1.

NAJVAŽNIJI PRIVREDNI SUBJEKTI:

-Najznačajniji učesnici u prometu roba i usluga na tržištu
-Najveći deo nacionalnog dohotka stvara se putem privrednih društava (privatna privredna društva
versus javnih preduzeća).
-Raspolažu najvećim kapitalom.

3. ZASTUPNIK KOJI JE PREKORAČIO OVLAŠĆENJA ODGOVARA DRUŠTVU ZA ŠTETU KOJU JE TIME

PROUZROKOVAO.
ZAKONSKI ZASTUPNIK:
-ZASTUPNIK KOJEG MORA IMATI SVAKO DRUŠTVO – ORGAN DRUŠTVA.
-DRUŠTVO MORA IMATI NAJMANJE JEDNOG ZAKONSKOG ZASTUPNIKA KOJI JE GIZIČKO LICE (direktor).
-NADLEŽNOSTI ZAKONSKOG ZASTUPNIKA UREĐUJU SE PRAVILIMA ZA SVAKI OBLIK PRIVREDNOG
DRUŠTVA.
-ZAKONSKI ZASTUPNIK MOŽE BITI GIZIČKO LICE ILI DRUGO PRIVREDNO DRUŠTVO

4. Prokura je najsiri oblik trgovackog punomocja. Prokura je poslovno punomocje kojim drustvo
ovlascuje jedno ili vise gizickih lica da u njegovo ime i za njegov racun zakljucuju pravne poslove i
preduzimaju druge prave radnje. Prokura je neprenosiva i prokurista ne moze dati punomocje za
zastupanje u drugom licu. Prokura moze biti pojedinacna ili zajednicka.

4. PROKURA
-OBLIK PUNOMOĆJA ČIJI JE OBIM I SADRŽINA ODREĐENA ZAKONOM.
-NAJŠIRI OBLIK POSLOVNOG PUNOMOĆJA.
-OBIM OVLAŠĆENJA PROKURISTE MANJI OD OVLAŠĆENJA ZAKONSKOG ZASTUPNIKA

7. Preduzetnik
- GIZIČKO LICE KOJE JE REGISTROVANO ZA PROIZVODNJU I PROMET ROBA I USLUGA ZA TRŽIŠTE RADI
STICANJA DOBITI.
- UKLJUČUJE I STARE ZANATE, DOMAĆU RADINOST.
— Osnovna obelezja preduzetnika
-OBAVLJA DELATNOST SAMOSTALNO, POD POSLOVNIM IMENOM (obavezno sadrži ime i prezime).
-U NAZIVU GIRME DODATAK: “PREDUZETNIK”, ILI ‘PR”.
-ZA DOSPELE OBAVEZE ODGOVARA CELOKUPNOM SVOJOM IMOVINOM ( i nakon brisanja iz registra).

9. Ortacko drustvo
DRUŠTVO KOJE OSNIVAJU DVA ILI VIŠE GIZIČKIH ILI PRAVNIH LICA U SVOJSTVU ORTAKA (ČLANOVA) RADI
OBAVLJANJA ODREĐENE (PRIVREDNE) DELATNOSTI POD ZAJEDNIČKIM POSLOVNIM IMENOM
(GIRMOM).

●DRUŠTVA LICA (ORTAČKO DRUŠTVO, KOMANDITNO DRUŠTVO);

●DRUŠTVA KAPITALA (DOO, AKCIONARSKO DRUŠTVO).

