Anka Ljevnaić-Akvatična Flora I Vegetacija Hidromelioracionih Objekata Na Području Banata

Др Бранка Љевнаић-Машић
Акватична флора и вегетација

хидромелиорационих објеката на подручју
Баната
Редакцијски одбор
Библиотеке DISSERTATIO
Др Милан С. Димитријевић, научни саветник, председник
Проф. др Васо Антуновић, потпредседник
Проф. др Боривој Лазић
Проф. др Горан Чобељић
Проф. др Гордана Јовановић
Проф. др Гордана Станковић
Проф. др Драган Игњатовић
Проф. др Драган Рудић
Проф. др Душан Мићић
Проф. др Живан Максимовић
Проф. др Милица Вујичић
Проф. др Милош Д. Павловић
Проф. др Миодраг Бајић
Проф. др Мирослав Копечни
Проф. др Ружица Николић
Проф. др Силвана Петровић
Проф. др Славица Ђукић Дејановић
Проф. др Томислав Ранђеловић
Оцена научног дела
Проф. др Љиљана Меркулов
Рецензенти
Проф. др Љиљана Николић
Доц. др Маја Меселџија
Уредница
Татјана Андрејевић, проф.
Лектура
Кристина Цветковић
Насловна страна
Стари Бегеј
© Copyright Задужбина Андрејевић, 2014.
Издавање ове монографије помогло је:
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ, НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГ
РАЗВОЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Мојој породици
1. Сажетак
У монографији су приказани први комплетни подаци о

рецентном стању акватичне флоре и вегетације
хидромелиорационих објеката у Банату. Истакнуто је да
рецентну флору чини укупно 178 таксона (171 врста, 4
варијетета и 3 форме), од чега су 82 хидрофите (16 флотантне,
22 субмерзне и 44 емерзне). Међу њима су и врсте значајне са
аспекта очувања биодиверзитета и заштите животне средине,
као и реликти терцијара. Такође су констатоване и адвентивне
врсте и врсте инвазивне за подручје Војводине од којих су многе
у фази интензивног ширења при чему, градећи густе састојине
акватичне и семиакватичне вегетације, постепено постају
сметња нормалном функционисању каналске мреже и претња
другим аутохтоним акватичним биљкама. На основу
вишегодишњих фитоценолошких истраживања констатовано је
присуство састојина 26 заједница акватичне и семиакватичне
вегетације које припадају класама: Hydrochari-Lemnetea Oberd.
1967 (7 заједница), Potametea Tx. et Prsg. 1942 (11 заједница) и
Phragmitetea Tx. et Prsg. 1942 (8 заједница). Битни чиниоци који
доводе до развоја и бујања макрофитске флоре и вегетације су
физичко-хемијске и хидроморфолошке карактеристике воденог
екосистема, који су такође дати у монографији.
Стога, резултати приказани у овој монографији веома су
значајни за даља истраживања с обзиром на то да је, на основу
њих, могуће извршити процену и успешно планирање мера
контроле прекомерно развијених акватичних корова, како би се
одржала функционалност овог великог, антропогеног
екосистема. Поред тога, ови резултати представљају и полазну
основу за предузимање потребних мера заштите и очувања
биодиверзитета односно врста које представљају изузетне
природне реткости.
Кључне речи:
1. акватична флора
2. акватична вегетација
3. семиакватична вегетација
4. Банат
5. хидромелиорациони објекати
6. хидросистем Дунав–Тиса–Дунав
7. хидрофите
2. Abstract
The monograph presents the first complete results of recent state of

the aquatic flora and vegetation in hydromeliorative facilities in the
region of Banat. It was pointed that in this aquatic ecosystem 178
taxa (171 species, 4 varieties and 3 forms) were found. A total of 178
taxa include 82 taxa which belong to hydrophytes (16 floating, 22
submerged and 44 emersed plant species). Among them are
species important in terms of biodiversity conservation and
environmental protection, as well as relics of the Tertiary.
Additionally, adventive species and species characterized as
invasive species for the territory of Vojvodina were identified. Many
of them are vastly expanding in the canal network of Banat, forming
thick stands of aquatic and semiaquatic vegetation which gradually
become hindrance to the functioning of the canal network and a
threat to other indigenous aquatic plants. By long-term
phytocenological research the stands of 26 associations were
identified, belonging to the following classes: Hydrochari-Lemnetea
Oberd. 1967 (7 associations), Potametea Tx. et Prsg. 1942 (11
associations) and Phragmitetea Tx. et Prsg. 1942 (8 associations).
Important factors that lead to the development and proliferation of
macrophyte flora and vegetation are physico-chemical and hydro-
morphological characteristics of this aquatic ecosystem, which are
also described in the monograph.
Therefore, all the results presented in this monograph are very
important for further research: on the basis of them it is possible to
assess and successfully plan control measures of excessively
developed aquatic weeds in order to maintain the functionality of this
big, anthropogenic ecosystem. Additionally, these results are a
starting point for taking the necessary steps to protect and preserve
biodiversity or species which are exceptional natural rarities.
Key words:
1. aquatic flora
2. aquatic vegetation
3. semiaquatic vegetation
4. Banat
5. hydromeliorative facilities
6. Hydrosystem Danube – Tisza – Danube
7. hydrophytes
3. Увод
Флористичко-фитоценолошким истраживањима акватичне

флоре и вегетације хидромелиорационих објеката, тј. основне
каналске мреже хидросистема Дунав–Тиса–Дунав (ОКМ Хс
ДТД), у Банату бавио се мањи број истраживача [67, 57, 15, 14,
12, 74, 80, 75, 81, 84, 61, 77, 44, 54, 37, 45, 46, 48, 47, 99]. Ова
истраживања обухватала су само поједине деонице каналске
мреже што није дало довољно прегледну слику о рецентном
стању акватичне флоре и вегетације. Из тог разлога јавила се
потреба да се у овој монографији прикажу резултати
вишегодишњих флористичко-фитоценолошких истраживања
која су обухватала комплетну хидромелиорациону мрежу Баната
коју одликује богатство биљних врста и заједница.
3.1. Улога и значај акватичне флоре и вегетације
Акватичне (водене) биљке су биљке којима је вода животна

средина и на различите начине су прилагођене условима који у
њој владају. Насељавају литоралну зону акватичних екосистема
и влажна станишта непосредно у њиховој близини која су стално
или повремено поплављена (слика 1). С обзиром на то да их
одликује велика фенотипска варијабилност односно
пластичност, својим основним структурним и физиолошким
карактеристикама адаптирале су се на еколошке услове који
владају у воденој средини [71]. Због различитих адаптација које
поседују (повећана површина и смањена запремина субмерзних
листова, хетерофилија, добро развијен аеренхим, вегетативно
размножавање и др.), водене биљке су прилагођене животу у
слатким и сланим, стајаћим и текућим водама. Њихова појава и
распрострањеност у воденим биотопима зависи од светлосног и
температурног режима, количине органских и неорганских
материја, присутности планктонских организама и др. [71, 17, 18,
99]. У таксономском погледу, водене биљке обухватају примарне
водене биљке тј. алге, и секундарне водене биљке тј. водене
маховине, водене папрати и многобројне цветнице [71].
Специфичне физичко-хемијске карактеристике водене средине
условиле су диференцијацију низа посебних особина
различитих типова водених биљака. Према Стевановић и
Јанковић водене биљке се деле на хидрофите у ужем смислу
(субмерзне и флотантне) и емерзне хидрофите (хелофите
или амфибијске, семиакватичне хидрофите) [71] (слика 1).
Животу у воденој средини су се еколошки најбоље адаптирале
субмерзне хидрофите. Ову групу чине биљке чије је тело
потпуно потопљено у води, а цветови се, код највећег броја
врста, издижу изнад површине воде. Могу бити укорењене
(кореном, ризомом или столонима причвршћене за дно) или
неукорењене (слободно пливају испод површине воде) (слика 1).
Слика 1. Литорална зона акватичног екосистема
Флотантне хидрофите имају листове који или слободно пливају
по површини воде или делимично штрче из воде. Цветови су им
увек издигнути изнад воде и ретко пливају по површини воде.
Могу бити укорењене или неукорењене флотантне хидрофите
(слика 1).
Емерзне (хелофите или амфибијске, семиакватичне) хидрофите
настањују обале водених екосистема и забарена станишта
(слика 1). Означене су и као амфибијске биљке с обзиром на то
да се могу развијати и изван воде у приобалном, мочварном
појасу акватичног екосистема. Подносе варирања нивоа воде
током вегетационог периода, али им је корен, односно ризом,
увек у води или у веома влажној подлози. Део изданка им је под
водом, а други део је, више или мање, издигнут изнад површине
воде. Често се одликују хетерофилијом. Посебно су осетљиве на
смањивање влажности ваздуха. Углавном су то вишегодишње
биљке. Представљају прелазну форму од правих хидрофита ка
сувоземним биљкама – хигрофитама [71].
Познавање особина хидрофита, поред теоријског, има и велики
практични значај. Досадашња истраживања указују на многе
значајне позитивне улоге хидрофита у акватичним
екосистемима.
