Priručnik Za Pripremu Obuke

PRIRUČNIK ZA PRIPREMU OBUKE
U NEFORMALNOM OBRAZOVANJU I LOKALNOM RAZVOJU

Izdavač: Western Balkans Institute
Kralja Milana 34, Beograd
www.wb-institute.org
Autori: Marko Stojanović i Jelena Nastić-Stojanović
ISBN: ISBN-978-86-89873-07-8
Dizajn i prelom: Etno iskre
Ilustracija na koricama: Etno iskre
Tekst završen u decembru 2019. godine.
Za citiranje: Stojanović M., Nastić-Stojanović J. (2019), ‘’Priručnik za pripremu obuke

u agroturizmu’’, Western Balkans Institute WEBIN, Beograd
©2019, Sva prava zadržava Western Balkans Institute WEBIN. Za potrebe prevoda, kopiranja i distribucije
ovih materijala, molimo vas da kontaktirate WEBIN na e-mail: office@wb-institute.org.
Publikacija pripremljena u okviru projekta: ‘’Next Destination Balkans: Agritourism Landscapes

Development’’ (skraćeni naziv: LANDS) koji ko-finansira Evropska unija u okviru programa ERASMUS+
KA2 Capacity Building in Higher Education. Projekat sprovodi konzorcijum 15 institucija na čelu sa Visokom
poljoprivredno-prehrambenom školom u Prokuplju kao glavnim partnerom.
“Podrška Evropske komisije za izradu ove publikacije ne predstavlja odobrenje njenog sadržaja koji
odražava iskljucivo stavove autora. Evropska komisija se ne može smatrati odgovornom za bilo kakvu
upotrebu informacija iznetih u ovoj publikaciji.”
Priručnik za pripremu obuke
u neformalnom obrazovanju i lokalnom razvoju
SADRŽAJ
O priručniku………………………………………………………………………………………4
PRVI DEO: UVOD U OBUKE…...……………………..……………………………..………5
Obuke su učenje…...……………………………………………………………………………5
Zašto učimo?...........…………………………………………………………………………..10
Kako učimo?............…………………………………………………………………………..14
Šta su obuke i ko su edukatori?...……………………………………………………………19
Mesto obuka na tržištu stručnog usavršavanja…………………………………………….20
Ciklus obuke……………………………………………………………………………………23
DRUGI DEO: METODIKA OBUKA……………………………………………………........40
Metode u obuci…………………………………………………………………………………42
Kompetencije edukatora u neformalnom obrazovanju…………………………………….43
Trenerske veštine...........……………………………………………………………………...46
3
O PRIRUČNIKU
Ovaj priručnik priredili smo u okviru projekta LANDS za potrebe obuke regionalnog tima
edukatora koji čine profesori sa partnerskih visokoškolskih ustanova iz Srbije i Bosne i
Hercegovine, i praktičari u pružanju poslovne podrške malim i srednjim preduzećima iz
regionalnih razvojnih agencija. Priručnik je namenjen široj grupi korisnika, a pre svega
budućim i sadašnjim edukatorima koji su angažovani na obučavanju odraslih osoba.
Priručnik je pripremljen kao praktičan material za pripremu i realizaciju obuke. Naš cilj sa
ovim priručnikom je bio da edukatorima olakšamo postupak pripreme obuke, a zatim i
izvođenje obuke. Ako smo u tome uspeli, onda je i ovaj priručnik ostvario svoju svrhu i
bio je vredan našeg truda.
Priručnik ima 2 osnovna dela:
Prvi deo UVOD U OBUKE daje nam teorijski okvir obrazovanja odraslih i razumevanja
kako odrasli uče. Drugi deo VEŠTINE I KOMPETENCIJE EDUKATORA nas upoznaju sa
ključnim kompetencijama edukatora, odnosno setom znanja, veština i stavova koje
edukator treba da poseduje da bi uspešno i učinkovito mogao da prenosi znanje na
odrasle i kod njih razvija određene kompetencije.
Sastavni deo ovog priručnika čine i trenerski materijali koje edukator može koristiti u
pripremu i izvođenju obuke u agroturizmu. U materijale spadaju dizajn obuke, tok obuke,
instrukcije i materijali za polaznike (eng. handouts).
4
PRVI DEO
UVOD U OBUKE
OBUKE SU UČENJE
‘’Daj čoveku ribu, i nahranićeš ga za ceo dan.

Nauči čoveka da peca, i nahranićeš ga za
ceo život.’’
Konfučije
Kaže se da čovek uči dok je živ. Otud i pojam celoživotno učenje u koji su ugrađeni svi
obilici i načini učenja tokom života pojedinca, od najranijeg vaspitanja, preko formalnog
obrazovanja, do kasnijeg neformalnog obrazovanja, stručnog usavršavanja tokom radne
karijere i informalnog životnog učenja.
Pitanje za diskusiju:
Kako razumete razliku između obrazovanja i učenja?
5
Obrazovanje je process usvajanja znanja, vrednosnih obrazaca, stavova i veština, na

formalan i organizovan način. Cilj obrazovanja je razvoj kompetencija. Obrazovanje
se postiže učenjem.
Učenje je process usvajanja znanja, stavova i veština na formalan, neformalan ili

informalan način. Učenje može biti namerno ili slučajno.
Kada završimo sa školovanjem (i formalnim obrazovanjem), tada smo već odrasle osobe.
Tada znanje i veštine nastavljamo da učimo (razvijamo) kroz različite oblike neformalnog
obrazovanja ili učenja, poput raznih seminara, obuka, radionica, studijskih boravaka,
kurseva i slično. Za razvoj i usavršavanje veština je naročito važno praktično učenje na
radnom mestu ili interaktivnim obukama, ili direktno podučavanje od strane nekoga ko je
‘’majstor’’ te veštine.
FORMALNO
OBRAZOVANJE
OBRAZOVANJE
ODRASLIH NEFORMALNO CELOŽIVOTNO
OBRAZOVANJE UČENJE
INFORMALNO
UČENJE
Kako razumete razliku između formalnog, neformalnog i informalnog
obrazovanja?
6
FORMALNO OBRAZOVANJE ODRASLIH koje nije predmet našeg zanimanja kao

edukatora, jesu organizovani procesi učenja koji se ostvaruju na osnovu odobrenih
nastavnih planova i programa osnovnog i srednjeg obrazovanja, i programa drugih
oblika stručnog obrazovanja prilagođenih potrebama i mogućnostima odraslih i
zahtevima tržišta rada, i realizuje se kao osnovno i srednje obrazovanje i kao
posebni oblici obrazovanja (npr. obrazovanje za vozača A, B C, D ili E kategorije). 1
NEFORMALNO OBRAZOVANJE jesu organizovani procesi učenja na osnovu

posebnih programa, radi sticanja znanja, vrednosti, stavova, sposobnosti i veština
usmerenih na lični razvoj odraslih, rad i zapošljavanje i socijalne aktivnosti.2
INFORMALNO UČENJE jeste proces samostalnog sticanja znanja, vrednosti,

stavova, sposobnosti i veština, u svakodnevnom životnom, radnom i socijalnom
okruženju.3
Za ovo dalje učenje, neformalno obrazovanje i učenje, važna okolnost je to što smo sada
odrasle osobe, a ne deca učenici. Kao odrasle osobe i formirane ličnosti, mi već imamo
naš stil i način rada u svemu, pa i u učenju, specifične navike i rituale zbog kojih smo više
ili manje efikasni u učenju, a i životni stil i dinamika su nam se promenili u odnosu na
vreme kad smo bili deca učenici. Naš dan više nije predodređen za učenje. Sada imamo
posao i porodicu, službena i privatna zaduženja, i različite dnevne obaveze. Osim toga,
tu je i biološki faktor – što smo stariji, manje imamo energije, brže se zamaramo i slabija
nam je koncentracija. Imajući u vidu sve navedene okolnosti, razumljivo je zašto su i stilovi
i načini učenja dece i odraslih različiti.
Zakon o obrazovanju odraslih Republike Srbije obrazovanje odraslih definiše delom

jedinstvenog sistema obrazovanja Republike Srbije, koji obezbeđuje odraslima tokom
celog života sticanje kompetencija i kvalifikacija potrebnih za lični i profesionalni razvoj,
rad i zapošljavanje, kao i društveno odgovorno ponašanje.
U zemljama Zapadnog Balkana, obrazovanje odraslih je zakonski uređeno na sličan i

uporediv način. Tako je obrazovanje odraslih određeno delom jedinstvenog sistema
obrazovanja u zemlji (u entitetu, odnosno kantonu u slučaju BiH).
1
Zakon o obrazovanju odraslih Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", 55 od 25. juna 2013, 88 od 29. septembra
2017 – dr. zakon, 27 od 6. aprila 2018 - dr. zakon, 6 od 24. januara 2020 - dr. zakon)
2
Ibid
3
Ibid
7
Zakon o obrazovanju odraslih Republike Srpske4 obrazovanje odraslih definiše delom

jedinstvenog sistema obrazovanja Republike Srpske, kojim se obezbeđuje obrazovanje,
usavršavanje i osposobljavanje odraslih lica.
Zakon o obrazovanju odraslih Kantona Sarajevo5 obrazovanje odraslih definiše delom

jedinstvenog obrazovnog sistema Kantona i delatnošću od posebnog društvenog interesa
za Kanton.
Zakon o obrazovanju odraslih Hercegovačko-Neretvanskog Kantona obrazovanje