10.OSNOVNA PRAVILA ODLUČIVANJA U ORTAČKOM DRUŠTVU?
PRAVO NA UČEŠĆE U DONOŠENJU ODLUKA:
ODLUKE IZ REDOVNE DELATNOSTI: PROSTOM VEĆINOM OD UKUPNOG BROJA ČLANOVA;
DRUGE ODLUKE (UKLJUČUJUĆI I PRIJEM NOVIH ČLANOVA) – KONSENSUSOM.
UGOVOROM O OSNIVANJU MOGU SE PREDVIDETI DRUGA PRAVILA ODLUČIVANJA.
11.OSNOVNA PRAVILA POSLOVOĐENJA ORTAČKOG DRUŠTVA?
PRAVO NA POSLOVOĐENJE:
SVAKI ČLAN DRUŠTVA IMA PRAVO I OBAVEZU DA VODI POSLOVE DRUŠTVA, AKO UGOVOROM O
OSNIVANJU TO PRAVO NIJE DODELJENO JEDNOM ILI VIŠE ČLANOVA;
POSLOVOĐENJE SAMOSTALNO I ZAJEDNIČKO;
ZAKONSKA PRETPOSTAVKA: SAMOSTALNO POSLOVOĐENJE.
SAMOSTALNO POSLOVOĐENJE: SVAKI ČLAN DRUŠTVA VODI POSLOVE DRUŠTVA SAMOSTALNO,
NEZAVISNO OD DRUGIH ČLANOVA;
MOŽE BITI PRAVO SVIH ILI SAMO NEKIH ČLANOVA DRUŠTVA.
PREDNOSTI SAMOSTALNOG POSLOVOĐENJA: BRZE DONOSENJE ODLUKA.
ZAJEDNIČKO POSLOVOĐENJE: ČLONOVI DRUŠTVA VODI POSLOVE DRUŠTVA NA OSNOVU ZAJEDNIČKE
SAGLASNOSTI I ISTUPAJU KAO KORISNICI JEDNOG OVLAŠĆENJA;
MOŽE BITI PRAVO SVIH ILI SAMO NEKIH ČLANOVA DRUŠTVA;
IZUZETAK: ČLAN MOŽE NASTUPATI SAMOSTALNO, AKO BI ODLAGANJE U DONOŠENJU ODLUKE
PROUZROKOVALO DRUŠTVU ŠTETU.
12.RASPODELA DOBITI I SNOŠENJA GUBITKA U ORTAČKOM DRUŠTVU?
PRAVO NA RASPODELU DOBITI:
OSNOVNO PRAVILO: DOBIT ISKAZANA GODIŠNJIM OBRAČUNOM RASPODELJUJE SE NA JEDNAKE
DELOVE, OSIM AKO UGOVOROM NIJE DRUGAČIJE PREDVIĐENO.
ZA OBAVEZE DRUŠTVA PRVO ODGOVARA DRUŠTVO SVOJOM IMOVINOM.
PORED TOGA, ZA OBAVEZE DRUŠTVA ODGOVARAJU ČLANOVI DRUŠTVA SOLIDARNO I NEOGRANIČENO.
13.POJAM I OSNOVNA OBILJEŽJA KOMANDITNOG DRUŠTVA(UKLJUČUJUĆI I ODGOVORNOST
KOMANDITORA I KOMPLEMENTARA)?
DRUŠTVO KOJE OSNIVAJU DVA ILI VIŠE GIZIČKIH ILI PRAVNIH LICA ZA OBAVLJANJE ODREĐENE
(PRIVREDNE) DELATNOSTI POD ZAJEDNIČKOM GIRMOM, OD KOJIH NAJMANJE JEDNO LICE ODGOVARA
NEOGRANIČENO I SOLIDARNO ZA OBAVEZE DRUŠTVA (KOMPLEMENTAR), A DRUGO LICE SNOSI RIZIK
POSLOVANJA DRUSTVA DO VISINE NJEGOVOG UDELA U DRUŠTVU (KOMANDITOR).
NA KOMANDITNO DRUŠTVO ANALOGNO SE PRIMENJUJU PRAVILA O ORTAČKOM DRUŠTVU.
POSLOVE DRUŠTVA MOŽE DA VODI i ZASTUPA SAMO KOMPLEMENTAR.
KOMANDITOR IMA PRAVO NADZORA NAD POSLOVOĐENJEM (pravo na ingormisanje).
KOMANDITOR UČESTVUJE U RASPODELI DOBITI DO VISINE SVOG ULOGA, AKO UGOVOROM O
OSNIVANJU NIJE DRUGAČIJE UREĐENO.
14. POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE AKCIONARSKOG DRUŠTVA?
DRUŠTVO KOJE OSNIVA JEDNO ILI VIŠE GIZIČKIH ILI PRAVNIH LICA U SVOJSTVU AKCIONARA RADI
OBAVLJANJA ODREĐENE (PRIVREDNE) DELATNOSTI POD ZAJEDNIČKIM POSLOVNIM IMENOM
(GIRMOM),
ČIJI JE OSNOVNI KAPITAL PODELJEN NA AKCIJE.