– Хидрофите учествују у стварању и структурирању
акватичне вегетације, формирању екосистема и општем
функционисању биосфере. Наиме, на развој и дистрибуцију
акватичне флоре и вегетације утиче читав низ фактора:
хидроморфологија акватичног екосистема (његова дубина и
ширина, брзина протока воде, ниво воде, састав подлоге и др.),
температура и pH воде, садржај нутријената у води, загађења,
еутрофикација, антропогени утицај итд. [38, 39, 52, 40, 98, 95, 96,
46, 99]. Стога, њихова појава, флористички диверзитет и
распрострањеност одраз су стања животне средине, тј. оне су
биоиндикатори еколошких услова који владају у одређеном
акватичном екосистему [30, 52, 40, 95, 17, 18, 46, 99].
– Обавезан су елемент у мониторингу стања квалитета воде
екосистема [23]. Наиме, акватичне биљке, као примарни
продуценти, имају способност да из воде апсорбују мање или
веће количине разних токсичних материја (тешке метале,
пестициде, феноле итд.) и у процесима метаболизма
трансформишу их у мање штетне материје. На тај начин оне
делују као биоакумулатори и детоксикатори и доприносе
побољшању квалитета воде акватичних екосистема [22, 55, 52,
53].
– Емерзне хидрофите имају и антиерозивну улогу. Наиме, својим
моћно развијеним кореновим системом густо испреплићу
површинске и дубље слојеве земљишта чинећи тако биолошку
заштиту обала (биоарматуру) од ерозије изазване таласањем и
струјањем воде [29, 73].
– Водене макрофите имају и улогу „биофилтера“ у
пречишћавању отпадних вода због своје способности
задржавања разних суспендованих честица односно
способности тзв. фитофилтрације [10, 2]. Нагомилане органске
материје у води убрзавају процес еутрофизације. Кисеоник
ослобођен у процесу фотосинтезе, од стране водених
макрофита, поспешује разградњу ових (често токсичних)
органских материја и на тај начин водене макрофите индиректно
доприносе пречишћавању воде спречавајући брзу
еутрофизацију. С друге стране, материје које хидрофите
излучују у воду, преко својих органа, додатно потпомажу
процесе разградње и минерализације.
– Процесом фотосинтезе хидрофите ослобађају кисеоник
неопходан за живот већине организама, а његова количина је
ограничавајући фактор за живот организама у воденој средини.
– Хидрофите имају способност ефикасног провођења топлоте,
преко својих изданака, и на тај начин испољавају антитермичко
дејство, а имају и бактерицидно дејство [21].
– У састав хидрофита улазе бројни протеини, липиди, угљени
хидрати, минерали, витамини, због чега је могуће њихово
коришћење у пољопривредно-прехрамбеној и
фармацеутској индустрији. Поред тога, неке хидрофите (нпр.
трска) користе се у грађевинарству као веома добар
изолациони материјал.
Проучавање флоре и вегетације акватичних екосистема
обезбеђује и могућност предвиђања евентуалних негативних
ефеката хидрофита. Негативна улога хидрофита огледа се у
нарушавању функционалности хидромелиорационих објеката.
Због веома брзог вегетативног размножавања и продукције
огромне фитомасе, хидрофите успоравају кретање воде и
проточну моћ канала, а тиме нарушавају и његове основне
водопривредне функције (наводњавање, одводњавање,
пловидбу и др.). Присутна биљна маса се нагомилава на дну
канала и ствара муљ који се таложи и секундарно загађује воду
те постаје погодно тло за развој бујне емерзне вегетације што
убрзава еутрофизацију ових акватичних екосистема и постепено
води ка зарашћивању канала чиме они постају екосистеми
мочварно-барског типа [40, 79, 45, 100, 46].
3.2. Истраживано подручје

Банат је област у југоисточном делу Панонске низије, омеђена
токовима река Мориш са севера, Тисе са запада, Дунава са југа
и Јужним Карпатима са истока. Административно је подељен
између Србије, Румуније и Мађарске. Српски део Баната налази
се у североисточном делу Републике Србије. Он је уједно и
источна регија покрајине Војводине и чини 41,3% њене
површине [56]. Простире се између 44°39’15.04’’ и 46°10’11.32’’
северне географске ширине и 20°01’09.81’’ и 21°33’27.82’’
северне географске дужине. Има површину од 9296 km2 [46].
Банат је најкомплекснији део Војводине јер се ту налазе сви
рељефни облици који карактеришу ову покрајну, а могу се
поделити на неколико геоморфолошких целина: Вршачке
планине, Делиблатску пешчару, лесне заравни (лесни плато),
лесне терасе, алувијалне равни и депресије [11]. Рељеф српског
дела Баната је највећим делом низијски, а његов равничарски
карактер ремете на југоистоку Делиблатска пешчара и Вршачке
планине чији је Гудурички врх уједно и највиша тачка Војводине
[24]. Највећу површину заузимају лесне терасе ритске депресије,
а најмању планински простор Вршачких планина [24].
Најзаступљенији типови земљишта у Војводини су чернозем,
ливадска црница и ритска црница који заједно заузимају око 73%
укупне површине [4, 46]. У српском делу Баната доминирају
чернозем и ритска црница, а знатно је и присуство ритске
смонице и солоњеца.
Клима Баната, иако припада умереноконтиненталном типу,
нешто је континенталнијег карактера, што је последица његовог
географског положаја. Наиме, Банат припада Панонској низији
која је окружена планинским масивима Карпата са истока, Алпа
са запада и Динарида са југозапада. Због оваквог географског
положаја, у Банат лакше продиру ваздушне струје преко нешто
нижих Карпата и Влашке низије, са северозапада (преко Алпа)
продиру утицаји средњеевропске климе, а преко Динарида тј. из
правца Јадранског мора, долазе утицаји медитеранске климе
који ублажавају ову континенталност [36]. Климу Баната одликују
веома топла лета, са недовољно влаге, и дуге и оштре зиме.
Јесени и пролећа су умерено топла и кратка. Средње годишње
температуре ваздуха расту од запада према истоку односно од
севера ка југу [41, 56]. Најнижа средња годишња температура
ваздуха, од 11,10C, измерена је у Кикинди, а највећа од 11,90C у
Вршцу [46]. Температура ваздуха се постепено и непрекидно
повећава од јануарског минимума достижући максимум у јулу и
августу месецу, после чега следи њен благ и непрекидан пад ка
јесењем и зимском периоду године [46]. Поднебље Баната
карактеришу већа температурна колебања. Летње температуре
достижу и до 440C, а зимске се понекад спуштају и до -330C
[41]. Средња годишња количина падавина повећава се идући од
севера ка југу [46].
3.3. Хидросистем Дунав–Тиса–Дунав на подручју Баната
Некада давно, пре око 600.000 година, Војводина је била део

великог Панонског мора. Након његовог отицања створена је
огромна Панонска низија са многобројним речицама које су
плавиле околно земљиште. Равничарско подручје Баната је, пре
само 200–300 година, у оваквим условима нерегулисаних токова
река, било изложено поплавама и пустошењима од стране
великих вода Дунава и Тисе и њихових бројних притока. Било је
то подручје бара, мочвара, ритова, комараца и маларије које је
чинило чак 35% укупне површине Војводине. Само највиши
терени (Делиблатска пешчара и Вршачке планине) били су
поштеђени разарајућег дејства водене стихије. Данас, бројни
речни токови на територији Баната чине једну велику
хидрографску мрежу. Ова густа мрежа банатских водотока
поплавне таласе формира претежно на брдско-планинској
западној падини Карпата у Румунији где и извиру. Њихов
изразито бујични карактер горњег тока постепено слаби на делу
корита кроз равницу румунског дела Баната, тако да у нашу
земљу дотичу као равничарски водотоци са малим падом и
спорим отицањем воде према ушћима [50]. Међутим, крајем
зиме и почетком пролећа, као последица наглог отапања снега
са Карпата, дуж транзитних банатских водотока настају
поплавни таласи који угрожавају околна подручја поплавом. Ове
поплављене површине биле су изузетно погодне за
пољопривредну производњу, па су заштита од поплава односно
вештачко уређење водног режима, постали основни предуслов
за живот и рад на овом простору [43]. Да би изменило
неповољни природни режим водотока и заштитило своје поседе
од честих штета, тадашње малобројно становништво Баната је,
у складу са могућностима, започело борбу за обуздавање
водених стихија.
Евакуацију великих вода у прошлости су пратили велики
проблеми, а узроци томе били су недовољне пропусне моћи
речних корита, дуготрајни успори реципијената, те слаби и
недовољно високи одбрамбени насипи. Први велики
хидромелиорациони радови, на подручју Војводине, започели су
управо у Банату, као најугроженијем подручју, 1718. године
копањем канала тј. вештачког корита Бегеја и његовим
оспособљавањем за пловидбу те уређењем корита Брзаве у
циљу бржег отицања вода [49, 51]. Комплексно и вишенаменско
уређење вода у Војводини постигнуто је тек изградњом
хидросистема Дунав–Тиса–Дунав (Хс ДТД) чији је идејни
творац, иницијатор, пројектант и градитељ био Јожеф Киш.
