ZAŠTITA

1
 (prema tome i vrstu zaštite od
direktnog dodira delova pod naponom)

 IP X1 X2 (International Protection)
 Zatvaranje električnih uređaja u kućište koje sprečava
prodor stranih tela i prašine X1 i prodor tečnosti X2.
 Zaštita provodnika pod naponom od prekomernih struja
 Od struja preopterećenja
 Od struja kratkih spojeva
 Zaštitni uređaji (prema JUS N.B2.743)
 Uređaji koji obezbeđuju zaštitu i od preopterećenja i ks.
 Prekidači i osigurači
 Uređaji koji obezbeđuju zaštitu od preopterećenja
 Zaštitni uređaji sa inverznim kašnjenjem
 Uređaji koji obezbeđuju zaštitu od ks.
 Prekidači i osigurači

. 2 od 38
 Zaštita od struje preopterećenja
 Zaštitni uređaji moraju prekinuti svaku struju preopterećenja
pre nego što ta struja pruzrokuje povećanje temperature
štetno za izolaciju, spojeve, stezaljke ili okolinu.

1,45 Iz
Trajno dozvoljena struja Iz
Karakteristika
Projektovana struja IB
PROVODNIKA

Karakteristika

Nazivna struja delovanja ZAŠTITNOG UREĐAJA

Struja Radna karakteristika uređaja koji
zaštitnog uređaja In
delovanja I2 štiti provodnik od preopterećenja
mora da ispuni 2 uslova:
1. IB ≤ In ≤ IZ
. 2. I2 ≤ 1.45  IZ 3 od 38
 Zaštita od struje kratkog spoja
 Zaštitni uređaji moraju prekinuti svaku struju
kratkog spoja pre nego što ta struja
prouzrokuje povećanje temperature štetno za
izolaciju, spojeve, stezaljke ili okolinu
 Zbog toga se mora znati očekivana struja
kratkog spoja u svakoj tački instalacije
 Ovo se određuje proračunom ili merenjem

. 4 od 38
Svaki zaštitni uređaj mora da zadovolji:
 Moć prekidanja ne sme biti manja od očekivane struje ks.
 Struja ks se mora prekinuti unutar vremena koje dovodi
provodnike do dozvoljene granične temperature
 Za kratke spojeve koji traju do 5 sekundi vreme koje dovodi
provodnik do granične temperature približno se izračunava
formulom

t  trajanje ks s 
S S  presek mm 2 
t k
I ks k  115 Cu  PVC
k  135 Cu  G, XPE ,
k  74 Al  PVC
. 5 od 38
 Smatra se da su provodnici zaštićeni od
preopterećenja i struje ks kada se
napajaju iz izvora čija struja ne može da
premaši podnosivu struju provodnika
(transformatori za zvonca,
transformatori za zavarivanje...)

. 6 od 38
Selektivnost zaštite
 Selektivnost zaštite može se definisati kao sposobnost
zaštitnog uređaja prekomerne struje da prekine strujno kolo
u kome se desio kvar bez uticaja na ispravna strujna kola
istog sistema
t
F2

F2
F1

F1

I
Iks

. 7 od 38
 Zaštitni uređaj diferencijalne struje ZUDS
napajanje
N L1 L2 L3
 Uravnotežen trofazni sistem
iL1 t   iL 2 t   iL3 t   0
i N t   0
ΔI />
 Neuravnotežen trofazni sistem –
struja neutralnog voda predstavlja
nesimetriju ali i dalje je
iL1 t   iL 2 t   iL3 t   iN t   0

 Ukoliko se pojavi struja koja

protiče van konture obuhvaćene N L1 L2 L3

magnetnim torusom javiće se

fluks u jezgru srazmeran toj iN iL1 iL2 iL3
diferencijalnoj struji
ka potrošaču
iL1 t   iL 2 t   iL3 t   iN t   i t 
. 8 od 38
 Zaštitni uređaj diferencijalne struje ZUDS
 Dodatni zaštitni uređaj
 Isključuje instalaciju ukoliko se javi diferencijalna struja
veća od unapred definisane vrednosti
 Ne reaguje pri pojavi simetričnih kratkih spojeva
 ZUDS u strujnim kolima bez zaštitnog voda PE se ne
smatra za dovoljnu zaštitu od indirektnog dodira
 Otpor uzemljenja zaštitnog provodnika i iznos
diferencijalne struje moraju biti takvi da je
zadovoljen izraz:

Ra  I n  50 V

. 9 od 38
  Izrađuju se za struje do 125 (200) A.
 Nazivna struja In
 Nazivna difrencijalna struja delovanja IΔn
 Nazivna difrencijalna struja nedelovanja IΔn0
 Nazivni napon Un
 Nazivna frekvencija fn
 Izvedbe
Tip S – sa kašnjenjem 0,5s pri IΔn odnosno 0,15s pri 5IΔn
Tip G – sa trenutnim isklj. 0,3s pri IΔn odnosno 0,04s pri 5IΔn
 Vrednosti za IΔn
20, 10, 5, 1 A, 500, 300, 100 mA, 30, 12, 6 mA