11) SAMOSTALNO PRAVNO LICE (PRAVNI SUBJEKTIVITET DRUŠTVA POTPUNO ODVOJEN OD

SUBJEKTIVITETA NJEGOVIH ČLANOVA, KAO I IMOVINA).
2) PO SVOJOJ PRAVNOJ PRIRODI UDRUŽENJE (SOCIETAS): ČINE GA ČLANOVI, ALI ONI NISU MEĐUSOBNO
POVEZANI; ČLANOVI VEZANI ZA DRUŠTVO, A NE ZA DRUGE ČLANOVE.
3) PRAVA AKCIONARA ZAVISE OD NOMINALNE VREDNOSTI I VRSTE AKCIJA KOJE POSEDUJE.
4) IZUZETNO, POJEDINA PRAVA PRIPADAJU SVAKOM AKCIONARU,NEZAVISNO OD VREDNOSTI I VRSTE
AKCIJA KOJE POSEDUJE (PRAVO NA INGORMISANJE).
5) ZA OBAVEZE DRUŠTVA U PRAVNOM PROMETU ODGOVARA DRUŠTVO, CELOKUPNOM SVOJOM
IMOVINOM, AKCIONARI NE ODGOVARAJU ZA OBAVEZE DRUŠTVA (izuzetak pravila o probijanju pravnog
subjektiviteta).
15.POJAM I OSNOVNA OBELEŽJA AKCIJA?
AKCIJE - TRI ZNAČENJA:
1) UDEO AKCIONARA U AKCIONARSKOM DRUŠTVU;
2) UKUPNOST ČLANSKIH PRAVA I OBAVEZA AKCIONARA (ekvivalenat ulogu u doo);
3) HARTIJA OD VREDNOSTI U KOJOJ SU INKORPORIRANA PRAVA AKCIONARA.
VRSTE AKCIJA: OBIČNE I PREGERENCIJALNE (PRIORITETNE)
OBIČNE – DAJU PRAVO GLASA U SKUPŠTINI (jedna akcija, jedan glas);
PRAVO NA RASPODELU DIVIDENDE;
PRAVO NA UČEŠĆE U RASPODELI LIKVIDACIONE MASE;
PRAVO PREČE KUPOVINE NOVE SERIJE OBIČNIH AKCIJA, ILI DRUGIH KORESPONDIRAJUĆIH GINANSIJSKIH
INSTRUMENATA DRUŠTVA.
PREGERENCIJALNE AKCIJE:
DAJU IMAOCU NEKO PRIORITETNO IMOVINSKO PRAVO U ODNOSU NA IMAOCE OBIČNE AKCIJE (
PREDNOST KOD ISPLATE DIVIDENDE, ILI RASPODELE LIKVIDACIONE MASE);
PO PRAVILU NE DAJU OPŠTE PRAVO GLASA – VEĆ SAMO O PITANJIMA KOJA SE TIČU NJIHOVOG STATUSA
U DRUŠTVU;
MOGU BITI KUMULATIVNE I PARTICIPATIVNE;
16.NAČIN OSNIVANJA AKCIONARSKOG DRUŠTVA(SIMULTANO I SUKCESIVNO)
OSNIVAČ, OSNIVAČKI AKT – ZAJEDNIČKA PRAVILA ZA TD;
DVA OSNOVNA NAČINA OSNIVANJA: SIMULTANI SUKCESIVNI.
SIMULTANI: OSNIVAČI OTKUPLJUJU SVE AKCIJE DRUŠTVA PRILIKOM OSNIVANJA.
SUKESIVNI: PO OSNOVU POZIVA ZA JAVNI UPIS AKCIJA, AKCIJE UPISUJU KAKO OSNIVAČI, TAKO I TREĆA
LICA.
17.PRAVA AKCIONARA U AKCIONARSKOM DRUŠTVU?
1. IMOVINSKA PRAVA:
PRAVO NA DIVIDENDU, SRAZMERNO BROJU, VRSTI I STEPENU UPLAĆENOSTI AKCIJA (OSNOVNO
AKCIONARSKO PRAVO);
PRAVO NA UDEO U LIKVIDACIONOJ MASI DRUŠTVA, KADA SE NAMIRE POVERIOCI DRUŠTVA,
SRAZMERNO VRSTI I BROJU AKCIJA KOJE POSEDUJU.
PRAVO NA DIVIDENDU:DIVIDENDA SE ISPLAĆUJE IZ DOBITI DRUŠTVA ILI SREDSTAVA REZERVE.
2. UPRAVLJAČKA PRAVA:
PRAVO DA UČESTVUJE U UPRAVLJANJU DRUŠTVOM (UČEŠĆE NA SKUPŠTINI, PRAVO POSTAVLJANJA
PITANJA I DAVANJA PREDLOGA, PRAVO GLASANJA).
PRAVO DA BIRA I BUDE BIRAN U ORGANE DRUŠTVA.
PRAVO OSTVARIVANJA UVIDA U AKCIONARSKU KNJIGU.