Изградњом Хс ДТД, једног од највећих подухвата ове врсте у
свету, створени су услови за примену одводњавања и
наводњавања на већем делу површина Баната и Бачке [50]. Хс
ДТД је антропогени, вишенаменски објекат изграђен од
разгранате мреже канала и водотока повезаних у јединствену
хидротехничку целину, са циљем решавања бројних
мелиорационих проблема овог подручја (одводњавања,
наводњавања, водоснабдевања индустрија и насеља,
прихватања и одвођења употребљених отпадних вода итд.). Хс
ДТД, преко централне европске пловне магистрале Рајна–
Мајна–Дунав, повезује домаћу пловидбу са западном и
источном Европом и чини бочни део трансверзалног европског
пловног пута од Северног до Црног мора. Један је од највећих
хидросистема у Европи и један од најзначајнијих хидросистема
светских размера. Део Хс ДТД је основна каналска мрежа
хидросистема Дунав–Тиса–Дунав (ОКМ ХС ДТД) која укључује
магистралне и пловне канале. Укупна дужина каналске мреже
Баната, укључујући и природне реконструисане водотоке, износи
508 km, од чега је пловно око 309 km [43]. Овај велики
хидромелиорациони објекат чине, од севера ка југу: Златица,
Кикиндски канал, канал Банатска Паланка–Нови Бечеј, Стари
Бегеј, Пловни Бегеј, канал Бегеј, Тамиш, Брзава, Моравица и
Ројга (слика 2).
Слика 2. Основна каналска мрежа хидросистема Дунав–
Тиса–Дунав на подручју Баната
Златица је водоток који у банатску равницу дотиче из Румуније
код насеља Врбица, а код Падеја се улива у реку Тису. Дужина
тока кроз нашу земљу је 34 km [46]. Она одводњава велику
количину воде са територије Румуније и знатно мање површине
са наше територије. У време високог водостаја вода се из
Златице улива у Тису, а у време ниског водостаја Златица се
снабдева водом из Тисе преко уставе у Падеју. Изградњом
уставе код Сајана, вода се из Златице, гравитационо, улива у
Кикиндски канал и на тај начин утиче на квалитет воде у њему.
Преко Кикиндског канала, повезана је са магистралним каналом
Банатска Паланка–Нови Бечеј [5].
Кикиндски канал припада групи магистралних и пловних канала
хидросистема. Протеже се од уставе код Сајана до ушћа у канал
Банатска Паланка–Нови Бечеј, и на тај начин спаја Златицу са
овим магистралним каналом. Дугачак је 50,3 km [77, 46].
Одводњава велику површину северног Баната. Велике количине
вода које дотичу са околног (углавном заслањеног) станишта,
вода из Златице, као и високе подземне воде, имају негативан
утицај на квалитет његове воде. Поред тога, на Кикиндском
каналу је и већи број извора загађења.
Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј је главни магистрални
канал, а уједно и најдужи. Почиње водозахватом на реци Тиси
код Новог Бечеја, а улива се у реку Дунав код Банатске Паланке.
Дуг је 147 km [46]. Прихвата или пресеца низ банатских водотока
који из Румуније дотичу у нашу земљу и, на неки начин, их
обједињује. Најшири је на деоници узводно од уставе „Кајтасово“
(око 100 m), а најужи код Потпорња (око 30 m). Просечна дубина
воде је 3–3,5 m. Вода се у њега упушта, браном код Новог
Бечеја, из реке Тисе. Значајнија количина воде пристиже и из
Кикиндског канала, Пловног Бегеја и Тамиша. Евакуација воде
врши се у Дунав код Банатске Паланке преко уставе у Кајтасову.
Стари Бегеј настаје у Румунији од река Берегсо, Њарад и Јер
које се спајају код Сакалхаза. Код насеља Хетин дотиче у нашу
земљу и улива се у канал Банатска Паланка–Нови Бечеј код
Јанковог моста. Дужина тока износи 37,1 km. Некада чист
водоток, почетком седамдесетих година прошлог века, постао је
реципијент отпадних вода са територије Румуније [46].
Пловни Бегеј пружа се готово праволинијски и паралелно са
Старим Бегејем од кога је удаљен око 4 km. У нашу земљу
дотиче из Румуније, код насеља Међа, и улива се у канал
Банатска Паланка–Нови Бечеј, непосредно низводно од уставе
„Клек“ [46]. То је вештачки пловни канал, дуг 31,4 km, са
диригованим режимом водостаја и протицаја [49]. Ово је један од
најзагађенијих канала ОКМ Хс ДТД у Банату. Загађења потичу од
отпадних вода индустрије и насеља Темишвар, свињогојских
фарми са територије Румуније и од домаћих извора загађења.
Канал Бегеј је каналисана река са делимично вештачки
одрживим водним режимом за потребе пловидбе. Простире се
од триангла код Клека до ушћа у реку Тису у близини Титела.
Дужина тока је 43,6 km [46]. Као пловни пут чинио је целину са
Пловним Бегејом [49]. Евакуација вода се углавном одвија преко
уставе у Стајићеву [50]. Канал Бегеј је оптерећен загађењем од
стране индустрије насеља Зрењанин.
Тамиш је водоток изузетно бујичног карактера који у нашу
земљу дотиче из Румуније код места Јаша Томић. Каналом
Банатска Паланка–Нови Бечеј, његов ток је пресечен на Источно
(Горње) и Западно (Доње) Потамишје [46]. Ток Источног (Горњег)
Потамишја је каналисан и протеже се од насеља Јаша Томић до
уставе „Томашевац“. Ток Западног (Доњег) Потамишја, који се
пружа од уставе „Томашевац“, раздвојен је на два крака који се
уливају у Дунав (један код Ченте, а други код Панчева). Минор
корито Тамиша је мале пропусне моћи због чега често плави
околни терен.
Брзава је каналисан водоток бујичног карактера који дотиче из
Румуније код насеља Марковићево и улива се у канал Банатска
Паланка–Нови Бечеј низводно од насеља Банатска Дубица.
Дужина тока је 19,9 km [46]. Већи део слива се налази на
румунској територији на којој се формирају поплавни таласи.
Регулационим радовима трајно је искључена из слива Тамиша
чиме је повећана пропусна моћ корита [43, 5].
Ројга је каналисан водоток, уских ивица канала и плитког
корита. Дотиче из Румуније код насеља Велики Гај, а у близини
Маргите се улива у Моравицу. Дужина тока је 12,6 km [46].
Моравица је каналисан водоток који дотиче из Румуније, код
места Ватин, и улива се у канал Банатска Паланка–Нови Бечеј у
близини насеља Барице. Већи део слива налази се у Румунији.
Дужина тока кроз нашу земљу је 17,4 km. Уског је и плитког
корита. Количина воде у Моравици је врло променљива у
зависности од доба године. Највећа количина воде је у
пролећном периоду што је последица отапања снега са Карпата
и обилних падавина. У летњем периоду, ниво воде је значајно
мањи па се на појединим деловима ток прекида [45, 46].
3.4. Физичко-хемијски параметри квалитета воде канала
Проблеми загађења вода изражени су, практично, на свим

водотоцима и воденим екосистемима Војводине, а посебно у
каналима Хс ДТД. На квалитет воде канала, поред климатских
фактора, хидролошког стања река Дунава и Тисе, рада устава,
педолошког састава околног земљишта, пре свега, утичу бројне
притоке које имају углавном деградиран квалитет воде и
отпадне воде индустрије и насеља које се у њега уливају [34].
Генерално, дуж целог његовог тока квалитет воде је погоршан.
Посебан проблем стварају загађивачи који се налазе на страној
територији чија емисија загађења доспева у наше воде као
трансгранично загађење. Позната је чињеница да су банатски
водотоци, прикључени на Хс ДТД са дотоком из Румуније, веома
загађени, а још се додатно загађују испуштањем непречишћених
отпадних вода са наше територије. Канали имају релативно
мале протоке и мале брзине тока воде, а тиме и малу снагу
самопречишћавања (аутопурификације), због чега им прети
опасност од преоптерећења загађењем [34]. На подручју Баната,
у хидромелиорационе објекте се упуштају отпадне воде 54
индустријска предузећа [103]. Највећи број загађивача лоциран
је на каналу Бегеј код Зрењанина и на Кикиндском каналу.
Оптерећење отпадним водама ових канала превазилази њихову
способност самопречишћавања. Уливом банатских водотокова у
хидросистем, врши се директан утицај на квалитет воде у њему.
Освежавање канала водом одвија се преко водозахвата на реци
Тиси у Новом Бечеју и Падеју [34].
Физичко-хемијски параметри квалитета воде у
хидромелиорационим објектима Баната праћени су у периоду од
2006. до 2008. године (табеле 1, 2, 3, 4). Анализа воде обављена
је у Републичком Хидрометеоролошком заводу Србије.
Испитивањем су обухваћени параметри карактеристични за
загађења органског биоразградивог типа: температура воде, pH
вредност воде, електропроводљивост, укупни алкалитет,
растворени кисеоник, засићење кисеоником, биолошка
потрошња кисеоника (BPK5), хемијска потрошња кисеоника
(HPK) и садржај нутријената (амонијум јон – NH4+, нитрат јон –
NO3-, нитрит јон – NO2-, неоргански азот, растворени фосфор и
укупни фосфор). У табелама су означене минималне и
максималне вредности одређеног параметра за поједину годину
испитивања, као и минималне и максималне просечне
вредности параметра током свих година испитивања.
Анализом температуре воде канала утврђен је повољан
термички режим током читавог вегетационог периода на свим
каналима. Моравица је била један од најтоплијих канала ( =
24,87°C) (табела 1). Вредности pH и укупног алкалитета су
веома важне карактеристике отпадних вода. Органска
продукција, која је максимална у летњем периоду, доводи до
пораста pH вредности воде [20]. Током све три године
испитивања, најинтензивнија органска продукција тј. највише
вредности pH ( = 8,26),као и укупног алкалитета ( = 472, 11
mgCaCO3), забележене су на Старом Бегеју што указује на
чињеницу да је овај водоток највише оптерећен отпадним
водама (табела 1). Најниже вредности pH воде констатоване су
на Пловном Бегеју ( = 7,24), док су најниже вредности укупног
алкалитета забележене на Брзави и Тамишу (табела 1).
