Драгана Ђурић1

56. РЕПУБЛИЧКИ ЗИМСКИ СЕМИНАР ЗА НАСТАВНИКЕ И ПРОФЕСОРЕ СРПСКОГ

ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ
(Друштво за српски језик и књижевност Србије, 16. јануар 2015. године)

Русизми и бохемизми у настави српског језика

1. Русизми

1.1. Одређење појма русизам – две категорије:

а) речи које су из руског или преко руског ушле у српски језик и постале део његовог
лексичког фонда, сачувавши везу са полазном лексемом у руском језику, било на плану
језичке форме, било на плану језичког садржаја. Говорни представници језика примаоца
ову реч доживљавају као страну;
б) речи које се више не доживљавају као стране (русизми) због добре уклопљености у
лексички систем српског језика.

1.2. Типови русизама

а) Застарели, избледели и ишчезли русизми: попечитељ, торжество, прикљученије,
осмолетка, комсомолац, итд.
б) Одомаћени русизми: особа, вечност, природа, буквалан, искреност, награда,
неизвесност, победити, итд.
в) Совјетизми: совјет, чистка, кружок, петолетка, осмолетка, буржуј, оформити, Деда
Мраз, итд.
г) Русизми у антропонимији (разлике у употреби у руском и српском језику): Аљоша,
Олга, Татјана, Сергеј, Игор, Вања и Саша.
д) Русизми у међународној употреби: космонаут, спутњик, космодром, приземљити се,
лада, калашњиков, миг, итд.

1
draganasdjuric@gmail.com
ђ) Псеудорусизми: нервчик, поздравити ум. честитати, пројекат закона ум. нацрт закона,
драматург ум. драмски писац, командир дивизије ум. командант дивизије, расправљати
по том питању ум. расправљати о том питању, итд.

1.3. Синонимски парови и низови: благодаран – захвалан; благородан – племенит;

виновник – кривац; горд – охол, поносан; дејство – деловање; дозволити – допустити;
ободрити – охрабрити; обмана – превара; огроман – голем; оповргнути – порећи;
поборник – бранилац; преимућство – предност; ревностан – усрдан; стремљење – тежња;
убедити – уверити.

1.4. Примери русизама: актовка, бабушка, балалајка, баћушка, безнадежан, благовремен,

блињи, бодар, бољшевизам, боршч, буквалан, буржуј, ваљенке, весник, вечност, виновник,
виспрен, врста, горд, громада, губернатор, губернија, дача, драгоценост, житељ, жрец,
закономеран, замак, известити, извинити, излишан, информатика, ирвас, једињење,
јуродив, казачок, калашњиков, качкет, квас, кефир, кист, козак, копејка, космос,
космонаут, кремљ, кружок, лада, лента, летопис, ликовати, лицемер, лос, лосос, љубимац,
мамут, мазурка, матрјошка, матушка, могила, морж, награда, надлежан, надмен,
наклоност, наличје, намесник, наравоученије, наречје, нега, недовољан, неприкосновен,
објединити, оваплотити, одвратан, одсуство, опасност, определити, особа, отмен,
перестројка, пирошке, победити, погром, поданик, подвиг, подвижник, подлост, подобан,
подражавати, подразумевати, покровитељ, попечитељ, поредак, порив, порок, посредство,
потомство, правилан, превазићи, превасходно, предак, предострожан, предубеђење,
предупредити, привржен, прикљученије, пример, приметан, природа, пристрасан, прогон,
промишљеност, простодушан, противуречност, путешествије, работа, ражаловати, раскол,
расколници, рубља, рубашка, руководство, русалка, самиздат, самовар, самоопредељење,
саобразити, саучесник, свиреп, сказ, скаредан, спокојан, спутњик, степа, сујета, тајга,
торжествен, торжество, тројка, тундра, убедити, убиствен, указ, упоран, услед, услов,
уштрб, фискултура, хулиган, чај, чиновник, чистка, шаман, шар, шашка, шињел.
2. Бохемизми

2.1. Одређење појма бохемизам:

а) речи које су из чешког или преко чешког ушле у српски језик и постале део његовог
лексичког фонда, сачувавши везу са полазном лексемом, било на плану језичке форме,
било на плану језичког садржаја. Говорни представници језика примаоца ову реч
доживљавају као страну;
б) речи које се више не доживљавају као стране (чехизми) због добре уклопљености у
лексички систем српског језика.