odraslih definiše delom jedinstvenog obrazovnog sistema Kantona, ali navodi i da
obrazovanje odraslih obuhvata celinu procesa učenja odraslih namenjenu:
a) ostvarivanju prava na slobodan razvoj ličnosti;
b) osposobljavanju za zapošljavanje, sticanju kvalifikacija za prvo zanimanje,
prekvalifikaciji, dokvalifikaciji, sticanju i produbljivanju stručnih znanja, veština i
kompetencija; i
c) osposobljavanju za aktivno građanstvo.
Svo učenje odraslih (obrazovanje, usavršavanje, osposobljavanje i sl.) ima jedan ili oba
ishoda:
a) razvoj kompetencija
b) sticanje kvalifikacija
Kako razumete razliku između pojmova kompetencija i kvalifikacija?
4
„Službeni glasnik Republike Srpske“, 59/09
5
"Službene novine Kantona Sarajevo", broj 40/15
8
Zakon o obrazovanju odraslih navodi sledeće definicije:
KOMPETENCIJA (eng. Competence) je sposobnost upotrebe stečenih znanja, veština i

stavova u različitim životnim situacijama.6
KVALIFIKACIJA (eng. Qualification) jeste formalno priznanje stečenih ključnih i

stručnih kompetencija utvrđenih standardima, u skladu sa ovim zakonom.7
Ključna razlika između ova dva pojma leži u činjenici da je kompetencija umeće koje se
može razviti ne samo kroz formalno obrazovanje već i kroz neformalno i informalno
učenje i obuku, na organizovan ili neorganizovan način učenja. Sa druge strane,
kvalifikacija je potvrda da neko lice vlada određenim umećem, u skladu sa važećim
standardima.
6
Zakon o obrazovanju odraslih Republike Srbije
7
Ibid
9
ZAŠTO UČIMO?
Kao edukatori, mi smo organizatori procesa učenja, i zbog toga je važno da razumemo
proces učenja, zašto i kako (sve) odrasli uče. Reay (1994) u svom priručniku za trenere8
iznosi sledeće pretpostavke o učenju:
 Učenje može biti svesno i nesvesno, planirano i neplanirano.
 Učenje je istovremeno i proces i rezultat.
 Nema učenja bez promene – ono može biti i uzrok i posledica promene.
 Znanje se može steći iz svakog iskustva - uspeha ili neuspeha.
 Ne postoji samo jedan ispravan način učenja, svako uči prema svojim
mogućnostima i stilu koju mu najviše odgovara.
 Iako je proces učenja suštinski interna stvar, on dobija dodatnu vrednost kada
se podeli s drugima.
 Učenje je kontinuirani proces, a najbolje učenje je povezano s praktičnim

iskustvom - primenom u praksi.
 Naučiti kako učiti najvažnije je od svih učenja
Kroz proces učenja, mi trajno usvajamo nove informacije. Usvajanjem informacija o

činjenicama (faktografske informacije) dobijamo znanje. Usvajanjem informacija o
načinima i postupcima kako nešto funkcioniše i ovladavanjm tim načinima i postupcima
kroz kroz praktičan rad, razvijamo veštine. Usvajanjem informacija i vrednosnim
obrascima razvijamo stavove.
8
David G. Reay (1994), Identifying Training Needs (Competent Trainers Toolkit Series), Kogan page London
10
Funkcije učenja:
UČENJE RADI STICANJA ZNANJA

tj. šta ljudi treba da znaju (kognitivno učenje)
UČENJE RADI RAZVIJANJA VEŠTINA

tj. šta ljudi treba da umeju da urade
UČENJE RADI USVAJANJA STAVOVA

tj. kako ljudi doživljavaju svoj posao
Sve tri navedene funkcije učenja (radi sticanja znanja, razvoja veština i usvajanja
stavova), su zapravo u funkciji ličnog i profesionalnog razvoja pojedinca. Svi oblici
obrazovanja i učenja za cilj imaju lični i profesionalni razvoj pojedinca, čime se misli na
primetnu promenu kod pojedinca u njegovom/njenom znanju, razumevanju, ponašanju,
stavovima i uverenjima (Velat, Radić Dudić, 2008).
11
Razvoj može da se postigne kroz obuku ali i na druge načine:
,
OBUKA UČENJE NA
POSLU
POSMATRANJE STUDIJSKE
GLEDANJE POSETE
VIDEA
ČITANJE
SLUŠANJE
PREDAVANJA
Ilustrativno objašnjenje kako ljudi uče, dao je kineski filozof Konfučije, 451 pre Hrista
(Velat, Radić Dudić, 2008):
‘’Ja čujem i ja zaboravim.
Ja vidim i ja pamtim.
Ja radim i ja razumem.’’
Silberman (1998) je ovo Konfučijevo objašnjenje proširio da bi nam još više približio
značaj učenja uz praktičan rad:
‘’Kada čujem, zaboravim.
Kada čujem i vidim, zapamtim malo.
Kada čujem, vidim i postavljam pitanja ili razgovaram sa nekim, počinjem da

razumem.
Kada čujem, vidim, razgovaram i uradim, stičem znanje i veštine.
Kada učim druge, u potpunosti ovladam.’’
12
Kroz podatke iz svog istraživanja o pamćenju koje nastaje na osnovu korišćenja različitih
instruktivnih metoda, Silberman (1998) nedvosmisleno dokazuje da su praktičan rad i
podučavanje drugih najefikasniji načini učenja, nakon kojih nam u memoriji ostaje najveći
procenat naučenog sadržaja, za razliku od predavanja i čitanja, koje predstavlja kao
neefikasne načine učenja.
PREDAVANJE 5%
ČITANJE 10%
AUDIOVIZUELNA SREDSTVA 20%
DEMONSTRACIJA 30%
DISKUSIJA 50%
PRAKSA KROZ RAD 75%
PODUČAVANJE (UČENJE DRUGIH) 90%
13
KAKO UČIMO?
Američki obrazovni teoretičar David Kolb je sa saradnicima 1974. godine definisalao
teoriju učenja koju mnogi danas citiraju i koja čini teorijsku osnovu neformalnog
obrazovanja. Prema Kolbu, ciklus učenja se sastoji iz četiri faze i to:
KONKRETNO
ISKUSTVO
PRIMENA
KONCEPTA NA
RAZMIŠLJANJE O
NOVU SITUACIJU ISKUSTVU
RAZUMEVANJE
KONCEPTA
Ciklus učenja počinje konkretnim iskustvom – nekim opažajem ili saznanjem,

planirano ili slučajno. Zatim se razvija kroz refleksiju, odnosno aktivno razmišljanje o
konkretnom iskustvu. Ciklus se nastavlja kroz konceptualizaciju, odnosno uopštavanje
iskustva s ciljem razumevanja koncepta primljene informacije i kako se taj koncept može
primeniti u sličnim situacijama. Ciklus učenja biva zaokružen primenom koncepta u
novim situacijama. To će prouzrokovati novo konkretno iskustvo, tj. trenutak učenja, i
ciklus ponovo započinje (Kolb, 1984).
14
Kko ste Vi razumeli ovu Kolbovu tvrdnju?
Da bi se postiglo efikasno učenje,

neophodno je da ljudi od posmatrača
postanu učesnici (Kolb, 1984).
Svako ima drugačiji stil učenja. Setite se kao ste naučili strani jezik. Neko je učio sam
za sebe kod kuće gledajuči i slušajući amerićke filove i muziku, neko je jezik naučio
u školi na redovnim časovima, neko je upisao tečaj jezika, a neko je odrastao u
engleskom govornom području.
‘’Naučiti kako učiti’’, je važna odrednica u obrazovanju odraslih, kako za one koji uče, tako
i za edukatore. Naročito je važno da edukatori razumeju različite stilove učenja odraslih,
da bi svoju obuku pripremili na način koji najviše odgovara stilovima učenja polaznika
obuke.
Iako se i među odraslim pojedincima stilovi učenja razlikuju, Raey (1994) je pokušao da
ukaže na neke zajedničke karakteristike načina kako odrasli uče:
 Odrasli najbolje uče kada vide čemu to vodi, tj. kada vide smisao tog učenja.
 Odrasli su zainteresovani i posvećeni da nauče novu materiju onda kada veruju

da je to za njih korisno.
 Odrasli najbolje razumeju ono što uče kada to i praktično mogu da primene.
 Učenje se ostvaruje kroz pokušaje i pogreške. Zato je važno da se odrasli u

procesu učenja osećaju sigurno i slobodno, i da mogu i da pogreše, dok
edukatori treba da im pomognu da iz tih grešaka nauče. Kao što je Beket rekao:
“Pokušaj. Pogreši. Pokušaj ponovo. Pogreši ponovo. Pogreši bolje”.
15
 Odrasli dok uče, imaju potrebu za osvrtom na to učenje i za povratnom

informacijom o tome šta su dobro uradili a šta treba da poprave.
 Odrasli efikasnije uče kada mogu u skladu sa sopstvenim stilom učenja da

odluče o tempu kojim će učiti i napredovati kroz process učenja.
Honey i Mumford (1986) su identifikovali 4 stila učenja:
16
NAJBOLJE UČE IZ AKTIVNOSTI KOJE … SNAGE SLABOSTI