PRAVO NA INGORMISANJE O POSLOVANJU DRUŠTVA.

18.OBAVEZE AKCIONARA U AKCIONARSKOM DRUŠTVU?
OSNOVNA OBAVEZA: UPLATA UPISANIH AKCIJA NA UTVRĐENI NAČIN (STVARI, PRAVA, NOVAC) I U
UTVRĐENOM ROKU.ODGOVARA DRUŠTVU ZA DOCNJU SA UPLATOM.
KOD OSNIVANJA DRUŠTVA, AKO NI U DODATNOM ROKU NE UPLATI AKCIJE, MOŽE MU SE ODUZETI
PRIVREMENA AKCIJA (KAUDICIRANJE AKCIJA).
DRUŠTVO NE MOŽE OSLOBODITI AKCIONARA OBAVEZE UPLATE AKCIJA, OSIM U SLUČAJU ODLUKE O
SMANJENJU OSNOVNOG KAPITALA.
19. OSNOVNI ORGANI AKCIONARSKOG DRUŠTVA I NJIHOVE NADLEŽNOSTI
- JEDNODOMNO: SKUPŠTINA,
JEDAN ILI VIŠE DIREKTORA;
DVODOMNO: SKUPŠTINA, JEDAN
ILI VIŠE DIREKTORA, NADZORNI
ODBOR.
NADLEŽNOSTI SVAKOG ORGANA
ODREĐENI ZAKONOM.

20. POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE DOO

- DRUŠTVO KOJE OSNIVA JEDNO ILI VIŠE GIZIČKIH ILI PRAVNIH LICA U SVOJSTVU ČLANA, ČIJI JE OSNOVNI
KAPITAL PODELJEN NA UDELE.
1) SAMOSTALNO PRAVNO LICE (PRAVNI SUBJEKTIVITET DRUŠTVA ODVOJEN OD NJEGOVIH ČLANOVA).
2) ZA OBAVEZE DRUŠTVA U PRAVNOM PROMETU ODGOVARA DRUŠTVO CELOKUPNOM SVOJOM
IMOVINOM - ČLANOVI NE ODGOVARAJU ZA OBAVEZE DRUŠTVA (izuzetak pravilo o probijanju pravnog
subjektiviteta).
3) DRUŠTVO KAPITALA SA IZRAŽENIM PERSONALNIM ELEMENTOM.
4) OSNOVNI KAPITAL DRUŠTVA PODELJEN NA ULOGE.
5) PRAVA ČLANOVA SRAZMERNA NJIHOVOM UČEŠĆU U OSNOVNOM KAPITALU (OSIM AKO UGOVOROM
IZMEĐU ČLANOVA NIJE DRUGAČIJE UREĐENO, INGRA).
6) IZUZETNO, POJEDINA PRAVA PRIPADAJU SVAKOM ČLANU (PRAVO NA INGORMISANJE).