2.2. Социолингвистички и културно-историјски фактори у рецепцији бохемизама:

а) прва дела на илирском језику (XVI–XVII век);
б) Илирски покрет (XIX век) – бохемизми у публицистици, књижевности, лексикогрсфији.
Бохемизми су најчешће преузимани ради попуњавања празнина у терминологији
појединих наука и области, без синтаксичког деловања, које је уочљивије у односу руског
према српском.

2.3. Застарели бохемизми: словесност, причина, суседност, бајослован.

2.4. Примери бохемизама: бодар, важан, доследан, доследност, доставити, дотичан,

завод, замак, збирка, крајолик, личити, наслов, образац, образовати, обред, огаван, одраз,
околност, опсег, плин, повод, подлост, поднебље, позор (у спорту), појам, попрсје,
поредак, првобитан, превага, предмет, предност, проневерити, свеж, свежина, склек,
скромност, слог, смер, спис, становиште, становит, строј, ступањ, улога, успех, устав,
учинак, часопис.

3. Однос према русизмима и бохемизмима

а) Пуристичке тенденције почетком двадесетог века (предлози протеривања одређених
туђица);
б) толерантнији однос савремених проучаваоца према позајмљеницама;
в) мотивисана употреба русизама и бохемизама (стилска варирања, архаизација израза,
синонимија, итд.).
 РУСКО-СРПСКИ ЛАЖНИ ПРИЈАТЕЉИ

ПРИМЕР ЗНАЧЕЊЕ У СРПСКОМ ЗНАЧЕЊЕ У РУСКОМ

ЈЕЗИКУ ЈЕЗИКУ

папирна новчаница разне

вредности; новчани завод и стаклени, метални или
банка зграда у којој пластични суд цилиндричне
је он смештен форме, тегла

оно што се (усмено или

писмено) каже с
заповед циљем да се обавезно резерват, национални парк
изврши, наредба, наре-
ђење

пловно средство са мото-

ром или на једра које
плићак, плитко место у
брод служи за превоз људи
води, газ
и робе по води и у друге
сврхе, лађа

буква врста листопадног дрвета слово, графема

створење које по нар.

јак шум, лупа, тутњава,
веровању ноћу односи
бука галама
непослушну децу, мргуд

онај који води, водилац, онај који управља возилом,

водитељ водич возач

стање живих бића од

живот рођења до смрти
стомак

плод храста, букве маст, уље

жир
 промена, смењивање,
измена смена, замена једнога издаја
другим

приказивање,
приказ
представљање наређења, наредба
чега бројчано или графички

дивља животиња из
рис породице мачака
пиринач

писмени знак у писму,

азбуци, који обично
слово одговара одређеном гласу
реч, лексема, говор

комад намештаја за
столица седење
главни град, престоница

свађа праћена међусобним

туча ударцима, међусобно велики, тамни облаци који
ударање двеју или више носе кишу, снег, град
особа

бот. орган расплођавања у

физ. утисак који на око
биљака који се често
цвет одликује живим бојама и
чине осветљени предмети
(бело, црно, жуто, итд.),
пријатним мирисом
боја

Препоручена литература:
 Ајдуковић, Јован. Увод у лексичку контактологију, Београд: Фото Футура, 2004.
 Вујаклија, Милан. Лексикон страних речи и израза, Београд: Просвета, 1996/97.
 Јонке, Људевит. Књижевни језик у теорији и пракси, Загреб: Знање, 1965.
 Клајн, Иван / Шипка, Милан. Велики речник страних речи и израза, Нови Сад:
Прометеј, 2006.
 Шипка, Милан. Књижевнојезичка политика и језичка култура, Сарајево:
Ослобођење, 1987.