Pojedinac i svet u delu Meše Selimovića

,,Derviš i smrt“

Početak ovog dela, kao i početak svakog narednog poglavlja, počinje odlomkom iz
Kurana, koji najavljuje temu poglavlja.
Glavni lik je pripovedač koji pripoveda u prvom licu i unutarnjim monolozima
izražava svoja razmišljanja o životu. Ime glavnog lika je Ahmed Nurudin, a on je
četrdesetogodišnji derviš koji je živeo u tekiji. Njegova ispovest počinje kada sazna
da je njegov nevini brat uhapšen i zatvoren u tvrđavu.
On želi da spasi brata i sazna zbog čega je optužen, ali mu to ne uspeva. Glavni lik
je većinu života okružen zidovima odvojen od ostatka sveta. Kad je krenuo da
spasi svog brata, iskreno je verovao da su svi ljudi isti, dobronamerni i pošteni.
Svoju grešku on uviđa tek nakon što izlazi iz tekije i pridruži se ostatku sveta,
otkrivajući da svet nije onakav kakvim ga je on smatrao. Nakon vremena
provedenog izvan tekije, primećuje da se i on promenio, da je postao nesrećan,
nesiguran i da je poljuljano sve u što je nekada verovao.
Iz ovog dela vrlo jasno se može zaključiti da, bez obzira na naš trud i poricanje,
okolina će u većini slučajeva biti ta koja će uticati na nas i menjati naš karakter.