21. OBAVEZE ČLANOVA DOO:

1) UNOŠENJE ULOGA:
-OSNOVNA OBAVEZA ČLANA;
-DRUŠTVO NE MOŽE ČLANA OSLOBODITI ILI MU SMANJITI OBAVEZU UNOŠENJA ULOGA (IZUZETAK
PRAVILO O SMANJENJU OSNOVNOG KAPITALA);
-OBAVEZA UNOŠENJA ULOGA NE MOŽE SE KOMPENZIRATI SA POTRAŽIVANJIMA KOJE ČLAN IMA PREMA
DRUŠTVU.
2) UNOŠENJE DODATNOG ULOGA:
-AKO JE TAKO PREDVIĐENO OSNIVAČKIM AKTOM ILI UGOVOROM IZMEĐU ČLANOVA;
-DODATNI ULOG TAKOĐE ULAZI U OSNOVNI KAPITAL DRUŠTVA – ŠTO ZNAČI DA ODLUKU O DODATNIM
ULOZIMA PRETPOSTAVLJA ODLUKU O POVEĆANJU OSNOVNOG KAPITALA;
-VISINA DODATNOG ULOGA ODREĐUJE SE SRAZMERNO VISINI OSNOVNIH ULOGA, AKO NIJE DRUGAČIJE
UREĐENO;
-AKO NEKI ČLAN NE UNESE DODATNI ULOG, SRAZMERNO SE POVEĆAVA OBAVEZA DRUGIH ČLANOVA,
AKO NIJE DRUGAČIJE UREĐENO.
-OVA JE OBAVEZA SOLIDARNA, ŠTO ZNAČI DA POSTOJI PRAVO REGRESA.
3) SPOREDNA ČINIDBA:
-UVEK JE VEZANA ZA ULOG NEKOG ČLANA, ALI SE U NJEGA NE URAČUNAVA;
-NEKAD JE ONA PRAVNO SPOREDNA, ALI EKONOMSKI ZNAČAJNIJA OD OSNOVNE OBAVEZE (NPR. PRAVO
EKSKLUZIVNOG ZASTUPANJA, ISPORUKE ROBE, ITD).
4) DOPUNSKA UPLATA:
-MORA SE PREDVIDETI UGOVOROM O OSNIVANJU, ILI UGOVOROM IZMEĐU ČLANOVA;
-NIJE NOVI ULOG: NE ULAZI U OSNOVNI KAPITAL, VEĆ U IMOVINU DRUŠTVA I MOŽE SE KORISTITI ZA
RAZLIČITE NAMENE;
-MOŽE BITI TRAJNI DEO IMOVINE DRUŠTVA, A MOŽE SE VRATITI ČLANOVIMA (AKO DRUŠTVO USPESNO
POSLUJE).
22. PRAVA ČLANOVA DOO:
IMOVINSKA PRAVA:
-PRAVO NA DIVIDENDU;
-PRAVO NA ALIKVOTNI DEO OSTATKA LIKVIDACIONE MASE DRUŠTVA;
-PRAVO NA PRIORITETNI UPIS PRI POVEĆANJU OSNOVNOG KAPITALA DRUŠTVA.
UPRAVLJAČKA PRAVA:
-PRAVO GLASA NA SKUPŠTINI DRUŠTVA;
-PRAVA KOJA SU U GUNKCIJI PRAVA GLASA (PRAVO UČEŠĆA NA SKUPŠTINI, DAVANJE PREDLOGA,
POSTAVLJANJE PITANJA);
-PRAVO DA BIRA I BUDE BIRAN U ORGANE DRUŠTVA
-PRAVO NA INGORMISANJE.
-PRAVO OSTVARIVANJA UVIDA U KČ.

PRAVO NA DIVIDENDU:
-DIVIDENDA SE ISPLAĆUJE IZ DOBITI DRUŠTVA ILI SREDSTAVA REZERVE.
-IZ OSNOVNOG KAPITALA, SAMO AKO JE DRUŠTVO PRETHODNO DONELO ODLUKU O SMANJENJU
OSNOVNOG KAPITALA.
-PRAVO NA DIVIDENDU, APSTRAKTNO ČLANSKO PRAVO KOJE NA OSNOVU ODLUKE SKUPŠTINE POSTAJE
KONKRETNO OBLIGACIONO POTRAŽIVANJE PREMA DRUŠTVU.

23. PRAVILA O PRENOSU UDELA U DOO

-OSNOVNO PRAVILO: UDELI SE SLOBODNO PRENOSE IZMEĐU ČLANOVA, A NA TREĆE LICE SAMO UZ
SAGLASNOST ČLANOVA, ODNOSNO DRUŠTVA.