... sadrže nova iskustva, probleme,
Fleksibilni i otvoreni za nova Tendencija da ulete u akciju bez
izazove; Lako se uživljavaju u "ovde i
iskustva, spremni da probaju razmišljanja i nedovoljno
AKTIVISTI sada" aktivnosti (npr. igre, takmičarske
nove stvari; Ne pokazuju pripremljeni,
zadatke, igranje uloga); Prija im da
otpor prema promenama skloni preuzimanju nepotrebnog rizika
budu eksponirani.
... im omogućavaju da posmatraju neku
Pažljivi, promišljeni, temeljni;
aktivnost, analiziraju šta se dogodilo i
Dobri posmatrači,dobri Tendencija da ne učestvuju direktno,
razmišljaju šta su na učili; Vole da imaju
MISLIOCI slušaoci; Sa lakoćom mogu da ostanu po strani; Teško donose
vreme za razmišljanje pre akcije i da
da opišu ono što se dogodilo; odluke, često su preterano oprezni
"svare" ono što se dogodilo pre nego
Retko uskaču u zaključke
što prokomentarišu
... im nude koncepte, teorije, modele, Slabiji u lateralnom razmišljanju, nizak
Dobri u "vertikalnom"
sisteme; Vole da istražuju međusobne nivo tolerancije za neizvesnost,
zaključivanju i
veze, i povezuju događaje i ideje; Vole neuređenost i
generalizovanju;
da imaju strukturisanu situaciju sa višesmislenost;
TEORETIČARI Racionalni i objektivni;
jasnim ciljem; Vole da imaju prostor da Slabo tolerišu subjektivnost i intuiciju,
Postavljaju dobra istraživačka
ispitaju metodologiju i logiku iza skloni korišćenju reči kao sto su:
pitanja;
aktivnosti; Vole intelektualne izazove i "treba,
Sistematični u pristupu
skloni su perfekcionizmu mora...’’
Tendencija da odbiju sve što nema
Skloni da testiraju stvari u očiglednu
...im nude praktično primenjive tehnike i praksi; Praktični, realistični, praktičnu primenjivost;
znanja; Vole kada mogu da probaju stoje čvrsto "na zemlji"; Ne zanimaju ih teorije i principi;
PRAGMATIČARI nove tehnike uz vođenje i povratnu Direktni - odmah prelaze na Tendencija da usvoje prvo smisleno
informaciju od strane eksperta; Žele da stvar; Vole donošenje rešenje problema;
se fokusiraju na praktična pitanja praktičnih odluka; Orijentisani Nestrpljivi za
na veštine i tehnike "blebetanje"; Uglavnom
usmerni na zadatak, a ne na ljude
17
Ipak, nijedan od ova četiri stila nije isključiv, pa je tako moguće da jedna osoba bude
istovremeno mislilac/teoretičar a neko drugi aktivista/pragmatičar,
mislilac/pragmatičar ili čak teoretičar/pragmatičar. Takođe, stil učenja je kategorija
koja se menja u zavisnosti od teme, iskustva, konteksta u kojem se uči, stepena
zainteresovanosti i drugog (Velat, Radić Dudić, 2008).
Zadatak:
Uradite test sopstvenog stila učenja.
18
ŠTA SU OBUKE I KO SU EDUKATORI?
Kako razumete pojam obuka?
Možda najkompetnije značenje ovog pojma izveo je dugogodišnji edukator u brojnim UN

programima Daniele Trevisani (2017). On je značenje pojma obuka objasnio na sledeći
način:
‘’Obuka je unutrašnji razvoj, usvajanje veština i znanja radi razvijanja neke određene
kompetencije. Obuka ima zadatak da unapredi određenu sposobnost, kapacitet,
produktivnost ili ukupnu realizaciju. Obuka čini suštinu stručnog usavršavanja i stub na
kojem se zasniva strukovno obrazovanje’’.
U upotrebi su i brojni sinonimi poput:
TRENING
AKTIVNA OBUKA
AKCIONO UČENJE
SEMINAR
TIMSKO UČENJE
PARTICIPATIVNO UČENJE
RADIONICA
ISKUSTVENO UČENJE
FACILITATIVNO UČENJE
TRANSFORMATIVNO UČENJE
UČENJE U GRUPI
Međutim, bez obzira na pojam koji koristimo, suština je u specifičnom prostupu koji
podrazumeva rad u grupi, aktivno uključivanje svih u grupi u proces izvođenja obuke,
puno interakcije i praktičnog rada. Onaj ko uči je u centru pažnje, sadržaj se
19
prilagođava njegovim potrebama, a edukator pristupa grupi sa uvažavanjem svakog

pojedinca.
Obuka koja podrazumeva aktivno uključivanje učesnika se zasniva na našim saznanjima

o tome kako odrasli uče. Naime, istraživanja u ovoj oblasti ukazuju na osnovnu
karakteristiku odraslih u procesu učenja, a to je da žele da budu uključeni, da budu
tretirani sa uvažavanjem i poštovanjem i da imaju mogućnost da postavljaju pitanja
i da odgovaraju na različite izazove (Velat, Radić Dudić, 2008).
Razlike između treninga i tradicionalnog predavanja

Trening nije predavanje. Trening je mnogo više od toga. Predavanje je samo jedna od
metoda rada i obrađivanja sadržaja na treningu. Ključne razlike između tradicionalnog
predavanja i treninga su različitom fokusu, različitoj podeli uloga, i u razlike u tome kako
j koncipiran sadržaj predavanja odnosno treninga.
TRADICIONALNO
TRENING
PREDAVANJE
Učenje je fokusirano na iskustvu,
Učenje fokusirano na slušanju i
FOKUS učešću, demonstraciji i praktičnom
dobijanju informacija.
radu – iskustveno učenje.
Lice koje uči ima aktivnu ulogu,
učestvuje u obuci kroz različite
oblike učešća (diskusija,
demonstracija, igra, i td.) sa ciljem
Lice koje uči je pasivan učesnik,
razmene iskustava i učenja jednih
dobija informacije i instrukcije;
ULOGE od drugih.
Odgovornost za proces učenja
Edukator je facilitator procesa
je na predavaču.
učenja, daje joj usmerenje, ali je
odgovornost za process učenja
podeljena između edukatora i
aktivnog učesnika obuke.
Teorijsku osnovu daje edukator, a
Sadržaj je unapred određen od
iskustva i kreativni sadržaj dolazi
srane predavača. Sadržaj se na
SADRŽAJ od učesnika treninga. Sadržaj se
predavanju prezentuje
stvara tokom treninga kroz aktivno
polaznicima.
učešće polaznika treninga.
20
MESTO OBUKA NA TRŽIŠTU STRUČNOG

USAVRŠAVANJA
Obuke čine kičmu tržišta stručnog usavršavanja. Stručno usavršavanje je bitan činioc
ličnog razvoja svakog čoveka, ali je važan segment politike ljudskih resursa svake
kompanije. Koliko je stručno usavršavanje važno možemo razumeti i na primeru
regulisanih profesija u kojima je stručno usavršavanje zakonska obaveza bez koje se ne
može obavljati delatnost. U privatnom sektoru stručno usavršavanje nije regulisano
zakonom ali je itekako prisutno, čak u većoj meri nego u regulisanim profesijama, jer tamo
je to obaveza a u privatnom sektoru je to potreba bez koje kompanija i pojedinci ne mogu
da održe poslovni rast i razvoj. Silberman je istakao da se preko obučavanja usvoji do
90% sadržaja učenja. S tim u vezi, nije teško razumeti zašto kompanije ulažu ogroman
novac u obuke kao najefikasniji način da se zaposleni osposobe da prate poslovne
trendove i usklađuju poslovanje sa globalnim trendovima. Trend upućuje na obim, a obim
upućuje na novac. U poslovnom svetu razumevanje trendova znači razumevanje tokova
novca. To je jedan od ključnih razloga zašto se obukama daje toliki značaj u privatnom a
u poslednje vreme, sve više i u javnom sektoru.
Ko inicira odnosno organizuje obuke? Kako obuke nastaju? Treba imati u vidu da postoje
2 kategorije stručnog usavršavanja:
a) stručno usavršavanje u regulisanim profesijama – dakle, obavezno, zakonski
21
regulisano, standardizovano i td. Ukoliko je ova kategorija stručnog usavršavanja

predmet našeg interesovanja, neophodno da naše programe akreditujemo kod
nadležnog državnog organa u skladu sa propisima koji regulišu stručno usavršavanje u
određenoj profesiji.
b) svo ostalo stručno usavršavanje
Obuke u regulisanim profesijama organizuju akreditovani pružaoci koji su ispunili

propisane standarde a izvode ih edukatori koji ispunjavaju propisane standarde. Sve
druge obuke organizuju pružaoci na slobodnom tržištu na jedan od 2 načina:
1) prepoznavanjem tržišne prilike tj. trenda i isticanjem ponude na tržištu – npr.

