су неки људи у старом свету
умели да опраштају увреде. Изоставио је и изреке Диогенове,
Катонове и Сократове о том е какве користи можемо имати и
од својих непријатеља.
Од текста који је Доситеј из Соавиног чланка преузео
дословни превод чини само једна реченица, и то прва: „Страст
против јестества називље Сенека гњев“ . И з осталих делова Соа-
вина чланка Доситеј је редовно узимао само идеју и парафра-
зирао је на свој, најчешће оригиналан и популаран начин, уба-
цујући поред тога читав низ народних анегдота и примера у
прилог документације Соавиних и својих теза. Све то стоји у
вези са сврхом коју је Доситеј, израђујући Етику, имао у виду.
Пишући је за поуку и за етичко васпитање најширих народних
слојева, Доситеј ју је подешавао како би она могла бити до-
ступна и разумљива тој његовој најширој читалачкој публици.
На начин како је писао тај чланак о гневу, Доситеј је са већим
или мањим разликама израђивао и остале делове своје Етике

з»
36 Ковчежић

која у најмањем делу, као и овај чланак, чини дослован превод

Етике Франћеска Соава.

II
РАСПОРЕД ГРАДИВА У СОАВИНОЈ И ДОСИТЕЈЕВОЈ „ЕТИ ЦИ“

Соаве је своју Етику поделио на три дела, према троструким

дужностима које човек има према себи, према другим људима
и према Богу, па је првом делу дао наслов Човек мудар, другом
Човек поштен, а трећем Човек побожан. Први део Соаве је по-
делио на два отсека, од којих у првом расправља о машти, а у
другом о страстима. Први отсек поделио је на шест глава, од
којих четврту на четири члана, а члан четврти на десет параграфа.
Други отсек поделио је на десет глава, од којих другу на два члана,
шесту на пет чланова, а седму, осму, девету и десету, сваку на
по три члана. Други део поделио је Соаве на три отсека, од којих
у првом расправља о постанку друштва, обичаја и закона којима
се они уређују; у другом о дужностима, а у трећем о врлинама.
Први отсек поделио је Соаве на три главе, други на шест глава,
од којих прву на два члана, а члан први на три параграфа; другу
на два, а четврту на четири члана; трећи отсек поделио је на
четири главе. Трећи део поделио је на две главе, а другу главу
на три члана.
Доситеј је од тога Соавиног распореда градива у својој
Етици на више начина отступио. Уместо троЈ’не поделе коју је
спровео Соаве, Доситеј је своју књшу поделио на четири дела.
Од првога отсека првога дела Соавине Етике који носи назив
О машти, Доситеј је сачинио први део своје Етике коме није дао
никаквог наслова. Од другога отсека првог дела који носи на-
слов О страстима, Доситеј је направио други део и дао му наслов
О страстем. Од прва два отсека другога дела, од којих први носи
наслов О постанку друштва, обичаја и закона којима се они уређују,
а други О дужностима, Доситеј је сачинио трећи део, коме такође
није дао никаквог наслова. Од трећег отсека другог дела, у којем
Соаве расправља О врлинама, као и од Соавиног трећег дела,
Човек побожан, Доситеј је направио четврти део, коме исто тако
није дао никаквог наслова. На крају четвртога дела Доситеј је
дао један свој оригиналан састав — Закљученије, којега код Соава
такође нема.
Та четири дела своје Етике Доситеј није делио на отсеке,
нити чланове на параграфе, него само на главе и чланове. Први
део поделио је на пет глава, од којих главу четврту на три члана.
Други део поделио је на десет глава, од кој' и х другу на два члана,
шесту на пет чланова, седму на две, осму и девету сваку на три,
а десету на два члана. Трећи део поделио је на седам глава, од
 Прилозн проучавању Доситејеве „Етике“ 37

којих главу трећу на два члана, а главу четврту на три. Четврти

део Етике Доситеј је поделио на шест глава, а шесту главу на
два члана.
Доситеј је од распореда у ЕШици Соавиној отступио још и
утолико што је читаве главе, чланове и параграфе изостављао,
неке једне са другима спајао, а неке делове и чланове своје ЕШике
остављао без наслова. Тако је изоставио скоро цео увод првом
отсеку првога дела Соавине ЕШике. Исто тако, сем неколико ре-
дова, целу другу главу првога дела која носи наслов УШицај маште
на зла духа. Изоставио је и цео члан четврти главе четврте, првога
отсека, првога дела Соавине ЕШике, са свих његових десет пара-
графа који носи наслов Филозофска ередства да се болови спрече
и уклоне. Члан други главе седме, другога отсека, првога дела
Соавине Етике, који носи наслов Страх, и члан трећи, Храброст
и Дрскост, спојио је Доситеј у члан други седме главе, другога
дела своје Етике и дао му наслов Страх. Мужество. Смелост.
Члан други и трећи десете главе, другога отсека, првога дела
Соавине Етике који носе наслове Веселост и Срећа, спојио је До-
ситеј у другом члану главе десете, другога дела своје Етике и дао
му наслов Тихост. БлаГополучије. Главу другу и трећу првога
отсека, другога дела Соавине Етике које имају наслове Постанак
и развитак обичаја, напоредо са постанком и развитком друштва
и Постанак закона и обичајних прописа, спојио је Доситеј у другој
глави трећега дела своје Етике, под наслОвом Почетак закона
устава и обичаја. Три параграфа члана првога прве главе, дру-
гога отсека, другога дела Соавине Етике, који имају наслове Не
вређати друШа у личности, Не вређати друШа у имању, Не вређати
друШа у части, Доситеј је спојио у члану првом треће главе, тре-
ћега дела под насловом Дужности забранителне. Главу трећу
другога отсека, другога дела Соавине Етике која носи наслов
Дужности према добротворима, Доситеј је унео као саставни
део члана другог, главе четврте, трећега дела, дајући јој посебан
наслов Дужности к блашдјешељем. Четири члана четврте главе
другога отсека, другога дела Соавине Етике, који имају наслов
Дужности између мужа и жене, Дужности родитеља према деци,
Дужности деце према родитељима, Узајамне дужности између
браће и сестара, Доситеј је спојио у глави петој трећега дела и дао
јој наслов О должностима родитеља к чадом, чад к родитељем
и сродних међу собом. Члан други и трећи друге главе, трећега
дела Соавине Етике, који носе наслове Разлози које хришћанин
има више од сваког друШ да буде побожан, спојио је Доситеј у
члану другом шесте главе, четвртог дела и дао му наслов Христја-
нин свешом евашелија просвештен, бива добродјетелнији и блаШ
честивији. Члану другом и трећем четврте главе првога дела своје
Етике, који у Соавиној Етици имају наслове Највећа је сметња
38 Ковчежић

томе потајно уживање које се показује у жалости и механичка

средства да се машта одврати од болних мисли, није Доситеј дао
никаквог наслова. Уредници државног издања Доситејевих дела
из 1911, међутим, дали су другом члану дуг наслов Одучавати
се од злот обикновенија всегда о непријатном прикљученију ми-
слити, тужити се и јадити и у томе неко наслажденије находити.
Тога наслова нема тај члан у првом, Доситејевом издању Етике,
а нема га ни у издању Возаревићевом, Медаковићевом, па ни
у издању браће Јовановића у Панчеву, и зато је остала загонетка
где су уредници државнога издања тај дуг наслов пронашли и
ставили га на чело члана. Глави другој првога дела своје Етике,
у којој расправља о природи и снази маште, дао је Доситеј на-
слов следеће, друге главе Соавине Етике, која носи наслов Утицај
маште на зла духа коју је Доситеј, сем неколико редова, читаву
изоставио. Тој глави Доситеј је дао наслов О воображенију и ње-
Говом содјејствију к злосостојанију ума.
Прво Доситејево отступање од основне поделе градива у
Соавиној Етици јесте, како се види, у томе што је он уместо тројне
поделе коју је спровео Соаве, дајући деловима своје Етике на-
зиве Човек мудар, Човек поштен и Човек побожан, спровео поделу
своје Етике на четири дела. Доситеј је другом делу дао наслов
О страстем, док је први, трећи и четврти део оставио без наслова.
Уредници државног издања Доситејевих дела, измењујући ред
који је Доситеј поставио у своме издању Етике, ставили су у тре-
ћем делу општи наслов: Наука о наравах, испод наслова Трећа
част. Тако би могло изгледати да Доситеј само тај трећи део
своје Етике сматра науком о моралу, док се из Предсловија и из
читаве његове обраде градива види да он Науком о наравах на-
зива целу своју Етику, а не само тај трећи део. Доситеј нигде не
помиње зашто је отступио од тројне поделе коју је Соаве у својој
Етици спровео, али се види да он за то није имао никаквог при-
хватљивог разлога, и да је тиме у јасну, логичну и образложену
систематику Соавину унео само недоследности и нејасности. У
својој Етици Соаве одмах у Предтвору, а после и у току својих
разлагања истиче да је Етику поделио у три дела према тростру-
ким дужностима које човек има према себи, према другим људима
и према Богу. Већ у ПредШ ору Соаве је истакао и то да првом
делу даје наслов Човек мудар зато што ће у њему расправљати
о дужностима човека према самом себи, а у Уводу првом делу
он истиче да се мудрим има сматрати онај човек који уме разумно
управљати маштом и страстима. Али будући да машта има нај-
већега утицаја и на страсти, јер је кадра да их повећава и смањује,
Соаве каже да би се због тога читава теорија о мудром човеку
могла свести на управљање маштом и обухватити сва једним
отсеком. Утолико пре пгто се управљање и владање страстима
 Прилози проучавању Доситејеве „Етике“ 39

састоји у томе да се машта упућује да духу предлаже само она

добра која су права и истинита и да се спречи да међу таква ставља
она која су само привидно таква и лажна. Како се, према томе,
мудрим по Соаву може сматрати само човек који уме мудро управ-
љати пре свега маштом, па онда и страстима, Соаве, повезујући
на тај начин машту и страсти као два предуслова чевекове мудро-
сти, расправља о њима у првом делу своје Етике, држећи се ипак
традиционалнога начина етичара, како он каже, који о њима ра-
прављају у два посебна отсека. Издвајајући расправљање о стра-
стима из првога дела, и расправљајући о њима у другом делу
своје Етике, изгледало би као да Доситеј не прихвата разлоге
Соавине да је услов да неко заслужи име мудрога човека да уме
мудро управљати и маштом, и страстима, Међутим, из читаве
разраде градива о страстима види се да Доситеј од тога Соавиног
схватања није ни у чем отступио. Напротив, истичући у првој
глави првога дела своје Етике, која носи наслов О наравној фило-
зофији, о чему ће у томе делу расправљати, он каже преводећи
Соава: „Каково, дакле, содјејствије и втеченије воображеније и
страсти к благополучију человјеческоме имаду, и како ваља и
с оним и с овим опходити се, представићемо“. Када је, међутим,
дошао до другога отсека, у којем Соаве, доследан својој подели,
расправља о страстима, Доситеј не само да Соава не допуњује
и о страстима не расправља у истом отсеку са маштом, него тео-
рију о страстима издваја сасвим из првога дела и, не дајући ни-
каквога образложења, прави од ње други, посебни део своје Етике%
Пошто је извршио ту измену, Доситеј је од првога и другога
отсека другога дела Соавине Етике, који носи наслове Постанак
друштава, обичаја и прописа за њихово уређење и О дужностима,
сачинио трећи део своје Етике, коме су уредници државнога издања
Доситејевих дела, како смо поменули, дали погрешан наслов
Наука о наравах. Као што је из првога дела Соавине Етике издвојио
отсек О страстима и направио од њега свој други део, тако је
из другога дела издвојио трећи отсек, у коме Соаве расправља
О врлшама, и направио од њега и од Соавиног трећег дела, који
носи наслов Човек побожан, четврти део којем такође није дао
никаквог наслова. Ни ово Доситејево отступање од систематике
Соавине не само да не уноси више јасности у образложену систе-
матику Соавину, него, напротив, уноси опет нејасности и непре-
гледности. У Уводу другог дела Соаве је истакао да ће у њему
расправљати и о врлинама, јер човек од врлине може бити само
онај који је пре свега поштен, будући да врлина није ништа друго
него „круна и савршеност поштења“. Доситеј у Уведенију тре-
ћега дела своје Етике прихвата и понавља у целини то образло-
жење Соава, јер каже: „Прво, дакле, у овој трећој части вал>а
да претставимо дела дужности која служе за основаније праве
40 Ковчежић

чесности, зашто честит човек ваља најпре своје должности да

исполњава, а потом да иде даље; фторо, чрез какова средства може
он заслужити име добродјетелнога, које је венац и совршенство
чесности“. Када је, међутим, дошао до трећега отсека, у којем
Соаве расправља о врлинама, Доситеј је и овде смео с ума систе-
матику Соавину коју је раније и сам био прихватио, издвојио
из Соавинога другог дела тај трећи отсек и направио од њега
и од Соавинога трећег дела свој четврти део. Доситеј и при крају
другога одељка члана трећег главе девете другога дела (Познање
себе) каже да ће о дужностима човека према Богу расправљати
у трећем делу. При томе Доситеј ниједном речју не помиње по
каквом критерију би наука о врлинама, у којој Соаве расправља
о врлим делима према другим људима, спадала у исти део у коме
се расправља о нашим дужностима према Богу. Према томе и
ово отступање од систематике у Соавиној Етици мора се сматрати
омашком, на коју Доситеј није обратио пажњу. Не дајући своме
четвртом делу никаквога наслова, Доситеј као да је и сам био
у недоумици какав наслов да да једноме делу своје Етике, у којем
је спојио две ствари које по својој природи и предмету нису за
спајање. Доситеј је исто тако отступио од систематике Соавине
када је главу трећу другога отсека, другога дела његове Етике,
у којој он расправља о дужностима према добротворима, унео
у четврту главу трећега дела своје Етике, у којој расправља о
пријатељима, не дајући ни овде објашњења по каквом критерију
би наше дужности према добротворима биле у свему исте као
и наше дужности према пријатељима.I

III

ШТА ЈЕ ДОСИТЕЈ ИЗ СОАВИНЕ „ЕТИ КЕ“ ИЗОСТАВИО

Вршећи упоређења између текстова Соавине и Доситејеве

Етике, нашли смо, како смо већ поменули, да је Доситеј многа
места из Соавине Етике изоставио, и да је зато обим његове Етике
за више од две трећине мањи од Соавине. За карактеристику на-
учних склоности Доситејевих и његових научних интересовања
важно је утврдити која су то места у Соавиној Етици која је он
изоставио. Када се та места доведу у неки ред, види се да су то,
пре свега, она у којима Соаве, идући за филозофима сензуали-
стима, Локом, Кондијаком и Бонеом, развија њихове сензуали-
стичке тезе и побија тезе њихових противника да у нама постоје
урођене идеје и морална осећања, и тврди да је извор постанка
моралних норми само у искуству и у разуму. Та места Доситеј
је или сасвим изостављао, или их је скраћивао, треиначавао и
популарисао, при чему се може утврдити да он у нека Соавина
 Прилози проучавању Доситејеве „Етике' 41

психолошка извођења није довољно улазио или да их је схватао

погрешно.
Али ти делови Соавине Етике чине обимом ипак најмањи
део онога градива које је Доситеј изоставио или скратио. Највећа
изостављања извршио је Доситеј из првога дела Соавине Етике,
из којега је изоставио читаву другу главу првога отсека у
којој Соаве расправља о утицају маште на зла духа; члан
четврти главе четврте истога отсека, са свих десет параграфа,
у којима Соаве расправља о филозофским средствима да духовне
болове спречимо и разгонимо, и главу пету истог дела и отсека,
у којој Соаве расправља о лечењу зала маштом која од ње не
зависе тј. физичких зала. Та изостављања и скраћивања Доси-
тејева по обиму су врло различита. Она се крећу од читавих глава,
чланова и параграфа Соавине Етике, до појединих одељака, па-
суса, па и појединих мисли њенога текста. Зато настаје питање
на који начин је Доситеј та изостављања извршио. Д а ли по неком
плану и систему, или надохват, како би, судећи по неким изо-
стављањима и скраћивањима, могло изгледати. Испитујући осо-
бине тих изостављених места, ми налазимо у њима, пре свега,
извесне Соавине тезе теориске природе, које се у његовој Етици
на више места понављају. Тако Соаве у члану другом и трећем
четврте главе првога дела развија Галенову и Декартову теорију
о животним духовима, чија је функција да врше физичку, муску-
ларну службу, али да наша машта свом силом настоји да њима
завлада, како би их одвратила од њихове функције и приморала
да проналазе мисли које ће нас жалостити и мучити. Зато Соаве
препоручује да те животне духове треба оптеретити физичким
пословима, како би их отргли од власти маште, што можемо
постићи разним физичким разонодама и забавама. Иако Соаве
ту теорију о животним духовима више пута понавља, Доситеј
намерно избегава да је у својој књизи помиње. Зато што му је
она изгледала неприхватљива; што је мислио да она нијг за ње-
гову, у првом реду практичну књигу, нити за чигалачку публику
којој се он обраћао; или, да изостављајући је, обим своје књиге
смањи. То су питања на која је без Доситејевих одређених изјава
тешко одговорити.
У параграфу другом члана четвртога, четврте главе првога
отсека, првога дела; у члану првом и другом седме главе, дру-
гога отсека првога дела, као и у члану првом осме главе истога
отсека и дела Етике, Соаве развија своју доктрину о судбини.
П о њему судбина, с обзиром на нашу личност, није стално него
само случајно комбиновање ствари и догађаја. Судбина нити се
може предвитети ни спречити јер, као и све друго у свету, и она
мора да се покорава општим законима природе од којих зависи.
Зато, судбина је празна реч и шимера неуких људи, каже Соаве,
42 Ко ввежић

на коју нити имамо разлога љутити се, нити се у њу поуздати

и од ње нешто очекивати, него су само исправност, рад, окретност
и умешност оно што у животу побеђује. Иако Соаве и ту своју
доктрину на више места понавља, Доситеј је у својој Етици такође
не помиње. У члану првом осме главе другога дела Етике, у коме
расправља О гњеву, он каже само толико да је срећа и судбина
ствар „мечтателна“.
Поред тога што је доследно изостављао те две Соавине
тезе, Доситеј је изоставио и читав низ места у којима Соаве даје
психолошку анализу неке своје поставке, или у којима репроду-
кује неку научну тезу или психолошку анализу оних писаца и фи-
лозофа на које се у својој књизи позива. Сем тих места Доситеј
је изоставио или скратио и читав низ других у којима Соаве даје
детаљну карактеристику једне или друге страсти које обрађује,
као и људи који су јој подложни, као што су гнев, завист, сујета,
гордост, амбиција, страх, или где разрађује појединости неке
врлине или дужности о којима Соаве у својој Етици расправља.
Како је обим књиге морао ограничити, Доситеј није имао мо-
гућности да све те појединости, којих у Соавиној књизи има
много, уноси у своју књигу, него је међу њима правио избор и
неке, ма колико занимљиве и лепо разрађене, у целини изоставио,
а друге скраћивао и на свој начин преиначавао. Најпосле Доситеј
је из Соавине Етике изоставио и читав низ анегдота и изрека
писаца и мислилаца којима Соаве своје тврдње и резоновања
објашњава и поткрепљује. Све то упућује да је Доситеј са планом
ишао за тим да му књига остане у границама које је био предвидео,
између осталог свакако и зато да би могао покрити штампарске
трошкове које је био предвидео, и да би му књига и мањом ценом
била приступачнија што ширем кругу читалаца.
С тим у вези треба рећи да је Доситеј са покрићем штампар-
ских трошкова кроз сву своју списатељску делатност мучио велику
муку. Он је Брајткопфовој штампарији у Лајпцигу, где је штампао
први део Живота и прикљученија, Совјете здраваго разума и
Басне, са другим делом Живота и прикљученија, штампарске
трошкове годинама отплаћивао, па је то утицало и на обим књига
које је штампао. Тако у другом делу Живота и прикљученија, у
писму датираном у Лајпцигу 20 октобра 1788, Доситеј пише зашто
не може да описује опширно све знаменитости Париза онако како
би хтео: „Табак један коштује ме дванаест талира, а за ови посао
хтело би се најмање десетак табака“, и зато упућује читаоце да
се о париским знаменитостима обавесте у књизи Описаније Париза
и Версаља са свима знаменитим вештма у њима и наоколо.
Ипак, имајући у виду неке чињенице, могло би изгледати да ти
материјални разлози нису морали безусловно одлучивати да
Доситеј своју Етику према Саовиној у тој мери смањује. Он у
 Прилози проучавању Доситејеве „Етике“ 43

предговору каже да његову намеру да изда Етику нарочито Срби

Тршћани „у мојем једногодишњем при њима у Триесту преби-
ванију са својом великодушном љубовију и всеопштега добра
желанијем толико су више возбудили, управ да речем воспалили“ .
Та љубав могла је бити и нека материјална помоћ коју су му Срби
Тршћани пружили. Сем тога, може се помишљати да је Доситеј
у то време, 1803, имао већ и неке уштеђевине, па је могао покрити
бар један део трошкова око штампања Етике. Знамо да је он
неколико година доцније имао уштеђених 800 форинти од којих
је половину дао као помоћ за Карађорђев устанак. Али и поред
тога, будући је изостављао и скраћивао многа и важна и зани-
мљива места из Соавине Етике, и своју према Соавиној смањио
са више од две трећине, морамо помишљати да су и штампарски
трошкови и цена књизи могли бити разлози за то.
Али чинећи таква изостављања, Доситеј није примећивао
како је услед тога на неким местима долазио са самим собом у
противречности, а с друге стране, вршећи измене и у основној
систематици Соавине Етике, остављао празнине које читаоцу
отежавају да Соавину етичку концепцију до краја обухвати и
разуме. Тако је Доситеј, иако иначе фанатичан поборник духа,
који је кроз своје списе давао предност духу над телом и уздизао
га изнад њега, изоставио целу другу главу првога отсека првога
дела Соавине Етике, у којој он расправља о машти која проузрокује
наша највећа зла у животу, зла духовна, која и Доситеј сматра
таквим. Али изостављајући ту главу, Доситеј је одмах иза ње
поклонио пажњу глави трећој, у којој Соаве расправља о утицају
маште на наша телесна зла, и разрадио је са опширношћу коју она
по његовом мишљењу заслужује. У члану четвртом главе четврте,
првога отсека и дела Етике, Соаве је дао у појединостима упутства
какве лекове треба да употребимо против духовних и телесних
зала када она на нас наиђу, тако да они са предњим главама,
првом, другом и трећем и члановима главе четврте чине једну
нераздвојну целину. Изостављајући члан четврти и главу пету,
и покваривши на тај начин систематику коју је Соаве спровео,
Доситеј није приметио да је и духовне и телесне болести, чију је
дијагнозу Соаве раније поставио, оставио без најважнијих лекова
које Соаве за њих прописује, на првом месту филозофска средства
да се духовни болови спрече и разгоне. Замерка ова утолико је
оправданија, што у изостављеном члану четвртом и глави петој
Соаве као главну снагу људску против злога утицаја маште истиче
разум и вољу који су по њему кадри да се хватају у коштац и са
највећим духовним и телесним злима, па и са самом смрћу. А
величење разума, духа и воље према телу, била је наука коју је и
Доситеј кроз све своје списе и читав живот доследно проповедао.
Д-р Јован Савковић
 КАКО ЈЕ ВУК ПОСТАО КЊИЖЕВНИК

Да није било Копитара, од Вука не би било ниппа — то је

мишљење Љуб. Стојановића, за које је он нашао неку потврду
и у самим изјавама нашег великог реформатора. Ван сваке је
сумње да је састанак између познатог словеначког филолога и
младог избеглице из Тршића, децембра 1813 године у Бечу, био
знаменит ,,по српски књижевни језик и по српску књижевност“,
алије тешко примити ово тврђење Вукова биографа у„завршетку“
његове књиге: ,,Из овог прегледа Вукова развијања и рада јасно
се види да је Копитар створио Вука књижевником, и да није њега
било, по свој вероватности Вук уопште не би био књижевник“1.
Исто тако спорна и доста чудна изгледа једна друга Стојановићева
теза на почетку истог дела. Констатујући да су Вук и Копитар
после првог сусрета „провели заједно свега три, највише три и по
месеца (од краја 1813 до испред 20 марта 1814)“ и да је Вук већ
25 јануара био довршио Пјеснарицу, у фебруару написао к р и т и к у
на Давидовићеве Новине сербске, у мају на Видаковићевог Уса-
мљеног јуношу, а крајем јуна Писменицу, Стојановић узвикује:
„Гледајући ово човек би рекао да је Вук књижевник који је дошао
у Беч да штампа своје списе на којима је годинама радио, а не
један тек писмен човек који је после пропасти несрећне отаџбине
као бегунац тумарнуо у свет „не би ли од све муке бар немачки
научио“12.
Оваква мишљења могао је изрећи филолог који гледа сувише
упрошћено на сложена питања књижевног стварања, човек који
мисли да нечија наука може у року од три четири месеца направити
неког књижевником. А за онакав брз преображај и успех није било
довољно ни Копитарево велико знање ни сама Вукова обдареност,
без извесних претходних услова.
При доношењу оваквих закључака, Љуб. Стојановић не само
да није водио рачуна о постојању развојне линије књижевног

1 Љуб. Стојановић, Живош и рад Вука Сшефановића Караџића, Београд,

1924, стр. 31 и 733.
2 Пж1, стр. 38.
 Како је Вук постао књижевник 45

талента, него ни о једној чињениди која му је иначе била добро

позната. Заборавио је да је Вук и пре сусрета са Копитарем показао
своје књижевничке способности. Зна се да је он одмах по доласку
у Беч, „око половине јесени 1813“, ступио у везу са Давидовићем
и Фрушићем, и написао једну „малу књижицу“ о људима Првог
устанка, која је дошла у руке „г. Копитару као цензору“, а нама,
на жалост, остала непозната. Копитар је одмах уочио да је тај
писац „човјек од народа“ и да је „друкчији од свију Срба које је
он донде видео и познавао"1.
С правом се може посумњати да је само језик Вуковог руко-
писа привукао на себе пажњу истакнутог филолога. Копитар
уосталом није био још начисто ни какав је прави српски народни
језик и мислио је да су њиме писали мање-више сви српски писци
после Доситеја. С друге стране, довољно је прочитати посвету
прве Пјеснарице „благородној госпожи Марији от Станисављевић
за знак вовјеки незаборављене благодарности и глубочајшег висо-
копочитанија“ и „предсловие“ исте збирке, који су писани почетком
1814, па видети да је и сам Вук постепено тек пречишћавао свој
језик од разних славено-сербских примеса које су се и њему биле
наметнуле. Копитар је без сумње осетио у Вуковом рукопису
извесну свежину језика, али је он морао уочити и нешто друго:
смелост непознатог писца у оцени људи („без пристрастија истину
казати“, како се о тој књижици каже у једном писму Саве Текелије12),
логичност његових излагања и закључака и необичну једрину
његова стила. „Један тек писмен човек“, без икакве раније вежбе
и намере да се писању посвети, могао би некако у разговору, али
не и на хартији, испољити те особине и привући пажњу бечког
цензора. Такав сечовек, мислим.не би ни усудио да, после пропасти
своје земље, дође право у Беч, напише одмах једну књижицу и
предадне је цензури на одобрење.
Вук ј з имао двадесет шест година кад се упознао с Копитарем.
Био је довољно млад да може учити и упутити се у науку, али је
већ имао за собом нешто школе и доста искуства. Поред Часловца
и Псалтира, које је изучио у ЈТозници и Троноши, провео је две
године, 1804-6, у Карловцима, учећи латинску, словенску и немачку
граматику, а био је годину дана, 1808-9, и ђак Велике школе у
Београду. Све то сабрано не би одговарало ни данашњој нижој
гимназији, али је Вук био изузетан ђак, а ондашње прилике су
такве личности још јаче истицале. Више него за клупом, Вук је
научио у ондашњој мучној и богатој школи живота. По дужности
и нужди, он је прокрстарио западну и источну Србију, боравио

1 Вук, Скупљени !рамапшчки и полемички списи, III, стр. 66.

2 Вук, Преписка, I, стр. 494; упор. Љуб. Стојановић, нав. дело, стр. 15
бел. 2. Из Текелијина се писма сазнаје д а се у књижици радило „о војвода
србски описанију“.
46 Ковчежић

дуже у Београду, прелазио ради лечења у Нови Сад и Пешту.

Приближио се многим српским старешинама, друговао са свима
ондашњим „интелектуалцима“ Србије, упознао људе од књиге и
пера изван своје земље. Мушицки му је био професор у Карловцима,
Иван Југовић и Сима Милутиновић учитељи у Београду; у Пешти
је разговарао са Димитријем Давидовићем, Димитријем Фрушићем,
и, што је важније, са Савом Мркаљем и Луком Миловановим; са
Стефаном Живковићем-Телемаком се ородио и спријатељио. Све
то пре познанства са Копитарем.
Кад се све ово има у памети, може ли се и претпоставити
да Вук пре одласка у Беч није осетио никакав нагон нити жељу
да се истакне баш у књижевности? То би тешко било примити,
па ма о томе и немали никаквих сведочанстава, особито кад се
узме у обзир брзина којом је написао своју поменуту књижицу.
А можда би се могле наћи и неке индикације за његову жељу да
се ода списатељском позиву. Једна мала и лака статистика показује
одмах да се он нечим издвајао од ондашњих школованих људи
у свим српским крајевима. У првој књизи Преписке читамо двадесет
и два писма која су му била упућена пре његова доласка у Беч,
а из тог времена није сачувано ни једно једино његово писмо. Шта
то значи? Просто: да је од својих кореспондената био свеснији
значаја писане речи и документа — па можда и своје личности.
У тим писмима нема много разговора о књижевности, — то
се не би могло ни очекивати, — али је понешто из њих ипак
карактеристично за Вукову личност. Сима Милутиновић, у писму
из Београда од 4 маја 1811, каже Вуку који је био тада у Кладову:
„Овди ти прилажем стихове што сам сочинио одма сутрадан по
твом отшествију“ (Преписка, I, стр. 2). Ти стихови нису само
доказ њиховог узајамног пријатељства него и неке већ обостране
„ревности к сербском књижевству“, да употребим Вуков израз
из предговора његове Писменице. О тој њиховој рано пробуђеној
ревности говорило би и причање немачког песника и преводиоца
српских народних песама Герхарда — који је, као Милутиновићев
пријатељ, могао бити о томе обавештен — да је Вук још пре пада
Србије наговарао Симу да испева Сербијанку1. У једном пак писму,
опет из 1811 године, којим му захваљује на послатој хартији и
мастилу, Стефан Живковић поручује Вуку, у продужетку, да би
му било драго да се нађу и да би могли заједно у Брзој Паланци
Телемаха читати и преводити (Преписка,!, стр. 49). То се не нуди
неком ко нема намеру да ее бави књигом и ко је потпуно неупућен
у стране језике. Вук је знао већ нешто немачки, а можда помало
и руски. Исти му Живковић јавља другом приликом — сада је
Вук у Брзој Паланци — да ће од 1 јула излазити „Новине Сл.

1 \У. СегћапЈ’8 Се<Исћ1е (I. IV, \УПа), ће1ргј§, 1828, стр. 313.
 Како је Вук постао књижевник 47

сербске“ и да се може на њих „пренумерирати“ (Преписка, I,

стр. 52). Ни то се не јавља неком обичном писменом човеку који
нема никаквог ширег интереса. А такав није био Вук. Он је гледао
даље од граница своје мале сељачке земље и пре њене пропасти:
,,пак ви као што сте често намјеравали поћи у Њемачку да се чему
још научите“ — каже му исти стари пријатељ у једном писму
из 1814 године (Преписка, I, стр. 53).
За време лутања по Србији, боравка у Београду и одласка
до Новог Сада и Пеште ради лечења, Вук је морао читати све што
му је дошло до руку. „И с радошћу похитам да их прегледам“,
каже он сам за „повелику гомилу књига“ коју је спазио на ћепенку
некога Јова Лутора у Београду. Радост се брзо расплинула, јер
су све књиге биле на немачком и латинском, али их је Вук ипак
покупио и однео кући да их покаже Југовићу с којим је заједно
становао. Овај је издвојио за Вука Ете акеп1ћеиегИсће Се$сћЈсћ1е
од ЕАу/агА-а Ко$еп1ћа1-а, да из ње учи немачки, а сам је за потребе
своје наставе на Великој школи задржао једну Историју свију
народа, коју је преводио и своме ученику читао и тумачио1. Југо-
вићеве домаће и јавне лекције допринеле су свакако да се у Вуку
развије интерес за историска питања, па је он сам, 1813 године,
набавио књигу Римљани у Шпанији и послао је, са неком својом
молбом, Јанићију Димитријевићу, секретару врховног вожда12. Вук
је, дакле, имао неку претходну спрему, а можда и некакве моделе
за своју књижицу о војводама Првог устанка, коју је написао у
Бечу, пре познанства с Копитаром.
У вези са овим поставља се друго једно питање: како се Вук,
пре састанка с Копитарем, односио према народној поезији и ко
му је, поред или пре њега, помагао да се њоме јаче заинтересује ?
О томе нам је он сам оставио неколика сведочанства, која се сма-
трају контрадикторним и од којих се нека, али не увек иста, у
потпуности одбацују. Љуб. Стојановић, на пример, сматра изми-
шљеним све оно што је изложено у предговору прве Пјеснарице,
док, изгледа, верује доцнијим Вуковим казивањима, објављеним
у чланку Прави узрок и почетак скупљања нашијех народнијех
пјесама3. Као што се зна, у том полемичком чланку из 1842 године,

1 Љуб. Стојановић, иав. д е л о , стр. 9; упор. Вук, И сш ори ски сииси, I,

стр. 271.
2 П реп и ска, I, стр. 76. — У писму се не помиње аутор Р и м љ а н а у Ш панији,
а то је свакако Сава Текелија, који је под тим насловом издао једну преведену
кшижицу у Пешти 1805 године. Он ју је могао дати лично Вуку када је прелазио
у Београд 1813, а не 1814 године, како стоји у његовој аутобиографији (Л ет о п и с
М а т и ц е срп ске, књ. 120, стр. 37— 38).
3 Љуб. Стојановић, нав. д е л о , стр. 535—541; Вуков чланак је изашао у
П еш т а н ск о -б уд и м ском скорот ечи, бр. 20 и 21 за 1842, а прештампан у Г р а м а т .
и полем . списи, III, стр. 65—72.
48 Ковчежић

који је изашао као одговор на поновљене нападе П. А.

Поповића, Вук казује како је постао „изненада“ књижевник у
Бечу и тврди да је Копитар „прави и једини узрок“ што је почео
„купити и штампати“ народне песме. За признања која је у предго-
вору прве и посвети друге Пјеснарице одавао Мушицком изјављује
да су то „били само ђачки комплименти“. — Насупрот Љуб.
Стојановићу, С. Матић сматра нетачним и неправичним Вукова
тврђења у поменутом чланку и супротставља им Вукове наводе
из предговора прве Пјеснарице1, за које Љуб. Стојановић мисли
да су мање више измишљени. Теодора Петровић слаже се са Мати-
ћем у оцени Вукова чланка и даје врло исцрпну документацију
из разних извора о заслугама Мушицког за скупљање народне
поезије, не улазећи, као ни Матић, у подробније испитивање
предговора Вукове прве Пјеснарице12. Она доказује, на основу
Преписке, да број песама које је Мушицки забележио и дао Вуку
„свакако премаша стотину“ и да је међу њима било и добрих.
Вукова реченица из поменутог чланка која се нарочито подвр-
гава критици као нетачна и неправична не садржи, међутим, оно
тврђење које јој се придаје. Ево како она гласи: „П о ријечима
мојима и предговору к другој књижици нашијех народнијех пје-
сама (у Бечу 1815) могао би сватко помислити да је Мушицки
скупио и мени дао Бог зна колико нашијех народнијех пјесама,
а ја сам послије у предговору к четвртој књизи (у Бечу 1833) за
живота његова показао да ми није дао више од 3—4 пјесме, које
су тако рђаве да их нијесам могао штампати осим оне о Донаверту
(у Даници за годину 1826)“3. Први део реченице јасно указује да
Вук овде не говори о свим цесмама које му је дао или послао
Мушицки, него само о оним које је добио од њега пре 1815 године.
Могуће је да је број њихов нешто смањен4, али је потпуно тачно
да ниједна од њих није ушла у другу Пјеснарицу, у којој су штампане,
поред краљичких песама Максима Ранковића, само јуначке песме
Вишњића и Подруговића. Песме које је дао Мушицки своме госту
1814 године нису ушле ни у доцније Вукове збирке, јер у њима

1 С. Матић, С рем ске и есм е у В у к о в о ј збирци, Прилози проучавању народне

поезије, I, св. 2, стр. 150— 151.
2 Теодора Петровић, Л ук и ја н М уш и и ки и н аш а н ародна песм а, Прилози
проучавању народне поезије, V, св. 1, стр. 29 и даље.
3 Вук, нав. чланак, стр. 67.
1 У чланку стоји „3—4 пјесме", у предговору четврте књиге на који се Вук
позива писало је „неколико јуначки песама“, док би се на основу предговора
друге песмарице могло закључити да и х је било још више. Међутим, може се
такође претпоставити да је Вук у предговору друге П јеснариц е намерно уве-
личао удео Мушицкога да би га јаче потакао на скупљање песама. Он је 1814
уочио извесну немарност код њега и допније га је неколико пута молио и опо-
мињао да му пошље обећане песме од слепице из Гргуреваца ( П реп и ска, II, стр.
105, 106— 107, 109, 122, 124).
 Како је Вук постао књижевник 49

не налазимо ни песму о в и с о к о м С т е ф а н у н и песму о

Ћ у р ђ у С м е д е р е в ц у (сем Подруговићеве), а то би према
предговору четврте књиге од 1833 били наслови двеју од њих.
Песма о Донаверту, штампана у Даници за 1826, није ушла ни у
једно издање Српских народних пјесама. Према томе, тачно је
и Вуково тврђење да су те песме биле „рђаве“, или бар да он њима
није био задовољан.
Вуку се, дакле, не могу пребацити нетачности у цитираној
реченици његова чланка. Он није био ни неправичан што у тој
полемици није поменуо песме које је добио о д Мушицкога после
1815 године, јер се тада спорило о заслугама шишатовачког архи-
мандрита за појаву прве и друге Пјеснарице. У предговору четврте
књиге од 1833, који се није могао сакрити и на који упућује сам
чланак, Вук је јасно назначио доцније услуге Мушицкога: навео
је тачно четири песме које му је послао 1815 године и рекао да од
њега има још „велики свежањ различни народни песама“.
У полемичком чланку из 1842 године Вук није порекао ни
оно што је испричао у предговору прве Пјеснарице о давнашњем
интересовању Мушицког за народну поезију. Он је сада само
додао да то интересовање није утицало на његов скупљачки рад
на који се одлучио тек у Бечу: „Да је покојни Лукиан Мушицки
1805 или 1806 године у Карловцима питао за народне пјесме нас
момчад из Србије, која смо се онда налазила онђе, то је цијела
истина; али да је оно његово питање мене у Бечу послије 7— 8
година навратило да наше народне пјесме почнем купити и штам-
пати, т о н и ј е и с т и н а , него је томе прави и једини узрок
г. К о п и т а р “ћ
У чему је онда разлика између његових написа пред првом
и другом Пјеснарицом и чланка из 1842 године? Ако се апстрахују
одлучност и вештина којом је написан цео чланак, нарочито дуга
дигресија на рачун Мушицког и других књижевника о неразуме-
вању и непоштовању народне поезије (сличних пребацивања, како
ћемо видети, било је и у предговору прве Пјеснарице) , битна промена
у Вуковом ставу је у томе што он 1842 тврди да само Копитару
има да захвали што је почео скупљати народне песме и што је
постао у Бечу изненада књижевник. Ранија признања Мушицком
назива сада „ђачким комплиментима“.
Треба сада видети у чему су се састојали ти комплименти,
уколико их је било, и како се они могу објаснити. Ваља при томе
разликовати оно што је испричано у предговору прве Пјеснарице
од оног што стоји у посвети и предговору друге Пјеснарице. — У
првом предговору, који опширно анализира Љуб. Стојановић под 1

1 Вук, нав. чланак, стр. 65— 66.

4 Ковчежић
50 Ковчежић

ироничним насловом „Тобожње побуде да изда Пјеснарицу1, Вук

прича да му је Лукијан Мушицки свратио, први, пажњу на народне
песме када је од својих ђака у Сремским Карловцима тражио
да му напишу, „ако који зна, прости пјесана сербски“. Мислећи
да се професор потсмева „момчадма која су по шуми код свиња,
код коза и код оваца одрасла“, Вук није смео „ни једне написати“
и дати му. Вративши се у Србију, нашао је Качићеву Пјеснарицу
„са латинским писменима печатану“ и видео да су то исте песме
као оне које су Срби певали уз гусле и да Мушицки није с њим
„шалу проводио“. Дошавши у Беч, донео је „са собом један
велики росиски Пјесеник“ и читајући га размишљао о српским
песмама. Добивши у руке и оду Мушицкога Михаилу Витковићу,
своје је размишљање проширио на питање „националисмуса" и до-
шао до закључка да „језгра сербскога рода и најчистијега језика на-
ходи се у садашње време између ријеке Дрине и Мораве“, а да су
се Србиу Аустрији, и поред своје просвећености, више ,,одродили“
од оних у Турској. Та су га размишљања навела да изда на свет
„ову малу простонародну Пјеснарицу“ чије је песме запамтио
кад је „овце и козе чувајући живио“. То ће потаћи још кога да
скупи песме из других крајева, а кад би се неко потрудио могао
би „сабрати велику књигу како што је росиски Пјесеник“. Даље
се помиње потреба српске граматике и речника (,,словара“), а на
крају се изражава мишљење да „овакве пјесне [. . . ] содржавају
негдашње битије сербско и име“.
Дајући садржај овог доста дугог предговора, задржао сам се
угла вном на чињеницама прелазећи преко неких Вукових разлагања
о песмама код Срба, за која је ЈБуб. Стојановић рекао да је „то
просто којешта", а то зато што се Вук питао да ли Срби имају
или немају „националних пјесана“. Та Вукова прва, можда невешта,
разлагања о народним песмама нису овде важна, а чини ми се
да нису ни тако бесмислена ако се у његовом питању „Да ли сами
Руси оваку и оволику књигу имају?“ пренесе тежиште на речи
о в а к у и о в о л и к у 12. Важно је видети како стоји ствар са
чињеницама. Интересантно је доиста да у првом предговору Вук
није поменуо ниједном речју Копитара, за кога је доцније рекао
да је имао пресудну улогу у његовој одлуци да издаје песме и
највећу заслугу за његов успех. Д а то није баш зато што тада,
месец-два после њихова познанства, он није ни сматрао да је улога
бечког цензора била најпресуднија у буђењу његовог књижевног
позива ? После успеха прве збирке у страном свету, коме је толико
допринео Копитар, после енергичних наваљивања његовог новог

1 Нав. дело, стр. 64— 68.

2 Вук у једном писму Копитару (Преписка, I, стр. 142) отворено при-
знаје да није знао да Срби „оволико народних пјесана имају“.
 Како је Вук постао књижевник 51

пријатеља да не напушта започети рад, о којима су остали речити

докази у њиховој преписци из 1815 године, — Вук ће му посве-
тити другу Пјеснарицу и рећи, свакако тачно, да га је он „подбунио“
да почне издавати песме, али ће у тој посвети одати признање
и Мушицком који је „први од Србаља почео њи [песме] скупљати“.
Ово је признање написано после Вукова боравка и бележења
песама у манастиру Шишатовцу, али се оно слаже с оним што
је речено у првом предговору о интересовању Мушицкога за на-
родне песме. У предговору прве Пјеснарице има, међутим, и један
одељак који нимало не личи на „комплименат“. Вук ту цитира
четири стиха из оде Мушицкога Михаилу Витковићу, и на њих,
управо на стих у коме се коре Срби који су се „прелили у чалмо-
носце“, реагира на такав начин да се и сам Стојановић пита „шта
је требало Вуку да свима аустриским Србима рече сад, без наро-
чита повода, једну горку истину која их је морала вређати‘4 1 Поред
све Вукове ограде у белешци испод текста да он подједнако воли
све Србе и да све оно излаже „да би изјаснио боље предпоменуте
стихове г. Мушицкога“, морао се и сам писац класичарских ода
осетити погођеним завршном реченицом оног дугог набрајања
лепих народних имена која се чују по Србији: „а не све јеврејска,
елинска и Бог зна чија не, као по другим местима“.
Објашњење за овај испад, а не комплименат, којим Вук
пропраћа своју прву Пјеснарицу, треба тражити у самоуверености
којом је задахнут почетак његова књижевног рада у Бечу. Та се
самоувереност огледа у његовом првом сачуваном напису, а она
није стечена за цигли месец или месец и нешто дана колико је
протекло од сусрета Вукова с Копитарем до 25 јануара 1814 го-
дине, када је датиран предговор прве Пјеснарице. Копитар је сва-
како помогао да се убрза кристализација његових тежњи и идеја
око једног одређенога програма, али је Вук морао доћи у Беч
не само са својим урођеним способностима и амбицијама, него
и са неким колико толико одређеним намерама. Није случајно
што он ни у позиву на претплату за Писменицу, из исте, 1814, го-
дине, не помиње Копитара, коме у писму, међутим, каже да је он
„перва причина“ тога дела (Преписка, I, стр. 140). У предговору
наглашава да се латио тога посла „из ревности к сербскоме књи-
жеству и из љубави к матерњем језику“. А у позиву на претплату,
после речи да су се „и Сербљи од неколико година пренули из таме
невјежества и почели [. . . ] дјелати на пољу књижества свога“,
он констатује да има списатеља који су почели „писати просто
сербски, као што народ говори“ и да би било мање неслоге између
њих и оних који пишу мешано кад би било правила српског је-
зика1. Драгоцена су ова признања, нарочито ово последње —
да је било српских писаца који су писали као што народ говори.
1 Нав. дело, стр. 67.
52 Ковчежић

Љуб. Стојановић не верује овим „тобожњим“ побудама за

писање Пјеснарице и Писменице и сматра врло сумњивим оно
Вуково тврђење да је читао у Србији Качића, а за руски Пјесеник
нагађа да би то могао бити зборник народних песама Кирша
Данилова. „Али било ма шта, он је то читао онако, као што је
читао и сваку другу књигу, која би му дошла до руку“ — про-
дужава Љуб. Стојановић. Читао овако или онако, важно је било
утврдити да ли је Вук измишљао кад је давао те податке. Он је
уосталом тврдио само за Качића да га је читао у Србији. Зна се,
међутим, да му је Копитар доносио његов РазЈовор у Бечу и да
га је наговарао да те песме изда ћирилицом, мислећи у почетку,
са њим заједно, да су то праве народне песме12. То ипак не искљу-
чује могућност да је он читао Качића још у Србији и да зато баш
и каже да се те песме не би куповале у ћириличком издању „јербо
су људи оно читали шокачки и није ништа ново“ (Преписка, I,
стр. 136). Познато је да је једна песма Качићеве песмарице продрла
у преписима чак у турске крајеве3, али је до Београда могло до-
спети и млетачко издање Разњвора од 1801 године, које ће Вук
доцније поменути у 21 белешци предговора прве књиге од 1824
године. Качић је свакако стимулативно деловао на Вука својом
штампаном песмарицом, која је у неку руку правдала ако .не и
јачала ону његову велику и рану љубав према народној песми.
Знамо из предговора четвртој књизи другог издања од 1833 да
је Вук „како на Дрини и у Лозници (1804 и 1807 године) тако и
у Кладову (1811 године) и у Неготину и у Брзој Паланци (1812
и 1813 године) с великом жељом и радости песме слушао и певаче
тражио и призивао“. Он је у Кладову и Б*рзој Паланци — како
додаје — држао чак једно момче „у служби (као кувара)“ зато
„што је врло лепо знало уз гусле певати“. У свему томе има нешто
више од несвесне привржености гуслама обичног човека из на-
рода. Један тек писмен човек, који нема тежње да се уздигне над
својом сељачком, односно паланачком средином, не може се сва-
како интересовати ни за питања језика; Вук је, међутим, испричао
Срезњевском да је као судија у Брзој Паланци, 1813 године, „слу-
шао сељаке кад се пру, и сваку непознату [ . . . ] реч одмах [ . . . ]
бележио на хартији“. Остајући упорно при својој тези о изненад-

1 Љуб. Стојановић, нав. д е л о , стр. 83.

2 Вук, Г рам ат . и полем . списи, III, стр. 66; Љуб. Стојановић, нав. д ел о ,
стр. 49; П реп и ска, I, стр. 134, 136, 143. •
3 Вид: Д. Вуксан, К ачи ћ ева П јесм ари ц а у М ет о х и ји , Прилози X , стр. 93;
Тих. Р. Ђорђевић, К ачи ћева П јесм ари ц а у М е т о х и ји , Прилози, X , 2, стр. 246;
Божидар Ковачевић, К ачић у П о м о р а в љ у , Прилози, X , 2, стр. 252. — У сва ова
три прилога реч је о преписима исте песме, из чега би се могло закључити да
она није морала доспети у поменуте крајеве преко штампаног текста.
 Како је Вук постао књижевник 53

ном преображају Вуковом, под чудотворним утицајем Копите-

ревим, Љуб. Стојановић не верује, наравно, ни том сведочанству1.
Што се тиче руских песама, Вук није рекао у предговору
да их је читао пре избеглиштва, него да је „прешавши из Србије,
и дошавши овде“ (у Беч), „донио сам са собом један велики ро-
сиски Пјесеник“. Када га је и од кога могао добити? Један руски
зборник помиње се на једном месту баш у вези са скупљањем
наших народних песама. У полемику о Вуковим заслугама о којој
је било речи умешао се и Сава Текелија. Он је у 25 броју СрбскоГа
народнош листа за 1842 објавио чланчић Сваком своје12 у коме је
тврдио да су прави повод скупљању наших народних песама биле
руске песме. Он каже да је 1811 године донео из Русије „једну
књигу руских песама“, које су му се толико допале да је „свакоме
препоручивао да би наше србске песме скупљали и печатати дали“.
Први коме је то саветовао био је Стефан Живковић кад му је „Те-
лемака предао“, а затим је, 1814 године, за време обиласка ма-
мастира по Фрушкој Гори, и Мушицком препоручивао „да би
он по примеру росиски песама и наше искупио“. — Текелијино
се сведочанство не може без резерве примити, јер знамо да је
он бир ндејни Вуков противник, али се такође не може претпо-
ставити да је он измислио баш цело ово казивање.
Вук је и на овај чланчић Саве Текелије одговорио у поме-
нутом свом чланку, и то ,,узгред“, потсетивши само: 1) да је Жив-
ковић предао Текелији Телемаха пошто је изашла из штампе Про-
стонародна пјеснарица; и 2) да је он добио од Мушицког 1815
године неколико песама за које не зна ни када су ни како скуп-
љене3. — Доиста, Живковић није могао предати Текелији свој
штампани превод Телемаха пре изласка Вукове Пјеснарице. Међу-
тим, Текелија је неке податке, нарочито датуме, могао после
толико година помешати у сећању. Он каже да је ишао по фрушко-
горским манастирима 1814 године, а у својој Аутобио1рафији
говорећи под истом годином, о том своме путу, додаје да је тада’
прелазио и у Београд, баш кад су се Турци „спремали на Србију“,
а онда командовао Јаков Ненадовић4. Његов пут по Срему и до
Београда био је, према томе, 1813 године5. Тада је он видео Му-
шицког, а вероватно и Стефана Живковића, који му је том при-
ликом свакако рекао нешто и о свом преводу Телемаха. Поред
препоруке да скупља народне песме, Живковић је од Текелије
добио можда и саму књигу руских песама, а као бивши руски

1 Љуб. Стојановић, нав. д е л о , стр. 92— 93;

2 Прештампан у Вуковим Г р а м . и полем . списим а, П1, стр. 65.
3 Г р а м . и полем . списи, III, стр. 71—72.
4 Л ет о п и с МаШице српске, књ. 120, стр. 37— 38.
5 Ту годину даје и Јован Суботић, Ж ивот С а в е Т екел и је, у Будиму, 1862
стр. 58.
54 Ковчежић

службеник могао ју је и сам некако добавити. Ускоро после тога,

Вук је „довео Живковића о свом трошку из Панчева у Беч“, како
сам каже у свом поменутом чланку, па је том приликом он могао
добити од њега зборник руских песама.
Потребно је било задржати се на овим појединостима да би
се видело да Вук није — изгледа — измислио своје казивање о
Качићу и руском Пјесенику у предговору прве Пјеснарице. Може
се уз то сада рећи да је он са Живковићем, поводом руског Пје-
сеника (а то је без сумње био чувени зборник Кирша Данилова
од 1804), свакако разговарао и о скупљању наших народних пе-
сама. Живковић је ишао у Беч да штампа Телемаха и, сматрајући
ваљда да је за његове амбиције то доста славе1, предао је веро-
ватно Текелијину препоруку своме пријатељу. Зна се да је Вук
доцније признао да је већину женских песама прве Пјеснарице
забележио не по памћењу, него од своје рођаке а Живковићеве
жене Савке.
Вук је, вероватно, пре познанства с Копитарем разговарао
још са којим земљаком о нашим народним песмама. Георгије
Петровић, који је својим славопојкама поводом појаве прве књиге
трећег издања Српских народних пјесама, изазвао полемику са
П. А. Поповићем, написао је у бечким новинама и ову реченицу,
коју је после сам превео: „Он [Вук] дође у Беч и овде, од части
наговором своји собствени земљака, од части наговором страни,
последује давнашњој жељи и изда први збор. србск. народ. песама
год. 1814 и проч.“ Ова је реченица, овако преведена, ушла и у
одговор Г. Петровића12, за који Љуб. Стојановић тврди да га је
писао сам Вук, на критику П. А. Поповића. Као што је драго-
цено оно Вуково раније признање, у позиву на претплату Писме-
нице, да је и пре њега било писаца који су писали као што народ
говори, тако је важно и ово сведочанство, под потписом његова
пријатеља, да је постојала давнашња жеља да се наше народне
песме издају, а да је Вук наговаран на тај подухват и од својих
земљака.
Има још једно сведочанство сличног садржаја. Немац Гер-
хард, о коме је већ било речи, каже у својим тумачењима (01о§-
зап и т) српских песама да је Вук, дошавши у Беч после пропастн
Србије, нашао ту једну своју рођаку „која је знала много малих
женских песама, казала му их (Ипп ппНћеШе), и у њему оживела
раније зачету идеју да скупља народне песме“.3 И поред мале

1 Др К. Георгијевић каже — изгледа с правом — да је Живковићу било

више „до продаје књиге него до литерарног и преводилачког имена и славе“
(Стефап Живковић-Телемак, Прилози, XXI, св. 1— 2, стр. 26— 27).
3 Додатак у Србским новинама, бр. 16 од 18 априла 1842 године; вид.
Љуб. Стојановић, нав. дело, стр. 535—7.
3 Сегћагб, нав. дело, стр. 313.
 Како је Вук постао књижевник 55

нетачности у казивању да је Вук нашао у Бечу своју рођаку (ко-

лико се зна, он је с њом и њеним мужем заједно дошао), Герхард
први открива да су женске песме прве Пјеснарице забележене од
Савке, жене Стефана Живковића-Телемака. Обавештен о таквој
једној појединости, коју ће сам Вук тек доцније саопштити Срез-
њевском, Герхард је могао дознати од Симе или на неки други
начин и то да је Вук још пре Беча имао намеру да бележи српске
народне песме. Тешко је помислити да је тако нешто измишљено
да би се умањиле Копитареве заслуге.
Извесна Вукова казивања и признања, нарочито она из 1814
и 1815 године, биће злоупотребљена у бесомучној борби против
њета. Да је то могао слутити, он би их боље одмеравао или чак
прећутао. Свестан, доцније, своје велике улоге у историји наше
културе, и не желећи да дели славу творца српске књижевности
са другим српским писцима, он је дао друкчија тумачења своје
прве књижевне делатности, мада саме чињенице није мењао нити
дотеривао. Између осталог, он је преувеличао Копитареве за-
слуге, само да би он остао први ,,чисти“ српски писац, и он је
сам поставио тезу, — која је прихваћена, али се не може примити-
да је у Бечу постао „изненада“ књижевник.
Н. Бавашевић
 ПИТАЊЕ ВУКОВЕ ПЕТЕ КЊИГЕ Н АРО ДНИ Х ПЕСАМА

Вук Караџић за живота издао је четири књиге трећег издања

своје збирке народних песама. Убрзо после његове смрти, већ
1865, издата је у Бечу „трошком народнијех прилога“ и пета
књига, „у којој су пјесме јуначке новијега времена о војевању
Црногораца“. При сређивању државног издања Вукове збирке
народних песама, 1898 до 1902, редактор Љубомир Стојановић
је за прву, трећу и четврту књигу као основу узео последње Ву-
ково издање, не мењајући ништа уколико сам Вук на личним
примерцима није био назначио што је требало изменити, само
је у додатку четврте књиге објавио четири песме којих у издању
из 1862 није било. Исто је тако поступио и П. П. Ћорђевић као
редактор друге књиге. Остале књиге државног издања, од пете
до девете, које највећим делом садрже лирске и епске песме из
Вукових рукописа, сређене су аналогно распореду прве четири
књиге, тако да су лирске песме ушле у пету књигу, а епске поре-
ђане хронолошки у остале четири књиге. Првобитна пета књига,
она из 1865 године, коју је, као што ћемо видети, Вук био при-
премио за штампу, није узета за саставни део његове за живота
сређене збирке, него је изједначена такорећи са рукописном за-
оставштином. Није тешко наслутити извесно колебање Стоја-
новићево како да поступи са том петом књигом. У предговору
за шесту књигу државног издања, писаном „маја 1899 године“,
Стојановић каже да ће „пета књига“ Вукових народних песама
„издата у Бечу 1865“ бити девета књига државног издања, дакле
да ће и у овом издању изићи као посебна целина, иако тек као
последња књига целе збирке. Али није тако поступио. Стојановић
је прве четири песме некадашње пете књиге, која је била веома
обимна, штампао у осмој књизи свога издања, а остале, изме-
шане са другима из рукописа, у деветој књизи. Коначно је, дакле,
одлучио да пету књигу схвати као део рукописне заоставштине.
Поставља се питање да ли је Љ. Стојановић у овом случају пра-
вилно поступио.
Колико ми је познато, пету књигу своје збирке народних
песама Вук први пут помиње у једном писму Лукијану Мушицком
 Питање Вукове пете књиге народник песама 57

из 1827 године, пре, дакле, него што је 1833 издао у Бечу четврту
књигу т. зв. лајпцишког издања. Извињавајући се што му не може
посветити припреману четврту књигу, јер је наменио Јакову Гриму,
Вук у поменутом писму пише Мушицком: „А ја ћу за вас пету
и за Копитара шесту књигу скупити за три месеца у самој вашој
епархији“. Дајући „рачун“ о певачима епских песама његове
збирке, Вук је у Предшвору за четврту књигу лајпцишког издања,
писаном „у Бечу мјесеца маја 1833“, више пута наговестио проду-
жетак своје збирке, а поводом Вишњића изричито помиње пету
књигу. Осим оних песама Вишњићевих које је унео у другу, трећу
и четврту књигу лајпцишког издања, Вук каже да од њега има
„и још три од Карађорђијина времена, које сам оставио да њима,
ако бог да здравља, зачиним пету књигу“. (То су песме: Бјелић
Шњатије, Лазар Мутап и Арапин и Станић Станојло). У том
ПредГовору нагласио је да песама „за штампање“ има још од
Стојана Хајдука, Ђура Милутиновића-Црногорца, Гаје Балаћа,
Слепице Живане и Милошевог момка Рова, а о Мушицком каже
да му је „из садашње епархије своје (наиме из Карловца у Хрват-
ској) послао пре четири године свежањ различних народних пе-
сама из који ће се моћи лепи за штампу изабрати“. У Објављенију
за четврту књигу Вук опет изричито помиње пету књигу. О том
у ПредГовору каже: „Као што сам казао у Објављенију, ја имам
и за п е т у књигу и з а б р а н и песама, из различни времена
и од различни догађаја, као што су од прилике и ове у ч е т в р т о ј
књизи“.
Из ових последњих Вукових речи јасно се види како је он
1833 био замислио своју пету књигу народних песама. Обично се
узима да т. зв. лајпцишко издање, од којеса су прве три књиге
штампане у Лајпцигу 1823 и 1824 год. а четврта у Бечу 1833, чини
целину. И Вук је тако схватио чим је књигу штампану у Бечу 1833
означио као четврту. То издање ипак није јединствена целина;
целину чине само прве три књиге, а четврта је као неки додатак.
Сређујући то издање, Вук је епске песме поређао хронолошким
редом: у другој књизи су песме „најстаријих времена“, до око
половине XV века, а у трећој су „пјесме јуначке позније“ : о Црно-
јевићима, Јакшићима, хајдуцима, ускоцима и новијим борбама
за ослобођење Црне Горе и Србије. Те две књиге, дакле, чине
завршену целину, јер обухватају песме од најстаријих времена до
Вукова доба. Четврта књига, међутим, сама за себе узета, садржи
такође песме од најстаријег до најновијег времена или, како Вук
у наслову каже, „различне јуначке пјесме“.
Од 1823 или нешто раније па до 1833 Вук је од својих сарад-
ника добио или је сам од певача забележио велики број песама,
међу овима и таквих које би по хронологији догађаја о којима
се у њима пева ишле у другу или трећу свеску; располагао је и
58 Ковчежић

извесним бројем песама забележених пре 1823 које из разних

узрока није уврстио у другу и трећу књигу (три поменуте Вишњи-
ћеве песме на пример). Како тада није намеравао или није био
у могућности да штампа ново издање свих песама, то се одлучио
на објављивање додатних свезака: издао је нетврту, а спремао је и
пету. Тако замишљена пета књига, која би по наведеним Вуковим
речима садржавала ,,изабране“ песме ,,из различни времена“
као и четврта књига, никада није угледала света; то није она пета
књига из 1865 године.
Четрдесетих година прошлог века Вук је почео штампати
треће, такозвано бечко, за његовог живота последње издање на-
родних песама. Иако се то издање не може оценити ,,као потпуно
самостално, с мало сличности са претходнима“, како је то тврдио
Кулаковски (П. Кулаковскш, Вукв КараджичЂ, стр. 169), јеридеју о
хронолошком сређивању јуначких песама Вук је имао још 1823, ипак
се оно по сређености и богатству материјала знатно разликује од
ранијих. Друга књига тог издања штампана је 1845, трећа 1846, а
четврта тек 1862. Кроз цело то издање, укључуј>ћи сада и четврту
књигу, јуначке песме су, колико се то могло, сређене хронолошки:
у другој књизи су „пјесме јуначке најстарије“, у трећој „пјесме ју-
начке средњијех времена“, а у четвртој „пјесме јуначке новијих вре-
мена о војевању за слободу". Осим тога Вук сада одређеније и са
чвршћим ослонцем на периодизацију српске историје повлачи гра-
ницу између ,,старијих“ и „средњих времена“ : 1823 године песме о
Јакшићима и Црнојевићима био је сврстао с песмама о хајду-
цима, ускоцима и новијим борбама за ослобођење од Турака,
узимајући тада као преломан догађај појаву ватреног оружја,
а сада за најстарије сматра све песме о догађајима за време
српског феудализма од Немањића до пропасти последњих оста-
така средњевековне државе на самом крају XV века, те песме
о Црнојевићима и Јакшићима преноси у другу књигу. Главно је
то да је треће издање цело сређено хронолошки и да свака књига
чини донекле засебну, заокругљену целину.
У Предговору за IV књигу бечког издања, који је писан „у
Бечу у октомврију 1862“, Вук поново помиње пету књигу песама,
само сада друкчије замишљену него 1833. Поводом песама Сава
Матова Мартиновића он каже: „Ја ћу о овоме знатноме Србину,
ако бог да здравља, говорити више у петој књизи, за коју ћу гле-
дати да се што прије почне штампати"; о Ћуку Средановићу каже:
„Овај Г. Ђуко дао је мени онда (1860, кад је Вук био не Цетињу)
још неколико лијепијех пјесама о различнијем бојевима за ври-
јеме кнеза Данила, које ће се штампати у петој књизи; а и прије
тога он је мени послао неколике лијепе пјесме од старијех вре-
мена, које ће се послије штампати у реду с другима оваквима“.
И од Максима Шкрљића има — каже — „још много пјесама из
 Питање Вукове пете књиге народних песама 59