24. OSNOVNI ORGANI DOO I NJIHOVE NADLEŽNOSTI

1) SKUPŠTINA: NAJVIŠI ORGAN DRUŠTVA - ČINE JE SVI ČLANOVI;
NADLEŽNOST UTVRĐENA ZAKONOM (ODOBRAVA POSLOVE DRUŠTVA ZAKLJUČENE PRE UPISA U
REGISTAR, IMENUJE I RAZREŠAVA DIREKTORA ILI ČLANOVE NADZORNOG ODBORA, ODOBRAVA
GINANSIJSKE IZVEŠTAJE I ODLUKE O ISPLATAMA ČLANOVIMA, ODLUČUJE O POVEĆANJU I SMANJENJU
OSNOVNOG KAPITALA, ITD);
2) DIREKTOR(I): ZASTUPA DRUŠTVO I VODI POSLOVE
DRUŠTVA.
-DRUŠTVO IMA JEDNOG ILI VIŠE DIREKTORA, ZAVISNO OD ODREDBI
OSNIVAČKOG AKTA.
-DIREKTORI MOGU BITI ČLANOVI ILI TREĆA LICA.
-IMENUJE IH SKUPŠTINA, ILI NADZORNI ODBOR.
-IZUZETNO, PRVI DIREKTOR(i) MOGU SE ODREDITI U OSNIVAČKOM AKTU.
3) NADZORNI ODBOR: OBAVEZAN SAMO KOD DOO SA DVODOMNIM UPRAVLJANJEM.
-VRŠI UNUTRAŠNJI NADZOR I NADZOR NAD ZAKONITOŠĆU RADA DRUŠTVA;
-UTVRĐUJE POSLOVNU STRATEGIJU DRUŠTVA;
-VRŠI DRUGE POSLOVE SAGLASNO ZAKONU I OSNIVAČKOM AKTU.

25. POJAM UGOVORA ROBNOG PROMETAĐ

-UGOVORI KOJI SU TIPIČNI I UOBIČAJENI PRI PROMETU ROBE I VRŠENJU USLUGA, KOJI SU DEO REDOVNE
DELATNOSTI PRIVREDNIH SUBJEKATA.
-NISU SVI UGOVORI KOJI ZAKLJUČUJU PRIVREDNI SUBJEKTI UGOVORI ROBNOG PROMETA (zakup, zaloga,
jemstvo – građansko pravni ugovori).
26. NIŠTAVI UGOVORI
-UGOVORI KOJI SU PROTIVNI IMPERATIVNIM ZAKONSKIM PROPISIMA, MORALNIM NAČELIMA I DOBRIM
OBIČAJIMA – NE PROIZVODE NIKAKVO PRAVNO DEJSTVO (zelenaški ugovor).
-O NIŠTAVOSTI UGOVORA SUDOVI PAZE PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI (ex oggo).
-NA NIŠTAVOST SE MOŽE POZVATI SVAKA ZAINTERESOVANA STRANA.
-NIŠTAVOST NE ZASTAREVA.
-NIŠTAVOST POJEDINIH ODREDBI UGOVORA NE POVLAČI NUŽNO I NIŠTVOST CELOG UGOVORA.

27. RUŠLJIVI UGOVORI

-UGOVORI KOD KOJIH POSTOJI NEDOSTATAK VOLJE PRI ZAKLJUČIVANJU (ZABLUDA, PREVARA, PRETNJA),
ILI KOD KOJIH JE JEDNA STRANA OGRANIČENO POSLOVNA SPOSOBNA, ILI PREKOMERNO OŠTEĆENA.
-PONIŠTENJE RUŠLJIVOG UGOVORA MOŽE TRAŽITI SAMO ZAINTERESOVANO LICE – SUDOVI O
RUŠLJIVOSTI NE VODE RAČUNA PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI.
-ZAHTEV ZA PONIŠTENJEM RUŠLJIVOG UGOVORA ZASTAREVA (OBJEKTIVNI I SUBJEKTIVNI ROK
ZASTARELOSTI).

