1. Koji zakoni se primjenjuju u oblasti socijalnog osiguranja u Republici Srbiji?

*Zakon o zdravstvenom osiguranju;

*Zakon o zdravstvenoj zaštiti;

*Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju;

*Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti;

*Zakon o zapošljavanju stranaca;

*Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i

*Zakon o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti.

2. Djelatnost Zavoda za socijalno osiguranje u Republici Srbiji ostvaruje se u okviru sljedećih

funkcija..?
*obavljanje stručnih poslova i poslova državne uprave koji se odnose na primenu međunarodnih
ugovora o socijalnom osiguranju;

*obavljanje stručnih poslova i poslova državne uprave koji se odnose na izradu administrativnih ugovora
za primenu međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju i izradu sporazuma o naknadi troškova
zdravstvene zaštite;

*obavljanje stručnih poslova i poslova državne uprave koji se odnose na izradu dvojezičnih obrazaca za
primenu međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju;

*obavljanje stručnih poslova i poslova državne uprave koji se odnose na učešće u obračunu troškova
zdravstvene zaštite, kao i druge poslove određene zakonom.

3. Koji model socijalnog osiguranja se koristi u Srbiji?

Bizmarkov model.

4. Šta je UBI (Universal Basic Income) ?

Univerzalni dohodak (na engleskom Universal Basic Income ili skraćeno UBI) je novoosmišljeni
instrument socijalne politike. Iako postoje različita viđenja oko toga kako on treba da izgleda, osnovni
UBI model podrazumjeva da svi stanovnici neke zemlje dobijaju određenu sumu novca bez obzira na
njihov imovinski status.

5. Da li je UBI program koji bi mogao da funkcioniše u Srbiji?

Najrealističniji program jeste onaj gdje bi UBI zamjenio socijalnu pomoć i ostale neproduktivne državne
rashode, ali on ne bi bio dovoljan za dostizanje postavljenih ciljeva. Jednostavno, ako se ograničena
sredstva dijele svima, bez obzira na imovinsko stanje domaćinstava, najveći dio sredstava otići će tamo
gdje nije neophodan, kod srednje klase i bogatih, a ne kod siromašnih, pa za njih neće biti dovoljno.UBI
nije program koji bi mogao da funkcioniše u Srbiji. Prvo, o tome je još previše rano govoriti dok se ne
primjeni u nekim drugim naprednijim zemljama i vide rezultati ovog programa: najbolje je primjenjivati
nešto što „radi“, umjesto da na sebi vršimo socijalne eksperimente koji mogu skupo da nas koštaju.
Drugo, ispostavlja se da najveći problem u Srbiji nije to što "kolač" ne znamo da djelimo, nego što je on
jednostavno previše mali. Naša primarna briga treba da bude kako da "kolač" učinimo većim, a tek na
drugom mjestu kako da ga podjelimo.

1.Како социјална предузећа доприносе заједници?

 испоручују добра и услуге локалним заједницама и људима који не могу да их
плате
 доприносе економском развоју заједница које нису у развоју
 стварају нове могућности за запошљавање
 омогућују радну интеграцију људима који имају мале шансе за запошљавање на
„отвореном“ тржишту

2.Ко је социјални предузетник?

 Социјални предузетник је појединац који дизајнира и имплементира производ,
услугу или решење постојећег друштвеног изазова чији је циљ побољшање
друштва у целини.
Социјални предузетник је неко ко се суочава са горућим социјалним проблемом и
сусреће га са иновативним решењем. То су људи који имају тенденцију да
идентификују подручја која не раде ефикасно у тренутном систему. Покушавају да
проблем реше променом, ширењем свести о решењу и убеђивањем људи да буду
део промене. Социјални предузетници предлажу своје идеје или решења на начин
да многи људи, који су или део проблема или га окружују, препознају потребу за
променом и реагују у складу са променама.

3.Приходи социјалних предузећа?

