UNIVERZITET EDUCONS

Fakultet poslovne ekonomije

Sremska Kamenica

ČETVRTA PREDISPITNA OBAVEZA

(DOMAĆI RAD)

S. Kamenica Milan Kolund žić

10.1.2022. Broj indeksa: E06/21

1. Kvantitet finansijsko - bilansnih informacija, već, iz aspekta determinacije

stepena optimalnost, odabranih, poslovnih odluka, danas, i, nije toliko

relevantna, u odnosu na moć influencije kvalitativne komponente. Do

nedavno, princip „obimnosti“, finansijsko bilansnih impulsa, kroz

prizmu, heerogenih, stejkholdera, dobija, sasvim nov ugao zahteva,

odnosno, insistira se, u većoj meri, i na kvalitativnoj dimenziji. Uzev

u respekt, aktuelan, ambijent, simultano, kontaminiran prekobrojnim

informacijama, finansijsko - bilansne provenijencije, primarno, s obzirom

na, sve učestaliju, strukturiranost lošim, neiskoristivim,čak, i zbunjujućim

podacima, po korisnike, zaključujemo, da, mogu predstavljati balast,

upravo, prilikom odabira poslovne odluke. Prekobrojnost finansijsko

bilansnih informacija, ne podrazumeva, simultano, ekvivalentnost

komponenti inherentnosti, upravo, prilikom odabira poslovne odluke.

Dovoljnost, finansijsko bilansnih informacija, per se, iz ugla, i

mikroekonomskih, i makroekonomskih, pravnih entiteta, ne predstavlja

koncept, koji bi, a priori, trebalo odbaciti.

2. Izrazito frekventno, uz posledične reperkusije

svakog, površnog, ali, i na pogrešan način, najpre, tumačenog, a, zatim,

i implementiranog due diligence koncepta, analizirano kroz prizmu

udovoljavanja ličnim potrebama, samo jedne, poslovno - pregovaračke

strane, uz, istovremeno, nanošenje štete, drugoj, poslovno – pregovaračkoj

strani, odnosno, njenoj imovini, upravo, demonstrira eksplicitan agzamplar

ruiniranja komponente ,kvaliteta“, tokom selekcije finansijsko - bilansnih

impulsa.

3. Satisfakcijom, bilo kvantitativnih, bilo kvalitativnih kriterijuma

odabira, optimalnih, poslovnih odluka, a, pre svega, kroz selektivan

pristup determinacije, relevantnih, finansijsko - bilansnih informacija,

računovodstveni informacioni sistem, uz, neizbežan, osećaj uticajnosti due

diligence koncepta, doprineće, potpunom, zadovoljstvu, usled efikasnijeg

upravljanja poslovanjem korporacije.

5. Za moderne, socijalno poslovne relacije, simptomatičan je

eksponencijalan rast nivoa kompleksnosti. Činjenica je implicirajućeg

karaktera, bilo iz ugla svesti implementacione snage zakona tržišta, bilo

iz ugla, identifikovanih, naučno – tehnoloških propulzivnosti. Ekonomija,

planetarnih razmera, evidentira rast kompleksnosti odnosa. Beležimo, do

sada, nezabeležen, geometrijskom progresijom, akceleratorski rast naučno

- tehnoloških aktivnosti, i, u svim, socijalnim sferama, dok, simultano,

deluju, i snage ambivalentnosti, odnosno, one, koje rade na ruiniranju

istog. Vreme jednostavnosti odnosa, između poslovnih entiteta, iz aspekta

sadašnjice, čini se, postalo je efemerno, odnosno, u domenu davno prošlog

vremena. Signifikantan nivo naučno – tehnološkog progresa, istovremeno,

i uslovljava čovečanstvo, kako oblikom, a, isto tako, i intenzitetom

ponašanja.

6. Bilo poslovne, finansijske, ili, pak, kombinovane forme, rizik je, sve vreme, potencijalno,

egzistirajući negativan fenomen. Ne može biti, apsolutno, eliminisan .

