Лексикографија и лексикологија у светлу актуелних проблема,

Београд 28–30.10.2020.

Миколошка лексика српског језика –

од лингвистичког истраживања до
речника

Јелена Јанковић
 еукариотски организми
 посебно царство
 микологија
 миконими
 ТЕРМИНИ
гљива – сви организми који припадају
царству гљива
печурка – плодоносна тела виших
гљива (Macromycetes)

„Imenom pečurka označavaju se […] gljive čija

su plodonosna tela velika i do 10–15 cm,
ponekad i više, a ovoj grupi pripadaju
mnogobrojne Basidiomycotina i izvesne
Ascomycotina” „све печурке су гљиве,
(M. Muntañola-Cvetković, Opšta mikologija, али није свака гљива
печурка”
Beograd 1987: 13)
 НАЗИВ ПЕЧУРКА
 „врста јестиве гљиве са високим стаблом и великим клобуком
Psalliota campestris” (РСАНУ; РМС; РСЈ)
печурка, f. der Champignon, agaricus campestris [L.; cf. рудњача]. (Вук 1898)
печурка мн. печурће ж бот. гљива, печурка Agaricus. Лужница (Ћирић)

 „општи назив за разне врсте јестивих гљива,

најчешће из породице Agaricaceae”
(РСАНУ; РМС; РСЈ)
печурка, f. eine Art eßbaren Schwammes, fungi comestibilis
genus. (Вук 1818)
печурка гљива која се једе. (Московљевић)

 „општи назив за различите врсте виших

гљива, првенствено из класе штапичарки
или насадњача, видљивих голим оком Fungi”
(РСАНУ)
 ГЉИВЕ И ПЕЧУРКЕ
У БРОЈКАМА
• описано око 100 000 врста гљива на
свету
• постоји око милион и по врста
гљива
• око 7 000 врста печурака
• 3000 јестивих печурака
• користи се око 100 врста
 Mirjana Davidović, Gljive – Blago naših krajeva, Beograd 2007.
–
Branislav Uzelac, Gljive Srbije i zapadnog
Balkana, Beograd 2009. –
Ibrahim Hadžić, Gljive Crne
Gore. Katalog gljiva rožajskog
kraja, Podgorica 2018. –

Romano Božac, 600 gljiva naših krajeva,

Zagreb: Mladost, 1984. –

Ivan Focht, Gljive Jugoslavije,

Beograd: Nolit, 1979. –

Kamilo Blagaić,
Gljive naših
krajeva, Ljubljana:
Jugoslovanska
tiskarna, 1931. –
„Na osnovu prikupljenih originalnih mikonima Srbije i
Crne Gore, i nešto sasvim malo iz Bosne, može se
zaključiti da naš narod poznaje tek oko četrdesetak vrsta
gljiva (neke samo na nivou roda), što predstavlja izuzetno
mali broj u odnosu na broj vrsta koje rastu na našim
terenima. Ali, da paradoks bude veći, za tako mali broj
vrsta u upotrebi je ogroman broj mikonima (oko 220)”
(Hadžić/Vukojević 2008: 155)
 ИЗВОРИ

 Речник српскохрватског књижевног и народног језика (РСАНУ)

 Речник српскохрватскога књижевног језика (РМС)
 Речник српскога језика (РСЈ)
 М. Московљевић, Речник савремног српског књижевног језика с
језичким саветником
 Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник (1818; 1852; 1898)

 М. Златановић, Речник говора југа Србије, Врање 2014.

 Ј. Динић, Тимочки дијалекатски речник, 2008.
 Љ.Ћирић, Речник говора Лужнице, СДЗб 65/2, 2018.
 В. Јовановић, Речник села Каменице код Ниша, СДЗб 51/2004.
 Р. Стојановић, Црнотравски речник, СДЗб 57, 2010.
 Г. Елезовић, Речник косовско–метохиског дијалекта I–II, СДЗб 4,
1932, СДЗб 6, 1935.
 М. Вујичић, Рјечник говора Прошћења (код Мојковца), Подгорица
1995.
 С. Гаговић, Из лексике Пиве (село Безује), СДЗб 51, 2004.

• Д. Симоновић, Ботанички речник имена биљака, Београд 1959.