различније времена, које ће се послије штампати“. Из овог Пред-

твора, нарочито из оног дела у коме се говори о песмама до-
бијеним у два маха од Ђука Средановића, доста се јасно види
да је Вук 1862 године имао намеру да издавање народних песама
продужи у два правца: да изда пету књигу у којој би биле песме
„ о бојевима за времена кнеза Данила“ (1851— 1860) која би, по
хронологији догађаја о којима се у њој пева, била наставак већ
спремљених књига епских песама, друге, треће и четврте, и да
„послије“, пошто штампа пету књигу, објави једну, или можда
више додатних књига у којима би биле песме „из старијих вре-
мена“. Тако замишљеном петом књигом завршавала би се, дакле,
хронолошки сређена збирка: у другој књизи песме о феудалном
добу до коначне пропасти последњих остатака српске феудалне
државе, у трећој о хајдучким и ускочким герилским акцијама,
у четвртој о масовним борбама за ослобођење Црне Горе и Србије,
и, најзад, у петој о борбама за одбрану већ ослобођених области.
Да је Вук при крају живота заиста овако замишљао пету
књигу види се и из неких његових писама из тог времена. Тако
он 12 фебруара 1862 пише из Беча младом црногорском кнезу
Николи: „Ја сад овдје штампам четврту књигу пјесама у ксјој
ће бити различне јуначке пјесме од неко сто и осамдесет година
до црногорског књеза Данила, а пјесме о различнијем догађајима
у Црној Гори за времена овога незаборављенога владаоца на-
шега народа штампаће се иза ове четврте књиге одмах (овога
љета) у петој књизи саме за себе, којијех сам ја покупио још не-
колико пута онолико колико ми је дао сердар Ђуко, тако да ће
бити књига око 30 штампанијех табака“. (Саво Вукмановић, Из
преписке В. Караџића, Стварање, Цетиње 1956, св. 3, стр. 197—204).
Три месеца касније помишљао је Вук да у пету књигу унесе и не-
колико песама о борбама у Црној Гори и после смрти кнеза Да-
нила. (Види писмо кнезу Николи од 10 маја 1862 на истом месту).
О петој књизи говори се и у „Огласу“ за четврту књигу, издатом
у марту 1862 (Љ. Стојановић, В. Караџић, стр. 618).
Вук је дакле већ почетком 1862 године имао пету књигу
спремљену за штампу, очевидно баш онакву каква је нађена у
његовој заоставштини и штампана 1865. Пада у очи ипак да т?
књига није дата у штампу 1862, као што би се очекивало по наве-
деним Вуковим речима у писму кнезу Николи; није штампана
ни током целе 1863. Занимљиво је да Вук не помиње пету књигу
ни у једном писму које је писао десетак дана пред смрт земунском
књижару Игњату К. Сопрону (в. Стражилово, 1894, стр. 428).
У том писму Вук потсећа Сопрона на разговор који су имали
у лето 1863 о новом „много умноженом издању“ народних пе-
сама, предлаже му да одмах даду у штампу Врчевићеву збирку
60 Ковчежић

лирских народних песама из Херцеговине и књигу приповедака,

па тек онда да приступе штампању новог издања песама; о петој
књизи ни речи, мада би се могло очекивати да Сопрону предложи
и штампање већ спремљене пете књиге пре него што се отпочне
са штампањем новог издања.
Намеће се питање: зашто је Вук одлагао штампање пете
књиге кад је већ 1862 имао намеруда је штампа. Изгледа ми најпре
због тога што је можда изостала морална подршка и материјална
помоћ младог црногорског кнеза Николе које је Вук очекивао.
Индикација за такву претпоставку има. Из писама рисанског
проте Вука Поповића Вуку Карацићу види се да је баш у ово
време 1862 и 1863, отац црногорског кнеза Николе, велики вој-
вода Мирко, био завео, да се тако изразим, строгу цензуру на
штампање, па чак и бележење популарних десетерачких песама
о догађајима за време владе кнеза Данила и оним после његове
смрти. У то време ужурбано се спремала и штампала збирка
таквих песама самог војводе Мирка Јуначки споменик (због те-
шкоћа са штампањем књига је изашла 1864), у којему има неко-
лико песама о истим догађајима о којима се пева и у неким песмама
Вукове пете књиге, само друкчије1. Занимљиво је да Вук у наве-
деном писму кнезу Николи помиње песме Ђука Средановића,
који је живео на Цетињу, био близак војводи Мирку и, по тврђењу
Вука Поповића, учествовао у спремању ЈуначкоГ споменика, а не
помиње Сава Матова Мартиновића, чије песме захватају више
од половине целе пете књиге, а који је тада живео у Задру као
политички емигрант из Црне Горе. У поменутом писму кнезу Ни-
коли од 10 маја 1862 Вук моли да му се пошљу фотографије кнежева
Данила и Николе да их унесе у пету књигу песама: „Лик кнеза

1 В. ПоповиИ Вуку 13 маја 1863: „Чујем и ја да ће на Цетињу штампати

једну књигу јуначкијех пјесама. Око овога работају многи: и калуђер Дучић,
и Зега, и Ђуко и остали цетињски главари, те пјесме сачињавају и скупљају,
у којима се именују највише они, да су се јуначки понијели у сваком боју што
су имали лани са Турцима“ (Преписка, VII, 430).
„Они мрзе на сваку пјесму у којој се не похваљују и не славе они с ју-
наштвом; њима нијесу повољне ни у оној вашој књизи (мисли на IV књигу)
неке пјесме, особито оне из Грахова и о смрти Смаил-аге Ченгића и све стрепе
хоће ли се са славом и похвалом поменути војводе и сенатори у петој књизи
у пјесмама од Граховца и не престају питати када ћете је штампати“ ( Пре-
писка, VII, 431).
28 августа 1963: „Ове двије од боја у Крвавој Дуги исписао сам од једног
пјевача Бањанина, који је у сваком лањском боју био и једва под кријући на
вјеру каза ми их, зашто не смију од Мирка пјесме никоме казивати ни у пје-
смама никог другог осим Црногорце и њихове главаре помињати ни славити".
(Преписка, VII, 435).
„Ја се надам с повратком мојим да ћу наћи од војводе Анта неколико
новијех пјесама код куће, него опет чух да им је књаз и Мирко запријетио да
не смију никакву пјесму никоме давати, нако сваку на Цетиње послати“ ( Пре-
писка, VII, 438).
 Питање Вукове пете књиге народних песама 61

Михаила већ се ради, он је сасвијем гологлав, и тако мислим да

израдим и лик кнеза Данила и Ваше Свјетлости“, — каже се у писму;
— лик Михаилов унео је у четврту књигу 1862, а у петој књизи
1865 нема ликова Данила и Николе. Да су фотографије нађене
у рукопису пете књиге, верујем да би биле објављене. На Цетињу
се јамачно нису одушевљавали Вуковом намером да изда пету
књигу. Вук је, непосредно пред смрт, поново био на Цетињу и
том приликом, без сваке сумње, разговарао и са кнезом и са ње-
говим оцем и о петој књизи и њеној садржини, и врло вероватно
није добио ни моралну подршку ни материјалну помоћ да књигу
изда. Но, било да је Вук и одустао од штампања пете књиге, било
да је није штампао зато што није имао средстава, у сваком слу-
чају он је ту књигу већ у Бечу био спремио за штампу и треба је
сматрати као аутентично његову.
Сасвим је друго питање можемо ли се ми данас сложити
са Вуком у питању да ли песме објављене у петој књизи треба
узети за народне или не. У садржају пете књиге из 1865 године
Вук је уз шест песама (бр. 5, 6, 8, 10, 14, 15) био назначио „спје-
вао Ђуко Средановић“, за даљих пет (бр. 1, 7, 12, 16, 18) каже
да их је „спјевао“ Саво М. Мартиновић, а за једну (бр. 13) да је
„спјевао“ Филип Срданов Дробњак; од 18 песама колико их је
свега у књизи, само за шест песама (бр. 2, 3, 4, 9, 1л, 17), дакле
свега за једну трећину, није речено да их је одређени човек „спјевао“.
Као што је познато, и међу песмама четврте Вукове књиге
има их забележених непосредно од њихових твораца. За Вишњи-
ћеве песме о Устанку Вук каже: „Ја за цело мислим да је ове све
нове песме, од Карађорђијина времена, Филип с а м с п е в а о “;
за песму Бој на Делшраду: „П о свој прилици је Рашко ову последњу
песму спевао у логору на Делиграду, јер је ни од кога тако по
реду нисам могао чути као од њега, а они од којих сам је слушао
сви су ми казивали да су је на Делиграду чули од њега . . . “; најзад
за песму Анђелко Вуковић и Синан кесеџија каже: „Ову је последњу
песму Анђелко спезао 1821 године. . . “. Рашкова песма Бој на
Делшраду била је, по Вуковом сведочанству, прихваћена и даље
преношена од других народних певача; да су се и Вишњићеве
песме певале у народу види се по томе што је Вук већи део ње-
гове песме о боју на Мишару штампао још 1814, пре него што
је од Вишњића непосредно бележио песме 1815 у Шишатовцу.
Ни Рашко ни Вишњић нису писали своје песме. Ни Анђелко Ву-
ковић није сам написао песму о свом мегдану са Синаном Ке-
сецијом, али, за разлику од прве двојице, који очевидно нису инси-
стирали на томе да се зна да су односне песме они певали, „заокупи
једнога трговца — каже Вук — те му је ноћу препише и сутри
дан је мени преда“. У извесним случајевима тенпо је заиста одр >
дити када једну десетерачку епску песму чији је стваралац познат
62 Ковчежић

треба сматрати народном а када индивидуалном творевином,

али ми изглгда да при томе треба поћи баш од ове разлике у
односу према песми с једне стране старца Рашка и Вишњића а
с друте стране Анђелка Вуковића: код прве двојице није нимало
изразито осећање личног удела у стварању епских песама, а код
Вуковића јесте; прва двојица су простонародни певачи, изузетно
даровити истина, а трећи има имбиције да буде познат као спе-
валац. Зато је Вук био у праву када је Вишњићеве и Рашкову
песму о Устанку сврстао међу народне. Не бих за сада знао рећи
да ли због тога што је Вуковићеву песму сматрао слабијом од
осталих у књизи или зато што је није сматрао народном, али тек
ту песму, коју је био уврстио у четврту књигу лајпцишког издања
1833, није штампао у коначној редигованој четвртој књизи из
1862. Пре бих рекао да је песма изостављена због тога што није
ништа друго него слаба имитација познате песме Краљевић Марко
и Муса Кесаџија. Но и кад би била добра и по мотиву нова, ипак
је, мислим, не би требало сматрати чисто народном, него само
на народну испеваном песмом. Јер тежња ствараоца да се као
такав прочује по правилу повлачи са собом издвајање његово
из анонимне множине народних певача у настојању да и у иде-
јама, и у композицији и стилу даде нешто свога личнога. А кад
се то у песми јави и не буде затупљено у евентуалном усменом
преношењу, онда више немамо народну песму колективног по-
стања, него неку прелазну форму од усмене ка писаној књижевности.
Већина песама у петој књизи Вукове збирке, управо све оне
за које је у садржају речено да их је „спјевао“ један од тројице
поменутих спевалаца, имају такав прелазан карактер. Двојица
од тих спевалаца, Ћуко Средановић и Саво М. Мартиновић, о
којима и иначе нешто више знамо, били су писмени, обојица су
заузимали видне положаје у друштву, обојица су путовали и ви-
дели света, обојица су имали свој личан став и своје личне судове
о догађајима њихова времена, и, што је у овом случају најважније,
обојица су сами п и с а л и своје песничке творевине. Све је то
нашло свој израз и у песмама које су спевали: лични судови, по-
негде јасни књижевни утицаји, склоност ка развијању детаља и
сложенијој композицији итд. Све је ово нарочито изразито у пе-
смама Сава М. Мартиновића; једна његова песма, најдужа од
свих у петој књизи (2255 стихова), није уопште епска песма, него
нека невешто писана драма у десетерцима; осим тога, у већини
песама Мартиновић пева о себи, својој политичкој улози и своме
јунаштву, чега нема у народним песмама. Укратко, и Средановић
и Мартиновић били су се по култури, а делимично и по схвата-
њима, издвојили из колектива као индивидуалне личности и њи-
хове песме, мада су испеване у народном десетерцу и по угледу
на народне песме, нису више народне усмене творевине, него
 Питање Вукове пете књиге народних песама 63

претстављају прелаз према писаној књижевности. Ове чињенице

Вук око 1862, у време кад спрема за штампу пету књигу, није узи-
мао у обзир, те је песме Ђ. Средановића и С. М. Мартиновића
уврстио међу народне, иако оне то нису, поготово не оне Марти-
новићеве.
Ни поступак Љубомира Стојановића при сређивању др-
жавног издања не може се прихватити. Одлучујући се да пету
књигу онакву какву је Вук припремио за штампу 1862 и каква
је угледала света 1865 не штампа у државном издању као посебну
целину, него да песме из те књиге измеша са другим песмама
добрим делом анонимних спевалаца, он је и песме Ђ. Средановића
и С. М. Мартиновића самим тим признао као народне песме,
што по мом мишљењу није правилно. По мом мишљењу, Ву-
кову збирку народних песама треба издати тако да прве четири
књиге остану онакве какве их је Вук дао у трећем издању, а из
рукописне заоставштине издвојити само народне песме, тј. оне
које су макар и краће време живеле у усменом преношењу и, како
би Вук рекао, „догоњене према народнима“, остале одбацити
или их, ако је потребно, укратко препричати у напоменама. Пета
књига може се штампати као целина, али као сасвим издвојена
целина која не иде у збирку правих народних песама, а при том
нагласити да и она садржи шест песама (бр. 2, 3, 4, 9, 11 и 17) које
се могу сматрати народним, мада би и те песме у овом погледу
требало детаљније проучити.
В. Латковић
 ВУК КАО РЕДАКТОР НАРОДНИХ ПЕСАМА*
У заоставштини Вука Караџића, кзја се чува у Архиву Српске
академијг наука у Београду, налази се, поред других хартија, и
знатан број рукописа народних песама1. Ови рукописи били су
Вуку стална брига. Издајући 1841 године један њихов део, он се
извињавао читаоцима због неједнакости у погледу редакције,
правдајући се да с обзиром на велику количину песама и болест
главе и очију није могао друкчије да учини. Био је задовољан
што је и ове своје рукописе видео наштампане. „Ако дочекам,
да се и осталијех овако опростим — пише он,— онда ћу се избавити
велике бриге; јер кад сам год на смрт морао помислити, прва
ми је брига и жалост била: Шта ће бити од овијех пјесама и од
осталијех мојијех рукописа ? А камо страх и брига, што сам подно-
сио, да их гдје у путу како не изгубим?"2. Отада па до краја
свога живота он је издао још многе од ових својих рукописа, али
је остало доста и таквих које није доспео да штампа, иако је желео
то да учини. Захваљујући највише овој чињеници, у стању смо
да се ближе упознамо са поступком по коме је он одабирао и
рздиговао оне песме које је намеравао да објави.

1 ВУК КАО СКУПЉАЧ НАРОДНИХ ПЕСАМА

Док је био млађи, Вук је народне песме сам бележио. Његова

прва збирка — Мала простонарод/ња славено-сербска песнарица
(у В1ени 1814) била је састављена претежно од песама које је „у
Беч у глави донио“3. Још док му је ова књижица била у штампи,
дао се на прикупљање песама за другу. Био је срећан да још тада,
на почетку свога рада, у Сремским Карловцима и у манастиру
Шишатовцу, наиђе на своје најдаровитије певаче — Тешана Подру-

* На овај проблем први пут сам указао у предавању Р ук о п и си н ародн и х .

песам а у В у к о в о ј заост авш т ини, одржаном 29 августа 1957 на IV конгресу
Савеза фолклориста Југославије у Вараждину.
1 Рукописи народних песама из Вукове заоставштине смештени су у
две велике кутије, у 33 опсежна омота; заведени су под бр. 8552/257, 1—XXXIII.
2 С р п с к е н ародн е п јесм е I (Беч 1841), стр. XIII—XIV.
3 Н а р о д н е срп ске п јесм е I (Липиска 1824), стр. XV.
 Вук као редактор народних песама 65

говића и Филипа Вишњића и да од њих забележи најлепше народне

песме. Почевши од своје друге збирке — Народне србске и^сна-
рице . . . частг. втора (у ВЈенни 1815), он је песме ,,преписивао . . .
из уста пјевача и пјевачица“4.
Нажалост, данас ће се у заоставштини Вука Караџића узалуд
тражити многи од ових првих записа из времена када је он био
у јеку стваралаштва. Тада је он водио луталачки и прилично
несређен живот, па није имао времена ни воље да своје записе
систематски слаже и чува за потомство. Сачувани су само они
записи које није имао прилике да штампа, например неколико
руских народних лирских песама, које је, на повратку из Русије,
преко лета 1819 године, забележио у једном селу Орловске губерније,
нашом азбуком, прилично адекватно:
Випил рјумку випил двје
Зашумјело в головје.. . и т д .5

Исто тако чувао је Вук и песме намењене новим књигама — петој

и осталима, које није доспео да изда. Тако у предговору четврте
књиге Народних српских пјесама (1833) он пише како је 1815 године
записао од Филипа Вишњића, поред песама које је објавио у другој
и трећој књизи, ,,још три од Кара-Ђорђијна времена“, али да их
је оставио да њима „зачини п е т у књигу“6.
Што је занимљиво, Вук је уништавао многе своје, па и туђе
записе народних песама, пошто би их редиговао и штампао, не
само у прво време, него је то чинио и касније. Ово се тешко може
објаснити када се има на уму да је од других својих ствари,
например од писама, филолошких и историских радова, чувао
не само концепте него и по неколико напоредних преписа. Као
да је записе песама намерно уништавао да се његове редакторске
измене не би погрешно тумачиле. Да је могао и морао водити
рачуна и о тој чињеници, јасно је по томе што су његови пријатељи,
Јернеј Копитар, Јаков Грим и други тадањи научници, желели
аутентичне записе народних песама, и што је и он сам, нарочито
када је био у питању скупљачки рад других (например Симе
Милутиновића-Сарајлије), истицао потребу верног бележења и
издавања народних песама.
Онда када је био стекао глас неоспорно најбољег скупљача
и издавача народних песама, Вуку је пребацивано да су му песме
други скупљали, а да се он прославио само као њихов редактор

4 Исто, стр. XVI—XVII.

5 Архив Српске академије наука, бр. 8552/257, XXIV—4. За ове песме Вук
је напоменуо да их је записао „из уста руски жена и ђевојака“ и да ће то „може
бити, бити прве руске пјесме (и ријечи!), које су онако написане као што и народ
пјева и говори“. (Иреписка I, стр. 177).
6 Народне српске пјесме IV (Беч 1833), стр. XII.

5 Ковчежић
99 Ковчежић

и издавач7. Када се упореди бројни однос између његових сачуваних

записа и онога што су му други слали, излази као да су овакви
критичари били у праву. Али тај однос рукописа у Вуковој зао-
ставштини не одговара правом стању ствари. Кад год је могао,
Вук је народне песме сам бележио, а на друге се ослањао само онда
кад је то морао. Међутим, он је записивао само неоспорно добре
песме, а како са сопственим записима није имао никаквих тешкоћа,
нарочито док их је сам преписивао за штампање, они му после
објављивања више нису били потребни, те их је могао уништити.
Зато у његовој заоставштини нема ни првобитних записа ни преписа
читавог низа песама за које се поуздано зна да их је сам бележио
— например, песама Тешана Подруговића.
При свем том, удео помагача у Вукову скупљачком раду
није био мали. Вук је успео да за бележење народних песама
одушеви велики број добровољних сарадника из многих крајева
и из разних сталежа, па чак и такве који до краја свога живота
нису усвојили његову правописну реформу. Неке је за њега и његов
рад везивало лично пријатељство, а други су поштовали његове
велике заслуге за српски народ и желели да и сами колико могу
допринесу народној ствари. Шаљући му 22 јуна 1844 двадесет
народних песама које је, по његовој жељи, забележио од своје
мајке, Стефан Телечки га моли да их прими „сг> ономн искрено-
ст1м “ с каквом их је он записивао и обећава да ће се и убудуће
трудити да његову „плантећу кн добр8 и срећи рода“ жељу
задовољи8.
У почетку свога рада Вук није поступао онако како се то
данас захтева од савесног издавача народних песама: није назна-
чавао од кога је и када коју песму записао. Он то није чинио зато
што се тада на то није много полагало, а можда и због тога да
својим супарницима не би открио певаче од којих је песме добијао,
како се и они не би користили истим изворима. Са колико је
вештине и умешности он чувао своје певаче да и другима не би
послужили, види се из његове преписке са Савом Мартиновићем,
бившим црногорским капетаном, који му је, живећи као избеглица
у Задру, испевао читав низ песама о најновијим црногорским
бојевима за слободу, а кога је на све могуће начине убеђивао да
своје песме никоме другоме не уступа. „Ја Вам као прави пријатељ
својски кажем — пише он Мартиновићу 18 априла 1862, — да Ви
ту у Задру не штампате ни једне ријечице, јер би сте тијем могли
искварити сав посао; и колико је могуће да не казујете никоме
да сте што спјевавали, да људи не би знали и којешта говорили
докле све Ваше пјесме у једној књизи ја не наштампам и на свијет

7 Санкшиешербурсшл В^домосши, 18 дек. 1859, № 276. Славннсмн земли.

» АСАН, бр. 8016/2.
 Вук као редактор народних песама 67

не и зд а м .. . , јер ако се ко не би потрудио што да поквари, јамачно

не би нико да помогне“9.
У предговору Народне србске пЂснарице (1815) Вук је само
узгред напоменуо да за краљичке песме има да благодари Мак-
симу Ранковићу, за нове јуначке Филипу Вишњићу, а за све
остале јуначке Тешану Подруговићу. Међутим, у првом издању
четврте књиге Српских народних пјесама (Беч 1833), а затим и у
другом издању ове књиге (Беч 1862) он је, „због млоги узрока, а
особито због гдекоји разлика у језику“10, назначио шта је, од
кога певача и из кога краја сам забележио, а шта су му други
послали. Али, пада у очи да је он то учинио тек онда када је
мислио да његови најбољи певачи више нису били у животу11.
Међутим, тада је временски размак био већ толики да се могао
сетити само важнијих певача, те за неке песме више није ни сам
знао од кога их је добио, те остаје да се тек утврди да ли их је
сам записао, и од кога, или су му их други послали. За неке
песме није ни имао потребе да каже од кога су, јер их још није
био издао.
Занимљиво је да се Вук није служио предговором само зато
да захвали својим помагачима него и да опомене оне који су обећали
песме, а нису их послали, какав је био случај са старешином Ћу-
приске нахије Милосавом Здравковићем, лепеничким капетаном
Милутином Ћорђијевићем и капетаном Ваљевске Посавине Пав-
лом Даниловићем12. Јован Стејић је врло лоше прошао зато што
је неке песме сам објавио уместо да их пошље Вуку13.

2 КАКО ЈЕ ВУК БИРАО ПЕСМЕ ЗА СВОЈЕ ЗБИРКЕ

Слава Вука Караџића као скупљача и издавача народних

песама заснива се колико на чињеници што се он тога посла латио
онда када је наша народна поезија била у најлепшем расцвату,
толико и на његову настојању да за поједине песме пронађе најбоље
певаче, да од многих песама које су му стојале на расположењу
одабере најлепше и најкарактеристичније и да ове изда у беспре-

» АСАН, бр. 8514.

10 Народна србска п^снарица (1815), стр. [X]; Народне српске пјесме IV
(1833), стр. VII.
11 У предговору четврте књиге (1833), где саопштава да је од њега за-
писао 22 песме, Вук напомиње да су Подруговића у Сребрничкој нахији Турци
испребијали, „па умре од убоја“ (стр. VII—IX); за Филипа Вишњића, од кога
је, како сам каже, записао тринаест песама, наводи на истом месту да је „пре
неколико година" чуо „да је и умрво у Грку“ (стр. XI—XII); најзад, на истом
месту, он напомиње да је „прошавши година“ питао за старца Милију, од
кога је добио четири врло лепе песме, и да су му рекли да је умро (стр.
ХШ—XVII).
12 Народне српске пјесме IV (1833), стр. XXXIV.
13 Исто, стр. XXXVI.

5*
68 Ковчежић

корном облику. И други су народне песме скупљали када и он;

неки су настојали да их пре издавања чак и улепшају, па ипак
нису постигли његову славу, јер је он за скупљање, редиговање
и издавање народних песама имао изузетне способности. Пореклом
из краја који је један од најобилнијих извора наше народне поезије,
од лозе која је давала епске јунаке и гусларе ствараоце (његов
рођак из Дробњака Шујо Караџић спада у познатије црногорско-
херцеговачке епске јунаке, а дед му је био познат гуслар), Вук
се у детињству и раној младости, у родитељској кући и у устаничким
логорима, у толикој мери прожео народном песмом да је и сам
располагао богатим репертоаром. „Ја сам се родио и одрастао —
прича он — у кући, где су које дед и стриц, које различни други
Ерцеговци, који су готово сваке године на зимовање долазили,
по целу зиму песме певали и казивали; по том сам по логорима,
како на Дрини и у Лозници (1804. и 1807. године), тако и у Кладову
(1811. године) и у Неготину и у Брзој Паланци (1812. и 1813. године)
с великом жељом и радости песме слушао и певаче тражио и
призивао“14. Већина песама које је доцније издавао њему је била
одраније позната, и остајало му је само да трага за певачима у
чијој су интерпретацији оне имале најсавршенији облик, пошто
је био уверен „да је свака народна песма добра и лепа, само ваља
наћи правог певача, који је зна, као што треба“15. Скоро се сав
његов скупљачки рад и састојао у томе трагању за добрим пева-
чима. Знао је да такве певаче на првом месту треба тражити у
Црној Гори, Босни и Херцеговини и зато је стално желео да посети
ове земље или да бар дође до певача из њих; од свих области у
Србији највише је полагао на Ужичку нахију, у којој је било много
досељеника из динарских крајева.
Пожртвованим и сталним скупљачким радом, захваљујући
сарадњи многих својих пријатеља и познаника, Вук је дошао до
веома велике збирке народних песама. Зато је и могао да бира
само оне песме које су биле најлепше и најсавршеније у својој
врсти, поступајући увек као савестан и строг антологичар. Био је
непопустљив у бирању не само онда када је располагао са више ва-
ријаната исте песме, већ и у случају када је имао једну једину. Када
неком песмом коју је имао није био задовољан или је претпостављао
да се може наћи боља, он је обично није издавао. За неке песме
до краја живота није успео да нађе оне узоре какве је у својој
младости слушао или за које је претпостављао да морају постојати.
„Кад би се од каке в р л о с т а р е песме, или макар и од новије,
али од особитога и ретког догађаја, нашле само неколике врсте
— пише он у предговору четврте књиге (1833), — па макар се ни

14 Исто, стр. Х ћ —х и .
15 Исто, стр. XXXV.
 Вук као редактор народних песама 69

оне не могле разумети, опет би ји било вредно штампати; али

о д обични догађаја, код толики добри и лепи песама, штампати
песме рђаве и луде, ја мислим да би била права будалаштина“16.
Због тога су се у његовим рукописима нашле неиздате варијанте
појединих песама, често и доста лепе, само зато што је за објављи-
вање било лепших.
Правим песмама Вука Караџића могу се сматрати само
оне које је он спремио за штампу и чије је штампање надгледао,
а то су песме које је издао у своје четири књиге у њихову коначном,
бечком издању (прва 1841, друга 1845, трећа 1846 и четврта 1862
године). Почев од 1814 године, он је ове своје збирке непрестано
усавршавао и употпуњавао, глачајући старе песме и уносећи међу
њих оне нове за које је сматрао да су тога достојне. Када је
прикупио толико песама да више нису могле стати у прве две
књиге, разделио их је тако да је у првој објавио само лирске, док
је у три остале унео епске песме: у другу најстарије, у трећу из
средњих времена, а у четврту о новијим догађајима. Овакво
разврставање почео је да спроводи још од 1823/1824 године, у
лајпцишком издању својих песама, када је издао прве три књиге;
четврта, која припада истој серији, изашла је тек десет година
касније, у Бечу 1833.
Како је Вук дуго живео и како му је у току педесетогодишњег
стваралачког рада скупљање и издавање народних песама било
главна брига, природно је поставити питање: зашто је издао само
четири књиге када је на расположењу имао толико рукописа да
је после његове смрти без тешкоће издато још пет књига. Одговор
на то питање он је сам дао. „Као што сам казао у објављенију —
пише он маја 1833 у предговору првог издања четврте књиге,—
ја имам и за п е т у књигу и з а б р а н и песама, из различни
времена и од различни догађаја, као што су од прилике и ове у
ч е т в р т о ј књизи; а кад би сам штампао без избора све песме,
које имам, јамачно би било још п е т о в о л и к и књига“. Одго-
варајући онима који су му замерали што песме одабира, а не
штампа их све одреда, он је на истом месту навео неколико примера
да покаже „како рђави певачи песме кваре, и да је нужно песме
и з б и р а т и “17. За високо књижевно мерило којем је подвргавао
народне песме уносећи их у своје збирке карактеристична је његова
напомена уз одељак од тридесет бачванских песама на крају прве
књиге. „Ја имам —пише он т у —још неколико пута оволико Бачван-
скијех пјесама нашега времена; али их понајвише није за штампу,
а многе не вриједе, да се штампају; него сам из свију њих ове
изабрао, као најљепше и најдостојније друштва осталијех нашијех

16 Исшо, стр. XXXVIII.

17 Исшо, стр. XXXIV—XXXVIII.
70 Ковчежић

народнијех дјесама“18. Такво мерило он је примењивао и онда

када су биле у питању друге лирске и епске народне песме, и зато
су скоро све оне које је објавио класинно лепе.
Многобројни пријатељи очекивали су да ће Вук наставити
са издавањем даљих књига, али уместо тога, он је 1841 године
отпочео ново и потпуније издање већ издатих збирки, укључујући
у њих и песме до којих је у међувремену био дошао. Тако је он
сваку своју књигу скоро двоструко увећао, а уметничку вредност
песама није нимало снизио. Тек онда када је довршио ово издање,
почео је да припрема пету књигу, али га је смрт претекла.
Судећи по његовој преписци и сачуваним рукописима, Вук
би се при даљем издавању својих књига држао принципа које
је и дотада примењивао. Сваку нову песму за коју је налазио да
то заслужује он је чувао или да би је при поновном издању уклопио
у своје већ издате књиге где би јој хронолошки и тематски било
место, или, ако опева новије догађаје, за следеће књиге. Могло
би се десити да би се број његових већ издатих књига под приливом
нових песама повећао на тај начин што би се раније књиге, најве-
роватније прва и четврта, поделиле на по две. Како је последње
издање прве књиге био приредио године 1841, друге 1845, а треће
1846, то је он све песме које је накнадно добио а које су по својој
садржини припадале овим збиркама у току двадесетак година
преписивао, редиговао и чувао за ново издање ових књига; таквих
песама било му се накупило и за закаснело издање четврте књиге
(1862) толико много да их није све могао унети у њу и зато је и
донео одлуку да одмах приступи издавању пете, коју је био
наговестио још у предговору првог издања четврте књиге (1833
године)19.
Појаву пете књиге очекивали су са великим нестрпљењем
његови певачи-сарадници Црногорци. Сердар Ђуко Срдановић
пише му 27 новембра 1861 да се нада овој књизи и својим песмама
у њој „кое су млого затраиле“20. Саво Мартиновић пише му 9
јула исте године да би се особито радовао када би та књига скоро
изашла „да бв1 гоначка срца наше браће Црногораца већма на
мнаштво се побудила“21. Шаљући му 3 маја 1862 претплатнике
на четврту књигу, Мартиновић напомиње како многи говоре
„да е пета изишла, да би се вишина пренумерирали“22. То инте-
ресовање постало је још веће када је Вук у предговору другог
издања своје четврте књиге Српских народних пјесама поред имена
Саве Мартиновића напоменуо да ће „о овоме знатноме Србину“

18 Сриске народне ијесме I (1841), стр. 629, прим. 179,

19 Народне српске пјесме IV (1833), стр. XII и XXXIV—XXXV.
29 АСАН, бр. 8253/3.
21 АСАН, бр. 8357/7.
22 АСАН, бр. 8357/16.
 Вук као редактор народних песама 71

говорити више у петој књизи, за коју ће „гледати да се што прије

почне штампати“23. Са Цетиња, 24 фебруара 1863, Филип Ради-
чевић му шаље три нове народне песме за пету књигу, пошто је
сазнао да ће њу ,,што прједв почети штампати“24.
У заоставштини Вука Караџића данас се налазе четири врсте
рукописа народних песама: прво, песме којима је намеравао да
попуни раније збирке приликом њихова поновног издавања; друго,
песме које је припремао за нове збирке; треће, песме које уопште
није хтео да објављује, било што их је сматрао слабима или што
је био у могућности да објави боље и, најзад, четврто, песме које
је добио у последњим данима свога живота те није стигао да их
обради и разврста. Како је био врло експедитиван у обрађивању
рукописа које је примао од својих многобројних сарадника, одмах
их читао и, претходно исправљене или неисправљене, давао на
преписивање, па преписе поново читао, редиговао и, ако је требало,
давао их да се наново препишу, то је остало мало рукописа које је
могао сматрати да заслужују обраду, а ипак их оставио као
необрађене.

3 НАЧЕЛА ПО КОЈИМА ЈЕ ВУК ПЕСМЕ ДОТЕРИВАО

Досада се о односу Вука Караџића према првобитном тексту

песама које је издавао писало углавном на основу поређења песама
његових ранијих издања са истим песмама каснијих издања. Про-
учавање рукописа у његовој заоставштини даје много јаснију слику
о врсти и начину редиговања којем је подвргавао текстове песама.
Вук на народне песме није гледао као на нешто непроменљиво, јер
је знао да „рђав певач и добру песму рђаво упамти и покварено
је другоме пева и казује а добар певач и рђаву песму поправи према
осталим песмама, које он зна“25. Противно данашњем схватању
да народна песма треба да буде анонимна творевина, он је од
добрих народних певача наручивао песме на одређене теме. „Што
ми препоручујете да вам спјевам пјесму о женидби пок. кнјаза
— јавља му маја 1861 Саво Мартиновић из Задра, — свакако ћу
настојати да исту спјевам, премда ми је срце тешко жалосно и
уцвјелћно. И пјесму о Грахову ја бих спћвао, али будући да је
ту велика погибија наших бшга, које бв1 нам на срамоту служило,
па зато немогу“26.
Разумљиво је онда што Вук оно што је слушао од народних
певача није држао за неприкосновено и што је сматрао да се поје-
дина непотпуна и лоша места у њиховим песмама могу заменити

23 Народне сриске ијесме IV (1862), стр. [VIII].

21 АСАН, бр. 8396.
25 Народне српске пјесме IV (1833), стр. XXXV.
26 АСАН, бр. 8357/3.
72 Ковчежић

лепшима из репертоара других певача. Он сам осећао је да распо-

лаже даром и знањем да таква места исправља и, по потреби,
допуњује, и то је чинио са изванредном мером и укусом. Нема
сумње да се на њега у погледу способности за;одабирање и поправ-
љање народних песама могло применити оно што је сам рекао за
народне певаче даровитости Тешана Подруговића: ,,Да какав
Подруговић данас чује најгору песму, он би је после неколико
дана казао онако лепо по реду, као што су и остале његове песме;
или је не би никако ни упамтио, него би казао, да је то буда-
лаштина, која није за памћење ни за казивање"27. Колико је Вук
водио рачуна да у свакој народној песми буде здраве логике,
види се по томе што се жестоко оборио на анахронизме у песма-
м а које је објавио Јован Стејић. За једну песму објављену у
Српској пчели за годину 1830 нашао је да је уствари његова
песма Предрш и Ненад, али тако покварена и искрпљена „да на
млого места нема ни правога смисла ни реда, него онако, као кад
човек бунда у болести па говори коју с брда, коју с дола“28. Имао
је право када је писао: „Д а би пак човек могао добру песму од
рђаве разликовати, он мора песме познавати и разумевати“29.
А он их је и познавао и разумевао!
Ову интервенцију очекивали су од Вука и сами његови певачи
и записивачи, који су му препуштали последње уметничко брушење
својих песама. Тако га 6 марта 1861 сердар Ћуко Срдановић, који
му је послао три песме, моли да исправи „ђе буде погрешке“30.
Саво Мартиновић га овлашћује да у његовим песмама исправи
све оно што нађе да није на своме месту31. Шаљући му 3 маја 1862
једну песму, моли га да је крсти како зна и додаје: „И да не буде
добро испћвана ви ћете е исправитт>“32. У писму од 23 октобра
исте године пише му: „М а се уздамт. у васв што будемо ми неучени
неуправили Ваша мудросв и филозофин вићете поправитв и и
добро спавамв у здравлћ ваше“3334. У једном писму Мартиновић
од њега чак очекује да подигне како најбоље зна „шш навише
Господина Воиводу Мирка Петровића и нћгова сина Кназа
Николу“3<».
Још од почетка свога рада на скупљању и издавању народних
песама Вук је заузео становиште да не меша народне и уметничке
песме. „Овде нема ни едне песне, кого е дух вооброженва, читанвем
кнвига обогаћен, по правилима Песнотворства измишлвавао; него

27 Народне сриске ијесме IV (1833), стр. XXXV—XXXVI.

28 Исшо, стр. XXXVI—XXXVII.
29 Исто, стр. XXXVIII.
30 А С А Н , бр. 8225/2.
31 А СА Н , бр. 8357/5.
32 А СА Н , бр. 8357/16.
33 АСАН, бр. 8357/22
34 А С А Н , бр. 8357/24
 Вук као редактор народних песама 73

су све оне, кое е сердце у простоти и у невиности безхудожно по

природи спевавало“,—пише он у предговору своје прве песмариде.
Предвиђајући замерке у погледу садржине, језика и правописа,
унапред се правдао да је „песне писао“ као што их је чуо, а да
правопис није могао бити друкчији, пошто још нема утврђених
правила како да се пише35. Али није крио да је поправљао текст
народних песама. У предговору прве књиге Народних српских
пјесама (1824) признаје да је песме у Малој простонароднвој сла-
вено-сербској песнарици писао онако колико се могао опоменути и
да су „ђекоје, које из незнања, које желећи (по ондашњему општем
мњенију наши књижевника) ј е з и к п о п р а в и т и , ђешто и непра-
во написане и наштампане“. Међутим, њему су као норма за про-
веравање истинитости и лепоте народних песама још у ово време
служиле песме правих народних певача. Зато је песме које је
тада објавио по сећању у новом, лајпцишком издању (1823 године),
поправио као што је „од различни пјевача и пјевачица чуо да се
управо пјевају“, а шест јуначких песама сасвим је изоставио, јер
се није могао намерити на певача који би му их „управо и читаве
казати могао“ ; зато је и песму о Хасанагиници оставио „не би ли
је ђе како чуо од каква Крајишника или Далматинца“. Колико
је он још у ово време био на становишту да језик народног певача
не треба без нужде мењати, види се по томе што је штампање
речи „п р о з о р“ место „ п е н џ е р “ сматрао као „останак од
п о п р а в љ а њ а ј е з и к а“36.
Вук је све рукописе народних песама саображавао своме
правопису, онако како је сам еволуирао у томе погледу. Слово
х, например, њему је дуго задавало доста муке. У прво време
изостављао га и тамо где га је било, а у касније рукописе почео
га уносити свуда где му је по етимологији место. Тек на почетку
издавања последњег издања својих песмарица дош ао је у томе
погледу до чврстог начела. „Слово х ја сам у овој књизи — пише
он у предговору прве књиге 1841 — наштампао само у онијем
пјесмама, које су из онијех крајева, гдје се оно изговара. Ја врло
добро осјећам, како је овај посао тежак и замршен; али за сад
нијесам знао друкчије чинити. Може бити, да би најпаметније
било, и у народнијем пјесмама свима наштампати х свуда,
гдје му је по етимологији мјесто, а у предговору казати. . . како
се гдје по народу изговара, па читатељи нека га читају, како ко
и говори; но ја за сад то нијесам смјео чинити, да се не би, н. п.
у Сријему или у каквоме крају Србије рекло, да сам пјесме из
онијех мјеста покварио“37. Зато је он, например, песму Ускок-

35 Мала простонародта славено-сербска песнарица, стр. 18, 20—21.

36 Народне српске пјесме I (1824), стр. XV—XVII.
37 Српске народне пјесме I (1841), стр. V—VI.
74 Ковчежић

КаримаФ* штампао у својој Даници за 1829 годину (стр. 52— 56)

без х, а прештампао је у четвртој књизи (1862, бр. 14) са овим
знаком. Тако је стих „Бјелу ћу му кулу п о а р а т и “ (22) постао
„Б ’јелу ћу му кулу п о х а р а т и “ ; „П акје о ћ у јунак потурчити“
(26) —„Пак је х о ћ у јунак потурчити“; „К од м о ј и ј е боље од
м о ј и ј е “ (42) — „К од м о ј и ј е х боље од м о ј и ј е х “ , итд.
— У рукопису песме По смрти Ускок Каримана39 исто тако је
накнадно дописивао х40. Овде је интервенцију извршио на тексту
записивача, свога „старог пријатеља и у овакијем пословима
помагача попа Вука Поповића Ришњанина“41. Касније је отишао
још даље у саображавању писања слова х према изговору. Тако
је у рукопису песме којој је сам дао назив Кад се препануо
Марко42 стих ,,И ја д о ђ о к у сватове мајко“ (46) редиговао
„И ја д о ђ о г у сватове мајко“.
По правилу, Вук није дирао у језик певача, али је исправљао
недоследности, уколико их је било. Већини песама сам је дао
наслов, и то обично онда када би биле начисто преписане.

4 ВУК КАО РЕДАКТОР СОПСТВЕНИХ ЗАПИСА

При оцењивању оправданости измена које је Вук вршио

на текстовима народних песама, треба имати у виду да су друкчије
природе оне исправке које је вршио у сопственим записима, а
друкчије у записима помагача. Да су он и његови помагачи
располагали савременим средствима записивања, да су били у
стању да потпуно верно записују текстове појединих песама, многе
од исправака које је Вук вршио не би биле потребне. Међутим,
записивање је по нужности морало да заостаје за правим
текстом песама. Са каквим су се тешкоћама ранији записивачи
борили при бележењу народних песама, види се из Вукове муке
са иначе одличним певачем старцем Милијом, који „као и остали
готово сви певачи (који су само п е в а ч и), није знао песме к а-
з и в а т и редом, до само п е в а т и “ ; он без ракије није хтео
да запева, а како би сркнуо, забунио би се, тако да није знао редом
певати. „Видећи ја то — жали се Вук, — ништа друго нисам знао
чинити, него сам гледао, да ми сваку песму пева по неколико
пута, док је нисам толико уламтио, да сам могао познати, кад
се што прескочи, па сам га онда молио, те ми је певао полако
(растежући речи), а ја сам за њим писао, што сам брже могао;
а кад сам коју песму тако написао, онда ми је он опет морао пе-
вати, а ја сам гледао у мој рукопис, да видим, јели све добро на-3894012
38 АСАН, бр. 8552/257, 1 — 1а.
39 АСАН, бр. 8552/257, I — 2.
40 С р п ск е народне п јесм е IV (1862), бр. 15.
41 И сш о , стр. [IX].
42 АСАН, бр. 8552/257, I — 7б.
 Вук као редактор народних песама 75

писано“43. Одавде се види колику је савесност Вук уносио у беле-

жење народних песама. А мало је записивача који су могли и умели
тако да поступају.
Када се има на уму његово добро познавање репертоара
ондашњих наших народних певача и његова лична обдареност
да осети лепоте и недостатке појединих народних песама, може
се схватити са коликом се разликом у методу Вук односио према
текстовима песама које је сам записивао и према онима које су
му други бележили. Он је за записивање одабирао само оне песме
које је сматрао вреднима да уђу у његове збирке. Као даровити
певач, он је при записивању врло често несвесно, а можда по-
некад и свесно, дотеривао извесна рогобатна места у песмама.
Због тога није ни имао потребе да код редиговања својих записа
накнадно врши велике измене, а уколико их је вршио, оне су биле
већином стилске природе.

~ •V '* Ј&#*-*-*-'
54--- <’ С . ^ у

*7 7 7
'Ш 7? "У 7*-
1 <7?* . зи. —-
7 *Г- 7 /7~- -У^-
7..
'& С" «• / 7гг
275 тгЈСбјл АА ^
/■ ■«*^**;
V' ■ / ✓
.. 4*
<Г? 4 /7 * - •*-/-* 24?
• ^ 1 1 / т? —?-*«■
ТТ#-*4*-•
■7'
,4*Г* х/ •Г.?''

Вуков рукопис песме Бјелић Шњашије

Какве је исправке Вук вршио на сопственим записима, види
се из његовог рукописа (вероватно чистог преписа) свршетка
песме Анез Иван Кнежевић44, коју је забележио 1815 године од
Филипа Вишњића, а први пут је објавио у Забавнику Димитрија
Давидовића за 1820 годину (стр. 165). Да овај рукопис потиче из
ранијег периода, види се по томе што још увек има примеса
старог правописа (љ — лб, л»е — л-ћ, њ — нб, итд.). У трећој
43 Сриске народне ијесме IV (1833), стр. XIV XVII.
44 АСАН, бр. 8552/257, 1 — 4.
76 Ковчежић

књизи (1822, бр. 29) ова песма је штампана новим правописом.

Када се овај рукопис упореди са издањем у трећој књизи (1823),
види се да нема скоро никаквих измена, сем азбуке и ситних
корекција у интерпункцији. Једина већа измена је у стиху „Пред
б и ј е л у п р е д Б р о д а ч к у ц р к в у “ (248), где је измењен
ред речи тако да гласи „ П р е д Б р о д а ч к у п р е д б и ј е л у
ц р к в у “ . Поред тога стих „Ни Ивану когоди з а в а л и " (264)
постао је „Ни Ивану когоди з а ф а л и “ (268). Иза последњег
стиха: „Када Иван буде на истини“ била је звездица (*), веро-
ватно ради неког објашњења, од кога је Вук при штампању одустао.
Значајније су измене које је Вук извршио на запису песме
О Штатију Бјелићу, о Сими Катићу и о Зеки Капетану45, коју
је први пут штампао у четвртој књизи (1862 г., бр. 35) под именом
Бјелић Шњатије, иако је записана „још 1815. године из уста сли-
јепца Филипа Вишњића“46. И у овом рукопису има трагова старог
правописа, што значи да и он потиче из времена пре лајпцишког
издања. Сем ситних разлика у правопису, у штампаном тексту
има и већих корекција. Тако је стих „Болве т’ служим него б а б у
мога“ (7) поправљен на „Боље т’ служим него б а б а мога“;
„Све нас Турци на вјери а р а ј у “ (15) — „Све нас Турци на вјери
х а р а ј у “ ; „Дај ти м е н и, ако Бога знадеш“ (25) — „Дај ти
м е н е , ако Бога знадеш“; „Већ ћу узет’ пушку по с р и ј е д и “
(32) — „Већ ћу узет’ пушку по с р е д и н и " ; „П а ћу одбјећ’
гори у а ј д у к е “ (33) — „Па ћу одбјећ’ гори у х а ј д у к е “ ;
„Буљугбаша Бјелић Игнватије“ (38) — „ Б у љ у б а ш а ,
Бјелић Игњатије“; „О д и мудро не погини лудо“ (43) — „ X о д и
мудро, не погини лудо“; „И по Мачви избирај ј у н а к е “ (44)
— „И по Мачви избирај д р у ж и н у “ ; „Ти позови новога
Б и н в б а ш у " (47)— „Ти позови новога б и м б а ш у " ; „ И т р о
скочи припаса оружје“ (83) — „ Х и т р о скочи, припаса оружје“;
Руке руче у л и ц е се љубе“ (92) — „Руке руче, у л и ц а се љубе“;
„Када Зеки таки а б е р дође“ (107) — „Када Зеки таки х а б е р
дође“; „А триста и натраг повратио“ (121) — „А триста и х на-
траг повратио"; „Штогођ р е к н е ш тебе ћемо слушат’“ (142
— „Штогођ р е ч е ш , тебе ћемо слушат’“; ,,У пустинви ј е с т
т р а в а о б р а с л а “ (154) — „У пустињи о б р а с л а је
т р а в а “ ; „Чим ће везир своју в о ј с к у р а н и т ’ (214) — „Чим
ће везир своју р а н и т ’ в о ј с к у “ ; „Једни истом Саву п р е -
л а ж а у “ (217) — „Једни истом Саву п р е л а ж а х у . „Стиховима
,,Ти удари л у г о м з е л е н и ј е м |Уза Саву, уза воду ладну,|
Иди Игнво с а с в о ј о м д р у ж и н о м " (236—238) Вук је
променио редослед и овако их редиговао: „Ти удари с а с в о ј о м
д р у ж и н о м , | Иди, Игњо, л у г о м з е л е н и ј е м , | Уза Саву,*48
15 АСАН, бр. 8552/257, XIX — 5.
48 Српске народне пјесме IV (1862), стр. [X].
 Вук као редактор народних песама 77

уза воду ладну“. Иза стиха „Заплака се Катић Симеуне“ (250)

он је накнадно уметнуо „Голом сину Зеки Буљубаши“. Стих „Све
ч у в а ј т е Срблве не удрите“ (275) редиговао је и штампао „Све
г л е д а ј т е Србља не удрите“; „Све са горе л и ш ћ е о д л и -
ј е ћ е “ (353) — „Све са горе о д л и ј е ћ е л и ш ћ е “ .
Међутим, све измене у штампаном тексту ове песме, у односу
према рукопису, нису Вукове. При њеном издавању у четвртој
књизи 1862, када је Вук због болести надзор над штампањем био
поверио Фрањи Миклошићу и Димитрију Тиролу, начињен је већи
број отступања од првобитног текста, и то махом потрешно. Тако
су стихови „ Ј а не чиним мира са Турцима, |Нит’ ј а држим
вјере у Турцима“ (39—40), који у два чиста преписа4748 тако гласе,
штампани: „ Д а не чиним мира са Турцима, [ Нит да држим
вјере у Турцима“, како их Вук није могао редиговати, јер губе
прави смисао. Ове измене по свој прилици иду у штампарске по-
грешке на које се он жалио у предговору овога издања. Слова
Д и Ј Вук је слично писао, па су она при сравњивању штампаног
текста са оригиналом могла лако бити замењена. Исто тако је
и стих „Ј а наш брате Зеко Булвубаша“ (140), који у једном
препису4^ тачно гласи, штампан пропустом Вукових помагача:
„ Д а наш брате Зеко буљубаша“. Ј је погрешно прочитано и у
стиху „Ј а мој брате Бјелић Игњатија“ (171), који је штампан „ Д а
мој брате Бјелић Игњатија“. То исто се десило са стихом „Ј а л ’
на скелу, јал’ са скеле браћо“ (193), који тако гласи у оба поме-
нута преписа, а штампан је „ Д а л ’ на скелу, јал’ са скеле браћо“.
Стих „Да срамоту м о ј у покајемо" (103) штампан је „Да сра-
моту т в о ј у покајемо“, што у контексту нема никаквог смисла.
Стих „Па се крај њег’ на дрво п о п е т и " (199), који ни у једном
од преписа није измењен, штампан је „(Па се крај њег’ на дрво
п о п е о ) “ , што такође нема никаквог смисла, јер овде Чоњага
Живан, један од јунака у песми, говори да ће се тек попети и пење
се на дрво касније (стих 205). Стих „Па он оде друму С у б о -
т и ш к о м " (204) штампан је погрешно „Па он оде друму С у -
б о т и н с к о м " ; , , Е в ’ ти јеси госпоством најстар’ји “ (230) —
„Е ти јеси госпотством најстар’ји”. Исти је случај са стихом „ У з а
Саву с у педесет друга“ (267), који је штампан „Уза Саву с а
педесет друга“. Погрешно је штампан и стих „ З е м л в и падај
пушци оганв даји“ (325) као „ З е м њ и падај пушци огањ даји“.
Смисао речи С и м и н у стиху „Разма С и м и н у његову
друштву“ (346) Вук је допунио примедбом ван текста д р у г .
Та се допуна налази и у преписима, док је у штампаном тексту
омашком изостављена. Стих „Уза Саву воду а л о в и т у “ (348),
који је у преписима тачан, штампан је погрешно: „Уза Саву воду
47 АСАН, бр. 8552/257, XIX — 2 и XIX — 3.
48 АСАН, бр. 8552/257, XIX — 3.
78 Ковчежић

в а л о в и т у “ . Стих „Разма момче Катић С и м е у н а " (372)

објављен је као „Разма момче Катић С и м е у н е “ , чиме је из-
мењен смисао, јер се овај стих надовезује на стих 346 са Вуковим
тумачењем, из којег се види да је, уствари, погинуо само један
друг Симеуна Катића, а не сам Катић. Што је најгоре, наведене
погрешке понављају се и у каснијим издањима ове песме.
Код певача који нису били Вишњићеве даровитости Вук је
текст записаних песама много више дотеривао. У рукопису песме
Ускок Кариман49, који је послужио за штампање ове песме у Да-
ници за 1829 (стр. 52— 56), он је стих „ Ј о ш бесједе ускок Кари-
ману“ (5) редиговао , , Т а д ’ бесједе ускок-Кариману“; „Ако
б и т и Бог и срећа д а л а “ (39) — „Ако т е б е Бог и срећа
д а д е “ ; „ Б о љ е ћу ти дворе оградити“ (43) — „ Б ’ ј е л е ћу
ти дворе оградити“. Стих „П од Крстову пребијелу кулу“ (62)
прецртао је и изнад њега написао „Баш под кулу Кресојевић
Крста“. Осим ових исправака, учињених на самом рукопису, у
штампаном тексту има и других измена, које је, вероватно, Вук
извршио приликом штампања. Стих „Бјежи к м е н и Чеву на
Крајину“ (41) штампан је у Даници: „Бјежи к м е н е Чеву на
Крајину“, што је у духу дијалекта у којем је песма забележена.
У стиху ,,Од кога се в о ј е в о д а п л а ш и “ (51) променио је
Вук ред речи, тако да гласи: „Од кога се п л а ш и в о ј е в о д а " .
Да би постигао течнији ритам он је променио ред речи и у стиху
„Божју њ о ј з и п о м о ћ називаше“ (65) на „Божју п о м о ћ
њ о ј з и називаше". Стих „ Б ’ј е л е им је дворе оградио“ (93)
редиговао је као „ Б и ј е л е им дворе оградио". После стиха
„Те с Турчина скинуо оружје“ (88) додао је стих, који је очигледно
недостајао: „И русу му одсјекао главу“. Место стиха „Даће теби
шћерцу, или сеју“ (14) штампано је „Свак ће дати за тебе ђевојку“,
а место ,,К о не даде, с и л о м отимаше“ (60) — „Ко не даде
о н о м отимаше“.
Разумљиво је што је Вук у својим записима песама од даро-
витих певача, какав је био Филип Вишњић, вршио мање измене,
јер су они и сами били у стању да народну песму доведу до савр-
шенства, док је певачима мање даровитости морао да помаже
у погледу уметничког уобличавања теме.

5 ВУК КАО РЕДАКТОР ТУЂИХ ЗАПИСА

Сасвим је друкчије Вук поступао према записима песама

које је добијао од својих пријатеља. Ту је потреба за његовим
редиговањем била далеко већа, јер ниједан његов помагач није
имао вештине и дара којима је он располагао.

49 АСАН, бр. 8552/257, I — 1а.

 Вук као редактор народних песама 79

Како је Вук поступао са туђим записима, види се из рукописа

Пјесма ускок Каримана, који му је послао Вук Поповић Ришња-
нин50. Оригиналан запис51 ове песме најбоље показује какве
је исправке Вук вршио на текстовима својих записивача. Цела
песма првобитно је имала 122 стиха. Мало у коме стиху да
нема било какве његове исправке. Пре свега, он је променио
наслов тако да гласи По смрти Ускок-Каримана. Стих „Из
Ровина н а сред горе Црне“ (8) исправио је у ,,И з Ровина
с а сред горе Црне“; „Од проклете л о в н е горе Црне“ (21) —
,,О д проклете л о м н е горе Црне“; „И д о њ е т и двије влашке
главе“ (56) — „И д о н и ј е т ’ двије влашке главе“. Стих „Л ћу
с тобом А с а н побратиме“ (70) променио је у „Ја ћу с тобом,
д р а г и побратиме“, а затим додао стих, без кога не би било
везе са догађајима који долазе: „Отален се Турци подигоше“.
Место стиха „ А в и ђ е их сестра два Шаренца“ (78) ставио је
„ У г л е д а их сестра два Шаренца“; „Ти о т р ч и н а б и ј е л а
в р а т а “ ( 82) — „Ти и с т р ч и п р е д б и ј е л у к у л у “; „ П а
к а к о те упитају Турци“ (83) — „Па а к о те упитају Турци“ ;
„Дароваше д в и ј е пушке мале“ (120) — „Дароваше п о д в’ј е
пушке мале“. Вук се није задовољио само интервенисањем тамо
где што није било у складу са духом народне песме, већ је понекад
чинио и битније измене у речнику. Да би дош ао до прецизнијег
израза и правилнијег стиха, он је и сопствен текст даље доте-
ривао. Тако је наслов песме Мученици на оном свијету, који је
сам дао, променио касније у Грешници на оном свијету,52 што
боље одговара садржини песме.
У песми Кајање и исповијест Марка Краљевића, од које је
сачуван оригиналан запис старим правописом Вука Поповића Ри-
шњанина53 и чист препис,54 Вук је исправке вршио на препису, по-
што је оригинални запис писан сувише ситним и збијеним рукопи-
сом. Овде је интервенисао свуда где није био чист десетерац. Тако
је стих „Кад с е о б о е вина накитили“ (7) постао „Кад с’ о б о ј е
вина накитили“. При томе су исправљене очигледне бесмислице
у певачеву тексту, које су можда настале и записивачевом кривицом.
Тако је стих „А што п а з и ш голотрби Марко“ (55) постао
„А што п и т а ш голотрби Марко“, а стих „Но се вуци гола
д р в е т и н о " (75) — „Но се вуци гола д е р в и ш и н о " . За-
нимљиво је да је Вук овде, као и у другим сличним приликама,
отклањао из песме икавске елементе. Тако је стих „Па овако р1еч

50 Српске народие ијесме IV (1862), стр. [IX].

51 АСАН, бр. 8552/257, I — 2.
52 АСАН, бр. 8552/257, II— 1.
53 АСАН, бр. 8552/257, II — 6.
54 АСАН, бр. 8552/257, II — 3.
80 Ковчежић

б е с и д 1 о “ (77) постао „Па овако ријеч б е с ј е д и о “. У једном

случају он је оставио неисправљену црквено-словенску реч, коју је,
вероватно, унео свештеник записивач, те је стих „Е ти никад
с м е р т в а к у с и т нећеш“ (105) после редиговања остао „Е
ти никад с м р т в а к у с и т нећеш“. Међутим, пошто ову песму
Вук није издао, она се и не може сматрати његовом коначном ре-
дакцијом.
Препис песме Опет женидба Марка Краљевића55567, коју му је
— како пише у предговору четврте књиге октобра 1862 — дао
„преклани на Цетињу сердар Ђуко Средановић који је ондје као
управитељ двора кнежевога, а он ју је добио од некога из Херце-
говине,58“ Вук је редиговао и, по свој прилици, чувао за поновно
издање своје друге књиге. Овој песми он би свакако одредио место
после Женидбе Марка Краљевића51, и отуда у њену наслову оно
Опет. Прву редакцију морао је извршити и интерпункцију ставити
у оригиналном запису, јер је у препис унео релативно мало испра-
вака, задржавајући се само на местима која су промакла његовој
пажњи код првог редиговања и на пропустима преписивача. Стих
„Сад сам чуо к а з у ј у ми људи“ (22) исправио је на „Сад сам
чуо к а ж у ј у ми људи“, да би био у месном дијалекту записивача.
Стих „П о м а к о ш е се један до другога“ (242) претворио је у
десетерац „П о м а к ’ ш е се један до другога“. Место стиха
„Да ко броји и д в а д е с е т би било“ (189) ставио је „Да ко броји
и д в а д е с т би било“; „Сине мио, дели К р а љ е в и ћ М а р к о “
(415) — „Сине мио, дели К р а љ и ћ Марко“. Место „Еме стара
мајка п р о к л и њ а л а " (265) дошло је — „Е ме стара мајка
з а к л и њ а л а“, што више одговара смислу. Исто тако, Вук је
стих „А Марко и м вели Краљевићу“ исправио: „А Марко м у
вели Краљевићу“, јер Марко стварно одговара само о д П р и-
б и њ а б а н у . После стиха „Да не пијем ни воде ни вина“ (263)
додао је духовиту допуну: „Вина немам, а воде не смијем“. Иза
стиха „Па га Марку на криоце баци“ (363) додао је стих „Ти си
мени суђен ђувегија“, без кога је тешко разумети ово место, пошто
је следећи „То изрече на врата утече“. С друге стране, после „Ку-
цају га пера низ рамена“ (115), избрисао је стих „На затице
међу лопатице“, по свој прилици због тога што му се учинио непо-
требним.
Наслов песме Раде Облачић и Мејо Ђурђевић^, коју је такође
добио од Вука Поповића, изменио је Вук у препису59 на Јунак над

55 АСАН, бр. 8552/257 11— 4.