Mokrogorska škola menadžmenta
2) na zahtev naručioca posla – npr projekat USAID FARMA, brojni međunarodni
projekti, zatim hoteli, kongresni centri, kompanije u oblasti prehrambene industrije,
državne institucije i sl.
I u jednom i u drugom slučaju obuke izvode angažovani edukatori tj. treneri, (tzv. spoljni
saradnici) angažovani na osnovu ugovora.
Trend kao fenomen koji smo malopre pominjali, takođe upućuje na relevantnost. Iz
prethodnog možemo zaključiti da je jedna od najvažnijih karakteristika obuka -
relevantnost, odnosno njihova svrsishodnost i primenjivost u datom okruženju. Od toga
koliko je obuka relevantna zavisi u kojoj meri će biti tražena, eksploatisana i prisutna na
tržištu. Naravno, osim što je relevantna, obuka mora da ima i kvalitetan sadržaj kao i da
bude realizovana na odgovarajući način, da bi bila upotrebljiva i dobro ocenjena od strane
učesnika.
Od interesovanja i pripreme trenera tj. edukatora zavisi sa kakvim intezitetom će trener

biti angažovan u sektoru obuka. Kada trener jednom kada uđe u svet obuka sa dobrim
ocenama od strane polaznika, dobiće veliki podstrek da tu i ostane, jer osim ličnog
zadovoljstva dobro ocenjenim treningom, tu je i materijalna satisfakcija. Trenerski
angažman spada u kategoriju bolje plaćenih angažmana. Trenerski angažman donosi i
poželjan društveni status i prestiž, naročito ako trener sarađuje sa državnim organima,
političkim strukturama, međunarodnim organizacijama i projektima i naravno
univerzitetskom zajednicom.
22
CIKLUS OBUKE
Teorija kaže da ciklus obuke čine sledeće faze:
Utvrđivanje potreba
Evaluacija Dizajniranje
obuke obuke
Izvođenje obuke
Dakle prvo se ispitaju potrebe za obukom, odnosno za kakvom vrstom usavršavanja

postoji potreba među korisnicima. Zatim se pristupa dizajniranju obuke tako da ona
svojim sadržajem može da zadovolji identifikovanu potrebu. Zatim se obuka realizuje,
a po završetku se evaluiraju učinci obuke odnosno, procenjuje se koliko je obuka
doprinela da korisnici unaprede svoja znanja, veštine i stavove.
Međutim, u praksi, stvari veoma često izgledaju drugačije. Sa jedne strane,

utvrđivanje potreba se kao korak u pripremi često preskače, što edukatoru može
stvoriti glavobolju tokom pripreme obuke, a naročito tokom realizacije, ako sadržaj
obuke ne bude odgovarao potrebama učesnika obuke. Sa druge strane, utvrđivanje
potreba nikada se ne odvija samostalno od drugih pripremnih radnji, već paralelno,
jer su svi pripremni aspekti međuzavisni. Npr. kakav će biti dizajn obuke zavisi od
potreba učesnika, ali i od prostornih i tehničkih mogućnosti za izvođenje obuke. Zato
23
se u praksi celokupan proces pripreme odvija integralno, kao jedan međuzavisni

paket aktivnosti koje dok se ne realizuju u celini, obuka ne može da počne.
Zato se obuci pristupa kao poslu koji ima 3 faze:
PRIPREMA FOLLOW UP
OBUKE
IZVOĐENJE
OBUKE
#1
PRIPREMA OBUKE
Sada ćemo razmotriti na šta se odnosi priprema obuke. Faza izvođenja obuka i follow-up
faza biće biće predmet narednih modula.
U pripremi svake obuke treba da pratimo 3 kljulna koraka i to:
24
1. ZADATAK
Na početku je važno da jasno razumemo šta je naš zadatak kao trenera, sa kim treba da
radimo, šta se od nas očekuje. Ovo je veoma važno, jer je čest slučaj da naručioc posla
želi da realizujete obuku sa nekom grupom, ali ne ume da objasni šta tačno želi da
postigne sa tom grupom sa takvom obukom, ili ima pogrešnu pretpostavku o potrebama
grupe ili pogrešnu predstavu o temi obuke. Ako se zadatak precizno ne utvrdi, postoji
visok rizik da obuka ne protekne u najboljem redu, da ne izazove odgovarajuće
interesovanje učesnika, da im ne bude korisna i da ne odgovori na potrebe zbog kojih je
i organizovana, i da sveukupna ocena bude loša. Zato nemojte prelaziti na sledeći korek
pripreme dok ne budete jasno razumeli šta je vaš zadatak.
2. PROCENA POTREBE ZA USAVRŠAVANJEM
Nakon što ste utvrdili zadatak, prežite na procenu potreba za usavršavanjem. Pitajte ko
su učesnici obuke i tražite da vam se omogući kontakt sa njima da biste mogli da se
upoznate sa njihovim profilom i izvršite procenu njihovih potreba za usavršavanjem.
Procena potreba treba da nam obezbedi informaciju o profilu naših učesnika, njihovim
prethodnim iskustvima, i znanjima, veštinama i stavovima koje su stekli, i potrebama za
daljim usavršavanjem, kao i o očekivanjima od obuke. Na osnovu ove informacije, moći
ćete da procenite na kom nivou obučenosti su vaši učesnici, tj. da li su na osnovnom
nivou, srednjem ili naprednom, i kako da dizajnirate i planirate obuku tako da zadovoljite
njihova očekivanja.
Procenu potreba možemo raditi direktno, tako što ćemo učesnicima poslati instrument na
mail da popune i vrate nam ga nazad na obradu (primarna procena potreba) ili preko
naručioca obuke koji će nas informisati o profilu učesnika (sekundarna procena potreba).
Procena potreba se često preskače kao korak i ako joj se ne posveti dovoljno pažnje (od
strane trenera, naručioca obuke ili učesnika), povećava se rizik da obuka ne postigne
svoj cilj.
25
INSTRUMENT ZA PRIMARNU PROCENU POTREBA9
Elementi instrumenta za procenu potreba uključuju sledeće:
 Ime i prezime
 Kontakt podatke
 Pol
 Starosnu dob
 Zanimanje i zaposlenje
 Obrazovanje
 Ranija iskustva sa obukama (tema,
organizator, edukatori)
 Očekivanja
Navedeni elementi nam služe da sadržaj, materijale, pristup i igre primerimo profile,
polu, uzrastu i potrebama učesnika.
3. PRIPREMA TRENERA I MATERIJALA I LOGISTIČKA PRIPREMA
Sada prelazimo na treći korak: pripremu trenera, materijala i logističku priprema. Počnimo
od poslednjeg.
LOGISTIČKA PRIPREMA podrazumeva definisanje mesta i prostora u kojem će obuka

biti održana (otvoreni/zatvoreni prostor, sala/učionica, (ne)dostupno za osobe sa
invaliditetom, ima fiksirane stolice i stolove ili raspored može da se menja i sl.),
neophodne opreme (projector, laptop, flipčart, i sl.) i rekvizita koji će se koristiti tokom
obuke (papir, olovke, marker, postiti, kanap, makaze, krep traka i sl.) i štampe matrijala
za učesnike (hendauti, evaluacioni formulari i sl.). Sa naručiocem treba precizno odrediti
ko je zadužen za pripremu i obezbeđivanje navedenih potrepština, i šta su zaduženja
edukatora. Edukator u svakom slučaju treba naručiocu da pošalje listu potreba u pogledu
prostora, opreme, rekvizita i štampe materijala. Poželjno je i da se edukator upozna sa
prostorom pre obuke kako bi video sve mogućnosti i ograničenja prostora i tome prilagidio
obuku tj. dizajn.
9 Primer instrumenta za procenu potreba vidite u materijalima pod oznakom HO-3 INSTRUMENT.
26
Primeri nepredviđenih okolnosti kada morate da prilagođavate dizajn, pristup, izvođenje

i sl:
 Fiksirane stolice i stolovi za pod, ne možete da pravite razmeštaj
 Nema struje / projektora / produžnog kabla
 Nema flip čarta ili FC papira
 Prostorija nepristupačna osobama sa invaliditetom
 Mali prostor, klaustrofobičan, neprijatan za rad
 Prostor bez ventilacije i prozora, zagušljiv, neprijatan za rad
 Nema dovoljno stolica za sve učesnike
Logističku pripremu ćemo verovatno započeti već u fazi procene potreba za

usavršavanjem, u direktnoj komuniaciji sa naručiocem.
PRIPREMU EDUKATORA I MATERIJALA ZA OBUKU započećete odmah nakon

procene potreba za usavršavanjem i upoznavanja sa logističkim mogućnostima.
Pre nego što nastavimo sa upoznavanjem sa ovim segmentom
pripreme, neophodno je da razmislimo, prodiskutujemo i razmenimo
stavove kao edukatori na 2 veoma važna pitanja:
a) Da li sve može da se prezentuje u formi obuke, i od

čega to zavisi?
b) Da li svaki edukator može da realizuje svaku obuku, i

od čega to zavisi?
27
RAZMIŠLJANJA AUTORA O SPOMENUTIM DILEMAMA
Prva dilema
Iskustvo autora ovog priručnika govori da se u formi obuke mogu realizovati svi
sadržaji koji zadovoljavaju sledeće pretpostavke:
a) da je materija primerena za proces učenja kroz aktivnu obuku (kratku obuku

tzv. crash course);
b) da edukator razume i vlada materijom u procesu pripreme i izvođenja obuke u
dovoljnoj meri da može facilitira proces učenja, primeni participativne metode i ostvari
ciljeve obuke;
c) da proces učenja može da se odvija kroz facilitiranje i iskustveno učenje i ne
zahteva poznavanje specifičnih veština koje se razvijaju kroz profesionalnu praksu;
d) da obuka ne proizvodi ili ne podstiče na rizično ili protivzakonito ponašanje i
obavljanje regulisane delatnosti;
e) da obuka ne proizvodi pravno dejstvo (javna isprava);
f) i da sam edukator smatra da može da pripremi tu obuku;
Druga dilema
Da li svaki edukator može da realizuje svaku obuku, i od čega to zavisi? Odgovor
zavisi od procene edukatora i specifičnosti materije koja treba da se obradi kroz obuku.
Odgovor zavisi i od složenosti pripreme obuke i koliko je obuka intenzivna –
intenzivnije obuke se više baziraju na praktičnom radu i facilitaciju i tu je prostor za
teoriju ograničen i sveden. Važan činioc je i to kako se sam trener oseća u odnosu na
temu, da li mu leži ili ne i da li smatra da može obuku dobro i kvalitetno da pripremi.
Važno je da edukatora vlada materijom i da se oseća sigurno u odnosu na temu, tako
da svojim nastupom uliva poverenje učesnicima, umesto da ispolji nesigurnost i ostavi
loš utisak kod učesnika kao neko ko nema puno veze sa materijom koju predstavlja.
S tim u vezi, na edukatoru je odgovornost da napravi sopstvenu procenu da li
određenu materiju može da pripremi i realizuje u formi aktivne obuke.
Priprema trenera i materijala zavisi od činjenice da li trener već ima spremnu obuku i da
li je ranije izvodio ili ne. U slučaju da je ranije izvodio obuku, i da ima spremne materijale,
neće se puno zadržavati na pripremi, već će koristiti i prilagoditi postojeće materijale. U
suprotnom, moraće da sprema materijale iz početka i da ovlada temom kroz sopstvenu
pripremu. Kvalitetna priprema obuke može da potraje i do 2 nedelje.
28
Struktura materijala
Detaljna priprema materijala obuhvata sledeće (Stojanović, 2018):
MATERIJALI / RESURSI
ZA EDUKATORE ZA UČESNIKE
DIZAJN TUTORIALI
TOK OBUKE PREZENTACIJE
TUTORIALI HANDOUT MATERIJALI
PREZENTACIJE
INSTRUKCIJE
DIZAJN je dokument namenjen edukatorima, koji šematski prikazuje strukturu i tok