Електропроводљивост је била највећа на Златици и Старом
Бегеју, а најнижа на Тамишу и Пловном Бегеју (табела 1).
Концентрација раствореног кисеоника, који обезбеђује живот
аеробним микроорганизама, зависи од физичких параметара,
парцијалног притиска и температуре [3]. На вишим
температурама смањује се растворљивост кисеоника [20].
Највише вредности раствореног кисеоника у води ( = 9,66 mg/l)
и засићења воде кисеоником ( = 112,67%) забележене су на
каналу Банатска Паланка–Нови Бечеј код Кајтасова, а најниже
на Пловном Бегеју (табела 2). На основу биолошке потрошње
кисеоника (BPK5) одређује се степен загађености воде
органским једињењима и ова вредност је пропорционална
присутној количини органских једињења у води [20]. Повећање
температуре воде доводи до брже потрошње кисеоника.
Анализом је утврђено да су канали Бегеј ( = 7,01 mg/l) и
Пловни Бегеј ( = 7,04 mg/l) највише загађени органским
материјама (табела 2). Повећан садржај органског загађења у
хидромелиорационим објектима Баната углавном је последица
мале количине воде, мале брзине воде и таложења биомасе на
дно, које се појављује као секундарно оптерећење, чија
декомпозиција и минерализација има за последицу дефицит
кисеоника и анаеробни муљ, који су посебно изражени у летњим
периодима. Најниже вредности BPK5 забележене су на Тамишу
( = 1,91 mg/l). На основу хемијске потрошње кисеоника (HPK)
могуће је одредити и степен загађености индустријским водама
док однос BPK/HPK указује на биолошку разградивост органских
материја у отпадној води [20]. Индустријским отпадним водама
најзагађенији су били Моравица ( = 13,25 mg/l)и Стари Бегеј (
= 13,41 mg/l) (табела 2).
Табела 1. Средње вредности температуре, pH,
електропроводљивости и укупног алкалитета воде
испитиваних канала
Табела 2. Средње вредности раствореног кисеоника,
засићења кисеоником, BPK5 и HPK воде испитиваних
канала
Анализа садржаја нутријената указала је на то да су у води
каналске мреже Баната заступљени сви облици минералног
азота и фосфора (табеле 3, 4). Релативно висок ниво азотних и
фосфорних једињења присутан је у готово свим водотоцима.
Нутријенти (амонијум-јон, нитрат-јон, нитрит-јон, неоргански азот
и растворени фосфор) у води се јављају као последица
разградње протеина услед упуштања отпадних вода. Биолошком
разградњом азотних органских једињења у води настаје
амонијак који растварањем даје амонијум-јон, а различити
облици азота указују на старост присутног загађења [3]. Азот и
фосфор су најважнији биогени елементи па њихово значајније
уношење са отпадним водама изазива прекомеран раст водених
макрофита и еутрофизацију акватичних екосистема [20].
Присуство нитрата у води потиче од минералних ђубрива,
сточних фарми, канализације и индустријских отпадних вода [3].
Нису штетни, али деловањем одређених бактерија прелазе у
токсичне нитрите. Нитрити се налазе у малим концентрацијама у
природним водама. Настају као међупродукт микробиолошке
нитрификације амонијака или супротним процесом –
денитрификацијом [3]. Највише вредности амонијум-јона
забележене су на Пловном Бегеју ( = 2,18 mg/l), а најниже на
каналу Банатска Паланка–Нови Бечеј и на Тамишу (табела 3).
Највећи садржај нитрита констатован је на Кикиндском каналу
( = 0,105 mg/l) (табела 3). Садржај нитрата кретао се од 0,14
mg/l на Пловном Бегеју до 1,55 mg/l на Брзави (табела 3).
Највише вредности садржаја неорганског азота забележене су
на Пловном Бегеју ( = 2,367 mg/l), а најниже на Златици ( =
0,349 mg/l) и Моравици ( = 0,367 mg/l) (табела 3).
Најниже вредности садржаја раствореног и укупног фосфора
констатоване су на Тамишу код Јаше Томића, а највише на
Старом Бегеју код Хетина (табела 4). Високе концентрације
укупног фосфора последица су антропогеног утицаја.
Уредбом о класификацији водотока, воде каналске мреже у
Банату сврстане су у II класу квалитета воде, сем Старог Бегеја
(за који није дефинисана класа), те Кикиндског канала и канала
Банатска Паланка–Нови Бечеј који нису обухваћени овом
Уредбом јер су изграђени након категоризације Хс ДТД [88].
Поред тога, квалитет воде Пловног Бегеја одговара III класи
квалитета воде [34]. Најугроженији водотоци Баната су Пловни
Бегеј, деоница од румунске границе до Клека, и канал Бегеј,
деоница од Зрењанина до Стајићева [82]. Ниво нутријената у
води и муљу, велика прозирност и високе температуре воде су
битни чиниоци развоја и бујања планктонских организама и
макрофитске вегетације. Таложење изумрле биомасе, њихова
разградња и минерализација секундарно оптерећују воду
канала. Повећан садржај минералних материја у водама канала
хидросистема последица је педолошког састава околног тла и
улива мелиоративних и употребљених вода са високим
садржајем соли [34].
Основни предуслов за очување квалитета воде
хидромелиорационих објеката је пречишћавање отпадних вода
од стране корисника пре упуштања у хидросисистем.
Освежавање воде канала повећањем протока (већим
захватањем воде из Дунава и Тисе) и одговоран однос према
коришћењу воде мере су заштите квалитета вода [43]. Ове мере
су у складу са Просторним планом Републике Србије, саставним
делом Закона о просторном плану Републике Србије, којим се
дефинишу основни циљеви и стратешки правци заштите
животне средине и природе, као и рационално коришћење
природних ресурса [25].
Табела 3. Средње вредности садржаја амонијум-јона,
нитрита, нитрата и неорганског азота у води испитиваних
канала
Табела 4. Средње вредности раствореног и укупног
фосфора у води испитиваних канала
4. Флора
Вишегодишњим флористичким истраживањима каналске мреже

Баната утврђено је присуство 178 таксона. Констатовани таксони
детерминисани су према стандардним кључевима за
детерминацију [32, 65, 66, 85, 89, 27]. Синоними таксона су,
према Јосифовићу (ед.) и Сарићу (ед.), дати у заградама [32, 65,
66]. Таксономска припадност је према Такхтаџјану (Takhtajan)
[83]. Еколошки индекси су према Ландолту (Landolt), Кнежевићу,
Јањатовић и сар., Лазић и Љевнаић-Машић [42, 36, 31, 40,
46].Поред таксона окарактерисаних еколошким индексом за
влажност F5, у констатованој флори су и таксони са нижом
вредношћу еколошког индекса за влажност јер су се они у
појединим фитоценолошким снимцима нашли у појасу емерзне
вегетације. Животне форме су дате према Шоу (Soó), Хорвату и
сар. (Horváth et al.) и Лазић [69, 91, 40]. Флорни елементи су
према Јосифовићу, Гајићу и Хорвату и сар. [32, 19, 91]. За све
таксоне наведена су налазишта на основу литературних
података и на основу сопствених истраживања [46].
Флору основне каналске мреже хидросистема Дунав–Тиса–
Дунав у Банату чине следећи таксони.
1. Acer negundo L. (Negundo aceroides Mönch; Negundo
fraxinifolium Nutt.)
Фамилија: Aceraceae
Еколошки индекси: F3w R3 N4 H3 D4 S- L3 T5 K2
Животна форма: MM.
Флорни елемент: Адвентивни
Налазишта: Канал Бегеј (Ечка), Тамиш (уз ток канала)
2. Acorus calamus L. (A. odoratus Lam.)
Фамилија: Acoraceae
Еколошки индекси: F5wi R3 N3 H4 D5 S- L4 T4 K3
Животна форма: HH. (G)
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (уз ток
канала, Михајлово, Влајковац–Кајтасово, Гребенац, Кајтасово),
Кикиндски канал (Сајан-Кикинда), Тамиш (Јабука), Моравица (уз
ток канала, Ватин, Ватин–Маргита, Маргита, Маргита–Барице)
3. Agropyrum repens (L.) Beauv. (Triticum repens L.)
Фамилија: Poaceae
Еколошки индекси: F3w R3 N4 H2 D3 S+ L4 T3 K3
Животна форма: G.
Флорни елемент: Евроазијски
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Нови Бечеј,
Меленци, Лазарево), Златица (Црна Бара), Кикиндски канал
(Кикинда–Башаид, Ново Милошево), Стари Бегеј (Банатски
Двор), Тамиш (уз ток канала), Моравица (уз ток канала, Маргита)
4. Agrostis alba L. (A. verticillata L.; A. silvatica Host)
Животна форма: H.
Флорни елемент: Субевроазијски
Лазарево, Влајковац–Кајтасово, Кајтасово), Златица (Црна
Бара), Стари Бегеј (Банатски Двор–Јанков Мост), Тамиш (уз ток
канала), Моравица (уз ток канала, Маргита)
5. Alisma gramineum Gmel. (A. Loeselii Gorski; A. arcuatum Michal.;
A. plantago-aquatica subsp. graminifolium Ehrh.; A. graminifolium
Ehrh.)