 Социјална предузећа спадају у „хибридне” бизнис моделе, и њихови приходи су

комбинација пословања, прихода са тржишта од продаје робе и услуга приватном
или јавном сектору и нетржишних прихода који долазе од државних субвенција,
донација, приватних донација, доприноса у натури и слично

4.Закони који могу да допринесу развоју социјалног предузетништва?

 Закон о социјалној заштити

 Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом
 Закон о удружењима
 Закон о задужбинама и фондацијама
 Закон о привредним друштвима
 Закон о задругама
 Закон о волонтирању
 Закон о порезу на добит
 Закон о порезу на додату вредност
5.У којим законима се помиње социјално предузеће и који је главни
проблем за развој социјалних предузећа?

Сада се појам социјално предузеће помиње у Закону о социјалној заштити и обезбеђивању

социјалне сигурности грађана и Закону о професионалној рехабилитацији и запошљавању
особа са инвалидитетом, а у новом предлогу Закона о задругама предвиђа се оснивање и
пословање посебног облика – социјалне задруге. Осим тога, нови закон о удружењима
даје могућност овим правним субјектима да остварују приходе од обављања делатности,
што им фактички омогућује да послују као социјална предузећа. За финансирање и
финансијско пословање социјалних предузећа услови су неповољни. Главни проблем је
недостатак микрофинансирања и погодности у процесу јавних набавки.

1. Sta se uredjuje zakonom o privrednim društvima?

Važeći Zakon o privrednim društvima donet je 2004. godine. Ovim zakonom uređuje se osnivanje
privrednih društava, upravljanje društvima, prava i obaveze osnivača, ortaka, članova i akcionara,
povezivanje i reorganizacija i likvidacija društava. On predviđa sledeće tipove privrednih društava:
ortačko i komanditno društvo (oba su društva lica) i akcionarsko i društvo sa ograničenom
odgovornošću (društva kapitala). Zakon reguliše i privrednu aktivnost preduzetnika, a to je fizičko lice,
registrovano za obavljanje delatnosti.

2. Koja su osnovna rešenja srpskog zakona o zadrugama?

-Zadruga predstavlja oblik organizovanja fizičkih lica (zadrugara) u kojoj oni ostvaruju svoje ekonomske,
socijalne i kulturne interese poslovanjem na zadružnim principima dobrovoljnosti i solidarnosti,
demokratičnosti, ekonomskog učešća, jednakog prava upravljanja, samostalnosti, zadružnog
obrazovanja i međuzadružne saradnje. Zakon propisuje koje vrste zadruga se mogu osnovati, što donosi
i ograničavanje sektora u kojima mogu da posluju: poljoprivredne, stambene, štedno-kreditne. Organi
zadruge su skupština (glasa se po principu jedan čovek–jedan glas), upravni i nadzorni odbor i direktor. ,
potrošačke, zanatske, zdravstvene, omladinske, studentske i učeničke.

-Zadruge se mogu osnivati i poslovati sa udelima ili bez njih (sa članarinom), u skladu sa ugovorom o
osnivanju. Zadrugar može istupiti iz zadruge, sa pravom na povraćaj uloga. Zadruga ima pravo da osnuje
preduzeće u svom vlasništvu.

-Zadruga odgovara za svoje obaveze svom svojom imovinom, a zadrugari mogu i iz lične imovine, ukoliko
je to previđeno pravilima zadruge.

-Deo dobiti obavezno se raspoređuje u obavezni rezervni fond, a u procentu utvrđenom zadružnim
pravilima. Ostatak se može raspodeliti zadrugarima. Zakon predviđa tzv. zadružnu reviziju, koja bi
trebalo da ispita, kako finansijsko i imovinsko poslovanje zadruge tako i poštovanje zadružnih principa i
pravila. Obavlja je zadružni savez, a može dovesti do likvidacije zadruge. U slučaju likvidacije zadruge,
preostala zadružna imovina se, posle namirenja poverilaca i povraćaja udela zadrugarima, prenosi
republičkom zadružnom savezu.