• И. Хаџић, Новозабележена народна имена гљива, Наш језик н. с.
XXX/1–5, Београд 1995–1996, 96–108.
 ГРАЂА
 450 једночланих и вишечланих назива
– различите врсте печурака
– поједини родови, породице и редови печурака

 100 врста из раздела стапчара (Basidiomycota) и

9 врста из раздела мешинарки (Ascomycota)

 један назив = више различитих печурака

– 553 идентификација
– 91 назив без прецизне миколошке идентификације
 ВРСТЕ ПЕЧУРАКА ПО БРОЈНОСТИ НАЗИВА
Lactarius piperatus =
бела млечница, вријесовка,
вријешњача, козјача, љутаја,
љутајка, љутарка, љутица,
млечарка, мл(иј)ечница, Polyporus fomentarius =
млечњаја, млечњајка,
букова губа, гљива,
мл(иј)ечњак, мл(иј)ечњача,
губа, губина, жаг,
папреница, папрењак,
жваг, жега, каф,
папрењача (17)
лешка, самокрес,
трудова/сува печурка,
труд, труд-гљива,
трут, ус(ј)ека (16)

Amanita muscaria =
бискупова митра,
Cantharellus cibarius = глоговача, змијска гљива,
жутуља, кајсијача, лисица, мувара, мувомор,
лисичара, лисичарка, лисичица, мувомора,
лисјача, млечњаја, папреница, мувоморка, мухара,
папрењак, папрењача, права мухомор, мухоморка,
лисица, прави папрењак, срњача, мухор, отровна
црљена гљива (16) мувара (11)
 НАЗИВИ ЗА ВРСТУ ПЕЧУРКЕ
AMANITA CAESAREA

• Потврђени у речницима (11):

благва, госпа, јордан, јордана, кнегиња,
кнежица, кнежница, књегиња, краљевска гљива,
скрипац/скрипьц и шкрипац;

• Потврђени у Симоновићевом Ботаничком

речнику:
благар, рујница, рудњача и шкрипавац;

• Забележио И. Хаџић:
булинџа, гаћуша, жула, илињача,
јајњача, јајцара, јајчара, јајчарка,
кајмакчара, лонче, парадајзара,
попадија, поповача, рубињача,
рудишњача, рудница и скорупача.

Укупно 32 назива
 НАЗИВ БЛАГВА
1. Amanita caesarea 2. Boletus regius 3. Boletus lupinus
4. Psalliota campestris 5. Lactarius piperatus
 Lactarius piperatus

Psalliota campestris
Laetiporus sulphureus Boletus lupinus

Polyporus squamosus Boletus regius краљевска гљива

Hydnum coralloides кнеж(н)ица

благва
јордан(а)
скрипац

печурка врсте
шкрипац
Amanita caesarea

шкрипавац
госпа

књегиња кнегиња
рујница
Phallus impudicus Phallus impudicus
Lactarius deliciosus
Amanita phalloides
рудњача

Psalliota campestris
 НОВИ НАЗИВИ ПЕЧУРАКА
Laetiporus sulphureus (Bull.) Murrill
= енг. chicken of the woods, chicken mushroom
= срп. шумско пиле (И. Хаџић)
= хрв. žvepleno rumeni luknjičar (И. Фохт)
= слн. žvepleni lepoluknjičar

Infundibulicybe geotropa (Bull.) Harmaja

= ит. fungo di San Martino
= хрв. и срп. мартинчица (< Св. Мартин 11.11.)
= срп. мратинчица? (< Св. Мрата 24.11.)

Xylaria polymorpha (Pers.) Grev.

= енг. dead man’s fingers
= срп. мртвачки прсти,
ђавољи прсти,
црни буздован
= хрв. mrtvačevi prsti
= слн. kopučasta lesenjača
= пољ. paluchy umarlaka
 ЛЕКСИКОГРАФСКА ОБРАДА
• Фонетски дублети
„глувара = глухара ж” (РСАНУ), „глувара ж = глухара” (РМС)
„глувара и глухара ж” (РСЈ)
„глухара [глувара]” и „глувара, f. vide глухара”, „пухара [пуара]” и „пуара, f. vide
пухара” (Вук)
• Творбени дублети
љутаја мувомора = мухомора
љутајка мувоморка = мухоморка (РСАНУ)
„брезовица и брезовка ж”, „сирњаја и сирњача1 ж”, „прхавац, -авца и прхавица ж”
(РМС)
„сирњаја м и сирњача ж” (РСЈ)
„лисичара / лисичарка ж” Црна Трава (Стојановић)
• Правописне варијанте
„јеленгљива (јелен-гљива)”, „јеж-гљива” (РСАНУ)
„труд-гљива” (РМС)
 ЛЕКСИКОГРАФСКА ОБРАДА
• Квалификатори
бот. (= ботаника, ботанички) у РСАНУ, РМС, РСЈ и у појединим
дијалекатским речницима
агр. (= агрикултура, агрикултурни): кајмакара, крвавица, миришљавка
(РСАНУ), кајсијача (РМС)
зоол. (= зоологија, зоолошки): козарка (РМС)
мик. (= микологија, миколошки) од 18. тома РСАНУ