56 Српске народне пјесме I V (1862), стр. [X].
57 Српске народне пјесме П (1845), бр. 56.
58 АСАН, бр. 8552/257,11 — 6.
69 АСАН, бр. 8552/257, II — 5.
 Вук као редактор народних песама 81

јунацима. — У песми без наслова60, коју је у препису61 назвао

Марко Краљевић и Белил-аЈа, а затим, у коначној редакцији —
Кад се препануо Марко, извршио је такође велики број измена и
њих је уносио на чист препис оловком и пером. И овде је вршио не
само исправке које су биле нужне за логичан развој догађаја и за
саображавање духу народне поезије уопште, већ и оне које се
тичу правилности језика. Тако је, например, стих „Ш њ о м уда-
рих Белилагу страга“ (283) поправио у „Њ о м ударих Белил-агу
страга“. Стих „А в е л и к е пјесме запјевале“ (334) редиговао
је: „А в е с е л е пјесме запјевале“, јер је тако смисао захтевао.
Место стиха „П а г а п о ч е запитиват мајка“ (5) ставио је ,,П о-
ч е њ е г а запитиват’ мајка", а место „Ко се није п р е п а н у о
м а ј к о “ (12) — „Ко се није н и г д а п р е п а н у о “. Необичан стих
„К а д с е о ж е бан војвода Јанко“ (18) постао је „Кад с’ о ж е-
н и бан војвода Јанко; место „ П а све Србе позва у сватове“ (36)
дошао је стих „О н све Србе позва у сватове“; „А за кума Ј е р д е -
л и ћ а бана“ (44) — „А за кума Е р д е љ и ћ а бана“ ; „П и л и ви-
но разговарасмо се“ (64) — „ П и с м о вино разговарасмо се“. Сти-
хове „Отео је тридес ђевојака | А р а з б и о тридес ђувеглија Оже-
нио тридес п а ш а ј л и ј а “ (167— 169) преиначио је и друкчије
поређао, тако да гласе: Р а з б и о је тридес ђувегија Отео је тридес
ђевојака ј, Оженио тридес ј а н и ч а р а “, начинивши на тај начин
логичнији редослед догађаја. — У песми Бој под Озијом62, коју је исто
тако добио од Вука Поповића и којој је сам дао наслов, он је, на
самом запису, стих „Прелећеше землго А р б а н 1 го“ (4) исправио
на „Прелећеше землго К а р а в л а ш к у “, јер више одговара
стварним географским околностима. Стих „Док изишле на
р а в н о З а г о р ј е “ (14) променио је, ради ритма, у „Док изишле
на З а г о р ј е р а в н о “.
Песма Троји свати по једну ђевојку чува се у оригиналном
запису Вука Поповића63 и у чистом, за штампу спремљеном пре-
пису64. У њој је Вук редакцију вршио оловком, и то на оригиналном
запису. Пре свега, додао је х, којега није било у рукопису, свуда
где му је место, а извршио је и низ других исправки. Тако је стих
„ В е ћ е ј е д н о г богом побратима“ (25) преправио у „Д о ј е д н о-
г а богом побратима“; „А л и једну даваш за троицу“ (39) —-
„П а ј е једну даваш за тројицу“; „А ј а н е м а м д о три шћери
м оје“ (43) — „Ј а н е и м а м до три шћери моје. Место „П а к
напуни другу чашу вина“ (50) ставио је „О н напуни другу чашу
вина“, што је у бољој синтактичкој вези са претходним стихом;

6» АСАН, бр. 8552/257, II — 7б.

АСАН, бр. 8552/257, II — 7а.
«2 АСАН, бр. 8552/257, II — 6(4).
63 АСАН, бр. 8552/257, II — 8б.
64 АСАН, бр. 8552/257, II — 8а.

6 Ковчежић
82 Ковчежић

„Ћаше Марко да учини к а в г е “ (55) — „Ћаше Марко да учини

к а в г у “; „У Б у д и м а не замећи кавге“ (59) — „У Б у д и м у не
замећи кавге“; Н е г а ј д е м о из Будима града“ (61) — „ В е ћ хај -
д е м о из Будима града“; „П а к дођемо у поље зечевско“ (63) —
„К а д дођемо у поље Зечевско". Стихове „Оде Јанко Д в о р у б и-
ј е л о м е | У Сибињу граду б и ј е л о м е “ (71—72) Вук је заменио
стиховима „Оде Јанко с в о м б и ј е л у д в о р у , ј С в о м е д в о -
р у ка Сибињу граду“. Стих „П а чекају свате Златанића“ (78) по-
стао је „И чекају свате Златанића“; „Ч е к а ј у их три бијела дана“
(79) — „Ч е к а ш е их три бијела дана“; „А в и д и их ага-белил-
ага“ (85) — „А г л е д а их ага-Белилага“. У стиху „Виђи Марко
јади г а виђели“ (86) Вук је уз г а ставио звездицу, а у препису је
мастилом дописао објашњење: „Овдје је г а мјесто т е, као да се
не би примијенило ономе који слуша“. Стих „У н ђ е има и двије
и љ а д е “ (88) поправио је тако да гласи: „О н ђ е има и двије
х и љ а д е “; „Не бисмо им м а н ц у осолили" (90) — „Не бисмо
им м а н ц е осолили“; „Пак т и с и ђ е у т о поље равно“ (95) —
„Пак и з и ђ е у то поље равно“. После стиха „Нек ти буде за вјенчана
кума“ (116) био је стих „Ага нешће сватски буљубаша“, чији смисао
није јасан и зато га Вук избрисао. Стих ,,П а га Павле брзо послу-
шао“ (17) преправио је у „Т о га Павле брзо лослушао"; „У Б у-
д и м у г р а д у б иј е л о м е “ (133) — „У Б у д и м а г р а д а
б и ј е л о г а“ (пошто је претходни стих „Пак се они натраг повра-
тише“); „ П а к с е отолен оба подигоше“ (177) — „ П а к с’ отолен
оба подигоше“. После последњег стиха — „Здраво дошли, весела
им мајка“ (179) додао је својом руком нови: „Њима мајка, а мене
дружина“.
Разуме се да су све ове исправке биле потребне. А да је Вук
исправке вршио у духу народне поезије, водећи рачуна да се оне
слажу са карактером песме коју је редиговао, види се по томе
што је стих „Нег се скини са коња т в о ј е г а “ (109) исправио
у ,,Нег’ се скини са коња в и т е з а “, свакако имајући у виду да
119 стих исте песме гласи: „Па се скиде са коња витеза“.
У песми Сужњевић Лазар и Асан-ага, од које постоји ори-
гиналан запис Милана Јоксимовића, који је песму забележио
од певача Стојана,65 и чист, редигован препис66, Вук је стих „Те
се свлачи т е се преоблачи“ (30) преправио у „Те се свлачи, п а
се преоблачи“, да се т е не би двапут поновило. Стих „Н е б о и
се мон мила кадо (105) постао је „Н е б о ј м и се, моја мила
кадо“. — У редигованом препису песме Женидба Петра Ришња-
нина67 он је стих „П о златноме брусали јастуку“ (46) преиначио

65 АСАН, бр. 8552/257, II — 106.

66 АСАН, бр. 8552/257, II — 10а.
67 АСАН, бр. 8552/257, III — 1.
 Вук као редактор народних песама 83

стиху реТ гГ о^6 брусали ЈастУкУ“> зато што је и у претходном

&!
г* Ж еш *
*■
* 40
-
лвг*- *«</«*■
р^б/? аМММ«' „ '***'*'■'*“*' / г [X ' *~4~~
Ј&*с
7 ' 'ЈГ* т *сссти> ууФии&јр*
лг • '
Ј ? -т ^7ло*с*ру+ ^ '\жфџ/
<Л'’<-е- * * /* .; *4ршег... .,, I % ј*6, Н>«л* Јуслу "?**}
{сј*&
и гггл* ^ /^ 4*^ /
; * '* 7 * * 7 Ј4"
(р{*- Л/лу' •«/
- - ° Г ЧТ / ^ ------- V ' ' I

/ Г & " Г ' 13 ^ ^ А / * ? 'и * Т * Г 2 .

*‘‘**е*г- ' ј% * у* '- Љашшштш Ј м у « о % >н* ш* ^ •-"1
■^ / »> /
/*** / ^ -мл-у^
•^ Л*г
<*■■■.„л , „ < ^ < 6 ,
- / / Г0-*'■*<«ј? Јрцлц, ^шраелЈ-сап.

/ * / - 7 " ^ -~ 7 * 7 2 ~ “~ г
^ *^Г****Г^>* 4 « « /> * ж-сми>Аг-*<:
. 4 % у * у ^ с ■, ,
# / Ји ш Л њ * »-0
Х ј^ . — ^
■*Л* Т —Г ------ 1 1'Ј'^"у,/
Г / „Ј.
•■"***' ■” /Л р М * *
>
бЈ* < /* *//4*.Ј <*4у(Ж
/ / аг
' /&,*>~ \а
/
* Ј 1але >**/* --

Препис песме Женидба Пешра Ришњанина

На препису песме Ограшић сердар и Раде Крајинић68 Вук
Је оловком забележио: „Није ствари, ваљало би је испоредити
68 АСАН, бр. 8552/257, II — 9.

6*
84 Ковчежић

с оргиналом“ . Међутим, како је сачуван само препис, не знамо

да ли је ово упоређивање извршио. У сваком случају, о н јен еса м о
дописао наслов, пошто га у препису није било, него је извршио
и редакцију преписа. Поред многих ситнијих исправки, он је у
стиху „У ч е В у ч е, а батину вуче“ (126) променио ред речи: „В у ч е
у ч е, а батину вуче“ да би добио музикалнији ритам и изразитије
народно сликовање. Стих ,,И Котаре р а т о м учинила" (150)
изменио је на ,,И Котаре р а х а т учинила“, ш тоје јасније69. После
стиха „Па пошто се вином напојише“ (4) био је стих „Ракија им
јеглен отворила", али га он прецртао и тако убрзао радњу и
прелаз на следећи; после стиха „Коме га је и бабо носио“ (276)
избрисао је: „Твој га није ни бабо носио“. С друге стране, он је
иза стиха „Јадан Вуче по лужини хуче“ (533) додао стих „Вели
њему Диклићу Јанота“, који је очигледно недостајао.
Како је Вук лако жртвовао чак и лепе стихове када нису
доприносили целини, види се по томе што је у рукопису песме
ОГрашић сердар и Раде Крајинић после стиха „Еда Бог да хаирли
нам био“ (227) прецртао четири стиха који су израз певачева распо-
ложења: „Д а ако Бог да те им и не буде | Војујући низ Влашке
котаре | Тамо има многе змије љуте | Које ће им очи извадити“.
Сасвим друкчије је поступио у песми Женидба Петра Ришњанина,
од које је сачуван само редиговани препис70, где је после стиха
,,П од њиме се ђогат помамио“ (20) избацио два стиха „Носи
главу према господару, ј Пјену баца преко господара“, а дописао
осам нових: „Па он често узмахује главом, | Господара све у прси
гађа, | Преко њега б’јелу пјену баца, | Б’јелу пјену и пола крваву,
| Она пада коњу по сапима, | Који јунак из далека гледа, | Рекао
би да су голубови, | Играју се коњу по сапима (21—28). Како је
ова песма сачувана само у препису, њен издавач Љубомир Стојано-
вић није био сигуран да ли је Вук исправио преписивачеву погрешку
или је ове стихове сам додао71. Међутим, о погрешци преписивача
не може бити говора, јер је овде очигледно да су једни стихови
замењени другима. Може се само претпоставити да је Вук ове
стихове узео из неке варијанте исте песме. У истом рукопису Вук
је стихове „Што су на њој два к а м е н а златна | Ваља сабља
два царева града“ прерадио тако да гласе: „Што су на њој два
б а л ч а к а златна | И у њ и м а д в а к а м е н а д р а г а , | Ваља
сабља два царева града“ (126— 128). Ова исправка је оправдана,
јер је контаминација по свој прилици дошла грешком записивача.
Вук је стихове реконструисао онако какви су они највероватније

69 Занимљиво је да речи рахаш у овом смислу нема ни у првом ни у

другом издању Вукова Српскога рјечника.
79 АСАН, бр. 8552/257, III — 1.
71 Српске народне пјесие VII (1900), стр. VII.
 Вук као редактор народних песама 85

били или какви би једино могли бити у интерпретацији добра

певача.
Могао би се навести читав низ примера Вукове оправдане
и успешне интервенције у лоше записаним песмама, нарочито
у случајевима где су стихови били неправилни. У песми Сужњевић
Лазар и Асан-аш, од које постоје оригиналан запис72 и чист препис73,
Вук је стих ,,Па што Бог д а д е и срећа донесе“ (26) редиговао
— „Па што Бог д а и срећа донесе“; стих „Да кланл и А б д е з т,
узима“ (83) постао је „А да клања и а б д е с узима". — У песми
Гојени Алил под Уџбаром, од које је сачуван оригиналан запис
Милана Јоксимовића74 и чист редигован препис75, Вук је стих
„Н о е проси тридесет сердара“ (6) преиначио на „Њ у м и проси
тридесет сердара“; „Ко е к о н л д о б р а одгош “ (18) — „Ко
је д о б р а к о њ а одгојио“; „Т у и се саста калабалукв конл“
(32) — „Т у се саста калабалук коња“; „П а се моли Булгобаши
М у и “ (44) — „Па се моли Буљубаши М у ј у “; „Па он лгоби
Булгобашу М у г о “ (101)— „Па он љуби буљубашу М у ј а “; „П а
башЂ када е сол ђогатова“ (146) — „Баш ка’ да је соја ђогатова“.
Неправилан стих „ В а л а Б о г у кадЂ е Ал1и ђогу обого“ (159),
који је последица препричавања песме, Вук је прерадио у „Кад
ј ’Алија ђога обојио“ и тако га саобразио десетерцу, а стих „Д а
г а с а д а власи н е п о з н а г о “ (160) постао је „С а д га Власи
п о з н а т и н е м о г у “. Стих „ О д ђ кога си града и паланке“
(197) постао је „Од кога си града и л ’ п а л а н к е “; „Сломићенгв
се нетреба ђевоика" (317) — „Сломићеш се, не треба т’ ђевојка";
„Па п о в и к н у своје котаране“ (360) — „Па п о в и к а своје
Котаране“. Неправилни стихови „А за нвима два лабуда | Сердар
Смиллнића“ постали су у препису, вероватно према Вукову усменом
упутству преписивачу: „А за њима два к о њ а лабуда | Д в а л а-
б у д а Сердар-Смиљанића“ (282—283). Стих „М ои дорате што
си ми се данасЂ обленго“ прерадио је Вук у два: „Мој дорате,
м о ј а у з д а н и ц е ! | Што си ми се данас обл’јенио“ (287—288).
Тако је прерађен и стих „Одма прође два ђоката сердарв Смиља-
нића“ у стихове: „Одмах прође два к о њ а ђогата, | Д в а ђ о г а т а
сердар-Смиљанића“ (292—293). Стих „НећешЂ и з н и е т и главе“
(350) постао је у препису „Нећеш и з и ћ ’ н и и з н и ј е т ’ главе“,
а стих „Не турчи ме безн неволТ“ — „Не турчи ме без невоље д а -
н а с “ (353).

72 АСАН, бр. 8552/257, II — 10б.

73 АСАН, бр. 8552/257, II — 10а.
74 АСАН, бр. 8552/257, III — 2б.
75 АСАН, бр. 8552/257, III — 2а.
86 Ковчежић

У песми Женидба Бокчевић-Шћепана, од које је сачуван

запис Вука Поповића76 и чист редигован препис77, Вук је стих
„О свачему е г л е р затурили“ (6) преправио на „О свачему ј е-
г л е н затурили“. Стих „И н - ћ м у ћу књигу направити“ (31)
поправио је као „Ј а ћу с и т н у књигу направити“, јер се овакав
стих боље могао уклопити у целину, пошто је следећи „И оправит’
Диздар Асан-аги.“ То је Вук учинио према сличној стилизацији
у три доцнија напоредна стиха исте песме: „Па е прву кнвигу
н а п р а в 1 0 | Направш т е е оправш | О п р а в ј е у землш Рус1к>“
(194— 196). Стих „А на ноге назу е м е л и ј е “ (113) постао је
„А на ноге назу ј е м е н и ј е " , а стих „Н а довату и бијелу врату“
(754) — „Н а довату п о бијелу врату“.
На примеру песме Дијете Јован и мати му, од које постоји
оригиналан запис78 и препис79, види се како је Вук поступао са
неким рукописима које је примао од својих сарадника. Овај ру-
копис, написан старим правописом, он уопште није читао, већ
га је најпре дао да се препише новим. Када је препис прочитао,
није био њиме задовољан, те је написао оловком: „Да се испореди
с оригиналом, јер је врло рђаво“. То упоређивање извршио је
сам и том приликом редиговао неправилне стихове, којих у овом
рукопису има у великом броју. Стих „Ка и сада на в е године“
(3) постао је ,,Ка’ је сада на о в е године“; , , О в у пространу
землш посавину“ (4) — „У пространу земљу Посавину"; „Из
СербЈс и брои и м б нема“ (12) — „Из Србије н и броја им нема“;
„Да видишв удовице младе“ (13) — ,, Н о да видиш удовице младе“;
„ Ш т о о н а цура не одабра кога“ (18) — „ З а ш т о м л а д а
не одабра кога“. После стиха „Али кнеза али Срба с’ реда (21)
био је стих „Нехће цура узетЂ никаквога", али га Вук, као сувишна,
избрисао. У стиху „То се з а ч у ч у д о на далеко“ (22) про-
менио је ред речи тако да гласи: „То се ч у д о з а ч у на далеко“.
Стих ,, Е р е хоћу п у т о в а т и з а н а г л о " (32) редиговао је
„ Ј е р е хоћу п у т о в а т ’ з а н а г о “ ; „Млакомн водомв и
р а к л и сапуномв" (34) — „Млаком водом и ра к и сапуном";
„ВеликомЂ уздомЂ позлаћеномЂ“ (45) — ,,И великом уздом по-
злаћеном“; „Па се тури у з ођело дивно“ (46) — „Па се тури
у ођело дивно“; „А на чакшире о д ђ злата кошулго“ (51) — „На
чакшире од злата кошуљу“.
С т и хов е,,Ш то б х и ш е е д н о п о д ђ гроцомЂ | Оно м а ч е
и т р и л и т р е злата“ (56—57) преписивач је омашком изо-
ставио, а Вук их је у препису са стране додао, али измењене: „А
ш т о м у ј е п у ц е под грвоцем, | Оно н о с и п у н у л и т р у

76 АСАН, бр. 8552/257, Ш — Зб.

77 АСАН, бр. 8552/257, III — За.
78 АСАН, бр. 8552/257, III — 4.
79 АСАН, бр. 8552/257, III — 5.
 Вук као редактор народних песама 87

злата“. Стих „ У нб му стои чаша од б е л к > р а “ (58) постао је

„Уњ му стоји чаша од б и љ у р а “ ; „Ка и у дани када г р е е
сунце“ (61) — „К а’ и у дан када г р и ј е сунце“; „3 а н б тури
дв1Е пушке мале“ (64) — „ З а в г а тури двије пушке мале“. После
„У н б и х ђ ништа о д ђ дрвета нема“ (65) био је стих „Д о два луга
а челика лк>та“, али га је Вук, свакако због тога што није био
јасан, прецртао. Стих „А на р а м у бистра џевердана“ (69) по-
стао је ,,А на р а м о бистра џевердана“ ; „Н а н^ћму и седамнаестЂ
лама“ (70) —- „На њему ј е седамнаест лама“. После стиха
„Што е л а м у п о д ђ горнКмЂ нишаномЂ“ (72), који је редиговао
тако да је постао „Што је л а м а под горњим нишаном“, Вук
је уметнуо стих „Она му је пуну литру злата“, јер је без њега прет-
ходни био непотпун. Стих „То е оруже Саве од П о с а в е “ (74)
постао је „То ј’ оружје Саве од П о с а в љ а “ ; „ Д о к л е изшета
на мермерЂ авлно“ (88) — „ Д о к ишета на мермер авлију“; „ Т у
нађе готова ђ о г а н а “ (89) — „ Т у н е нађе готова ђ о г и н а “ ;
„ П о т а к о м Б и свЈемЂ п у л с а т о м Ђ 11 (90) — „ П о д т а -
к у м о м и свијем п у с а т о м “ ; „У нашгћпше доба д о л а з и “
(99) — ,,У најљепше доба д о л а з и о " ; „ А и д ђ амо у б1елу
кулу“ (109) — „ Х а ј д е амо у бијелу кулу“; „Тешкими аманетЂ
п р е д а “ (112 — „Тешки ми ј е аманет п р е д а о “ ; „Л н и-
с а м Ђ видш ђевоике“ (159) — „Ја н и ј е с а м видио ђевојке“;
„ О д ђ узми мене господара“ (173) — „ О д и узми мене госпо-
дара“; „Извади стотину дуката“ (182) — „ И извади стотину
дуката“; „ О н ђ писну кано гул лшта“ (189) — „П а он писну кано
гуја љута“; „ Н е г Ђ она кул недаваше“ (226) — „ Н е г о она
куја не даваше“; „ И з ђ оружа и з ј о кремешћ" (232) — „Из оружа
и з в и о кремење“; „А наруч!; носи милу секу“ (2 3 8 )— „У на-
ручје носи милу секу“.
Неправилан стих „Па отиде своме милу куму Посавцу Ла-
зару“ претворен је у препису у два правилна десетерца: „Па отиде
своме милу куму | М и л у к у м у Посавцу Лазару“ (241—242).
Оволику измену преписивач није могао на своју руку извршити,
већ је то, по свој прилици, учинио по Вукову налогу. Стих „И
око куле камену авл1к>“ (266) постао је „Око куле камену авлију“;
„Неда п р о о д и т Ђ ц а р е в о и мирш“ (271) — „Не да ц а р-
с к о ј п р о о д и т ’ мирији“ ; „И приви му пушку кремењћ" (280)
— „И приви му у пушку кремење“; „Па с е о д т а л е момче по-
дигнуло“ (281) — „Па с’ о т а л е момче подигнуло"; „Докле
дође у д а л е к у планину“ (290) — „Докле дође у П р о л о м
планину“ (преписивачев рукопис, али свакако по усменом до-
говору с Вуком); „Колико се ж е л ћ л о баба“ (297) — „Колико
се у ж е љ е л о баба“; „ С ђ к а м е н а се б^ћше загрлш“ (298) —
„С к а м е н о м се бјеше загрлио“; „Али каменЂ з б о р и т Ђ
нехћаше“ (302) — „Али камен з б о р и т и не хћаше“; „Не хо-
88 Ковчежић

ћаше и л ђ немогаше“ (303) — „Не хоћаше и л и не могаше";

„На н-ћму ледн и с н ћ п . б^ћше" (304) — ,,Е на њему лед и с н и -
ј е г бјеше“; „У колико се баба ужелш“ (318) — „Колико се баба
ужелио“; „И алБ не море н а з у б е и з ћ е р а т и “ (345) —
,,А л’ не море и ш ћ е р а т ’ н а з у б е “ ; ,,Те ни занн оком по-
гледало“ (351) — „Те ј е низањ оком погледало“; „Ће п р е -
в о з е ђемиђ1л Ђ у р у “ (389) — „Ђе п р е в о з и ђемиђија
Ђ у р о “ (што има више смисла); „Он Ђуру рјечт бесћдш" (391)
— „ П а он Ђуру ријеч бесједио“; „ Б огомђ брате ђ е м и ђ 1 е
Ђ уро“ (392) — „Богом брате, ђ е м и ђ и ј а Ђуро“; „И на благо
се момакЂ слакомио“ (396) — „На благо се момак слакомио“;
„ Т а к о е Ј о в а н Ђ бесћдш “ (402) — „ А Ј о в а н ј е т а к о
бесједио“; „Да с е изправи на ноге лагане“ (406) — „Да с’ исправи
на ноге лагане“; „И са себе о д ћ л о тура“ (414) — „О н са себе
о д и ј е л о тура“; „Па у Саву воду с к о ч 1 о “ (415) — „Па у
Саву воду у с к о ч и о “ ; „ У з гусле гуди полагано“ (432) — „Т и
у гусле гуди полагано"; „ А лђ ето ти дв1е ц а м ј е “ (463) — ,,Ал’
ето ти двије а џ а м и ј е “ ; „ К а к а и Муигина глава“ (503) —
„ К а к о в а је Мујагина глава“.
У песми Пошбија око ђевојке, чији је оригинални запис80
добио од Милана Јоксимовића, а на чијем је препису81 сам на-
писао наслов и извршио коначну редакцију, Вук је, поред других
ситнијих правописних измена, стих „А трећему НоваковићЂ
Г р у и ц м “ (27) редиговао — „А трећему Новаковић-Грују“;
,,А п о д ђ кулу мила б а б е мога“ (35) — „А под кулу мила б а б а
мога“. Стихове „СекулЂ иде свуда по свјету | Да те вуче шћери
по св1ету | Као г о д ђ чела лГти по цв1ету“ он је редиговао и
променио им редослед тако да гласе: „Секул иде свуда по свијету |
Као чела љети по цвијету | Д а те вуче, шћери по свијету" (80— 83)
Стих „ А к а д ђ зачу старина Новаче“ (157) постао је „ К а д т о
зачу Старина Новаче“; „НебилЂ нашегЂ осветили Г р у ш “ (201) —
„Неби л’ нашег осветили Г р у ј а “ . — У песми Смрт хајдука
Мијата8283 Вук је стих „Турци бјеху р и ј е ч бегенисаху“ (13)
редиговао „Турци бјеху р ’ј е ч бегенисаху“; „За алкоран кога
п о ч и т у ј е м о “ (22) — „За алкоран кога п о ш т у ј е м о " ;
„К о ће поћи у С е њ у б и ј е л у “ (58) — „К о ће поћи С е њ у
б и ј е л о м е “ ; „Проговара пак се насмјејао “ (96) — „Проговара
пак се н а с м и ј а о " ; „На јунаштво и л и на п р ј е в а р у “
(110) — „На јунаштво и л ’ на п р и ј е в а р у “ .
У рукопису песме Млади Маријан^, којој сам није дао на-
слова, али коју је редиговао, стих „У П р о г о н и високој пла-

80 АСАН, бр. 8552/ 257, III — 6б.

81 АСАН, бр. 8552/257, III — 6а.
82 АСАН, бр. 8552/257, III — 7.
83 АСАН, бр. 8552/257, Ш — 8.
 Вук као редактор народних песама 89

нини“ (2) Вук је исправио тако да гласи „У П р о л о м у високој

планини"; „Све в о ј в о д е ником поникоше“ (14) — „Сви ј у н а ц и
ником поникоше“; „Већ он о т д е у Јајца пребјела“ (35) — „Већ
он о д е у Јајца пребјела“; „Белим га зубом насмејала“ (39) .—
„Белим га ј е зубом насмејала“. После „Чекао га за три летња
дана“ (60) уметнуо је стих „К ад четврти данак настануо“, без
кога не би било везе са следећим. — Песми Свађа и несрећам Вук
је првобитно био дао наслов Свађа и освета, па га затим изменио
како би више одговарао садржини. Стих „Т а д а р рече Мијате
Томићу“ (25) редшговао је „ Т а д а рече Мијате Томићу“; „У ту
ријеч коју б е с и ђ а ш е “ (75) — „У ту ријеч коју б е с ј е ђ а ш е “ .
После стиха „Па одоше Маленицу тражит“’ (91) додао је два стиха,
без којих остали не би били потпуни: „Мијату се на ино не може, |
Веће и он уз дружину пође“. Стих „Крај Неретве к р а ј е м воде
ладне“ (95), чији је текст делимично избрисан, редиговао је —
„Крај Неретве к р а ј воде с т у д е н е “ .
На препису песме Радуловић Симо8485 Вук је, поред других
мањих исправки, стих „Он посјече ј е л о в и н у грану“ (60) ре-
диговао „Он ј е л о в у посијече грану“. — У рукопису песме
Бој на Морачи 18218687 он је стих „Али а г и лоша срећа била“
(90) преиначио као „Али и м је лоша срећа била“, јер је на челу
Турака био везир а не ага. — У препису песме Освета Враштанина
Мира^1, којој је сам дао наслов, Вук објашњава да је узео реч
В р а ш т а н и н , иако је у овој песми било и В р а ј ш т а н и н ,
због тога што је у „једној другој само Враштанин“. Из ориги-
налног рукописа те друге песме8889, за коју је нашао да је „много
краћа и гора“, он је навео осам стихова као сличне са стиховима
песме о којој је реч. У оригиналном запису ти стихови гласе: „М и
н о с а с м о жуте бјелјетине | Пошто нам је Миро добјегао |
Д о б ј е г н у о у Кривошиама [ Непијемо вересиом вино | Већ
готовом паром и динаром | Обуче нас токам и доламам | И сјај-
нијем пушкам сребрнијем“ (35—41). Према стиху „Непијемо
вересијом вино“ Вук је на чело ове групе стихова, да би антитеза
била потпунија, ставио још један стих, тако да цела група после
његова редиговања гласи: „ М и п и ј а с м о вересијом
в и н о , | А н о с и с м о жуте бјељетине, | Пошто нам је Миро
добјегао, | Д о б ј е г а о у Кривошијама, | Не пијемо вересијом
вино, | Већ готовом паром и динаром, | Обуче нас токам’ и до-
ламам’, | И сјајнијем пушкам сребрнијем“. — У песми Станић
Станојло^, коју му је испевао Саво Мартиновић, Вук је иза стиха
84 АСАН, бр. 8552/257, III — 9.
85 АСАН, 5р. 8552/257, IV — 3.
86 АСАН, бр. 8552/257, IV — 4.
87 АСАН, бр. 8552/257, IV — 9.
88 АСАН, бр. 8552/257, IV — 8.
89 АСАН, бр. 8552/257, XIX — 9.
90 Ковчежић

„Ђе обрне оће нишанити“ (40) дометнуо „Ђе нишани оће пого-
дити“, а после стиха „Заробише мене и Радои" (72) додао је „И
бијеле плијенише овце“, чиме је допунио смисао и повећао ле-
поту песме.
У Вуковој заоставштини налази се и један врло велики ру-
копис, састављен из два дела, који је имао преко стотину народних
песама. Како пише сам Вук, те песме су на његову молбу, а по
наређењу Петра Петровића-Његоша, записане „од некога Тодора
Икова из Пипера“90. Из овога рукописа, који је у његовим ру-
кама био још пре 1841 године, Вук је у своје четири књиге унео
преко двадесет песама и, по правилу, све објављене записе из
њега исецао; није исекао једино оне стране, на чијој се
полеђини налазио текст других, необјављених песама или оне
на којима се налазио текст песама за које је после редиговања
одлучио да их не објављује. Из ових случајно сачуваних одло-
мака најбоље се види у коликој је мери он редиговао рукописе
песама које је објављивао и колико су поједине песме уметнички
добиле захваљујући његову редиговању.
У песми Сунчева сестра и паша тиранин91, која има свега
четрдесет стихова, Вук је интервенисао у седамнаест, понегде врло
много. Тако је стихове „Да видите к а к о л г о ђ и к а ж у | Ако
буде и с т и н а п р а в а | Е ћго е у з е т в з а в^ћрену лгобу“
(11— 13) редиговао: „Да видите л и ј е п у ђ е в о ј к у ; | Ако буде,
к а к о љ у ђ и к а ж у , | У л е ћ у ј е з а вјерену љубу“. Стих „И
о д ђ истине виђоше ђевојку“ (15) прецртао је и заменио стиховима:
„Кад дођоше до воде студене, | Ал’ истина како љуђи кажу“. —
У четрнаест сачуваних стихова рукописа песме Чета спушка9293
Вук је извршио исправку у осам. — У песми Михат Томић и паша
од Требиња^ мало који стих да је остао неизмењен. Тако је стих
„Све 10 п р а в о по истини каже“ (16) редиговао и штампао
„Све ј о ј к н е ж е п о истини каже“; „Па е ситну книгу н а к и -
т и л а “ (19) — „Па је ситну књигу н а п и с а л а “; „Мили куме
х а и д у ч е Михате“ (21) — „Мили куме, Т о м и ћ а Михате“.
После стиха „Те он купи данке и харача“ (26) уметнуо је три нова,
који употпуњују смисао песме: „Па и то м у јоше доста није, | Већ
ђевојке љуби на срамоту; | Но ти дођи и доведи друштво“. Стих
„Н е би ли му и з г у б и о главу“ (27) редиговао је и штампао
„Не би ли му п о г у б и о главу“%а у другоме од два стиха „ С ђ
хаидуцима у Дробнвке п о ђ е | Докле к н е з у н а д в о р о в е
д о ђ е “ (30— 31) променио је ред речи: „Докле д о ђ е к н е з у

90 Сриске народне ијесме IV (1862), стр. [IX].

91 АСАН, бр. 8552/257, VI — 2, песма бр. 85.
92 АСАН, бр. 8552/257, VI — 2, песма бр. 89.
93 АСАН, бр. 8552/257, VII — 5, песма бр. 47.
 в јс*-*., >и / г ** 1 р (/ Ј »X /^'
Ј / < М / И .< ? 1*г#р-6 Ји - * у / т л * » * - Л у
Уо *«. г>( а.*п-<( ггл & Ј?е ( <К ј л р ;•< ск
Ц-С-^ЧС~*>0 Л1 /*. ^ /V |Г? »ггС^/ЈГТГЛ-'
+ „А’^ ^ * * I т 'е с/е с / ^ {\ а ._
„ЈХ »р / у ге ч р Л с / и тч Ц г г Л / к / ? ( Ј > 'к у п е - .
*/&** г * Ј* ./- /"' /
Т Т* ■«>.«> г ^Ц /уДМ 'Ј гке>в /»у-лл- а л Л -^ с к '»
м , , , «М »*1Г /•-*-»«4*,
1 а- ^ «* ГРГфуПф ( ЖОК,- р -П Л*0 /4 1к**р
л гч ф * г г л ж р е /с '( ’~/ј (, ^ лсс -
'г р п и . л ^ ^ с //• + * V '* / < ’ г г В/ / у г р 7
«. СА ** < и л / у , »- с/рф-тггек ггт^очл.
^ Ф- Л * /г/т т г <с, р д/> т Ј -» / / < з г / г К ' леос/ЈГ
. ек*с+»г> с у т ^о с . /О о /к в /ц ./
11 ^ +- 1Ј, ?Гг гг * 7* *** У>*е*1<ж & ±.С *Х ‘и *г '
/
■ * 4». »'**' >/
, ^ *- ^ Л>Л/«Т»Г'*
т \ \ Х в Ј в а /кл<л. / / ^ / / (тпуи „ ^ л .л к к г
' * » ' ^ ‘ ♦ **>>
Д ј • ■■*■ *■ ^

| Л Л Л т »С » « л е Т 7 Г Л А / >«*,»/ 4 ,

Ч1 Д „ к & г/л м т / ,* ;е л » 'гогГу**.'е/

« Л '-А и , / л с е ^ Л / / И л м ; .”
м>^ ,>Г/-Х.
, А с Н*А»»
6крН./гс _■и^н-с ' / ‘Г74/*'Ж ./(Г Ј ■■'
+” Л Г Р '1*•**& </1«.ГГгг- ?'Г^>х.**х. а »■> г
/ г»</ е^Г>*&.А. г г г А / / / /
/( „ л - ^ г г у , ^
,.,/спЛ ф е* л7 , А Д ; , , у ..., ,
V * Ју/ ‘" .... -**ч.
Џ - ф б / н $?*&. &П№Р*ЈР»' /ГД.//1 Ч'~'
1 у7Ј| » < 'ГХ *-^ *.*и ,Г . ■’ .4, л* ,*<> •»■•• « А*-/МММ»»- - .. .
4РТ»

Запис песме Олеш ^иоба Јакшића

92 Ковчежић

н а д в о р о в е“, како би избегао сликовање на крају два стиха,

неуобичајено у народној епској поезији.
И у песми Јанко Лакетић и Петар Бошковић94 Вук је реди-
говао велики број стихова. Тако је стих „Дробнвке д о в о д е
д о Таре“ (11) поправио и штампао: „И Дробњаке с в е д о в о д е
Таре“; ,,А л и виђе шо му книга пише“ (14) — ,,И о н виђе што
му књига пише“. Неправилан стих „Н о устанте н а м е д а н в
д а и д е м о “ (22) прерадио је у два: „Но ус-анте, м о ј а б р а ћ о
д р а г а , | Д а м и Ј а н к у н а м е д а н и д е м о “. После „Сву
Краину од Х е р ц е г о в и н у “ (12), који је исправио на „Сву
Крајину од X е р ц е г о в и н е “, уметнуо је стих „Да ми онђе
медан под’јелимо“, који претставља логичан свршетак мисли
народног певача, а после стиха „Догнаше и х ђ д о Дабовићчхк “
(45), који је редиговао „Догнаше их и до Дабовићах“, додао је
стих „Но кад бише до куле бијеле“, који је нужна веза са следећим
текстом.
Песма Опет диоба Јакшића, која такође потиче из поменутог
рукописа9495, изгубила би више од половине своје песничке лепоте
да нема Вукових корекција и допуна. У оригиналном запису ове
песме, који има 114 стихова, Вукјемањ е или веће исправке унео у
велики број стихова. Тако је стих „Нкшићв Митарн и Ш ћ е п а н к "
(2) редиговао и штампао: „ЈакшићМитар и Ј а к ш и ћ Ш ћ е п а н е “ ;
„ А пошо се н а п о и л и вина“ (3) — „А пошто се н а п о ј и ш е
вина“; „Н о Шћепану Митарв бесћдио“ (4) — „Шћепану ј е Митар
бесједио"; „ Х а и Шћепане у л о в ђ да идем о“ (5) — „ Х а ј д ’, Шће-
пане, у лов да идемо“; Есамв к> ч е р ђ био у планину“ (6) — „Јесам
ј у ч е био у планину“; „Шћепан му е риечв бесћдио“ (9) — „Н о
му Шћепан ријеч бесједио“; „Н о ме д о б р о заболћла глава“
(11) — „Л> у т о м е ј е забољела глава“. Место стиха“ „МитарЂ
скочи у п л а н и н у п о ђ е “ (12) унео је у песму три и овако их
редиговао: „Митар скочи н а н о г е л а г а н е , | П а о н у з е
х р т е и з а г а р е , | С а м о т и д е у л о в у планину". Место
стиха „ШћепанЂ 1 о риечЂ бесћдио“ (18) ставио је „Шћепан њ о ј з и
ријеч бесједио“; „За лвдбу му ни помена н е м а “ (22) — ,,3а љубу
му ни помена н и ј е “ ; „А кадн навече ноица долазила“ (23) —
„Кад навече нојца долазила“; „Друга м у бити немогаше" (29)
— „Друга њ е м у бити не могаше“; „ Н ћ м у дае старе очупане“
(33) — „М и т р у даје старе очупане“; „А стадоше д и с л и т ђ благо“
(34) — „П а стадоше дијелити благо“; „Па с е ондоленЂ Митар
подигнуо“ (48) — „Па с’ ондолен Митар подигнуо“ ; „Ту с т о н
за деветЂ г о д и н а “ (52)— „И ту с т а ј а за девет г о д и н а х " ;
„ПразанЂ сћди а о н ђ ншца н е м а “ (55) — „Празан сједи ништа
н е и м а д е “; „Па ићгове д о л в и т и овце“ (68) — „Па његове
94 АСАН, бр. 8552/257, VII — 5, песма бр. 51.
95 АСАН, бр. 8552/257, VII — 6, песма бр. 57.
 Вук као редактор народних песама 93

т и д о ј а в и овце“. Место стиха „Н о Шћепанв лгобу послушао“

(70) Вук је ставио ,,Т о ј е Шћепан љубу послушао“. После стиха
„Руке шире, у лице се љубе“ (78) додао је „И за братско питају
се здравље“. Место „Кадв свану и ограну сунце“ (80) ставио је
„А кад свану и ограну сунце“; „ О и д о ш е у л о в ђ у планину“
(81) — „ О т и д о ш е у лов у планину“; „Нагна м у плавога
елена“ (83) — „Нагна њ е м у плавога јелена“. После „Но га
јелен рогом доватио“ (88) Вук је оправдано дометнуо стих „Грдну
му је рану начинио“, јер следећи — „Виде му се црне утробице“
(89) без њега не би био потпун. Стих ,,И донесе га М и т а р в
на чардаку“ (94) постао је „Донесе га с в о ј е м у чардаку"; „О н
г а бачи дору у рамена“ (96) — „Б р а т а бачи дору у рамена“;
„Д о ђ о ш е на свос дворове“ (99) — „Д о к л е д о ђ е на своје
дворове“; „А да сусрете господара свога“ (101) — „Да сусрете
господара свога“; „Митру е риечв говорио“ (108) — „Митру
б р а т у ријеч говорио“; „Х оди Митре о с в е т и м о с е “ (109)
— „Ходи, Митре, д а с е о с в е т и м о " ; „Д а проси да се лћбомв
рани“ (113) — „Н е к а проси, да се љебом рани“, итд.
На питање: да ли је Вук имао право да у оволикој мери мења
записе народних песама које је издавао, мора се одговорити да је
он то право несумњиво имао, зато што је у самоме себи носио
највише мерило за лепоту наше народне поезије и што је у име
тога мерила исправљао само оне стихове који су имали недостатака.
Он је сматрао за своју дужност да интервенише свуда где су стихови
народне песме били непотпуни, с . правом претпостављајући да
је та непотпуност морала доћи или услед невештог записивања
или услед лошег певања.
Тешко је, па скоро и немогућно, наћи случај да је Вук у запи-
сима народних песама неоправдано интервенисао, како са гледишта
народне песме уопште, тако и у погледу сваке појединачне песме
чију је редакцију вршио. После његове редакције текст сваке,
па и најлошије записане песме, постајао је савршен као у интер-
претацији изузетно даровита певача. Овој редакцији није била
сврха толико да поправља и улепшава слаба места колико да
отстрани непотребне наносе и попуни празнине. На тај начин он
је, уствари, вршио неку врсту рестаурације појединих песама,
дајући им облик какав би оне имале у интерпретацији свога творца,
са претпоставком да је тај био даровит певач, каквог је Вук стално
тражио, а налазио га најчешће у самоме себи.
На крају, треба напоменути да је Вук одабирао да редигује
и издаје само оне песме које је сматрао најлепшим примерцима
народног стваралаштва, те је разумљиво што су оне после његова
уметничког брушења постајале класично лепе — блистави алеми
који су задивили цео свет.
Живомир Младеновић
 ВУК У „СКОРОТЕЧИ“

Вук је током 1842-3 године штампао у листу Пештанско-

будимски скоротеча пет својих радова Први је био значајан поле-
мичко-обавештајни спис Прави узрок и почетак скупљања нашијех
народнијех пјесама, који је изишао у два броја (1842, бр. 20—21).
Други је био такође полемичкога карактера: Г. поп Павле Карано-
Твртковић и „Србски споменици“ (1842, бр. 24—25). ОдГовор на
„Задатак српском филоло[у“ био је наслов трећег чланка (1842,
бр. 47). Он је био одговор на питања која је поставио у овоме
листу каснији његов уредник, а тада само сарадник Петар Нинковић.
Следеће године изишла су два чланка, први је Критика у језику
(1843, бр. 5—6), а други се настављао кроз пет бројева и свакако
је најважнији Вуков спис штампан у овоме листу, јер је био непо-
средно упућен важној личности тадашњег српског културног
живота: Вуков одтвор на Утук М. Светића (1843, бр. 33, 37, 39,
43, 45). Овај последњи чланак изишао је одмах после тога и као
засебна књижица. Сви ови Вукови чланци штампани у Скоротечи
претстављају почетак велике полемике његове, оне коју ће тек
пет година касније окончати Ћура Даничић својим Ратом за српски
језик и правопис.
Вукова сарадња у Скоротечи није била у складу с линијом
и ставом овога листа, него је у извесном смислу могла бити изне-
нађење за оне који су знали како је лист почео и какве су тада биле
прилике око Вука, као и уопште у српском књижевном животу.
Најпре, тешко је било очекивати да ће Вук у то време и оним радом
почети сарадњу у Скоротечи. Тај његов рад је свакако био намењен
другоме листу, па га је у последњем тренутку Вук послао Ско-
ротечи.
Вуку у то време нису била отворена врата српских листова.
Тих година се борба против њега необично заоштрила, начињен
је збијен противнички фронт. У Пешти грме против њега Сербски
народни лист и Сербске народне новине Теодора Павловића. Ни
београдске Србске новине немају никад лепу реч за Вука. Зато
ће се он веома обрадовати кад у београдским новинама изиђе
вест да је он добио руску медаљу за издање народних песама.
 Вук у „Скоротечи“ 95

Том приликом пише он српском министру просвете Стефану

Радичевићу и жали се на раније држање ових новина, које су „по
свој прилици владајући се по пештанскима досад радије говориле
о мени што зло него добро‘ч . И онда упућује једну молбу, подвла-
чећи да он став београдске штампе не изједначује са ставом власти
и да су београдске новине о њему онако писале свакако само по
вољи уредништва. Молба се састојала у овоме. Ђорђе Петровић
је у једним бечким новинама написао белешку о Вуку поводом
изласка новог издања народних песама. Истакао је ту велике
Вукове заслуге за скупљање и издавање ових песама. На то у С. Н.
Листу написа П. А. Поповић (без потписа) да не треба Вуку при-
писивати заслугу за овај посао. На ово Ђ. Петровић написа одговор
и посла га и С. Н. Листу и београдским новинама. Одговор његов
не би штампан ни на једном месту. И сада, после оне споменуте
белешке у београдским новинама, Вук се осећа охрабрен и раније
одбијени Петровићев одговор шаље лично Радичевићу и моли га
да овај нареди уреднику да тај одговор штампа. Петровићев
одговор тада доиста изиђе у београдским новинама. На њега
међутим одговори још.једном у С. Н. Листу П. А. Поповић, и то
сада под потписом. Поповић ту устврди како је Мушидки први
почео да скупља народне песме и да је то његова заслуга а не
Вукова. За ту тврдњу позивао се на Вуков предговор уз прву књигу
песама. На све ове нападе, као и на још неке друге, Вук одговори
чланком Прави узрок и почетак скупљања нашчјех народнијех
пјесама. Уз пуно података из свог живота Вук разјасни читаву
забуну око његових ранијих тврдњи и даде разјашњење читавога
питања. Тај чланак заузима посебно и значајно место у Вуковим
полемичким списама. Али место да га штампа у београдским
новинама, као што се могло очекивати, јер је то било прихватање
Петровићеве полемике, он га шаље Скоротечи, листу који је тек
био почео да излази.
И не само то. Скоротеча по првим бројевима није изгледао
наклоњен Вуку и његовим погледима. Али за две године изла-
жења — од половине 1842 до половине 1844 — он је више пута
мењао свој правац. И по томе је и за нас занимљив.
По првом броју Скоротече јасно се видело какав он треба
да изгледа. То није могло да нам покаже личност издавачева.
Јер о Димитрију Јовановићу, пештанском геометру, доста заузетом
својим стручним послом, тешко бисмо могли рећи што одређено
у књижевном погледу. Сигурно да није он давао тон и правац
своме листу. Нама се чини да он није ни уређивао овај лист. Додуше,
уредника нема назначеног на првим бројевима, ми претпостављамо
пак да је тај посао обављала нека друга личност, а не сам издавач.1

1 Вукова иреииска VI, 64.

96 Ковчежић

На челу листа у првоме броју била је песма Петра Јовановића,

познатог „илира из Бачке“, издавача Бачке виле и главног про-
пагатора илиризма међу Србима. Први стихови те песме много
потсећају на нешто каснију песму Петра Прерадовића:
На истоку зора пупа,
Србу милно срдце куца...

А завршетак је програмски:
Само теци, теци скоро,
Листе мили, и не споро
Негуј Србу славе цвет,
Чувај, брани, множи драго
Народности србске благо:
Д а ју славски грли свет.

И чланци показују да је лист имао да буде „славјански“.

На крају првог броја, у Огласу, налазимо програм листа.
Циљ је листа — каже се ту — „облагорођавање народног значаја
србског, сачување миле народности србске, усавршенствовање
слатког језика србског и подизање србско-народне изображености,
а над овим виси се умноженије фонда народни србски училишта".
Па даље: „У избору стављајеми предмета набљудаватћемо строгу
естетику како у огледу самога предмета, тако и чистоће језика.
Нити ћемо писати славенски, нити опет простачко-србски; но
управљатћемо се по оној латинској: т е б ш т Јепиеге ћеаШ“ Пра-
вописа ће се држати „славенског“. Сарадњу су обећали ови „лите-
ратори србски“: М. Светић, Ев. Јовановић, П. Стаматовић, ЈТ.
Лазаревић, Г. Лазић, Ј. С. Поповић, Др. Деметер, Др. Јовановић,
Ст. Враз, В. Бабукић, ЈБ. Вукотиновић, Д. Раковац и др. Као што
се види и по овом нашем наводу, језик је био веома близак илирском.
Листа сарадника је разноврсна и богата. Ту особито мислимо
на сараднике Хрвате.
Морамо нарочито да се осврнемо на једну белешку из првога
броја јер ће бити занимљива за питање којим се бавимо. У приказу
прве свеске Вразова Кола (потпис је „У .“, што значи „уредник“,
односно „учредник“, а ми не можемо рећи ко је то био) налазимо
и неке мисли које морамо ближе објаснити, јер иначе неће бити
довољно разумљиве. У Колу је изашао чланак Братољуба Добро-
радића, тј. Милоша Поповића2, под насловом Књижевни живот
Сербаљах, где се на више места заступају Вукове идеје. Не слажући
се с овим мислима, писац приказа (уредник) рећи ће и ово: „На
овај саставак, особито на оно што г. дописник говори о начину
писања, који је код наши списатеља у навади, ваљало би да обширно

2 В-г 111ја Маши21 с, Ш пгат 1 8гђг Нас! ЈА21Ј 247, 81г. 27.
 Вук у „Скоротечи“ 97

одговоримо. Будући пак да је простор листова наши јако огра-

ничен, зато на кратко велимо да нам је жао што је г. дописник
поред пшенице узео сламу да гризе. То за пример којим доказује
да Србљи неправо пишу. Што се пак други узрока рђавога стања
литературе наше тиче, изповедити морамо да су готово сва по
несрећи истинита“3.
По свему овоме види се јасно да овом листу не би одговарао
Вук, па је разумљиво што никоме није пало на памет да и њега
позива на сарадњу.
Лист је изазвао прилично интересовање. Али му изгледа
није прорицан дуг век. Бар од стране Вукових пријатеља. Тако је
мислио и Платон Атанацковић пишући Вуку о Скоротечи: „Ја
м у не проричем дугога века“4. И то одмах после првих бројева.
И баш онда кад би се у овоме листу најмање могао очекивати
сусрет с Вуком, почиње да излази његов чланак Прави узрок и
почетак скупљања нашијех народнијех пјесама. Кад знамо да је
Вук тек био успоставио везу с београдским новинама, заиста се
морамо чудити што није и овај чланак упутио право у Београд, као и
претходни Петровићев, кад је био одговор оним истим критича-
рима којима је био упућен и Петровићев, него га послао Скоротечи.
А друго питање је још важније: како се десило да је свој чланак
Вук послао овоме листу и да га је ту штампао, кад знамо какав
је став имао овај лист у питању језика и правописа од првих бро-
јева, а самим тим и какав је став имао према Вуку? Мислимо да
је једна личност изазвала ту промену у листу и да му је она дала
тај нови правац. Био је то Милош Поповић. Како и кад је до те
промене дошло показује нам једно неиздато Поповићево писмо
Вуку. Оно је важно како по своме садржају, тако и по неким поје-
диностима, које ће нам помоћи да објаснимо неке досад непознате
ствари из историје цаше штампе XIX века. Писмо о којем је реч
написао је Милош Поповић као уредник Скоротече 19 јула 1842
године5.
Најпре да се зауставимо на датуму као чињеници.
По Скоротечи је тешко било досад одредити ко је био
уредник његов од самога почетка. Рекли смо већ да је на листу
о д првог броја било назначено само издавачево име. А на једанаест
бројева те године, тј. од бр. 37—47, налазимо и име Милоша
Поповића као уредника листа. Тај податак је отуд ушао у лите-
ратуру о овоме предмету, уколико се та појединост уопште узимала
у обзир. Тако ће га, поред осталих, споменути и Љ. Стојановић
у својој монографији о Вуку, говорећи о Вукову односу према

3 П. Б. Скоротеча 1842, бр. 1, стр. 6.

4 Вукова преписка I, 546.
5 Архив САН, Неиздата Вукова преписка, бр. 7995/1.

7 Ковчежић
98 Ковчежић

овоме листу, управо говорећи о Вуковој вези с Поповићем6. Та

веза је међутим била много ранијег датума. Ми смо једном већ
претпоставили78 да је Милош Поповић морао и раније, тј. пре
онога дана кад је његово име назначено у листу, ако не уређивати
овај лист, а оно бар помагати при уређивању. Тврдили смо то
зато што је у листу било доста радова за које смо били сигурни
да су Поповићеви, а који су штампани пре бр. 37, првог броја од
којег се Поповић званично води као уредник листа. Оно што смо
раније само претпостављали сада можемо потврдити, позивајући
се опет на поменуто писмо Поповићево Вуку. Поповић у томе
писму позива Вука на сарадњу и каже изриком и ово: „Примивши
се учредничества. . . . “. Д о датума кад је то писмо писано било
је изашло свега пет бројева Скоротече. То значи да је Поповић
постао уредник у овоме листу најкасније од бр. 6. Вук је на Попо-
вићеву писму забележио да је на њега одговорио 31 августа, а то
би одговарало времену кад је његов први чланак штампан у Ско-
ротечи. По томе се види да је Вук лохитао да одговори на Попо-
вићев позив не само писмом него и чланком. И то није учинио
случајно него да би осигурао себи место у једном новом листу
који је дотад био на противничкој страни, а сада му се уредник
тога листа обраћа и моли за сарадњу. Вук га је морао сачувати
за себе. Особито зато што је излазио у Пешти, у којој се на све
стране водила жестока борба против Вука.
Ни Милош Поповић није случајно позвао Вука на сарадњу.
Он је још у родитељском дому живео у вуковској традицији. Његов
отац, новосадски свештеник Јован Погговић, био је претплатник
на нека Вукова дела, као на Даницу, народне песме и књигу
МоМеперго иш1 сИе МоШепе^гтеС. Милош већ као ђак почиње
да пише песме, додуше не вуковске, али ни антивуковске. Он је
тада обожавалац Мушицког — то је сасвим разумљиво — али
исто тако и Симе Милутиновића Сарајлије. Неке његове песме
сасвим личе на Сарајлијине9. То показује, поред осталог, да је
Поповић још врло млад имао широко интересовање, па је и
књижевне правце лако присвајао, уколико је то од какве важности
кад је реч о једном младом човеку који је писао разноврсне ствари,
али свакако без правог песничког талента. Па ипак његове песме
нису много горе од песама других тадашњих признатих и уважа-
ваних песника. Оставши рано сироче, а везан за свога професора
и стараоца Петра Јовановића, познатог „илира из Бачке“, Поповић
је врло млад и сам постао пропагатор илирства међу Србима.

6 Љ. Стојановћи, Живот и рад Вука Стеф. Караџића. Београд 1924, 548-

7 Ђође Живановић, Млади Даничић. Зборник Матице српске за кн.ижев-
ност и језик, II, 109.
8 Ђ. Живановић, нав. дело, 1,104.
9 Ђ. Живановић, нав. дело„ 1,110.
 Вук у „Скоротечи' 99

Као такав сарађује он у Бачкој вили свога професора, а своје песме

и дописе шаље и Гају за Даницу. Чак полемише с противницима
илирства код Срба, као у Песми домороднога сина10. „Славјанин“
пак постаје Поповић онда кад се у другој половини 1841 године
нашао у Левочи, у Словачкој. Не можемо рећи шта је он тамо
радио и урадио, али знамо да је тамо провео неколико месеци
и научио неке словенске језике. Још за свога боравка у овој вароши
он преводи са чешког и те преводе штампа у Гајевој Даници и
Вразову Колу. Преводи и једну Пушкинову причу с руског и штамла
је такође у Вразову Колу. Вероватно је још пуно књижевних беле-
жака у Гајевим листовима и Вразову часопису потекло од Поповића,
али ми не можемо то сада тачно да утврдимо. Што је за нас овом
приликом важније, он.ће од почетка 1842, по повратку из Левочи,
онда кад се задржао у Загребу, где ради код Гаја и Враза, постати
потпуни и отворени Вуков присталица. То се најпре види по томе
каквим језиком пише своје песме. То су песме краткога стиха,
лаке и писане добрим народним језиком. У томе погледу је свакако
на Поповића утицао и Враз својом поезијом. Своје погледе на
питања језика и правописа изнео је Поповић најпотпуније у већ
споменутом чланку Књижевни живот Сербаљах, који је Враз
штампао у I књизи свога Кола. Поповић је ту врло оштар према
многим српским књижевницима, а у више махова истиче Вука
и одаје му признање. У чланку је Поповић, потпуно у илирском
стилу, па чак и језиком који је веома налик на илирски, показао
шта мисли о народном језику, о књижевном стваралаштву код
Срба, као и о главним недостацима који се запажају у делима
тадашњих српских књижевника. Поповић ту критикује и Матицу
српску, и Летопис, не остаје дужан ни Павловићеву С. Н. Листу
и завршава овим речима: „Многи ће може бити од наших, кад
прочитају ово, устати на мене као на белу врану — ваљда зато
што сам истину исповедио. Акопрем ми данашњи свет вели
держати се оне старе пословице: право реци па утеци, али ја утећи
нећу, него свакоме стојим на мејдану: нека ме стреља како му је
воља — шат узбудем кадар коју стрелу и одбити од себе!“.
Ето такав је Милош Поповић дошао јула месеца 1842 у
Пешту и ту постао уредник новопокренутог листа Скоротече,
Прво питање које би се могло поставити свакако је: откуда
да баш он дође за уредника овога листа. Његов дотадашњи став
није одговарао програму Скоротече. Мора бити да је ту одиграо
посредничку улогу његов професор Петар Јовановић, који га је
познавао још из гимназије, и који га је врло волео и ценио његове
уредничке способности, па га препоручио издавачу. А можда је

10 Младен Лесковац, Никанор Грујић и Илирски иокреш. Зборник Матице

српске за књижевност и језик, I, 180— 181.
100 Ковчежић

Поповић имао и раније какве везе с издавачем Скоротече, па

неће бити невероватно ако претпоставимо да је можда он био
тај ко је приволео већ споменуте хрватске књижевнике да обећају
сарадњу овом српском пештанском листу. Може се најзад претпо-
ставити да је издавач позвао Поповића за уредника не знајући
за све оно што је овај био писао до тога времена, јер је Поповић
врло мали број својих дотадашњих радова био потписао пуним
именом, него их је штампао или без икаква потписа, или с псе-
удонимом. Тако је штампан и наведени чланак Књижевни живот
Сербаљах.
Како било да било, тек Поповић је најкасније од 6. броја
постао уредник Скоротече. Он се без сваке сумње морао при-
државати, бар углавном, онога програма који је издавач истакао
у првоме броју. У складу с тим програмом он штампа Светићев
чланак Одтвор Правољубу (С. Д-ћ) (бр. 14— 16), где овај напада
употребу илирског имена. Уз бр. 19 биће претплатницима послата
Светићева слика као додатак уз лист, а уз слику ћемо прочитати
доста похвала о овом књижевнику. И све то штампа ватрени
илирац и вуковац Поповић. Он се ту морао повити према захтеву
издавачеву. Не треба се томе много чудити: Поповић је тада био
врло млад човек, имао је тек 22 године, а кад му је поверено
уређивање овога листа вероватно му нису остављене потпуно
одрешене руке. Али је понешто ипак морао радити и на своју
руку у листу. Једна од тих ствари је без сваке сумње и позив Вуку
на сарадњу. То је учинио, мада је у првом броју јасно речено да
се Вуков правопис неће примити и да се „простачко-србским“
језиком неће писати. Међутим, Скоротеча за неколико месеци
Поповићева уредниковања постаје не само вуковски, него би се
можда могло рећи Вуков лист. Ту сарађују и неки Вукови пријатељи.
Сви се њихови чланци штампају Вуковим правописом.
Неће бити без интереса да покажемо и главне мисли из Попо-
вићева писма Вуку.
Примивши се уредништва Скоротече— вели Поповић — узео
је ,,на нејака плећа“ тешко бреме и зато моли Вука да му помогне
„како драгоценим прилозима тако и саветом". „Узаимност сла-
венска, одговарајућа данашњем веку, јест поглавита цељ спо-
менутога листа“. Све што овој „узаимности“ води саопштаваће
се српским читаоцима. Затим све што подиже народну просве-
ћеност и морал, што језик подиже и осамостаљује, свему ће томе
лист посвећивати пажњу, бар док је он уредник. Примаће чланке
о свему, сем о политици. Он тражи нарочито описе народних
обичаја, народне ношње, јер ће место модних додатака давати
отсад као додатак слике народне ношње из разних крајева наших,
онда описе наречја, извештаје о важним догађајима, па народне
приповетке, пословице и песме, а штампаће и критике, „такођер
 Вук у „Скоротечи“ 101

и исти моји дела“. Најзад вели Поповић Вуку да ће примити све

што „благородије ваше мисли да ће милом роду нашем од користи
бити“.
Писмо је писано врло лепим рукописом, Поповић се само
потписао и додао адресу.
Чим је Милош Поповић отишао из Пеште и преселио се у
Србију, почетком 1843, Скоротеча показује све мање наклоности
према Вуку. То ће се најбоље видети по писмима Петра Нинковића,
Поповићева наследника на уредничкоме месту, који од Вука без
завијања тражи новчану помоћ за издавање листа, јер ако помоћ
не добије, лист ће морати да се угаси. Нинковић наиме пише Вуку
(у два писма, од 16 и 28 јуна)11 да претплатници одричу листу
претплату зато што се у њему штампају неке ствари Вуковим
правописом. Неки се врло оштро љуте због тога. Нинковићев
тон је чудан. То није тон човека који моли, него човека који —
скоро би се могло рећи —- уцењује. Он пише да Вук потражи од
кнеза Милоша помоћ за издавање листа или да новчану помоћ
пошаље сам да не би лист зависио од претплатника. Мисао је
мање-више ова: ако издејствујете помоћ или пошаљете новац,
лист ће излазити, ако не •— престаће, „као што ћете се из самог
листа у идући четвртак уверити“ — вели Нинковић. Па онда даље:
„Ако дакле желите (као што сам извештен и уверен) да (лист)
и з л а з и . . . “ онда шаљите помоћ. Нарочито истичемо Нинкови-
ћеву мисао: „као што сам извештен“. Као да Нинковић тражи
писмену потврду да је Вуку доиста стало до тога да лист излази.
Већ из самих тих речи човек би могао закључити као да њему,
Нинковићу, није баш много стало до тога да лист и даље излази,
већ да је то више Вукова ствар. Судећи по томе што је лист наставио
са излажењем, ЈБ. Стојановић претпоставља да је Нинковић веро-
ватно добио помоћ од Вука. Или од кнеза Милоша. Нама се пак
чини да је помоћ дошла са друге стране, јер некако одмах после
овога лист почиње да велича све чешће Јована Хаџића. Прво ће
у бр. 56 од 29 августа прештампати из Голубице Хаџићеву песму
Глас Србина, а онда ће донети две песме у славу Хаџићеву, и то
прву од Корнилија Поповића у бр. 64, а другу од Васе Живковића
(бр. 71) под насловом: Сонето. М . Светићу Сербину.
Додуше, по одласку Поповићеву Вук је штампао у Скоротечи
један велики чланак и то баш онај против Светићева Утука, али
нам се чини да је уредник покушавао да маневрише нешто у вези
с тим чланком. И као да је дошло и до неког малог неспоразума.
То видимо из писма Платона Атанацковића Вуку од 14/26 априла
те године1112. Одатле сазнајемо да је Нинковић тражио од Вука

11 Архив САН, Неиздата Вукова преписка, бр. 8008.