Odgovarajućim, preventivnim radnjama, moguće ga je prejudicirati, a

zatim, i sprečiti, odnosno, minimalizovati njegov uticaj, kontekstom

produkovanja posledica, u punoj formi. Rzik nije otklonjiv, ali je moguće,

konsekvence rizika, svesti na prihvatljiv okvir. U kontekstu nepovoljnosti,

bilo kroz aspekt nedovoljnosti, bilo kroz aspekt prekobrojnosti, bilo

bi plauzibilno utvrditi kriterijume selektovanja inherentnih od manje

inherentnih, do, ekstremno, irelevantnih, upravo, finansijsko – bilansnih informacija.

7. Glavni zadatak moderno - propulzivnihposlovnih aktivnosti, ogleda se u harmoniziranju integrisanog
sistema

informisanja s procesom, optimiziranog, odabira poslovnih odluka, kao, i,

procesom menadžment strukturiranja, uz, logično, implicirajuće, odnosno,

njima prilagođeno, finansijsko - bilansno informisanje, kao neodvojivi deo

integrisanog sistema informisanja.

8. Logikomdihotomije, finansijsko - bilansne impulse, svrstavamo, ili, u izvorne, ili,

u izvedene informacije. Obema vrstama, finansijsko - bilansnih inputa,

zajednički je izvor pribavljanja podataka. Međutim, izvedene informacije,

pribavljaju se preko informacija, izvorne prirode, i, to, uz pomoć tehnike

matematičko - statističko - operaciono - ekonometrijskog modeliranja.

Prilagođavanje inicijalnih informacija, upravo, izvedenoj grupi, logikom

pozitivnog efekta, postiže se preuzimanjem, i neknjigovodstvenih,

odnosno, drugačijih, tipova podataka. Bez obzira na svojstvo spontanosti,

9. Eksplicirani izvori, finansijsko - bilansnih agregata, nose atribut internog,

iz razloga, što se, i, knjigovodstvene, i, operativne (vanknjigovodstvene)

evidencije, realizuju vs dokumentuju, isključivo, unutar, odnosno,

za potrebe korporacije. Simultano, korporacija ne predstavlja sistem,

isključivo, zatvorene provenijencije, već se oslanja, i na heterogene, brojne

eksterne uticajnosti, odnosno, iz njenog užeg vs šireg okruženja. Iznetu

činjenicu potvrđuje: stanje, odnosno, promena vrednosti sredstava, kao,

i, izvora finansiranja sredstava, zatim, vrednosne evaluacije rashoda, i

prihoda, najzad, epilogom, ostvarivanog, poslovno - finansijskog rezultata

korporacije.
10. Finansijsko-bilansni impulsi generišu informacije o poslovno-finansijskom

stanju, pre svega, zatim, poslovno-finansijskom kretanju, kao manifestacijiuspešnosti poslovanja,

odnosno, i promenama u finansijskoj situaciji

korporacija, iz čijih aktivnosti implicira, upravo, generalna potreba odabira

poslovnih odluka.

11. Akumulacionu signifikantnost finansijsko – bilansnih agregata predstavlja

sveukupnost vrednovanja stanja, odnosno, dijalektike bilansnih pozicija, i,

to: sredstava, izvora finansiranja sredstava, rashoda, prihoda, realizovanih

poslovno finansijskih rezultata, ali, i ispravki vrednosti, pojedinih,

bilansnih pozicija, a, na konto njihovih odstupanja od planiranih targeta.

Sistem finansijsko bilansnog informisanja, korisnicima (odnosno,

stejkholderima) omogućava odabir odluka, svakako, poslovne prirode, ali,

uz respekt ispunjenih principa istinitosti, i objektivnosti.