28. KAPARA
Vrednost (najčešće novac) koji jedna strana daje drugoj kao znak da je ugovor zaključen i kao
obezbeđenje
ispunjenja obaveza iz tog ugovora.
U slučaju urednog ispunjenja ugovora, kapara se uračunava u vrednost ispunjene obaveze, ili, ako to nije
moguće, kapara se vraća.
Kod obročne isporuke ugovora, kapara se uračunava ili vraća prilikom poslednjeg obroka (rate)
Ako ugovor nije ispunjen zbog razloga vis major, kapara se vraća.
Ako ugovor nije ispunjen krivicom strane koja je dala kaparu, poverilacm može:
1) zahtevati ispunjenje ugovora i naknadu štete zbog neispunjenja (kapara se može uračunati u naknadu
štete)
2) raskinuti ugovor i zadržati kaparu.
Ako ugovor nije ispunjen krivicom strane koja je primila kaparu, davalac kapare može:
1) zahtevati ispunjenje ugovora i naknadu štete zbog zadocnjenja
2) odustati od ugovora, zahtevati naknadu štete i povraćaj kapare.
3) odustati od ugovora, zahtevati povraćaj kapare i isplatu dvostrukog iznosa date kapare (bez posebnog
prava na naknadu štete).
29. UGOVORNA KAZNA
Novčani iznos, ili druga imovinska vrednost, koji se isplaćuje za slučaj da jedna ugovorna strana nije
ispunila
svoju (nenovčanu)obavezu, ili je u docnji sa ispunjenjem svoje obaveze.
U slučaju sumnje (da li je ugovorena za neispunjenje ili docnju u ispunjenju) smatra se da je ugovorna
kazna
ugovorena za docnju u ispunjenju.
Ugovara se samo za ispunjenje nenovčanih obaveza (novčane obaveze obezbeđene zakonskim zateznim
kamatama).
Odredba o ugovornoj kazni akcesornog karaktera (ako je ništava glavna obaveza, ništava je i ugovorna
kazna).
Dvostruka gunkcija: ima elemente kazne i pretpostavljene naknade štete
Kod ugovorne kazne ne mora se dokazivati da je šteta nastupila, već samo da je nastupio događaj na koji
se
odnosi ugovorna kazna (docnja ili neispunjenje ugovornih obaveza).
Ugovorna kazna se isplaćuje i kada je ugovoreni iznos kazne veći od pretrpljene štete.
Kada je iznos pretrpljene štete veći od iznosa ugovorene kazne, poverilac ima pravo i na ugovornu kaznu
i
na razliku pretrpljene štete.
30. JEMSTVO
Tipično sredstvo personalnog obezbeđenja.
Lice koje pored glavnog dužnika odgovara za preuzetu obavezu u pravnom prometu.
Supsidijarno i solidarno
Supsidijarno jemstvo: poverilac prvo zahteva ispunjenje obaveze od glavnog dužnika
Solidarno jemstvo: poverilac može zahtevati ispunjenje obaveze bilo od glavnog dužnika ili od jemstva.
Solidarno jemstvo – pravilo u privrednom prometu.
31. ZALOGA
Stvarno sredstvo obezbeđenja
Davanje pokretne ili nepokretne stvari (ili isprave koja omogućava isključivo raspolaganje na stvari) od
strane dužnika kao garancija da će se ispuniti obaveze utvrđene u ugovoru.
U slučaju neispunjenja obaveze, poverilac se, nakon upozorenja dužniku, može naplatiti iz založene
stvari.

32. ODUSTANICA
Novčana vrednost koja jedna strana plaća drugoj za slučaj da odustane od ispunjenja zaključenog
ugovora.
Može se ugovoriti za jednu ili obe ugovorne strane.
Isplaćuje se nezavisno od krivice ugovorne strane (razlika u odnosu na kaparu).
Isplaćuje se samo ako strana izjavi da odustaje od ugovora pre isteka roka za ispunjenje obaveze.
Više sredstvo izlaska iz ugovora, nego sredstvo obezbeđenja.
33. CESIJA
Nije sredstvo obezbeđenja!
Ustupanje potraživanja iz ugovora (promena poverioca).
Prenos potraživanja se vrši posebnim ugovorom.
Predmet cesije: prenos svakog potraživanje, osim onog čiji je prenos zabranjen zakonom, ili koje je
vezano
za ličnost poverioca, ili koje se po svojoj prirodi ne može prenositi.
Za cesiju nije potrebna saglasnost dužnika, osim ako osnovnim ugovorom nije drugačije uređeno, ali
dužnik
mora biti obavešten o cesiji.
Osnovnim ugovorom se može urediti i zabrana prenosa potraživanja.
34. OBAVEZE PRODAVACA IZ UGOVORA O PRODAJI
1) Da isporuci robu bez gizičkih i pravnih mana.
2) Da robu isporuci na način, mesto i vreme predviđeno ugovorom.
35. OBAVEZE KUPACA IZ UGOVORA O PRODAJI
1) Da plati ugovorenu cenu.
2) Da primi robu na način, mesto i vreme predviđeno ugovorom.
36. OSNOVNA POSLEDICA U SLUČAJU DOCNJE KUPCA ILI PRODAVCA U ISPUNJENJU OBAVEZA
Posledice docnje u vezi sa isporukom i preuzimanjem robe: prelazak rizika za slučajnu propast stvari
prelazi
na stranu koja je u docnji sa ispunjenjem svoje obaveze.