Под појмом грађевински материјали подразумевају се материјали од којих се нешто

гради.
Основни грађевински материјали су: камен, глинени производи, метали, дрв, битумен,
минерална везива и синтетички материјали.

Даљом обрадом, прерадом и комбиновањем добија се велик асортиман осталих

грађеинских материјала.
Грађевинске маеријале треба испитивати пре уграђивања, за време уграђивања
контролисати квалитет а током експлоатације проверавати да није дошло до промене
квалитета.

Завод за стандардизацију прописује стандарде за основне и изведене грађевинске

материјале и они се скраћено називају SRPS.

Испитивање грађевинског материјала за циљ има проучавање материјала и познавање

његове рационалне примене.

Основне карактеристике грађевинских материјала су:

· параметри стања и структурне карактеристике

· физичко-механичка својства

· конструкциона својства

· геолошка својства

· хемијска својства

· експлоатациона својства

1.1. Основна својства материјала

Физичка својства материјала се не мењају. Она карактеришу материјал без обзира облик
и количину. У физичка својства матеијала спадају: запреминска маса, специфична маса,
порозност, отпорност према дејству мраза, хигроскопност, акустичка својства,
водопропустљивост, проводљивост топлоте и звука...

Механичка својства долазе до изражаја када је материјал изложен дејству спољашњих

сила. У зависности од врсте оптерећења напрезања могу да буду: притисак, затезање,
савијање, смицање, увијање.

Технолошка својства материјала су она која се јављају при његовој обради. Материјали
се могу обрађивати ковањем, заваривањем, пресовањем, извлачењем, увијањем...
 1.1.1. Физичке карактеристке материјала

Запреминска маса представља масу материјала са свим порама и шупљинама у јединицу

запремине. Масе узорака мере се вагама. Зпремине узорака одређују се на више начина. А
ко је узорак правилног облика запремина се израчунава математичким поступком. Ако је
узорак неправилног облика, запремина се добија мерењем помоћу волуменометра и
пикнометра. За одређивање запремине узорака неправилног облика користи се Сгеров
волуменометар.

Специфична маса представља масу материјала без шупљина и пора (апсолутно густ
материјал) у јединици запремине. Постоје различите методе за одређивање апсолутне масе
и апсолутне запремине. Најчешће се користи она у којој се примењњује Архимедов закон,
том приликом уобичајена је примена Ердменгер-Мановог апарата, притом треба изабрати
течност која се не једини са испитиваним материјалом.

Порозност је структурна карактеристика материјала. У склопу неког материјала постоје

чврсте супстанце од којих је он изграђен и празни простори између њих. Ти празни
простор могу бити веома мали или знатно већи. Прво јесу поре, микроскопски ситне, а
други шупљине које се лако уочавају голим оком. Поре и шупљине су скоро увек
неправилног облика и пружају се у свих правцима кроз масу материјала. Порозност
материјала може да буде општа, отворена и затворена.

Отпорност на дејство мраза, треба га познавати кад су у питању материјали о којих се

изграђују коловозне конструкције, хладњаче за дубоко замрзавање, резервоари за воду и
други објекти који ће током експлоатације бити изложени ниским температурама. Вода
претворена у лед повећава своју запремину за 9 процената што значи да уколико у
порозном материјалу дође до испуњавања шупљина водом која се леди доћи ће до
деструукције материјала, односно постаће још порознији.

Водонепропустљивост је својство материјала да се при одређеном притиску воде

супротстави њеном продирању кроз материјал. То својство је важно када су у питању када
су објекти у којима се складишти нека течност. Најчешће употребљаван материјал за
изградњу таквих објеката је армирани бетон.

1.1.2. Механичка својства материјала

Када је материјал изложен дејству спољашњих сила у њему се јављају различита

напрезања. Код сваког материјала постоји граница напрезања до које он задржава своја
својства, након те границе прво се деформише а затим долази до лома материјала. У
механичка својства спадају чврстоће при притску, затезању, савијању, смицању и увијању.
Под чврстоћом материјала подразумева се његова способност да супротсави деловању
унуташњих напона који се јављају услед деловања спољашњих сила. Основна испитивања
чврстоће односе се на испитивање чврстоће при притиску и затезању, а поред тога врше се
и испитивања чврстоће при савијању, смицању и увијању.

Чврстоћа при притиску показује вредност силе коју материјал може да издржи
непосредно пре лома. Испитује се на узорцима облика коцке, призме и цилиндра.

Чврстоћа при затезању представља отпорност материјала према кидању.

Чвстоћа при савијању је сложено напрезање. Настаје услед дејства спољашње силе која
тежи да савије материјал при чему су неки делови затегнути а неки притиснути.

Чврстоћа при смицању представља отпорност материјала према деловању спољашње

силе која тежи да изврши смицање једне површине по другој. То се може видети код
наставка затегнутих челичних штапова помоћу закивака.