obuke. U dizajnu je svaka sesija predstavljena kroz vreme trajanja, naziv, sadržaj i
ishode, zatim metode, materijale i resurse koje treba primeniti/obezbediti, i raspodelu
uloga među edukatorima. Zove se još i ‘’košuljica’’.
TOK OBUKE je dokument namenjen edukatorima, koji opisuje sledstveni tok aktivnosti
na obuci, od otvaranja obuke do završetka obuke, kroz opis pojedinačnih aktivnosti. U
ovom dokumentu je edukatorima naznačeno kojim redosledom i na koji način uvode novu
aktivnost u obuku, i koje materijale koriste u realizaciji te aktivnosti. Svrha ovog
dokumenta je da obezbedi da obuka protiče ‘’tečno’’, takoreći ‘’klo-klo’’.
INSTRUKCIJE su pisana uputstva za edukatore, kako da realizuju određeni zadatak, igru

ili diskusiju. Dokument sadrže uputstva o veličini grupe i načinu rada (npr. individualno,
u paru, u timu, u malim grupama, u plenumu), trajanju aktivnosti, opis kako se
aktivnost izvodi i da li postoji priprema i follow-up, svrha aktivnosti i čemu ona doprinosi,
29
materijalima koje treba pripremiti za učesnike za realizaciju te aktivnosti (npr. hendaut) i

pomoćnim sredstvima i rekvizitima koji će se koristiti za realizaciju aktivnosti (npr. FC,
papir, markeri, krep traka, stolice, kanap, lopta i td.)
TUTORIJALI su priručnici sa teorijskim sadržajem koji treba predstaviti učesnicima na

obuci. Oni su namenjeni edukatorima za pripremu obuke, ali i učesnicima obuke u formi
handout materijala, kao sadržaj koji treba usvojiti. Tutorijale učesnicima distribuira
pomoćni edukator na kraju obuke.
PREZENTACIJE su audiovizuelni materijali čiji sadržaj prati sadržaj tutorijala. One

sadrže slike, grafikone, ključne reči i rečenice koje najilustrativnije prikazuju i objašnjavaju
sadržaj tutorijala čije usmeno predstavljanje je u toku. Prezentacije ne smeju da svojim
sadržajem, bojama i efektima remete pažnju učesnika obuke.
HENDAUT MATERIJALI su štampani materijali namenjeni učesnicima obuke da ih

koriste tokom obuke za realizaciju zadatka, igre ili diskusije. Hendaut materijale
učesnicima distribuira pomoćni edukator pred početak zadatka.
Edukator neće nužno koristiti sve navedene materijale u pripremi i izvođenju obuke.
Iskusniji treneri će većinu instrukcija koje se često koriste u obukama, znati na pamet,
kao i tok obuke. Ukoliko je ranije izvodio obuku, edukator će imati pripremljene tutorijale,
prezentacije i hendaute, kao i dizajn koji će prilagoditi novoj obuci onoliko koliko je
neophodno. Ipak, bez obzira na iskustvo edukatora i uvežbanost neke obuke, neretko će
se dešavati da u uigranu obuku uvodimo neke nove specifične elemente ili aktivnosti koje
su posledica specifičnosti ciljne grupe ili aranžmana tj. konteksta u kojem izvodimo obuku.
Tada ćemo i kao iskusni treneri, verovatno imati potrebu da pripremimo instrukciju za
uvođenje novih elemenata i u instrukciji detaljno opišemo sve pojedinosti koje su nam
kao edukatoru bitne u ovladavanju tom materijom. Takođe ćemo pripremiti i tok obuke,
da bismo bili sigurni da smo dobro osmislili svaku plairanu novinu i uklopili je u celinu
obuke.
Zadatak:
U paru analizirajte dizajn i tok obuke.
30
U kreiranju materijala, uvek se počinje od dizajna i toka obuke. Svi elementi dizajna treba
da su objedinjeni tako da obuka ima dinamiku, ritam, variranje tema, metoda i trenera
(Velat, Radić Dudić, 2008). Obuka treba da se dizajnira tako da bude uzbudljiva i da održi
interesovanje učesnika.
Matrica dizajna obuke (ili košuljica), kao šematski prikaz sadržaja i toka obuke sadrži
sledeće elemente:
 Ciljevi obuke
 Satnica
 Opis sesija (teme i ključni sadržaji)
 Ishodi / tačke učenja
 Metode
 Sredstva i rekviziti
 Resursi
 Uloge edukatora
31
Matrica dizajna - košuljica
CILJ(EVI):
(znanja + veštine + stavovi)
TEME I KLJUČNI ISHODI / KLJUČNE SREDSTVA I

SATNICA METODE RESURSI TRENERI
SADRŽAJI TAČKE UČENJA REKVIZITI
32
CILJEVI obuke se zasnivaju na potrebama učesnika i predstavljaju izjavu o tome šta

učesnici treba da postignu tokom obuke, u pogledu usvajanja kompetencija, znanja,
veština i promene stavova.
Od toga kako smo formulisali ciljeve, zavisiće i kakav ćemo razvijati sadržaj, kakav ćemo
zauzeti pristup u obuci i koje ćemo metode koristiti. Prilikom definisanja ciljeva, u vidu
imajte SMART kriterijume:
S (specific) – određen
M (measurable) – merljiv
A (achievable) – dostižan
R (relevant) – relevantan
T (time-bound) – vremenski ograničen
Cilj formulisan u skladu sa SMART kriterijumima je određen – tj. jasan (nije uopšten,
bez smisla, preširok i td.), zatim, merljiv – upućuje na količinu, obim ili kvalitet onoga
što želimo da postignemo, dostižan je (može se ostvariti tokom trajanja obuke),
relevantan je i ima jasnu svrhu, i vremenski je ograničen (postoji definisano vreme do
kada cilj treba da se ostvari).
Npr: Cilj kampanje javnog zagovaranja je da do kraja mandata, Vlada donese Uredbu o
zabrani upotrebe plastičnih kesa u malotrgovinskom prometu, kojim će se plastične kese
izbaciti iz svakodnevne upotrebe.
U definisanju ciljeva obuke nećemo biti ovako detaljni i široki, kao cilj u datom primeru,
ali ćemo voditi računa da naš cilj uskladimo sa SMART kriterijumima.
Ciljevi različito formulišu u zavisnosti od vrste promene koju želimo da proizvedemo: da

li utičemo na razvijanje kompetencija učesnika, na njihovo znanje ili veštine ili na stavove.
33
Ciljevi koji se odnose na razvijanje kompetencija, formulišu se upotrebom nekog

od sledećih glagola:
Razviti / podstaći / analizirati / testirati / ojačati / unaprediti / iskazati…
Primeri:
 Razviti sposobnost vođenja tima.
 Podstaći razvoj preduzetničkih kompetencija.
 Analizirati nivo stručnih kompetencija učesnika.
 Testirati umeće dizajniranja stručne obuke.
 Ojačati timske kompetencije grupe.
 Unaprediti kompetencije javnog nastupa i komunikacije.
 Iskazati sposbnost izvođenja obuke sa teškim učesnicima.
Ciljevi koji se odnose na proširivanje znanja, formulišu se upotrebom nekog od

sledećih glagola:
Upoznati / predstaviti / objasniti / naučiti / savladati / usvojiti / približiti / uvežbati /

proširiti…
Primeri:
 Upoznati učesnike sa konceptom preduzetništva.
 Predstaviti učesnicima novine u Zakonu o turizmu.
 Objasniti učesnicima razlike između novog i starog zakona.
 Naučiti učesnike da formulišu projektne ciljeve.
 Savladati procedure kategorizacije smeštaja i osnivanja pravnog lica za
ugostiteljstvo i smeštaj gostiju.
 Usvojiti znanja o koceptu celoživotnog učenja.
 Približiti učesnicima oblast ekoturizma.
 Uvežbati najčešće pomove koji se koriste u definisanju ciljeva.
 Proširiti saznanja o konceptu stručnog usavršavanja.
34
Ciljevi koji se odnose na razvijanje veština, formulišu se upotrebom nekog od

sledećih glagola:
Primeniti / demonstrirati / indetifikovati razviti / usvojiti / unaprediti / podstaći / kreirati