12 Вукова преписка, I, 550.
102 Ковчежић

одмах читав чланак, јер се тобоже бојао да би му га цензура могла

забранити и не допустити да се заврши. Уствари, као да је сам
Нинковић желео да види шта је све ту Вук написао, а не да штампа
по деловима, не знајући шта ће касније доћи. Нама се чини —
можда се у томе варамо — да је Нинковић хтео тиме да смета
Вуку. Бар мало. После овога чланка Вук више не сарађује на
Скоротечи.
После свега што смо показали јасно је да је Милош Поповић
у једноме тренутку — а таквих тренутака је бивало и касније, у
Београду — стао одлучно на Вукову страну и омогућио му да
штампа неколико полемичких радова. И то у листу у којем сарађују
и налазе се на почасном месту на листи сарадника Јован Хаџић
и Јован Ст. Поповић. Ко зна није ли тада Милош помишљао да
се још више приближи Вуку, да му постане нека врста помоћника.
То нам пада на памет повезујући садржај Поповићева чланка у
Колу и позив Вука на сарадњу. А још више то повезујемо с оним
што је коју годину касније учинио његов млађи брат Ђорђе, каснији
Ђура Даничић, кад је отишао 1845 у Беч да се сав посвети сарадњи
с Вуком. Можда је и на одлуку Ђорђеву утицао Милош, јер знамо
да је Ђорђе веома ценио свога старијег брата.
Што је Скоротеча неколико месеци био вуковски лист заслуга
је —- као што смо показали — Милоша Поповића. Ово истичемо
особито стога што се о Поповићу, због неких његових каснијих
поступака, слабог карактера и не много чистог моралног лика,
врло често говори као о човеку о којем се ништа добро не би могло
рећи, као о човеку који није имао никаквих заслуга за развој наше
културе. Ми мислимо да то никако није оправдано ни тачно. Може
се говорити о свему ономе што је било негативно у личности
Поповићевој, али се никако не смеју запоставиги ни његове
праве заслуге. А једна од тих заслуга је и ова његова борба за
вуковске идеје у време кад је Вук имао најмање присталица у Пешти,
па и у читавој каснијој Војводини.
Ђорђе Живановић
 О ПРВОМ ДРЖАВНОМ ИЗДАЊУ ВУКОВИХ ДЕЛА
1887 ГОДИНЕ
Осамдесетих година прошлог века Министарство просвете Кра-
љевине Србије било је донело одлуку да откупи од наследника Вуко-
вих право на издавање Вукових дела и да та дела објавиу државном
издању. Тај покушај је пропао: издата је само прва књига, 1887
године, а цела ствар око издавања добила је у оно време карактер
малтене једног културног и научног скандала. Подвргнути су
били критици и осуди најугледнији научници-приређивачи тога
издања; у ватру препирке уплеле се и друге страсти ван научне
радозналости и поштења, и ова је довела у сукоб најбоље наше
људе онога времена и у сумњу чак и њихов морал. У оно време
разбукталих политичких страсти и непоштедне политичке борбе
и дневне политике нису се штеделе речи. Јавност је чисто научне
принципе и полемику, од којих се пошло у критиковању прве
књиге Вукових дела, свела на сензације и, иначе, честите људе и
научнике повела за собом.
Историја тога покушаја и издавање прве књиге Вукових дела
нису у нашој науци објективно ни потпуно осветљени. О томе
је писано у два маха доцније, али на основу недовољно података.
Сада се новом грађом цела та историја може, мислим, и објективно
и потпуно сагледати и оценити и тако пружити један сигурнији
податак за студије о Вуку, а исто тако и племенити напори Вукових
поштовалаца и следбеника, првих приређивача његових дела,
могу се правилније поставити и објаснити. То је циљ овога чланка.
Одлуку о издавању Вукових дела донео је Министарски савет
на седници од 29 новембра 1884 г. на предлог министра просвете
Стевана Поповића. „Министарски савет — вели се у одлуци —
имајући на уму да се Вукова дела јако траже и читају у народу;
даље, да их више и нема на продају; да се њима користе приватни
продавци књига и спекуланти поткрадајући поједине партије и
прештампавајући их више изопачено него коректно“, решио је
да држава откупи право на издавање Вукових дела од Вукове
кћери Мине Вукомановић и да их издаје о своме трошку. Убрзо
је министар поставио комисију за издавање Вукових дела. За
104 Ковчежић

претседника комисије постављен је Јован Бошковић, а за чланове

Светислав Вуловић и Љуба Ковачевић. Комисија је одмах присту-
пила раду, али је убрзо дошло до размимоилажења и до несагла-
сности међу члановима. Рад комисије и „аферу“ која је поводом
тога настала описао је донекле, по званичним документима, д-р
Јово Тошковић1. Између осталог, он је у свом чланку саопштио
и једно писмо Вуловићево министру — реферат о сукобу који је
настао при раду комисије и његову о ставку на чланство. Укратко
ћу саопштити историју тога сукоба и осветлити га и новим пода-
цима, из чега ће цела та жалосна ствар добити, мислим, своју
праву слику.
Према нацрту за издавање Вукових дела који је израдила
комисија, а који је Јован Бошковић послао министру просвете,
Вукова дела су била сврстана у три групе. Прва група је имала
да обухвати све народне песме (четири књиге епских и две књиге
лирских песама; у последњу, шесту књигу унела би се сва обја-
шњења редакционог одбора о начину уређивања прве груле дела,
као и „сви предговори Вукови о песмама из свију његових издања“).
О штампању прве књиге имао је да се стара Св. Вуловић. Хонорар
за редиговање одређује министар и тај се хонорар има поделити
равноправно на све чланове, а за коректуру исплаћује се посебан
хонорар ономе члану који коректуру буде вршио. 30 маја 1886
године Министарство је одобрило штамнање прве књиге Српских
народних песама, коју је приредио Вуловић, а 9 јуна је почело штам-
пање књиге.
У току штампања прве књиге избио је оштар сукоб између
Јована Бошковића и Вуловића. Сукоб је био начелног карактера,
како то изгледа по документима. Шта се још иза тога крије данас
се може само нагађати. Бошковић и Вуловић били су давнашњи
пријатељи. О Бошковићу је Вуловић све до тога сукоба говорио
као о добром пријатељу; како ће после сукоба говорити видеће се.
Од дана оснивања комисије — саопштавам Вуловићеве наводе
из његовог реферата министру — па до сукоба чланови су се
састали свега три-четири пута. На првом састанку одређен је
Вуловић да приреди издање прве групе (народно-усмена књи-
жевност) према усвојеном нацрту. На следећим састанцима диску-
товало се о језику, правопису, спољашњем облику, одобрен је
Вуловићев план за издавање прве групе, примљени његови „редакци-
ски основи“. Основи редакциски били су следећи: „ 1. да се прикупе
сви штампани и нештампани списи Вукови и писма његова; 2. да
се све то штампа у овом државном издању распоређено по књигама,
које ће ићи једна за другом према вредности своје садржине; 3. да

1 Д-р Јово Тошковић, Поводом ирвоГ државноГ издања Вукових дела.

Гласник Југословенског проф. друштва, кн>. XVIII, стр. 445—456.
 О првом државном издању Вукових дела 1887 године 105

се језик и правопис Вуков н и у ч е м н е м е њ а (подвукао —

Р. Д.), нити да се у оригинални текст шта уноси. Ако је који спис
Вуков за живота његова два или више пута штампан, да се штампа
онако како је у последњем издању; а да се у ноте под текст уносе
вазда: знатнији варијанти или оно што је испуштено из ранијих
издања, или исправке несумњивих у тексту погрешака (ово последње
да вреди и за све списе); 4. они списи Вукови, који су штампани
старим правописом, да се транскрибују садањом (Вуковом) букви-
цом. Али, како тај стари правопис у Вука има својих интересантно-
сти и осветљује један период Вукова књижевнога рада, да се
неколико огледа тим правописом штампа у овом издању на згодну
месту и по договору; 5. да се одмах отпочне живо прикупљање
Вукових списа свију издања и преписивање по разним часописима
растурених његових расправа итд. — како би се сав материјал
могао на време прикупити, прегледати и уредити; 6. главни наслов
овога издања, као и наслов појединих књига и сви редакциски
предговори, ноте итд. — све да буде написано јужним српским
говором, у част Вуку, који је тим говором писао"1
Припремање за штампу прве групе Вукових дела наилазило
је на многе тешкоће: требало је прикупити сав штампан и нештампан
материјал. Вуловић се морао често сам старати да дође и до неких
штампаних издања Вукових списа, и до њих је с тешком муком
. дошао; за нештампане рукописе који су били у Петрограду обратио
се Љуби Стојановићу, који је тада био тамо, и он му је ,,све те
рукописе (у њима је највише народних песама) зналачки преписао
и послао“; саветовао се о приређивању дела, „преко једног прија-
теља у Бечу“, са Миклошићем и Јагићем, „а нарочито морам
захвално споменути у том — вели он — пријатељске савете Стојана
Новаковића“ .
Прва књига дата је у штампу „после годину и по дана од
дана кад је комисија састављена“, и она је носила наслов Српске
народне јуначке пјесме најстаришх времена. Сукоб са Јованом
Бошковићем избио је одмах, још при коректури првих табака.
Бошковић је у почетку био задовољан и приређивањем и штампом,
али је после два дана пошто му је Вуловић предао прве табаке
у коректури, оштро приговорио овоме што је наредио штампање
без одобрења његовог и комисије. У коректури је Бошковић нашао
неке штампарске погрешке, а на Вуловићев одговор да су те
погрешке исправљене у ревизији, Бошковић је приметио да има
и Вукових погрешака, које, по његову мишљењу, треба исправити.
Вуловић, доследан свом принципу, који је и комисија била одобрила,
није хтео те погрешке да исправи без сагласности трећег члана;
овај се сагласио са Вуловићем. Љут на Бошковића, Вуловић је

1 Нав. чланак, стр. 450.

106 Ковчежић

молио тадашњег министра просвете Милана Кујунџића да га

разреши чланства у комисији, на што му је овај одговорио да
оставку може поднети тек кад прва књига буде изашла из штампе
и да тада и образложи зашто то чини. Сукоб између Бошковића
и Вуловића се одмах разгласио; док је рад био још у току, Одјек је
,,писао нешто и учио комисију како треба да ради“.
Како је дошло до погрешака у овом првом издању прве
књиге Вукових песама? Ствар је, изгледа, овако текла. Бошковић
је одлазио у Државну штампарију и као да није много уважавао
принципе редакторове. „Погрешком слагачевом — вели Вуловић
увукло се у њу (прву књигу) у прва два табака неколико правописних
поправака Бошковићевих из оних отисака, које је он онога дана
оставио у Државној штампарији. Исто тако, ушло је у првим
табацима неколико поправака и од овдашњих неких књижевника,
који чешће у Држ. штампарију долазе, који су ми из љубави према
издању — држећи да сам ја то превидео те немиле услуге учинили.
Али сам то на време обавио и побринуо се да се даље не чини;
а све те поправке унео сам у штампарске погрешке, којих је ипак
мање но у Вукову дотичном издању и у издању исте књиге после
смрти Вукове“.
Због свега тога Вуловић, пошто је завршио посао око штам-
пања прве књиге, подноси оставку на чланство у комисији. Међутим,
министар просвете Кујунџић није му оставку уважио. Он се потпуно
сложио са Вуловићевим ставом и гледиштем, које је делио и Љ.
Ковачевић „имајући већ пред собом доказе о савесном и зналачком
раду члана комисије г. Вуловића на послу који му је и од краљ.
владе поверен, а видећи у том послу потпуну сагласност са другим
чланом комисије, г. Љубомиром Ковачевићем“ (акт од 23-ХП-1886).
Истим актом Јован Бошковић је разрешен дужности члана ко-
мисије.
Вуловић је 31-ХП-1886 године место Јована Бошковића
предложио за члана и претседника комисије Стојана Новаковића,
а ако због отсуства Новаковићева из Београда (Новаковић је од
1886 до 1891 био посланик у Цариграду) то не може да се при-
хвати, онда да место њега дође Момчило Иванић. Тек 2-У-1887
министар је прихватио предлог да Иванић буде члан комисије,
али је поставио и четвртог члана, Живка Поповића; претседник
комисије је сада био Вуловић.
Од рада те комисије није било ништа. Ускоро је пала напред-
њачка влада у којој је Кујунџић био министар просвете и на
његово место дошао је либерал Алимпије Васиљевић. Прва одлука
новог министра (10-У1-1887) била је ликвидација старе комисије
са Вуловићем на челу и постављање нове, у коју су ушли: Јован
Бошковић као претседник, а као чланови: Живко Поповић, Пера
Ђорђевић и Андра Николић. Разлог за разрешење старе комисије
 О првом државном издању Вукових дела 1887 године 107

био је што она није „оправдала очекивања која су на њу полагана“

— како се каже у акту — јер је у првој књизи народних песама
било „крупних и осетних погрешака“, и што је критика „праведно
осудила рад комисије“. Андра Николић, главни критичар Вуло-
вићевог издања народних песама, повукао се из комисије, а место
њега дошао је Љуба Стојановић.
Таква је историја тога сукоба по званичним документима.
Каква она још изгледа?
Сукоби око издавања прве књиге били су тежи но што изгледа
по званичним документима. И нису били само с Бошковићем,
нити су били само начелне, научне природе. Захваљујући сачуваним
Вуловићевим писмима Јагићу (у Свеучилишној књижници у Загребу)
данас се тај сукоб може потпуније осветлити.
Вуловић је послу око издавања Вукових дела приступио
с љубављу. За тај посао су се тражили, осим љубави за народну
књижевност, и други квалитети: осећање народне књижевности,
њено исцрпно познавање, једна подробнија филолошко-лингвисти-
чка обавештеност, ако не и сигурно стручно знање. Вуловић је многе
о д тих квалитета имао, бар међу оним људима који су се тим
послом бавили; осим Новаковића и Јагића нико није имао боље
спреме за то од њега. Иако филолог, Јован Бошковић није био
сигуран у многим стварима; Љуба Ковачевић, пак, био је више
у истбрији но у филологији, Вуловић је затим пружио и доказе
о овоме знању, интересовању и осећању за народну књижевност:
у уређивачком послу у тој области у Вили (и у Зори вероватно),
у помоћи коју је пружио Богишићу, у дотада објављеним својим
чланцима о народној књижевности, у својој другој читанци, у
оценама и рефератима о уџбеницима из области српског језика
и књижевности. Послу око издавања Вукових дела приступио је
озбиљно и са једним промишљеним планом и методом који су
били само његови и који су били разложни. Најзад се консултовао,
као што се види, са најбољим познаваоцима те материје. И сасвим
поштено, знајући колико је у науци тешко и одговорно радити
те послове, признаје да тај рад није савршен. „Кад једном изађу
све књиге Вукових дјела — вели он Јагићу у једном писму из 1887
године — или бар све књиге ове прве партије, видеће се наш труд
и вредност овога издања. Ја мислим, да никога (или да ће тешко
кога) бити ко ће после затражити старих издања. У плану може
бити и погрешке; али је грех кудити и план по овој I књизи, која
је, и као прва, пуна рана“.
У даљим писмима Јагићу, кога је редовно обавештавао о
свом раду око издавања народних умотворина и сукобима који
су тим поводом настали, Вуловић се стално жали на тешкоће
које ствара Јован Бошковић, на непринципијелност Бошковићеву
и на његову научничку сујету. Иако су утврђени општи принципи
 108 Ковчежић

приређивања, који се, између осталог, заснивају унеколико и на

Јагићевом предлогу, наиме да „народу и м ладеж и. . . дадете
и з б о р . . . а науци да дадете све“, што је и Бошковић прихватио,
овај је одмах почео да пренебрегава те принципе и да ствара
сметње. „Сиромах Вук — вели Вуловић — ни по смрти није срећан
са својим списима у својој отаџбини Србији. Ово државно издање
његових дела имало је да се бори овде готово са онаквим истим
препрекама (и ко зна каке га невоље још чекају!) с какима некад
његов језик и правопис“.
Одиста је тако и било. Бошковић је почео да мења мишљење
о већ утврђеним принципима. „Он је мислио — вели даље Вуловић
— да је у томе наш рад: да што више начинимо пачариса у Вуковим
делима и да покажемо што више свога знања и мудрости“. Тако
је покушао да промени ред издавања: Иако је био усвојен предлог
о реду издавања, он је сада предложио, да се песме издају овим
редом: I. Песме митолошке, II. Хришћанско-легендарне, III. Нема-
њићке и даље редом, па се после сложио да се почне епским
песмама. Оно што је задало највише невоља раду Вуловићеву и
нанело штете целом издању јесте Бошковићева непринципијелност
и произвољност у питању правописа и интегритета Вукова текста.
Бошковић је захтевао, и никако није хтео одустати од свога захтева,
„да се у овом издању мења и дотерује (поправља) Вуков језик
и правопис на неки његов начин, који не само што ружи оригинал,
него се никад не би могло извести нити би му се знало мере ни
краја“ (писмо Јагићу од 18 фебруара 1887). Тај свој принцип Бошко-
вић је, најзад, ако није могао натерати комисију да га прихвати,
у извесној мери спровео приликом самог штампања прве књиге
песама када му је Вуловић дао прве табаке у коректури на преглед.
За измене у правопису Вукову које су тамо учињене, а на које се
после скреће пажња читаоцу у белешци на крају књиге, Вуловић
непосредно окривљује Бошковића. „Што велите да је „смијешно“
— пише он Јагићу 9 марта исте године—да с е з а п о п р а в к е у
п р а в о п и с у окривљује слагач имате право. Али је овде сме-
шним жалосно покривено; а ипак има и смешнога, т. ј. истине.
Оно су поправке проф. Јов. Бошковића, због којих сам ја подносио
оставку и због којих је он испао из одбора. Да ли је слагач при
ревизији нехотице дочепао, место моје ревизије Бошковићеву (то
је у првим табацима) или му је њу нека пакосна рука дотурила
— не знам. У ноти на крају нисам умео на други начин ту бруку
да прикријем“.
Изгледа да Вуловић или није био довољно одлучан да се
супротстави Јовану Бошковићу, а овај то осећао те се није довољно
ни обазирао на његове примедбе и сугестије у погледу утврђеног
става према Вукову правопису, те је радио како је хтео, или је
био немаран приликом надгледања у току штампања. Његов опис
 О првом државном издању Вукових дела 1887 године 109

сукоба у реферату министру не показује његову одлучност према

Бошковићу. А недовољна будност види се и из става Државне штам-
парије према приређивачу и ,,наредбодавцу“, каквим Вуловић себе
сматра. Вуловић се на Државну штампарију жали и окривљује је за
грешку у ијекавштини, за мешање екавштине и ијекавштине на на-
словном листу. „Кад је та мука (око набавке књига и преписивања
несама) прошла и штампање почело, хоће и државна штампарија да
се меша у послове издавачког одбора. И израђује сама за свој рачун
шарене корице (1Јт8сћ1а§ћ1аН) не припитавши нас редакторе ни
за наслов на њима него горе стоји Вукова д ј е л а, а доле 1 д е о “
(писмо од 18 фебруара 1887). — „Ће су очи, њима негледао!“ —
да се и ја послужим Вуловићевом омиљеном навиком цитирања.
Зар би се то могло догодити савесном приређивачу?! Ако се за
оне погрешке због неслагања може кривити Бошковић, овде кривица
пада једино на приређивача, редактора, коректора, наредбодавца
— а то је Вуловић. Ни љубав за народну поезију, ни познавање
ни осећање њено, ни филолошко знање ту не помажу, — једино
педантна истрајност и будност, а те особине Вуловић није имао
никада. Само, то није било све.
Пошто је књига изашла из штампе, дошло је до сукоба и
са министром Кујунџићем. Министар је оштро замерио прире-
ђивачу што су редакторске примедбе на крају књиге и у књизи
под текстом писане „јужним српским говором, а не званичним
државним, источним“. Вуловић је у своју одбрану наводио да је
то учињено због пијетета према Вуку, због хармоније у језику
издања — по одлуци редакционог одбора „који за то пред науком
одговара и коме није познато, да је досле који год дијалекат
српски за званични дијалекат краљевско-српски проглашен“. Ми-
нистар је захтевао да се ти листови из књиге исеку, да се поново
штампају источним дијалектом. Мало су помогли разлози да
„држава српска не треба да се стиди ни да зазире од говора, којим
је писао њен највећи син Вук, којим је лисао Даничић, којим су
писали и пишу Миклошић и Јагић“; више је помогло то што се
није имало куд: неколико стотина примерака било је већ растурено
и било је доцкан да се ма какве измене учине. Према речима Вуло-
вићевим, Кујунџић те замерке није ставио по сопственој иниција-
тиви, и није ни вероватно да би их ставио он, један од вођа Омла-
дине, међу којима је било често таквих који су дуго времена писали
(и сам Новаковић међу њима, шурак Кујунџићев) јужним говором.
Кујунџић је извесно знао да се издавачки план радио у договору
с Новаковићем и да га је овај био одобрио; он је то морао знати
не само као министар но и као човек коме су приређивачи били
другови и са којим је за две године њихова рада разговарао о
издању Вукових дела. Зашто није раније приговорио тој одлуци
редакционог одбора но тек сада? „Мени се чини — вели Вуловић
110 Ковчежић

— да се интрига попела до највишег места (и да је министар нас

напао можда и преко своје воље); те јој је мало јадна и гадна
политика, но се маша и науке и књижевности и јадноме Вуку ни
у гробу мира не да“.
Према једној верзији, интрига ,,с највишег места“ није имала
никакве везе с научним принципима према којима је прихваћен
јужни говор за издавање Вукових дела. Тој одлуци комисије нико
није могао ништа замерити; напротив, према Вуку се то одиста
било дужно и не само из пијетета. И данас се јужним говором
пишу објашњења и предговори, односно поговори, за дела великих
људи који су писали тим говором, и томе се нико нити чуди нити
што замера. Шта је онда могло бити посреди?
Политичка позадина у целој тој историји постојала је; то,
најзад, тврди и сам Вуловић.
Године 1887, наиме када се све то збива, краљ Милан је у
врло тешкој политичкој ситуацији и личној кризи. Неуспех у
српско-бугарском рату, несугласице с краљицом Наталијом, борба
с либералима и радикалима, којима је најзад морао попустити
и подлећи, довели су га дотле да је почео да губи нерве. После
пада напредњачке владе и сукоба са краљицом, он се решава на
абдикацију коју тадашња напредњачка влада не прихвата, и том
приликом долази до врло оштрих речи између краља и Гарашанина.
Радикална странка је задавала невоље. Иако је због сукоба са
краљицом помишљао на потпору Русије, сматрајући да су га
Аустрија и напредњаци напустили у тој борби, он није веровао
Русији. То би била само политичка тактика. Он је знао да су везе
радикала и њихова приврженост Русији далеко чвршће и бојао
се. Како воћство Радикалне странке у династичкој кризи у случају
коначног отступања династије Обреновића још није било одлучно
кога би требало довести на престо Србије, Петра Карађорђевића,
црногорског зета, или црногорског кнеза Николу, краљ је све
више подозревао чак и у своје- напредњаке, јер је и међу њима
било русофила. Неодмерен и нагао, колебљив и превртљив, ске-
птичан и лукав, краљ Милан је тих година у свему назирао и
предвиђао опасност за династију и себе лично. Да у тај посао
издавања Вукових дела јужним говором нису умешани туђи прсти?
Верзија да је реаговање с највишег места на јужни говор последица
страха од утицаја радикала из крила које је симпатисало кнезу
Николи као да има неког основа, иако чланови комисије нису
били радикали. На крају, критичари радикали Вуловићевог издања
замерају оштро Вуловићу на правописним и штампарским погре-
шкама, а нигде не праве замерке начелне природе у које свакако
спада и јужни говор. Али све то остаје претпоставка, врло могућна,
врло вероватна. Других потврда за то нема.
 О првом државном издању Вукових дела 1887 године 111

Издавање Вукових дела у редакцији комисије добило је у

јавности карактер афере. Вуловић је оштро нападнут и он је много
трпео због тога. Његова писма Јагићу пуна су горчине, јадиковања.
,,Ја сам ради Вукових дела (Бог нека му опрости!) доста јада
поднео и толико сам отровом засићен да се више отров за ме и
не прима“ — вели он у писму 5 маја 1887 године. И Новаковићу
6 маја исте године: ,,Вук ме је сатро и отровао“. То је било баш
у оно време кад је спремао за Академију своју академску расправу,
после које је требало да буде проглашен за академика. Професору
Велике школе, члану Академије, Главног просветног савета, личном
пријатељу истакнутих напредњака требало је задати ударац —
можда баш тим истакнутим напредњацима преко њиховог личног
пријатеља чији је он штићеник био. У тој борби било је и тога
мотива. Кад Вуловић вели да је „отровом засићен“, није у питању
само његова научничка скрупулозност и част на коју се ударило
него и све оно друго са тим у вези. Ударац је свакако био тежак
и чини ми се да се Вуловић никада од њега није опоравио. То се
види и у његовом раду који опада. Нема више полета, одушевљења,
воље; он постаје апатичан, све се више подвлачи, и такорећи не
чује се више. Његов научни рад, мислим онај од научне вредности,
иде углавном до те године; после престаје.
У чему је Вуловићев грех и колики је — да посматрамо сада
чињенице онакве какве оне изгледају у књизи — и јесу ли кри-
тичари били у праву када су напали грешника, кога су ипак морали
ценити и као човека, и као писца, и као свога професора напослетку?
Замерке критичара — аљкавост око приређивања збирке
народних песама — уколико нису излазиле изван личног тона и
неумесних алузија и приговора око награде приређивачима пот-
пуно су на месту. Оне се у критици Андре Николића углавном
и своде на указивање на многобројне редакторске и штампарске
погрешке; усто, на онај облик о д о ј а к а х у Вука (Огњена Ма-
рија у паклу) коју је Вуловић изменио у о д д о ј а к а х , и н а
напомену: „што не метнуше уза сваку песму толико објашњења"
итд., итд.1
Такве исте замерке о многим погрешкама ставио је Вуло-
вићу и Јагић у свом приказу тога издања народних песама —
само на други начин, другим тоном, али стога ништа мање озбиљно

1 Критика Андре Николића штампана је у радикалском О д је к у (1887,

бр. 21) од 27 фебруара под псеудонимом „Један између многих ожалошћених
купаца I д е л а Вукових д ј е л а “. Када је Вуковић одговорио на ту критику
чланком П рилож ак срп ској синш акси у В и д ел у исте године, Николић је сада,
опет у свом партиском листу, одговорио Вуловићу у неколико бројева (од 22
априла до 17 маја) исте године и те одговоре отштампао као засебну књижицу
под насловом О дховори — Р а зт в о р и . Вуловићевим чланком у В и д ел у (17 мај
1887) Д о д а т а к к П ри л ош ку с р п с к о ј синт акси завршена је та полемика.
112 Ковчежић

и строго.1 Разлика између Јагићева и Николићева приказа је у

томе што се Јагић осврнуо и на друге недостатке ове књиге: на
недостатак обавештења о плану издавања Вукових дела уопште,
а народних песама посебно (што је довело до питања које ће песма
сачињавати п е т у књигу новога издања, кад се из једне при-
медбе на стр. 236 види да ће прва Вукова књига овде бити шеста,
а ако је ова друга Вукова књига у овом издању прва, то значи
да ће Вукове II—V у овом издању бити I—IV); затим Јагић за-
мера анонимности издања: не зна се — каже он — ко је прире-
ђивач; сматра да је тај посао приређивања требало радити онако
како се раде научни послови — студиозно, упоређујући сва до-
садашња издања Вукова, створити један научни принцип и кри-
теријум и њих се придржавати, а не решавати случајеве аб ћос;
он је то сам учинио сада у свом приказу на више примера; приказ
се завршава жељом да следеће књиге буду боље.
Треба имати на уму да је Вуловић пре приказа у неколиким
писмима обавештавао и обавестио Јагића о афери око издавања
народних песама, да је овај имао подробна обавештења са ру-
чним примерком Вуловићевим у коме је указано на јереси Бошко-
вићеве и на научни принцип осталих чланова комисије.
Критику на државно издање народних. песама написао је
и Окица Глушчевић у Новом беоГрадском дневнику („наш и Ваш
ђак, нихилистички хаџи — недомак О. Г .“ — вели Вуловић у писму
Јагићу од 9 марта 1887) и „једна још опскурнија креатура“ у
Уставности (1887)12. Оба критичара — према Вуловићевим ре-
чима — задржала су се само на аљкавости око издавања и нај-
строже осудили приређивача, не заборављајући притом да спо-
мену „масне“ хонораре („сваки има по т р и д у к а т а од
штампања табака с а м о з а к о р е к т у р у “ , — вели Окица
Глушчевић3) и да претерају притом, као што је то обично случај
кад се има такав став и кад се узме такав тон.
Због Вуловићевог одговора Андри Николићу4 развила се
полемика између њих двојице, која је целу ствар скренула са научне
платформе и одвела у личну препирку, у којој су оба полеми-
чара показивала и духа и полемичарске вештине. Вуловић се није
обзирао на принципијелне замерке Николићеве, где је овај имао
право, но је, да би прикрио научне недостатке свога посла, го-
ворио само о једном, и скоро само о једном, синтаксичком питању
у вези са наведеним обликом у стиху из песме Огњена Марија
у паклу у Вуковој редакцији. Не улазим у детаље њиховог ра-

1 АгсћЈу Шг 81ау15сће РћПо1о§1е, В(Ј. X. 1887, стр. 323— 330.

2 Нисам могао доћи до листа Уставносш; њега данас нема у нашим
библиотекама.
3 Наведено према Вуловићевом писму Јагићу од 9 марта. 1887.
4 Приложак српској синтакси, Видело 1887.
 О првом државном издању Вукових дела 1887 године 113

справљања око правилносхи или неправилности инкриминисанога

облика, јер то није ни битно у целом том послу. Николић и Јагић,
и остала два рецензента замерили су Вуловићу много крупније
ствари: аљкавост и некритичност при приређивању што на крају
значи ненаучност. Узалуд се Вуловић за погрешке правда окрив-
љујући за једне слагача, за друге Јована Бошковића и друге, за
остале пак кратак рок који му је био дат за издавање Вукових
списа. Он је одиста врло некритично и немарно приступио послу.
У одговору Вуловићу у књижици ОдГовори — РазГовори Николић је
утврдио и показао до којих је недопуштених граница ишла Вулови-
ћева лежерност. За овако деликатан посао Вуловић, например, није
имао при руци сва ранија Вукова издања. Јагићу он то чак и при-
знаје (,,Нисам имао свију издања Вукових песама“, каже он у
писму од 18. II. 1887); због тога су и настале оне бројне погрешке.
„Г. Вуловић — вели Андра Николић — није препечатао праву
Вукову књигу, него ону од 1875., па је после добавивши књигу
1845. по овој исправио погрешке“х.
Да је то тачно, види се из упоређивања која је Николић вршио.
Он наводи 17 погрешака које је Вуловић нехотице начинио не
употребивши као изворни примерак Вуково издање од 1845,
већ оно од 1875, после смрти Вукове, у коме се те погрешке налазе
а које нису Вукове већ приређивача издања од 1875. Ја сам, упо-
ређујући Вуловићева е г г а 1 а на крају књиге са Вуковим изда-
њем од 1845 и оним од 1875, нашао још преко 20 таквих погрешака
из којих се јасно види који је текст Вуловићу служио као основни.
И не само то. И грешке на које је Вук указао у свом издању
од 18452 и које су пренебрегли приређивачи издања од 1875 пре-
небрегао је и Вуловић: једноставно није загледао, док је радио,
у издање од 1845, иако се тврди обратно: да је његово издање
штампано „по пошљедњем (трећем) њ е г о в у (тј. Вукову)
издању“3.
За издавање класичних дела то није ситна ствар; такав однос
и поступак одају или немарност приређивачеву или недостатак
осећања за издавање дела такве врсте. И једно и друго не би се
смело допустити у једном научном послу.
Далеко важнија је она друга принцшшјелна замерка Нико-
лићева о исправљању Вукова текста у правопису и интерпункцији.
„Интерпункција је — вели се у поговору4 Вуловићевог издања —

1 Одшвори — разшвори, Београд 1887 (засебно), стр. 71

2 Стр. 168 стих 4; 173 стих 169, стр. 298 стих 519, стр. 329 стих 5, стр.
335 стих 5.
3 Поговор стр. I у Вуловићевом издању
4 Стр. I

Ковчежић 8
114 Ковчежић

понегдде, и т о с а м о у п р в о ј п о л о в и н и к њ и г е (под-
вукао Р. Д.), друкчија но у Вука; иначе у тексту није ништа мије-
њано“. То је, по мом мишљењу, најтежи грех Вуловићев и најочи-
гледније показује Вуловићеву научничку нескрупулозност, —
недостатак једне одређене концепције о издавању класичних тек-
стова и отсуство одговорности према научном послу овакве врсте
— што мислим да је главни узрок овако несолидно уређеном
послу, — недостатак чврстине, одлучности, упорности до крајњих
граница, што чини једну црту Вуловићева карактера уопште.
Поводљив, бојажљив, какав је често био, плашећи се да се не
замери људима од утицаја, Вуловић је такав био и овде. Тврдо
верујем да се није, онда када је требало, упорно и с а н а у ч н и м
аргументима, одупирао Јовану Бошковићу, своме про-
фесору, старијем колеги и в р л о у т и ц а ј н о м п о л и т и -
ч к о м ч о в е к у , нити се, пак, исто тако довољно упорно оду-
пирао надлежним чиниоцима у министарству просвете и у Државној
штампарији. Када је био у питању такав рад какав је издање Ву-
кових дела, такав став Вуловићев је за сваку осуду, и њему се ту
одиста не може опростити. Узалуд су сва она јадања министру
Кујунџићу и Јагићу на Бошковића — Вуловић је ипак ту, у крајњој
консеквенци, главни и једини кривац.
Али имају још две ствари које треба осудити. Не улазим
овде у питање како је требало издавати Вука; ствар је, мислим,
јасна: или приредити једно издање за научни свет у коме сачувати
апсолутни интегритет Вукова текста, или приредити једно по-
пуларно издање у коме, такође са пуно научних обзира, деликат-
ности и доследности, прилагодити правописом и интерпункцијом
и објашњењима тај текст. Вуловић је, да би се прикрила „брука,
грдња, свјатотатство, сакрилегија“, како је тај његов посао назвао
Окица Глушчевић у својој кригици, ћутке прешао преко правопис-
них измена у Вукову тексту. А тих измена има много и није тачно
да „у тексту није ништа мијењано“, без обзира ко је крив за те
измене. Осим оних штампарских погрешака у Вукову издању
и оних измена у Вукову тексту које су унели приређивачи издања
из 1875, а које је Вуловић пренео у своје издање, највећи број погре-
шака у овом издању, „штампарских“, како их је Вуловић оквали-
фиковао, јесу уствари редакциске исправке Вуковог текста у право-
пису и интерпукцији, настале или кривицом приређивача или због-
неуједначеног схватања чланова комисије. Од 119 признатих по-
грешака наведених у е г г а ! а , на крају књиге, нешто више од
половине су правописне и интерпункциске измене Вукова текста
којих нема у издању од 1875 године.
Да наведем само неколико таквих измена које јасно пока-
зују „филолошку“ руку приређивача. Да су те измене Вуловићеве,
и да су неке од њих учињене и са Вуловићевим чак пристанком,
 О првом државном издању Вукових дела 1887 године 115

може се лако утврдити ако се упореде правописна и интерпункциска

начела Вуловићева којих се он држао у својим списима уолште.

Вуловићево издање Вук 1845 Вук 1875

Стр. Стих Стоји Стр. Стоји Стр. Стоји
32 130 остарела 30 остарала 30 остарала
33 170 одлазио 32 долазио 32 долазио
33 175 јуриш 32 уриш 32 уриш
36 255 копитама 34 копитима 34 конитима
41 28 многе 39 млоге 39 млоге
50 5 оружје 48 оруже 48 оруже
50 9 пусти 48 пушти 48 пушти
64 34 и бачи је 62 и бачи ју 62 и бачи ју
65 66 уљезе 63 уљеже 63 уљеже
95 90 у њу баци 92 у њу баца 92 у њу баца
111 бел. приповједа се 106 приповиједа се 106 приповиједа се
142 106 одпадало 135 отпадало 135 отпадало
227 37 прошао, 220 прошао. 220 прошао.
275 228 на крпат’ 296 на крпат 269 на крпат
304 15 поље равно, 299 поље равно 299 поље равно
432 182 Ко с’ удаје 423 Ко с’ удаје, 423 К о с’ удаје,
573 949 Рад хатара 556 Рад’ хатара 556 Рад’ хатара
592 50 седе 574 сједе 574 сједе
651 103 дворове, 633 дворове. 633 дворове. итд.
Како се могло десити — можемо се упитати — да ова тројица
приређивача (ако се узме да су се договарали о послу и консулто-
вали један другога — а то су свакако чинили — и ако се прихвати
чак да је Бошковић и на своју руку чинио измене у Вукову тексту),
сва тројица велики Вукови поштоваоци и вуковци, двојица од
њих професори Велике школе, а један од те двојице и професор
српскога језика на Великој школи, овако поступе при издавању
Вукова текста? Зашто су приређивачи — нека је то чак и сам Јован
Бошковић — отступили од својих, свакако правилних, начела за
издавање Вукових текстова, нарочито од оног о чувању интегри-
тета Вукова текста, утврђених и донетих на једном од састанака
редакције ?
Данас је то тешко поуздано објаснити. Вуловићево сваљи-
вање кривице за повреду „редакциских основа“ на Бошковића
може да буде прихватљиво и тачно, али остаје ипак сумња у Ву-
ловићеву редакторску унорност пред стручношћу и научним ауто-
ритетом Јована Бошковића у питањима језика, због његове не-
компетентности у тим питањима, свакако мање но што је била
Бошковићева. Вуловић се није осећао сигурним у питањима о
којима је реч у „штампарским“ погрешкама — то је ван сумње.

8*
116 Ковчежић

Али како је Јован Бошковић, који је крив, ако не за све аљкавости

у издању, а оно за правописне и интерпункциске измене, могао
да учини те измене? Бошковић је бар био филолог по струци,
професор филологије на Великој школи после Даничића, писац
граматике за средње школе, писац разних списа о језику. Он је
био и најпозванији, напослетку, и најодговорнији за тај део посла
приређивачког одбора — тако се с правом могло сматрати.
Из овог последњег разлога је и цела ствар, мислим, тако
настала и развијала се. Иако су били утврђени „редакциски основи“
које је израдио Вуловић и прихватио Бошковић, и којима се
ншпта не може приговорити, овај није поштовао те основе. Бо-
шковић је био сујетан човек, уображен, наметљив, претседник
уређивачког одбора, и сматрао је своје сараднике готово нестручним
људима, по стручности свакако далеко испод његове, и дао је себи
право да, као стручњак, мења и принципе и текст по своме нахођењу,
без консултовања са њима. Загрејан филолог, далеко од обзира,
педантерије и скрупулозности какве је особине имао Даничић,
усто недовољно сигуран у филолошкој науци и без икаквог иску-
ства у издавању текстова, он је, као и сваки скоројевић у науци
— чак и онда када се њоме бави дуго година — налазио да је
њему, стручњаку, сасвим допуштено да мења свачији текст, био
то чак и Вуков и да га прилагођава својим схватањима и осећа-
њима правописа и интерпункције, отступајући притом од Вукових
основних принципа при бележењу и издавању народних песама
и не поштујући их. Године 1892 он је „почео да издаје Вуков
Српски рјечник, допуњујући га и мењајући, али је тај посао после
напуштен"1. Са таквим схватањем и осећањем научнога посла
иде се у оно што није наука, у произвољност, непринципијелност,
у фалсификовање изворног текста. Тако је и ово издање народних
песама претстављало фалсификат Вукова текста и несигуран,
апокрифан материјал за будуће испитивање у области народног
језика, посао који је ненаучан. И сва кривица за то пала је на Ву-
ловића.
Сиромах Вуловић! У целој тој ствари он је био, ја мислим,
на првом месту жртва своје природе. Место да се оштро супрот-
стави Бошковићу у самом почетку и да обустави даље штампање
фалсификованог текста, он подноси оставку, и р о 81 Ја с I и т , и
кад му министар ту оставку није уважио, он и после тога пристаје
да прими на себе сву кривицу о којој јадикује у писму Кујунџићу
и Јагићу, а о којој прећуткује пред јавношћу, пред Јованом Бо-
шковићем, не хтијући да се јавно замери — ја то претпостављам
— ни Јовану Бошковићу, ни Алимпију Васиљевићу, новом мини-
стру који га је разрешио дужности у комисији после пада напред-

1 А Б е л и ћ, Јован Бошковић, Народна енциклопедија, књ. I, стр. 251

 О првом државном издању Вукових дела 1887 године 117

њачке владе, ни либералима, ни радикалима у коалиционо-фузио-

нашкој влади. А они, бар радикали, у лицу Андре Николића, нису
га нимало штедели, ударајући и на његову стручност— где су
имали помало право, и на његов морал, на његово поштење, где
нису нимало били у праву.
А у послу кога се прихватио Вуловић је поред грешака имао
и очевидних заслуга — показао и правилно схватање и научну
спрему. Реч је о плану издавања Вукових дела, и „редакциским
основима“ његовим.
Те „основе“ смо већ видели. Колико су они били правилни
као принцип за издавање Вукових дела види се по томе што је
Н»их, са малим изменама само у реду издавања народних песама,
прихватио и нови одбор за издавање Вукових дела и Држао их
се у свом раду. То Вуловићу треба признати, а то није мало.
Радмило Димитријевић
 ПРИЛози

ВУК О ДОСИТЕЈУ

У Вуковој заоставштини, у Архиву Српске академије наука

(Бр. 8552/15), нува се необјављен рукопис Вукове рецензије под
насловом Примјечанија на предГовор Г. Павла Соларића к Мезимцу
Досишија Обрадовића. Рукопис није датиран, али је из текста оче-
видно да је писан 1820 г. Те године Вук га помиње и у писму Му-
шицком шаљући му своју критику на његов Глас народољупца:
„П о овој вашој рецензији судите како сам рецензирао Соларићев
предговор к Мезимцу Доситејеву". У истом писму он јавља Му-
шицком да ће „до неколике неђеље дана да наштампа читаву
књигу рецензија. . .“ Он је очевидно намеравао да у ту књигу
(којој је већ и име био нашао: Забавник за српске списатеље)
унесе и ову критику Соларићева предговора. Али, као што је по-
знато, ни та књига ни ова критика нису се никад појавиле1.
Иако необјављена, ова рецензија је делимично позната: о
њој или поводом ње, посебно или узгред, на основу рукописа
писали су: Ј. Скерлић, ЈБ. Стојановић, П. Поповић, Б. Ковачевић,
М. Костић и др. Како рецензија, сем критике Соларићевих мутних
и сплетених мисли о српској граматици, азбуци и акцентима,
садржи и цамфлет против Доситеја, његова живота и рада у Србији,
сви они који су о њој писали слажу се у томе да Вук у своме суду
о Доситеју није био „добро инспирисан“, да је био неправедан,
личан, вулгаран, груб и пакостан. Остављајући за другу прилику
подробнију анализу овога Вукова суда, његова односа према
Доситеју и других момената који би могли бити од користи да
се ова рецензија нешто друкчије оцени него што је досад оцењи-
вана, — објављујемо претходно у целини Вуков рукопис. Неколико
ситнијих стилских варијаната у рукопису, без значаја, нисмо

1 Први светски рат спречио је прво објављивање ове Вукове критике:

са још једном његовом необјављеном резенцијом, неким другим „ситнијим
стварима“ и са регкстром свих расправа и чланака Вукових, она је била намењена
четвртој књизи Граматичких и полемичких списа, од које је уочи рата већ било
отштампано десет табака. За време рата табаци су ггропали, и књига није објав-
љена. Један отштампан примерак ове недовршене књиге сачувао је проф. Алек-
сандар Белић и поклонио га Вуковом и Доситејевом музеју.
 Вук о Доситеју 119

овде маркирали. На маргини рукописа, на три места Вук је ставио

знак 1ЧВ: вероватно је да још није био коначно редиговао текст.
Рукопис је потписан познатим Вуковим псеудонимом.
Ђ. Г.

ПРИМЈЕЧАНИЈА
н а п р е д г о в о р Г. П а в л а С о л а р и ћ а
к М е зи м ц у Д оси ш и ја О б ра д о ви ћ а
(који је иаштампан у Будиму 1818.)

1. П о жељи Г. Соларића ево да м у најприје кажемо штогођ о

Д о с и т и ј е в у ж и т и ј у у С р б и ј и . Доситије је са свим прешао
у Србију 1807ме године. И з најприје био се намјестио код покојнога
Петра Новаковића Чардаклије; и дали су м у били Алексу, сина Црнога
Ђорђија, да га учи; по смрти Чардаклијној (1808) преселио се са својим
ђаком у конак д. С. С. К. К. Р а д о ф и н и к и н а ; 1810те године уми-
јешао се у политичке послове, и послали су га у Влашку у Руски главни
квартир још са другим Српским депутатима; а од онуд кад се вратио,
у почетку 1811те године, одређен му је конак у оној истој кући, ђе је био
Српски сенат, и оданде, послије три мјесеца, преселио се у вјечно жи-
лиште. — Сад да видимо, шта је Доситије радио у Србији за то вријеме.
За прве три године није имао никаквога Другог посла, осим што је учио
оно једно дијете, па и то није га он све учио, него је ишло и у школу, а
он га је само поучавао и с њим живљео. Ако није имао никакве плате,
није му ни требала: сам каже у писму к ујаку Г. Соларића, да је имао
рану (и поред сина Црнога Ђорђија, и код највеће господе, морао је
имати господску рану и напитак), а имао је и конак лијеп, и сву послугу,
као и син Црнога Ђорђија; а да није баш без крајцаре, и да начини коју
аљину, давало му се опет кашто по неколике десетине дуката. Па шта
му је више требала плата (н>ему, као стару калуђеру)? Зар је он био дошао
у Србију да тече новце? — А о његовим музама у Србији (међу које
Г. Соларић рачуни и његову плату) толико нам је познато: а) да је писао
неколико п о у Ч е н и ј а , која су се чатала у цркви Бијоградској; б)
1808ме године на ново љего стихове Рускоме цару и Родофиникину
(који су наштампани у Млецима, и може се рећи, да су најгори од свију
његови стихова); в) надгробну беСједу, и надгробни натпис покојноме
Чардаклији; г) одговор на Југовићеве пасквиле; а може бити да је и још
који листић о чему написао, што нама није познато. — Сад дакле нека
Г. Соларић не криви Србију, што Мезимац није онђе настављен и про-
дужен, него Доситија нека криви: да је Доситије тако радо писао, као
што жели Г. Соларић, он би могао, не сам о Мезимца продужити да
буде као прва част Собра/пл вешеп, него и други десет оволики кн ижица
написати! А Г. Соларић нека прорачуни колико је година Доситије био
списатељ, и колико је табака за то вријеме написао, па ће виђети, да
Доситије и изван Србије није врло итио с писањем: а камоли у Србији,
120 Ковчежић

ђе је свега доста било из беглука, а интрига и сувидге! — А и у Влашкој

није ништа знаменитије учинио, него што је добио један свештенички
златан крст; и што је дош ао у Бијоград прије П е т р а и М и л е н к а ,
и протолковао Црноме Ћорђију њиове интриге, и помогао и проћерати
из Србије (и тим начином помогао да Србија прије пропадне), и по том
постао попечитељ д у х о в н м х т . д 4 л т и н а р о д н а г о п р о -
с в ћ г ц е н Г в , и добио п е т с т о т и н а д у к а т а плате на годину.
И ту је већ била риба уваћена, и кључеви се нашли (нити је више требало
мреже на трпезу метати, ни погурену ићи), али опет, послије три мјесеца,
дође смрт, и он своје господство остави Југовићу, највећему неприја-
тељу своме! — Сад дакле и ми велимо, са Г. Соларићем: камо среће,
да не бјеше ни он прешао у Србију! Зашто он Србији ако није учинио
какве штете, ползе није никакве; а себи је учинио штету и срамоту. Зашто
је он на овој страни, по своме в е г ц е в ћ д с т в у и с л а д к о р | ч 1 м
проповиједао и казивао, како би требало чинити, а онђе је дошао ђе
треба чинити, па је показао, да је то са свим различно , з н а т и о каквом
послу л и ј е п о г о в о р и т и , и з н а т и г а д о б р о и п а м е т н о
р а д и т и ! А особито н»ега је већ и старост била пођетила: он је на
части јавно пред толиким људма (који су и онако на њега викали, да му
не смије петак ни сриједа у кућу завирити) говорио: „Волим се пијан
по блату ваљати, него гладан на Ристову гробу спавати“. А да је остао
амо, не би имао случаја, да се управо покаже какав је, него би људи
мислили, да би он онако исто знао (и ћео) и чинити, да м у дође до руке,
као што зна говорити; а за дтто су онамо на њега викали, за оно би га
амо славили и обожавали: и тако би могао међу својим пријатељима
коју годину дуже поживјвсти, и за љубав њиову што више написати, и
љепше име наком себе оставити. —
2) Р е љ и ћ (Алекса Р е љ а) није био рукописа ујагмио у пош-
л>едње часе Доситијеве, него му га је Доситије био дао на прочитаније
прије своје смрти, може бити на годину дана; зашто смо га ми у Реље
виђели и читали кад је био Доситије у Влашкој (а први см о пут виђели
тај рукопис 1808 године у мјесецу августу, кад се осветила в е л и к а
ш к о л а Б и ј о г р а д с к а , и т у ј е Доситије из тога истог рукописа
чатио о д у ж н о м п о ч и т а н и ј у к н а у к а м а , и опомињемо се
кад је дош ао на оно: П о п о в с к а и п р а с а д в а љ а л о б и д а
су п а м е т н и ј а ; а њ и о в а с у и ђ е ц а л у ђ а , н е г о о с т а л и
љ у д и, стали су се смијати Српски сенатори, а Младен рече: „Море,
баш је тако, видиш!“). Реља је био врло смијешан и чудноват човек
(као какав Српски Д и о г е н), и био је један од први Доситијеви љубима-
ца у Србији: зашто је врло лијепо знао викати на калуђере и на попове,
и подсмијевати им се, како просе милистињу и варају народ; а који гођ
је то знао, он је код Доситија био п р о с в ј е ш т е н ч о в е к , и о б -
д а р е н з д р а в и м р а з у м о м . Колико је Доситије викао на ласкање
и на ласкатеЈве, толико је то радо имао, н. п. Једно момче, које је има-
ло велику жељу и дар к науци, а није имало с чим да иде да се учи, пређе
 Вук о Доситеју 121

из Њемачке у Бијоград, и знајући из Доситијеви књига, да је Доситије

велики љубитељ науке, и да је и он тако за науком чезнуо и мучио се,
отиде к Доситију, да му каже своју жељу, и д а га моли, или за савјет куда
ће и како ће ићи да се учи, или да га препоручи Српском сенату, не би
ли му што помогли у том. К о би сад погодио, како је Доситије примио
ово момче? — Онако, као њега митрополит Видак у Бечу! Момче се
није могло начудити, шта га је снашло! и чудећи се и дивећи, јели
могуће, да је то онај Доситије, који је онаке књиге писао, отиде унутра
у Србију. Кад послије неколико мјесеци дође то момче (преобучено у
Српске, или у Турске аљине) опет у Бијоград, онда помисли у себи:
„Ајде још један пут да окушам срећу, само да видим Доситија, јели онај
исти“. Па онда сједне, те напише велико п о х в а л н о с л о в о Доси-
тију, у коме благодари Богу, што се родило у то пресрећно вријеме,
кад је Доситеј на свијету постао, и свијећу просвјештенија у народу на-
шему зажегао и мраке сујевјерја рашћерао и т. д. па с тим словом
управо к Доситеју. Кад Доситеј прочати слово, а он устане, па загрли
момче и стане га љубити говорећи: „Сине мој! Чим ћу ја тебе дари-
вати, кад си ти мени овако лепо слово дон ео?“ —■ И послије млоги
разговора и комплимента, изиђе момче, и отиде опет чудећи се. — Но
од овога барем није никакве штете било, нити је могло бити, али је Д о-
ситеј, код свега свога вевдев-ћдства, дао најважнију службу у Србији чо-
веку, од кога не би се могао наћи рђавији и неспособнији за ону службу
у цијелој оној земљи! А за што је то учинио Доситеј ? За то, што му је
онај човек знао ласкати, и лијепо приповиједати, како је у очи варао
калуђере, а за њима подсмијевао им се и т. д.
3) С в е м 1 р н а историја врло нам је нужна и потребна, али
ако се ушчека док се одреди шест људи да је преведу и напишу, ни унуци
нашега нараштаја неће је виђети, а камо ли ми: Зашто, какогођ што је
истина оно, што Србљи кажу: к о м е в а ш а р к а п у к у п у ј е , он
гологлав иде; тако је и оно: ђ е ј е м л о г о о т а ц а (или бабица),
к и л а в а с у ђ е ц а . Такове ствари тешко иду тијем путем и онђе, ђе
се царство за њи стара и новце троши, а камо ли у нас. Него који види
да је за тај посао, нек почне па нек ради (као што већ чујемо, да је
Г. Ј о в а н Б е р и ћ почео преводити и штампати Ш р е к о в у исто-
рију; онаће за сад битидобра, док се в е ћ а и б о љ а не појави); само
нек не слуша Г. С о л а р и ћ а , што каже, д а ј е то п е д а н т и ч е с к о
питање и искање, да није неједнак језик у томе. Т о само кажу они списа-
тељи, који ни сами не знаду како пишу, па би ћели, да им се ничему ма-
на не може наћи, него све да је добро, како му драго написано! Особито
у оваковим стварма ваља пазити на правила језика б а р е м колико и
на ствар. — У ђекојим је стварма боље ишта, него ништа; али је у
ђекојим боље ништа, него ишта: зашто н и ш т а ако не чини ползе, не
чини ни пггете, али и ш т а може чинити штету, и забранити да полза
нигда не дође. —
122 Ковчежић

4) Тако исто Г. Соларићу не опраштамо, што је он п о п р а в-

љ а о ортографију у Мезимцу! Ми бисмо највол>ели, да он није ни јед-
нога словца ни д о д а о , ни и з о с т а в и о , ни п р о м и ј е н и о ,
него управо онако д а га је наштампао, као што је Доситеј написао: па
онда, ако би нам се ђе учинила погрјешка, знали бисмо јамачно да је
Доситеј погријешио, а сад што нам се гођ не допадне, можемо слободно
рећи, да је Г. Соларић п о к в а р и о : заш то Мезимац сад није као
што га је Доситеј писао, него као што би Г. Соларић ћео да га је Доситеј
писао! А ово не само што нама није повољи, него би и Доситеја раср-
дило, зашто може бити да му је Г. Соларић ђешто оно поправио, што
је Доситеј ћео баш онако да буде (као што често бива у п о п р а в љ а њ у ) ,
н. п. ми знамо из остали књига Доситејеви, да је он м слабб писао и ђе
му је мјесто (по Славенском правописанију), а Г. Соларић д р ж е ћ и
с е к о р е н о г а п р а в о п и с а н и ј а и свога новоопмтуемога н е -
о д м е ћ у ћ и , пометао га је ђешто и ђе не треба, н. п. в м т е з в, к р м в о,
у Б а с н м, у у з д м, по Б о с н м, на п р е с т о л н и т. д. (у в м-
т е з в и к р м в о м је мјесто и , а у овим осталим ријечма мјесто Ф!).
Тако ми не вјерујемо, да је Доситеј писао у млож. броју р а з у м н ј и ,
м и л 1 и, с т а р 1 и, с в е т 1 и, с р е ћ н 1 и и т. д.! Г. Соларић каже, да
је жељео учинити књигу разговјетнију, а ево је јамачно ђешто учинио
неразговетнију! Нама се чини, да је више него један пут говорено јавно,
да се у нашем језику н е м о г у прила(га)телна имена (без уравненија)
у млож. броју писати са 1 и (нити је потребно). Тако ми с а д не вје-
рујемо, да је Доситеј писао п о к а з а т ћ е , д а т ћ е , з н а т ћ е и т. д.;
нити је потребно тако писати, зашто не само што не говоримо, него
ни у цијелом језику нашему нема т пред ћ ! (а у к р а т ћ о и на стр. 29.
са свим т нема мјеста, зашто је од к р а т а к изостављено а к, а т
смијешавши се с ј претворило се у ћ, и додало му се и , те постало
к р а ћ и ; као и д у ђ, н. п. с л а д - а к, с л а ђ и ; з у ж, н. п. у з - а к,
у ж и ; л у љ, н.п. д а л - е к , д а љ и ; н у њ, н.п. т а н - а к , т а њ и ;
с у ш, н.п. в и с - о к , в и ш и ; и т . д.). У туђим језицима валимо
слаткогласије, а у своме га одбацујемо! — Акстби овђе ишта Г. Соларић
смијо поправити, требало би да му је поправио погрјешке у спрезању
глагола (за које нико не може рећи, да нијесу погрјешке), н.п. хвале и
д и ч у , п р 1 и м у, ж и в у , ране и г о м и т. д. Али опет кажемо, да би
најбоље било, да је оставио с в е онако, као што је написано, зашто ми
знамо, да је Доситеј писао по п р а в и л а м б а б м С м и л н в н
(као и остали), а то свједочи, или потврђује, и Мезимац, који је тако п о-
п р а в љ а т и и с п р а в љ а т , н.п. с в о и м а у р е д б а м и , медву
у ч е н м м а ; човекљ, чловекљ, ч е л о в 4 ч е с к 1 и ; н а о д е с е ,
н а х о д в а х у с е ; п е р в о , п р в и ; д р ж а т и , у з д е р ж а т и и т.д.
— За то напомињемо Г. Соларићу, и молимо га: кад стане издавати
с м ј е с и ц е Доситејеве, д а не поправља ни једне точке ни н а д ч е р к а ,
него све управо онако нека изда, као што је Доситеј писао. —
 Вук о Доситеју 123

5) На страни 29. говори Г. Соларић о Српској г р а м а т и -

ци, и о а з б у ц и , и о з н а ц и м а г л а с о у д а р е н и ј а. Колико смо
у том разумјели мисли Г. Соларића, толико ћемо засад рећи неколико
ријечи, а ако Г. Соларић у напредак о том више и јасније дато напише,
онда ћемо се више разговарати: а какогођ ш то Г. Соларић признаје и
каже, да је већ доба Српскоме језику имати нову п и с м е н и ц у или
г р а м а т и к у , тако ми кажемо, да му је до б а с граматиком имати и
своју (према себи) особиту ортографију (а то не вјерујемо да ће и Г. Со-
ларић одрећи). Али шта мисли Г. Соларић, кад вели, да азбуци језика
нашега није вријеме обвештати; и да је са свим „необммшлено коекому
— наипаче Г. ДосЈеекз у Ј1аипс1ку!“ — подражаше, коимт> нове
неискусомудре Мусе наше толико “ сест> н о в о м А з б у к о м при-
зоб-ћстише, да нам с, тумаратоћим нашим д в о с т р у ч е н в е м в
а з б у к е, своиственна и характерјспческа, добра, с в е д а е н н а !
Сербска родтена наша, готова „већв изништати,“ то не разумијемо са
свим. Ако он овђе мисли, да траба Ћириловим словима књиге штампати,
а не новим Руским (која нијесу ништа друго, иста Ћирилова, по наред-
би Петра великога мало уљепшана у Оландији према Латинским слови-
ма), на то не знамо шта би му казали: нама се чини да је свеједно,
само што су ова нова Руска слова мало љепша, а и Ћирилова нијесу
ружна, особито да се лијепо изрежу (а тосе разумије, да бисмо и из њи
морали непотребна језику надаему слова избацити (као и Руси што су
чинили), а потребна према језику нашему додати); ако ли Г. Соларић ми-
сли, да је Доситеј први почео ђекоја слова изостављати, и вели, да у том
не треба гледати на њега, у том се вара, те јако ! (као и сами што см о се
варали, док смо о том по туђим ријечима говорили и мислили). Ми
имамо истиниту свједоџбу, да су Србљи писали без ј е р о в а и без л
и ш на двадесет година прије Доситијеви књига, н. п. у Г. Л а з а р а
М и л е т и ћ а , бившег секретара Н>. П. Г. владике М и о к о в и ћ а , ими
тестамент његова ђеда, који је писан у Новом саду 1764те године, а
у њему нема ни малога ни великога јера, нити а ни ш (него иа, и», н. п.
моиа, моиб!). Тако исто пишу и данас млоги трговци и мајстори по Босни
и по Ерцеговини, који не знаду ни да је био Доситеј на свијету. б) А
што Г. Соларић каже, да је проглађена и нова к р а т ћ а азбука н е -
д о с т а т о ч н а за велики језик наш, то нека нам докаже, па ћемо онда
гледати, с њим заједно, да недостатак њезин поправимо (то је списа-
тељска дужност). в) Писали ми књиге Ћириловим словима, или новин
Руским, з н а ц и нам г л а с о у д а р е н и ј а не требају: зашто без њи
можемо бити (као н. п. и Л а т и н и и Р у с и и сви остали народи Ев-
ропејски), а њиово писање чинило би нам сметњу, дангубу и досаду; а
особиго кад би се писали овако н а о п а к о, као што и пише Г. Сола-
рић (н. п. у об’&снашго ко снимкб подлиннога дјплшма (!) Стефана
Дабише кралт Сербскога: народв, залогв, моега, дочекати, тога,
•ђзвша, трбдкб, читати, пренестисе, очима, никомб, самб, принапомин-к,
на страни, бвша, покрава, слбже, свиле и т. д.), онда би нам ружили,
124 Ковчежић

не само писмо, него и језик наш! Д а какав Србљин стане Г. Соларићу го-
ворити па његовим знацима гласоударенија, он би га питао од кога је
народа ?
6) Врло нам је драго, што Г. Соларић напомиње узрок, за што је
Доситеј у почетку Мезимца потврдио своје мисли, да треба Српски писа-
ти књиге: зашто ономлани писаше неко у Њемачким новинама (0з1егт.
Веоћ. 1818. № 260), да се Доситеј покајао од свога г о в е д а р с к о г
ј е з и к а! — Истина да Доситеј (послије 17 година) поправљајући своју
прву басну (у Мезимцу на стр. 39 и 40) опет није са свим погодио како би
требало (н. п. мјесто у ч и н е м е ђ у с о б о м д р у ж с т в о Србљин би
казао у д р у ж е с е и т. д.); али је доста д а ј е ћ е о . Он каже (на стр.
41) „Ако ко 1цо и осуди и похуди, и то н1е без ползе: то валн тако да
бмва, да ствари болћ напредук. Н е излазе искре, док оцшо кременв не
удара. „(Ово је за наше списатеље, који кажу, да рецензије не чине књи-
жеству ползе, него штету!) —
7) Што се тиче језика у овом предговору, он је обична б е с п р а -
в и л н а смјеса С р п с к о г а и Р у с к о - С л а в е н с к о г а , као и у
Мезимцу. Непостојанство и овђе се налази, н. п. н Г, к и м и м 4 с т м,
каквмми с п и с а н 1 лми; медву м и л м м а, медву с л а в-
н н м и; п р е зоре, гдћ и п р 1 е; к р в и, п е р в е, б р н в и ц бц т е р-
говчићв; за нвшв к н и г а ; прол^тва, врећу; повћи
и т. д. — На стр. 13 „Обрадова ме уик, да му С в о л к в обзнанни-
ш е“ ( о б з н а н н л ш е ! са два н!! то све чини п о п р а в љ а њ е
језика, кад човек не ће да пише као што се говори). С в о ј а к може ко
бити у ј н и , али у ј а к у не може нико! М и л о ш ј е О б и л и ћ
својак жени В у к а Б р а н к о в и ћ а , а Вуку је Бранковићу п а ш е -
н о г. — Кад би нас Г. Соларић увјерио, д а србљи ђегођ говоре п р и-
ј а т е љ (и на е, као и ј е з и к или упрево рећи а на е), то 6и нам
било врло драго; ако ли само он п о п р а в љ а , као и остале ријечи,
не треба н ам .—-Тако бисмо ради знати, д а л и с е у М л е т к а м а , и
око њи, говори јамачно и у имен. падежу М л е т к е ? Зашто у Србији
и у Босни и Ерцеговини говори се М л е ц и, т. ј. мушкога рода (па се
још пјева и у јед. броју М л е т а к, као и ХУепесће од куда је постало);
а будући да се ријетко говори у имен. падежу, него понајвише у род.
и у вин. (отишао у М л е т к е, дошао из М л е т а к а), који су падежи
једнаки и у мушкоме и у женском роду: тако може бити, да су М л е-
ц и код неучени људи мушкога рода и у М л е т к а м а ? А може бити
да је узето и од Крањаца, зашто они говоре Б е н е т к е, женскога рода.
Истина да Г. Соларић онђе живи, и за то би се могли ослонити, да зна
како и за што питпе; али ево видимо Србаља, који живе у Б е ч у, а
пишу у В 1 е н и ; живе у Б у д и м у , а пишу в в Б у д и н ђ ! Какоћеш
сад коме вјеровати, осим своји очију и ушију?—

Ненад Новковић
 Питање ауторства „Изабраних басана“ од 1800 год. 125

ПИТАЊЕ АУТОРСТВА „ИЗБРАНИХ БАС АН А “ ОД 1800 ГОД.