. 10 od 38
Diferencijalna FID sklopka 40/4

. 11 od 38
ZAŠTITA OD ELEKTRIČNOG UDARA
 Pod električnim udarom podrazumeva se proticanje struje kroz
čovečije telo
 Do proticanja struje dolazi kada se između pojedinih delova
čovečijeg tela javi potencijalna razlika
 Ovo se može dogoditi:
 Pri dodiru elektroprovodnih delova koji se u normalnom pogonu
nalaze na nenultom potencijalu (DIREKTAN DODIR)
 Pri dodiru elektroprovodnih delova koji se na potencijalu različitom
od nultog mogu naći u slučaju kvara (INDIREKTAN DODIR)
 Najčešće se potencijalna razlika javlja između ruku ili između
ruke i tačke oslonca (stajališta). Ovo se naziva NAPON DODIRA
 Zaštitne mere koje se preduzimaju se baziraju na osnovu
posledica fiziološkog dejstva struje na čoveka. Do ovakvih
saznanja se došlo statističkim istraživanjima i važe za određenu
populaciju i za određene uslove koji se javljaju u ovakvim
neželjenim situacijama

. 12 od 38
 Zaštita je definisana standardom JUS N.B2.741
 Zaštita se postiže primenom odgovarajućih mera koje
mogu biti:
 Istovremena zaštita od direktnog i indirektnog dodira
 Zaštita od direktnog dodira
 Zaštita od indirektnog dodira

 Istovremena zaštita od direktnog i indirektnog

dodira
 Bezbednosno mali napon SELV (Safety extra low voltage) i
Uzemljeni bezbednosno mali napon PELV (Protective extra low
voltage)
 Mali radni napon FELV (Functional low voltage)

. 13 od 38
Prikaz upotrebe strujnih kola SELV, PELV i FELV

. 14 od 38
Zaštita od direktnog dodira
 Zaštita izolovanjem
 Uloga zaštitnog izolovanja je da spreči svaki dodir sa delovima
pod naponom. Delovi pod naponom moraju biti potpuno
pokriveni izolacijom koja se može ukloniti samo njenim
razaranjem
 NAPOMENA: Boje, lakovi, emajli i sl. se ne smatraju
dovoljnom izolacijom
 Zaštita pregradama ili kućištima - minimalno IP2x
 Zaštita preprekama – sprečava slučajan dodir, a ne i
nameran pristup zaobilaženjem prepreke
 Zaštita postavljanjem van dohvata ruke
 sprečava slučajan dodir rukom. Istovremeno pristupačni delovi koji su
na različitim potencijalima ne smeju se nalaziti unutar prostora dohvata
ruke.
 Dopunska zaštitna mera ZUDS do 30mA - ovo je
samo dopunska mera gde se sumnja da prethodne
mere nisu dovoljne
. 15 od 38
Zaštita od indirektnog dodira
 Zaštita automatskim isključenjem napajanja
 Zaštita uređajima klase II ili odgovarajućom izolacijom

 Zaštita postavljanjem u neprovodne prostorije

 Namera je da se spreči istovremeni dodir delova različitih potencijala u
slučaju kvara izolacije
 otpornost izolacije zidova i podova mora biti najmanje 50kΩ za napone
instalacije do 500V i 100kΩ za više napone
 izloženi provodni delovi moraju biti dovoljno razmaknuti da se ne mogu
istovremeno dodirnuti
 ne smeju se upotrebljavati zaštitni provodnici
 Zaštita lokalnim izjednačenjem potencijala bez spajanja sa zemljom
 Provodnici za izjednačenje potencijala moraju spajati sve istovremeno
pristupačne provodne delove i strane provodne delove
 Takvo lokalno izjednačenje potencijala ne sme biti povezano sa
zemljom niti direktno niti preko izloženih ili stranih provodnih delova
 Zaštita električnim odvajanjem
 Umnožak napona mreže i dužine strujnog kola ne bude veći od
100 000Vm, za dužine do 500m. Strujno kolo se napaja iz izvora za
odvajanje –TR, mot-gen.i sl.
. 16 od 38
ZAŠTITNE MERE

Zaštita sprečavanjem istovremenog

dodira delova pod naponom
Zaštita primenom drvene
prepreke

Zaštita postavljanjem
van dohvata ruke
Prostor dohvata ruke
S-površina na kojoj se kreće osoblje
. 17 od 38
ZAŠTITA AUTOMATSKIM ISKLJUČENJEM NAPAJANJA

 U slučaju kvara na izolaciji automatsko isključenje

napajanja ima za cilj da spreči nastajanje napona dodira
takve vrednosti i u takvom trajanju da ne predstavlja
opasnost u smislu štetnog fiziološkog dejstva
 OPŠTI PRINCIPI:
 Uzemljenje -izloženi provodni delovi moraju se spojiti sa
zaštitnim provodnikom.
 Istovremeno pristupačni delovi moraju se spojiti na isti sistem
uzemljenja
 Glavno izjednačenje potencijala – povezuje sve metalne
mase
 Isključenje napajanja – zaštitni uređaj kojim se isključuje
napajanje u slučaju kvara na izolaciji u određenom
vremenu koje sprečava dugotrajno održavanje napona
većeg od 50V. Ovo vreme ne sme prelaziti 5s. Po potrebi se
primenjuje i lokalno izjednačenje potencijala.