/ diferencirati…
Primeri:
 Primeniti veštinu naracije u simulaciji poslovnih pregovora
 Demonstrirati veštine držanja obuke.
 Identifikovati mogućnosti za približavanje stavova učesnika u vezi sa
reformom visokog obrazovanja.
 Razviti veštinu facilitiranja diskusije
 Usvojiti veštinu brzog čitanja
 Unaprediti veštinu donošenja odluke
 Podstaći razvoj veština koje se koriste u javnom nastupu
 Kreirati finansijski plan i primeniti veštinu rodnog budžetiranja
 Diferencirati veštinu pregovaranja od veštine zagovaranja
Ciljevi koji se odnose na promenu stavova, formulišu se upotrebom nekog od

sledećih glagola:
Razviti / podstaći / unaprediti / iskazati / senzibilisati / uticati / podići svest / definisati

/ razmeniti…
Primeri:
 Razviti stav o kontroverznom društvenom problemu.
 Podstaći svest o posledicama upotrebe plastičnih kesa.
 Unaprediti svest o značaju javnog zagovaranja.
 Iskazati stavove u grupi o kontroverznim društvenim pitanjima.
 Senzibilisati učesnike da bolje razumeju potrebe manjinske grupe.
 Uticati na ublažavanje izrazito negativnih stavova prema pripadnicima
nacionalnih manjina.
 Podići svest o koristima od recikliranja.
 Definisati stavove o trenerskom poslu.
 Razmeniti stavove o reformi visokih škola.
35
Od slučaja do slučaja, navedeni glagoli se mogu koristiti u bilo kom području ciljeva
(kompetencije, znanja, veštine, stavovi), a osim navedenih, često se koriste i:
Definisati / otkriti / mapirati / ispitati / odrediti / konstruisati / istražiti / inicirati / formulisati

/ izgraditi / informisati / izoštriti / omogućiti / izvršiti / oceniti / odlučiti / usaglasiti / približiti
/ postaviti / organizovti / artikulisati / ohrabriti / prepoznati… i drugi.
Trajanje obuke
Trajanje obuke zavisi od 3 faktora: 1) ciljevi koje želimo postići i sadržaj; 2) mogućnosti
organizatora; 3) mogućnosti učesnika;
Poludnevne i jednodnevne obuke su troškovno najmanje zahtevne – nema troškova

noćenja i manji su troškovi edukatora, materijala, prostora, ishrane i sl.
Vikend obuke podrazumevaju noćenje učesnika i trenera i povećavaju troškove. Ipak,

vremenski okvir za obuku je povoljniji, pa će i process učenja biti uspešniji.
Obuke sa više modula i vremenskim razmakom se smatrau najefikasnijim formatom

obuka jer ostavljaju prostor između modula da učesnici urade praktičan rad i da probaju,
a treneri da bolje prate napredak učesnika i prilagođavaju obuku između modula.
Satnica, struktura, sadržaj i ishodi učenja
Kada je reč o satnici treba istaći praksu da se kod celodnevnih oduka koje traju 8
časova, dan deli na 6 segmenata + 2 kafe pause (prepodne/popodne) i pauza za ručak.
36
Nominalna struktura i satnica trening-dana
30’ UVOD
90’ Prepodnevna sesija 1
30’ PAUZA ZA KAFU (PREPODNE)
90’ Prepodnevna sesija 2
60’ PAUZA ZA RUČAK
60’ Poslepodnevna sesija 1
30’ PAUZA ZA KAFU (POSLEPODNE)
60’ Poslepodnevna sesija 2
30’ ZATVARANJE
37
U navedenoj tabeli vidimo da u trenerskom danu, nominalna satnica predviđa 300 minuta
ili 5 časova efektivan rad, 60 minuta tj. 1 čas za ‘’otvaranje’’ i ‘’zatvaranje’’, i preostalih
120 minuta tj. 2 časa za pauze za odmor. S obzirom da ni jedna obuka nije slična,
edukatori satnicu određuju prema sopstvenom planu i potrebama obuke. Uvod i
zatvaranje mogu trajati i kraće i duže, pause za kafu i ručak takođe. Obuke sa kraćim
pauzama biće visoko intenzivne, a obuke za dužim pauzama manje intenzivne.
U nominalnoj satnici možemo videti da su jutarnje radne sesije nešto duže od

popodnevnih. To je zato što prepodne imamo bolju koncentraciju, i manje se umaramo.
Naročito pažljivo treba planirati poslepodnevne sesije uzimajući u obzir da nam posle
ručka koncentracija opada, pospaniji smo i mrzovoljniji. Zbog toga sve teorijske sadržaje
i sadržaje koji zahtevaju koncentraciju i ffizičku aktivnost, treba planirati u prepodnevnom
delu obuke, a za poslepodnevni ostaviti praktičan rad i nezahtevne sadržaje.
Neophodno sadržaj definisati tako da se u njemu može videti tok obuke, odnosno razvojni
put sticanja znanja, veština i stavova od prve sesije do poslednje. To znači da treba da
osmislimo u kojoj sesiji ćemo )verovatno prepodnevnoj), i na koji način proširivati znanja
kroz izlaganje (input) sadržaja iz tutorijala, tj. na koji način ćemo kroz određene zadatke,
rad u grupi, paru ili individualno, razvijati neke veštine i uvežbavati neke tehnike, tj.
realizovati neke aktivnosti kroz koje ćemo promišljati o našim stavovima na zadatu temu,
i menjati ih.
U odnosu na naš plan obuke, sami ćemo odlučiti koje segmente ćemo nazvati sesijom a
koje ne, i na koji način ćemo podeliti sesije. Sesija treba da obuhvati jednu celinu i da joj
se dodeli naziv koji će ilustrativno ukazivati na sadržaj sesije. Ispod naziva sesije, kratko,
po tačkama, treba izlistati najvažnije elemente sadržaja. U sadržaj nemojte unositi
elemente tipa diskusija, igra, ledolomac i igranje uloga, jer su to metodi, i njih ćemo
navesti na drugom mestu.
U ishodima (ili tačkama) učenja, opišite šta su učesnici razumeli, usvojili, naučili,
savladali, razvili, uvežbali, testirali i td.
Metode
Koja metoda najbolje odgovara sadržaju? Metod koji odlučimo da upotrebimo mora
omogućiti da ključne poruke date aktivnosti budu prenete i naučene (Velat, Radić Dudić,
2008.). U koloni o metodama se najčešće navode diskusija, individualni rad, grupni ili
timski rad, rad u paru, igre, ledolomci, demonstracija, prezentacija i sl. Metodama rada
ćemo se više baviti u nastavku.
38
Sredstva, rekviziti, resursi i podela uloga
U koloni sa sredstvima i rekvizitima treba izlistati šta nam je sve od audiovizuelnih i drugih
sredstava odnosno rekvizita neophodno da bismo uspeno realizovali sesiju. Ovo ćemo
identifikovati prilikom pripreme instrukcija, i te podatke ćemo preneti u dizajn. U
audiovizuelna sredstva spadaju:
Projektor / laptop / flipčart / power point prezentacija / posteri / ilustrovani FC papiri i td.
U rekvizite spadaju:
Makaze / krep traka / postiti / papiri u boji / kanap / lopta / šešir / i drugi…
Resursi su svi materijali koje smo pripremili za izvođenje obuke i korišćenje od strane
trenera i učesnika (tutorijali, instrukcije, hendauti). Resursi se učecnicima po pravilu daju
tek tokom obuke (hendauti) i to kada na njih dođe red, ili posle obuke (tutorijali), kako bi
pažnju učesnika sve vreme držali na edukatorima, a ne na materijalima.
Podela uloga među trenerima
Treneri će međusobno podeliti uloge prema afinitetu i sklonosti ka određenoj temi,

aktivnosti, celini ili metodi rada. Uloge trenera će se u različitim sesijama menjati, pa će
tako u prvoj sesiji jedan trener biti vodeći a drugi pomoćni, a u drugoj sesiji će zameniti
uloge. Bez obzira kakvu podelu uloga napravimo, važno je da se dogovorimo da vodeći
trener nosi aktivnosti tokom sesije (izlaže sadržaj i daje instrukcije), dok pomoćni trener
radi pomoćne poslove (npr. zapisuje na FC papiru, skida FC papir i lepi ga na zid, deli
hendaute, i sl.)
Da bi trenerski par delovao što skladnije i uigranije, poželjno je da pre obuke provežbaju
nastup i svoje uloge.
39
DRUGI DEO
METODIKA OBUKA
Metode i tehnike izvođenja obuka su brojne i zavise pre svega od ciljeva i ishoda pojedinih
sesija, odnosno obuke u celini. Takođe, zavise od broja grupe, mogućnosti organizovanja
ko-trenersjog rada, pa čak I prostornih odnosno logističkih uslova. Važan faktor pri
odlučivanju o odabiru metode/tehnike izvođenja jeste i vreme na raspolaganju trenuru/ici
(Velat, Radić Dudić, 2007).
Metodika obuka obuhvata niz pristupa, sposobnosti i umeća koji obezbeđuju