Год. 1800 изишла је анонимно књига „ Избранне басне с ђ

различнн езвша на сербскш езнкн преведене и с ђ нравоучителнвши
излснен1ими и наставлешлми обогатвене. Вт. БудимГ, 1800“; стр.
X I I + 95; 12°. Са техничке стране књига је прилично занимљива:
слова су у њој грађанска, пагинација римска и арапска, прво је
један тернион са сигнатуром на III стр. () (2), а даље су кватерниони
са латинском сигнатуром за прва два листа, нпр. А, А 2, последња
сигнатура О, број редова 19 (басне) и 27 (наравоученија), има
кустоде и вињете. Књига је била ретка.
Књига има предговор, који је такође анониман. Он је прилич-
но дуг и занимљив. У њему се пропагишу познате просветитељске
идеје XVIII века, које су, каже се тамо, крајем тога века почеле да
разгоне црну маглуштину незнања из народа српскога и да му ука-
зују пут к истини и врлини. То је пут на коме не треба стати него
га, на прагу новог столећа, под воћством васпитања и по гласу Ума,
наставити. „Ношч пролази, дан се приближава. . . трудимо се
распространити царство ума, разгоњавајући мрак и разрушавајући
престоле незнања“. За писца предговора басне су једно од добрих
средстава за такво васпитање, па је зато предузео да, овога пута
делимично, пошто у целини није могао, задовољи радозналост
оних који за књиге „нашега милог Обрадовича распитују. Нема
их: расејане су по Хунгарији, Славонији, даже до Смедерева и до
Црне Горе“. Басне је тако одабрао да чине целину. Ту су најпре
оне што служе тројаком васпитању: телесном, душевном и морал-
ном, и које човека воде хармоничном савршенству. Даље су оне
што треба да регулишу разне склоности код деце и одраслих,
и најзад оне што показују како у животу изгледају незналице и про-
стаци, а како просвећени људи, и како ови последњи не траже срећу
ван себе, у добру се не поносе и у злу не очајавају, друштву су
корисни, цене свој краткотрајни живот и радују се његовом послед-
њем часу, који им за добра дела носи награду с оне стране гроба.
На крају приређивач каже да је слово ћ изоставио, јер је служило
и за ђ (дођи) и за ћ (доћи), па је за први случај узео дЂ а за други
пљ, али, завршава он, „одежду у коју је Доситеј Истину обукао,
нисам променуо“. Последњим речима, а и целим предговором,
наговештен је као аутор књиге Доситеј.
После предговора долазе ове басне са наравоученијама:
1) Два пса. — 2) Жена и кокош. — 3) Лав и човек. — 4) Брат
и сестра. — 5) Путници и топола. — 6) Лисица. — 7) Курјак и
овца. — 8) Гуска возграђена. — 9) Ковач и његов гаров. — 10) Две
жабе. — 11) Лисица и лав. — 12) Лав и магарац. — 13) Кртина
и мати њена. — 14) Кос у кавезу. — 15) Лав и миш и лисица. —
16) Старац, јаре и три пандура. 17) Дете и змија. — 18) Лав, би-
 126 Ковчежић

кови и лисица. — 19) Петао и драги камен. — 20) Дете и срећа. —

21) Рибари. — 22) Лисица, петао, кокоши и пас. — 23) Славуј и
орао. •— 24) Вран и славуј. — 25) Орлић и сова.
По наелову и предговору књиге није се видело ни ко је њен
писац, ни ко је приређивач. Да би забуна била већа, допринела је
рукописна Српска библитрафија Л. Мушицког, која има три дела:
стручни, азбучни и хронолошки. У стручном делу на страни 64
под годином 1788 и под именом Доситеја Обрадовића Мушицки
је навео пун наслов његових Басана из 1788, па, одмах испод њих,
под годином 1800, а под својим презименом и именом (Мушицки
Лука), пун наслов Избраних басана. То је поновио у другој ре-
дакцији стручнога дела на страни 35, па у азбучном делу на страни
13, у регистру на страни 42 и најзад у хронолошком делу на страни
61. То јест, Мушицки је пет пута овај рад навео као свој и ничим
га није довео у везу са Доситејем1.
Год. 1865 П. Шафарик је Избране басне навео после Доси-
тејевих Басана од 1788 и за њих рекао: „Вјехе Аи$\уаћ1 аиз Бо-
бћћеј Оћгаћоујс ођј§ет Висће Уегап51а11е1е, б е т а11§ететеп
С1аиће пасћ, ћ. Ми51с1а“12, тј. он је означио Доситеја као извор
књиге, а Л. Мушицког као њеног вероватног приређивача. Ша-
фарик се служио БиблиоГрафијом Л. Мушицкога, али неће бити
да је то учинио и овога пута, јер, на основу ње он би Избране басне
приписао Мушицком, а кад то није учинио, биће да је свој суд
донео на основу предговора књиге и онога што се онда о њој
говорило.
Шафариково мишљење је прихваћено и Ст. Новаковић га је
поновио 1869 у својој БиблиоГрафији са додатком да се у оно време
уопште мислило ,,да је ово био посао Л. Мушицког“, и 1871 у
својој Историји српске књижевности, где је рекао како је још за
Доситејева живота издан избор из његових Басана, „за које се
мислило да се око њега трудио Ј1. Мушицки“3. Год. 1911, међутим,
В. Ћоровић је у својој студији о Л. Мушицком оспорио Доси-
тејево ауторство књиге и одлучно га приписао Л. Мушицком,
наводећи да први књижевни рад Л. Мушицког чине „пријеводи
и прикупљање разних басана“, које је 1800 издао под напред по-
менутим насловом, и да је Новаковић био у праву кад је рекао
да се у оно време мислило да је то посао Л. Мушицког. Он је
овакав суд донео на основу поменуте Библиофафије Л. Мушицког
и на основу једног његовог писма Копитару које, мислио је Ћо-
ровић, „искључује сваку сумњу“ и у ком је стојало „О. Раће1п
тасћ1е јсћ 1800 а!$ Ј и т ! т РевР1. Судећи овако, Ћоровић је жа-

1 Српска библиоГрафија од Ј1. Мушицког: Рукопис. Архива САН, бр. 252-

2 Раи1 ЈозеГ баГапк’5 СезсМскњ пе5 вегМхскеп 5скгф1ћит$.. Ргад, 1865,393-
3 Ст. Новаковић: Српска библиојрафија, Београд, 1869,50; — Историја
српске књижевности, Београд, 1871,200
 Писање ауторства „Избраних басана“ од 1800 год. 127

лио што о књизи није могао ништа ближе рећи зато што је није
могао наћи у библиотекама ни у Београду, ни у Новом Саду, ни
у Бечу4. Њему је овом приликом промакло иједн о Вуково писмо
Мушицком из 1833, објављено 1908, у ком га је молио да му
пошље један примерак оних басана што је из Доситеја изабрао
и издао или, ако га нема, да му јави које их је године издао5.
А и Д. Руварацје 1911 писао како је Мушицки 1807 уКруш едолу
склапао пријатељство са Доситејем, који је писао против калу-
ђера и за укидање српских манастира, и читао му Изабране басне —
„извод из Доситејевих басана“ 6.
Вукова и Руварчева белешка није била запажена и Ћоро-
вићева тврдња је поколебала и онако несигурно мишљење о
Доситејевом ауторству књиге, па су је отада неки почели при-
писивати Доситеју, а неки Мушицком. Ови последњи су то са
пуно оправдања могли да чине не само на основу Ћоровића него
и на основу самога Мушицкога, кадгод су ствар хтели да про-
вере у његовој БиблиоГрафији, која је сваком била приступачна
у Српској академији наука. А неједнако мишљење о ауторству
књиге било је такво да су га и једни исти писци почели припи-
сивати час Доситеју а час Мушицком. Мене је та супротност су-
дова заинтересовала и како Народна библиотека има и Избране
басне и Доситејеве Басне од 1788, сравнио сам их у утврдио ово.
Свих двадесет и пет басана из наведене књиге дослован
су препис Доситејевих Басана. И наравоученија су узета из До-
ситеја: шеснаест у целини (3, 4, 7, 8, 9, 10, 12, 14, 15, 17, 18, 19, 20,
23, 24, 25), а остала делимично. Цео текст, дакле, и басана и на-
равоученија преписан је из Доситеја.
Ј1. Мушицки је, види се, сматрао да не издаје целину Доси-
тејеве књиге него само њене делове, које је у одређену сврху ода-
брао, за штампу приредио и предговор им написао, па је себе
схватио као аутора тога посла, што је и тачно, и да је дао избор
из дела разних баснописаца или прераду самога Доситеја, ми
бисмо га и данас сматрали за аутора таквог рада. Али он није
учинио то него се ограничио на дослован текст самога Доситеја,
чији аутор може бити само Доситеј.
Из реченога излази да је аутор Избраних басана Доситеј,
а Л. Мушицки њихов приређивач и писац предговора, који је
занимљив по његов однос према ондашњим напредним идејама
уопште, посебно према Доситеју. Његов је и мото из Цицерона
о здравом духу у здравом телу.
М. Кићовић

4 В. Ћоровић, Л ук и јан М уш ицки. Л ет оп и с М С , књ. 279 (1911), 200

5 Вукова преписка, II (1908), 344.
6 Бранково коло, 1911, 193.
128 К овчеж ић

ЈЕДНА ПОШТОВАТЕЉИЦА ДОСИТЕЈЕВА — ПЕСНИКИЊА

ЈУЛКА РАДИВОЈЕВИЋ

У четвртом делу Коларове 51ауу дсеге, у ЦеПн, који претставља

словенско небо, где краљује богиња Слава, окружена синовима,
кћерима и поштоваоцима, налази се сонет бр. 25. у којем Колар
пева овако (у преводу с чешког):
Управ кад је гозба тако текла,
јави Аполонова тајница,
Мудрана, да још је песникиња једна
на храм уметности покуцала.

Пештанка каже да је, Српкиња,

па иако каже да је само кројачица,
пођох јој у сусрет до враташца,
по плећима сам је потапшала:

Је’л могуће? Здраво да сте!

И з Пеште? Што је ново там о?
Познајете л’ — да л’ је жив и здрав још ?

„Дакако!“ — рече лепа женица,

предавши ми свој алманах.
„Ја сам Јулка Радивојевићка!“.

Уз тај сонет, настао 1832 год., Колар је дао ово објашњење: „Дајемо
ту извод из њеног, од ње саме написаног и писцу ових редова преда-
тог животописа. „Ја, Јулија Радивојевић, рођена Вијатовић, угле-
дала сам светло дана дне 2 јануара 1799 у Вршцу, у Банату. Мој
отац, Јован Вијатовић, био је тамо саветник магистрата и управник
српских школа пуних двадесет година; моја мајка се звала Сара
ЈЈико. У једанаестој години, изгубивши миле родитеље, пошла
сам у Беч к ујаку Александру Нику, где сам провела седам година
и скоро заборавила свој матерњи језик. Враћајући се у домовину
преко Пеште, 1821, упознала сам се случајно с Максом Радиво-
јевићем, грађанином и кројачким мајстором, с којим сам исте
године ступила у брак. Овде сам се упознала са српским књигама
и писцима, а читала сам нарочито с неизрецивом радошћу дела
Обрадовићева и почела тог, омиљеног ми писца издалека и ими-
товати. Године 1829 издала сам Талију, мали српски алманах;
затим сам написала расправу о васпитању нарочито женске мла-
дежи; потом добар савет за српске кћери према Еберсбергу с
многим властитим допунама. Имам у рукопису и оригиналне
различите песме, 14 табака“.
Подаци којима иначе располажемо о овој поклоници муза
и Аполона врло су оскудни. К од Шафарика налазе се углавном
исти подаци као и код Колара, а ни Вурцбах нема више података,
 Једна поштоватељица Доси гејева 129

само што се колеба у години рођења између 1794 и 1799; по

Вурцбаху, отац јој је био „К.а1 ипс! Уег\уе$ег с1ег зегМбсћеп бсћи1еп“.
Данило Живаљевић је покушао да нађе нових ствари о њој, али
узалуд, није ишао преко Шафарика и Вурцбаха; Колар му није био
познат. Излажући садржину Талије, каже да неће претерати оценом
„да у њеним пјесмама има више поезије него што је налазимо
код доцније Милице Српкиње“*. Није јој могао сазнати годину
смрти; не знамо је. Шафарик је навео и дидактични спис у рукопису:
Цвета или добарг> сов'[т.Ђ сербскимЂ кткерма. Ту ћу још додати
податак који ми је љубазно послао М. Токин из хартија пок.
Душана Младеновића, који је прикупљао грађу за историју Вршца:
„Јулијана Вијатовић, удата Радивојевић, ћерка Јована, сенатора
вршачког, рођена 6 јануара 1798“. Дакле, још једна варијанта
рођења песникиње Талије!
Па и њен алманах је загонетан, јер се ни у једној библиотеци
Југославије не може наћи! Распитивао сам се свуда, али нигде
га нема. Путем Универзитетске библиотеке набавио сам микро-
филм из Пеште, и тако нам је тим путем лостао алманах при-
ступачан! У њему се налази један уводни чланак и више песама;
једна од њих посвећена је успомени Доситеја Обрадовића. Ево
те песме (на другом месту саопштићу садржину других песама):

СПОМЕН ДОСИТЕЈА ОБРАДОВИЧА

Куд год уво ја окренем мое

свуда чуем како Музе пое,
едним гласом сладку хармонију
безсмертноме хвалу Доситеју.
Прим’т’ и мене у дружество ваше,
да попевам име величаише,
науч’те ме то вјежество славно
и кажите све што је похвално.—
Доситеју, честне кости твое,
сладким чувством пуниш срце мое.
Тебе ладна већ покрила земља
али живу твоја славна дјела
с’ коима си и срце и душу
просвјетио, Доситеју! нашу.
Покривало нам с’ очију скинуо,
и у сунце светло гледат’ дао,
открио си истине красоту,
и показао циеломе свјету,*9

* Дан. А. Живал>евић: Н екол и ке оиоГрафеко-библиоГрафске б и љ еш ке

Босанска вила, 1901, 32—33.

9 Ковчежић
 130 Ковчежић

Европу си ти циелу прошао.

И најлепше си ти цвјетке сакупио
с’ коима си украсио Сербље,
да се диче докле трае земље.—
Обрадович! оћел’ т’ родит Маика,
и Минерва, имат ученика,
кои ће род свои тако љубити
и за њега с’ толико трудити.
Ти си Музе с’ Еликона скинуо,
и Срблима миле учинио,
миле су нам о! премиле, оне,
ербо памет, и душу нам’ ране. —
Зато теби вјечну благодарност
Доситеју почивши у вјечност.
Спомен вјечно твои у роду биће
Зато теби вјечну благодарност
Доситеју почивши у вјечнсст.
Спомен вјечно твои у роду биће
да га време искоренит неће.

(Текст је, дакако, преписан данашњом азбуком; песникиња пише

1з, и, к), Б1, али полугласа нема).
К. Георгијевић

ДВА ПРИЛОГА О ДОСИТЕЈЕВОМ „СОБРАНИЈУ"

О Цикинђаловом румунском преводу Доситејевог Собранија1

писали су Тихомир Р. Ђорђевић12 и Павле Поповић3. Мислимо
да питање још није исцрпено па ћемо се овде њиме поново забавити.

Павле Поповић је објавио у српском преводу почетак Цикин-

ђаловог предговора Собраиију у којем се доста говори и о Доситеју.
Како је тај текст писао један Доситејев савременик, и то још за
живота Доситејева, сматрамо да је од интереса да се објави у
целини, утолико пре што у предговору има занимљивих података
о Цикинђаловом преводу и о једној личности која досад није вези-
вана за Доситејево име, а која свакако заслужује пажњу.

1 А д у н а р е д е л у к р ур и м ораличет и , Пешта 1808. Цео наслов види код

Тихомира Р. Ђорђевића: Д о с и т е ј О б радови ћ и Р ум ун и , СКГ 1911, књ. XXVI,
бр. 6, стр. 458.
2 Тихомир Р. Ђорђевић, нав. д е л о , стр. 458— 460.
3 Павле Поповић, О Грчком и р ево д у Д о си т и јева „ Ж и во ш а “ и р ум ун ск о м
п реводу „ С обран и ја“ , Прилози за књижевност, 1928, књ. VIII, стр. 178— 179.
 Два прилога о Доситејевом „Собранију“ 131

Пре него што приложимо текст предговора, допунићемо

опис румунског превода Собранија који је дао Павле Поповић.
Цикинђалов превод нашли смо у Народној библиотеци у Бечу
ОзЈеггасћЦсће ЦапопаЉЈћћо1ћек) под бројем 78. у. 117. На другој
страници књиге, наспрам посвете налази се мото из Сократа.
Као што ћемо показати, овај Сократов текст Цикинђал је нашао
код Доситеја. Књига има неколико илустрованих заглавља, што
није случај са другим Цикинђаловим књигама1. Прва глава код
Цикинђала нема броја, а остале су означене бројевима од II до
VII. (Глава VII почиње од 92 а не од 93 странице како је код Павла
Поповића забележено). Цикинђалов предговор упућен читаоцима
штампан је од XXII до XXIV стране непагинованог дела књиге.
Ево га:
Читаоцу
Радујем се, драги Читаоче, што знам српски и утолико више што
могу да разумем књиге Господина Доситеја Обрадовића и благодарим
Богу што сам рођен у доба његових књига. Овај славни и велики про-
светитељ рода свога, као пчела жељна рада посисао је сву сласт и срж
мудрих плодова најученијих језика овог великог света, и на славу рода
људскога и својом љупком речју уздарио их свом вољеном народу, како
би га просветио, уздигао му дух, умножио и оснажио у њега добра дела,
и тако је у неуко доба своје из просвећена света пресадио цвеће у полл
Оца Свога Небескога, покупио га и сабрао и зато се и зове ова књига
С обраније веш чеј то јест мудрих вешчеј, и то за један народ који
је са њиме хтео да допринесе ширењу љубави и са њоме ширењу до-
брих дела.
И ево, стављам пред тебе ово цвеће на њиву душе твоје, како би
заволео истину и добра дела, васпитање или подизање омладине и жетву
за човечанство осигурао, да вољом твојом очврсне мисао твога труда,
и заливаћеш цвеће то знојем труда свог, чуваћеш га као основ милоште
и љубави према људима, а оно ће ти донети уживање духа и сласт и
благодети Раја, јер царство Небеско је у нама.
Гаји истину и уживај у њој: и нека труд који сам уложио буде од
неке користи; читај ову књигу и поново је прочитај са пажњом, просуди
сам о њој, немој се задовољити само тиме што ти се каже да је књига
добра и мудра, већ разматрај, читај је са расуђивањем, како би се уверио
да ли је тако како ти се каже, јер ти неће бити од потпуне користи ако се
задовољиш са хвалама које се у овој књизи већ налазе, јер читање по-
средством других неће те убедити. Поделио сам књигу ову на два одељка
не могавши одједном целу да је штампам, јер ни први њен део не бих

1 Види, например, Цикинђалов Е п и т ом ул , који се налази у бечкој

Народној библиотеци под бројем 78. в.64. И то је превод са српског. Изишао
је исте 1808 године у Пешти. Много је скромније опремљен а посвећен је теми-
шварском епископу Стефану Авакумовићу.

9*
132 Ковчежић

могао на свет издати да сг није смиловао тако вредан љубави целога

нашег народа газда ХРИСТОФОР ДУ К А , Трговац из Грабца, који
је из неизрециве љубави и запаљен жарком жељом да просвети род наш,
штампање ове књиге измирио. Њему припадају хвале ове као и захвал-
ност потомака наших кроз векове. Што се мене тиче, био бих задовољан
да знам да ти је труд мој користио; то ће ме радовати и навићи ћу себе
на још већу прил>ежност теби на корист.
Прими, дакле, драги читаоче, ову Књигу не руком већ умом пи-
сану, са истом радошћу са којом ти је и ја пружам, ревностан буди што
се тиче разумности и свега доброг, на величање народа, за добро отаџ-
бине, у славу творца који те је сачинио.
ПРЕРАЋИВАЧ

Нека места у предговору заслужују пажњу.

Пре свега то је историјат Цикинђаловог превода. Поред
онога што је речено у предговору, нашло би се још потврда да је
Цикинђал збиља превео читаво Собраније и да се спремао да изда
и други део. Он је на завршетку књиге назначио да је ту крај првог
дела. Значи, следи други. А из тог другог дела нешто је већ превео
и објавио у првом делу. То је мото из Сократа који стоји у почетку
књиге. У оном делу Доситејевог Собранија чији превод Цикинђал
није штампао налази се Сократова биографија ( О историји и поми-
њању славни’ људи). Ту је наведен поред осталог и Сократов говор
у самоодбрану, где се на једном месту каже: „ . . . више ваља
почитовати и ценити душу словесну, него ли сва богатства овога
света“х. То место Цикинђал је препевао у румунске стихове и
ставио као мото свог превода. По свему судећи, дакле, Цикинђал
је превео читаво Собраније, али како о једном трошку није могао
цело да штампа, поделио га је у два дела. Први део тог превода
је издао, а други је до данас остао необјављен. Његов рукопис
негде би се можда још могао наћи. Домишљамо се и због чега
је све тако било. У првом тренутку, видели смо, није било средстава
да се изда читаво дело. А касније то је било скопчано са неприја-
тностима, јер Цикинђал је убрзо (1814 године) имао неугодности
због штампања једне Доситејеве књиге. Реч је о Доситејевим
Баснама, које је Цикинђал те године превео „за исто дело многе
неугодности претрпивши“ — како је то забележио Јован Стерија
Поповић 1847 године12. Није тешко досетити се какве је непри-
јатности могао имати један православни свештеник издајући
Доситеја, и то баш Басне, које су до срца ујеле православно све-
штенство и биле међу првима на индексу. У томе треба тражити
прави разлог који је Цикинђала нагнао да на Басне не стави име

1 Доситеј Обрадовић, Д е л а , Београд 1911, стр. 280/б.

2 Тихомир Р. Ћорђевић, нав. д е л о , стр. 459.
 Два прилога о ДоситејеЕом „Собранију" 133

Доситејево. Треба исправити велику неправду коју је Цикинђалу

нанео Јоан Русу, други румунски преводилац Басана, тврдећи да
је Цикинђал присвојио Доситејево дело1. Стерија, који је о том
предмету очигледно знао више нето ми, Цикинђалу ништа не
пребацује, него-напротив каже да би и сам Доситеј био задовољан
његовом књигом да је могао да је види. Стерија је био у праву
и требало му је веровати.
Још један податак из предговора заслужује да се на њему
задржимо. Једна личност досада непозната Доситејевим биографима,
грабачки трговац Христофор Дука плаћа 1808 године штампање
једне Доситејеве књиге! Ко је могла бити та личност и којим се
мотивима руководила? То је свакако био неко коме је стало да
Доситејево дело упознају и Румуни. Ево шта смо могли утврдити
о Дуки. Српска12 породица Дука цинцарског је порекла3. У XVIII
веку Дуке су пред Турцима пребегле из Србије у Хрватску, у Осек,
а отуда се једна грана те породице са Николом Дуком као родо-
начелником пребацила у Нови Сад4, а друга је отишла даље на
североисток, чак до Темишвара, где су њени чланови заузели
врло угледна политичка и војна места. Међу њима нарочито
су се истакли Петар Дука (1756— 1822), барон, чувени аустриски
генерал, командант Темишвара и начелник генералата у Банату,
као и његов брат Ћорђе, који је такође постигао сјајну војничку
каријеру5. Сви ови темишварски Дуке знали су одлично три језика:
немачки, влашки и српски6. Наш Христофор свакако је био од
тих темишварских Дука. Из Стајићевих биографија види се да
није припадао новосадским Дукама7. Ево шта смо о њему могли
дознати. Његово место Грабац налази се на половини пута између
Темишвара и Кикинде. Као што смо видели из Цикинђаловог
текста, Христофор Дука се интересовао за румунску књигу. А био
је љубитељ и српске књижевности. Сретамо га као пренумеранта
на три српске књиге: 1827 и 1828 године он је међу претплатницима
на Тиролов Банатски алманах, који је излазио у Темишвару. Ту
се он потписује: Г. ХрТстофорн Дука, трговац и Арендаторв. Године
1830 Дука је претплаћен и на Крстоносце или путешествије у
Палестину Павла Михајловића. Није, дакле чудо што се Хри-
стофор интересовао и за Доситеја, највећег нашег писца оног

1 За Јоаном Русу повели су се Т. Ђорђевић (нав . дело, стр. 459—460)

и Мита Костић у својој студији Досишеј Обрадовић у историској перспективи
XVIII и X IX века, Београд 1952, САН, књ. СХС, стр. 287.
2 Постоји и чувена молдавска породица истог презимена.
3 Види: Душан Ј. Поповић, О Циицарина, Београд, 1937’.
4 Васа Стајић, Новосадске биојрафије, Нови Сад 1936, св. I, стр. 259.
5 Душан Ј. Поповић, нав. дело, стр. 154.
6 Нав. дело, стр. 154.
7 Васа Стајић, нав. дело, стр. 259—264.
134 Ковчежић

времена. Можда су се чак и познавали. Доситеј је био родом из

истог краја. А са једним Дуком из Темишвара збиља се и знао.
Можда није случајност што је Доситеј баш почетком 1808 године
био на ручку у Карловцима код митрополита Стратимировића
заједно са већ споменутим бароном Петром Дуком, командантом
Темишвара1. Петар Дука могао је том приликом посредовати
између Доситеја и Христофора, те је Христофор још током исте
године омогућио штампање једне Доситејеве књиге.

II
Свој превод Собранија Цикинђал је посветио најближем
сроднику Доситејевом, његовом синовцу Григорију Обрадовићу.
Како се из те Цикинђалове посвете о Григорију понешто може
дознати, ми је овде прилажемо у српском преводу:

ИЗ ДОБРА РОДА И ВИСОКОУЧЕНОМ ГОСПОДИНУ УВАЖЕНОМ

ГРИГОРИЈУ ОБРАДОВИЋУ, УПРАВИТЕЉУ ШКОЛА ОКРУГА
ТЕМИШВАРСКОГ КРАЉЕВСКОМ ПОЧАШЋУ.

Г осподине!

Не знам шта један уман човек може тражити више но да буде

у табору у којем ће моћи несметано да ради у корист човечанства, отаџ-
бине и народа свога. Сваки онај, који тражи пута да дође у могућност
да ради за јавни интерес, за опште добро, осећа да је то и његова дужност
умна човека. Само што, ето, ту дужност није довољно осетити, већ је
треба и испунити. Румунски народ гледа са болом у протекла времена
и дубоко уздише сећајући се немилосрдности оних, којима је било пове-
рено васпитавање деце његове. Данас пун наде упућујем срца њихова
према човеку коме се испунила најврелија жеља да м у се, ето, прошири
поље делатности и на дијалекат румунског народа. Благодарећи ономе
што си учинио на пољу културе Управитељства славнога Пука Влахо-
Илираца, ови су у теби обоготворили човека одавно очекиваног; у тебе
су се уздали као у спасиоца, који ће исправити све неправде, и у теби
држе да су нашли најзад онога, чије име не може дуго бити изван срца,
већ се увек са радошћу призива.
Нада, међутим, није још стварност и не смирује ж е Ј в е душе пре
остварења. Стога дозволи ми да испољим своја осећања према Теби
као према човеку чије ме је знање увек потстицало и радо привлачило,
јер сам у теби познао права, потпуна човека и руководиоца изученог,
који децу зна на прави пут да изведе. Н е сумњам да бих смео јемчити
за све ове ствари чије наде увесељавају Румунски Народ, јер познајем
наклоност Твоју према њему, наклоност већу но што је потребна да се
не морамо бојати да ће се наде његове претворити у прах.

1 Мита Костић, нав. д е л о , стр. 102— 104 и 270.

 Два прилога о Доситејевом „Собранију“ 135

Ти, дакле, уложи сав труд и употреби сва добра средства да ис-
пуниш жеље народа, запали Твојим примером и срца других, како би
ти се придружили и руку ти у помоћ пружили, и нека се Твојим посред-
ством сједине једном све просвећене главе д а би заједничким снагама
упутили овај запостављени народ ка културном уздизању, како би стао
крај других народа, који му такође дугују захвалност за просвећеност
којом зраче, и тако ћеш пренети срећу свим Румунима.
И у знак моје неизрециве љубави према Теби, и уважења Тиоје
личности, прими књижицу ову, плод Стрица Твог, чији превод на дако-
румунски језик уважености Његовој посвећујем и користим је за добро
народа. Прими посвету ову као доказ понизности моје према човеку
у кога полажем велике наде.
ЦИКИНЂАЛ1

За Григорија Обрадовића Доситеј каже у својим писмима

да је био „школа гранични директор у Бозовићу“. Мита Костић
га назива „директор српских школа у Банату“ 12. Из Цикинђалове
посвете види се да је Григорије 1808 године био „управитељ школа
округа темишварског“. Шта то значи? Темишварски Банат адми-
нистративно се делио на три округа (,,вармеђе“) темишварски,
торонталски и крашовски, и на две граничне области: на Немачко-
банатску и Влашко-илирску граничну пуковнију3. Григорије је
најпре био директор граничних школа у Бозовићу, тј. директор
школа Влашко-илирске пограничне пуковније. У време његовог
директоровања (око 1802 године) та пуковнија је имала четири
тривијалне школе и 146 ђака. У обе граничне пуковније било је
1802 године укупно 129 српских и румунских школа4. Школе у
граничним пуковнијама имале су три директора: једног за српске,
једног за румунске и једног за немачке школе5. Судећи по ономе
што Цикинђал каже у посвети о Григоријевом просветном раду
при Управитељству Влахо-илирске пуковније, Григорије је већ
тамо показао интересовање не само за српско већ и за румунско
школство. Међутим, 1808 године, као што се види из посвете,
Григорије више није био на том положају. Године 1811 на његовом
месту се налази неки Иван Радовановић6, а Григорије је унапређен
за директора школа темишварског округа. Ту је он ваљда вршио

1 За преводе Цикинђалових текстова са румунског захвални смо профе-

сору Лепосави Павловић.
2 Мита Костић, нав. д е л о , стр. 87.
3 Б а н а т скт алманахг> Димитр1емт> П. Тироломн саставлћнн, Темишвар
1827, стр. 105.
4 Срећко Милекер, И ст о р и ја бан ат ске војн и ч ке Границе, Панчево 1926,
стр. 77.
5 Н а в. д е л о , стр. 140.
6 Н а в. д е л о , стр. 77.
 136 Ковчежић

дужност директора и српских и румунских школа па се на то односи

оно место у посвети где се каже да се Григорију „испунила
најврелија жеља да му се прошири поље делатности и на дијалекат
румунског народа“. Има и материјалних трагова овог Григо-
ријевог рада на румунском школству. Он је састављао поред српских
и румунске књиге за школске потребе1.
Кад је реч о Григорију Обрадовићу, да додамо још један
детаљ. Тихомир Р. Ћорђевић каже за Григорија да је знао три
језика: српски, румунски и немачки12. То није све. Григорије је знао
и француски. То се види из Доситејевих писама упућених Григо-
рију из Беча 22 октобра 1794 и 28 априла 1801 године. Једну књигу
је превео са француског3.
Милорад Павић

ОКО ДОСИТЕЈЕВЕ ПРЕПИСКЕ

У предговору свога издања Доситејевих писама њихов први

издавач Георгије Магарашевић писао је: „Колика је штета што
су се многа његова писма изгубила! Истина да су многа случајно
или небреженијем пропала; но многа су, због мнимог неког страха,
управ с хотенијем уничтожена и спаљена. Тако се зна да је покојни
К(онстантин) Стојшић у К(арловцима) близу 20 на ватру бацио!
Како је Павковић 60 Доситејеви(х) писама прегорети могао!“
(Писма Доситеја Обрадовича, Будим, 1829, стр. VI— VII).
Ако летимично прегледамо сачувана и објављена писма,
одмах ћемо запазити да су она само мали део некадашњег живог
дописивања Доситејева са пријатељима и познаницима. С друге
стране, ако је Доситеј само с трговцем Павковићем разменио
око 60 писама, логично је претпоставити да је он и са другим
познанцима имао ширу кореспонденцију него што данас знамо,
најпре с личностима које су показивале известан интерес за књи-
жевност. Тих писама, нажалост, нема више: уколико и не претпо-
ставимо да су сви Доситејеви кореспонденти уништавали његова
писма, случај Константина Стојшића и Михаила Павковића свакако
неће бити усамљен, иако би том уништењу, по свој прилици, требало
потражити узроке и на другим странама. Д а извесних трагова има,
сведочи и пример Доситејева писма Јовану Димићу од 30-1-1810,
од којега је Павле Соларић донео само један краћи испис (Мезимац
Доситеја Обрадовића, Будим 1818, стр. IV—V). То је писмо, дакле,
Соларић имао у рукама. Где је оно сада?

1 Тихомир Р. Ђорђевић, нав. д ел о , стр. 461.

2 Н а в. д е л о , стр. 461.
3 Стојан Новаковић, С р п ск а библи о\раф ија, Београд 1869, стр. 50.
 Око Доситејеве преписке 137

Сличних вести о уништеним Доситејевим писмима, или о

немарном односу према њима, има још. У једном свом чланку,
например, Станоје Станојевић је узгредно напоменуо да је као
дечко читао два Доситијева писма упућена његову прадеду Јовану
Станојевићу, трговцу из Новога Сада. ,,Шта је после с тим писмима
било, да ли су сачувана и где су, не знам“ (Доситејев ,,Љубазни
брат Јова“, Гласник историског друштва у Новом Саду, 1936,
књ. IX, стр. 95). Један од пријатеља Соларићевих, св ештеник
Кирило Цвјетковић, пише: ,,Јошт сам му (Соларићу) дао препис
от три писма истога Доситија, с оригинала преписана, једно што
је писао Симеону Кураици у Свету Гору (о томе налазимо потврду
у Доситејеву писму оцу Теодосију, јеромонаху манастира Дра-
говића, од 12-УИ-1769; Дела Доситеја Обрадсвића, Београд, 1911,
стр. 527 ћ), друго Спиридону Алексијевићу, дијакону и учитељу
скрадинскоме а треће Спиридону Марковићу, купцу скрадинскоме“
(Димитрије Руварац, АвтобиоЈрафија протосинђела Кирила Цвјетко-
вића и њетво страдање за православље, Посебна издања СКА,
књ. X, Београд 1898, стр. 209). Од ова три писма два су или загу-
бљена или уништена. Међутим, још је Магарашевић — који је
Доситејева писма припремио по грађи коју је нашао у Соларићевој
оставштини— објавио једно Доситејево писмо Спиридону Алекси-
јевићу од 29-1-1805 (Писма Доситеја Обрадовича, нав. дело, стр.
44—45), које може бити баш оно које је Цвјетковић преписао у
Далмацији 1819 за Соларића. Имамо података да се Доситеј до-
писивао и с Вићентијем Ракићем, али је њихова преписка на-
страдала 1848 године код Ђорђа Рајковића (Драг. Павловић,
Вићентије Ракић, Гласник историског друштва у Новом Саду,
1935, књ. VIII, 10). Најзад, у току Другог светског рата пропао
је известан број Доситејевих писама у заоставштини Светислава
Вуловића, за која немамо никаквих података да ли су била
објављена (Милан П. Костић, Прешска Ћуре Јакшића, Београд
1951, стр. 9, под 1).
Интерес за Доситејева писма пробудио се врло рано, па је
рано и почело њихово сакупљање. Имајући намеру, убрзо пошто
је Доситеј умро, да објави у једној књизи све дотад нештампане
његове текстове (Собраше см^сица Доситеевмј, Павле Соларић
се обратио неким својим познаницима и за Доситејева писма.
Од Вука Караџића је, например, после доста мука успео да добије
преписе девет Доситејевих писама (Вукова преписка, књ. II, стр.
69, 397, 399, 401, 407, 408). Основу Соларићеве збирке, пак, чинили
су преписи двадесет и једног писма која му је послао сликар Арса
Теодоровић (Вукова преписка, књ. III, стр. 696, 700—701, 703,
705, 707). Која су то писма — можемо делимично утврдити по
преписима десет Доситејевих писама која је, готово истовремено,
Арса Теодоровић послао своме куму, пештанском адвокату Миха-
илу Витковићу (Архив САН, бр. 685).
138 Ковчежић

Магарашевићево издање Доситејевих писама послужило је

као основ каснијим издавачима, који су вршили трагања за новом
грађом. Тако је, например, Григорије Возаровић Магарашевићевој
збирци Доситејевих писама додао шеснаест нових (Доситеја
Обрадовића Домаћа писма, Београд, 1845, књ. X, стр. 12—20, 23—26,
27—30, 43, 48—49, 50— 54, 60—61, 98— 101, 111, 115— 123, 128—131,
146— 147), од којих за девет писама данас немамо оригинала. У
штампаној збирци књижаре Браће Јовановић има пет (Писма
Доситеја Обрадовића, Панчево, стр. 33— 34, 35, 38, 49—50, 64), а у
издању М. К. Драгутиновића једанаест нових писама (Домаћа
писма Доситеја Обрадовића, С. К. 3, књ. 51, Београд 1899, стр.
1—2, 76—77, 86, 89— 90, 100— 101, 161, 166— 168, 187— 188, 190,
192). Збирка Медаковићева из 1850 само је прештампала грађу
коју је донео Возаровић.
Уколико бисмо обратили пажњу на сам текст Доситејевих
писама у поменутим издањима, издавачима се не би могло одати
веће признање. Немамо намеру овом приликом да детаљније
поредимо штампане текстове са сачуваним Доситејевим ауто-
графима, али се на неколико ствари ипак морамо задржати. Тако,
например, Доситејеву писму „Јосифу от Шакабент“ од 5-УП-1784,
које је први донео Георгије Магарашевић на стр. 4— 11, каснији
издавачи (Возаровић на стр. 4— 11, Медаковић на стр. 8— 14 и
Браћа Јовановић на стр. 6— 11), стављају погрешан датум — 6-УП-
1784, заведени вероватно штампарском грешком код Возаровића.
Сличан случај погрешног датума налазимо и у другим Доситејевим
писмима: Магарашевић је, например, први објавио на стр. 35— 36
Доситејево писмо Гаврилу Лепотићу од 9-У1-1804, а у збирци
Браће Јовановић на стр. 43 налазимо за њега нови датум: 9-УП-1804.
Има и занимљивијих примера: Доситејево писмо Михаилу Павко-
вићу и Луки Кисићу од „љета 1807“ објавио је први Возаровић
на стр. 118— 120, а по њему, са истим датумом, тако неодређеним,
штампају Медаковић на стр. 91—92 и Браћа Јовановић на стр.
73—75. Међутим, на основу Доситејева аутографа М. К. Дра-
гутиновић је исправио датум овог писма — 1-11-1808, и исправљено
писмо донео у своме издању на стр. 141. О случају Доситејева
писма „Српском сенату“ од З-ХП-1806 писао је већ Борислав
Михаиловић (Један Доситејев постскриптум“, Музеји, Београд,
1950, св. 5, стр. 201—202). Ми ћемо овде поменути још и Доситејгво
писмо Јевтимију Захаријевићу од 13-У-1810, које је први донео
Магарашевић на стр. 89 (тај је датум и на оригиналу, Архив САН,
бр. 7560). Возаровић, који је писмо прештампао на стр. 144, чини
штампарску грешку у датуму, и ставља нову годину, 13-У-1811,
што понављају Медаковић на стр. 110— 111 и Браћа Јовановић на
на стр. 92— 93. Занимљиво је напоменути да је у збирци Браће
Јовановић ово писмо са датумом 13-У-1811 стављено иза свих
 Око Доситејеве преписке 139

писама, као последње које је Доситеј написао. Како је Доситеј

умро 28-111-1811 он, разуме се, Захаријевићу није могао писати
маја 1811!
Колико су досадашња издања Доситејевих писама непоуздана,
нека покаже још један пример. Крајем 1807 године (!) Доситеј
се једним писмом обратио неком непознатом лицу износећи му
своје прве утиске о Београду. То писмо први је објавио Возаровић
на стр. 115— 117, а по њему и каснији издавачи, и свуда је недоста-
јала ознака којем је лицу писмо било упућено. Једино у збирци
Браће Јовановић, на стр. 72—73, дописано је на почетку писма
да је оно упућено ,,Софронију ЈЈазаревићу, игумну у В. Ремети“.
Да је та адреса била заиста исписана на аутографу, Возаровић
би је донео: уколико на неком писму у екскламацији није било
исписано име личности којој је Доситеј писао, Возаровић је у тим
случајевима сам додавао ту ознаку на крају писма. Међутим, ово
Доситејево писмо је једно од четири за која заиста не знамо коме
су била упућена. Откуда, зато, горе поменута адреса на писму
у збирци Браће Јовановић?. Из садржине самог писма апсолутно
се не може поуздано утврдити комс је Доситеј писао, најмање
да то може бити Софроније Лазаревић.
Изнећемо, између многих других, и један пример некритично-
сти текста издавача Доситејевих писама. Испис дајемо из првог,
дакле и најстаријег, Доситејева писма оцу Теодосију, јеромонаху
манастира Драговића, од 12-УИ-1769:
Магарашевић (1829)
„О ОедосЈе, мои сладкш друже! гд-1; ћу Ти писати, што ли писати,
што ли оставити? О Музе и Харитесв, о пћсне Орфеове! научите ме
пћти верху лкзбве п$сант>. Положите у редв мое рГчи смугцаетси ком-
позћда, что реку прежде, что ли п о т о м ђ , чтоже послтжв..."

Возаровић (1845)
„О б е д о а е мои сладши друже, гдћ ћу ти писати, што ли писати,
што ли оставити? О Мусе и Харитесв! О пћсне Орфеове, научите ме
пћти верху лгабве пТсанв; положите у редЂ м ое рћчи; т рен еш аеш к ми
перо, в о з м у ш а к с н у у м у ; смТвдаетси композиц!и; что реку прежде, что
ли по т о м ђ , что же «ослТн&?“

Ни каснија издања Доситејевих писама нису ништа боља

у погле.ту критичности текста овога писма. Медаковић, например,
који је своје издање припремио према Возаровићу, и у томе на-
правио врло много грешака, у случају поменутог Доситејева писма
донео је исти текст који и Возаровић. Слично је и у збирци Браће
Јовановић. М. К. Драгутиновић је пошао другим путем: немајући
могућности да своју збирку употпуни с нешто више нове грађе, он је
 140 Ковчежић

у своме издању учинио нешто друго: „Извршено је, пише Драгутино-

вић, поређење Возаровићева издања са оригиналним преписима До-
ситејевим . . . Тако су поправљене речи и мисли у тексту многих
писама“ (Домаћа писма Доситеја Обрадовића, СКЗ, 1899, књ. 51,
стр. XXXIII). Како за поменуто Доситејево писмо није сачуван
оригинал, Драгутиновић је, по свој прилици, текст из штампаног
Возаровићева издања упоредио са Соларићевим преписом овога
писма (Архив САН, бр. 1409/е) па тако донео трећу редакцију
истог писма на стр. 179— 181! Она се састоји, углавном, од комби-
новане схеме прве две редакције, Магарашевићеве и Возаровићеве.
Чије је издање тачније? На то питање није лако одговорити. Мага-
рашевић, који је припремио своје издање углавном по грађи Павла
Соларића, даје у нечему друкчији текст од писма у редакцији
Драгутиновића, који се такође користио Соларићевим преписом.
То би значило да је Павле Соларић у својим преписима морао
имати две редакције једног истог Доситејева писма. Међутим,
кад је Возаровић објавио своју редакцију, различиту од Магара-
шевићеве, додао је на крају писма и једно „прим'ћчан!е“ : „Орј-
гшалв овога (писма) налази се к о д б Господина Пахошл Бусовића,
Дзкона при Шибеничкои каеедралнои цркви“. Где оно сада може
бити?
Шесто државно издање Доситејевих писама (1911) потпуније
је од свих претходних: има укупно осамдесет писама, од којих
пет нових (Дела Доситеја Обрадовића, (стр. 538, 554, 569, 570).
Међутим, како је редактор ових писама био М. К. Драгутиновић,
није тешко запазити да је он само прештампао писма из свога
петога издања штампаног у С. К. задрузи, додајући нову грађу.
Ипак, број писама ни у овоме издању није потпун. Редактору
су, например, промакла два занимљива а штампана Доситејева
писма, једно на немачком Андрију Волном из 1806, друго упућено
Карађорђу 1811. Можда је требало узети у обзир и Доситејево
писмо Симеону Зорићу од 12-1-1784 из Совјета.
После 1911 године, па до наших дана, ушло се у траг извесном
броју нових, у разним архивама тек откривених, Доситејевих
писама.
Стога, ради употпуњавања њихове библиографије даћемо
овде допуне државном издању од 1911:
ДОСИТЕЈЕВА ПИСМ А
1) Вићентију Јовановићу Видаку, Сремски Карловци, 13.111.1778 (Коста Пе-
тровић, Једн о д о с а д н еобјављ ен о писмо Д о си ш еја О б радови ћ а, Зборник
Матице српске за књижевност и језик, Нови Сад 1954, књ. II, стр.
186— 188).
2) Симеону Гавриловичу Зоричу, Лајпциг, 12.1.1784 (Д ел а Д о си т еја О б рад о-
вића, Београд 1911, стр. 106).
 Око Доситејеве преписке 141

3) Арсенију Георгијевићу, Беч, 28.УН.1786 (Младен ЈТесковац, Једн о пеобјав-

вљ ен о Д оси ш ејево писмо, Летопис Матице спрске, Нови Сад 1948, књ.
362, св. 3, стр. 164— 169).
«
4) Емануилу Јанковићу, Шклов, 21.1У.1788, писмо преведено на немачки
(Алекса Ивић, А рхи вска Грађа о српским књ иж евним и к ул т урн и м ра д н и -
цима, Зборник ИЈК СКАН, Београд 1926, књ. I, стр. 69).
4а) Екатерини Сапланцај-Текели — без датума, после 1788 свакако (Алек-
сандар Николић, С ербски Н а р о д н и лист , Будим, 1844, бр. 36, стр. 287;
исп. В. Стајић, П рп л ози д ел и м а Д оси т еја О брад ови ћ а, Покрет, Беогред
(23 август) 1924, год. I, св. 29—30, стр. 90).
5) Фирми „Брајткопф", Беч, 18.11.1790, писмо на француском (Алојз Шмаус,
П ословн е ве зе Д о с и п е ја О б радови ћ а с а ф и рм ом „ВгећкорГ1, Прилози
за књижевност. језик, историју и фолклор, Београд 1934, књ. XIV, стр. 39).
6) Фирми „Брајткопф", Беч, 15.1У.1790, писмо на француском (Алојз Шмаус,
П осл о вн е ве зе Д о си т еја О брад ови ћ а са ф и рм ом „ВгеНкорГ“, стр. 40—41).
7) Емануилу Јанковићу, Беч, 6.УШ.1790 (Алекса Ивић, А р х и в с к а Грађа о српским
књ иж евним и култ урн и м радн и ц и м а, стр. 69— 70; писмо преведено на
немачки).
8) Мојсеју Миоковићу, Трст, 6.1У.1803 (Васа Стајић, Д в а д о с а д н еоб јављ ен а
писма Д оси т ејева, Летопис Матице српске, Нови Сад 1936, књ. 345,
стр. 318— 319).
9) Андрију Волном, Трст, 20.1.1806, писмо на немачком (Георгије Магарашевић,
к П и см а Д о си т еја О б радови ч а, Будим 1829, стр. 57— 59).
10) Копија писма ответов от Доситеја Обрадовића Белиграћаном.., Сремски
Карловци, 10.VIII.1805-1806 ( Никола Радојчић, Д оси т ејево писм о о
у р е ђ е њ у и просвећењ у С рби је, Летопис Матице српске, Нови Сад 1920,
књ. 300, стр. 21—27).
11) Мојсеју Миоковићу, Земун, 10.1V. 1807 (Васа Стајић, Д в а д о с а д н ео б јављ ен а
писма Д о си т ејева, стр. 320— 322).
12) Петру Добрњцу, Београд, 23.У.1808 (М,. Карановић, Једн о Д о си т ејево
писмо, Политика, Београд, 19.VII. 1937).
13) Ђорђу Петровићу-Карађорђу (?), Београд 1811 (?) (Андра Гавриловић,
Д оси т и је у Србији, Београд 1902, стр. 61— 62).
14) Капетану Шупљикцу, Сисак, (без датума) (Алекса Ивић, Аиз с!еп А§га-
т е г АгсМуеп, АгсМу Гиг бћмасће РћИо1о§1е, 1920, књ. XXXVII, стр. 422).

ПИСМА УПУЋЕНА ДОСИТЕЈУ

1) Симеон Гаврилович Зорич, 30.Х1.1783 (Д е л а Д о с и т е ја О брадови ча, Београд

1911, стр. 105— 106).
2) Фирма „Блајткопф“ (без датума; после 18.11.1790) (Алојз Шмаус, П о сл овн е
ве зе Д о си т еја О брадовића с а ф ирм ом „ВгеНкорГ", 1934, књ. XIV, стр. 40).
3) Фирма „Брајткопф“, 2. IV. 1790 (Алојз Шмаус, П о сл о в н е в е з е Д о с и т е ја О б р а -
дови ћа са ф ирм ом „ВгећкорГ“, 1934, књ. XIV, стр. 40).
 142 Ковчежић

4) Данило Марковић, 1.Х1.1800 (Бачка вила, Нови Сад, 1841, књ. I, стр.
230— 231; исп. М. К. Драгутиновић, Домаћа писма Доситеја Обрадо-
вића, Српска књижевна задруга, књ. 51, Београд 1899, стр. 197— 198).
5) Павел Георгијев-Лазаревић, 29.УП.1804 (М. К. Драгутиновић, Домаћа писма
Доситеја Обрадовића, СКЗ, 1899, књ. 51, стр. 199—200).
6) Тодор Симоновић, 26.11.1805 (М. К. Драгутиновић, Домаћа писма Доситеја
Обрадовића, СКЗ, 1989, књ. 51, стр. 201— 202).
7) Григорије Трлајић, 1.1У.1805 (Сербске Јгћтописи, Будим 1825, књ. 3 стр.
115— 117).
8) Стеван Стратимировић, 29.УН.1805 (Новмп сербскш л^топис, Пешта 1838,
књ. 42, стр. 120— 128).
9) Петар I Петровић Његош, 23.Х.1805 (Сербске л'\',топис, Будим 1826, књ. 3,
стр. 185— 186).
10) Георгије Поповић, 6.111.1808 (Алекса Ивић, Аиз с1еп А§гатег АгсћКеп, АгсћК
Гиг 81аутсће РћПо1ое1е, 1920, књ. ХХХУН, стр. 431— 432; Исти, Спи-и
бечких архива о Првом српском устанку, Зборник ИЈК СКАН, Суботица
књ. V, стр. 409—410).
11) Павле Соларић, 18.Ш.1810 (Бршљан, Нови Сад 1886, књ. II, бр. 13, стр. 102).
12) Петар Николајевић Молер, 1.V. 1810 (Андра Гавриловић, Доситије у Србији,
Београд 1902, стр. 29—31).
Боривоје Маринковић

СИМПАТИЈЕ ВУКА ПОПОВИЋА ПРЕМА ДОСИТЕЈУ ОБРАДОВИЋУ «

Познати сарадник Вуков поп Вук Поповић1 учио је „три

љета“ богословију у Карловцима12, у времену од 1829 до конца
1831 године.
О његовом школовању у Карловцима сачуван је један за-
нимљив докуменат. То је прво издање књиге „Живот и прикљу-
ченија" Доситеја Обрадовића, на којој је Поповић у неколико
редака дао одушка својим симпатијама према Доситеју. На на-
словној страни руком младог богослова записано је да је својина
„Вуколаја Поповића, клирика Шго љета в Карловцје“. На уну-
трашњој страни прве корице, одушевљен Доситејем и његовим
дјелом, Поповић је написао једну пјесму, која гласи:
Сладки роде, сладки брате
књиге ове прочитајте.
Подајушћа прослављајте,
и до небес возвишајте.

1 Види мој прилог В у к П ои ови ћ сарадн и к В у к а К араџића у ,,Стварању“,

VII, бр. 11/1952, стр. 700.
2 Епархиски архив у Котору бр. 40/1835.
 Симпатије Вука Поповића према Доситеју Обрадовићу 143

Њега више неће бити,

ни утроба породити.
Који ће нам сонинити
и подобно доказати.
Доситеје сладко име,
тебе славу твоје књиге.
Подобне су дијаманту,
који краси сву господу.
Ко и има тај се дичи,
и чува и као очи.
Сладка Боко весели се,
мили Рисну сад радуј се.
Вукола ће скоро доћи,
макар ишо и поноћи.
Донести ће многе књиге
особито Доситеове."

На првом празном листу поменуте књиге Поповићевом

руком пише:
„Славног Доситеја прослављају његова дјела, јаже сут сље-
дујушча: 1. Басне. 2. Собраније вешчеј. 3. Мезимац. 4. 2. Части
његовог житија. 5. Совјети здраваго разума. 6. Первенец. 7. Писма
пријатељска и проповједи. 8. Етика. 9. Благиј обичај“.
Цитирана пјесма је први књижевни покушај Вука Поповића,
каснијег которског катихете, чији ће живот бити испуњен пре-
даним радом на ширењу просвјете у нашем народу.
У својој молби за рукоположење, коју је упутио из Рисна
12-1-1832 г. надлежним црквеним властима у Шибенику, он између
осталог каже: „кромје сего жеља и усердна љубов благодјетелеј
мојих што скорије видјети мја свјашчеником неизказана јест,
превосходњеје же пак моја, потому јеже би все моје житије про-
свјешченију народа жертвовати могал“
Као катихета которске основне школе он ће, поред науке
о вјери, „неусипниј труд полагати учећи их (дјецу) читању и пи-
сању нашем“ 12. јер се до тада школска настава није изводила на
народном језику. То ради и ван школе. Он пише 5-11-1848 Кара-
џићу да поучава „неке чиновнике Њемце и Чехе по вашој најбољој
граматики и најлакшем правопису“3.

1 Епархиски архив у Котору бр. 11/1832.

2 И ст и бр. 40/1853.
3 В ук о ва преписка, књ. VII, стр. 63.
 144 Ковчежић

Ово је свакако прва позитивна оцјена о Караџићеву раду

од човјека који је припадао институцији која се нија слагала са
његовом рсформом књижевног језика. — Доситејеве идеје код
Вука Поповића припремиле су терен за прихваћање Караџићеве
реформе. —
Марко С. Николић

К ПРВИМ ВУКОВИМ НАРОДНИМ ПРИПОВЕТКАМА

Обично се мисли, и пише, да је Вук штампао своје народне

приповетке прво у Давидовићевим Новинама Србским у ВЧени,
па их онда објавио у посебној књизи 1821 године. У библиогра-
фији Вукових радова од Љубе Стојановића (Живот и рад Вука
Стеф. Карауића, стр. 762 и 227, Београд 1924) то се пзричито и
каже, а за тим су се ловели и остали. Истина, међутим, нешто
друкчије стоји.
Свој први прилог народних приповедака Вук је објавио у
89-ом броју Давидовићевих новина за 1821 и то тако што је тај
додатак к новинама преломљен у облику књиге, односно њеног
првог табака од осам страница1. Цела прва страница решена је
као насловна, на којој стоји: „Народне српске приповијетке, на-
писао В. С. У Бечу 1821. (Додатакв к б числу 89 Новина Србски
1821.)“; на другој и трећој је ,,Предговор“, а од четврте до осме
је приповетка „I. Зла жена“. У следећем, 90-ом броју истог листа,
у истом формату и на истом броју страница штампане су при-
поветке: „II. Лаж за опкладу“, „III. Ђевојка, удовица и пуште-
ница“, „IV. Еро и кадија“; додатак к числу 91 доноси приповетке:
„V. Еро с онога свијета“, „VI. Све, све, али занат“, „VII. Еро и
Турчин“, „VIII. Слово иже, али сирца ниже“; к числу 95: „IX.
Зашто у људи није табан раван?“, ,,Х. Шта је најгоре на свијету?
или Пијан Србин и гладан Турчин“, „XI. Међед, свиња и лисица“
и најзад „XII. Ђаволска сланина“. У додатку к числу 98 објављене
су „Народне српске загонетке“ од редног броја 1 до 125; а ка
числу 100: наставак загонетки до броја 166 и „Одгонетљаји" на
све претходне загонетке. Тиме се ова врста Вукових прилога'
Новинама Србским за 1821 завршава.
Оно на што овде треба скренути пажњу следеће је: на почетној
страници сваког додатка (а свега их је шест), при дну и у загради,
ситнијим словима (петитом) стоји чему су приповетке додатак —
као што је то било и на насловној; сваки табак је пагиниран тако

1 Ово није данашњи штампарски полутабак. Давидовићеве Н овине

С рбске употребљавале су хартију ручне израде, величине 25х:40 с т ., тако да
су из табзка истеривале само четири странице, на колико су редовни бројеви
и излазили. Вукови прилози су табак Н ови н а двапут савијен.
 К п р ви м В уков и м н ар о д н и м п р и п о в е т к а м а 145

да се може савити и спојити са претходним; свака приповетка,

изнад наслова и на завршетку, украшена је оновременском гра-
фичком шаром; редослед приповедака је подешаван према про-
стору, како би се испунило осам страница као целина, а не по
некој њиховој унутрашњој вези1. Од ове последње напомене изу-
зетак чини страница 32, која је остала празна, што свакако није
без разлога јер она одваја две материје —• приповетке од заго-
нетки.
Из свега реченог јасно се види да се штампању ових дода-
така пришло промишљено и са одређеном намером; чак би се
могло рећи да је штампању претходио прелом (,,шпигл“). Од-
говор даје поређење додатака Новина Србских са првом књигом
Вукових народних приповедака. Наиме, између њих постоји једна
једина разлика: шгампарски табаци књиге немају оног реда сит-
них слова који означава чему је шта додатак! Све остало је исто:
врста и величина хартије (ручне израде, ребраста са неколико
јачих вертикалних линија, са извесним ознакама произвођача12,
одличног квалитета); тип слова и број редова на страници, шта
више и иста оштећења графичких знакова и исти притисак штам-
парског ваљка3. Ове подударности непобитно тврде да текст није
могао бити двапута слаган, па према томе да не може бити ни
речи о издању ових приповедака као посебне књиге. А она се
ипак као таква нађе! Објашњење је у овоме: издавач Давидовић
достављао је у штампарским табацима ове приповетке претплат-
ницима Новина Србских као додатак, и то наглашавао напоменом
уза сваки табак; са извесног броја примерака уклањао је, у току
штампања, онај ред са напоменом и давао их писцу, Вуку, за ње-
гове потребе (можда на име хонорара), а овај их потом повезивао
и достављао својих пријатељима или продавао. Тако, издање
које називамо првом књигом Вукових народних приповедака није
ништа друго до сепарат Новина Србских.
Ова чињеница истовремено објашњава и то: зашто су тако
ретке комплетне Новине Србске за 1821, и зашто су тако ретке
посебне књиге Вукових Народних српских приповиједака од 1821

1 На пример: Иза басне М е ђ е д , сви њ а и лисиц а долази реална шаљива

Ђ аволска сланчна.
2 Могао сам запазити у воденом тиску: слова 1ЈРР и бројеве 821, што
свакако означава произвођача и годину производње.
3 На стр.З десни крај доње линије искривљен; на стр. 5 последње „м и“
забрљано; на стр. 7 у реду десетом у речи „ово“ прво „ о “ је из другог типа;
на истој страни у последњем реду речи „излијечи" прво „и“ је искочило навише;
на стр. 21 у реду осмом у речи „Занате“ слова „3 и „ т “ су толико јача да су Се
остала једва отиснула; на стр. 26 у реду деветом речи „узме камен“ скоро су
састављене; итд.