без квалификатора: амбрелача, бабушка, безлебара итд. (РСАНУ),

рујница (РМС), бодљикара, пуза (РСЈ)
 ЛЕКСИКОГРАФСКА ОБРАДА
• Лексикографска дефиниција.
бубина „гљива”, губерина „гљива, печурка” (РСАНУ)
церовача „врста гљиве” (РМС; РСЈ; Московљевић)
миришљавка „врста печурке” (РСАНУ)
лудница „отровна, луда гљива” (РСАНУ)
кестењача „кестењаста печурка” (РСАНУ; РМС)
брница „врста гљиве за јело, одозго црна а одоздо бела”, јурјевчица
„врста неотровне печурке која се једе”(РСАНУ)
бабушина „врста гљиве, расте по дрвећу и влажном земљишту”, гљива
„бабушина, расте на трулом дрвећу, на влажном земљишту и по шуми,
печурка” Прошћење (Вујичић)
кладњача „Кладњача је једна врста гљива — печурака, које расту на
трулим дрвима и које се једу (Срб., Јек.). За то што гљиве расту на
пањевима и кладама зову се још и кладњаче (Грб. С. 2, 207).” (РСАНУ)
 ЛЕКСИКОГРАФСКА ОБРАДА
• Лексикографска дефиниција.
књега „гљива Phallus impudicus из ф. Phallaceae висока око 15 ст, јаког и
непријатног мириса, која се у народу употребљује као лек” (РСАНУ)
папрењача „гљива из пор. печурака, оштра укуса Cantharellus cibarius”
(РМС)
маврица „биљка смрчак Моrchella esculenta” (РСАНУ)
поповка „биљка из пор. печурака Coprinus comatus” (РМС)
мрежаљка „врста гљиве, печурке Clathrus” (РСАНУ)
козја нога „врста биљке Роlyporus pes capraе из ф. Polyporaceae”
(РСАНУ)
кромпирача „отровна гљива, печурка Scleroderma vulgаre из ф.
Sclerodermataceae” (РСЈ)
целогриз „ врста печурке која може да се једе сирова
Pasalliota camestris” Лужница (Ћирић) (sic! Psalliota campestris)
 ЛЕКСИКОГРАФСКА ОБРАДА
• Лексикографска дефиниција.
госпа „врста отровне гљиве Anamita caesarea” (РМС) (јестива је гљива,
латински назив је Amanita caesarea)
скрипьц, мн. скрипци „врста јестиве печурке у виду свињског уха која
расте на букви Amanita cesarea” Лужница (Ћирић) (та врста
печурке расте на земљи и има дршку и шешир; A. caesarea)
шкрипац „Agaricus caesarea, крупна, укусна гљива што расте на стаблу
дрвећа” (Московљевић) (не расте на дрвећу)
печурка „врста јестиве гљиве с високим и великим шеширом
Agaripestris” (РСЈ) (Agaricus campestris)
љутарка „врста јестиве печурке Polugonum hidropiper” Лужница
(Ћирић) (наведен је латински назив за биљку)
сирњаја „Boletus edulis, врста печурке, која се и сирова једе;
син. рујница” (Московљевић) (рујница је
Lactarius deliciosus)
 НАУЧНИ НАЗИВИ
ПЕЧУРАКА

Index Fungorum:
http://www.indexfungorum.org/Names/Names.asp
MycoBank:
https://www.mycobank.org

Psalliota campestris > Agaricus campestris L.

Polyporus fomentarius > Fomes fomentarius (L.) Fr.
Lepiota procera > Macrolepiota procera (Scop.) Singer.
Lepiota Vittadini > Saproamanita vittadinii (Moretti)
Redhead, Vizzini, Drehmel & Contu
Tricholoma gambosum > Calocybe gambosa (Fr.)
Donk. итд.
 ИЗРАДА МИКОЛОШКОГ РЕЧНИКА
СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Писмо Миколошког друштва Србије

Одбору за стандардизацију српског језика
Института за српски језик САНУ,
27. јануар 1998. године
 Свет гљива 5, Београд 1998: 57–58.
 Списи Одбора за стандардизацију српског
језика 1, ур. Р. Гачевић и Ј. Вуксановић,
Београд 1998: 106–107.

Ibrahim Hadžić, Jelena Vukojević,

Ilustrovani rečnik sveta gljiva,
Beograd: NNK Internacional, 2008.

Jelena Vukojević, Ibrahim Hadžić,

Atlas gljiva i internacionalni rečnik
narodnih imena gljiva, Beograd:
Biološki fakultet, 2013.
 ИЗРАДА МИКОЛОШКОГ РЕЧНИКА
СРПСКОГ ЈЕЗИКА

Модел терминолошког речника Матице српске

• Грађа из расположивих извора
• Материјал с терена, који покрива српски штокавски простор
• Временски оквир: од вуковске епохе до савременог доба
• Структуриран по научним називима родова абецедним редом
• Латински називи по савременој номенклатури и класификацији
• Нормативна улога речника
• Именски регистар српских назива
• Документациони регистар са свим изворима
• Регистар латинских синонима
• Цртежи
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!