(inter)aktivnu obuku uz punu participaciju učesnika, odnosno tzv. iskustveno učenje. Dva
osnovna činioca metodike obuka su:
1. METODE 2. TRENERSKE VEŠTINE I KOMPETENCIJE
Efektivan trener/ica je onaj koji kreira, traži i pronalazi mogućnosti za učenje. Ipak, čak ni
svi efikasni/učinkoviti treneri ne koriste iste metode kako bi kreirali mogućnosti za učenje.
Svako od nas je privržen jednoj ili dvema metodama mnogo više u odnosu na sve druge.
Na to utiče pre svega (dominantan) stil kojim mi sami učimo kao i okruženje u kojem smo
se obrazovali.
Činjenica ostaje da informacija svaka može (I trebalo bi) da bude prezenetovana na više
načina. Razlog ovome je što jedna ista metoda jednoj grupi učesnika/onih koji se
obučavaju može odgovarati, dok za drugu grupu učesnika to ne more biti slučaj. Naravno,
unutar grupe jedna metoda može odgovarati pojedincu, ali ne nužno I drugom članu iste
grupe. Zato je poznavanje i kombinovanje većeg broja metoda tokom obuke, ali i unutar
jedne sesije, jedna od bitnijih trenerskih veština efektivnog trenera koja pomaže svima da
usešnije uče. Drugim rečima, trener/ica mora da zna na koji način grupa uči/diše kako bi
odabir metoda bio odgovarajući.
40
Pojedine metode i tehnike su veoma zastupljenje u izvođenju obuka i to su pre svega

izlaganje i rad u malim grupama. Neke metode su manje poznate ili barem slabije
korišćene u obukama kod nas. U takve metode spadaju na primer introspekcija, fishbowl,
workd caffe i druge. U ovom delu upoznaćemo se sa standardnim i nekim netipičnim
metodama, njihovim prednostima i nedostacima. Kreativan pristup u kombinovanju
postojećih i stvaranju novih metoda je uvek poželjan i odvaja odličnog trenera od
prosečno dobrog!
41
METODE U OBUCI
Izlaganje World caffe
Demonstracija Tehnologija otvorenog prostora
Individualni rad Simulacija
Rad u paru Igra uloga
Brainstorming Akvarijum
Debata Igre za otvaranje i podizanje

energije
Diskusija u grupi
Igre za opuštanje i zatvaranje
Rad u malim grupama
Sumiranje Rešavanje problema
Introspekcija Studija slučaja
Refleksija Samo(pro)cena
Zadatak:
U paru analizirajte metodu i predstavite je ostatku grupe onako kako
ste je razumeli. Zatim prodiskutujte u grupi o toj metodi.
42
KOMPETENCIJE EDUKATORA U
NEFORMALNOM OBRAZOVANJU
Edukator koji nastoji da bude efektivan i efikasan u prenosu znanja, obučavanju i

osposobljavanju odraslih, i da realizuje relevantne i interaktivne obuke koje će proizvesti
novo učenje kod polaznika, neophodno je da ima sledeće kompetencije:
KOMPETENCIJA
PRIPREME OBUKE
KOMPETENCIJA
IZVOĐENJA OBUKE
INTERKULTURNA
KOMPETENCIJA
43
KOMPETENCIJA PRIPREME OBUKE
Ova kompetencija odnosi se na umeće edukatora da obavi sve radnje neophodne da se

pripremi obuka. Ovde je reč o skupu znanja, veština i stavova pomoću kojih edukator
treba da:
 Dogovori uslove obuke, razume projektni zadatak, dogovori podelu zaduženja
 Izvrši procenu profila i potreba za učenjem ciljnih grupa (polaznika obuke)
 Izvrši logističku pripremu obuke,
 Pripremi material i resurse za korišćenje pre, tokom i nakon obuke.
U ovaj skup spada naročito sledeće:

 Komunikacione i organizacione veštine radi bolje komunikacije sa naručiocem i
bolje logističke pripreme.
 Osnovna trenerska znanja o obukama i obrazovanju odraslih
 Znanja znanja o procesu i stilovima učenja odraslih
 Poznavanje tehnika procene profila i potreba učesnika
 Poznavanje izvora za pretragu materijala
 Veština razvoja dizajna obuke
 Poznavanje različitih metoda u obuci
 Veština pripreme materijala za obuku
 Veštine obrade i sinteze sadržaja
 Poznavanje tehnika kreiranja instrumenta (upitnika)
 Veština interpretacije rezultata
KOMPETENCIJE IZVOĐENJA OBUKE
Ova kompetencija se odnosi na umeće primene brojnih znanja, veština i stavova u

direktnom radu sa polaznicima i realizaciji obuke.
Zahvaljujući ovoj kompetenciji, edukator ume da:
 Otvori obuku i kreira dobru atmosferu u grupi
 Ne pokazuje nesigurnost i tremu
 Vodi obuku u pravcu ostvarivanja ciljeva, upravlja rizicima i izazovima i usmerava
tok obuke kada ona počne da meandrira
 Facilitira, sažima i izvodi zaključke
 Koristi niz metoda i pristupa koji osiguravaju interaktivnu i zanimljivu obuku
 Podigne energiju i izoštri koncentraciju učesnicima kada ona počne da opada
 Uključi podjednako sve učesnike, pa i one teške
 Primi i uputi povratnu informaciju
44
 Radi sa teškim učesnicima

 Organizuje evaluaciju obuke
 Zatvori obuku
INTERKULTURNA KOMPETENCIJA
Ova kompetencija se odnosi na umeće razumevanja socijalnih, kulturnih i svih drugih

različitosti različitosti koje se mogu ispoljiti među učesncima tokom obuke, i umeće rada
u različitim multikulturnim okruženjima. Za ovu kompetenciju su naročito važni stavovi –
otvorenost prema različitostima, trpeljivost, empatija.
Uopšteno govoreći, interkulturalno učenje možemo definisati kao filozofski i obrazovni

odgovor na izazove kompleksnosti kulturalnih situacija. Stvar koju treba imati na umu u
vezi sa gore pomenutim procesima je da naša kultura, kako god je mi definisali, daje
legitimitet našim interpretacijama i procenama društvene realnosti, tako da ih mi
doživljavamo kao normalne i prirodne. Svakoga dana interpretiramo i obrađujemo
ogroman broj informacija koje se tiču kulture i sposobni smo da to uradimo jer smatramo
da su naši interpretativni obrasci u velikoj meri pouzdani.
Zadatak:
Razmislite o skorašnjoj međunarodnoj aktivnosti u kojoj ste
uzeli učešće. Kada ste sreli druge učesnike, kako ste
izražavali vaš identitet i kako se ispoljavala vaša kultura? Da li
ste mislili o odeći koju nosite, šalama koje pričate, tipu i brzini
informacija koje ste ponudili o sebi? Da li se ovo razlikovalo u
zavisnosti od osobe sa kojom ste bili u kontaktu?
45
TRENERSKE VEŠTINE
Pored brojnih znanja i trenerskih stavova koji čine trenerske kompetencije, izdvojićemo i
na ovom mestu posebno obraditi trenerske veštine koje se koriste u izvođenju obuke.
1. VEŠTINA OTVARANJA OBUKE
2. VEŠTINA KREIRANJA POZITIVNE RADNE ATMOSFERE
3. VEŠTINA IZLAGANJA SA JAVNIM NASTUPOM
4. VEŠTINA FACILITIRANJA
5. VEŠTINA RADA SA GRUPOM
6. VEŠTINA TIMSKOG RADA TJ. KOTRENERSKOG RADA U PARU
7. VEŠTINA DAVANJA I PRIHVATANJA POVRATNE INFORMACIJE
46
1. VEŠTINA OTVARANJA OBUKE
Ova veština odnosi se na umeće edukatora da započne obuku na takav način da uvodna
sesija traje kratko, da edukator za to kratko vreme predstavi obuku, ciljeve i program,
predstavi domaćina ili naručioca i eventualno projekat ili kontekst u kojem se obuka
realizuje, kao i da se svi učesnici međusobno upoznaju, a opuste, i da edukator kroz takvo
otvaranje, omogući nesmetan prelaz na prvu tematsku sesiju. Vešto otvaranje obuke
podrazumeva da već u uvodnoj sesiji sve teče kao voda (‘’klo klo’’).
Kod otvaranje obuke, izazovi sa kojim se edukatori najčešće susreću jesu trema i
gubljenje toka misli. Dobra priprema trenera za obuku, i razgovor sa učesnicima pred
početak obuke, mogu da pomognu edukatoru da se izbori sa tremom. U slučaju gobitka
toka misli, dobro praksa nalaže da trener među materijalima u svojim rukama ima i tok
obuke, koji će mu pomoći da povrati misli i nastavi sa pripremljenim konceptom.
2. VEŠTINA KREIRANJA POZITIVNE RADNE ATMOSFERE
Za uspešan početak obuke i siguran start, veština kreiranja pozitivne radne atmosphere
je ključna. To znači da edukator treba pre početka, i na početku obuke, da se da se potrudi
da učesnicima obuke bude prijatno, da se što pre međusobno upoznaju i opuste, i da se
tokom obuke ništa ne naruši dobru atmosferu. Pre početka obuke, edukator treba da
proveri prostor u kojem se održava obuke, raspored stolica i stolova, provetrenost,
osvetljenje i druge prostorne uslove za održavanje obuke, kako bi predupredio situaciju
u kojoj učesnicima boravak u prostoriji neće biti prijatan.Na početku obuke, edukator treba
da iskoristi vežbu upoznavanja i predstavljanja da učesnici što pre ostavre jedan sa
drugim komunikaciju, na zabavan i dopadljiv način, sa kojim će se postići otvoren i
direktan odnos između učesnika. Na kraju, tu je igra na početku za podizanje atmosphere
(tzv. ice-breaker).
3. VEŠTINA IZLAGANJA SA JAVNIM NASTUPOM
Veština izlaganje je jedna od veština koju edukator koristi tokom čitave obuke. U
izvođenju obuke, edukator je na pozornici, u centru pažnje, i obraća se učesnicima obuke.
Da li će informacija biti prenesena i sa kakvim kvalitetom, u velikoj meri zavisi i od toga
kako će ta informacija biti prezentovana.
47
Kod izlaganja je važno da edukator bude opušten i skoncentrisan na temu i izvođenje

obuke. Trema, usplahirenost, statičnost, vikanje i preterano mahanje rukama, mogu
naručiti atmosferu na obuci i dovesti do toga da se neprijatno osećaju i edukator i učesnici.
Preporučljivo je da se pred obuku edukator pripremi tako što će se skoncentrisati i