10 Ковчежић
146 Ковчежић

године1. У првом случају распаривали су их претплатници, а у

другом — у зећем броју нису ни изишле из штампарије. Није на
одмет напоменути и то да ова Вукова књига изузетно нема на
крају листе пренумераната. Као што је познато, за све раније
своје књиге Писменицу од 1814, (Пјеснарицу од 1815, Рјечник од
1818) Вук се унапред био постарао да обезбеди купце и убраном
претплатом углавном и омогућивао њихово штампање. Овом
приликом потребе за пренумерантима није било. Уосталом, ни
сам Вук ово издање није сматрао п о с е б н о м својом књигом.
У огласу за Српске народне приповијетке од 1853 (оглас је напи-
сан фебруара 1852) Вук нигде не напомиње да је издао већ једном
сличну књигу, но о овом послу говори као сасвим новом; а у Пред-
говору тој књизи од 1853 он изричито каже: „Године 1821 ја сам
у Давидовићевим новинама наштампао неколико нашијех на-
роднијех приповиједака и загонетака, уз које сам ово казао: . . . “
па цитира цео свој Предговор из додатка к числу 89-ом. Ни речи
о томе да се све то налази и у некој посебној књизи. А, као што
је такође добро познато, у издање приповедака од 1853 Вук не
уноси све оне из 1821, већ само њих шест, тј. он не сматра да је
књига од 1853 проширена и допуњена нека његова ранија, што
иначе чини у другим случајевима, нарочито при штампању
песама.
* *
*

Циљ ове белешке није био, разуме се, да смањи за један

број библиографију Вукових дела и тако на известан начин да
сузи ову драгоцену баштину. Далеко од тога! Хтео сам само да
утврдим извесне чињенице које могу допринети бољем разуме-
вању настајања тако крупних појава у нашој култури, и прилика
под којима су радили велики нам оци.
М. Панић-Суреп

ВУКОВА ПЕСМА „СИРОМ АХ ОЖЕЊЕН ГОСПОЂОМ" И ЈЕДНА ЊЕНА

ВАРИЈАНТА

Мотив о злој жени која постаје добра, односно коју муж

батинама излечи од злоће, познат је у нашој књижевности на-
рочито по Стеријиној комедији Зла жена, која је — како је познато
— рађена према немачкој комичној опери „Преображене жене
1 У јавним библиотекама Београда, Новог Сада и Загреба нема ни-
једног комплета Н овии а ср бски х за 1821; једини мени познат је онај у Љубљани,
изгледа лични Копитарев примерак. А што се тиче кшига — Народна библио-
тека у Београду има један примерак и то без напомене о додатку, а библиофил
д-р Георгије Михаиловић имао је примерак извучен из Н ови н а, (тј. са напо-
меном чему је шта додатак), који је сад својина аутора ове белешке.
 Вукова песма „Сиромах ожењен госпођом“ 147

или ђаво је слободан“ од Христијана Феликса Вајса1. Међутим,

већ је ПЗвле Поповић у своме чланку Стеријина Зла жена истакао
да је тај мотив не само обрађиван у свима западноевропским
књижевностима него да га има и у неким збиркама старих прича2.
Мотив је свакако врло стар и распрострањен, а извор му је не-
сумњиво библиска легенда о савезништву ђавола и прамајке Еве.
И у нашој, као и у осталим европским књижевностима, та прича
дошла је нарочито до израза у Средњем веку, када се жена сма-
трала или као светица или као утеловљени ђаво и извор свакога
греха.
Читава два века пре Стерије, међутим, дубровачки песник
Владислав (Влађо) Менчетић обрадио је такође мотив о злој жени
у своме познатом шаљивом спеву Радоња3. То је монолог сири-
машног сељака Радоње, ожењеног „охолом м ом ом “ Милавом,
која се понаша као госпођа и која не само да не жели да ради до-
маће пољске послове, већ злоставља и туче свога мужа када га
затекне да се од посла одмара. Када овоме најзад то злостављање
дојади, он се наљути, узима „дреновицу“ и пошто је неколико
пута „премерио“ своју горопадну домаћицу, ова се одједном
измени, постаје покорна и преклиње свога мужа.
„Немој драги еј Радоња,
мој домаћине,
поче викат: „опрости ми
мој господине....
Смилуј ми се, парјај срџбу
так хљеба и соли!“
Мотив је, како се види, исти као и онај у Стеријиној коме-
дији, односно као и одговарајући мотив у западноевропским
књижевностима, само што В. Менчетић није имао потребе да га
тражи у писаној литератури, пошто га је могао наћи било у нашој
народној поезији, било у самом народном животу. Као млад
племић, Менчетић је дуже времена боравио у Конавлима као
вице-кнез и војни заповедник, па је по конавоским селима могао,
поред осталих „пјесни од кола“, слушати и сличне шаљиве по-
скочице или причице са мотивом о злој жени1. За то народно по-
1 На овај немачки узор указао је — како је познато — сам Стерија који
је још у предговору своје Зле жене рекао да је идеју за овај свој комад нашао
„у књигама славног Вајса“. В. о томе и П. Поповић С т ери ји н а зл а ж ена. При-
лози за књижевност I, 1922, и И з књ иж евноост и IV, стр. 74.—
2 П. Поповић, нав. д е л о , стр. 74.
3 Овај Менчетићев спев штампан је први пут у Р. Киге1ас, Л и п је I р а -
ћиЏГсе, 2§ћ. 1866 — 8, после тога у скоро свима антологијама дубровачке
књижевности.
4 Тако је године 1651 Менчетић био у два маха изабран за заповедника
одреда од две стотине војника са задатком да у Конавлима брани угрожена
села од турских упада и пљачки, ( СопвШ ит К ода1оги т 103,1651—2, стр. 4 и 126).
148 Ковчежић

рекло ове Менчетићеве песме говори, најпре, и сам њен стих (на-
изменично смењивање осмерца и шестерца) који јако потсећа на
сличне стихове (смењивање осмерца и петерца) које је Вук забе-
лежио баш у Конавлима („Сунце нам је на заходу, брзо ће нам
проћ“)5- И сама обрада спева, затим, са својим успелим народ-
ским хумором, народским језиком и изразима, и добро пого-
ђеним и реалистичким сликањем сеоских типова, показује очито
да је Менчетић за овај спев могао добити инспирације само од
какве сличне шаљиве песме коју је слушао у конавоским селима.
Најзад, да је овакав мотив заиста живео у нашој народној поезији,
најбољи доказ пружа нам и песма под бр. 700 из прве књиге Ву-
кових песама „Сиромах ожењен госпођом“. То је исто тако исто-
рија сиромашног сељака који се оженио охолом и имућном момом
,,од дом а“, тј. из велике, господске куће — како нам тај израз
објашњава сам Вук6, и која је, уз то, „танка, гиздава“, и „црна
ока, бела бока“. Таква обесна невеста, наравно, неће да ради,
већ мисли само на своје хаљине и украсе:
Гизда неће да рани,
зими воду да носи,
лети да жње пшеницу;
веће оће жут кавад
и папуче шикосане,
златом извезене.

Као и Менчетићев Радоња, и сиромах из Вукове песме ради

сам стрпљиво све послове, али када га обесна жена натера да
најзад поведе на пазар и последњу своју имовину, краву и теле,
да би јој купио „жут кавад и папуче шикосане“, он послуша савет
неког ,,наученог“ човека да врати краву и теле кући, а да успут
сврати у шуму и отсече „добар штап“. И када је као и Радоња—
„одмерио штапом неколико пута своју гиздаву жену „по тананој
кошуљи“, она се, слично Радоњиној Милави, одједном измени
и преклиње га:
Пусти мене, сирома,
оћу јадна ранити
зими воду носити,
лети жњети пшеницу.

5 Вук Караџић, С р п . н з р . пјесм е књ. I. В. и песме под бр. 65 („Извила

се златна жица врхом из м ора“) такође из Конавла. — Треба иначе имати на
уму да је ово комбинација стихова (8 + 5) у нашим народним песмама из око-
лине Дубровника и Боке Которске могла преко мелодије доћи из приморске
уметничке поезије, односно из италијанских шаљивих песама (ГгоНо1е) пошто
тај стих налазимо врло рано у уметничким шаљивим песмама, као например,
у Марулићевој песми „ А н к а сат и ра“ („Баба Рада рече Анки, што се не удаш“),
6 С р п . нар. пјесм е, књ. I, бр. 700.
 Вукова песма „Сиромах ожењен госпођом“ 149

Вук, додуше, није рекао у коме крају је забележио ову песму

о сиромаху ожењеном госпођом, али када се зна положај жене
у нашој патријархалној заједници, онда је очевидно да је оваква
песма могла настати само у селима која су се налазила у близини
градова и где је почео процсс „кварења“ патријархалних односа
и ,,погоспођивања“ сеоске жене7. Због тога је сасвим разумљиво
што овај мотив, или бар његов одјек, налазимо најпре у нашим
приморским селима, каква су у овом случају конавоска, у којима
је услед раног развоја приморских градова најпре дошло до
продирања градске културе у село и постепеног губљења старих
патријархалних породичних односа. Јер само у таквим срединама
могла се и јавити оваква сатира на „белолике“ и ,,гиздаве“ кћери
сеоских газдаша које желе да постану ,,госпође“ и које се стиде
домаћих и пољских радова.
Како је овај процес утицаја града на село трајао врло дуго, а у
многим нашим крајевима још увек је у току, разумљиво је исто тако
што и овај мотив о сиромаху ожењеном ,,госпођом“, коју муж бати-
нама излечи од злоће и нерада, живи још увек у нашој народној пое-
зији. Као доказ за то наводимо нижи текст једне досада непознате
варијанте Вукове песме „Сиромах ожењен госпођом“ коју је на моју
молбу пре неколико година забележила моја бивша ученица Даница
Манојловић, наставница гимназије у Смедереву. Песма је забе-
лежена у селу ЈТипе (околина Смедерева), а казивала је неписмена
шездесет и осмогодишња сељанка Иванка Јанковић, која ју је
чула од неког певача чијег се имена не сећа. Текст песме гласи:
Ожени се сирома,
узе лудо, младо, гиздаво;
неће носит ланено,
неће носит вунено,
она тражи молдован
од свилице д о земљице,
и свилене папучице.
У чудо се сирома,
ништа нема сирома
разма јадни два вола,
па потера сирома
своји јадни два вола,
потера их на пазар,
да јој купи молдован
од свилице д о земљице
и свилене папучице.

7 Тлх. Р. Ђорђевић, О сри ски м ж еиама, С. к гласник 28, 1911 г. стр. 196.
150 Ковчежић

Сусрете га једна баба

једна баба, трула клада,
он јој рече: „Добро јутро, стара бабо!“
Она њему: „Бог помого, сирома,
куда гониш два вола?“
Растужи се сирома,
па говори старој баби,
старој баби, трулој клади:
„Ја их гоним на пазар,
на пијацу да продам.
Узео сам лудо, младо, гиздаво,
неће зими на воду,
неће лети на њиву,
неће јести пасуља,
неће јести купуса,
оће јести сланину
и говеђу јанију;
неће носит ланено,
неће носит вунено,
она оће молдован
од свилице д о земљице
и свилене папучице.“
Кад то дочу стара баба,
стара баба трула клада...
„Чујеш, море, сирома,
натраг врати два вола,
па ти иди у грождар,
па исеци мачокаљ,
па распали лудо, младо .гиздаво
и попреко и уздуж;
нека знаде што је муж.“
Тад послуша сирома,
натраг врати два вола;
па он оде у грождар
па исече мачокаљ,
па распали лудо, младо, гиздаво
и попреко и уздуж;
знала одмах шта је муж.
Узе клети лудо, младо, гиздаво:
„Бог убио ко те научио,
ко те тако научи,
ухватио на очи!“

Како се види први стих ове песме је потпуно исти као у Вуковој
песми, а и остали детаљи и описи (молдован — жут ковад; свилене
папучице — папуче шикосане; два вола — крава и теле, и др.)
 Везе Вукове са Украјинцима 151

врло су слични. Разлика је само на крају песме. У Вуковој песми

,,гиздава“ невеста обећава мужу да ће се поправити док у овој
новијој варијанти она само проклиње оног ко је научио њеног
мужа да је туче. Да ли је овакав завршетак само последида непот-
пуно упамћене песме од стране певача, или је то резултат још
јачег губљења патријархалних породичних односа на селу? Тачан
одговор на ово питање могао би се дати само када би се нашла
још која варијанта овог мотива у нашој народној поезији новијег
времена.1 Драгољуб Павловић

ВЕЗЕ ВУКОВЕ СА УКРАЈИНЦИМА

Додири Вука Караџића са украјинским књижевним и научним
радницима нису били бројни. Осип Бођански слао му је у замену
своја штампана дела12; сем осталих, и своју збирку прерађених
народних бајки3. Историчар Микола Маркевич, када је ујесен 1857
године, тешко болестан, пролазио кроз Беч, звао га је к себи да се
упознају4. Корнило Устијанович, песник, виђао га је код прото-
јереја руског посланства у Бечу, Михаила Рајевског5. Међутим,
највише дотицаја с Вуком имао је Иван Холовацки, значајни радник
на буђењу Западних Украјинаца.
Караџићева борба за народни језик потстицала је истоветне
напоре Галичана под Аустријом. Српске народне пјесме извршиле
су велики утицај на западноукрајински препород6. Наведене чиње-
нице огледају се и у везама Вука и Холовацког, нарочито до 1848.
Како су обојица живели у Бечу, они су се брзо упознали —
највероватније преко Јернеја Копитара. Холовацки је у аустриску
престоницу дошао 1840, да учи медицину; већ 1842 Караџић се
заузима да га књаз Михаило помогне око школовања — тако
би Србија добила лекара Украјинца. Међутим, план се није остварио
због доласка уставобранитеља на власт7.
Оставши у Бечу, Холовацки није никако прекидао везу са
Вуком. О свакој његовој новој књизи он је редовно извештавао
брата Јакива, песника и научника8. У једном писму из 1844 нагласио
је да му је познанство с Караџићем донело многа знања9.
1 В. једну скраћену варијанту овог мотива у Д . М. Ђорђевића, Живот
и обичаји народни у Лесковачкој Морави. С. Етттрафски зборник Срп.
ак. наука, кн>. 31, стр. 616 (песма под бр. 9). — Београд, 1958.
2 В ук о ва препи ска, кн>. VII, Београд, 1913, стр. 489, 514, 531.
3 Библиоплекар, 1956, бр. 1 — 2, стр. 64.
4 Архив Српске академије наука, бр. 8552/113(8).
5 К ореспон денци н К к о ва ГоловацикоГо в л п п а х /8Ј0— 6 2 , видав д-р Кирило
Студинсвкии, у Лввовј, 1905, стр. Х П .
6 Шпоргл укр а ш свк о ! ллт ераш ури, т. I, Кшв, 1955, стр. 202.
2 КореспонденцГн К к о ва Г о л о ва ц вк о т в л п п а х 1835 —4 9 , видав д-р Кирило
Студинсвкии, у Л б в о в ј , 1909, стр. 63, 66—67.
« И ст о , стр. 146, 196, 210.
9 И ст о , стр. 105.
 152 Ковчежић

Године 1846 и 1847 издао је Холовацки алманах В^нок Русинам

на обжинки (Венац Русинииа о жетви), где је Вуковим делима
указао изузетну пажњу. Четвртину првога годишта испуњавају
преводи наших народних песама, са уводном расправом; све из
пера Јакива Холовацког101. У другом (и последњем) годишту сам
издавач је објавио упоредне текстове украјинских и српских заго-
нетки11.
После 1848 Иван Холовацки — а и брат му Јакив — скренуо
је са дотадашњег правца. Као уредник службеног В^стника, он
је ударио прве основе „москвофилског" табора, који ће, одрекавши
се матерњег језика у корист рускога, дуги низ година кочити запа-
дноукрајински препород. То је допринело да и однос Холовацки-
Караџић изгуби од ранијег значаја. Иван је и даље јављао Јакиву
о свакој новој Вуковој књизи12; оглас на „Српске народне пословице“
слао је галичким листовима да га штампају13; бринуо се да његов
пријатељ Антин Петрушевич, историчар и филолог, не изостане
из реда претплатника на Српски рјечник14. Једно писмо с краја
186315 говори да је однос трајао до Караџићеве смрти. Само,
нажалост, Венац Русинима о жетви није више могао да се понови.
То би, углавном, било све што смо нашли о додирима Вука
и Украјинаца. Необјављену грађу, три писма из Архива Српске
академије наука, саопштавамо у прилогу дајући новим право-
писом њихов текст.
Владан Неднћ

[Писмо Михаила Рајевског Вуку Караџићу, крајем октобра

или почетком новембра 185716. Архив Српске академије наука,
бр. 8552/113 (8).]
Милостивми Государв
Вук Стефанович!
Знаменитому Историку Малороссии Маркевичу хотелосв бм с
Вами познакомитБсл, но он болен, притти сам не может; по зтому предла-
гак>: не угодно ли Вам будет сегоднл в 6 часов вечера пожаловатв к

10 Михаило Возник, До ГсшорИ вГденсвкоХо „В1нка“ , Украшсвка книга

1938, ч. 6—7, стр. 106.
11 Исто, стр. 111.
12 Кореспонденцил Икова Головакнкот в л1тах /850—62, стр. 129, 469.
13 Кореспондешџ.ч Лкова Головацвкот в лтмах 1835—49, стр. 334.
14 Архив Српске академије наука, бр. 8159.
15 Архив Српске академије наука, бр. 8552/164— 23.
16 Недатирано. Маркевич се бавио у Бечу од краја октобра до 7 новембра
1857 (Кореспонденцил Лакова Головацнкош в лШ ах 1850— 62, стр. 372.)
 Везе Вукове са Украјинцима 153

нему на чаи. Он живет Но1е1 \Уапо1 аш Ре1ег в первом зтаже под

N 6. Во ожидании ответа остаккљ Вам душевно предашњш.
Вторник Протоиереи Раевскии

II
[Писмо Ивана Холовацког Вуку Караџићу, 30 децембра
1851. Архив Српске академије наука, бр. 8159.]
Ваше Ввгсокоблагородие!
Прошу покорнеише извиненил, что не могу при днешнем случае
налично засвидетелвствоватв мое глубокое почитание, будучи при-
нужден по неименикз времени писемно проситв, дабвг Ваше ВБкокоблаго-
родие приивши здесв прибавлешше денвги в числе ш ест и Гулидепов
серебром как подписку на драгоценнБШ Ваш С ербски п Словари, велели
напечататв в списе пренумерантов ими одного Русина из Галиции,
желакицаго приобреств поминутое Вашее сочинение, как следует:
Препод .Г. Антонии Ст. Петрушевич,
Нотарии Л б в о в с к о г о Митропол. урида
и консисторскии советник
Понеже л имего с ним сношении, и следствием их часто ему книги
посвшаш, сего ради прошу екземпл. Словари в его часгв припадагошиИ,
случаино л и ш и т б в типографии К. О. О. Мехитаристов Г. Фактору, а и
отобравши его пошлш вместе с и н б г м и книгами.
Имеш ч е с т Б пожелатв Вашему ВБГсокоблагородиш и всеи до-
с т о и н о и С е м Б И Вашеи благополучного Нового года.

Вена 30 декабр. 851 смиреннии служителв

Иван Ф. Головацкии,
редактор Вестника
III
[Писмо Ивана Холовацког Анастасу Михајловићу, 10 но-
вембра 1863. Архив Српске академије наука, бр. 8552/164—23.]
Лгобезшии Друг мои
Анастас Михаилович!
Вук Стефанович Караджич просит, прислатв ему кого дли пере-
писании русскои статни, у него находишеиси — всего около 20 листов
фолио.
Сделаите м и л о с т б и пошлите кого из Ваших знакомБ1х к Г. Вуку
— он живет ћапбМгаВе, Магокапег§аВе № 3/517 I зтаж дверв № 19.
Он сидит дома по целвш дним.
Правдаите Ваш друг
Иван Ф. ГоловацкиИ
Вена 22/10 ноибри 863
[На полеђини:] К н и зб Константин остает несколвко днеи в Вене.
154 Ковчежић

ЧЕШКИ ПРИЈАТЕЉ ВУКОВ — ДУШ АН ВИЛЕМ ЛАМ БЛ

У великом броју личности које су се дописивале с Вуком
налази се и име познатог чешког лекара-научника, професора
Харковског и Варшавског универзитета, Вилема Душана Ламбла.
Неколико његових необјављених писама у Архиву Српске академије
наука (бр. 8077, 1—7) говоре о вези с Вуком овог истакнутог чешког
борца за зближење Словена, а посебно за зближење Чеха и
Југословена.
Још као студент Душан Ламбл (1824— 1895) припадао је
напредној групи студената и узимао живог учешћа у раду омладине.
Истовремено се бавио медицином, природним наукама, а нарочито
проучавањем словенских језика. Поред српскохрватског језика
знао је пољски и руски. Много је путовао; с пута по нашим краје-
вима слао је бројне дописе у Хавличеков лист ћЈагосЈт по\гпу
(Народне новине), који су били запажени и радо читани. Као
студент пешке је ишао у Трст и одатле писао у Рои1шк-у (Путнику)
своје утиске 21отек борњи т. ТегМи и 2 р о т т к у па КопНапу. Још
неколико пута боравио је у Далмацији, Загребу, а у Црној Гори
био је гост владике Петра Петровића Његоша. Сем путописних
црта написао је Оћгагу г Лћо$1оуап у „Часопису Чешког музеја
за 1848, а следеће године 2ргауа о Сегпе Ноге а о Сегпоћогс1сћ“.
Поред народног живота, њега је у нашим крајевима интересовала
нарочито флора, па је и о томе писао чланке као ћЈабИп Погу ба1-
таЛпбке, Н о г М у о уе1ећк$ке и др. За познавање наших крајева
одлично је послужио његов превод књижице М. Мажуранића на
чешки језик Ро§1ес1 и Возпи Ш кгаГак ри1 и опи кгајти истјеп
1839— 1840 ро јебп от ботогобси која је изипша у Прагу 1845 год.
Као истакнути радник у редовима студената, узео је живог
учешћа у бурним догађајима око 1848 године. Био је изабран за
претседника студентског друштва „Славија“, а као секретар ушао
је у одбор за припремање Словенског конгреса у Прагу. Као
делегат истог одбора био је заједно с песником К. Ј. Ербеном
послат у Загреб на Хрватски сабор где је и говорио о слози и
јединству Словена позивајући и Хрвате да у што већем броју
дођу на конгрес. Можда од тог конгреса и датира његово познанство
с Вуком који је и иначе ту био врло запажена личност. Многи
извештаји с конгреса у новинама говоре о „седој старини“ у
необичном оделу како први прилази да прими причешће после
словенског богослужења на тргу пред спомеником св. Вацлава.
После немира у Прагу и одласка учесника, нарочито после бекства
истакнутих противника чувања Аустрије, Фрич и Миковец нашли
су се у Загребу заједно с Ламблом (Рге1о§, бШуепзка гепе$апза).
Ту се он још више зближио и упознао с истакнутим људима и
књижевницима, па се већ идуће године појавио његов превод
неких Прерадовићевих песама и нешто наших народних у Цагосћнт
 Чешки пријатељ Вуков — Душан Вилем Ламбл 155

п о у т а т а Хавличековим (Ве2(1еспа 8Уа1ћа, бр. 31; Вој бгђи 8 Мас1’агу

и Рапсеуа 20. просинце 1849, бр. 68). После се као лекар посветио
медицинским наукама и из области патолошке анатомије написао
низ студија.
У Архиви САН сачувано је седам писама која је Д. Ламбл
упутио Вуку, и то 1849 године (једно писано ћирилицом), 1850
једно, 1831 три, и једно, можда последње, 1852 године. Сва су
писма писана ситним, педантним рукописом, а на њиховим омотима
стоје крупно писане Вуковом руком забелешке: „Ламбл за књиге“,
„Рачун од Ламбла, „Ламбл-Златојевић“. Само прво писмо писано
је ћирилицом, док су остала сва латиницом, најчешће екавштином
и на беспрекорном српскохрватском језику. Садржај писама креће
се око прикупљања „пренумераната“, послатих књига и новца
за њих. Нема ту претерано учтивих уверавања у пријатељство
и љубав тако уобичајених у то време. Писма су пословна, званична,
с педантно исписаним списковима и рачунима. У првом писму
Ламбл шаље Вуку имена 33 претплатника на Народне пословице.
Списак је писан чешки и, очигледно, с потписом сваког претплатни-
ка. Ту су Хавличек, Ханка и др. У писму из 1850 год. говори да
је провео годину дана у Далмацији те зато није послао никакав
рачун за Пословице и Ковчежиће који су у међувремену стигли.
,,У осталом поздрављам Вас од свијех Вашијех пријатељах из
Далмације, из Боке и Црне Горе . . . “
Најдуже је писмо од јула 1851 године. Ламбл упућује Вука
на своје последње писмо на које није добио одговора све док није
дошао Славко Златојевић с поруком Даничићевом да пошаље
по њему дотад скупљене новце. Објашњава колико је примерака
продао, како нема онолико колико Вук вели, јер он није био у
Прагу те су се књиге повлачиле и загубиле. Следеће писмо је опет
о истој теми, и у њему још једном Ламбл подноси рачун о продатим
књигама. У даљем писму је опет обрачун и списак претплатника
за Српски рјечник. Овај је писан српски и Ламбловом руком. У
писму из 1852 год. говори се о претплатницима за Рјечник. Последње
писмо је писано у Ђечину, где се Ламбл моментално налазио
тражећи ново намештење, јер се на њега гледало с неповерењем
због његове сувише истакнуте словенске оријентације, што ће
га на крају и нагнати на одлазак из земље. Боји се да није закаснио
с претплатницима за Приповјетке. Писмо се завршава списком
претплатника. Из писама се не може закључити да ли је од Вука
добијао одговор. Најчешће се жали што му Вук не одговара и
моли га да му бар јави да ли је новац примио.
Из овог малог броја писама увек истог садржаја, писаних
пословно али увек пуних уверавања у спремност да помогне, видимо
да је Ламбл био редовни скупљач како претплатника тако и новца
за Вукова дела, да је своје услуге нудио искрено и без резерве.
Нада Ђорђевић
156 Ковчежић

ЈЕДАН МАЛО ПОЗНАТ ВУКОВ ЧЛАНАК

Поводом анонимних дописа у пештанским Народним новинама

за 1841 г. (бр. 92 и 94), у којима се напада Русија и њена политика
нрема Србији, Вук је у истим новинама, такође анонимно, објавио
чланак Од Србина из Србије Ч Тај напис показује, као и доцнији
чланак у вези с књазом Данилом12, да је Вук пажљиво пратио новине
и да је реаговао на политичка и друга питања, без обзира што
нијесу имала ближе везе са његовом реформаторском борбом.
С друге стране, и захвалност за руску пензију могла је бити једна
од побуда за поменути напис. Што се пак није потписао, лако је
погодити: у подозривом Бечу био је под сумњом да је агент Русије
и кнеза Милоша.
У Вуковој заоставштини чувају се оригинал и два прзвода
овога члднка (на немачком и руском језику)3. Између оригпнала
и штампаног текста има осјетних разлика. Прије свега у право-
пису. Објављени текст је штампан старим правописом. Осим
тога, уредник је, изгледа, и наслов преиначио: умјесто Глас
Србина из Србије стоји: Од Србина из Србије. Најзад, као
што и сам Вук примјећује, „због писара или новинара“ чланак
је „гдешто мало друкчије“ штампан. Из тога разлога Вук је
намјеравао да га поново објави „пошто је нестало цензуре у Бечу“.
Да ли то је објавио, нијесам могао утврдити. На основу оригинала
види се да је чланак првобитно написан ијекавштином а затим
преправљен у екавско нарјечје.
Што се тиче поменутих превода, онај на руском језику Вук
је 1862 г. послао руском посланику у Бечу, Виктору Петровичу
Балабину, као прилог уз своју молбу.
С обзиром да поменути Вуков чланак није увршћен међу
његове објављене списе (и Љуба Стојановић га је библиографски
регистровао погрешно)4; имајући затим у виду да је и текст
објављен у Народним. новинама непотпун, доносимо га овдје у
цјелини, у језичком и правописном погледу по оригиналу, са ије-
кавизмима које је Вук омашком оставио.
Г. Добрашнноваћ

1 Н ар о дн е новине, Пешта, У/1842, чис. 4.

2 Овај полемички спис Вуков поводом анонимног дописа М. Прице
против књаза Данила у А д га т т ег геи и п д, Загреб, 1853, бр. 55 објавио је
д-р В. М. Јовановић 1951 у Борби, бр. 203 (2 септембар) под насловом В лади -
чино наслеђе.
3 Архив САН 8552/37 (оригинал и превод на немачки) и 8315а (превод
на руски).
4 Љ. Стојановић, Ж и вот и р а д В у к а С т еф . Караџића, Београд 1924,
стр. 768. (П о Стојановићу чланак је објављен у 2 броју Н а р о д н и х новина за
1842 г. умјесто у 4 броју, 1-ог умјесто 18-ог јануара под насловом Глас С рбин а
из С рбије мјесто О д С рбина и з С п б и је).
 Један м а л о п о зн а т Вуков члан ак 157

ГЛАС СРВИНА ИЗ СРБИЈЕ

[ Г о сп о ди н у учредн и ку срп ски х народних новина ( иеш ш анских) 1]

У Јануарију 1842* корреспондент Ваш са српске граниде од 11.

Нојемврија прошавше године у 92 броју*12 ваших новина каже, да Русија
Србији не само што није учинила никаква добра, него још да јој је учи-
нила штету; и да би он желео, „да су Срби у таи парв (кад је Русија
трактате с Турском за Србију везала) еданв чрезввшаинвш коракв учини-
ли бвЈли, д а с у п р о т и в в с в а к о г в б л а г о д ћ л н ј л п р о -
т е с т и р а л и“; и да су Руси све, што су чинили за Србе, само себе и
своје користи ради чинили. — Ја мислим да овај корреспондент ваш
или говори о стварима, које не разуме, или говори тако само за инат.
Ко би хтео доказати, да Руси Србији нијесу учинили никакве користи ни
благодјејанија онај би морао најпре доказати да би за Србију боље било,
да је и данас са свим под владом Турском, као, н.п. што је Босна и Бу-
гарска; јер какогод што Грчка без помоћи оне три велике Европске силе
не би могла постати к р а љ е в с т в о , тако и Србија без Руске помоћи
и без Руских трактата не би могла постати к н л ж е с т в о , него би и
и данас била само Турски пашалук, по коме би судиле кадије, муселими
и спахије. Кад човек на далеко не мисли, он може за свашто рећи, да се
могло ласно начинити (као и Циганин што је рекао: „Ласно је орати
и копати; сеј, веј, па у кош; али је тешко плетиће игле теглити."); али
нека запита онога, који је посао онај радио, или нека помисли само по-
добро, или нека огледа сам онако што начини, пак ће онда тек познати,
да није тако ласно творити, као говорити. Кад овај Г. корреспондент
Ваш спомиње Руске трактате, ваЈва да зна, да су Турци потписали сло-
боду и права народу Српскоме у Србији најпре у Букрешу 1812. године,
п а п о с л е н и с у х т е л и з а т о ни д а з н а д у ; потом потписали у
Акјерману 1826. године, па се опет ј е д н а к о з а т е з а л и и ок-
л е в а л и, да3 то сасвим уступе и потврде, потом потписали у Едре-
нету 1829. године, па како се Дибић с војском оданде вратио, спет за
многе пунктове оних права н и с у х т е л и д а з н а д у и д а с е з а т о
протезало још четири године док се једва к о ј е к а к о свршило. Па4
како би паметан човек, знајући то, могао рећи или помислити, да би
Срби сами оно добити могли, што су и с Руском помоћи на једвине
јаде добили? — Што Г. корреспондент вели, да су Руси то све чинили

* Овај је чланак наштампан у 4 броју Пештанских српских гозина од

године 1842; [омашка, — треба 1841 г., — Г. Д.]; но бугући да је, или због
писара или због новинара, гдешто мало друкчије наштампано него што је био
написан, за то га сад пошто је нестало цензуре у Бечу штампам наново. [Ву-
кова напомена].
1 Курзивом у угластим заградама обележени су дијелови текста којих
нема у штампаном Вуковом чланку.
2 Прецртано: числу
3 Прецртано: народу то даду
4 Прецртано: како он може
158 Ковчежић

Србији своје користи ради, то се не може са свим одрећи; јер, кад се

ствар управо1 расуди, на овоме свету нико ништа не чини без своје
користи. [Н . п. Најжалостивијему или најпобожнијему помоћнику сиро-
тињскоме корист је или блаГодарност, или душевно спасеније, које
тим тражи, или1 2 само мисао, да је коме добро учинио ; јунаку, који за
отаџбину345 крв прољева и Гине^, корист је слава, или радост, да он то
чишс'.] Јели дакле право и паметно, [ да човек ономе који му у невољи
добро чини, за то буде неблаГодаран, да Га ружи и срамоти.или против
њеГова блаГодјејанија да п р о т е с т и р а6, ] што и он у томе неку корист
налази ? *
Исто тако нема право ни онај други Ваш Г. корреспондент са
Српске границе од 27 Нојемврија (у 94. Числу ваших новина), што
вели, д а су Р у с и у з р о к , ш т о с е у С р б и ј и м р з и на С р б е
и з А в с т р и ј е 7. Колико је истина, да Срби у Србији мрзе на8 Србе из
Австријских држава, томе нико други није узрок, него они, који мрзе,
и они на које се мрзи.
Они (који мрзе) мисле, да им је неправо, што су људи из друге
земље, истина браћа њихова, али толико друкчије9, одрасла и научена,
да се и по језику и по мислима од њих разликовати могу,** не само
навалили, те деле с њима (или им отимају) оно, што су они с крвљу и с
великом муком и различним трошковима и штетама придобили, него им
још суде и заповедају. Ово би се тим могло оправдати, што људи на
свакоме месту и у једноме селу мрзе кад им ко из другога села дође
те заповеда: какогод што човек по природи воли себи но другоме,
тако воли и своме но туђину. [ Ми смо сви Срби (који једним језиком
Говоримо, макар које вере били) браћа према друГим народима (н.п.
према Турцима или Немцима) ; али кад се узмемо ми између себе,
Србину је у Србији ближи и пречи Србин оданде, неГо Србин из Срема

1 Прецртано: д о б р о и стављено у п р а в о
2 Прецртано: и з а д о па дописано или
3 Прецртано: о т а ч а с т в о
4 Прецртано: ж и в о т п о ; мјесто тога написано г и н е
5 Прецртано: Та и ми се Богу молимо своје користи ради; а кажемо
да је и Бог људе створио, да га хвале и славе, дакле своје користи ради.
6 Умјесто овог курзивом писаног дијела у штампаном тексту стоји:
„што. онај, који мени у невољи чини, и сам у томе неку корист налази, да му
ја будем неблагодаран, да га ружим или против његова благодејанија проте-
стирам.“ [Транскрибовао по новом правопису — Г. Д.Ј.
* Ја знам да је најбоље кад се може саму без и чије помоћи, али
кад се не може, онда ваља благодарити Богу кад се нађе ко да помаже,
а и ономе који помаже [Вук. нап.Ј.
7 Било: из Австријских држава
8 Прецртано: своју браћу испреко Саве и Дунава
9 Умјесто т о л и к о д р у к ч и ј е било па прецртано т а к о с в и ј е м
** Нека Србин из Аустрије, особито варошанин, сједи у Србији десет
година па по том нека се обуче у каке м у драго д[р]уге хаљине, опет ће
га народ у разговору познати, да није оданде него да је испреко Саве и
Дунава [Вук. нап.Ј.
 Четири необјављена Вукова писма 159

или из Б ач ке ; к ао ш т о ј е и С рбин у и з С р ем а ближи и пречи Србин

С рем ац, пет Србин из или из Ц р н е Г о р е .] Н о још су више
С рби је
узрок ови на које се мрзи, по томе, што их међу њима има с в а к о-
ј а к и х. Ја признајем, да међу Србима, који су из Австријских држа-
ва у Србију прешли, има поштених, научених и способних људи,
али нико не може одрећи (као што се и у Вашим новинама напомињало)
да их нема и скитница, лажа, пропалица и пијаница па је то ондје све
измешано једно с другим, и сви су чиновници и господа, и често се
догађа, да што је који неспособнији и неваљалији, то се лакше протури1
и до веће службе дође. И тако не само што се уз неваљалога почне мрзити
или викати и на поштенога (као што се каже, да поред сува дрвета и
сирово изгори), него још и они сами интригирају један против другога.
У Београду је познато, да је и само оно име ш в а б у р и ј а , које се
држи за највећу поругу Србима из Австријских држава, постало од
Србина рођенога12 у Срему, који зато виче на своје земљаке, не би3 ли
тим забашурио, да је и он испреко Саве у Србију дошао. — Н о поред
свију ових узрока обадве стране опет се по правди не може рећи, да
правитељство у Србији мрзи на Србе из Австријских држава, јер види-
мо, да између њих има п о п е ч и т е љ а , с о в ј е т н и к а , ч л а н о в а
ве л и к о га суда, п р е з и д е н т а и ч л а н о в а н ах и јск и х
с у д о в а, а секретарима и писарима и другим различним чиновници-
ма ни броја нема, и узевши их све заједно може бити да у Србији да-
нас има више чиновника од дошљака, него од рођених онде. — Тако
ја мислим, да би корреспонденти ваши, а к о с у п р а в и п р и ј а -
т е љ и Авсгријских Србаља у Србији, најбо.ве чинили у овоме догађају,
да не говоре н и ш т а, а камоли овако да криве Русе или народ и
П р а в и т е љ с т в о у Србији.4

ЧЕТИРИ НЕОБЈАВЉЕНА ВУКОВА ПИСМ А

У другој књизи Вукове преписке (стр. 453—455) налазе се

четири писма Уроша Несторовића, „главног надзорника школе
српских, влашких и грчких“, Вуку Караџићу, док се за Вукова
писма њему досад сматрало да су изгубљена (в. предговор Љуба

1 Мјесто п р о т у р и било у д в а р а
2 Јаков Јакшић (в. С к у п љ е н и ист ориски и е т н о /р а ф ск и списи, стр. 289).
3 Прецртано: да би
* Послије овога, у оригиналу долази следећа прецртана реченица:
„Како год што је ово онда било смиље и босиље према овоме, што сам сад
казао, тако је исто и ово садашње према ономе што би се још могло казати;
али ја свагда волим казати мање него више“. В. С. К.
На маргини стоји: НЗ—Преко Петровића послато Павловићу у Пеш-
ту на Св. Саву (14 Јан.)
Дзтампано у № 4.
160 Ковчежић

Стојановића II књизи Вукове преписке 1л.. XXXV, стр. VII, Бео-

град 1908).
Међутим, у Школском фонду Митрополитског архива под
управом САН у Срем. Карловцима пронашао сам та писма и
овде их објављујем хронолошким редом.
Прво је датирано 19 септембра 1816 године у Бечу и садржи
молбу за препоруку Објављенија за Српски рјечник директорима
школа на Несторовићевом подручју. Несторовићев одговор на
ово писмо налази се на 453 страни II књиге Вукове преписке. По
датуму се јасно види да је оно одговор на поменуто Вуково писмо.
Друго Вуково писмо Несторовићу приватног је карактера,
уствари то је честитка за Несторовићев рођендан. Писано је у
Бечу 24 новембра 1816, док Несторовићев рођендан пада 28 но-
вембра. Несторовић се захвалио Вуку на честитци у писму од
7 децембра 1816, додајући да ће му пружити своју помоћ кадгод
му буде потребна (Вукова преписка II, 454). Из Несторовићева
одговора се види да је он Вуков Рјечник препоручио свим дирек-
торима школа под својом јурисдикцијом.
Треће Вуково писмо Несторовићу од 28 марта 1818 само је
пропратно писмо уз Друго објављеније за Српски Рјечник и у
њему се Вук извињава што Рјечник није раније штампан, додајући
да је већ почело штампање и нема места сумњи да ће Рјечник
скоро изаћи. На ово писмо Несторовић одговара 6 маја 1818 го-
дине из Будима и наводи да се лично преплаћује на један при-
мерак Рјечника и даје извештај о свом посредовању код директора
школа поводом претплате иа Рјечник (Вукова преписка II, 454—
455).
Последње писмо из ове серије иде уз „Објављеније о трећој
части народни Српски пјесама“. Писано је у Бечу 19 јула 1821
године новкм правописом, са јотом. Несторовић је на ово
писмо одговорио 30 јула исте године ( Преписка II, 455) и у свом
одговору истиче да он не може директорима школа препоручити
ово Вуково дело, јер је писано новим правописом, који није одо-
брен од надлежних власти, па му саветује да се непосредно обрати
директорима, а он ће се сам претплатити на један примерак.
Објављеније о коме је реч у овом писму штампано је као
додатак 56 бр. Новина Српских од 15 јуна 1821 године са име-
нима скупљача пренумераната, исто онако како га Вук даје уз
ово своје писмо. Вук Објављеније датира: 15 јули 1821. Ово је, веро-
ватно, и навело Љубу Стојановића да у библиографији Вукових
дела као датум изласка Објављенија узме 15 јуни (Љуба Стоја-
новић, Живот и рад Вука Стеф. Кара џића, стр. 761). Можда је
у питању штампарска грешка, али сматрам да је потребно ука-
зати на ову разлику, тим више што је датум на оба Објавље-
нија исти.
 Четири необјављена Вукова писма 161

» II
Према правописним цртама наведена Вукова писма можемо
поделити на две категорије: прва три писма писана су старим
правописом, а четврто новим. Једино се примећује да увек пра-
вилно употребљава слово ,,ћ “. У четвртом писму је доследно
спроведен нови правопис. И Објављеније за трећу књигу народних
песама штампано је новим правописом.
У погледу правописа је заиста велики скок учињен за ове
три године које деле треће од четвртог писма. То су, изгледа,
биле врло плодне године Вукова рада на правопису. Сасвим је
разумљиво што је Несторовић одбио да препоручи директорима
школа да, се претплате на Вуков Рјечник, јер би то био велики
уступак који ондашње просветне власти нису могле да учине:
делимично због свог конзерватизма, а делимично због навика
којих су се тешко ослобађали. Довољно је упоредити Вуково по-
следње писмо и Несторовићев одговор на њега, па да се одмах
осети огромни напредак који је Вук учинио у погледу правописа.
Борислав Станковић

ВУКОВА ПИСМА

I
Ваше вв1сокоблагород1е, мени м и л о с т и в б Ш и ввкокопочитаемБШ
Господине! Сђ величаишимБ ВБ1сокопочиташемБ усудБуемсе, опетв и
писменно, Ваше вБ1сокоблагород!е покорнЈзише молити, да 6 б1 учинили
м и л о с т б и мое обавлеше о Србском’ РЈзчнику препоручили Вацшм’
Дјректорима: да га они гдркулирак) по своим’ д1ректоратима. Знакзћи
а да е Вашега ВБгсокоблагородЈч наивећа, и едина, брига просвТшеше
и благоображеше народа Србскога, надам се да ћете моему прошешк)
с б радостно удовлетворити. ВпрочемБ препоручукзћи се милостивои

благонаклоности, с б величаишимБ ВБКОКОПОЧиташемБ остаемБ Вашега

ВБГСОкоблагородш

у Вгсни 19га Септемвр1а 816 нижаишЈИ слуга

ВукБ Стефановић
Его вБ1сокоблагород1к> Господину Стефану Урошу Несторовићу.

II

Ваше вБгсокоблагородЈе, милостивб Ш и вБгсокопочитаемвш Го-

сподине!
Сб нелицем'ћрнБ1МБ вБгсокопочиташемБ усудБуем се Вашему
ВБ1сокоблагород1гс> честитати данБ имена Вашега. Н желимБ (оно што 1

11 Ковчеж ић
162 Ковчежић

Вам’ и свакШ праввш Срблвинв мора желити, кои родт. свои лкзби и
почитуе, и кои ползу и славу н1>гову ц^ћни и жели) да Вам’ Богт. укрћпи
и много л"ћта продужи здравлве и веселве, на ползу и на славу рода
Србскога; да Вам’ помогне уклонити све препоне ст> пута и окрчити
запушчено полве, на коме ће сладки, преполезни и в'ћчно миришући
плоди чести и славе народа Србскога процвћтати и сазрети. 91 самт.
увћренв да се Вм само о томт. дант, и ночт. трудите и бринете, и да ће то
Ваша едина радостт. и дика бв!ти. —
Впрочемт. опростите дрзновенЈи моме и примите ово просто
честитанве мое за знакт. нелицемћрнога вмсокопочиташи одт. СрбЈннца,
кои препоручукзћи се Вашои милостивои благонаклоности, ст. наи-
већимт. ввгсокопочиташемЂ остае Вашега вмсокоблагородји
у ВЈенни 24 НоемврЈи 1816 нижаћшЈИ слуга
ВукЂ Стефановић
Его вмсокоблагородји Господину Стефану Урошу Несторовићу.

III

Ваше ввгсокоблагородје, мени м илостивђш и вмсокопочитаемЂга:

Господине!
С наивећимЂ вмсокопочиташемЂ усудвуем се, по дужности мотои,
послати ВамЂ ово второ обивлеше о СрбскомЂ Словару. Ув"ћренЂ самЂ
да ћете га Вм примити с ђ о н о м ђ радоспнз и благоволешемЂ с ђ к о 1о м ђ
примате све труде и сва д"ћла и намћренЈл, кон проистичу и з ђ лЈобави
и ревности к ђ роду Србскоме; а и за мене може бмти да ће ово второ
обивлеше бмти срећше о д ђ првога: на прво могли су се многи сумннти
и бодти, да и м ђ н о в ц ђ 1 не пропадну, као што се прошавши година, у
подобнЂШЂ случаима, догадвало к о д ђ насв; а садЂ свакЈи види да се
већЂ кнЂига печата, и може унапредакЂ извћстно знати, кадв ће е добити.
— В ђ прочемЂ препоручушћи себе и обивлеше ово Вашои милости, с ђ
наивећимЂ вмсокопочитан1емЂ, остаемЂ Вашега вмсокоблагородји

у Бечу 12 марга 818 нижаћшШ слуга

ВукЂ Стефановић
Его Вмсокородш Господину Урошу Несторовићу.IV

IV

Ваше високородије, милостиви Господине!

С највећим високопочитанијем усуђујем се послати вам објав-
љеније о трећој части народни Српски пјесама; и надам се, да ће вам оно
бити мило, као и све друге ствари, кое се тичу ползе и славе народа
нашега. Молим вас покорно, да бисте учинили милост, да га преко ди-
ректора објавите и препоручите по вашему подручју. Сваки би учитељ
 Једно досад необјављено Вуково писмо 163

могао по једнога пренумеранта наћи, а може бити, да би се и сваки сам

драговољно по на једну кн>игу пренумерирао.
Впрочем препоручујући се вашој милости, и желећи вас здраве
и веселе скоро у Бечу видити, остајем с највећим висикопочитанијем

У Бечу 19 Јулија 821 Вашега високородија

препокорни слуга
Вук Стефановић

ЈЕДНО ДО САД НЕОБЈАВЈБЕНО ВУКОВО ПИСМО

У Митрополитском архиву у Сремским Карловцима нашли

смо једно досад нештампано Вуково писмо, писано у Бечу 14
децембра 1858 године. Писано је туђом руком, Вук га је само
лотписао, а упућено је једном од епископа бивше Карловачке
митрополије.
Пошто се у писму Вук распитује и за Румуне, а ових је било
само у Арадској, Вршачкој и Темишварској епархији, могло је
бити упућено само једном од епископа тих епархија.
У Темишварској епархији Румуни су били у већини и међу
њима је било и унијата, зато претпостављамо да је ово писмо
било упућено Самуилу Маширевићу, који је од 1853 до 1861, када
је био изабран за администратора патријаршије, био епископ теми-
шварски. Нашу претпоставку подупире и то што је писмо нађено
међу Маширевићевим хартијама.
Тешко је утврдити, но није ни потребно задржавати се на
питању да ли се Вук лично познавао са Маширгвићем. Знамо да
је овај 1865 године забранио употребу Вукова правописа у Карло-
вачкој гимназији (Коста Петровић: Историја Карловачке шмназије,
Нови Сад, 1951, стр. 159), но знамо и то да је 1864 г. био један од
приложника за издавање Вукових списа (Љуб. Стојановић: Живот
и рад Вука Стеф. Караџика Београд 1924, 673), да није уплатио
целу суму од хиљаду форината, и пошто се, по мишљењу
Одбора за издавање Вукових дела, тако нешто није слагало ,,са
достојанством патријарскијем“, Одбор је тражио да се свота
намири из његове оставштине (Митропол. архив у Срем. Карловци-
ма, бр. 42 из 1870).
Непознато нам је зашто су Вуку били потребни подаци које
у овом писму тражи. Он каже да жели да их сазна ,,ради једног
књижевног посла“, којим се тада бавио. По Љуби Стојановићу
Вук се тада „носио мишљу да изради статистику целог српског
народа и етнографску карту“. Зато се већ 1841 г. обратио за
потребне податке свима епископима и администраторима епар-
хија, но пошто је одзив био врло слаб, поново им се обратио „с

11 *
164 Ковчежић

јесени 1858 године, али, не добивши одговоре, тај је план напу-

стио“ (Навед. дело, стр. 677). Међу та Вукова писма свакако спада
и ово које објављујемо, као и једно, писано исте године Платону
Атанацковићу (Вукова преписка I, 599—600).
У хартијама Самуила Маширевића нисмо нашли концепт
одговора.
Теодора Петровић

Ваше Високопреосвештенство, милостиви Господине!

Ради једнога књижевног посла којим се сад забављам требало би
ми знати у којим местима Ваше епархије има људи другога језика (а и
закона), и где су сами где ли су помешани са Србима (и у оваквим ме-
стима колико којих има о д п р и л и к е — ако се управо дознати не
може). Ово се разуме само за она места докле има Срба, а онамо где
су само Влашка села, то ми не треба, него не би сувише било кад бих
најпосле могао дознати, колико у целој епархији Вашој има Срба колико
ли Влаха (како закона нашега тако и унијата). Зато се покорно молим
Вашему Високопреосвештенству да би сте ми ово јавили што је пре
могуће. По свој прилици ће ово све бити назначено у Вашој конзисторији,
а ако што неби било, оно можете ласно дознати преко прота.
Уз ову молбу шал>ем Вашему Високопреосвештенству своју књи-
жицу: Примјери Српско-словенскоГа језика још с једном молбом, која
је у свези с овом књижицом. Док су и Власи у својим црквама имали
славенски језик штампало се тамо за њих особито у XVI. веку много
Словенских књига, као н.п. у Брашову, у Трговишту и т. д. Ја зацело
мислим, да такових књига има и сад по Влашким црквама, за које не
знаду ни попови ни црквењаци, него леже по различним угловима те
их једу миши и црви а гдекоје може бити и кисну. Ваше Високопреосве-
штенство учинили би сте велику љубав и мени и нашој старославенској
књижевности кад би сте се потрудили преко прота да сакупите овакових
књига, па по коју да пошаљете и мени, јер од такових немам баш ни
једне, а вредно би било и о њима што казати.
Надајући се да ћете Ваше Високопреосвештенство радо испунити
ове обе моје покорне молбе и уверавајући Вас о истинскоме свом пошто-
вању остајем
Вашег Високопреосвештенства покорни слуга
У Бечу 14. Декемврија 858 Вук Стеф. Караџић

О. УТЈЕШЕНОВИЋ-ОСТРОЖИНСКИ О ВУКУ

Архив САН добавио је од једнога члана породице успомене

Огњеслава Утјешеновића Острожинског под насловом Златна
књта породице Утјешеновића. Из ових успомена објављује се
одломак о издавању Вукових списа одмах после његове смрти
 О. Утјешеновић-Острожински о Вуку 165

старањем одбора у којему је Утјешеновић, тада пензионер у

Бечу, био веома ревностан члан и претседник.
Утјешеновићеве успомене, као и њихов нешто прерађиван
препис и коментар његова потомка д-ра Огњеслава Араницког
чувају се у Академији под бројевима 12163 и 12164.
Поред Вукових књига које Утјешеновић помиње, овај одбор
издао је још ВеиЈаск-ЗеЊЈхскеа ШбПегкиск, Беч 1872 а помогао
да изиђу и Српске народне пјесме II, друго издање, Беч 1875. У
немачко-српском речнику налази се на крају „јавни рачун“ тога
одбора.
Што се тиче Утјешиновићева прекора кнезу Михаилу, Љуб.
Стојановић (Живот и рад Вука Стеф. Караџића, Б. 1924, стр. 701)
тврди да је Михаило издавао Вуковој жени, после његове смрти,
„стално по 50 фор. месечно, што је продужено и за малолетства
кнеза Милана, а јамачно и кад је ступио на престо". Сем тога
Стојановић, према вести новосадског „Напретка“ од 22 априла
1865, каже да је и руски цар продужио издавање пензије. Ова
би Стојановићева тврђења свакако требало проверити.
Утјешиновићев текст, који се ниже саопштава, писан је
године 1869.
Б. К.

ИЗ РУКОПИСА „ЗЛАТНА КЊ ИГА ПОРОДИЦЕ УТЈЕШЕНОВИЋА“

Споменуо сам горе, како сам дошавши у Беч тек започео право
радити о нашој књижевности. У то доба (1857) спознам се у Бечу с покој-
нијем Вуком, којега прије само једанпут у Загребу видио јесам. Долазио
сам к њему овдје у Бечу, и разговарао се о које чему, и он је слушао радо
што сам му читао из мога „Недјељка“, те би ме наговорио да настојим
нека књига буде управ изврстна, и допадали су му се јако карактери лида
што дјелују у том епосу моме. Него ја као један од најпозниЈијех знанаца
његовијех баш нијесам био позван, да ја послије његове смрти примим
се његове породице и његове оставштине литерарне. Ал ипак није ми
се могло на ино гледајући како се кроз читаву годину дана нитко жив
не заузе ни за једно ни за друго. Вук бијаше се задужио за 1000 фор.
издавајући четврту књигу „ Србскијех народнијех пјесама“• Неко вријеме
прије своје смрти обрати се он ради помоћи за наплаћење тога дуга на
покојног кнеза Михаила Обреновића, и к једну ради какове пензије на
србску владу. Први му одговори — тко би то вјеровао? — да „нема“ —
а његова влада „да није пронашла задовољити молби његовој.“ — Кад
Вука нестаде (разболио се био онај исти дан кад је примио ове немило-
срдне одлуке) — навали његов штампар (Мекхитариста) да се дуг плати,
и пријетијаху судбеном овршбом, пошто је Вук њима био подписао
мјеницу. То је био плач и ридање у кући удовице Вукове. Ја и моја супруга
Јелена нијесмо могли и сами од бриге да гледамо што се ради, и како
166 Ковчежић

нитко жив неће да се заузме за Вуковицу и њезину кћер Мину с нејакијем

дјететом. Тада напишем један меморандум о положају Вуковичину
и замолим дворскога канцелара Мажуранића, да га предложи његову
Ц . К. апостолском Величанству толи нуждне помоћи ради. Он то до-
бровољно и учини, и у кратко вријеме стигне рјешење, да је Његово
Величанство цесар Фрањо Јосиф Вуковици дозволио 1000 фор. за напла-
ћење поменутога дуга.
Тиме се уклони најсилнија потребоћа. Али шта дал>е? Кнез Михаи-
ло као ближи род Вукове кћери, која је била за његовим тетићем Вуко-
мановићем, имао је и дужности, да нешта учини за кћер, а као лични при-
јатељ Вуков, као први Србин према породици препородитеља књижев-
ности србске, имао је и онако да се побрине за Вукову породицу и за
Вукову књижевну оставштину, да се она издаје на корист народа. Али
прође година дана да се ништа не учини, нити се пружи ни најмања ми-
лостиња породици Вуковој ни од стране србске владе, нити од стране
кнежеве. Шта је био тому оклевању разлог то је мени сасвијем непознато,
али толико знам, да је то жалостно било од стране кнежеве, кому је
Вук чинио услуге и политичке нарави, те морао баш годину дана прије
смрти своје, усред зиме путовати на Црну Гору у послу кнежеву, и свијет
је мислио, да Вук у велико располаже с благајном Михаиловом.
У тој неприлици породице Вукове и да се издаде књижевна остав-
штина његова, одлучим ја — кад се никому другому хтјело није, — да
се ставим на чело једнога одбора, који би скупљао добровољне прилоге
за издавање Вукове књижевне оставштине. Тим начином, да се плати
из те закладе трошак штампе, да се готове књиге предаду Вуковици
на разпачавање, те да за књиге примљена готовина њој и осгалој по-
родици буде на ухвар. — Мјесеца јануара 1865 издадем ја тај позив,
на који пристане и мој врли пријатељ професор Д° р Миклошић, те и
Д ° р Суботић, па ми пође заиста за руком да сам својијем личнијем
упливом при дотичнијем лицима, изпословао прилога преко 7000 фор.
тако, да се ево доселе могло издати од Вуковијех списа већ четири књиге
трошком од преко 3000 фор. (пета књига србскијех народнијех пјесама,
„Приправа за историју свега свијета” ; — „Србске народне пјесме из
Херцеговине; „Живот и обичаји народа србскога” :) — а издавање на-
ставити ће се ако Бог да и надаљ е..........”

ПЕСМА М. СТОЈАДИНОВИЋ-СРПКИЊЕ ПОСВЕЋЕНА ВУКУ

У својој лепо израђеној расправи Милица Стојадиновић Срп-

киња према преписци са Вуком Караџићем (Прилози за књижевност,
језик, историју и фолклор 1957, XXIII, с. 47) Радмила Ненин —
Пешић каже: „Међу изгубљеним песмама је, можда, и она за
коју Милица пише 31 октобра 1854 . . . похвална песма Вуку коју . . .
Мини шаље с молбом да је преведе како би и Франкл могао про-
читати“.
 Песма М. Стојадиновић-Српкиње посвећена Вуку 167

О овој песми, у време кад је Р. Пешић писала своју расправу,

доиста се није знало где је, али је после тога нађена код једнога
родољуба који ју је уступио Архиву САН, те је сад можемо обја-
вити. Сигнатура јој је 10.387.
Б. К.

Вијенац Заслуга
Господину Вуку Карацићу
Скупитељу Сербских Народних Пјесама.

Сад у зори свитајућег дана

Вини с ’ к мени Посестримо знана
Која си ми раште у колевци
Јошт детету у наручју мајци
Јавор-Гусле на дар наменула
А одрастлој и у руке дала,
Јавор-Гусле узпоред преслици!)
Пак ми твојом чароносном руком
Дирни жице, да одјекну звуком
Да би л’ песна извила се красна
Као што је и заслуга јасна
Оног, кои учини по Свету
Да се теби славе вјенци плету;
И пјесника туђи Јато диже
Домовине наше крају ближе
Јавор-Гусле твоје прислушкују
Дивне гласе својма пренашају.—
Сплети и ти вјенац од Невена,
Од Невена, и од Зимзелена,
Од Бршљана што с’ уз Јавор вије
Да без њега Славе вјенца није,—
Па окити Срба остарјелог
Караџића Вука заслуженог,
Кои’ ти Име изнесе из мрака
Д о чувене Германије прага,
Свуда, свуда, по Европе среди
С’ њега зна се шта Срб-пјесна вреди.—
Да ти будеш чувена по свету
Он је от’ш о у живота цвету
Из домашњег поднебија драгог
Путем свјета туђега и далвног,
Нити данас у поздним данима
Мисли престат’ врстни са трудима
168 Ковчежић

За то ти Га Невен-вјенцем кити,
А староме тек је љепо бити
Увјенчаним, кад се гледа проншост
Па све из ње цветки за Неумрлост ! ! !
У Фрушкој Гори у пролеће 1854.
Србкиња М. С.

ЕПИЗОДА ИЗ ЖИВОТА МИНЕ ВУКОМАНОВИЋ-КАРАЏИЋ

У породици Раносовић, међу доста великом породичном

кореспонденцијом Минином, налазе се и четири писма неког Ми-
каила Р., по којима се може закључити да је између Мине и њега
постојала узајамна наклоност, ако не и љубав (бар с њене стране).
Ко је био Микаил Р... данас је тешко докучити. По свему
судећи није био ни Србин ни Немац, јер су писма на француском.
Међутим, изгледа да се је и он налазио међу онима који су по-
сећивали Вуков гостољубиви дом, јер му је Вукова супруга слала
понуде и заједно с Мином га посетила у болници.
Прво сачувано писмо од 10 јуна 1848 писано је тим поводом;
у њему се захваљује на послатим понудама и Минином писму.
„Хвала, хиљаду пута хвала, Госпођице, и за Ваше љубазно писам-
це (ћШе1) и за оно што је с њим послато, ја заиста не знам чиме сам могао
заслужити толику пажњу с Ваше стране, верујте ми да сам био дубоко
дирнут! Ви сте тако добри, тако саосетљиви да свако ко пати налази
одјека у Вашем срцу. Али ја Вас преклињем, Госпођице, не узнемиравајте
се у погледу мог здравља, уверавам Вас прво да то није вредно труда,
а затим сад иде на боље; пошто Ви то желите, чинићу све што могу да
се ускоро опоравим, моја болест не потиче од физичких него много више
од моралних узрока, а у том случају једна добра и утешна реч чини
више него сви лекари и лекови на свету.
Питате да ли ме можете посетити, Боже, за мене не би било веће
среће, али зашто треба да се поново видимо овде! Али ако доиста бу-
дете имали храброст да ме посетите, бићу врло срећан, само се бојим да то
не причини сувидае непријатности Вама и Вашој госпођи мајци. Молим
Вас да јој испоручите моју искрену захвалност на њеном лепом сећању
и моје смерно поштовање.
Примите, Госпођице, израз моје дубоке и трајне оданости.”

И ово писмо, као и остала три није кувертирано, него је

табачић хартије за писма пресавијен у четвртастом облику и на
полеђини написана адреса. Уосталом, она нису ни слана поштом,
што се види и по самој адреси; МабетоњеНе, Мас1ето15е11е \У.
КагаНјНсћ, сћег е11е.
 Епизода из живота Мине Вукомановић-Карацић 169

ДруГо сачувано писмо је од 1 јула исте 1848 године. Док

је на десној страни омота првог записан број 3, на овом се
налази број 8. То је по свој прилици редни број писама што их
је ,,Микаил“ писао Мини, из чета би излазило да је ово већ пето
писмо од оног горе наведеног, односно да јој је писао сваког
четвртог дана. А судећи по тексту писма и она је њему не само
ревносно одговарала него му и иначе указивала пажњу, па се
бринула и за његову лектиру.
Поред свег јада који сам осетио због несреће која ме је задесила
— почиње он ово своје писмо — уверавам Вас да се покаткад осећам
скоро задовољан, јер ми је она показала сву доброту, сву племениту
нежност Вашег срца и видим да сам био незахвалан кад сам проклињао
небо, јер ми оно поред једне непријатности шаље утеху која би меједина
учинила срећним; то је интересовање које ми Ви извољевате посведочити,
то су љупке и нежне пажње којима ме обасипате!Па још Ви се извиша-
вате и Ви кажете да сте поносни и радосни, па шта треба да кажем ја,
шта ја могу да осећам према Вама, то је више него захвалност, више
него одан ост. . .
Ви, дакле, Госпођице, крећете у понедељак на пут и мада не идете
далеко, чини ми се међутим да ћу двоструко бити одвојен од Вас и Баден
ми изгледа сада на крају света. Нека би само Бог дао да тај боравак
буде од користи Вашем здрављу, јер знам да и Ви нисте не знам како
снажног састава; трудите се да се потпуно опоравите, па ћу Вам се можда
једног дана и ја придружити.
Довршио сам госпођу Монсоро, па бих Вас молио да ми набавите
наставак тог дела под насловом четрдесет- пет од Алекс. Диме
Бр. 10092.
Збогом, Госпођице, дозвољавате ли м и да Вам некипут пишем
у Баден.
Нека Вас Бог штити!

Треће сачувано писмо је најмање и по обиму и по садр-

жини. Пресавијено у облику врло мале женске посетнице, оно
није чак ни датирано. Да је доцнијег датума, види се не само
по броју на десној страни омота, који се већ попео на 23, него
и по приснијем начину ословљавања. Док су два ранија писма
почињала конвенционалним ,,Госпођице“, у овоме он назива Мину
„драгом и слатком пријатељицом“.
„М оја драга и љубазна пријатељице, пишем Вам ово неколико
редака да Вас мало успокојим, да Вам кажем да сам још у болници,
али не знам заиста да ли ћу још дуго у њој остати. Ако би требало да
је оставим, ја бих је оставио већ сутра; у сваком случају писаћу Вам
да Вас обавестим да ли има какве промене у м ом положају или не. Збо-
гом, драга моја пријатељице, не могу више д а Вам пишем, имам вре-
мена само да Вам кажем да Вас волим”.
170 Ковчежић

Шта је узрок оволике његове ужурбаности, због чега није

имао времена да више пише, не можемо тврдити, јер не знамо
да ли је ово писмо непосредно пре последњег сачуваног или
између њих постоји и колики временски размак. Последње је,
истина, датирано, али без ознака места и године. „Недеља 22
априла“, док на претходном, као што смо већ приметили, нема
датума. Што је још интересантније, на омоту више нема редног
броја! По усплахиреној журби којом је писао треће сачувано писмо
дало би се нагађати да је Микаил очекивао промену у својој си-
туацији, о којој пише Мини у последњем, четвртот писму. Место
у болниди, он је сад у рукама својих немилосрдних поверилаца,
који су га лишили слободе!

