Bio jedan car pa imao tri sina i pred

dvorom zlatnu jabuku koja za jednu noć i

cveta i uzre i neko je obere, a nikako se
nije moglo doznati ko.
Jednom stane se car razgovarati sa svojim
sinovima: Kud se to deva rod s naše
jabuke! Na to će peću najstariji sin: Ja ću
noćac čuvati jabuku, da vidim ko je to
bere. I kad se smrkne, on otide pod jabuku
pa legne pod njom da je čuva, ali kad
jabuke već počnu zreti, on zaspi, pa kad se
u zoru probudi, a to jabuka obrana.
Onda on otide k ocu i kaže mu sve po
istini.
Tada se ponudi drugi sin da čuva jabuku,
ali i on prođe kao i onaj: zaspi pod
jabukom, pa kad se u zoru probudi, a to
jabuka obrana. Sad dođe red na
najmlađega sina da i on čuva jabuku; on se
opravi, dođe pod jabuku i namesti krevet
pod njom pa legne spavati. Kad bude
ispred ponoći, on se probudi pa pogleda na
jabuku, a jabuka već počela zreti, sav se
dvor sjaje od nje. U taj čas doleti devet
zlatnih paunica, osam padnu na jabuku a
deveta njemu u krevet, kako padne na
krevet, stvori se devojka da je nije bilo
lepše u svemu carstvu. Tako su se njih
dvoje grlili i ljubili do posle ponoći. Pa
onda devojka ustane, i zahvali mu na
jabukama, a on je stane moliti da mu
ostavi barem jednu; a ona mu ostavi dve:
jednu njemu a drugu da odnese svome ocu.
Tabela