12. Utvrđivanje kategorija stejkholdera finansijsko

bilansnih impulsa, de facto, predstavlja imperativ, ukoliko, korporacija, želi da uspostavi

kontinuitet, odnosno, s intencijom obezbeđivanja stabilnosti funkcionisanja

poslovnog sistema. Dakle, upodobljenim sistemom finansijsko - bilansnog

informisanja, na principu kontinuiteta, omogućena je strogo destinirana

(realnošću vs objektivnošću) kontrola korporativnih resursa, obligacija,

odnosno, i dijalektike poslovanja, iz koje implicira, i mogućnost evaluiranja

prvih, dveju komponenti poslovanja.

13. Akcentovani model diferenciranih pristupa implementacije sistema finansijsko

bilansnog informisanja, uglavnom, zloupotrebljava se, od strane internih,

a, u odnosu na eksterne korisnike. Različitim, a, u skladu s potrebama,

izabranih, iz opusa „sedam manipulativnih aktivnosti u računovodstvu“,

u stvari, tehnikama prevarnih aktivnosti, korporacija, ili precenjuje, ili

potcenjuje, i strukturu bilansnih pozicija, odnosno, i njihovu vrednost,

plasirajući informacije ka eksternom okruženju, u modifikovanoj, i,

istovremeno, neisitinitoj formi, čime se postiže kreiranje „poslovnog

imaginarijuma“.

14. Vlasnici korporacija zahtevaju finansijsko-bilansne iskaze sa ciljem optimiziranja

poslovnog odlučivanja o investiranju poslovnog fonda, tj njihovog kapitala.

Ostali akcionari zahtevaju finansijsko bilasne iskaze sa ciljem ,tj potrebama izbora odluka

prilikom poslovanja, kao i pribavljanja i realizacije akcionarskog portfelja korporacije.

Sindikalne organizacije(sindikati) pribavljaju relevantne informacije u cilju argumentovane

odbrane njihovih zarada ali i drugih privilegija.

15. Poverioci iskazuju sve veću potrebu za informisanjem u cilju prevazilaženja novčanog

ambisa u kome su se našli. Kreditori(investitori) dubinskim snimanjem poslovno finansijske

situacije korporacije još više uozbiljavaju aktivnosti kreditora s ciljem izbegavanja poslovnih

propusta s jedne odnosno percepcije uvećanja poslovnih racio indikatora sa druge strane.

Javne institucije predstavljaju obimnog korisnika finansijsko bilansnih iskaza pre svega zbog

zadovoljstva fiskalnih apetita, tragom naplaćivanih poreza, doprinosa, taksi itd.

16. Interni stejkholderi finansijsko-bilansnih impulsa su:

a) menadžment struktura korporacije

b) vlasnik poslovnog fonda i kapitala

c) članovi upravnog odbora korporacije

d) članovi skupštine akcionara

e) zaposleni

f) sindikalni predstavnici zaposlenih

17.Top menadžment korporacije uglavnom je hendikepiran kroz aspekt obaveštenosti

relevantnim informacijama, dok je nižem nivou upravljanja jednostavnije da dođe do

podataka neophodnih za donošenje poslovnih odluka.

Bez zastupljenih finansijsko bilansnih iskaza menadžment korporacije ne bi uspevao pratiti

dinamiku poslovanja niti kroz prizmu kvantitativnog niti kvalitativnog.

18.Generator ruiniranja poslovnih sistema predstavljaju računovođe koje ili namernim

ignorisanjem ili zakasnelim zapažanjem već identifikovane ekonomske krize neprilagođenim

finansijsko bilansnim informacijama vode ka entropiji(tačka raspada poslovnog sistema).

19.Dvojaka uloga menadžmenta korporacije predstavlja s jedne strane korišćenje finansijsko

bilansnih resursa iz službe dvojnog knjigovodstva a sa druge strane vraćanje istih kroz aspekt

novih poslovno finansijskih efekata.

20.Važno je doći do bitnih informacija o poslovno finansijskoj poziciji poslovnog partnera

poput stanja sredstava,izvora finansiranja, finansijskim rezultatima, bilansnih pozicija i racio

indikatora. Radi ispunjenja korektnosti, težiće se dvosmernom karakteru.