Врло драга пријатељице,

Зар ће цео мој живот бити увек само низ разочарања и прома-
шених нада. Био сам скоро сигуран да ћу Вас моћи ускоро видети и бити
најзад потпуно слободан, а ево да је одједном тај толико желлни тре-
нутак одгођен на неодређено време; докле — не знам ни сам. Али бар
немам шта себи да пребацујем, чинио сам са своје стране све што је
било могуће чинити, али моји повериоци су тако упорни, тако неверо-
ватно тврдоглави —• да је немогуће с њима се споразумети. Нисам оче-
кивао толико отпора с њихове сгране, у толико пре што је то више на
штету њиховим интересима него мојим; понудио сам им све што је
било могуће, али не, они неће ништа да попусте од својих захтева —
на тај начин не можемо никад доћи до поравнања. Надао сам се да не-
колико дана имам слободан излазак, они су ми сами били то обећали
да бих уредио своје послове, али они одустају од своје речи и поста-
вљају неприхватљиве услове, — најзад, то је немогуће, они неће ништа
да дозволе а ја не могу да пристанем на све. Збогом, дакле, још за неко
време надо да Вас видим, али тенште се, премила моја, све то очевидно
не може више трајати дуго, јер то је само питање времена, то се мора
ускоро завршити. Ја не губим храброст, пријатељице моја, што се мене
лично тиче ово ми закашњење не пада одвећ тешко, ја сам се толико
навикао на свој жалостан положај и то траје тако дуго да ми неколико
дана више или мање не падају одвећ тешко, али што жалим, због чега
се не могу утешити то је што се још морам одрећи среће да Вас видим.
Одавна већ радовао сам се том виђењу, обећавао себи о д њега толике
радости, очекивао га с толико нестршвења — то је био мој једини, нај-
дражи сан среће, и ето где ми га ускраћују. О ако знате како Вас волим,
драга моја Вилхелмино, можете себи замислити моје очајање. Али,
имајмо поуздња у Бога, он нас неће напустити.

Збогом, премила моја

Ваш за цео живот
Микаил
 Епизода из живота Мине Вукомановић-Караџић 171

Како је Мина примила ово писмо, како је оно на њу дело-

вало, шта је после тога било с Микаилом, да ли јој је још писао,
одакле и како, остаје тајна. Први светски рат, који је нанео то-
лика разарања и пустошења Србији није поштедео ни кореспон-
денцију Мине Вукомановић. Д ом њене заове, пок. Милеве Алим-
пић, којој је Мина оставила све своје рукописе и кореспонденцију,
опустошен је 1914 и том приликом највећим делом уништен не
само велики део Мининих хартија, него и многи важни документи
из наше новије политичке историје, које је Алимпићка прикупљала
и брижљиво чувала.
Н. Раносовић
 БЕЛЕШКЕ И БИБЛИОГРАФИЈА

ДА ЛИ ЈЕ ДОСИТЕЈ БИО ЧЛАН УДРУЖЕЊА СЛОБОДНИХ ЗИ ДАРА?

На мој чланак Д а ли ј е Д о си т еј О б радови ћ био члаи у д р у ж е њ а сл обод н и х

з и д а р а ? , објављен у св. 1—2 П рилоЈа з а књ иж евност , је зи к , исриорију и ф олклор
за г. 1956, одговорио је Мита Костић у св. 1— 2 ПрилоРа за г. 1957.
У чланку који је објавио у бр. 8 Зборни ка М ат иц е с р п ск е Костић је на-
писао да је Арса Теодоровић око лика Доситејева, који је радио у Бечу 1794
са жива Доситеја, насликао и оквир са „божјим оком“, змијом око лика Доси-
тејева која у устима држи свој реп, а дну оквира Минерву која седи на коцкастом
камену, а поред ње угломер и шестар. Костић је у том чланку још написао да
је Теодоровић хтео да тим масонским знацима обележи Доситеја као члана
удружења слободних зидара. После мога чланка у којем сам написао да не
постоји Доситејев лик са оквиром који је Арса Теодоровић сликао у Бечу 1794,
Костић у одговору на мој чланак напушта потпуно ту своју тврдњу и сада
тврди да је Теодоровић тај оквир насликао не, истина, у Бечу 1794, али да га
је насликао око умањеног лика Доситејева који је на захтев послао Павлу Со-
ларићу да га објави у М е зи м и у . Али Костић ни за ту своју тврдњу нема доказа,
него је изводи само из чињенице да је сликар Арса Теодоровић имао великог
интереса за бакрорез и да се у његовој збирци после смрти нашло преко хиљаду
комада бакрореза. То, разуме се, није никакав доказ да је оквир, ма и око ума-
њеног лика Доситгјева, послатог Соларићу, м орао сликати Теодоровић, а не
неко други. Или да Соларић није тај оквир нашао готов међу толиким оквирима
који су у то време постојали у Млецима, Бечу, или на неком другом месту. Сем
тога, испод оквира стоји белешка „Арса Теодоровић живоп. у Бечу 1794“.
А ако Теодоровић није лик Доситејев уоквирио у Бечу 1794 тим оквиром, онда
се наведена белешка може односити само на лик Доситејев, а не и на оквир.
Према томе отпада сама по себи и Костићева тврдња да су слике у оквиру
масонски знаци којима је Теодоровић хтео да Доситеја престави масоном.
Костић мисли да Доситеј у навороученију 124 басне, обарајући се на
бивше друштво илумината у Баварској и на друга тајна друштва, није могао
циљати и на масоне, јер су масонска удружења под царем Јосифом II била
дозвољена. Тежиште критике Доситејеве илумината и других тајних друштава
онога времена, међутим, не лежи у томе да ли су она била дозвољена или забра-
њена, него што су своје састанке и седнице одржавала ван контроле јавности,
„што држе тајне некакове и потајне састанке, јер истина, правда и добродјетељ
свет љуби, а те тајне, помрчину и буџаке“. А са тога, Доситејевог гледишга,
 Спомен-плоча Доситеју Обрадовићу у Бечу 173

седнице масонских удружења, и онда када су она била дозвољена, одржане

су у затвореним просторијама, далеко о д контроле јавности, на којима су могли
учествовати само чланови масонских удружења и нико други. А томе, по До-
ситеју, не би смело бити места „међу чесним људима и верним отечества си-
новом“. Из тога излази, даље, да се Доситеј против илумината и других друш-
тава не би са таквом жестином обарао, или се не би на њих обарао уопште,
да су она своје седнице и састанке одржавала под контролом јавности, а не
у „помрчини и по буџацима“, иако су нека од њих, као што су масонска, могла
бити за време цара Јосифа II и дозвољена.
Д-р Јован Савковић

СПОМЕН-ПЛОЧА ДОСИТЕЈУ ОБРАДОВИЋУ У БЕЧУ

У Бечу је 3 новембра 1956 г. откривена спомен-плоча на кући за коју

се претпоставља да је у њој становао Доситеј. (Ротентурмштрасе између бр.
20—22). Спомен-плоча откривена је на иницијативу Вуковог и Доситејевог
музеја у Београду, уз сарадњу славистичке катедре бечког Универзитета и д-р
Рудолфа Сибера. Свечаност је одржана у присуству југословенског амбаса-
дора Радивоја Увалића и особља Амбасаде, претставника бечког Универзитета,
аустриског Министарсва просвете, бечке општине и чланова Аустриско-ју-
гословенског друштва. Говоре су одржали: професор славистике д-р Рудолф
Јагодић, књижевник Бошко Петровић и један претставник бечке општине.
Тако је, после Вука, и Доситеј добио скроман споменик у Бечу.
X.

ВУКОВИ САБОРИ У ТРШИЋУ

Од 1933 г., откако су друштво ,,Вук Караџић" из Лознице и Народна

књижница „Вук Караџић" из Тршића приредили сабор код тек рестаурисане
и освећене Вукове куће,— одржано је досад вдадесет и два таква сабора. Сва-
кога септембра, изузев неких ратних година, одржавана је ова традиционална
свечаност.
Особито је свечано протекао XII сабор, организован у току велике про-
славе Вукове побједе 1947 године. Том приликом откривена је и спомен-плоча
на поново рестаурисаној Вуковој кући. Говор је одржала Митра Митровић,
тадашњи Министар просвете НР Србије.
Од значаја је и XVII сабор 1952 г. Вукова кућа и помоћне зграде (качара,
вајат, чардак и млекара), подигнуте у току претходне четири године, проглаше-
ни су тада музејом. О животу и раду В. Караџића говорио је Павле Ивић,
асистент Српске академије наука. Наредне године, на XVIII сабору, говор о
Вуку одржао је Ђуро Гавела, управник Вуковог и Доситејовог музеја; на сабору
1955 г.— Милија Станић, научни сарадник САН; 1956-те године — Митар
Пешикан, асистент САН.
 174 Ковчежић

Овогодишњи XXII сабор увеличали су својом посјетом учесниди Првог

славистичког конгреса. Око стодвадесет делегата разгледали су кућу Вукову,
а затим су саслушали излагања д-р Александра Белића, претсједника САН.
о значају Вуковом. Затим је професор загребачког Универзитета Мате Храсте
говорио о Вуковом утицају на Хрватски препород, а Антон Слодњак, професор
љубљанског Универзитета, о везама Вуковим са Словенцима Ј. Копитарем
и Ф. Левстиком. Послије подне одржао је говор о животу и раду Вуковом
Милија Станић. Г. Д.

ДРУШТВО ЗА ПРОУЧАВАЊЕ ДОСИТЕЈА И ВУКА

Јануара 1957 године, при Вуковом и Доситејовом музеју у Београду,

инцијативом управе Музеја, основаноје Друштво за проучавање Доситеја и Вука.
ЦиљДруш сиваје да окупља научне и књижевне раднике који проучавају Додитеја
и Вука и њихово време и да организовањем рада допринесе унапређењу наше
науке и формирању млађих научних кадрова на том подручју. — Прву редовну
годишњу скупштину Друштво је одржало 1 априла 1957 г. Том приликом,
управник Музеја Ђуро Гавела поднео је реферат о програму рада Друштва.
После дискусије о реферату, скупштина је изабрапа Управу у коју су ушли:
д-р Никола Банашевић, д-р Видо Латковић, д-р Драгољуб Павловић, Милорад
Панић-Суреп и Ђуро Гавела. За почасног доживотног свога претседника Скуп-
штина је изабрала д-р Александра Белића. На првој својој седници управа се
конституисала: за претседника изабран је д-р Видо Латковић, за секретара
Ђуро Гавела.
Друштво је досад одржало више пленарних састанака на којима су
читани ови радови: М. Панић-Суреп: К првим Вуковим народним приповеткама;
Голуб Добрашиновић и Боривоје Маринковић: Вук у сећањима сувременика;
Мираш Кићовић: Питање ауторства „Избраних басни“ (издање од 1800);
Радослав Перовић: О тобожњем Доситејевом писму вођима Прво1 српскоГ
устанка; д-р Никола Банашевић: Како је Вук постао књижевник.
Своје редовне састанке Друштво ће одржавати сваког првог понедељка
у месецу. Издавачку своју делатност Друштво ће отпочети фототипским издањем
прве Вукове књиге народних песама.
X.

ПРИЛОГ БИБЛИОГРАФИЈИ РАДОВА О ВУКУ К А РА Џ И Ћ У *

А. П.: Вук Стеф. Караџић, Писма, Просвета, Беосрад, 1947. Уредио Ђ. Га-
вела. — Летопис Матице српске, Нови Сад, СХХП/1948, књ. 362, св. 7
(септембар), стр. 443—445.

* У овом прилогу сабрано је оно што је писано о Вуку од 1945 до ја-

нуара 1958 г. Због недостатка простора изостављени су аноними, иако међу
њима има и неколико значајних јединица. Нијесу узети у обзир ни радови
раније објављени а у овом периоду прештампани (А. Белића, Љубице Мар-
ковић, Ј. Продановића; затим Ј. Скерлића, Љ. Стојановића, Ј. Кршића, Л.
Мушицког, Ђ. Рајковића, Мине Вукомановић и др.). И з истог разлога отпала
је и ауторска библиографија.
 Прилог библиографији 175

АДАМОВИЋ Д.: В ук Сш ефановић Караџић. — Младост, Београд, Ш/1947,

бр. 9 (септембар), стр. 69— 75 [биографија].
АЈ1БАЈ1А Паулина: Д ем о к р а т ск а ст р ем љ ењ а у б о р б и В ук а К араџи ћа. — Глас
НФС, Београд, VI/1947, бр. 698 [26 септембар[, стр. 5.
А Н ДРИ Ћ Иво: О В у к у као писцу. Наша књижевност, Београд, 1/1946, кн. I,
св. 2 (фебруар), стр. 188— 197. Посебно издање. Просвета. Београд,
1950; стр. 28; 17,5x12,5. Огледи из књижевности, 2.
А Н ДРИ Ћ Иво: Вуков пример. — Политика, Београд, Х1ЛУ/1947, бр. 12715
(14 септембар), стр. 3.
А Н ДРИ Ћ Иво: Вук и иностранство. — Борба, Београд, ХП/1947, бр. 225 (19
септембар), стр. 2.
А Н ДРИ Ћ Иво: В у к , реф ор м а т о р . — Књижевност, Београд, 1/1947, св. 9— 10
(септембар— октобар), стр. 178— 186. Посебно издање. Просвета. Бео-
град, 1950; стр. 28; 17,5x12,5. Огледи из књижевности, 2.
Б. М.: Велика народна свечаност у Вишњићеву. — Дневник, Нови Сад, ХШ/1954,
бр. 314 (децембар), стр. 7.
Б. Т.: В ук К араџи ч — великан на н оват а јуж н осл авјан ска к у л т у р а . — Трудбеник,
Скопје, Ш/1947, бр. 35 (7 септембар), стр. 5.
БАНАШЕВИЋ Никола: Њ ет ш ев о д н о с прем а В у к у и њ еш вом п равоп и су. —
Прилози КЈИФ, Београд, 1954, књ. XX, св. 1—2, стр. 29—48. [Читано
на састанку Института за проучавање књижевности САН 16-111-1952.
В. Гласник САН, књ. V, св. 1, стр. 153].
БАНАШЕВИЋ Никола: Белешке и објашњења, речник и поговор уз III књ.
Српских народних пјесама. ПросЕета. Београд, 1954; стр. 575— 708.
[БАЊЕВИЋ Мирко]: В ук о ва зб и р к а н ародн и х пјесам а. — Сусрети Цетиње,
1У/1956, бр. 9— 10 (септембар-октобар), стр. 660— 663.
ВАКАС Ап1ип.: Јидох/ауепвка кпјИетоИ. — Мапса ћгуа1бка. 2а§гећ, 1954;
5п. 106— 110.
БАРАЦ Антун.: О сн ове з а научно п роуч авањ е српскоГ или х р в а т ск о ! је з и к а
посш авио ј е Даничић. — Српска ријеч, Загреб, УШ/1950, бр. 309 (12 мај),
стр. 1.
ВАКАС, Ап1ип.: 100-росШпј1са Уикосе рокјебе. О ћгхаПкпп уикохата. —
Ујезшк ИЕН, 2аегећ, УП/1947, ћг. 757 (8 ћшораО), з1г. 2.
ВАТО\У8К1 Непгук: Р п ујаае1е 51омате. Сгу1е1шк, \Уаг52а\уа, 1956.
ВАТО\УбК1 Непгук: М 1 с к 1 е у/а ј а к о ћ а б а сз Д о т а т г с х у г п у . Оббоћпешп, \Уго-
с1а\у, 1956.
БЕЈ1ИЋ д-р Александар: Г оди н а 1 8 4 7 у књ иж евно-култ урном р а з в и т к у н аи ш
народа. — Глас НФС, Београд, VII/1947, бр. 518 (2 март), стр. 5. [Извод
из предавања одржаног преко Радио-Београда].
БЕЛИЋ А[лександар]: В ук и С ловени. — Борба, Београд, ХП/1947, бр. 224
(20 септембар), стр. 2. Прештампано у листу С л о б о д н а В о јводи н а, Нови
Сад, У1/1947, бр. 907 (21 септембар), у листу Х р в а т ск а р и је ч , Суботица,
Ш/1947, бр. 39 (26 септембар) и у књизи У и к К а га б Н с ш н једоха б оћ а.
81оуеп5к1 кпјшм гауос!. ЕјиМјапа, 1948; $1г. 11— 17.
БЕЈ1ИЋ Александар: 1 8 4 7 т дина у н аш ој култ ури . — Наша књижевност, Бес-
град, Н/1947, бр. 5 (мај), стр. 385— 390.
БЕЈ1ИЋ А[лександар]: В ук о в д у х и н аш а национална к у л т у р а . — Књижевност,
Београд, 1/1947, св. 9— 10 (септембар—октобар), стр. 119— 131.
БЕЈ1ИЋ д-р Александар: В у к о в а прослава. — Политика, Београд, Х П У/1947,
бр. 12703 (1 септембар), стр. 1. [Са 1 сликом].
БЕЛИЋ д-р Александар: В у к К араџић и наш а н а р о д н а к у л т у р а . I Коларчев
Народни универзитет. Београд, 1947; стр. 32; Народни универзитет
176 Ховчежић

19. II издање, 1949; стр. 26; 1 9,2x14. Народни универзитет, 40. Текст преда-
вања одржаног на Коларчевом народном универзитету — објављен
у књизи В ук и Д аничић, Београд, 1947 .
БЕЛИЋ А[лександар]: В у к и Даничић. Чланци и расправе. Просвета. Београд,
1947, стр. 214 + 2 , 2,20,5x147,8.
БЕЛИЋ д-р Александар: О сврш на В у к о в у п росл аву. — Народно просвећивање,
Београд, И/1948, бр. 2— 3 (јануар), стр. 81— 84.
БЕЛИЋ Александар: В ук о ва борб а з а народни и књиж евни је з и к . Просвета.
Београд, 1948; стр. 279; 21x14; Т. 5050. [Прва три чланка објављена
прије рата; два последња чланка као предавања одржана на Колар-
чевом универзитету први пут су штампана у овој књизи. То су: В ук о в
и р ево д НовоГ завјеш а и Д ан ичић ево учеш ћ е у В ук о во ј п об еди 1847 г.].
БЕЛИЋ Александар: Њ еш ш и национална к у л т у р а наша. —• Наш језик, Бео-
град, 1951, Н. С. књ. III, св. 1— 2, стр. 1— 5.
БЕЛИЋ д-р Александар: О к о нашеГ књижевноГ је зи к а . Чланци, огледи и пс-
пуларна предавања. Српска књижевна задруга. Београд, 1951; стр. 348;
коло ХБУ, књ. 312. [Највећи број чланака у овој књизи објављен је
прије рата.
БЕЛИЋ д-р Александар: О књ иж евним језш џ ш а . — Јужнословенски филолог.
Београд, Х1Х/1951— 1952, књ. 1—4, стр. 1— 16.
БЕЛИЋ Александар: В у к нам ј е п оказао прави пуш . Разговор с академиком
А. Белићем. — Борба, Београд, ХУИ/1952, бр. 308 (21 децембар), стр. 7.
БЕЛИЋ д-р Александар: В у к о вођим а П рвоЈ српскоЈ уст а н к а . Прослава сто-
педесетогодишњице Првог српског устанка у Српској академији наука
(10. VI. 1954). Посебна издања САН. Споменица, књ. 11, Београд,
1954; стр. 1— 14.
БЕЉАНСКИ Ђорђе: В ук о во ш коловањ е у К арловци м а. — Дневник, Нови Сад,
ХУ1/1957, бр. 4064 (16 јуни). Политика, Београд, БУ/1958, бр. 16036
(1— 3 јануар), стр. 16 [Прештампано под насловом В у к у К арловци м а].
БЕЉАНСКИ Ћорђе: Б ран ково ђ аковањ е у К арловци м а прем а сачувани м д о -
кум енш и м а. — Политика, Београд, Б/1953, бр. 14619 (24 септембар),
стр. 5. [О односу Бранка као ђака према Вуку].
Б[ерић] Д[ушан]: Д ал м ат и н ска ш т ам па 1 8 4 7 о В у к у. В ук о ва р еф о р м а и Д а л -
м ација. — Република, Београд, ХГУ/1947, бр. 102 (14 октобар), стр. 3—4.
БЕРИЋ Душан П.: П р и л о ! биоЈрафији В у к а В рчевића. — Стварање, Цетиње,
УН/1952, бр. 3 (март), стр. 125— 131.
БОБОВИЧ А. С.: Н еи зд а н н о е писнмо В . С . К арадж ича. — Научнвш бкзллетенв
Лениградского государственного университета, Ленинград, 1946, №11— 12,
стр. 7— 12. [Текст и факсимил писма А. С. Шишкову од 9-Х1-1824 г.].
БОГДАНОВИЋ М[илан]: Сш ош диш њ ица је д н е знам енит е т ди не. — Народко
просвећивање, Београд, 1/1947, св. 1 (септембар), стр. 1— 5.
БОГДАНОВИЋ Милан: В у к и њ ет во д о б а . — Слободна Војводина, Нови Сад,
VI/1947, бр. 894 (6 септембар), стр. 1. [Одломци из предавања одржаног
на Народном универзитету у Новом Саду].
БОГДАНОВИЋ Милан: Д о В у к а и о д В у к а . — Књижевност, Београд, 1/1947,
св. 9—10 (септембар—октобар), стр. 107— 118. Прештампано у књи-
гама: В у к К араџић, њ ет в ж ивот и кул т урн о-револ уц и он арн и р а д . Колар-
чев народни универзитет. Београд, 1947; стр. 43 + 1; 20x14. Књижица
за народно просвећивање, 43. Под насловом К ул т у р н о - револ уц и он арн о
д е л о В. К араџића; други чланак В у к о в ж ивот написао је Б. Ковачевић.
II издање, 1948; стр. 58; 20x14. Народни универзитет, 26. У ик К агасШ с
јп п једоуа с1оба. б1оуепакЈ кпјјгеуш гауоб. ГјиМјапа, з!г. 18— 38, К гШ ке.
1Чак1ас1т /ауос! Нгуа1зке. 2а§геђ. 1948; (г. 22—38.
 Прилог библиографији 177

БОГИЂЕВИЋ Војислав: В у к и Б осиа. — Просвјетни радник, Сарајево, П/1947,

бр. 12 (децембар), стр 11— 16. [Поводом 160-те год. В. рођења].
БОГОЛВЛЕНСКИИ С. К.: С впзи м еж ду русск и м и и С ербам и . — Славвнскии
сборник, 1947.
БОРСКИ С. М.: С л ава крилат ом В у к у . — Република, Београд, ХШ/1947, бр.98
(16 септембар), стр. 2. [Пјесма].
БОШКОВ Живојин: С рп ска књ иж евност 1847 I. — Летопис Матице српске
Нови Сад), СХХ1/1947, књ. 360, св. 3 (март) ст. 129— 145. Чланци
из књ иж евност и. Матица српска. Нови Сад, 1949; стр. 5—26.
БОШКОВ Живојин: Твораи, срп ске књиж евне крит ике. — Летопис Матице српске,
Нови Сад, СХХ1/1947, књ. 361, св. 7—8, (септембар—октобар), стр.
66—79. Чланци из књ иж евност и, стр. 27—47.
БОШКОВИЋ Радосав: Ђ уро Д аничић и књиж евни је з и к наш . — Младост
Београд, 111/1947, бр. 9 (септембар), стр. 54— 58.
БУЛАХОВСБКИИ Л[еонид]: С ербснкип народнип еп ос. Предговор уз Сербсики
ет чш ш ст — Державне видавництво художнво! лЋератури, Кијв,
1946, стр. 3— 15. Уводник под истим насловом и речник уз С ербснка
н ародна п о е з 1в . Державне видавництво художнвој литератури. Кшв,
1955, стр. 3— 15.
В.: Јован Р ист ић ка о новинар и књиж евник, —• њ ет во м и ш љ ењ е о С т ери ји и
В ук у. — Република, Београд, ХХШ/1956, бр. 535 (31 јануар), стр. 4.
В. И.: ГГо В укови от пат . — Нова Македонија, Скопје, IV/1947, бр. 828 (7
септембар), стр. 6.
ВЛАДИМИРОВИЋ Младен: Б ран ко и М и на. — Задруга, Београд, ХИ/1956,
бр. 571 (9 фебруар). [О сусрету њиховом].
ВЛАДИСЛАВ С .: И з публике. — Република, Београд, ХХ/1953, бр. 423 (8
децембар), стр. 4.
ВЛАХОВИЋ Петар Ш.: В . Сш . К араџић, С рп ске н а р о д н е пјесм е. — Универзи-
тетски весник, Београд, VII/1954 (8 април).
ВУЈАЧИЋ Мирко: С лике из В ук о ва завичаја. — Борба, Београд, ХХ1/1956
бр. 122 (15 мај), стр. 2.
ВУКАДИНОВИЋ Живојин: К олико ј е В у к пом ат о дец и . — Пионирске новине,
Београд, Ш/1947, бр. 2 (12 септембар), стр. 4.
ВУКАНОВИЋ Т[атомир]: В уков р а д иа п роуч а ва њ у наш е з е м љ е и н арода. —-
Гласник српског географског друштва, Београд, 1947, св. XXVII, стр.
33—48. [О Вуку географу, етнографу и лексикографу; са 7 цртежа Т.
Самојлова: Вуков лик и кућа у Тршићу].
ВУКМАНОВИЋ С[аво]: В у к Л ои о ви ћ , Ш ујо К араџи ћ и В у к К араџи ћ (нови
подаци о Вуковом поријеклу и погибији Смаил-аге Ченгића). — Просвје-
тни рад, Цетиње, 11/1955, бр. 8 (1 октобар), стр. 7.
ВУКМАНОВИЋ Саво: В ук К араџић о с т у п а њ у к њ а з а Д а н и л а на п рест о. —
Просвјетни рад, Цетиње, П/1955, бр. 9 (1 новембар), стр. 9.
ВУКМАНОВИЋ Саво: И з п репи ске В. К араџића с а к њ а зо м Д ан и л ом , в о јво д о м
М и рком , Ђ ук ом С реданови ћем и к њ а зо м Н и кол ом . — Стварање, Цетиње,
Х1/1956, бр. 3 (март), стр. 197—207.
ВУКОВИЋ Ј[ован]: П о во д о м је з и ч к и х објаш њ ењ а у з д р у з у к њ т у В у к о в и х
пјесам а. — Наш језик, Београд, 1950, Н. С. књ. II, св. 3—4, стр. 96— 116.
ВУЛЕТИЋ Душан: В у к К араџић, првоборац с р п ск е к у л т у р н е р ево л уц и је. —
Народна армија, Београд, 111/1947, бр. 195 (2 септембар), стр. 1.
ВУЧКОВИЋ Војислав Ј.: В у к К араџи ћ и С в е т о за р М и лет ић . — Летопис
Матице српске, Нови Сад, СХХУ1/1952, књ. 370, св. 5 (новембар), стр.
342—346.

12 Ковчежић
178 Ковчежић

ГАВЕЛА Ђуро: Д о си ш ејеве и В у к о в е в е зе с а Трсш ом . — Дуга, Београд, И/1946,

бр. 61 (5 октобар).
ГАВЕЈ1А Ђуро: Ст оГодиш њица В ук о ве п о б ед е. — Дуга, Београд, Ш/1947, бр. 80
(15 фебруар).
ГАВЕЛА Ђуро: В у к о в а ,,п а р т и ја “. — Књижевност, Београд, 1/1947, св. 9— 10
(септембар— октобар), стр. 224— 232.
ГАВЕЈ1А Ђуро: Белешке и напомена у з П и с м а (Вукова). Просвета. Београд,
1947; стр. 275—295.
ГАВЕЛА Ђ ур о: Објашњење личности, примедбе, речник и напомена уз
В. Карацића. П р в и и д р у т С рпски уст ан ак . Просвета. Београд, 1947;
стр. 434— 455.
ГАВЕЈ1А Ђуро: В у к о в а п р е п и ск а . —•Књижевне новине, Београд, 111/1950, бр. 29
(18 јули), стр. 4. [Са сликом Вукове бисте од И. Убавића].
ГАВЕЛА Ђуро: Д о с и т е је в е и В у к о в е п осм рт н е сеобе. — Политика, Београд,
Е/1953, бр. 14467 (29 март), стр. 6.
ГАВЕЛА Ђуро: С т ари „ з л о д је ј" из Трш ића. — Политика, Београд, Б/1953,
бр. 14467 (20 новембар), стр. 9 [Поводом чланка М. Кашанина „Између
орла и вука“].
ГАВЕЛА Ђуро: Б еч к е а с о ц и ја ц и је. — Младост, Београд, Н/1957, бр. 16 (30
јануар), стр. 10.
ГАВЕЛА Ђуро: У В у к о в о м р о д н о м сел у. „ Н а јл еп ш е м ест о на с в е т у “ . — Младост,
Београд, И/1957, (25 септембар). Емитовао Радио-Београд.
О А Ш 5 Агпе: У и к КагасШс — Ј и р о з 1а \ 1а з Паг Аавеп. РогеЈгад I УПзкар-
закабегше! 1 Оз1о 30 зер1етћег 1949. [Уик КагаЈГЈс јиеоз1оуеп5к1 Каг
Аазеп. Ргебауапје и погуезкој акаИетц! паика и Оз1и Д0. зер1етћга
1949 8-]- буп о е зееп, Оз1о, ЕУ1/1950, 5. 1—9, 62— 72. [1гуајеп 1 зерагаГ].
ГЕОРГИЕВ Емил: Вук Караджич — велик срвбски втзрожденец и верен
привнрженик на славанската задружност. — Е зи к и л и т ер а т ур а , 1954,
кн. 4, стр. 293— 302.
ГЕОРГИЕВ Емил: Вук Караджич — основоцоложник на новата срвбска
култура. По случаи 170 години от рождението му. — У ч и т елско д е л о ,
1957, бр. 85 (22 октобар).
ГЕОРГИЈЕВИЋ д-р Крешимир: Д р уш т вен и у сл о ви В у к о в е б о рб е з а је з и к . —
Двадесети октобар, Београд, 1У/1947, бр. 146 (9 септембар), стр. 3.
ГЕОРГИЈЕВИЋ д-р Крешимир: В у к и С т рат им ировић. — Летопис Матице
српске, Нови Сад, СХХ1/1947, књ. 361, св. 7— 8 (септембар— октобар),
стр. 80—91. (Са факсимилом Вукова писма Теодору Павловићу). К њ и -
ж евне с т у д и је и о јл ед и . Матица српска. Нови Сад, 1952; стр. 30— 45.
[Са мањим изменама и углавном испуштеним научним апаратом].
ГЕОРГИЈЕВИЋ К[решимир]: В у к и П ољ ац и . — Књижевност, Београд, 1/1947,
св. 9 — 10 (септембар— октобар), стр. 311-—314.
ГЕОРГИЈЕВИЋ д-р К[решимир]: И ли ја К ецмановић, В у к К араџић, њ е\ов ж ивот
и р а д . — Летопис Матице српске, Нови Сад, СХХН/1948, књ. 362, св.7
(септембар), стр. 441— 442.
ГЕОРГИЈЕВИЋ Крешимир: С т еф ан Ж и вкови ћ -Т ел ем ак . — Прилози КЈИФ,
Београд, 1955, књ. XXI, св. 1—2, стр. 18—46.
ГЕОРГИЈЕВИЋ Крешимир: И з н ео б ја вљ ен е В ук о ве препи ске. I. Преписка
између Вука и Мојсија Георгијевића. II. Два Вукова писма Карелу
Хавличеку. III. Писмо Божене Њемцове Вуку. — Зборник Филозофског
факултета, Београд, 1955, књ. III, стр. 357— 388.
ГЛИГОРИЋ Велибор: В у к Ц араџић. — Југославија— СССР Београд, 111/1947,
бр. 24— 25 (октобар—новембар), стр. 60—64.
 Прилог библиографији 179

ГЛИГОРИЂ Велибор: Л и к В у к а К араџића. — Књижевност, Београд, 1/1947,

св. 9— 10 (септембар— октобар), стр. 132— 141. Прештампано у књизи
Уик Кага<1пс т п јероха сЈоћа. б1оуеп$кЈ кпјЈГш гауос!. Гјиђ1јапа, 1948;
51 г . 34— 37.
С[КАВО\УбК1] Т. б.: К . 1 8 4 7 и> К п ејасћ Шег. $егћ$к1еј — Ро1. 2асћос1п1а, 1947,
№ 44, з. 4.
ГРОМОВ П. Т .: В у к К арадж ич и русска.ч кул и т ура. (Кандидатскаи диссертацив).
Ростов на Дону, 1950.
О. В.; з 1а го р а ЗЊ ет ка. В о г а \а к С а ја / У и ка 1 8 4 1 р . — бЈћепхк! Нб!, бЈћепЈк
У/1956, ћг. 208 (5. гијпа), $1г. 3.
Д. Ђ .: В елики народни С абор у Трш ићу, р о д н о м м ес т у В у к а К араџ и ћ а. — Поли-
тика, Београд, Х1ЛУ/1947, бр. 12766 (15 септембар), стр. 3.
ДАВИЧО Оскар: За В ука Ст . К араџи ћа д евет п есам а о нам а. — Књижевност,
Београд, 1/1947, св. 9— 10 (септембар— октобар), стр. 190— 202.
ОЕАМОУ1С Мггко: Сехаге СаМи и обпози ргета Нгуапгпа. — Кас1 ЈА21Ј,
2а§геђ, 1951, кпј. 285 $1г- 19—24. [О Уики]
ДОБРАШИНОВИЋ Голуб: В у к и Ц рн а Г о р а ( У з је д н о В у к о в о п и см о ). —
Стварање, Цетиње, Х1/1956, бр. 5 (мај), стр. 352— 354. [Поводом В. писма
кнезу Михаилу, из Беча 22 децембра 1862].
ДРОБЊАКОВИЋ Боривоје: С р п с к а етноГрафија о д В у к а К араџи ћа. — Музеји,
Београд, 1/1948, књ. 1, стр. 27—40.
ДУРКОВИЋ—ЈАКШИЋ д-р Љубомир: ЊеГош и пи т ањ е архијерејскоГ бла-
Гослова з а [ф евод В уковоГ Н овоГ З авјет а. — Календар Црква за 1947,
Београд, стр. 42—43.
ДУРКОВИЋ-ЈАКШИЋ д-р Љубомир: ПрилоГ и ст орији п р е в о д а НовоГа Завеш а
на ср п ск и је з и к . — Гласник, службени лист српске православне цркве
Београд, ХХУШ/1947, бр. 6 (1 јули/19 мај), стр. 185— 186. [Помиње се
и Вуков превод].
Д[УРКОВИЋ-ЈАКШИЋ] д-р Љ[убомир]: ЊеГош и М и н а В уком ан овић -К араџ ић .
Стварање Цетиње, V I/1951, бр. 7— 8 (јули— август), стр. 528. [Поводом
Његошевих стихова у Мининој споменици].
ДУРКОВИЋ-ЈАКШИЋ Љубомир: 4. П р о д и р а њ е В уковоГ п р авоп и са у Ц р н у
Г о р у (стр. 123— 136). 6. В ук о ви р а д о в и о Ц р н о ј Г о р и ( 1 4 1 — 1 4 3 ). Срби-
јанско-црноГ орска са р а д њ а . (1 8 3 0 — 1 8 5 1 ). Београд, 1957. СКА. Посебна
издања, књ. СС XXII; Историски институт, 6.
01ЈСНМО\УбК1 Јап: 100-1есГе осГгобзета п а го А о \ер о Зегћ И . Р1огшеп, 1947/8
№ 7, $. 194— 196.
ЂИЛАС Милован: О В у к у К араџ и ћ у. — Борба, Београд, ХП/1947, бр. 212 (6
септембар), стр. 2. — Ургакапје пазЊ сћп, БјићЏапа, 111/1947, бр. 37 (14
септембар), стр. 906— 910. — Стварање, Цетиње, П/1947, бр. 9 (септембар),
стр. 477—486. — Просвета. Београд, 1947; стр. 32; 17, 5 x 1 2 ; Огледи
из књижевности, 2. Скопје, 1950; стр. 32; 1 7 x 1 2 ; Т. 5000. Огледи од
книжевноста III (За Вука Караџик’ — Белешка за Марка Миљанов).
ЂИЛАС Милован: В у к К араџи ћ. Историска читанка. Одабрани текстови за
историју српског народа. Знање. Београд, 1948; стр. 148— 157.
ЂОРЂЕВИЋ Мирослав: Ст оГодиш њица великих к у л т у р н и х п об еда. — Народна
армија, Београд, У1/1947, бр. 169 (3 јуни), стр. 4. Чланци и есеји.
Свјетлост. Сарајево, 1951; стр. 101— 122 [П од насловом Г о д и н а вели ки х
к у л т у р н и х п об еда и у проширеном обиму].
ЂОРЂЕВИЋ Мирослав: И ст о р и ск и зн ач ај В у к о в е борб е. — Млади борац,
Београд, IV/1947, бр. 152 (11 септембар), стр. 5.
ЂОРЂЕВИЋ Мирослав: В у к К араџ и ћ — д е т е СрпскоГ уст а н к а . — Народна
армија, Београд, Ш/1947, бр. 199 (16 септембар), стр. 4. — Чланци и
есеји, стр. 88—94 [Нешто употпуњен чланак].
ЋОРЂЕВИЋ Мирослав: П оГледи В у к а К араџи ћа на н ац и он алн о-ослободи лачку
б о р б у српскоГ н арод а и с т ва р а њ е с р п ск е држ аве. — Историско-правнн

12*
180 Ко в ч е ж и ћ

зборник, Сарајево, 1/1949, св. 2, стр. 117. — Чланци и есеји. стр. 7—79.
[Под насловом О слоб оди л ачка м исао о д Ђ орђа Б раи ковић а д о В у к а
К араџића чланак је у преради сажет и без навођења извора).
ЂОРЂЕВИЋ Мирослав: Д руш т вен о-п ол и т и ч ке т енденције у б орб ам а о к о
српскоГ књижевноГ је зи к а . — Питање савременог књижевног језика, Сара-
јево, Ш/1951, књ. II, св. 1 (мај), стр. 40—53.
ЋОРЂЕВИЋ д-р Тихомир Р.: В у к В рчеви ћ. Народна књига. Цетиње, 1951,
109 [Предговор; Вук Врчевић; Додатак; Библиографија списа Вука
Врчевића — погрешно да је он написао тужбалицу за Вуком Стеф. Ка-
раџићем, стр. 95].
ЂУРЂЕВИЋ Миодраг: У Б е ч у (ф раГ м ен т ). — Младост, Београд, Ш/1947, бр.
9 (септембар), стр. 28—30. [У романсираном облику Вуков рад на
Рјечнику].
ЂУРИЋ д-р Војислав: Напомена уз Н а р о д н е лирске п есм е. Просвета. Београд,
1947; стр. 333— 339.
ЂУРИЋ д-р Војислав: Зн ачај д е л а В у к а К араџи ћа за наш у националну к у л т у р у. —
Просветни преглед, Београд, Ш/1947, бр. 10 (4 септембар), стр. 1.
ЂУРИЋ д-р Војислав: Поговор уз Н а р о д н е при п овет ке. Просвета. Београд>
1947; стр. 445— )64.
ЂУРИЋ д-р Војислав: Белешке и поговор уз I књигу С р п ск е н ародн е пјесм е.
Просвета. Београд, 1953; стр. 667—747, 779— 788.
ЂУРИЋ-КЈ1АЈН Стана: В у к К араџић и с р п с к а м узи ка. — Књижевност, Београд,
1/1947, св. 9— 10 (септембар— октобар), стр. 259—267.
ЂУРОВИЋ Ратко: Н а р о д н а поезија и В у к . — Побједа, Цетиње, IV/1947, бр.
66 (27 септембар), стр. 6— 7.
ЖИВАНОВИЋ д-р Ђорђе: Б ран ков крит и чар Ј. Ст . Забавић. — Прилози КЈИФ,
Београд, 1954, књ. X X, св. 3—4, стр. 203—228. [Читано на састанку Ин-
ститута за књижевности САД 2-Х1-1953. Гласник САН, књ. V, св. 2,
стр, 345 —6. [Доста података о односима Ј. Стејића и Стерије према
Вуку].
ЖИВАНОВИЋ Ђорђе: М л а д и Д аничић. — Зборник Матице српске за књи-
жевност и језик, Нови Сад, 1955, књ. III, стр. 133— 134. [Читано у
Институту за проучавање књижевности САН 23-111-1953. Резиме у
Гласнику САН, 1953, књ. V, св. 1, стр. 153— 154].
ЖИВКОВИЋ Драгиш а: Ј ед н а д р а м с к а сцена у вези с В у к о в о м б о р б о м и њ ено
а ут о р ст во . — Зборник Матице српске за књижевност и језик, Нови
Сад, 1955, књ. III, стр. 181— 182.
ЖИБКОВИЋ д-р Драгиша: П очец и ср п ск е књ иж евне крит и ке (1 8 1 7 — 1 8 6 0 ).
[В у к о в а књ иж евна к р и т и к а ], Рад. Београд, 1957, стр. 52— 95.
3., А.: О снован о д б о р з а В ук о в С абор. — Политика, Београд, П/1955, бр. (11
септембар).
ЗБ1КИН: В у к К арадж ич и р у с с к а л наука. — Ленинград, 1949. (Кандидатскаи
диссертацил).
И. Д.: В уков сабор. — Задруга, Београд, Х/1954, бр. 291 (30 септембар), стр. 7.
И. 3.: В укови от о д н о с кон кн ез М и лош . — Културен живот, Скопје, Ш/1951,
бр. 3 (12 фебруар), стр. 3.
ИБРОВАЦ д-р Миодраг: О т с т Д о з о н . — Гласник САН, Београд, 1951,
књ. III, св. 1, стр. 127: [Резиме саопштења читаног 18-У1-1951 г. у
Институту за проучавање књижевности САН; има података о Д озо-
новом интересовању за наше народне пјесмеј.
ИБРОВАЦ Миодраг: К о п и т ср и Ф ранцузи . — Зборник Филозсфског факултета,
Београд, 1952, књ. II, стр. 95— 242.
 Прилог библиографији 181

ИБРОВАЦ Миодраг: И з Г рим ово1 кру1а. Г ри м ови преписи ср п ск и х н арод н и х

песам а. Један вест ф ал ски а л б ум ср п ск и х п есам а и з 1 8 1 6 . ■ — Зборник
Матице српске за књижевност и језик, Нови Сад, 1955, књ. III, стр.
24— 34.
ИГЊАТОВИЋ Ђорђе: В у к К араџи ћ и буГарски је зи к . — Младост, Београд,
Ш/1947, бр. 9 (септембар), стр. 77—81. [С5 Додатку . . . сравнитељним
рјечницима. . ..].
ИГ[ЊАТОВИЋ Ђорђе]: В у к Караджиг> и б м т р с к и л т език. — Глас на Бвлгарите
вКЗгославиа, Београд, 11/1950, бр. 92 (16 октобар), стр. 3.
ИЦЊАТОВИЋ Ђорђе]: Б м Г арскот о †зраж дане. Културните отношении
между Сврби и Бнлгари в XVIII и X IX век, Белград 1951, стр. 30
[О Вуку на стр. 14-—17].
ИГОВ Ангел: Вук Стефанович Караджич. — Р а б о т н и ч еск о д е л о , 1947, бр
214; Седмична притурка, бр. 21 (14 септембар).
ИЈ1ИЈАШЕВИЋ Воја: В у к и м акед он ска н арод н а и к њ и ж евн ареч. — Књижевност
и језик, Београд, Ш/1956 бр. 4— 5 (април—мај), стр. 194— 202.
ИЈ1ИЋ Властимир: П о д р и њ е з а свот В ука. — Република, Београд, X IV/1947
бр. 97 (9 септембар), стр. 3.
Ј. Љ.: П о в о д о м П О -т диш њ ице велико! р е ф о р м а т о р а . Бугарски научници о
Вуку Караџићу. — Политика, Београд, ЕГУ/1957, бр. 15971 (26 октобар),
стр. 8. [Мишљење С. Каракостова и А. Бурмова. С. Каракостовје
објавио 1943 г. књигу о Вуку у издању К ом. партије „Нови свет“].
Ј. М.: О б о т ћ ује се зби рка р е т к и х п редм ет а у Д о си т е је в о м и В ук о в о м м у з е ју . —
Борба, Београд, XVII/! 952, бр. 55 (5 март), стр. 5.
Ј. М.: К а к о м у з е је приближити р а д н и м љ у д и м а . — Борба, Београд, ХУШ/1953,
бр. 156 (18 јуни), стр. 4.
Ј А 0 0 0 1 Т 5 Н К[ш1о1Г]: У ик $ 1 . К агасШ Г з кУигсИдипд б и гсћ Ја$ б$1егг. КаГзегћаиа.
П1е1з-Ре51§аће, Мипсћеп, 1953, з. 228—235 5ерага(, з(г. 10 .
ЈАНКОВИЋ Милош Б.: В у к К араџи ћ — неим ар ср п ск е к у л т у р е. — Просветни
радник, Београд, 1/1947, бр. 1 (15 септембар), стр. 1.
ЈАЊУШЕВИЋ Милан.: В у к о в р а д на реф о р м и с р п ск о 1 б у к в а р а и б ук ва р ск е
н а ст аве. — Савремена школа, Београд, II/1947, бр. 4— 5 (април—мај),
стр. 78— 81.
ЈОВАНОВИЋ Војислав М.: В лади чи н о наслеђе. — Борба, Београд, ХУ1/1951,
бр. 208 (2 септембар), стр. 6. [Вуков одговор на чланак М. Прице у
А д г а т т е г 2еЦип§ 1853 о неслози између књаза Данила и стричева
његових].
ЈОВАНОВИЋ д-р Војислав М .; Ј ед а н у к р а ји н ск и п р е в о д ср п ск и х н а род н и х
п еса м а . — Гласник САН , Београд, 1951, књ. III. св. 1, стр. 120— 121
[Резиме саопштења читаног у Институту за проучавање књижевности
САН 2ЛД-1951 г.].
ЈОВАНОВИЋ Војислав.: З а оп ш т и зборн и к н аш и х н а род н и х песам а. — Борба,
Београд, XVII/1952, бр. 137 и 138 (9 и 10 јуни), стр. 6.
ЈОВАНОВИЋ д-р Војислав М.: О л и к у Ф илипа В иш њ ића и д р у т х Гуслара В ук о ва
врем ен а. — Зборник Матице српске за књижевност и језик, Нови Сад,
1954, књ. III, стр. 67— 83.
ЈОВАНОВИЋ Војислав М.: В у к ј е с к уп љ а о п есм е ш ест р а з н и х н а р о д а . —
Борба, Београд, ХХ/1955, бр. 127 (31 мај), стр. 2. [Рубрика Писма уре-
дништву].
ЈОВАНОВИЋ Живорад П.: БиблиоГрафија з а 1 9 4 7 «. 2. О В у к у К араџ и ћ у. —
Историски гласник, Београд, И/1949, бр. 1 (јануар—март), стр. 126.
182 Ковчежић

ЈОВАНОВИЋ Живорад П.: Најважнији дошђаји из живоша Вука Сш. Караџића.

— Дуга, Београд, 111/1947, бр. 111 (20 септембар).
Ј[ОВАНОВИЋ] Ж[иворад] П.: Хронолошја важнијих догађаја из живота В.
Ст. К а р а џ и ћ а . — Кн.ижевност, Београд, 1/1947, св. 9— 10 (септембар—
октобар), стр. 315— 325.
ЈОВАНОВИЋ Живорад П.: Стотдишњица једноГ занимљивоГ „књижевноГ доГо-
вора“. — Република, Београд, ХУП/1950. бр. 3 (16 мај), стр. 3.
ЈОВАНОВИЋ Иванка.: Вук Караџић, Бранко Радичевић и Ђура Даничић. —
Хрватска ријеч, Суботица, 111/1947, бр. 39 (26 септембар), стр. 2.
ЈОВАНОВИЋ Јагош: Стеф. Караџић: „Црна Гора и Бока Которска“ („Ново
поколење", Београд, 1953). — Стварање, Цетиње, УШ/1953, бр. 7— 8
(јул—август). стр. 473—477.
ЈОВАНОВИЋ Олга.: 82-Годишњица смрти Вука Караџића. — Омладински
покрет, Цетиње, У1/1946, бр. 2 (24 јануар), стр. 8.
ЈОВАНОВИЋ Р.: На Вукову оГњишту. — Вјесник, Загреб, ХУ11/1957, (22
септембар).
ЈОВИЋ Ст.: Из наше прошлости: Неколико података о боравку Вука Караџића
у Брзој Паланци. — Крајина, Неготин, 1У/1955, бр. 21 (14 октобар), стр. 6.
ЈОКСИМОВИЋ Хранислав М.: Болести Вука Караџића и њеГосе породице. —
Српски архив за целокупно лекарство, Београд, ХХХШ/1955, св. 5— 6
(мај—јуни), стр. 698—702.
ЈУГОВИЋ Миодраг.: Вукова борба за отварање школа. — Двадесети октобар,
Београд, ГУ/1947, бр. 147 (11 септембар), стр. 9.
ДЈКАМС к 5 Јапко.: Уик 8 1 е/апоуГс КагасШс Гп беГачккГ гаггеб. — Ое1аузка
епо1поб1, 1_јић1јапа, Ш/1947, §1. 37 (12 керЈетћаг), з(г. 6.
ДЈКАМС1С Јапко.: Уик Б1е/апоуГс КагасШс V ћогђГ га бетокга/ГгасГјо кићиге.
— Оћгогшк, Бјић1јапа, 11/1947, §1. 9— 10 (зер1етћаг—окЈоћаг), з1г.
373— 377.
ДЈКАћЈС1С Ј[апко]: ВечоГисГопагт гпапШсетк Гп дГахтк паргесГпеда сГоуеПуа
V. 8 1 . КагасШс. — Ое1аузка епо(поз1, БјиМјапа, Х1/1952, §1. 48 (21 по-
уетћаг), з!г. 7.
К.: Попрсје Вука Ст. Караџића. — Преглед, Сарајево, П/1947, књ. II, св.
8—9, стр. 652— 653. [Рад проф. Кундмана].
К.: КњиГе и публиксцчје о Вуку Караџићу. — Књижевност, Београд, Ш/1948,
св. 10 (октобар), стр. 696— 697.
К. В.: В ук о ва писма. — Борба, Београд, ХШ/1948, бр. 78 (31 март), стр. 2.
К. С .: Обновљена је зГрада Велике школе. — Политика, Београд, ХГУ/1948,
бр. 13107 (15 децембар), стр. 5.
КАЖИЋ Вл[адимир]: Нешто о Вуку као критичару и полемичару. — Сусрети,
Цетиње, Н/1954, бр. 3 (март), стр. 199.
КАЖ ИЋ Влад[имир]: Рат за језик. — Млада култура, Београд, 1П/1954, бр. 21
(25 март), стр. 1, 3, 6 [О полемици Вук — Хаџић].
КАЖ ИЋ Душанка: Вук и ЊеГош. — Омладински покрет, Цетиње, УП/1947,
бр. 36 (7 септембар), стр. 6.
КАЖИЋ, М[арко]: Једна значајна књта Вука Караџића о Црној Гори. —
Побједа, Цетиње, 1У/1947, бр. 55 (20 август), стр. 6.
КАЖИЋ М[арко]: Најближи сарадници Вука Караџића. — Побједа, Цетиње,
бр. 59 (3 септембар), стр. 6.
КАЖ ИЋ М[арко]: Вук и њеГово дјело. — Побједа, Цетиње, ГУ/1947, бр. 65 (29
септембар), стр. 6.
 Прилог библиографији 183

КАБЕбШ Нахап: 1п1егег1тГ ј У и к К агахкф И р е г р о е г ш р о р и Ч о ге гкцГрШ е. —

Је1а е ге, РпбРпа, Ш/1951, ђг. 6, р. 369— 385.
КАЦКОВА Лилии: Вук Караджич. Л и т е р а т у р е н ф рон т , 1947, бр. 4 (11
октобар).
КАШАНИН Милан: И зм е ђ у ор л а и вука. — Књижевност, Београд, УШ/1953,
кн>. XVII, св. 11 (новембар), стр. 365— 381.
КАбТЕБАН Јиге: Уикоу га( ј рокјес/а. — КерићНка, 2аегеђ, 111/1947, ђг. 10
(Пз1ора(Ј), 51 г . 682— 687.
КАбТЕЕАИ Јиге: N еоЧромогпо рГзапје о Уики 51ефапо\Ии КагаЧНси. — Цје1о,
2ај»гећ, 1/1948, ђг. 6 (јиш), к1г. 466—468.
КЕЦМАНОВИЋ Илија: В у к С т . К араџик. — Ослобођење, Сарајево, 1У/1947
бр. 283 (21 септембар), стр. 1.
КЕЦМАНОВИЋ Илија: Вук К араџић, њехов ж ивот и р а д . — Свјетлост. Сарајево,
1947; стр. 7 4 +1 ; 8°. Т. 5.000. [Садржи и малу библиографију старих
и нових публикација о Вуку Караџићу].
КЕЦМАНОВИЋ Илија: В у к — Њ ет ш — С в е т о за р М а р к о ви к . Свјетлост,
Сарајево, 1949; стр. 7 + 74; 20x13,5.
КЕЦМАНОВИЋ Илија: В у к К араџик ( У з и з б о р В у к о в и х и ст ори ски х с п и с а ).
Просвјета. Загреб, 1951; стр. Х1ЛУ + 278; 19,5x14. Библиотека Про-
свјете, коло II, кн>. 14.
КЕЦМАНОВИЋ Илија: В у к К араџић. Сел>ачка књига. Сарајево, 1953; стр. 100;
17x12; Т. 1.000. Кол. Џепна библиотека, 9. [Са речником мање познатих
речи].
КЕЦМАНОВИЋ Илија: Предговор књизи В у к К араџ и ћ . Ж и во т и д е л о .
Скопје, 1955; стр. 188; Т. 3.000. Библиотека школски писатели.
КЕЦМАНОВИЋ Илија: В у к К араџић. Ж и во т и р а д . Приредио и предговор
написао.------- Свјетлост. Сарајево, 1956; стр. 3 0 0 + (3); 16x12; Т. 3.500.
Школска библиотека, коло II, 11— 12. [Са речником и напоменама].
КИРИЋ Н.: У сп ех Н е д е љ е к њ т е у Тит елу. — Дневник, Нови Сад, ХН/1953,
бр. 28 (12 новембар), стр. 6.
КИСИЋ Чедо: В у к К араџић (1787— 1864). — Омладинска ријеч, Сарајево,
У/1949, бр. 186 (30 јануар), стр. 3.
КИЋОВИЋ Мираш: С л ово п ре В ука. — Наш Језик, Београд, 1950, Н. С.
књ. I, св. 5—6, стр. 210— 212. [Слово „ ј“ употребљавали су прије Вука
чак и калуђери, а било га је и у световној књижевности].
КИЋОВИЋ д-р Мираш: С т ери ја и В у к К араџи ћ. Нњига о Стерији. Српска
књижевна задруга. Београд, 1956, коло ХБ1Х, књ. 335; стр. 297—351.
[Извађен и сепарат].
СИббОБО 5.: К агаЛ И с У ик. 5 1 ер к . Саббе1Гб Епсук1орајсИа оГ ШегаШге. Боп-
Ооп, 1953, 8. 1.100.
КОВБАК МПап: З г р з к а хМаја т Уик 5 . К а га Л и с . — босЈјаНзбспа пн5е1,
Еиђ1јапа, II/1954, §1. 2 (Геђгиаг), 51г. 62— 64.
КОВАЧЕВИЋ Божидар: В у к и т ди на 1847. — Просветни преглед, Београд,
Н/1947, бр. 15— 16 (4 септембар), стр. 1.
КОВАЧЕВИЋ Божидар: В ук о во ш коловањ е. — Двадесети октобар, Београд,
IV/1947, бр. 145 (5 септембар), стр. 9. [Из живота и учења В. С. Кара-
џића].
КОВАЧЕВИЋ Божидар: С ш от ди ш њ и ца В у к о в е п о б ед е. — Пионирске новине,
Београд, Ш/1947, бр. 1 (5 септембар).
184 Ковчежић

КОВАЧЕВИЋ Божидар: Д еш и њ ст во и уеч а ш т в о В ук а К араџи ка. —- Пионирске

новине, Београд, III/1947, бр. 2 (12 септембар), стр. 4. — Зрењанин (Зре-
њанин), V /1956, бр. 172 (14 јануар).
КОВАЧЕВИЋ Божидар: В у к и н ароди а п оези ја. — Млади борац, Београд,
1У/1947, бр. 153 (18 септембар), стр. 6.
КОВАЧЕВИЋ Б[ожидар]: В ук о ва д е л а . — Књижевност, Београд, 1/1947, св.
9— 10 (септембар— октобар), стр. 307—311. [Библиографија Вукових
радова без ,,објавленија“].
КОВАЧЕВИЋ Божидар: Л р о с л а в а В укове б о р б е и п о б ед а народно / јези к а . —
Књижевност, Београд, 1/1947, св. 11— 12 (новембар—децембар), стр.
475— 476. [Дужа бегешка].
КОВАЧЕВИЋ Божидар: Њ ет ш п о х о д и В у к а . ■ — Побједа, Цетиње, VIII/1951,
бр. 28 (28 септембар), стр. 2.
КОВАЧЕВИЋ Божидар: Ј у т р о у ш т ам п арији ЈерменскоГа м анаст ира. — Ле-
топис Матице српске, Нови Сад, СХХ1/1947, књ. 361, св. 7— 8 (септембар—
октобар), стр. 117— 124. [Стихови].
КОВАЧЕВИЋ Божидар: В у к о в ж ивот. — Књижевност, Београд, 1/1947, св.
9— 10 (септембар— октобар), стр. 459— 477. Прештампано у књизи В ук
К араџић, њ е т в ж ивот и кул т урн о-револ уц и он арн и р а д . Београд, 1947;
(II издање 1948); у зборнику У и к К агасШ с ш п јед о уа б об а. Ејић1јапа,
1948; 81г. 48— 72; у књизи И з прош лост и. Српска књижевна задруга.
Београд, 1949; стр. 31— 55; коло ХБУ, књ. 308. Као посебно издање:
Ново поколење. Београд, 1949; стр. 36. Библиотека пионира. Народна
књига. Београд, 1953; стр. 45. Знаменити људи, 2. [Допуњено извјесним
бројем слика. Посебна издања су мјестимично преиначена].
КОВАЧЕВИЋ Божидар: В ук-уч есн и к и и ст ори чар уст ан к а. — Омладина, Бео-
град, У/1947, бр. 76 (24 септембар), стр. 3.
КОВАЧЕВИЋ Божидар: Д в е књ т е о В у к у . (А. Б елић, В у к о в а б о р б а з а н а-
р о д н и и књ иж евни је з и к . — А. Б ел и ћ , В у к и Д а н и ч и ћ ). — Летопис
Матице српске, Нови Сад, СХХН/1948, књ. 362, св. 9— 10 (новембар—
децембар), стр. 623—625. [Са краћом библиографијом чланака у ли-
стовима и часописима поводом Вукове прославе].
КОЛАРИЋ М[иодраг]: С т еван овић М ., П а в ел Ћ урковић к ао порт рет и ст а.
И зд. Народног музеја. Београд, 1953, стр. 8— 9, 13 [О портрету В.
Караџића].
КОСТИЋ Душан: В у к к н езу. — Двадесети октобар, Београд, 1У/1947, бр. 148
(26 септембар), стр. 9.
КОСТИЋ Ђорђе: В у к К араџи ћ. — Савремена школа, Београд, II/1947, бр.
4— 5 (април—мај), стр. 1—5.
КРАВЦОВ Н.: И з ист ори и р у с с к о -с е р б с к и х л и т ер а р ур м л х св.чзеп. — Славине,
Москва, 1955, № 6, стр. 25—29.
КРАВЦОВ Н. И.: И д е п н о е содерж ание сер б ск о т зп оса. — Трудв: Института
зтнографии им. Миклухо-Маклаи, 1951, Н. С. т. XIII, стр. 303— 360.
КРАВЦОВ Н. И.: С ербски п з п о с и исшори.ч. — Советскаи зтнографил, 1948,
№ 3, стр. 90— 107.
КРУШЕВАЦ Тодор: В у к о в о д је к у Б осни. — Преглед, Сарајево, 11/1947 књ. II,
св. 8—9, стр. 572— 580.
К[РУШ ЕВАЦ] Т[одор]: О д зи ви из Б осн е н а В укове п рославе д о 1914 т ди не.
— Преглед, Сарајево, II/1947, кн_. II, св. 8—9, стр. 643—649.
КУПРЕШАНИН Вељко: К а к о ј е В у к и зд а в а о своје к њ т е. — Сељачка борба,
Београд, Ш/1947, бр. 40 (2 октобар), стр. 10.
КУПРЕШАНИН Вељко: В у к С т . К араџић, неим ар наи е н ародн е к у л т у р е. —
Сељачка борба, Београд, Ш/1947, бр. 36 (4 септембар), стр. 1.
К[УПРЕШАНИН] В[ељко]: Четири вел и ка д а т у м а наш е књ иж евност и у
1847. — Словенско братство, Београд, 1/1847, стр. 163 —164.
 Прилог библиографији 185

КУПРЕШАНИН Вељко: В у к Сш ефановић К араџић, П рви и Д р у ш сри ски у сш а -

нак. — Југославија, Београд, Н/1948, бр. 6 (јануар), стр. 36.
КУПРЕШАНИН Вељко: А л ексан д ар Белић, В у к о в а б ор б а з а народни књиж евни
је з и к . — Југославија, Београд, Н/1948, бр. 14— 16 (септембар—октобар),
стр. 43.
КУПРЕШАНИН В[ељко]: В у к о в пут у књ иж евност и. — Наша домовина,
Београд, 1/1949, бр. 3 (новембар), стр. 24— 25 са сликама.
КУПРЕШ АНИН Вељко: Предговор И за б р а н и м исш ориским списим а. Знање.
Београд, 1952; стр. 7—32. Школска библиотека, 10.
КУПРЕШАНИН Вељко: В у к С т еф ановић К араџи ћ. С вед о ч а н ст са о П р в о м
у с т а н к у . Одабрао и приредио Вељко Купрешанин. Ново поколење.
Београд, 1954; стр. 217— 220 [Напомена].
КУТАСОВА О.: Предговор преводу КИославские народние песни. Москва,
1956, стр. 3— 12.
КУТАСОВА О.: Предговор преводу С ербские н арод т л е сказки . Москва, 1956;
стр. 3— 5.
ЈТ: П рон ађен р у к о п и с В у к а К араџи ћа. — Република, Београд, Х1Х/1952, бр.
329 (19 фебруар), стр. 4. [О оригиналном рукопису Вука Караџића „Исто-
рије Боке и Црне Горе"].
Ј1. А.: А кц и ја з а п од и зањ е спом ен ика В у к у К а раџ и ћ у у Т рш ићу. — Задруга, Бео-
град, ХП/1956 (16 фебруар).
Ј1. М.: С вечан о п рослављ ен а сш от ри десет оЈодиш њ и ца и зд а њ а П р в о \ српскоГ
В ук о во I б ук ва р а . — Лозничке новине, Лозница, 1У/1956, бр. 139 (15 јуни),
стр. 1 и 3.
ЛАЗАРЕВИЋ Душан: В у к К араџи ћ. — Село, Београд, ХХН/1947, бр. 667 (7
септембар), стр. 1.
ЛАЗАРЕВИЋ Сања: В у к о в круГ у Х р ват ској. — Српска ријеч, Загреб, УШ/1950,
бр. 310 (19 мај). [Поводом изложбе српске књиге и штампе у НРХ].
ЕА2АКЕУ1С бапја: Уикоу1 загабпш 12 Н паезке.. — Ујезшк: ИРН , 2а§геђ,
Х/1950, ђг. 1700 (21 окЈоћаг).
ЛАЛЕВИЋ М[иодраг]: Д а пом ерим о међаш к о ји ј е В у к п ост ави о . . . — Не-
дељне информативне новине, Београд, 11/1952, бр. 75 (8 јуни), стр. 7.
ЛАЛЕВИЋ М. С.: Н а В у к о в у оењ иш т у у Т рш ићу. — Република, Београд,
ХХ/1953, бр. 406 (11 август), стр. 2—3; бр. 407 (18 август), стр. 2.
ЛАЛЕВИЋ М. С.: Јези к и ст и л пословица В у к о в е зби рке. — С.варање, Це-
тиње, Х/1955, бр. 7— 8 (јули— август), стр. 452—467.
ЛАЛИЋ Радован: В у к К араџи ћ — велики неим ар с р п ск е к у л т у р е . — Борба
Београд, ХП/1947, бр. 208 (2 септембар), стр. 1. — КериђНка, 2а§геђ,
Ш/1947, ђг. 9 (гијап), 5Сг. 604— 606. — Ургабапје патћ <3ш, 1јић1јапа,
Ш/1947, ђг. 36—37 (зерЈетђаг), з1г. 881— 883. Прештампано у к њ и з и
Уик К а га б И с т п јер о еа Вођа. б1оуепзк1 кпјјгпј гауоб. Ејиђ1јапа, 1948;
з(г. 5— 10.
БАТАК 1з1уап: К а г а б г к г Уик т п сеп ек сПсзегеге. — 7 пар, ЕЈоуј бас1, Н/1949,
№ 38 (19 зер1етђаг).
ЛАТКОВИЋ д-р Видо: Заш т о ј е В у к К араџић м орао поби једи т и . — Стварање,
Цетиње, 11/1947, бр. 9 (септембар), стр. 533— 540. — Рад, Београд, 1947,
(9 октобар).
ЛАТКОВИЋ д-р Видо: О ж ивот у В у к а Сш . К араџ и ћ а (1787— 1864). — Борба,
Београд, ХН/1947, бр. 219 (14 септембар), стр. 2. [Са Вуковим портретом
од А. Јовановића из 1841 г.].
ЛАТКОВИЋ д-р Видо: П р в е б о р б е за књ иж евну крит и ку. — Књижевност,
Београд, 1/1947, св. 9— 10 (септембар— октобар), стр. 224— 232. Чланци
из књиж евност и. Народна књига. Цетињг, 1954; стр. 5— 15.
186 Ковчежић