Фамилија: Alismataceae
Животна форма: HH.
Флорни елемент: Циркумполарни
Налазишта: Моравица (уз ток канала, Маргита)
6. Alisma plantago-aquatica L. (A. latifolium Gilib.; A. majus (major)
S. F. Gray; A. michaletii Asch.; A. plantago var. latifolium Kunth.)
Флорни елемент: Космополитски
канала, Влајковац), Златица (Сајан–Падеј, Падеј), Кикиндски
канал (уз ток канала, Сајан–Кикинда, Кикинда, Башаид), Стари
Бегеј (уз ток канала, Банатски Двор, Банатски Двор–Јанков
Мост), Тамиш (уз ток канала, Јабука), Ројга (Велики Гај,
Пландиште), Моравица (уз ток канала, Ватин–Маргита, Маргита,
Маргита–Барице)
7. Alnus glutinosa (L.) Gaertn. (Betula alnus β glutinosa L.)
Фамилија: Betulaceae
Животна форма: MM.–M.
Флорни елемент: Субсредњеевропски
Налазишта: Тамиш (уз ток канала)
8. Althaea officinalis L.
Фамилија: Malvaceae
Еколошки индекси: F3 R3 N4 H3 D4 S- L4 T5 K4
Флорни елемент: Субпонтско-централноазијски
Меленци, Клек, Лазарево, Ботош, Влајковац, Ритишево,
Стража), Златица (Црна Бара, Јазово, Сајан–Падеј, Падеј),
Кикиндски канал (Сајан–Кикинда, Ново Милошево, Кикинда–
Башаид), Стари Бегеј (Банатски Двор, Банатски Двор–Јанков
Мост), Тамиш (уз ток канала, Јаша Томић, Томашевац),
Моравица (Маргита)
9. Amorpha fruticosa L.
Фамилија: Fabaceae
Животна форма: M.
Меленци, Јанков Мост–Клек, Клек, Лазарево, Лазарево–Ботош,
Ботош, Ботош–Јарковац, Јарковац, Јерменовци, Влајковац,
Ритишево, Потпорањ, Стража, Гребенац, Влајковац–Кајтасово,
Кајтасово, Банатска Паланка), Златица (Црна Бара, Јазово,
Сајан-Падеј, Падеј), Кикиндски канал (уз ток канала, Сајан,
Сајан–Кикинда, Кикинда, Иђош, Ново Милошево, Кикинда–
Башаид, Башаид), Стари Бегеј (Банатски Двор), Пловни Бегеј
(Бегејци–Клек, Житиште, Житиште–Клек), Канал Бегеј (Мужља,
Ечка, Стајићево), Тамиш (уз ток канала, Сечањ, Ботош–
Томашевац, Томашевац), Брзава (Конак), Моравица (уз ток
канала, Ватин–Маргита, Маргита, Маргита–Барице)
10. Aristolochia clematitis L.
Фамилија: Aristolochiaceae
Животна форма: H. (G.)
Флорни елемент: Субмедитерански
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Клек,
Јарковац, Ритишево), Стари Бегеј (Банатски Двор–Јанков Мост),
Пловни Бегеј (Житиште), Ројга (Пландиште), Моравица (уз ток
11. Artemisia vulgaris L.
Фамилија: Asteraceae
Животна форма: H. (Ch.)
Налазишта: Канал Банатска Паланка-Нови Бечеј (Меленци,
Ботош, Гребенац, Кајтасово), Златица (Црна Бара, Падеј),
Кикиндски канал (Ново Милошево), Пловни Бегеј (Житиште),
Канал Бегеј (Мужља), Ројга (Пландиште), Моравица (Маргита,
Маргита-Барице)
12. Aster lanceolatus Willd. (A. salicifolius Lam.)
13. Aster tradescantii L.
14. Aster tripolium L. var. pannonicus (Jacq.) Beck (Tripolium
vulgare Nees.)
Флорни елемент: Панонски
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Меленци),
Стари Бегеј (Банатски Двор–Јанков Мост)
15. Azolla caroliniana Wild.
Фамилија: Azollaceae
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (ток канала),
Канал Бегеј (ток канала, Перлез), Тамиш (Опово, Глогоњ,
Панчево)
16. Azolla filiculoides Lam.
Фамилија: Azollaceae
Еколошки индекси: F5s R3 N4 H3 D5 S- L4 T4 Kx
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (ток канала,
Меленци, Јанков Мост–Клек, Клек, Михајлово, Клек, Лазарево–
Ботош, Влајковац, Потпорањ, Стража, Влајковац–Кајтасово,
Кајтасово), Златица (Сајан–Падеј), Кикиндски канал (ток канала,
Сајан–Кикинда, Башаид), Стари Бегеј (Банатски Двор–Јанков
Мост)
17. Bidens cernuus L.
Животна форма: Th.
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Влајковац,
Влајковац–Кајтасово)
18. Bidens frondosa L.
19. Bidens tripartitus L.
Меленци, Клек, Влајковац, Ритишево, Влајковац–Кајтасово,
Кајтасово), Златица (Сајан–Падеј, Падеј), Кикиндски канал (ток
канала, Кикинда, Ново Милошево, Кикинда–Башаид, Башаид),
Стари Бегеј (Банатски Двор–Јанков Мост), Тамиш (уз ток
канала), Ројга (Велики Гај, Пландиште), Моравица (уз ток
канала, Ватин–Маргита, Маргита)
20. Bolboschoenus maritimus (L.) Palla. (Scirpus maritimus L.; S.
macrostachys Willd.)
Фамилија: Cyperaceae
Еколошки индекси: F5wi R4 N3 H3 D5 S+ L4 T4 K3
Животна форма: HH.–G.
канала, Меленци, Лазарево, Ботош–Јарковац), Златица (Црна
Бара, Јазово, Сајан–Падеј, Падеј), Кикиндски канал (уз ток
канала, Кикинда, Ново Милошево, Кикинда–Башаид, Башаид),
Стари Бегеј (Банатски Двор, Банатски Двор–Јанков Мост),
Тамиш (уз ток канала), Ројга (Пландиште), Моравица (уз ток
канала, Ватин, Ватин–Маргита, Маргита, Маргита–Барице)
21. Bromus mollis L. (B. hordeaceus Beck.)
22. Butomus umbellatus L.
Фамилија: Butomaceae
канала, Нови Бечеј, Јанков Мост–Клек, Клек, Лазарево,
Лазарево–Ботош, Ботош, Ботош–Јарковац, Влајковац,
Влајковац–Кајтасово, Кајтасово, Банатска Паланка), Златица
(Црна Бара, Јазово, Сајан–Падеј, Падеј), Кикиндски канал (уз ток
канала, Сајан–Кикинда, Кикинда–Башаид, Башаид), Стари Бегеј
(уз ток канала, Српски Итебеј, Банатски Двор, Банатски Двор-
Јанков Мост), Канал Бегеј (Стајићево), Ројга (Велики Гај,
Пландиште), Моравица (уз ток канала, Ватин-Маргита, Маргита,
Маргита-Барице, Барице)
23. Calamogrostis epigeios (L.) Roth. (Arundo epigeis L.)
Еколошки индекси: F3w R3 N3 H2 Dx S- L3 T3 K3
Животна форма: H.–G.
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Ритишево)
24. Caltha palustris L. (C. palustris subsp. genuina Hegi)
Фамилија: Ranunculaceae
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Влајковац–
Кајтасово)
25. Calystegia sepium (L.) R. Br. (Convolvulus sepium L.)
Фамилија: Convolvulaceae
Клек, Јанков Мост–Клек, Лазарево, Влајковац, Ритишево,
Стража, Гребенац, Влајковац–Кајтасово, Кајтасово), Златица
(Врбица, Црна Бара, Јазово, Сајан–Падеј, Падеј), Кикиндски
канал (уз ток канала, Сајан, Сајан–Кикинда, Иђош, Кикинда,
Ново Милошево, Кикинда–Башаид, Башаид), Стари Бегеј
(Српски Итебеј, Банатски Двор–Јанков Мост), Пловни Бегеј
(Нови Итебеј, Бегејци, Бегејци–Клек, Житиште, Житиште–Клек),
Канал Бегеј (Мужља), Тамиш (уз ток канала), Брзава
(Марковићево), Ројга (Велики Гај, Пландиште), Моравица (уз ток
канала, Ватин–Маргита, Маргита-Барице, Барице)
26. Carex distans L. (C. pseudoflava Schur)
27. Carex flacca Schreb. (C. glauca Scop.; C. glauca Murr.)
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Клек)
28. Carex gracillis Curt. (C. acuta L.; p.p var. rufa emend. Reichard;
C. acuta Good.)
Еколошки индекси: F4w R3 N3 Hx Dx S- L3 T3 K3
Животна форма: G.–HH.