3. Prema odredbama Zakona o udruženjima, udruženjem se smatra?

Udruženjem se smatra dobrovoljna i nevladina nedobitna organizacija zasnovana na slobodi udruživanja
fizičkih ili pravnih lica, osnovana radi ostvarivanja i unapređenja određenog zajedničkog ili opšteg cilja i
interesa, a koji nisu zabranjeni Ustavom ili zakonom.

4. Šta predstavljaju zadužbine I fondacije?

Zadužbine i fondacije, u smislu Zakona o zadužbinama i fondacijama, predstavljaju neprofitne nevladine
organizacije koje mogu osnovati jedno ili više poslovno sposobnih domaćih ili stranih fizičkih ili pravnih
lica. Zadužbina jeste pravno lice bez članova kojem je osnivač namenio određenu imovinu (osnovna
imovina) radi dobročiniteljskog ostvarivanja opštekorisnog cilja ili privatnog interesa, odnosno cilja koji
nije zabranjen Ustavom ili zakonom; fondacija jeste pravno lice bez članova i osnovne imovine koje je
osnovano radi dobročiniteljskog ostvarivanja opštekorisnog cilja koji nije zabranjen Ustavom ili zakonom.

5. Koja 4 uslova moraju biti zadovoljena da bi se fondacije I zadužbine mogle baviti

privrednom aktivnošću?
Fondacija i zadužbina mogu i da se neposredno bave privrednom aktivnošću ako su zadovoljena četiri
uslova:

1) da je delatnost u vezi sa ciljevima zadužbine i fondacije;

2) da je delatnost predviđena statutom;

3) da je reč o sporednoj delatnosti zadužbine i fondacije i

4) da je delatnost upisana u Registar.

1. Definicija socijalnog preduzetništva?

Mada postoje različite definicije socijalnog preduzetništva, u stručnoj literaturi se najčešće koristi EMES-
ov pristup. Po EMES-ovoj definiciji socijalna preduzeća su „neprofitne privatne organizacije koje
proizvode robu ili pružaju usluge sa jasnim ciljem da zajednica ima koristi od njihovih aktivnosti. Ona se
oslanjaju na kolektivnu dinamiku tako što uključuju različite zainteresovane strane u svoja upravljačka
tela; ona pridaju veliki značaj svojoj autonomiji i preuzimaju ekonomski rizik vezan za aktivnost koju
obavljaju.