21.Zajednički motivacioni imenitelj ovoj grupi je potreba za naplatom potraživanja određene

vrste od korporacije-dužnika iz koje i pristižu.Pre svakog odobravanja sredstava bilo

investiranja ili kredita eksterni korisnici ciljano prikupljaju relevantne finansijske informacije

radi utvrđivanja kreditnog rejtinga korporacije.

22. Metodom eksternog zahtevanja ostvaruje se realnije i objektivnije informisanje o

poslovno finansijskoj poziciji i rezultatu korporacije. Vrši se pritisak na menadžment

korporacije u cilju istinitijeg i objektivnijeg iskazivanja poslovno finansisjkog stanja.

23. Efektivna distirbucija poslovno finansijskih resursa, bitka sa korupcijom, kreiranje

zadovoljavajućih uslova za investiranje za domaće i strane investitore nezamisliva je bez

finansisjko bilansnog informisanja i od krucijelne važnosti su za stejkholdere za vreme

generisanja biznis odluka.

24. Bilans stanja - primaran finansijsko bilansni izveštaj koji služi upravljačkim interesima

kompanije kroz aspekt razumevanja finansijsko bilansnog impulsa.

Bilans uspeha - prikazuje stvarne tokove poslovanja i konzumaciju potrošnih dobara i usluga.

25.Oba informaciona agregata nisu involvirali određene faktore bitne prilikom vrednovanja

imovinske situacije i finansijsko poslovne pozicije. Iskazi o stanju upotpunjeni su raznim

aneksima i izveštajima o poslovanju čiji važan deo predstavlja tabela finansiranja.

26. Progresom računovodstvene profesije nastale su tri teorije:

a) Statičko razumevanje bilansiranja

b) Dinamičko razumevanje bilansiranja

c) Organsko razumevanje bilansiranja

27. Efektivna distribucija poslovno - finansijskih resursa, konspiritivna bitka sa korupcijom, kreiranje, za
domace i inostrane investitore, plauzibilnih uslova investiranja, nezamisliva je bez finansijsko-bilansnog
informisanja. Racunovodstveni izvestaji targetiraju impulse o novcanom stanju, ekeftima kao i o
promenama od inherentnog znacaja za stejkholdere upravo za vreme generisanja biznis odluka.

28. Starija nerazvijena forma, pripisuje se pravnicima koji su za osnovnu hipotezu poslovnog
komuniciranja i prihvatili princip protekcije poverilaca. Glavna svojstva ove forme jesu:

1. Finansijsko-imovinska pozicija korporacije proizilazi iz uzajamnog sučeljevanja stanja imovine i izvora

njihovog obezbedjivanja

2. Periodicni,poslovno-fin rezultati, obracunava se na indirektan nacin

3. Trzisni stav je na cvrstim pozicijama, utvrdjivane obaveze duznika

4. Fin-bilansne procene u principu vrse se temeljem nabavnih vrednosti.

29. Novija razvijena forma staticke teorije shvatanja bilansa preferira analize konta kapitala odnosno
raspodelu kapitala prema decidnim pojavnim oblicima kao i ,,sken” porekla kapitala.

Glavna svojstva novijeg razvijenog razumevanja fin-bilanskog agregata jesu:

1. Kvalitativna distinkcija u koleraciji sa iskazivanjem poslovno-fin uspeha odnosno bilans uspeha

analiziran kroz aspekt optimizacije uvida u faktore uspeha

2. Validiranje cene kostanja, uz respekt pravila najnize vrednosti.

30. Prema njemu target bilansiranja predstavlja utvrdjivanje poslovno-finansijskog rezultata. Simultano
konstatujemo i negativnu okolnost implementacije dinamicke teorije odnosno u njenom jezgru
svrsishodnosti, koncept se bavi iskljucivo bilansiranjem poslovno - finansijskog uspeha tj kreiranjem
bilansa uspeha dok zanemaruje aspekt analize evaluacija na sredstvima kao i detekcijom izvora
servisiranja dugova imanento,relevabtim za aspiracije statickog shvatanja bilansiranja.