Јерменовци, Кајтасово), Пловни Бегеј (Житиште)
29. Carex hirta L.
Налазишта: Кикиндски канал (Кикинда–Башаид), Стари Бегеј
(Банатски Двор), Пловни Бегеј (Житиште), Тамиш (уз ток
канала), Ројга (Пландиште)
30. Carex pseudocyperus L.
Еколошки индекси: F5wu R4 N3 H4 D5 S- L4 T4 Kx
Флорни елемент: Субциркумполарни
канала, Јанков Мост–Клек, Лазарево, Ботош–Јарковац,
Влајковац, Стража, Влајковац–Кајтасово, Кајтасово), Златица
(Сајан–Падеј, Падеј), Стари Бегеј (уз ток канала, Банатски Двор–
Јанков Мост), Пловни Бегеј (Бегејци–Клек, Житиште), Канал
Бегеј (уз ток канала), Ројга (Пландиште), Моравица (уз ток
канала, Маргита, Маргита–Барице)
31. Carex remota L.
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Ботош)
32. Carex vesicaria L. (C. inflata Huds.)
Еколошки индекси: F5wi R3 N3 Hx D5 S- L4 T4 K3
Налазишта: Тамиш (уз ток канала), Ројга (Пландиште),
Моравица (Маргита)
33. Carex vulpina L. (C. spicata Thuill.; C. glomerata Gilib.)
Еколошки индекси: F5↑w R4 N2 H4 D4 S- L3 T4 K3
Животна форма: H.–HH.
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Лазарево,
Лазарево–Ботош, Влајковац–Кајтасово), Златица (Јазово,
Падеј), Тамиш (уз ток канала)
34. Catabrosa aquatica (L.) P.B. (Aira aquatica L.; Glyceria aquatica
Presl.; G. airoides Rchb.)
Налазишта: Кикиндски канал (ток канала)
35. Ceratophyllum demersum L. (C. asperum Lam.; C. cornutum
Rich.; C. tricuspidatum Dum.; Dichotophyllum demersum Moench.)
Фамилија: Ceratophyllaceae
Еколошки индекси: F5u R4 N5 H3 D5 S- L3 T4 Kx
Нови Бечеј, Меленци, Михајлово, Клек, Лазарево, Лукићево,
Ботош, Јарковац, Јерменовци, Влајковац, Ритишево, Потпорањ,
Стража, Кајтасово), Златица (Врбица, Црна Бара, Јазово, Сајан–
Падеј, Падеј), Кикиндски канал (ток канала, Сајан, Иђош,
Кикинда, Бочар, Ново Милошево, Башаид), Стари Бегеј (ток
канала, Српски Итебеј, Банатски Двор, Банатски Двор–Јанков
Мост, Јанков Мост), Пловни Бегеј (Бегејци, Житиште, Житиште-
Клек), Канал Бегеј (ток канала, Мужља, Ечка, Стајићево), Тамиш
(ток канала, Сечањ), Моравица (уз ток канала, Ватин–Маргита,
Маргита, Маргита-Барице)
36. Ceratophyllum submersum L. (C. asperum Lam.; C. cornutum
Rich.; C. tricuspidatum Dum.; Dichotophyllum demersum Moench.)
Фамилија: Ceratophyllaceae
Еколошки индекси: F5u R4 N4 H3 D5 S- L3 T5 K3
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (ток канала)
37. Clematis integrifolia L.
Флорни елемент: Понтско-централноазијски
Налазишта: Ројга (Пландиште), Моравица (уз ток канала,
Ватин–Маргита, Маргита, Маргита–Барице)
38. Conium maculatum L.
Фамилија: Apiaceae
Животна форма: Th.-TH.
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Меленци),
Златица (Црна Бара), Кикиндски канал (Сајан), Пловни Бегеј
(Житиште)
39. Dipsacus laciniatus L.
Фамилија: Dipsacaceae
Животна форма: TH.
Флорни елемент: Понто-централноазијски-субмедитерански
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Нови Бечеј)
40. Dipsacus silvester Huds. (D. fullonum L.; D. sylvestris Pančić; D.
Botterii J. Maly)
Фамилија: Dipsacaceae
Налазишта: Стари Бегеј (Банатски Двор), Тамиш (уз ток канала)
41. Echinocystis lobata (Michx.) Torr. (E. echinata)
Фамилија: Cucurbitaceae
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Лазарево–
Ботош, Јерменовци, Влајковац–Кајтасово, Банатска Паланка),
Канал Бегеј (Зрењанин–Перлез), Тамиш (уз ток канала), Брзава
(Марковићево)
42. Elodea canadensis Rich (Helodea canadensis Michx.)
Фамилија: Hydrocharitaceae
Нови Бечеј, Меленци, Михајлово, Клек, Лазарево, Ботош,
Јарковац, Влајковац, Потпорањ, Стража, Кајтасово), Кикиндски
канал (ток канала, Сајан, Сајан–Кикинда, Ново Милошево,
Башаид), Стари Бегеј (Јанков Мост), Пловни Бегеј (Бегејци–
Клек), Канал Бегеј (ток канала), Тамиш (ток канала, Сечањ)
43. Elodea nuttallii (Planch.) H. St. John
Еколошки индекси: F5u R4 N4 H3 D5 S+ L3 T4 K3
Нови Бечеј, Меленци, Клек, Лазарево, Ботош, Влајковац,
Ритишево, Влајковац-Кајтасово)
44. Epilobium adnatum Gris. (Epilobium tetragonum L.)
Фамилија: Onagraceae
45. Epilobium hirsutum L.
Животна форма: H.-HH.
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Гребенац,
Кајтасово), Златица (Црна Бара, Сајан–Падеј), Стари Бегеј (уз
ток канала)
46. Epilobium palustre L.
Налазишта: Златица (Сајан-Падеј), Кикиндски канал (Башаид)
47. Equisetum arvense L.
Фамилија: Equisetaceae
Налазишта: Златица (Црна Бара), Кикиндски канал (Башаид),
Тамиш (уз ток канала)
48. Equisetum palustris L.
Кајтасово, Кајтасово)
49. Equisetum telmateia Ehrh. (E. maximus Lamarck)
Кајтасово)
50. Eupatorium cannabinum L.
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Гребенац,
Кајтасово), Тамиш (уз ток канала)
51. Euphorbia lucida W. K.
Фамилија: Euphorbiaceae
Флорни елемент: Субпонтско-субпанонски
Налазишта: Моравица (уз ток канала)
52. Festuca arundinacea Schreb. (F. elatior BL.; Poa Phoenix
Scopoli; Bromus littoreus Petz.; Festuca Phonix Vill.; Bromus
arundinaceus Roth; Festuca spadicea Moench; F. pratensis savi;
Schedonorus elatior P. Beauv.; Festuca littorea Wahlend; Bromus
elatior Spreng.; Bucetum elatius Paru.; Festuca elatior L. subsp.
arundinacea var. genuina Hackel)
Еколошки индекси: F4↑w R4 N4 H3 D5 S+ L4 T3 K3
53. Fraxinus americana L. (F. Nova Anglia Mill.; F. alba Marsh.; F.
canadensis Gaertn.)
Фамилија: Oleaceae
Ботош), Канал Бегеј (Ечка), Тамиш (уз ток канала, Јаша Томић)
54. Fraxinus lanceolata Borkh. (F. viridis Mchx.; F. concolor Mühl.; F.
pennsilvanica var. lanceolata sarg.; F. pubescens-longifolia Hort.)
Фамилија: Oleaceae
Еколошки индекси: –
55. Galega officinalis L. (Genista patula Stev.)
Налазишта: Златица (Црна Бара), Тамиш (уз ток канала)
56. Galium mollugo L. (G. elatum Thuill.; G. tirolense Willd.; G.
insubricum Gaud.)
Фамилија: Rubiaceae
57. Galium palustre L.
Фамилија: Rubiaceae
Јанков Мост–Клек, Лазарево–Ботош), Златица (Сајан–Падеј,
Падеј), Стари Бегеј (Банатски Двор), Моравица (уз ток канала,
Маргита, Маргита–Барице)
58. Glyceria fluitans (L.) R. Br. (Festuca fluitans L.; Hydrochloa
fluitans Host)
Еколошки индекси: F5↑wi R4 N3 H4 D5 S- L4 T3 K3
Јанков Мост–Клек, Стража, Влајковац–Кајтасово, Кајтасово,
Банатска Паланка), Златица (Сајан–Падеј, Падеј), Кикиндски
канал (уз ток канала, Сајан, Сајан–Кикинда, Кикинда, Ново
Милошево, Башаид), Стари Бегеј (Банатски Двор–Јанков Мост),
Пловни Бегеј (Бегејци–Клек), Тамиш (Јабука, Томашевац),
Моравица (Маргита–Барице)
59. Glyceria maxima (Hartm.) Holm. (Molinia maxima Hartm.; G.
aquatica (L.) Wahlb.; G. spectabilis Mert. et Koch; Poa aquatica L.;
G. altissima Garcke)
Еколошки индекси: F5wi R4 N5 H3 D5 S- L4 T4 Kx
канала, Нови Бечеј, Меленци, Михајлово, Клек, Лазарево,
Лукићево, Ботош, Јарковац, Јерменовци, Влајковац, Потпорањ,
Стража, Гребенац, Кајтасово, Банатска Паланка), Златица
канал (уз ток канала, Сајан, Иђош, Кикинда, Бочар, Ново
Милошево, Башаид), Стари Бегеј (уз ток канала, Српски Итебеј,
Банатски Двор, Јанков Мост), Пловни Бегеј (Бегејци, Житиште,
Житиште–Клек), Канал Бегеј (уз ток канала, Мужља, Стајићево),
Тамиш (уз ток канала, Сечањ, Ботош–Томашевац, Томашевац),
Брзава (Конак), Ројга (Велики Гај, Пландиште), Моравица (уз ток
канала, Ватин, Ватин–Маргита, Маргита, Маргита–Барице,
Барице)
60. Glycyrrhiza echinata L. (G. Frearitis Orph.)
Флорни елемент: Понтско-источно-субмедитерански
Налазишта: Златица (Црна Бара, Јазово, Сајан–Падеј, Падеј),
Кикиндски канал (Иђош), Ројга (Пландиште), Моравица (уз ток
61. Gratiola officinalis L.
Фамилија: Scrophulariaceae
62. Heleocharis palustris (L.) R. Br. (Scirpus palustris L.; S. varius
Schreb.)