2. Istorijski razvoj socijalnog preduzetništva u Evropi?

Pretečama socijalnih preduzeća u Evropi smatraju se zadruge, koje su nastale početkom 19. veka. Iako su
prve zadruge bile poljoprivredne, zadrugarski pokret se kroz istoriju bavio veoma različitim oblastima,
kroz štedne i kreditne zadruge, potrošačke zadruge, osiguravajuće zadruge, itd. Pored zadrugarstva,
pretečom socijalnih preduzeća se smatraju i udruženja koja su imala filantropske aktivnosti kao i
zadužbine. Ipak, kao preketnica u razvoju socijalnog preduzetništva u Evropi smatra se period tokom
80ih godina XX veka, kada su se mnoge evropske zemlje suočile sa visokom strukturnom
nezaposlenošću, sa kojom nisu mogle da se izbore koristeći tradicionalne mehanizme socijalne politike.
Kreatori javnih politika našli su se pred zadatkom da osmisle adekvatne javne politike koje bi omogućile
određenim grupama (kao što su dugoročno nezaposleni, nisko kvalifikovani radnici, itd.) da se uključe na
tržište rada. Kao reakcija na novonastalu ekonomsku situaciju, a u zavisnosti od postojećih institucija i
državnog sistema, u evropskim zemljama je došlo do razvoja različitih modela socijalnih preduzeća. U
zemljama koje imaju bizmarkovsku tradiciju (Belgija, Francuska, Nemačka i Irska) nastali su novi oblici
zaposlenja koji su bili nešto između socijalne politike i pravog zaposlenja. Pored toga došlo je do
nastanka novog tipa udruženja koje se zalagalo za uključivanje nezaposlenih u produktivne aktivnosti.
Nordijske zemlje (Danska, Finska, Island, Norveška, Švedska) tradicionalno jake orijentacije ka državi
blagostanja, razvile su udruženja prevashodno okrenuta kulturnim i sportskim aktivnostima. Prve
radničke zadruge u Švedskoj su osnovane kao reakcija na deinstitucionalizaciju pacijenata sa psihičkim
smetnjama. Paralelno sa tim, osnivane su i vrlo specifične roditeljske zadruge, koje su nudile nove
pedagoške metode i modele u vaspitanju i obrazovanju dece. Model Velike Britanije se smatra liberalnim
jer predviđa manju budžetsku potrošnju za socijalne usluge i oslanja se na volonterski sektor koji se
finansira iz privatnih donacija. U južnim zemljama (Španija, Italija i Portugalija) pošto država
tradicionalno pruža manje socijalnih usluga, porodica je veoma bitna za pružanje socijalne sigurnosti. U
Italiji je tokom 1980-ih godina, došlo do nastanka novih zadruga, koje su imale za cilj da na tržište rada
uključe ranjive grupe

3. Mere koje imaju za cilj da podstaknu razvoj socijalnog preduzetništa

1. Nacionalni akcioni plan 2011-2020: kojim je predviđena obuka za socijalne preduzetnike, koju bi
trebalo da sprovede Nacionalna služba za zapošljavanje kao jednu od mera namenjenu ranjivim
grupama.

2. Poseban budžetski fond za unapređenje zaposlenja i profesionalnu rehabilitaciju invalida.

3. Programi za mala i srednja preduzeća koje sprovodi Ministarstvo privrede.

4. Obuke koje drži Nacionalna agencija za regionalni razvoj i regionalne razvojne agencije.

5. „Omladina, zaposlenje i migracije“ - Projekat Ujedinjenih nacija finansiran kroz Milleneum

Develpoment Goals fond, vođen je na loklanom nivou od strane Ministarstva privrede i regionalnog
razvoja. Ovaj program se fokusirao na zaposlenje mladih i migracije i imao je podršku za socijalno
preduzetništvo

4. Faktori podsticanja razvoja socijalnog preduzetništva u Srbiji

Socijalna preduzeća u Srbiji imaju značajan potencijal, ali to u kom će se pravcu ona dalje razvijati zavisi
od uspostavljanja ravnoteže između podsticaja njihovom poslovanju i izazovima sa kojima se susreću.
Kao najvažniji podsticajni faktori u Srbiji izdvojili su se: pozitivno istorijsko nasleđe, potreba za
preduzetničkim pristupom u rešavanju socijalnih problema, jačanje svesti građana o potrebi za aktivnijim
uključivanjem u socijalne teme uz istovremeno pritisak koji dolazi iz EU i razvoj mreža kao platforme
podrške;

1. Srbija ima određeno pozitivno istorijsko nasleđe. Naše društvo kao takvo vrednuje socijalne motive i
socijalnu funkciju preduzeća.
2. Smanjenje mogućnosti oslanjanja na državu za rešavanje socijalnih problema ili pružanje socijalnih
usluga, uz istovremeno zadržavanje ili povećanje nivoa potreba za ovim uslugama na strani tražnje,
nužno nameće aktivno razmišljanje o načinima zadovoljenja ovih potreba. Tako se pojedinci ili društvene
grupe samoorganizuju i preduzetnički pristupaju rešenju problema koji ih muči.