. 18 od 38
Tipovi razvoda
 s obzirom na odnos prema uzemljenju

 TN sistem napajanja
 TT sistem napajanja
 IT sistem napajanja

 Slovne oznake
 Prvo slovo – odnos sistema napajanja prema
zemlji:
 T – direktan spoj sa zemljom u jednoj tački
 I – svi provodnici pod naponom izolovani prema zemlji ili
jedna tačka spojena sa zemljom preko impedanse

. 19 od 38
 Drugo slovo – odnos izloženih provodnih delova
instalacije prema zemlji:
 T – direktan spoj izloženih provodnih delova sa zemljom
nezavisno od uzemljenja bilo koje tačke sistema
napajanja
 N – direktan električni spoj izloženih provodnih delova sa
uzemljenom tačkom sistema napajanja (u naizmeničnim
sistemima uzemljena tačka je normalno neutralna tačka)
 Ostala slova (ako postoje) znače položaj
neutralnih i zaštitnih provodnika;
 S – neutralna i zaštitna funkcija obezbeđene posebnim
provodnicima
 C – neutralna i zaštitna funkcija objedinjene u jednom
provodniku (PEN provodnik)

. 20 od 38
 TN - sistem napajanja
 Jedna direktno uzemljena tačka sistema napajanja, a svi
izloženi provodni delovi moraju se spojiti sa uzemljenom tačkom
sistema pomoću zaštitnog provodnika

L1
L2
L3
N
PE

Izloženi provodni delovi

Uzemljenje sistema

 TN - S kroz ceo sistem su razdvojeni neutralni (N) i zaštitni

provodnik (PE) . 21 od 38
  TN - C kroz ceo sistem su neutralna i zaštitna
funkcija objedinjene u jednom provodniku (PEN)

L1
L2
L3
PEN

Uzemljenje sistema Izloženi provodni delovi

. 22 od 38
  TN-C-S sistem - neutralna i zaštitna funkcija
objedinjene su u jednom provodniku (PEN) samo u
jednom delu sistema
L1
L2
L3
PEN N
PE

Uzemljenje sistema Izloženi provodni delovi

. 23 od 38
 TT sistem – jedna tačka napajanja je direktno
uzemljena a izloženi provodni delovi su spojeni sa
zemljom preko uzemljenja koje je električki nezavisno
od uzemljenja sistema napajanja
L1
L2
L3
N

PE

Uzemljenje sistema Izloženi provodni delovi

. 24 od 38
 IT sistem – sistem napajanja nema nijednu direktno
uzemljenu tačku, a izloženi provodni delovi instalacije
su uzemljeni
L1
L2
L3

impedansa
PE

Uzemljenje sistema Izloženi provodni delovi

. 25 od 38
TN - C
L1
L2
L3
PENN

Id

. 26 od 38
 TN - C
L1
L2
L3
PEN

U c  Id  Z
Id

Id 
Uo Z  RPEN 2  X PEN 2
( RT  R A  RPEN ) 2  ( X T  X A  X PEN ) 2C

U o  RPEN 2  X PEN 2
Uc  Ud
( RT  R A  RPEN )  ( X T  X A  X PEN ) U2
2 d
Uc

. 27 od 38
TN - S
L1
L2
L3
N

PE
O

Ip

. 28 od 38
TN - S
L1
L2
L3
N

PE

O
Zs

Id

Ud

Iz

. 29 od 38
TN -C- S
L1
L2
L3
N

PEN PE
O

Ip

. 30 od 38
TN -C- S
L1
L2
L3
N

PE
O

Zs

Id

Ud

Iuz

Iz

. 31 od 38
TT
L1
L2
L3
N

PE
O

Ip

. 32 od 38
TT
L1
L2
L3
N

PE
O

Zs
Ik U C  I d ( Ra  RPE  Rd )

Ud

Iz

. 33 od 38
IT
L1
L2
L3

PE

Ip

. 34 od 38
IT
L1
L2
L3

PE

Ud

Id1

. 35 od 38
 L1
L2
L3
N
O

PE

Id1

Ud

. 36 od 38
 Z0 Z0

M M
L1
L2
L3

PE

Z0m1 Za Zb Zbm2

A BV

. 37 od 38
 L1
L2
L1
N L3

PE N
PE
Ik

ZUDS

ZUDS

R T

R T

Ik

Ud

Ud

. 38 od 38