Животна форма: G. –HH.
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Кајтасово),
Златица (Јазово, Сајан–Падеј, Падеј), Стари Бегеј (Банатски
Двор–Јанков Мост), Канал Бегеј (Стајићево), Тамиш (уз ток
канала), Моравица (уз ток канала, Ватин–Маргита, Маргита,
63. Heleochloa alopecuroides (Piller et Mitterp.) Host (Crypsis
alopecuroides (Pill. et Mitt.); Phleum alopecuroides Pill. et Mitt.)
Флорни елементи: Субпонтски-субцентралноазијско-
субмедитерански
Налазишта: Моравица (Маргита)
64. Heleochloa schoenoides (L.) Host. (Crypsis schoenoides (L.)
Lam.; Phleum schoenoides L.)
Еколошки индекси: F4 R4 N3 H3 D4 S+ L4 T5 K3
Флорни елементи: Понтско-централноазијско-субмедитерански
65. Hippuris vulgaris L.
Фамилија: Hippuridaceae
Еколошки индекси: F5i R4 N3 H4 D5 S- L4 T3 K3
66. Humulus lupulus L.
Фамилија: Cannabaceae
Флорни елемент: Субјужносибирски
Влајковац, Влајковац–Кајтасово), Стари Бегеј (уз ток канала),
Пловни Бегеј (Бегејци–Клек, Житиште, Житиште–Клек), Канал
Бегеј (уз ток канала)
67. Hydrocharis morsus-ranae L.
Еколошки индекси: F5v R3 N4 H3 D5 S- L3 T5 K3
Нови Бечеј, Михајлово, Клек, Лазарево, Лукићево, Ботош,
Јарковац, Влајковац, Влајковац–Кајтасово, Кајтасово), Златица
канал (ток канала, Сајан, Иђош, Кикинда, Бочар, Ново
Милошево, Башаид), Стари Бегеј (ток канала, Банатски Двор–
Јанков Мост), Пловни Бегеј (Бегејци, Житиште, Житиште–Клек),
Канал Бегеј (ток канала, Стајићево), Тамиш (ток канала, Сечањ,
Томашевац), Моравица (ток канала, Маргита–Барице)
68. Inula britannica L.
Животна форма: TH.–H.
Јарковац, Кајтасово), Кикиндски канал (Сајан, Сајан–Кикинда,
Ново Милошево), Стари Бегеј (Банатски Двор), Тамиш (уз ток
канала), Моравица (Ватин–Маргита, Маргита)
69. Iris pseudacorus L. (I. lutea Lam.; I. pallustris Moench)
Фамилија: Iridaceae
канала, Нови Бечеј, Јанков Мост–Клек, Клек, Лазарево, Ботош,
Влајковац, Кајтасово, Банатска Паланка), Златица (Врбица,
Црна Бара, Јазово, Сајан–Падеј, Падеј), Кикиндски канал (уз ток
канала, Кикинда–Башаид, Башаид), Стари Бегеј (уз ток канала),
Канал Бегеј (уз ток канала), Тамиш (уз ток канала, Сечањ,
Томашевац), Ројга (Пландиште), Моравица (уз ток канала,
Ватин, Ватин–Маргита)
70. Juncus compressus Jacq. (J. bulbosus L.; J. squarrosus Auct.)
Фамилија: Juncaceae
Лазарево), Кикиндски канал (Сајан, Ново Милошево), Тамиш (уз
ток канала), Моравица (Маргита)
71. Juncus effusus L.
72. Juncus gerardi Lois. (J. bottnicus Wahlbg.; J. bulbosus Guss.)
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Лазарево),
Ројга (Пландиште), Моравица (Маргита)
73. Juncus inflexus L. (J. glaucus Ehrh.)
74. Lemna gibba L. (L. trichorrhiza Thuil ex Schleid.)
Фамилија: Lemnaceae
Еколошки индекси: F5s R4 N4 H4 D5 S- L4 T5 K1
Нови Бечеј, Меленци, Јанков Мост–Клек, Клек, Лазарево,
Лазарево–Ботош, Ботош, Ботош–Јарковац, Јерменовци,
Влајковац, Потпорањ, Стража, Гребенац, Кајтасово), Златица
(Врбица, Црна Бара, Сајан–Падеј, Падеј), Кикиндски канал (ток
канала, Сајан, Сајан–Кикинда, Иђош, Кикинда, Ново Милошево,
Башаид), Стари Бегеј (Српски Итебеј, Банатски Двор, Банатски
Двор–Јанков Мост), Пловни Бегеј (Бегејци–Клек, Житиште,
Житиште–Клек), Канал Бегеј (ток канала, Мужља, Ечка,
Стајићево, Перлез), Тамиш (ток канала, Сечањ, Томашевац),
Моравица (Ватин–Маргита)
75. Lemna minor L. (L. minuta Humb. Bonpl. ex Kth.; Lenticula minor
Scop.)
Стража, Гребенац, Влајковац–Кајтасово, Кајтасово), Златица
канал (ток канала, Сајан, Иђош, Кикинда, Бочар, Ново
Милошево, Башаид), Стари Бегеј (ток канала, Српски Итебеј,
Банатски Двор, Банатски Двор–Јанков Мост, Јанков Мост),
Пловни Бегеј (Бегејци, Житиште, Житиште–Клек), Канал Бегеј
(ток канала, Мужља, Ечка, Стајићево, Перлез, Тамиш (ток
канала, Сечањ, Томашевац), Ројга (Пландиште), Моравица (ток
канала, Ватин-Маргита, Маргита, Маргита–Барице, Барице)
76. Lemna trisulca L. (L. cruciata Roxb., Lenticula trisulca Scop.)
Нови Бечеј, Клек, Лазарево–Ботош, Кајтасово), Златица (Црна
Бара, Јазово, Сајан–Падеј, Падеј), Кикиндски канал (ток канала,
Кикинда, Кикинда–Башаид, Башаид), Стари Бегеј (ток канала),
Канал Бегеј (ток канала, Мужља, Стајићево), Тамиш (ток
канала), Моравица (ток канала, Ватин–Маргита, Маргита,
77. Lycopus europaeus L. (L. albo-roseus Gilib.; L. vulgaris
Güldenst.; L. niger Güldenst.; L. decrescens Koch.)
Фамилија: Lamiaceae
Меленци, Ботош, Јерменовци, Влајковац, Ритишево, Кајтасово),
Златица (Црна Бара, Јазово, Сајан–Падеј, Падеј), Кикиндски
канал (ток канала, Сајан–Кикинда, Кикинда, Ново Милошево,
Кикинда–Башаид), Стари Бегеј (уз ток канала, Банатски Двор,
Банатски Двор–Јанков мост), Пловни Бегеј (Житиште), Тамиш
(уз ток канала), Ројга (Пландиште), Моравица (уз ток канала,
78. Lycopus exaltatus L. (L. pinnatifidus Pall.)
Меленци, Клек, Лазарево, Јарковац, Ритишево, Стража,
Гребенац, Влајковац–Кајтасово), Златица (Црна Бара),
Кикиндски канал (уз ток канала, Сајан, Сајан–Кикинда, Кикинда–
Башаид, Ново Милошево, Башаид), Стари Бегеј (Банатски
Двор), Тамиш (уз ток канала), Ројга (Велики Гај), Моравица (уз
ток канала, Маргита, Маргита–Барице)
79. Lysimachia nummularia L.
Фамилија: Primulaceae
Животна форма: Ch.
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Ритишево,
Влајковац–Кајтасово), Златица (Сајан–Падеј, Падеј), Кикиндски
канал (Кикинда–Башаид), Моравица (уз ток канала, Маргита,
80. Lysimachia vulgaris L.
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Клек, Ботош–
Јарковац, Кајтасово), Златица (Сајан–Падеј, Падеј), Кикиндски
канал (Сајан–Кикинда, Ново Милошево), Пловни Бегеј (Бегејци–
Клек), Ројга (Велики Гај), Моравица (уз ток канала, Ватин, Ватин–
81. Lysimachia vulgaris f. oppositifolia Opiz.
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Кајтасово)
82. Lysimachia vulgaris f. ternifolia Peterm.
83. Lythrum salicaria L.
Фамилија: Lythraceae
Флорни елемент: Понтско-централноазијско-субмедитерански
Влајковац–Кајтасово), Златица (Црна Бара), Тамиш (уз ток
канала), Ројга (Пландиште)
84. Lythrum salicaria L. var. tomentosus (Mill.) DC.
Флорни елемент: Понтско-централноазијско-субмедитерански
Налазишта: Стари Бегеј (уз ток канала)
85. Lythrum virgatum L.
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Јанков Мост–
Клек, Влајковац, Стража, Гребенац, Кајтасово), Златица (Сајан–
Падеј, Падеј), Кикиндски канал (Сајан, Кикинда–Башаид), Стари
Бегеј (Банатски Двор–Јанков Мост), Пловни Бегеј (Бегејци–Клек,
Житиште), Тамиш (уз ток канала), Брзава (Марковићево), Ројга
(Велики Гај, Пландиште), Моравица (уз ток канала, Ватин,
Ватин–Маргита, Маргита, Маргита–Барице, Барице)
86. Marsilea quadrifolia L.
Фамилија: Marsileaceae
Налазишта: Моравица (уз ток канала, Ватин–Маргита, Маргита,
87. Matricaria inodora L. (Chrysanthemum inodorum L.; Pyrethrum
inodorum Baumg.; Tripleurospermum inodorum Schultz-Bip.)