3. Jačanje svesti građana o potrebi za aktivnijim uključivanjem u socijalne teme.

4. Pritisak EU koji se ogleda kako u promovisanju važnosti tema iz oblasti socijalnog preduzetništva, tako
i u donatorskoj pomoći i finansiranju projekata koji se upravo ovim bave, što ima jak motivacioni
potencijal za ova preduzeća.

5. Razvoj mreža kao platforme podrške predstavlja važan instrument podrške socijalnim preduzećima
jer kroz njih dolaze do kvalitetnih informacija o različitim poslovnim temama i do novih znanja a
ostvaruju i brže učenje.

5. Faktori sputavanja razvoja socijalnog preduzetništva

Istovremeno, socijalna preduzeća se suočavaju sa brojnim izazovima, faktorima koji sputavaju i

otežavaju njihov nastanak, rast i razvoj. Među najvažnijim izdvajaju se:

1. Istorijsko nasleđe – U Srbiji postoji određena podozrivost prema preduzećima koja imaju „socijalni“
status u svom nazivu, jer se neretko to vezuje za nekadašnja društvena preduzeća iz doba samoupravnog
socijalizma. Zato je ova odrednica donekle i nepovoljna i u sadašnjem kontekstu i drugačijem
razumevanju socijalnih preduzeća uvek zahteva dodatno jasno definisanje na koja se tu preduzeća tačno
misli. Međutim, to takođe nije jasno definisano.

2. Nedovoljno jasan status socijalnih preduzeća – šta jeste, a šta nije socijalno preduzeće? Svakako,
pravno uređenje i u ovoj oblasti je poželjno, ali se tome mora pristupiti pažljivo i uz analizu svih
relevantnih efekata. Kada to kažemo mislimo da bi donošenje zakona o socijalnim preduzećima i
socijalnom preduzetništvu trebalo da bude postavljeno kao cilj u srednjem roku. Predloženi zakonski
okvir je u 2014. godini izazvao veliko negodovanje i snažan otpor socijalnih preduzetnika i nevladinog
sektora i pokazao da su potrebne mnogo šire konsultacije kako bi se bilo na putu rešenja koje neće
konfrotirati državu i socijalna preduzeća, već naprotiv, napraviti model pravne regulative koji svi
relevantni stejkholderi prepoznaju kao korisnim i adekvatnim. Prerano donošenje zakona kojim su
preduzeća iz drugih pravnih formi bila pozvana da se izjasne i preregistruju u socijalna preduzeća, u
Sloveniji je imao veoma loše efekte, pa se tek nekoliko preduzeća odlučilo na takav korak. Ostala su
nastavila da obavljaju svoju socijalnu misiju, zadržavši svoju prvobitnu pravnu formu.

3. Pristup finansijskim resursima – uopšte govoreći, banke pokazuju vrlo konzervativan odnos prema
preduzetničkim firmama, pa tako i prema preduzećima koja imaju socijalnu misiju. Socijalnim
preduzećima pristup finansijskim resursima dodatno je otežan jer u Srbiji ne postoje adekvatne opcije
mikro-finansiranja, a kreditne zajednice ili slični oblici finansijskih kooperativa nisu dozvoljeni. Tako je
pristup finansijskim resursima kod velikog broja socijalnih preduzeća vezan za projektno finansiranje,
koje je vremenski ograničeno i nepogodno za finansiranje dugoročnih inicijativa.

4. Održivost – oslanjanje na projekte – nestabilnost u razvoju; socijalnim preduzećima je potrebna

podrška tokom čitavog ciklusa njihovog razvoja. Pri tome, iako je finansijska podrška najčešće ključna za
razvoj biznisa, održivost socijalnih preduzeća ne zavisi samo od finansijske podrške. Paralelno sa tim
potrebno je pomoći socijalnim preduzetnicima da razvijaju poslovne veštine kako bi podržli razvoj svog
biznisa – pre svega organizacione i upravljačke kapacitete, veštine tržišne komunikacije i brendiranja
proizvoda, kao i sposobnosti upravljanja finansijama. Zatim, sposobnosti da prate pravni okvir i
nastupaju kao partner u pregovorima sa državnom administracijom. Veštine socijalnog umrežavanja i
interorganizacionih povezivanja.