Ј1АТКОВИЋ Видо: Белешке ,објашњења и речник уз IV књ. Сриских народних

пјесама. Просвета. Београд, 1954; стр. 487—660.
Ј1АТКОВИЋ д-р Видо: Св. Матић, Вуков певач Рашко. П. О. из Зборника М.
српске за књиж. и језик, књ. II, 1954. — Прилози КЈИФ, 1956, књ. XXII,
св. 3—4, стр. 310.
ћОКШ С Ре1аг: А пер '1 киНига ез Уик 51е/апоукх КагасЈгзјсз. Ш<Ј, бићоЉ а
Х1/1947, № 9 (бер1етђаг), б1г. 681—688. [ВшегаПја].
Ј1ЕСКОВАЦ Младен: Вук и Бранко. — Слободна Војводина, Нови Сад,
У1/1947, бр. 907 (21 септембар), стр. 2.
Ј1ЕСКОВАЦ Младен: ,,Пестиш“ у једној Вуковој пословици. — Наш језик,
Београд, 1950, Н. С. књ. I, св. 7— 8, стр. 21. [О значењу те ријечи писала
и Шаулић Аница у Н. Ј., 1950, књ. II, св. 1—2].
М.: Разшвори о једном предавању: ..Савест једне епохе“ . Стерија или Вук! —
Трибина, Нови Сад, 1956, (15 април).
М.: И з прошлости Книнске крајине. Боравак Цоситеја Обрадовића и Вука Ка-
раџића. — Шибенски лист, Шибеник, У/1956, (3 октобар).
М. В.: Уик Кагабпсз ојсепг Ш. зегћзксеј. — Кођо1шк, 1947, № 286, 5. 5. [ба
Уикоуош бНкотј.
М. В .: Зегћзка роеп ја 1ш1ока. — ТуЉЈеп, 1947, № 3, 5. 12.
М. Ћ.: Вук Караџић у борби за народну културу. — Транспорт, Београд, 11/1947,
бр. 7 (30 август), стр. 7.
М. Н.: М узеј Вука и Доситеја, научни центар за проучавање слободарске кул-
туре прошлости наше. — Политика, Београд, ХБУ1/1949, бр. 13413
(5 децембар), стр. 3.
М. П.: Вук Караџић и Њетш према Доситеју. — Стварање, Цетиње, У11/1952,
бр. 4 (април), стр. 561— 562. [Поводом студије М. Костића „Д. Обра-
довић у историској перспективи XVIII и XIX века“].
М. Т.: У Лозници се подиже споменик Вуку Караџићу и Анти Ботћевићу. —
Глас Подриња, Шабац, Х/1954, бр. 389 (15 јануар), стр. 4. [Са сликом
Вуковом].
М. Т.: У Тршићу одржан традиционални Вуков сабор. — Борба, Београд,
ХХИ/1957, бр. 255 (16 септембар).
М[А0АКА§ЕУК5] <Ј-г В[гапко]: Уико\о бје1о ј е гајебтско киНито бокго тг/А
паГНћ пагоба. — ИагоЈш Нб1, 2аегеђ, 111/1947, ђг. 704 (14 зерСетђаг),
б!г. 4.
МАСАКА§ЕУ1(5 <1-г Вгапко: Родоуог и г Бггзке пагобпе рјезте. Ргобује1а.
2аегеђ, 1951; б1г. 305—310.
МАСАКА§ЕУ1<5 <1-г Вгапко: Р о§ оуог иг ИагоЛпе ргГроЛјеСке. РгобУЈе1а.
2аегеђ, 1951; б1г. 257—264.
М[АГАРАШЕВИЋ] Б[ранко]: Вуков боравак у Топуском. — Српска ријеч,
Загреб, 1/1951, бр. 3 (септембар), стр. 11.
МАГАРАШЕВИЋ д-р Бранко: Једна значајна стотдишњица. — Српска ријеч,
Загреб, Х/1953, бр. 389 (март), стр. 18— 19. [О Српским народним при-
повијеткама].
МАКСИМОВИЋ Десанка: Вуково рођење. — Млади борац, Београд, IV/1947,
бр. 151 (4 септембар), стр. 1. [Пјесма].
МАКСИМОВИЋ Десанка: Три песме. — Књижевност, Београд, 1/1947, св.
9— 10 (септембар— октобар), стр. 142— 146. [Питалице; Исто то само
мало друкчије; Утук].
 Прилог библиографији 187

МАМУЗИЋ д-р Илија: Станко Враз и српска књижевност. — Гласник САН,

Београд, 1951, књ. III, св. 1, стр. 120 [Резиме саопштења читаног
5-Ш-1950 г. у Институту за проучавање књижевности САН]. Зборник
радова Института за проучавање књижевности САН, књ. 2. Београд,
1952; стр. 285— 307.
МАНДИЋ М.: БеоГрад није само Главни Град . . . — Радник, Београд, 1У/1953,
бр. 183 (22 октобар), стр. 4.
МАРИНКОВИЋ А.: Вук Ст. Караџић и народна поезија. — Народна армија,
Београд, Ш/1947, бр. 197 (9 септембар), стр. 4.
МАРИНКОВИЋ Антоније: Вук Ст. Караџић и наша народна поезија. — Мла-
дост, Београд, Ш/1947, бр. 9 (септембар), стр. 75—77.
МАРИНКОВИЋ Боривоје: Једна епизода из живота Симе Милутиновића. —
Израз, Сарајево, 11/1958, 6р. 1 (јануар), стр. 92— 99 [Има помена о
Вуку].
МАРКОВИЋ Љубица: Вук и Срезњевски. — Република, Београд, XIII/1946,
бр. 27 (7 мај), стр. 4. [О књизи Измаила Иваг овића „Живот Вука Ст.
Караџића“].
МАРКОВИЋ Љубица: Мина, кћи Вука Караџића. - - Република, Београд,
X IV/1947, бр. 99 (23 септембар), стр. 2.
МАРКОВИЋ Марко: Вукова стотдишњица у школама. — Побједа, Цетиње,
1У/1947, бр. 62 (13 септембар). стр. 13.
МАРКОВИЋ Стеван: Вук Караџић у Крагујевцу. — Наша стварност, Кра-
гујевац, IV/1952, (25 октобар).
МАСЈТОВ К ). С.: Изучение нзжних и западнмх нзиков в СССР за последние
деснтв лет .Издателвство Академии наук СССР. Москва, 1945; [Податак
о кандидатској дисертацији Т. П. Попове о Вуковом Рјечнику на стр. IV].
М[АТИЋ] С[ветозар]: Да ли је Вуков „Стараи, Рашко“ предак Светозара
Марковића?. — Наша књижевност, Београд, 1/1946, књ. III, св. 10
(октобар), стр. 303.
МАТИЋ Светозар: Белешке и објашњењауз II књ. Српских народних пјесама.
Просвета. Београд, 1953; стр. 625—784.
МАТИЋ Светозар: Косовске песме поникле у Срему. — Дневник, Нови Сад,
ХП/1954, (29 децембар).
МАТИЋ Светозар: Један Вуков латинизам. ■ — Наш језик, Београд, 1954.
Н. С. књ. V, бр. 9— 10, стр. 337—340.
МАТИЋ Светозар: Порекло косовских песама краткоГ стиха. — Зборник Матице
српске, Нови Сад, 1954, св. 1, стр. 7— 25.
МАТИЋ Светозар: Вуков певач Рашко. — Зборник Матице Српске за књи-
жевност и језик, Нови Сад, 1954, књ. II, стр. 58—66.
МАТИЋ Светозар: Порекло косовских песама краткот стиха (Одотвор I.
Н. Банашевићу), — Зборчик Матице српске за књижевност и језик,
Нови Сад, 1955, књ. III, стр. 220—229.
МЕДАКОВИЋ Дејан: О ретким писаним и штампаним књтама на подручју
Боке Которске. — Споменик САН, Одељење друштвених наука, Бе-
оград, 1953, књ. III, (Н. С., књ. 5), стр. 35— 37 [„Зборник извештаја
о истраживањима Боке Которске“ — О старим и ретким књигама и
рукописима које је Вук добијао из Котора од В. Врчевића и В. По-
поповића].
МИЛИСАВАЦ Живан: Један мост између Срба и Руса. — Билтен за сарадњу
Војводине са СССР, Нови Сад, 1947, бр. 4 (мај), стр. 30—44. И з књи-
жевно/ и културноГ живота. Матица српска. Нови Сад, 1951, стр.
255—276.
188 Ковчежић

МИЛИСАВАЦ Живан: Два шабора. Летопис Матице Српске, Нови Сад,

ХХ1/1947, књ. 361, св. 7— 8 (септембар— октобар), стр. 93— 104. Вук
и Стратимировић. И з књижевноГ и културног живота. стр. 49—67.
МИЛИЋЕВИЋ Живко: За једним Вуковим писмом. Радозналости. Есеји.
Минерва. Суботица, 1954; стр. 23—42.
МИЛОВИЋ Јевто: Филип Вуковић и Вук Караџић. — Стварање, Цетиње,
Х/1955, бр. 7—8 (јули—август), стр. 485—486.
МИЛОВИЋ Јевто: Њетшев боравак у Бечу 1836 и 1837 и њехов покушај д а
пође у Париз. — Историски записи, Цетиње, VII/1954, књ. X , стр. 95,
97—8, 102—4, 105.
МИЛОВИЋ Јевто: Једна посјеша Њетшу 1841. — Радови Института ЈАЗУ
у Задру, Задар, 1955, књ. II, стр. 297— 317.
МИЛОСАВЉЕВИЋ Пеђа: И з албума БеоЈрада (у Вуковом музеју). — Београд-
ске новине, Београд, Ш/1954, бр. 113 (20 октобар), стр. 10.
МИЛУТИНОВИЋ д-р К[оста] Н: Доситеј и Вук. — Гледишта, Ниш, Н/1954,
бр. 1—2 (јануар— фебруар), стр. 1— 16. [Однос Вука према Доситеју
посматран кроз српску критику].
МИЉКОВИЋ Бранислав: Око Вука 1847. — Република, Београд, Х1У/1947,
бр. 100 (30 септембар), стр. 3—4.
МИЉКОВИЋ Бранислав: „О овом издању“ . Поговор Животу и обичајима
народа српскоп Српска књижевна задруга. Београд, 1957; стр. 330— 337.
МИРЧИЋ Спасоје Д.: Народна и феудална књижевност. Параћин, 1955.
(Штампано као рукопис).
МИТРОВИЋ Брана: Животно дело Вука Карадића. — Наша реч, Лесковац,
1У/1947, бр. 23 (7 септембар), стр. 1.
МИТРОВИЋ Брана: Поводом сшотдишњице културних тековина српскот
народа. — Наша реч, Лесковац, IV/1947, бр. 6 (8 фебруар), стр. 1.
МИТРОВИЋ М[итра]: У славу борбе и победе Вука Караџића. — Глас НФС,
Београд, 1У/1947, бр. 676 (1 септембар), стр. 1. Хрватска ријеч, Суботица,
Ш/1947, бр. 36 (5 септембар), стр. 2.
МИТРОПАН Петар: Вуково мишљење о реформи рускоз правописа. — Збор-
ник Филозофског факултета. Београд, 1955, књ. III, стр. 389-—397.
[Читано у Институту за проучавање књижевности САН 11-111-1952 г.
под насловом: Покушај Вука Караџића да реформира руски правопис.
Резиме у Гласнику САН, Београд, 1952, књ. IV, св. 1, стр. 143— 144].
МИХАИЛОВИЋ Божо: Слово ,,џ“ у паштровићским документима X VII века.
— Прилози КЈИФ, Београд, 1956, књ. XXII, св. 1—2, стр. 127— 128.
[Са 1 факсимилом].
МИХАЈЛОВИЋ Борислав: Д ва сусрета и једно испуњено пророчанство.
(Репортажа о Вуковом и Доситејевом музеју у Беојраду). — Недељне
информативне новине, Београд, 1/1951, бр. 6 (19 август), стр. 6.
МИШИЋ Зоран: Вук, Ћура, Бранко — шри примера младима. — Омладина,
Београд, У/1947, бр. 75 (20 септембар), стр. 3.
МОДЗАЛЕВСКИИ Л. Б.: Неизданнал автобиоГрафил В. С. Караджича. —
Научнвш бкзллетенв Ленинградского государственного университета
Ленинград, 1946, № 11— 12, стр. 4— 7. [Краћа аутобиографија коју је
Вук написао за Кепенове „Библиографске листиће“ -—• приложен и
факсимил].
МОЈАШЕВИЋ Мил>ан: Вукове народне приповетке. — Омладина, Београд,
У/1947, 6р. 70 (3 септембар), стр. 6.
МОЈАШЕВИЋ Миљан: Доситеј и Вук у односу према нашој и друГим европским
књижевностима. — Стварање, Цетиње, 11/1947, св. 9 (септембар), стр.
498— 502.
 Прилог библиографији 189

МОЈАШЕВИЋ Миљан: Две прве шшамиане приповешке.— Летопис Матице

Српске, Нови Сад, СХХ1/1947, књ. 361, св. 7— 8 (септембар—октобар),
стр. 165— 168. [„Међедовић" и „Ћосо и диете"—преводи Јулиуса Шоткија
штампани у Бреслави 1816— 1819].
МОЈАШЕВИЋ Миљан: Српска народна приповетка у немачким преводима
од Грима и Вука до Лескина (1815— 1915). Докторска дисертација. Научна
књига. Београд, 1950; стр. 173. [О Вуку види регистар].
МОЈАШЕВИЋ Миљан: О Вуковој стилизацији српских народних приповедака.
— Зборник Етнографског музеја у Београду 1901— 1951, Београд, 1954,
стр. 300— 315.
МОЈАШЕВИЋ Миљан: Стошдишњица немачко! превода Вукове збирке при-
поведака. — Политика, Београд, 1Л1/1955, бр. 15143 (27 мај), стр. 9.
МОЈАШЕВИЋ Миљан: Културно-посредничка улот часописа Дав Аи.ч1ап(1
измећу Немаца и Јучословена (1828— 1893). 2. АиЛапс! и Вук Карс-
џић. — Зборник Филозофског факултета, Београд, 1955, књ. III, стр.
432—436.
МОСКОВЈБЕВИЋ Милош: Поводом 100-тдишњице II издања Вукова ,,Рје-
чника'\ — Наш језик, Београд, 1952, Н. С. књ. IV, св. 1— 2, стр. 58— 68.
[Предавање одржано на Коларчеву универзитету у новембру 1952].
М УЧАЛИЦА Олга: ,,Еспап без саибије“ — Дуга, Београд, V I/1950, бр. 255
(август). [Уз Вукову молбу ђумрукани, Београд, 5 маја 1852 поводом
забране његова рјечника].
МУЧИБАБИЋ М: Вуков род и „чобанска школа" под Јахорином. — Ослобођење,
Сарајево, ХШ/1956, (30 децембар).
Н. С.: Пре 80 ;. док се лечио у Бањи Топуско Вук Караџић је проучавао језик и
обичаје овоГ краја. — Политика, Београд, ХБ1Х/1952, бр. 14379 (29
децембар), стр. 4.
Н. Т.: Кроз изложбу „ Српске књте и Вукових дела". — Политика, Београд,
ХЕ1У/1947, бр. 12714 (13 септембар), стр. 5.
НЕДЕЈБКОВИЋ д-р Душан: Улот народне песме у Вуковој културној рево-
луцији и методолошко питање разликовања рационално/, револуционарно/
језГра народне уметноспш и културе. (Са Вуковим портретом). — Гласник
Етнографског института САН Београд, 1952, књ. 1, св. 1— 2, стр. 1— 8.
[Сепарат. Београд, 1952, стр. 8].
НЕДИЋ Владан: Белешке Саве Мркаља из бечке душевне болнице. — Прилози
КЈИФ, Београд, 1954, књ. X X, св. 3— 4, стр. 303—305. [Три белешке
Мркаљеве Вуку].
НЕДИЋ Владан: Библиотека Вука Караџића. — Библиотекар, Београд, У1/1954,
6р. 4, стр. 201—210; УН/1955, бр. 1— 2, стр. 15—24; бр. 3—4, стр.
162— 171; УШ /1956, бр. 1— 2, стр. 63— 74.
НЕДИЋ Владан: Један српскџ мотив у Шевченка. •— Зборник Матице српске
за књижевнозт и језик, Нови Сад, 1955, к » . III, стр. 216— 218.
НИКИЋ ЈБубомир: Анастас Јовановић и рисански свештеник Вук Поповић.
— Историски записи, Цетиње, 1954, књ. X, св. 2, стр. 576— 582
НИКОЛИЋ Марко С.: Вук Поповић — сарадник Вука Караџића. — Стварање,
Цетиње, УИ/1952, бр. 11 (новембар), стр. 700—704.
НИКОЛИЋ М .: Један Караџићев „пренумерант“ . — Весник православног
свештенства, Београд, 1958, (15 јануар) [О Ђ. Николајевићу].
БЈОУАК Уојко: Уик 5(е/апо\чс КагасШс ш пједоуо с1е!о. — М1асИп5ка геутја-
1_јић1јапа, III/1947—8, П. 1—2, 5(г. 59—63.
190 Ковчежић

НОВАКОВИЋ Бошко: Први Српски устанак у књижевности. Вук Караџић,

Ф. Вишњић и М . Ненадовић. — Ослобођење, Сарајево, Х1/1954, бр.
2260 (1— 3 јануар) стр. 14.
П.: Вук Стефановић Караџић. — Одјек, Сарајево, 1/1947, 5р. 6 (септембар),
стр. 3.
П.: Изложба Вукове преписке у зГради ВуковоГ и ДоситејевоГ музеја у Бео\раду.
— Политика, Београд, ХБУ11/1950, бр. 13601 (9 јули), стр. 4.
П. В.: Све већи број посета Вуковој кући у Тршићу. — Лозничке новине, Лозница,
У/1957, бр. 185 (21 јуни).
П. М.: Вук Караџић и Њетш према Доситеју. — Стварање, Цетиње, УН/1952,
бр. 4 (април), стр. 561— 562.
ПАВИЋ Милорад: Вук о Јулинцу. — Књижевне новине, Београд, VIII/!957
Н. С. бр. 38 (31 март), стр. 2.
ПАВИЋЕВИЋ Вуко: Културно-револуционарни значај рада Вука Караџића. —
Побједа, Цетиње, 1У/1947, бр. 54 (16 август), стр. 6.
ПАВЛОВ Д . : Вук Караджич — учен и писател, принтел на бт>лгарскин народ.
170 години от рождението му. Литературен фронт, 1957, бр. 48
(28 новембар).
ПАВЛОВИЋ Миливој: Стотдишњица једне књте и сарадња Вука Ст. Караџића
на њој. — Прилози КЈИФ, Београд, 1954, књ. XX, св. 1—2, стр. 90.
ПАВЛОВИЋ д-р Драгољуб: Менчетићев ,,Радоња“ и наше народне песме.
— Гласник САН, Београд, 1951, књ. III, св. 1, стр. 123 [Резиме
саопштења читаног у Институту за проучавање књижевности САН
14-У-1951 г].
ПАВЛОВИЋ д-р Миливој: УлоГа и значај војвођанских писаца у развитку
српскот књижевнот језика. — Зборник Матице Српске за књижевност
и језик, Нови Сад, 1954, књ. 1, стр. 87— 100.
ПАВЛОВИЋ Миливој: Српске народне пјесме у новом издању Лросвете. —
Прилози КЈИФ, Београд, 1955, књ. XXI, св. 1—2, стр. 132— 140.
ПАВЛОВИЋ д-р Миливој: Евстахије Михајловић и њетв напад на Вука
Караџића. — Зборник Матице српске за књижевност и језик, Нови
Сад, 1955, књ. III, стр. 87— 101. [Читано 16-У1-1952 г. у Институту
за проучавање књижевности САН под насловом Последњи напад на
Вука Караџића; резиме објављен у ГласникуСАН, Београд, 1952, књ.
IV, св. 1, стр. 139].
ПАНИЋ-СУРЕП Милорад: Како је посшао Српски рјечник Вука Стеф. Караџића.
— Дуга, Београд, Ш/1947, бр. 110 (13 септембар).
ПАНИЋ-СУРЕП Милорад: Питање речника нашеГ савременоГ језика. — Два-
десети октобар, Београд, ГУ/1947, бр. 148 (26 септембар), стр. 9.
ПАНИЋ-СУРЕП Милорад: Филип Вишњић — песник буне. Просвета. Београд,
1956. [Вук се помиње у поглављу. „М есто Ф. Вишњића у нашој књи-
жевности“, стр. 123— 129].
ПАНИЋ-СУРЕП Милорад: ,,0 нашој народној приповеци и овој антолошји“ ,
предговор Српским народним приповеткама у редакцији М. Панића-
Сурепа. Полит. Београд, 1957, стр. У-ХШ . [Има и бележака о поје-
диним Вуковим приповеткама].
П[АНТИЋ] М[ирослав]: И з неиздатих писама Мине Караџић. — Вечерње
новости, Београд, Ш/1955, бр. 375 (5 јануар), стр. 5. [Писма В. Богишићу].
РАббУООЕБ ЗУегпег: Уик КагаЈИс ипс! КизДапФ. Ет ВеИгад гиг ЕгЈогхсћипр
с/ег зегбтсћ-гиззтсћеп СетСеДетећипдеп 1т 19 Јћ. [Дисертација бра-
њена у Хамбургу, 1950, али није штампана].
 Прилог библиографији 191

ПЕРОВИЋ Радослав: Предговор књизи В ук С ш . К араџ и ћ , И з и сш ори је П р во

српског уст а н к а . Народна књига. Београд, 1954; стр. 5— 21.
ПЕТРОВИЋ В[ељко]: В ук р евол уц и он ар у борби з а н арод н и је з и к у с р п с к о ј књ и-
ж евносш и. — Југославија, Београд, 1/1947, бр. 2 (септембар), стр. 14.
ПЕТРОВИЋ Вељко: В ук о во д е л о . — Глас НФС, Београд, У1/1947, бр. 881 (7
септембар), стр. 7.
ПЕТРОВИЋ Вељко: Б ран ково м ест о у В ук о во м т р о јст ву. — Српска ријеч,
Загреб, У/1947, бр. 171 (19 септембар), стр. 1.
ПЕТРОВИЋ Вељко: В укови , Б ран кови и Д аничићеви порт рет и . — Књижевност,
Београд, 1/1947, св. 9— 10 (септембар—октобар), стр. 245— 252. [О Вуковим
портретима стр. 247—249Ј.
ПЕТРОВИЋ Вељко: Н аслеђен о сећ ањ е на В у к а . — Летопис Матице Српске,
Нови Сад, СХХ1/1947, књ. 361, св. 7— 8 (септембар— октобар), стр.
162— 164.
ПЕТРОВИЋ Миодраг: В ук као књиж евни крит ичар. — Гледишта, Ниш, 1/1953,
бр. 1 (октобар), стр. 24— 29.
ПЕШИЋ Радмила: М и лиц а С т ојадин овић С р п к и њ а прем а преписци са В ук о м
К араџићем . — Прилози КЈИФ, Београд, 1957, књ. XXIII, св. 1—2, стр.
43—57. [Читано на састанку Института за проучавање књижевности
САН 8-ХН-1952 г. В. Гласник САН, књ. IV, св. 2, стр. 345].
ПОЛЕНАКОВИК’ д-р Харалампије: М а к е д о н ск а т а н арод н а песм а, нејзинит е
собирачи и и здавачи во п рват а половина на X IX век. — Иднина, Скопје,
Н/1950, бр. 5 (мај—јуни), стр. 57—75. (Вук Ст. Карацић, В. И. Глигоровић,
Станко Враз). Прештампано у књизи С т раници о д м а к ед о н ск а т а
књ иж евност . Скопје, 1952; стр. 30— 43.
ПОЛОВИНА Пера: В у к С т еф ановић К араџић, р ево л уц и о н а р у борби за народни
је з и к у с р п ск о ј књиж евности. — Жена данас, Београд, 1947, бр. 50
(октобар), стр. 47—48 са сликом.
ПОПОВИЋ Богдан: И з ж ивота В у к а К араџића. — Књижевне новине, Београд,
УН/1956, бр. 31 (23 децембар), стр. 2. [По биографији И. И. Срезњевског].
ПОПОВИЋ И[ван]: В у к С т . К араџи ћ. — Народни студент, Београд, Х1/1947,
бр. 31 (1 септембар), стр. 7. [Са Вуковим портретом].
П[ОПОВИЋ] И[ван]: Р еф орм а наш еI правописа. ■— Дуга, Београд, V /1949, бр.
190 (26 март), стр. 8.
ПОПОВИЋ Јован: Значајни суср ет и ( м арт н алије о с у с р е т у Њ ет ш а, П уш ки на
и В у к а ) . — Југославија -— СССР, Београд, Ш/1947, бр. 18 (април), стр.
25—27.
ПОПОВИЋ Јован: В у к К араџић и свест н арода о себи. — Глас НФС, Београд,
У1/1947, бр. 688 (15 септембар), стр. 1—2. [Са сликом: Народ на сабору
код Вукове куће].
ПОПОВИЋ Јован: Значај В у к о в за п ун у дем о к р а т и за џ и ју наш е к у л т у р е дан ас.
Рад, Београд, Ш/1947, бр. 112 (20 септембар), стр. 6.
ПОПОВИЋ Јован: Зн ачај Б р а н к о в з а В ук о ву п о б е д у и з а о т ва р а њ е нове е п о х е
у наш ој књиж евности — Борба, Београд, X II/1947, бр. 228 (22 септембар),
стр. 2.
ПОПОВИЋ Миодраг: Заједно с а В уком . — М ладост, Београд, Ш/1947, бр. 9
(септембар), стр. 32— 34.
ПОПОВИЋ Миодраг: В у к и С р б и Тршћани. — Недељне информативне новине,
Београд, 11/1952, бр. 95 (26 октобар), стр. 10. Ј е д н а п есм а и је д н а ед о х а .
Чланци и студије. Ново поколење. Београд, 1954, Савремена критика.
стр. 62— 72.
192 Ковчежић

ПОПОВИЋ Миодраг: К риш ика у д о б а Н ови н а сербски х. Једна песма и једна

епоха, стр. 9— 48.
ПОПОВИЋ Миодраг: АнеГдот ски р е а л и за м В у к а К араџића. — Видици, Бео-
град, 1/1956, бр. 19—20 (јануар—фебруар), стр. 7.
ПОПОВИЋ Миодраг: У ст аничка п роза В у к а Ст . К араџића. — Стварање,
Цетиње, Х1/1956, бр. 3 (март), стр. 176— 186.
ПОПОВИЋ Др. Сава: Бранко. Филмска бибдиотека ,,Аг$“ . ,,Југословенски“
сценарио“ 1. Београд. 1953; стр. 72. [Увод ,, П о в о д о м едиц ије „Ју1о-
словенски сц ен ари о“ од Алексе Николића; П р ед т в о р Зорана Глушчевића].
ПОПОВИЋ д-р Слободан: В у к К араџић к а о ом лади нски психолоГ и и ед а т I
— Република, Београд, X IV/1947, бр. 99 (23 септембар), стр. 3.
РОТОКАК Топе: Оћ 51о1е(т а У икоуе г т а д е . — 51оуеп$к1 рогосеуа1ес, 1_ји-
Мјапа, VIII/1947, §1. 146 (24 јиш), 81г. 6.
РНЕМ1Ј21С Бјегка: К ер е И /о гц ји д о $ 1 о \е т к е к п џ ге х п о зп . 2а§гећ, 1954, II; $1г.
22—23. [5кпр1а].
РАДОВАНОВИЋ Радоје: У п о зн а ј В ук а . — Република, Београд, Х1У/1947,
бр. 98 (16 септембар), стр. 3.
РАДОВИЋ Ђуза: Зн ачај 1847 т ди н е у к ул т у р н о м р а з в и т к у наш е зем љ е. —
Двадесети октобар, Београд, IV /1947, бр. 144 (29 август), стр. 9.
РАДОВИЋ Ђуза: С уср ет и В у к а с Њ е т ш е м . — Књижевност, Београд, 1/1947,
св. 9— 10 (септембар— октобар), стр. 235—244. Л и чн ост и и дел а . На-
родна књига. Цетиње, 1955; стр. 39— 50. Савремени писци, књ. 9.
РАДОЈИЧИЋ Ђорђе Сп.: „П ет и испросни“ пат ри јарх. — Гласник, службени
лист Српске православне цркве. Београд, ХХУП/1946, бр. 9 (1 септембар),
стр. 163-—164. [Поводом Вукове белешке код речи испросни у С р п ск о м
р јеч н и к у].
РАДОСАВЉЕВИЋ Марија: Н а великом т ради цион алном са б о р у у Т рш ићу
от кривена сп ом ен -п лоча на В у к о в о ј кући. — Глас НФС, Београд, VI/1947,
бр. 688 (15 септембар), стр. 2.
РАДУЛОВИЋ Ј[ован]: М и љ а н М ојаш еви ћ , С рп ска н арод н а п ри повет ка у пре-
води м а о д Г р и м а и В ук а д о Л еск и н а (1815— 1915), — Летопис Матице
српске, Нови Сад, СХХУШ/1952, књ. 369, св. 1 (јануар), стр. 65— 67.
РАЖНАТОВИЋ М[ихаило]: В у к и ом лади на. — Младост, Београд, Ш/1947,
бр. 9 (септембар), стр. 64—68. Прештампано у књизи С т а зе. Народна
књига. Цетиње, 1950; стр. 71— 78.
РБШБСБКИИ М. В у к К арадж ич Џ878— 1864), Славине, Москва, 1954, № 1,
стр. 50—51.
РИСТАНОВИЋ Сава В.: К аракт ер и д е л о В ук а С т . К араџића. — Савремена
школа, Београд, П/1947, бр. 4— 5 (април—мај), стр. 6— 10.
РИСТИЋ Лука: У о к вн ру В укове прославе. — Дуга, Београд, 111/1947, бр. 108
(30 август). [Са сликама Вукове одаје у Уметничком музеју и макете
куће из Вуковог завичаја].
РИСТИЋ Мил[ивоје]: С авка Ж и вкови ћка, је д н а н еп озн ат а В ук о ва сарадница.
— Недељне информативне новине, Београд, Ш/1953, бр. 107 (јануар),
стр. 6. [О њој и Стефану Живковићу].
Р[ИСТИЋ] М[илован]: В ук К араџић и Њ ет ш п рем а Д о с и т е ју . — Стварање,
Цетиње, УН/1952, бр. 9 (септембар), стр. 561— 563.
РОТЕР Р.: У БоГишићевој библиот еци прон ађен р у к о п и с В . К араџића за који
се см ат рало д а ј е изГубљен. — Политика, Београд, Х П Х /1952, бр. 14115
(2 март), стр. 5. [О одломку Ц р н а Г о р а и Б о к а К о т о р с к а на српском
језику; са Вуковом сликом].
5. Т .: Јеано У и коуо р т т о р гс к о т кга1ји СНи. — Керићћка, 2а§гећ, VII/! 851,
кпј. I, ћг. 2 (уеђаса), 81г. 202—203. [ЕЈрисепо 20-УП-1845 иг II кпј. па-
гобшћ рјезата].
 Прилог библиографији 193

СЕКУЈШЋ Исидора: Вук К араџ и ћ — чело н арод а. — Република, Београд,

Х1У/1947, бр. 98 (16 септембар), стр. 3.
СЕЈ1ИМОВИЋ М.: В у к Караџић — п ут оказ у борб и з а р а з в о ј наш е народне
к ул т ур е. — Рад, Београд, Ш/1947, бр. 104 (2 септембар), стр. 1.
81ВЕК б-г Ки<Јо1Г: Уик 51е/апоу1с КагасШ с м \К1еп. ЕЈпе <Јепк\\'иг<Ј1§е РеЈег. —
ХУЈепег Него1с1, \У1еп, 1П/1950 пг. 5 (Ма1), 5. 5.
СЈ1АВКОВИЋ Душан: Д р ајои ен ост и С убоп ш чке б и бли от еке. — Недељне инфор-
мативне новине, Београд, Ш /1953, бр. 141 (13 новембар). [У једном
одељку говори се о Ловру Братуљевићу као Вуковом претходнику у
писању фонетским правописом].
8Е001ЧЈАК Ап1оп: К ек о И к о рг1рот ћ о У и к оует \р Н \и па $1охет ко ДохзЈхо.
— Уик Кагабис 1п пједоуа с1оћа. 81оуеп5к1 кпјјхп1 гауос!. Ејић1јапа, 1948.
бГг.
107—116.
8ЕОО№АК Ап1оп: Р гап п е х з п к рг1 У ики.. Уик КагасШс ш пје§оуа <Јоћа.
5(:г. 117—125. [ОсИотак 12 готапбЈгапе ћЈо»гаПје о Рг. Беубики].
СПЕКТАТОР: В у к Караџић и Ђ у р а Даничић. — Република, Београд, Х1У/1947,
бр. 96 (2 септембар), стр. 1.
СТ. М.: О је д н о м м у з е ју и је д н о ј нааиџи. — Радник, Београд, У1/1955, бр. 267
(2 јуни), стр. 5. [Са сликом музеја].
СТАЈИЋ Васа: С ава В ук о в К араџи ћ. — Новосадске биографије. И з архива
новосадског магистрата, св. VI. Матица српска. Нови Сад, 1956; стр. 95.
СТАНИСАВЈБЕВИЋ Вукашин: В ук ово уч еш ћ е у I ср п ском у ст а н к у . — Наша
стварност, Крагујевац, У1/1954, бр. 2. (фебруар), стр. 7— 8.
СТАНОЈЧИЋ — ДАНИ Ћ Јелена: О ж ивот у и п рево д и л а ч к о ј д ел ат н ост и Л а з е
Зуб а н а . — Зборник Филозофског факултета, књ. II. Београд, 1952; стр.
405— 416. [Има помена и о Вуку].
СТЕВАНОВИЋ д-р Михаило: Д е л о В ук а К араџ и ћ а. — Словенско братство,
Београд, 1/1947, бр. 9 (септембар), стр. 636— 644.
СТЕВАНОВИЋ М[ихаило]: А . Б ели ћ , В у к и Д ан ичић . Просвета. Београд, 1947.
— Јужнословенски филолог, Београд, ХУШ/1949— 1950, св. 1—4, стр.
260— 269.
СТЕВАНОВИЋ М[ихаило]: А . Б елић , В у к о в а б о рб а з а народни и књиж евни
је з и к . Просвета. Београд, 1948. — Јужнословенски филолог. Београд,
ХУШ/1949— 1950, св. 1—4 , стр. 299—309.
СТЕВАНОВИЋ Павле: Н а ш е н арод н е п есм е н а еш л еск о м ( Д в е задо ц н ел е
библиоГраф ске б ел еш к е). — Зборник Матице српске за књижевност и
језик, Нови Сад, 1955, књ. III, стр. 238 — 239.
СТЕВОВИЋ Игрутин: П р о сл а в а В у к а Ст . К араџ и ћ а. — Јужнословенски фи-
лолог, Београд, ХУШ/1949— 1950, св. 1— 4, стр. 205— 223.
СТЕФАНОВИЋ Д. А.: Н . Б анаш евић, Њ е/ош ев о д н о с п рем а В у к у и њ ет вом
п рааоп ису. — [приказ]. Питања књижевности и језика, Сарајево, 1955
књ. II св.1— 2, стр. 173— 174.
СУЧЕВИЋ Бранко П.: П рет плат ни ци В ук о ве П исм ени це у Х р ва т ск о ј. —
Српска ријеч, Загреб, УШ/1950, бр. 305 (14 мај), стр. 3.
СУЧЕВИЋ М.: Још о с л о в у , , ј “ п ре В ука. — Наш језик, Београд, 1951, Н. С.
књ. III, св. 3—4, стр. 116— 117.'
ТАРТАЉ А Г видо : В уков „ Р јеч н и к“ . — Књижевност, Београд, 1/1947, св. 9— 10
(септембар—октобар), стр. 233—234. [Пјесмај.
ТЕК§АКОУЕС М.: К о р п а г иш! УУик. [Те?а оЈћгапјепа 1945 па ћескот иш-
уеггкеЈи].

3 Ковчежић
194 Ковчежић

ТО МАНОВИЂ Васо: О т о п т раф ски м им еним а Б оке К о т о р ск е. — Споменик

САН, Одељење друштвених наука, Београд, 1953, књ. СШ (Н. С.,
књ. 5), стр. 47—52 [Исправља поједина имена у Вуковом Р јеч н и ку].
ТОМПМЕС 31.: Уик К агасШ с 1п п је р о \о Љ ћ а — Тјис1хка ргауЈса, Бјић1јапа,
1Х/1948, 81. 89 (14 април), стр. 5. [Поводом збирке чланака у издању
Словенског књижног завода].
ТОМ1С УојЈз1ау: Н ајЛ и к- Уе1јко Р е1го\1с, \о ј\о Л а кгајгпзкГ. — КџескЈ Нз1,
Кџека, 1854 (14 Гећгиаг). [8а зИкот У икоуот ос1 Игоза Иепабоујса].
ТОМИЋ Светозар: П рец и В укови . — Гласник Етнографског института, Бео-
град, 1952, књ. I, св. 1—2, стр. 380— 381.
ТРНАВСКИ Вук: Вуку. — Младост, Београд, Ш/1947, бр. 9 (септембар), стр.
31, [Пјесма].
РКА1ЧС1С УШт: 1 0 0 -1 е а е зегбо-скогм аскГ ецо ј е г . ЦгегаскГеро. — 2ус1е 81о-
сугапзкЈе, 1947, № 12, з. 433—436.
НАНТЗОНЕ1Ч 8и1о: б егдса /а ш еп к а т а п ги п о и з З и о т е зза . — КтгјаШзииОеп!
к ц а т беигап УиобИогја 12, 1952, 8. 57— 67.
НАМ Јозгр: К а к о ј е У и к гаМ ау/јао пјесГ. —- Јегјк, 2а§геђ, 1/1953-54, ћг. 5 (Црапј),
стр. 140— 144. [Поводом неких чланака у Језику и Нашем језику].
НЕКСЕО (Ј-г Јакза: У ик — ргерогосИге1ј. — РотогзСуо, брНс, П/1947, ћг. 10
(октобар), 81г. 34— 39.
ЦАЛИЋ М.: Х одочаш ћ е у Трш ић. — Инвалидски лист, Београд, ХХХ1У/1957,
бр. 38 (21 септембар), стр. 3.
ЦАР М[арко]: В ук и њ егови најближ и сарадници. — Република, Београд, X IV /1947,
бр. 95 (2 септембар), стр. 1.
ЦАР Марко: Борци за н а р о д н у к у л т у р у . Д о с и т е ј — В у к — Д ан ичић — Б ран ко,
— Република, Београд, ХХ/1953, бр. 416 (20 октобар), стр. 4.
С1КБ1С Вгошз1ау: О У ики КагасШ с ј Ро1акасћ Д6п> кИ коге. — - ћЈохуту Псе-
гаскје, 'УУагзгатеа, 1948, № 2, 8. 2.
С1КБ1С НаНпа: 100-1есге зегћ зк геј Тиегагигу п агоб ом еј. С1ог Еиби, 1947, №
281, б. 5.
ЦУЦИЋ С.: В уков прим ер. — Слободна Војводина, Нови Сад, У1/1947, бр. 907
(21 септембар), стр. 2.
С1ЈС1СЗ ЗгЈто: Уик реМ аја. — Ма§уаг згб, 1бо\т баб, 1У/1947, № 237 (27 сеп-
сетћаг), стр. 5. [О Вуковом утицају на развој културе].
ЧОЛОВИЋ М.: Књиж евни р а д В у к а К араџ и ћ а у К рагујевц у. — Наша стварност,
Крагујевац, 1/1948, бр. 1. стр. 31—36.
ЧУБРИЛОВИЋ Васа: „Предговор“ уз Ц р н у Г о р у и Б о к у К о т о р ск у. Ново
поколење. Београд, 1953; стр. 5—24.
ЏАКОВИЋ В[укоман]: В у к К араџи ћ и Ц рн а Г о р а . — Побједа, Цетиње, IV /1947,
бр. 63 (17 септембар), стр. 6.
1ДУВЕРОВИЋ Миодраг: К р а т а к преГлед књ иж евноет и н а р о д а ЈуГославије.
Београд, 1952; св. 1; стр. 180—211. [Скрипта].
ШАРАНОВИЂ Богдан: О рит налан т екст ,,П р а в и т ељ с т в а “ из В ук о ве к њ т е
,,Ц р н а Г о р а и Б о к а К о т о р ск а “ . — Прилози за књижевност, језик,
историју и фолклор, Београд 1954, књ. X X , св. 3—4, стр. 309— 318.
ШАРАНОВИЋ Ј.: П р в е учи т ељ и ц е писм еност и у И ст о ч н о ј Босни. У поро-
ди ц и И ва н а К араџи ћа — Д и вљ а н а , В у к о в а о р а т а , писменост ј е била
о б а в езн а за сва к о ж енско ч ељ а д е. — Политика, Београд, Е1У/1957, бр.
15859 (6 јули).
ШАУЛИЋ Аница: О и зд а њ и м а В у к о в и х пословица. — Јужнословенски филолог,
Београд, Х1Х/1951— 1952, св. 1— 4, стр. 229—236. [Извађен и сепарат].
ШОБАЈИЋ Петар: И з р е ф е р а т а на р а д С в. Том ића ,,П р ец и В у к о в и “ . — Гласник
Етнографског института САН, Београд, 1952, књ. I, св. 1—2, стр. 385—
386. [Неки подаци о пореклу Вука Караџића. Резиме на француском]

Г. Д.
 РЕГИСТАР Л И Ч Н О С Т И 1

Авакумовић Стефан, 131 Возаровић Григорије, 38, 138, 139, 140

Апександар Македонски, 24, 28, 34, 35 Возњак Михаило, 152
Ал.‘ксијевић Спиридон, 137 Волни Андрија, 140, 141
Алимпић Милеза, 171 Враз Станко, 96, 99
Араницки д-р Огњеслав, 165 Врчевић Вук, 59
Арсенијевић Лазар Баталака, 13, 20 Вукићевић Миленко, 10
Архит, 26, 32 Вукмановић Саво, 59
Атшацковић Платон, 97, 101, 164 Вуковић Анђелко, 61, 62
Атреј, 24, 35 Вуковица. — в. Краус Ана
Вукомановић Алекса, 166
Бабукић Вјекослав, 96 Вукомановић Мина. 103, 166, 168, 169,
Балабин Виктор Петрович, 156 170, 171
Балаћ Гаја, 57 Вукотиновић Људевит, 96
Банашевић д-р Никола, 55, 174 Вуксан Душан, 52
Белил-ага, 81 Вуловић Светислав, 104, 105, 106, 107.
Белић д-р Александар, 116, 118, 174 108, 109, 110, 111, 112, 113, 114, 115,
Бјелић Игњатије, 57, 75, 76, 77 116, 117, 137
Берић Јован, 121 Вурцбах Константин, 128, 129
Богишић Валтазар, 107
Бокшевић Шћепан, 86 Гавела Ђ уро, 119, 173, 174
Бођански Осип, 151 Гавриловић Андра, 14, 142
Боне, 40 Гаговић Арсеније, 11, 141
Бошковић Јован, 104, 105, 106, 107, Гај Људевит, 99
108, 109, 113, 114, 115, 116 Гален, 41
Боппсовић Петар, 92 Гарашанин Илија, 110
Бранкоеић Вук, 124 Георгијевић д-р Кредшмир, 54, 130
Браћа Јовановић, 38, 138, 139 Георгијевић Милованов Лука, 46
Бусовић Пахомије, 140 Герхард Вилхелм Кристоф Леонхард,
46, 54, 55
В[ајунов]. С[ин]. ДЈимитрије]. — в. Ру- Глушчевић Окица, 112, 114
варац Димитрије Грим Јаков, 57, 65
Васиљевић Алимпнје, 106 Грујић Никанор, 99
Видаковић Милован, 44 Грујовић Божидар, 7, 11, 12, 15, 18
Вијатовић Јован, 128, 129
Високи Стефан, 49 Давидовић Димитрије, 44, 45, 46, 75
Витковић Гаврило, 15 144, 145, 146
Витковић Михаило, 50, 51, 137 Далај-Лама, 33
Вишњић Филип, 48, 57, 58, 61, 62, 65, Даниловић Павле, 67
67, 75, 76, 78 Даничић Ђура, 94, 9 8 ,1 0 2 , 109, 116, 155

1 У овај регистар нису ушла, разуме се, имена Вука Карацића и Доситеја
Обрадовића. Изостављене су такође и све личности из „Прилога библиографији
радова о Вуку Карацићу“.

з*
196 К о в ч е ж и ћ

Декарт Рене, 41 Јакшић Шћепан, 92, 93

Деметер д-р Димитрије, 96 Јанковић Емануило, 141
Дима Александар, 169 Јанковић Иванка, 149
Димитријевић Јанићије, 47 Јовановић Вићентије Видак, 140
Димитријевић д-р Радмило, 117 Јовановић Димитрије, 95
Димитријевић д-р Стеван, 10, 11 Јовановић Евгеније, 96
Димић Јован, 136 Јовановић Константин, 7, 8, 9, 12, 13,
Диоген, 31, 35, 120 17, 18, 19, 20
Добрашиновић Голуб, 156, 157, 158, 174 Јовановић Павле, 11
Дробњак Филип Срданов, 61 Јовановић Петар, 96, 98, 99
Добрњац Петар, 120, 141 Јоксимовић Милан, 82, 85, 88
Доброрадић Братољуб. — в. Поповић Југовић Иван, 11, 21, 46, 47, 119, 120
Милош
Драгутиновић К . М., 138 139, 140,142 Карановић Милан, 141
Дука Ђорђе, 133 Карано-Твртковић Павле, 94
Дука Никола, 133 Карађорђевић Петар I, 110
Дука Петар, 133, 134 Карађорђе. — в. Петровић Ћорђе Ка-
Дука Христофор, 132, 133, 134 рађорђе
Дучић Нићифор, 60 Караџић Шујо, 68
Карило, 26
Ђорђевић Драгутин, 151 Катон, 31, 35
Ђорђевић МеЈО, 80 Катић Симеун, 76, 77, 78
Ђорђевић Милутин, 67 Качић Андрија Миошић, 50, 52, 54
Ђорђевић Нада, 155 Кирш Данилов, 52, 54
Ђорђевић Пера, 56, 106 Кксић Лука, 138
Ђорђевић д-р Тихомир, 52, 130, 132, Кићовић д-р Мираш, 127, 174
133, 136, 149 Клит, 24
Кнежевић Иван, 75, 76
Ербен Ј. К. 154 Ковачевић Божидар, 52, 118, 165, 167
Етеокло, 24, 35 Ковачевић ЈБубомир, 104 106, 107
Еурибијад, 31 Колар Јан, 128, 129
Кондијак Боно Етијен, 40
Живана, 57 Константинович Константин Родофи-
Живаљевић Данило, 129 никин, 16, 119
Живановић д-р Ђорђе, 98, 102 Копитар Јернеј, 15. 44, 45, 46, 47, 48,
Живковић Савка, 54, 55 49, 50, 51, 52, 53, 55, 57, 65 126,
Живковић Стефан Телемак,46, 53, 54,55 146. 151, 174
Костић д-р Милан, 137
Захаријевић Јефтимије, 138, 139 Костић д-р Мита, 118, 133, 134, 135,
Здравковић Милосав, 67 172
Зека Капетан, 76, 77 Крајинић Раде, 83, 84
Златојевић Славко, 155 Краљевић Марко, 62, 79, 80, 81, 92
Зорић Симеон Гавриловић, 140, 141 Краус Ана, 166
Кресојевић Крста, 178
Иванић Момчило, 106 Креуза, 24, 35
Ивановић Јефтимије, 18 Крстић д-р Никола, 15
Ивелић Марко, 10, 11 Кујунџић Милан, 22, 106, 109, 114
Ивић д-р Алекса, 9, 21, 141, 142 Кулаковски Платон, 58
Ивић д-р Павле, 173 Кураица Симеон, 137
Иков Тодор 90 Курелац Фран, 147
Исаковић Гаврило, 18
Лазаревић Лазар. 96
Јагић д-р Ватрослав, 105,107, 108, 109 Лазаревић Павел Георгијев, 142
111, 112, 113, 114 Лазаревић Софроније, 139
Јагодић д-р Рудолф, 173 Лазић Г ., 96
Јакшић Ђура, 137 Лакетић Јанко, 92
Јакшић Митар, 92, 93 Ламбл Душан Вилем, 154. 155
 Регистар личности
Латковић д-р Видо, 63, 174
Левстик Фран, 174
Лентул, 31
Лепотић Гаврило, 138
Лесковац Младен, 99, 141
Лизимах, 24
Лок Џон, 22, 40
Лубурнћ Андрија, 10
Лутор Јова, 47
Магарашевић Георгије, 14, 15, 136
137, 138, 139, 140, 141
Мажуранић Матија, 154, 166
Мамузић д-р Илија, 96
Манојловић Даница, 149
Маринковић Боривоје, 142, 147
Маркевич Микола, 151, 152
Марковић Данило, 142
Марковић Спиридон, 137
Мармон Огист, 9
Мартиновић Саво Матов, 58, 60, 61,
62, 63, 66, 70, 71, 72
Марулић Марко, 148
Матић Светозар, 48
Маширевић Самуило, 136, 164
Медаковић Милорад, 38, 138, 139
Медеја, 24, 35
Менчетић Влађо Владислав, 147, 148
Миклошић д-р Фрањо, 77, 105, 1С9,
166
Миковец Б., 154
Милава, 147, 148
Милекер д-р Срећко, 135
Милетић Лазар, 123
М и л и ј д , 74
Милица Српкиња. — в. Стојадиновић
Милица
Миловановић Младен, 120
Милошевић Рафаило, 18
Милутиновић Ђура, 57
Милутиновић Сима, 20, 21, 46, 55,
65, 98
Миоковић Мојсије, 123, 141
Мисаил, 33, 35
Митровић Митра, 173
Михајловић Анастас, 153
Михаиловић Борислав, 138
Михаиловић д-р Георгије, 146
Михајловић Павле, 133
Младеновић Душан, 129
Младеновић д-р Живомир, 93
Мркал, Сава, 46
Муса Кесеџија, 62
Мутап Лазар, 57
Мушицки д-р Ђорђе, 15
197
Мушицки Лукијан, 15, 46, 48, 49, 50,
51, 53, 56, 57, 95, 98, 118, 126, 127
Наполеон Банапарта, 9
Насрадин Хоца, 33, 35
Недић д-р Владан, 152
Ненадовић Јаков, 7, 12, 13, 15, 18,
19, 53
Ненадовић Јеврем, 8, 12, 13
Ненадовић Константин, 12, 13
Ненадовић ЈБубомир, 11
Ненадовић Матија, 7, 11, 12, 15, 18, 19
Ненадовић Сима, 8, 12, 13
Несторовић Урош, 159, 163, 161, 162
Нико Александар, 128
Нико (Вијатовић) Сара, 128
Николајевић Петар Молер, 142
Николић Александтр, 141
Николић Андра, 106, 107, 111, 112,
113, 117
Николић С. Марко, 144
Нинковић Петар. 94, 101, 102
Новаковић Грујица, 88
Новаковић Петар Чардаклија, 119
Новаковић Стојан, 105, 106, 107, 109,
111,, 126, 136
Новковић Ненад, 124
Обилић Милош, 124
Облачић Раде, 80
Обрадовић Григорије, 134, 135, 136,
Обреновић Милан, 110, 165
Обреновић Милош, 156
Обреновић Михаило, 60, 61, 151,
* 165, 166
Обреновић Наталија, 110
Павић Милорад, 136
Павковић Михаило, 136, 138
Павловић д-р Драгољуб, 137, 151, 174
Павловић Лепосава, 135
Павловић Т еодор, 94, 99, 159
Панић-Суреп Милорад, 146, 174
Пејић Михаило, 18
Перовић Радослав, 21, 174
Петар Велики, 123
Петар I. — в.Петровић Петар 1 Његош
Петровић Алекса, 119
Петровић Бошко, 173
Петровић Георгије, 54, 95, 97
Петровић Данило, 58, 59, 60, 61, 156
Петровић Ђорђе, — в. Петровић Геор-
гије
Петровић Ђорђе Карађорђе, 8, 10, 11,
12, 13, 18, 43, 57, 61, 65, 119, 120,
140, 141
Петровић Коста, 12. 140, 163
198 К о в ч е жт г ћ
Петровић Мирко, 60. 72
Петровић Никола, 59, 60, 61, 72, 110
Петровић Петар I Његош, 10, 11, 142
Петровић Петар II Његсш, 90, 154
Петровић Теодора, 48, 164
Петрушевич АнтИн. 152, 153
Пешикан Митар, 173
Пешић Радмила Ненин, 166, 167
Платон, 25, 26, 32
Подруговић Тешан, 48, 49, 64, 65,
66, 67, 72
Полиник, 24, 35
Помпеј, 28, 34
Поповић Вук, 60, 74, 79, 80, 81, 86,
142, 143. 144
Поповић Георгије, 142
Поповић д-р Душан, 133
Поповић Ћорђе. — в. Даничић Ћура
Поповић Живко, 1С6
Поповић Јован, 98
Поповић Корнелије, 101
Поповић Милош, 96, 97, 98, 99. 100,
101, 102
Поповић Арс. Павле, 48, 54, 95
Поповић д-р Павле, 13, 22, 118, 130,
131, 147
Поповић Стеван, 103
Поповић Јован Стерија, 96, 102, 132,
133, 146, 147
Прелог д-р Милан, 154
Прерадовић Петар, 96, 154
Пушкин Александар Сергејевич, 99
Радивојевић (Вијатовић) Јулка, 128,
129
Радиво.јевић Макса, 128
Радичевић Стефан, 95
Радичевић Филип, 71
Радовановић Иван, 135
Радојчић д-р Никола, 7, 8, 9, 10, 12,
13, 14, 15, 16, 17, 18, 20, 141
Радоња, 147, 148
Радуловић Симо, 89
Радченко Ф. К., 22
Рајевски Михаило, 151, 152
Рајковић Ћорђе, 137
Ракић Вићентије, 137
Раковац Драгутин, 96
Ранковић Максим, 48, 67
Раносовић Надежда, 171
Рашко, 61, 62
Рељић Алекса, 120
Ришњанин Петар, 82, 83, 84
Р. Микаило, 168, 169, 170, 171
Ров, 57
Родофиникин. — в. Константинович
Константин Родофиникин
Розентал Едвард, 47
Руварац Димитрије, 18, 127, 137
Русу Јоан, 133
Савић Јевта Чотрић, 21
Савковић д-р Јован, 43, 173
Сапланцг.ј Екатерина Текели, 141
Сарајлија С. М. — в. Милутиновић
Сима
Светић Милош, — в. Хаџић Јован
Сенека, 23, 24, 25, 28, 29, 31, 32, 35
Сибер д-р Рудолф, 173
Сибињанин Јанко, 82
Симоновић Тодор, 142
Синан-Кесеџија, 61
Скерлић д-р Јован, 22, 118
Слодњак д-р Антон, 174
Смедеревац Ђурђе, 49
Соава Франћеско, 22, 23, 35, 36. 37.
38, 39, 40, 41, 42, 43
Сократ, 25, 30, 31, 35, 131, 132
Соларић Павле, 14, 16, 118, 119, 120
121, 122, 123, 124, 136, 137, 140,
142, 172
Сопрон Игњац, 59, 60
Средановић Ћуко, 58, 59, 60, 61, 62,
63, 70, 72, 80
Срсзњевски Измаил Иванович, 52, 55
Стајић Васа, 133. 141
Стаматовић Павле, 96
Станисављевић Марија, 45
Станић Милија, 173, 174
Станић Станојло, 57
Станковић Борислав, 161
Станојевић Јован, 137
Станојевић Станоје, 137
Стејић д-р Јован, 67, 72
Стотновић Љубомир, 44, 45, 47, 48,
49, 50, 51, 52, 53, 54, 56, 63, 97, 98,
101, 105, 107, 118, 144, 156, 159, 160,
163, 165
Стојадиновић Милица, 129, 166
Стојан, 57, 82
Стојковић Миленко, 18, 120
Стојшић Константин, 136
Скратимировић Стеван, 8, 9, 12, 13,
14, 15, 17, 18, 19, 20. 134, 142
Студински д-р Кирило, 151
Суботић Јован, 53, 166
Тезеј 28
Текелија Сава, 45, 47, 53, 54
Телечки Стефан, 66
Темистокле, 31
Теодоровић Арсеније, 15, 137, 172
Теодоровић Драга, 14
Теодосије (јеромонах), 137, 139
 Регистар личности
Теодосије Пане, 22
Тијест, 24, 35
Тирол Димитрије, 77
Тирол П. Димитрије, 133 135
Токин Милан, 129
Томић Мијат, 89, 90
Тошковић д-р Јово, 104
Трлајић Григорије, 14, 142
Ћоровић д-р Владимир, 126, 127
Увалић д-р Радивоје, 173
Ускок Кариман, 73, 74, 78, 79
Устијанович Корнило, 151
Утј-шеновић Јелена, 165
Утј' шсновић Огњеслав Острожински,
164, 165
Федра, 28
Феликс Вајс Кристијан, 147
Филип Македонски, 28, 31, 34
Фрања Јосиф II, 166, 172. 173
Фрич Ј, В., 154
Фрушић Димитрије, 45, 46
199
Хавличек Карел, 154, 155
Ханка Вјачеслав, 155
Хаџић Јован, 94, 96, 100, 101, 102
Холовацки Иван, 151, 152, 153
Холовацки Јакив 151, 152
Хорације, 24, 32
Храсте д-р Мате, 174
Цвјетковић Кирило, 137
Цезар, 28
Цикинђал Димитрије, 130, 131, 132,
133, 134, 135
Чарапић Васа, 18
Ченгић Смаил-ага, 63
Чупић Никола, 14
Шафарик Павле Јосиф, 126, 128, 129
Шевић д-р Милан, 22
Шкрљић Максим, 58
Шмаус д-р А лојз, 141
Шрек Јохан Матијас, 121
Шупљикац Стефан, 141
 САДРЖАЈ

Ђ. Гавела У во д н а р е ч .................................................................. 3
ЧЛАНЦИ
Р. Перовић О је д п о м т обож њ ем пи см у Д о с и т е ја О бра-
дови ћ а и з д о б а П рвоГ српскоГ у с т а н к а . . . . 7
Д-р Јован Савковић П ри л ози п р о у ч а в а њ у Д о си т ејеве ,,Е т и к е“ . . . . 22
Д-р Никола Банашевић К а к о ј е В у к п ост ао к њ и ж е в н и к ............................. 44
Д-р Видо Латковић П и т а њ е В у к о в е пет е к њ ш е н арод н и х п есам а 56
Д-р Жив. Младеновић В у к као р е д а к ш о р народ и и х п е с а м а ..................... 64
Д-р Ђорђе Живановић В у к у „ С к о р о т еч и “ ................................................. 94
Д-р Рад. Димитријевић О п рвом држ авн ом и зд а њ у В у к о в и х д е л а 1 8 8 7 I. 103
ПРИЛОЗИ
Ђ. Г. В у к о Д о с и т е ју (В ук о ва „ П ри м јечан и ја на п ред-
\овор \. П авл а С оларића к »М е зи м ц у « Д о с и -
т ија О б ра д о ви ћ а “ ) ......................................... 118
М. Кићовић П и т ањ е а у т о р с т в а „ И з б р а н и х басан а ‘ о д
1 8 0 0 Год............................................................ 125
К. Георгијевић Једн а п ош т оват ељ и ц а Д о с и т е је в а — песникињ а
Јул к а Р а д и в о ј е в и ћ ....................................... 128
Милорад Павић Д в а прилот о Д о си т е је в о м „ С о б р а н и ју “ .... 130
Боривоје Маринковић О к о Д о с и т е је в е преписке .................................... 136
Марко Николић С им пат ије В у к а П опови ћа п рем а Д о с и т е ју
О б рад о ви ћ у ......................................................... 142
М. Панић-Суреп К првим В у к о в и м н ародним п ри повет кам а . . . . 144
Драг. Павловић В у к о в а п есм а , , С и ром ах ож ењ ен \осп ођом “ и
је д н а њ е м а еаријант а .................................... 146
Владан Недић В е зе В у к о в е с а У крајинцим а .............................. 151
Нада Ђорђевић Чешки п ри јат ељ В у к о в — Д у ш а н В и л ем Л ам бл 154
Г. Добрашиновић Ј ед а н м ало п озн ат В у к о в ч л а н а к .......................... 156
Борислав Станковић Четири н ео б ја вљ ен а В ук о ва п и см а .......................... 159
Теодора Петровић Једн о д о с а д н е о б ја ељ ен о В у к о в о писмо ............. 163
Б. Коввчевић О . У т јеш еновић-О ст рож ински о В у к у ................. 164
Б. Козачевић П есм а М . С т о ја д и н ови ћ -С рп ки њ еп освећ ен а В у к у 166
Н. Раносовић Е п и зода из ж ивот а М и не В уком ан овић - К арацић 168
БЕЛЕШКЕ И БИБЛИОГРАФИЈА
Д-р Ј. Савковић Д а ли ј е Д о с и т е ј био члан У д руж ењ а слобо-
д н и х з и д а р а ? ................................................ 172
X. С пом ен-плоча Д о с и т е ју О б р а д о в и ћ у у Б е ч у . . 173
Г. Добрашиновић В укови сабори у Т рш ићу .......................................... 173
X. Д р у ш т в о з а п роуч а ва њ е Д о с и т е ја и В у к а . . . . 174
Г. Добрашиновић П рило\ б и бл и о\раф и ји р а д о в а о В у к у К араџ и ћ у 17 4
 Адреса Уредништва:
БЕОГРАД, ГОСПОДАР ЈЕВРЕМОВА 21
тел. 27-561