31. Nacela validiranja dinamicke teorije shvatanja svrsishodnosti finansijsko- bilanskih iskazivanja
predstavljaju:

1. Egzaktnost diferenciranja prihoda vs rashoda

2. Pravilo uzrocno-posledicne veze

3. Implementiranje identicnih metoda validiranja kao i niz sukcesivnih obracuna periodicnih poslovno -
fin rezultata tj. Odrzavanje nacela permanentosti

4. Pravilo izbegavanja rigidnosti obracunavanja u okolnostima inteziviranog rizika nesigurbosti

5. Pravilo opreznosti

32. Dinamicka teorija razumevanja svrsishodnosti fin- bilansnog informisanja prihvata pravilo realnosti,
relativno posmatrano iz cega implicira konkluzija tretiranja bilansa stranja kao komplementarnog resursa
upravo u funkciji signiranja periodicnog poslovno-fin rezultata odnosno kao konto novcanog toka i kao
konto anticipiranih rashoda vs konto anticipiranih prihoda, istovremeno i kao konto diferenciranja sa
aktunim rashodima vs aktuelnin prihodima.

33. Autor organske teorije razumevanja svrsishodnosti finansijsko - bilanskog agregiranja je nemacki
prof. Schmidt koji je bazicne pretpostavke organskog shvatanja bilansiranja izneo u svom delu ,,organski
bilansi po dnevnoj vrednosti”.

Glavna svojstva teorije organskog razumevanja fin-bilanskih agregata jesu:

1. Zastupljenost komplementarne organske korelacije izmedju bilansa stanja i bilansa uspeha

2. Korporacija, kao privredno - poslovna celija tj. Kao imanenti deo poslovnog ambijenta odnosno
korporacija kao organski deo privredno-poslovnog okruzenja.

34. Kriticki osvrt na organsku teoriju bilansnog modeliranjs prezentuhemi na sl nacin:

1. U saglasnostu je sa opsteprihvacenom uniformnoscu ekonomske korporacije, posmatrano kroz prizmu

inherentnosti, utvrdjivanja periodicnog poslovno-fin rezultata.

2. Neispravni razumevanje schmidt - ovog racia da fin-poslovnu krizu uslovljava neispravni utvrdjivanje
posl-fin rezultata.

3. Zahtevu odrzavanja stvarnog poslovnog fonda tj kapitala suprostavljrn je schmidt-ov racio, tj da je

egzist garantne materijr korporacije, plauzibilan zahtevima dugorocnog opstanka

4. Schmidt-ov napor da se kalkulisanjem sa vrednostima troskova na dnevnim nivou bilans uspeha

osposobi u potpunosti za otklanjanje funkcije pogonskog obracuna kao i trgovinske determinacije
poslovno - fin rezultata sto je podrazumevano neplauzibilnim

5. Segregiranje knjigovodstva od njegove ideje osnove, tj. istorijski troskova i postizanja pravila sto
praksa ne samo da ne prihvata vec i decidirano odbacuje.
37. Nepovoljne strane tabele novcanih tokova jesu:

1. Poslovni dogadjaji od inherentnog znacaja inicijacije mogucih novcanih tokova, ne respektuhu se dok
sa druge strane, indikativni su poslovni dogadjaji bez moci influencije na predikciju korporativnog
potencijala.

2. Prenaglasena je inherentnost gotovine u funkciji opstanka korporacije

3. Procena stepena likvidnosti obavlja uz respekt iskljucivo gotovine.

38. Barijerama poslovno-finansijske sadrzine, poteskocama finansiranja poslovanja domaca

profesionalna praksa pocinje serioznije da se zanima u ekspanzionistickim okolnostima uzajamnog
zaduzivanja korporacije i implicirajuce neracionalne investicione konzumacije kao i signifikantnijeg
ruiniranja poslovno - fin sadrzine.