provežbati tehniku disanja.
Zadatak: tehnika disanja 2-4-2

Provežbajte tehniku disanja 2-4-2 prateći sledeće korake:
1. Napravite donjim stomakom udah i zadržite vazduh 2

sekunde. Koristite nos, bez proširenja grudi, koncentrišući se
na osećaj udisanja vazduha.
2. Izdahnite polako i staloženo vazduh, neka to traje 4 sekunde. Zatim stomačnim

mišićima istisnete preostali vazduha iz pluća.
3. Ne dišite naredne 2 sekunde.
4. Sada ponovite prethodna 3 koraka, i tako 6 puta. Osetićete smirenost.
4. VEŠTINA FACILITIRANJA
Veština facilitiranja je umeće edukatora da koristi različite tehnike vođenja i usmeravanja

razgovora i diskusije. Facilitiranjem se usmerava komunikacija, podstiče se diskusija i
razmena iskustava. Facilitacijom se tihi i povučeni učesnici efikasno mogu uključiti u tok
obuke.
5. VEŠTINA RADA SA GRUPOM
Veština rada sa grupom je veština rada sa mnoštvom različitih ljudi, nasumično povezanih
u grupu. Ova veština je važna jer obezbeđuje red na obuci. Ovu veštinu edukator treba
da koristi već u uvodnoj sesiji, tako što će grupi predložiti da se dogovore o zajedničkim
pravilima rada koja će važiti u grupi. Ako je grupa tiha, edukator može sam predložiti
48
jedno ili dva zajednička pravila (npr. da učesnici mogu koristiti telefon, ali van sale u kojoj
se održava obuka, kako se drugi učesnici ne bi uznemiravali, i sl.), a zatim grupi prepustiti
da se dalje dogovara. Grupu treba na početku podeliti u parove i manje grupe (tzv.
diskusione grupe) i što više koristiti mogućnost rada u paru ili maloj grupi. Prilikom
uparivanja, voditi računa da se upare aktivniji i manje aktivni učesnici. Jedan od efikasnijih
načina podizanja energuje u grupi ili oštrenja koncentracije cele grupe jesu igre za
podizanje energije. Koristite igre kao mehanizam rada sa grupom svaki put kada smatrate
da je popustila pažnja grupe ili da je dinamiku u grupi neophodno resetovati.
6. VEŠTINA TIMSKOG RADA TJ. KOTRENERSKOG RADA U PARU
Obuke ćemo ponekad realizovati sami a po nekada u paru sa ko-trenerom. Ko-trenerski

rad je veština koja se ispoljava ne samo tokom izvođenja obuke, već i u fazi pripreme
obuke kada je neophodno obuku dizajnirati, podeliti uloge i provežbati zajednički nastup.
7. VEŠTINA DAVANJA I PRIHVATANJA POVRATNE INFORMACIJE
Saveti kada upućujemo povratnu informaciju:

• Razmislite koje su potrebe osobe kojoj upućujete povratnu informaciju.
• Opišite samo ponašanje osobe – nemojte pokušavati da ga interpretirate.
• Fokusirajte se na ponašanje koje može da se promeni.
• Budite konkretni. Dajte primere.
• Sačekajte da osoba zatraži povratnu informaciju od vas.
• Ne prosuđujte.
• Dajte povratnu informaciju odmah nakon ponašanja (ako se od vas to traži).
• Dozvolite osobi slobodu da izabere da li će to menjati ili ne.
• Otvoreno pokažite osećanja (npr. osećam se nesigurno kada ti...)
• Dajte i pozitivanu povratnu informaciju.
KORIŠĆENA LITERATURA  Zakon o obrazovanju odraslih, Sl. glasnik RS, br. 55/2013
 Trevisani D. (2017), Communication for Leadership: Coaching Leadership Skills (English Edition)  Velat
D, Radić Dudić R. (2008), Aktivna obuka, DIAL, Beograd  David G Reay (1994) Identifying Training Needs
(Competent Trainer's Toolkit); Kogan page, London  Silberman M. (1998), “Active Training”, A
Handbook of Techniques, Designs, Case Examples, and Tips  Kolb D.A., (1984) Experiential learning:
experience as the source of learning and development, Prentice Hall Inc., New Jersey  T-kit ‘’Osnove
treninga’’, priređivač izdanja na srpskom jeziku Darko Marković, Grupa Hajde da…, Beograd, 2005 
Stojanović M. (2018), Alat za socioekonomsko osnaživanje; modul 6: Izuzetan/a kandidat/kinja,
Zapadnobalkanski institut WEBIN, Beograd  www.flaticon.com 
49
PROJEKAT LANDS SPROVODI KONZORCIJUM
KOJI ČINE SLEDEĆE INSTITUCIJE
50

Priručnik Za Pripremu Obuke

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Priručnik Za Pripremu Obuke

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PRIRUČNIK ZA PRIPREMU OBUKE

U NEFORMALNOM OBRAZOVANJU I LOKALNOM RAZVOJU

Autori: Marko Stojanović i Jelena Nastić-Stojanović

Dizajn i prelom: Etno iskre

Ilustracija na koricama: Etno iskre

Tekst završen u decembru 2019. godine.

Za citiranje: Stojanović M., Nastić-Stojanović J. (2019), ‘’Priručnik za pripremu obuke

Publikacija pripremljena u okviru projekta: ‘’Next Destination Balkans: Agritourism Landscapes

PRVI DEO: UVOD U OBUKE…...……………………..……………………………..………5

Šta su obuke i ko su edukatori?...……………………………………………………………19

Mesto obuka na tržištu stručnog usavršavanja…………………………………………….20

DRUGI DEO: METODIKA OBUKA……………………………………………………........40

Kompetencije edukatora u neformalnom obrazovanju…………………………………….43

Priručnik ima 2 osnovna dela:

‘’Daj čoveku ribu, i nahranićeš ga za ceo dan.

Obrazovanje je process usvajanja znanja, vrednosnih obrazaca, stavova i veština, na

Učenje je process usvajanja znanja, stavova i veština na formalan, neformalan ili

FORMALNO OBRAZOVANJE ODRASLIH koje nije predmet našeg zanimanja kao

NEFORMALNO OBRAZOVANJE jesu organizovani procesi učenja na osnovu

INFORMALNO UČENJE jeste proces samostalnog sticanja znanja, vrednosti,

Zakon o obrazovanju odraslih Republike Srbije obrazovanje odraslih definiše delom

U zemljama Zapadnog Balkana, obrazovanje odraslih je zakonski uređeno na sličan i

Zakon o obrazovanju odraslih Republike Srpske4 obrazovanje odraslih definiše delom

Zakon o obrazovanju odraslih Kantona Sarajevo5 obrazovanje odraslih definiše delom

Zakon o obrazovanju odraslih Hercegovačko-Neretvanskog Kantona obrazovanje

Zakon o obrazovanju odraslih navodi sledeće definicije:

KOMPETENCIJA (eng. Competence) je sposobnost upotrebe stečenih znanja, veština i

KVALIFIKACIJA (eng. Qualification) jeste formalno priznanje stečenih ključnih i

 Učenje može biti svesno i nesvesno, planirano i neplanirano.

 Učenje je istovremeno i proces i rezultat.

 Znanje se može steći iz svakog iskustva - uspeha ili neuspeha.

 Učenje je kontinuirani proces, a najbolje učenje je povezano s praktičnim

 Naučiti kako učiti najvažnije je od svih učenja

Kroz proces učenja, mi trajno usvajamo nove informacije. Usvajanjem informacija o

UČENJE RADI STICANJA ZNANJA

UČENJE RADI RAZVIJANJA VEŠTINA

UČENJE RADI USVAJANJA STAVOVA

Razvoj može da se postigne kroz obuku ali i na druge načine:

‘’Kada čujem, zaboravim.

Kada čujem i vidim, zapamtim malo.

Kada čujem, vidim i postavljam pitanja ili razgovaram sa nekim, počinjem da

Kada čujem, vidim, razgovaram i uradim, stičem znanje i veštine.

Kada učim druge, u potpunosti ovladam.’’

AUDIOVIZUELNA SREDSTVA 20%

PRAKSA KROZ RAD 75%

PODUČAVANJE (UČENJE DRUGIH) 90%

Ciklus učenja počinje konkretnim iskustvom – nekim opažajem ili saznanjem,

Da bi se postiglo efikasno učenje,

 Odrasli su zainteresovani i posvećeni da nauče novu materiju onda kada veruju

 Učenje se ostvaruje kroz pokušaje i pogreške. Zato je važno da se odrasli u

 Odrasli dok uče, imaju potrebu za osvrtom na to učenje i za povratnom

 Odrasli efikasnije uče kada mogu u skladu sa sopstvenim stilom učenja da

Honey i Mumford (1986) su identifikovali 4 stila učenja:

NAJBOLJE UČE IZ AKTIVNOSTI KOJE … SNAGE SLABOSTI

ŠTA SU OBUKE I KO SU EDUKATORI?

Možda najkompetnije značenje ovog pojma izveo je dugogodišnji edukator u brojnim UN

U upotrebi su i brojni sinonimi poput:

prilagođava njegovim potrebama, a edukator pristupa grupi sa uvažavanjem svakog

Obuka koja podrazumeva aktivno uključivanje učesnika se zasniva na našim saznanjima

Razlike između treninga i tradicionalnog predavanja

MESTO OBUKA NA TRŽIŠTU STRUČNOG

a) stručno usavršavanje u regulisanim profesijama – dakle, obavezno, zakonski

regulisano, standardizovano i td. Ukoliko je ova kategorija stručnog usavršavanja