1. Da bi neko pravno lice poslovalo po principima socijalnog preduzetništva, mora ?

- se bavi ekonomskom delatnošću;

- da postoji eksplicitni i primarni društveni cilj;

- da ima ograničenja u pogledu raspodele dobiti i/ili imovine;

- biti nezavisno, i

- da ima inkluzivno upravljanje

2.Sta se smatra kao zacetak sluzbe posredovanja u Srbiji?

U Kruševcu je postojalo sklonište (bećarhan) za radnike "vandrokaše", momke iz mesta ili sa strane, koji
ne bi mogli na vreme i sami da nađu sebi službu. Sklonište su zajednički izdržavali svi kruševački esnafi i u
njemu se uvek nalazio po jedan "nadziratelj", čija je dužnost bila da po čaršiji traži mesto kalfama i
drugim radnicima koji su bili zbrinuti u bećarhani. Ovo sklonište se može uzeti kao začetak službe
posredovanja u Srbiji.

3.Podrska mladima?
Podrška preduzetništvu treba da ostane jedan od prioriteta, pri čemu posebno treba insistirati na
razvoju podržanog preduzetništva za mlade. Cilj je da se oni dodatno osnaže da osnivaju sopstvena
preduzeća koja će bar u početku postojanja u najvećoj meri angažovati mlade kadrove. Podrška koja je
neophodna mladima osim već postojećih programa obuke za preduzetništvo, biznis mentorstva i
subvencija za samozapošljavanje, trebalo bi da uključuje obezbeđivanje višeg iznosa subvencija za
samozapošljavanje od postojećeg, kontinuirani mentoring posebno u oblasti marketinga, poreskog i
finansijskog sistema, ali i obezbeđivanje lakšeg pristupa izvorima finansiranja, pa čak i psihološku
podršku u cilju osnaživanja mladih i smanjenja inicijalnog otpora ka riziku.

4.Mere podsticanja zapošljavanja i održanja zaposlenja u socijalnom preduzecu?

Mere podsticanja zapošljavanja i održanja zaposlenja podrazumevaju mere aktivne politike
zapošljavanja, u skladu sa propisima o zapošljavanju kojima se obezbeđuje stručna podrška za osnivanje
i početak rada socijalnog preduzeća, podrška samozapošljavanju, subvencije za zapošljavanje korisnika,
subvencije zarada osoba sa invaliditetom i druge mere kojima se obezbeđuju sredstva za zapošljavanje i
održanje zaposlenja u socijalnom preduzeću. Mere podsticanja zapošljavanja i održanja zaposlenja
sprovodi organizacija nadležna za poslove zapošljavanja u skladu sa opštim aktom kojim se utvrđuju bliži
uslovi i merila za ostvarivanje prava na mere podsticanja zapošljavanja i održanja zaposlenja.

5.Subvencija zarade i druge vrste državne pomoći?

Socijalno preduzeće koje zaposli na neodređeno vreme korisnika koji je obuhvaćen merama i
aktivnostima pripreme za zapošljavanje a nije obuhvaćen drugim merama podsticanja zapošljavanja
može da ostvari pravo na subvenciju zarade za tog korisnika u periodu od 12 meseci, u iznosu koji nije
viši od iznosa minimalne zarade utvrđene u skladu sa propisima o radu u mesecu za koji se vrši isplata.

Subvencija zarade ostvaruje se prema propisima o državnoj pomoći za zapošljavanje lica koja se teže
zapošljavaju i drugim propisima o državnoj pomoći koji su potrebni za primenu propisa o državnoj
pomoći za zapošljavanje lica koja se teže zapošljavaju.