Животна форма: Th.–TH.–H. (Ch.)
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Меленци,
Лазарево, Ритишево, Стража), Златица (Црна Бара), Кикиндски
канал (Сајан), Стари Бегеј (Банатски Двор), Тамиш (уз ток
канала), Моравица (Маргита)
88. Mentha aquatica L. (M. hirsuta L.; M. eriantha Koch.; M. sativa
var. aquatica (L.) Schmalh.; M. palustris Mill.)
Ботош, Влајковац, Влајковац–Кајтасово, Кајтасово), Златица
(Црна Бара, Сајан–Падеј), Стари Бегеј (Банатски Двор–Јанков
Мост), Тамиш (уз ток канала), Ројга (Велики Гај), Моравица (уз
ток канала, Маргита, Маргита–Барице)
89. Mentha longifolia (L.) Huds. (M. spicata f. longifolia L.; M.
sylvestris L.; M. candicans Crantz)
90. Mentha pulegium L. (Pulegium vulgare Mill.)
Налазишта: Стари Бегеј (Банатски Двор), Тамиш (уз ток
канала), Ројга (Велики Гај), Моравица (уз ток канала, Маргита)
91. Mentha verticillata L. (M. aquatica x arvensis)
92. Myriophyllum spicatum L.
Фамилија: Haloragaceae
Јарковац, Влајковац, Стража, Влајковац–Кајтасово, Кајтасово),
Златица (Црна Бара, Падеј), Кикиндски канал (ток канала, Иђош,
Кикинда, Ново Милошево, Башаид), Стари Бегеј (ток канала,
Банатски Двор, Банатски Двор–Јанков мост, Јанков Мост),
(ток канала), Тамиш (ток канала, Сечањ), Моравица (ток канала,
Ватин–Маргита, Маргита, Маргита–Барице)
93. Myriophyllum verticillatum L.
Фамилија: Haloragaceae
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (ток канала)
94. Najas marina L. (N. major All.; N. monosperma Willd.)
Фамилија: Najadaceae
Нови Бечеј, Меленци, Михајлово, Клек, Ботош, Јарковац,
Влајковац, Стража, Влајковац–Кајтасово, Кајтасово), Златица
(Сајан–Падеј, Падеј), Кикиндски канал (ток канала, Ново
Милошево, Башаид), Стари Бегеј (ток канала), Канал Бегеј (ток
канала, Стајићево), Тамиш (Сечањ), Моравица (Маргита)
95. Najas minor All. (Caulina fragilis Willd.)
Фамилија: Najadaceae
Михајлово, Клек, Влајковац–Кајтасово, Кајтасово), Златица
(Падеј), Кикиндски канал (ток канала, Ново Милошево, Башаид),
(ток канала), Моравица (ток канала, Маргита)
96. Nuphar luteum (L.) Sm. (Nymphaea lutea L.; Nymphozanthus
vulgaris L. C. Rich.)
Фамилија: Nypharaceae
Михајлово, Клек, Лазарево, Лукићево, Ботош, Јарковац), Стари
Бегеј (Банатски Двор, Банатски Двор–Јанков Мост, Јанков Мост),
Канал Бегеј (ток канала), Тамиш (ток канала, Сечањ,
Томашевац)
97. Nymphaea alba L. (Castalia speciosa Salisb.; Castalia alba (L.)
Wood.)
Фамилија: Nymphaeaceae
Стари Бегеј (ток канала, Банатски Двор), Канал Бегеј (ток
канала), Тамиш (ток канала)
98. Nymphoides flava Hill. (N. peltata (Gmel.) O. Ktze.;
Limnathemum nymphoides Hoffmg et Link.; L. peltatum Gmel.;
Menyanthes nymphoides L.)
Фамилија: Menyanthaceae
Михајлово, Клек, Клек–Ботош, Ботош, Јарковац), Стари Бегеј
(Банатски Двор, Банатски Двор–Јанков Мост, Јанков Мост),
Моравица (Маргита–Барице)
99. Oenanthe aquatica (L.) Poiret (Phellandrium aquaticum L.; Oe.
phellandrium Lam.)
канала, Јанков Мост–Клек, Лазарево, Ботош, Влајковац,
Влајковац–Кајтасово, Кајтасово), Златица (Црна Бара, Јазово),
Стари Бегеј (Банатски Двор), Тамиш (уз ток канала, Томашевац),
Ројга (Велики Гај, Пландиште), Моравица (уз ток канала, Ватин–
Маргита, Маргита, Маргита–Барице)
100. Panicum crus-galli L. (Echinochloa crus-galli (L.) P. Beauv.)
Клек, Лазарево, Ботош, Влајковац, Стража, Кајтасово), Златица
(Сајан–Падеј, Падеј), Кикиндски канал (Ново Милошево), Стари
Бегеј (уз ток канала, Српски Итебеј, Банатски Двор, Банатски
Двор–Јанков Мост), Пловни Бегеј (Бегејци–Клек, Житиште–
Клек), Канал Бегеј (Стајићево, Перлез), Ројга (Велики Гај,
Пландиште), Моравица (уз ток канала, Маргита)
101. Petasites albus (L.) Gaertn. (Tussilago alba L.)
Животна форма: G. (H.)
Влајковац–Кајтасово), Златица (Црна Бара)
102. Phragmites communis Trin. (Ph. australis (Cav.) Trin. et
Steudel)
Лукићево, Ботош, Јарковац, Јерменовци, Влајковац, Ритишево,
Потпорањ, Стража, Гребенац, Влајковац–Кајтасово, Кајтасово,
Банатска Паланка), Златица (Врбица, Црна Бара, Јазово, Сајан–
Падеј, Падеј), Кикиндски канал (уз ток канала, Сајан, Иђош,
Кикинда, Бочар, Ново Милошево, Башаид), Стари Бегеј (уз ток
канала, Хетин, Српски Итебеј, Банатски Двор, Банатски Двор–
Јанков Мост, Јанков мост), Пловни Бегеј (Бегејци, Житиште,
Житиште–Клек), Канал Бегеј (уз ток канала, Мужља, Ечка,
Стајићево), Тамиш (уз ток канала, Сечањ, Ботош–Томашевац,
Томашевац), Брзава (Марковићево, Конак), Ројга (Пландиште),
Моравица (уз ток канала, Ватин, Ватин–Маргита, Маргита,
Маргита–Барице, Барице)
103. Plantago major L. (P. officinarum Crantz; P. latifolia Salisb.; P.
arctica Schur)
Фамилија: Plantaginaceae
Лазарево), Пловни Бегеј (Житиште–Клек), Канал Бегеј (Перлез),
Тамиш (уз ток канала), Моравица (уз ток канала, Ватин–Маргита,
Маргита)
104. Poa palustris L. (P. fertilis Host; P. serotina Ehrh.; P. angustifolia
Wahl.)
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Лазарево),
Моравица (уз ток канала, Маргита)
105. Poa trivialis L. (P. dubia Leers.; P. scabra Ehrh.)
106. Polygonum amphibium L.
Фамилија: Polygonaceae
Еколошки индекси: F5ws R3 N4 H3 D5 S- L4 T3 K3
канала), Стари Бегеј (уз ток канала), Моравица (уз ток канала,
107. Polygonum amphibium L. var. aquatica Leyss.
Еколошки индекси: F5ws R3 N4 H3 D5 S- L4 T3 K3
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Ботош–
Јарковац), Тамиш (уз ток канала), Моравица (Маргита, Маргита–
Барице)
108. Polygonum aviculare L.
Налазишта: Тамиш (уз ток канала, Моравица (Маргита)
109. Polygonum hydropiper L.
Лазарево), Стари Бегеј (уз ток канала, Банатски Двор), Пловни
Бегеј (Бегејци–Клек), Тамиш (уз ток канала), Моравица (уз ток
канала, Маргита)
110. Polygonum lapathifolium L.
Клек, Лазарево, Ботош, Влајковац, Влајковац–Кајтасово,
Кајтасово), Златица (Црна Бара, Сајан–Падеј, Падеј), Кикиндски
канал (Сајан, Ново Милошево, Кикинда–Башаид), Стари Бегеј
(Банатски Двор, Банатски Двор–Јанков Мост), Пловни Бегеј
(Нови Итебеј, Житиште, Житиште–Клек), Канал Бегеј (Стајићево,
Перлез), Ројга (Пландиште), Моравица (уз ток канала, Ватин–
111. Populus alba L.
Фамилија: Salicaceae
Клек, Ботош, Ботош–Јарковац, Влајковац, Потпорањ, Влајковац–
Кајтасово, Кајтасово, Банатска Паланка), Златица (Сајан–Падеј,
Падеј), Кикиндски канал (Сајан–Кикинда, Ново Милошево,
Кикинда–Башаид, Башаид), Пловни Бегеј (Нови Итебеј, Бегејци–
Клек), Канал Бегеј (Стајићево), Тамиш (уз ток канала, Јаша
Томић, Сечањ, Ботош–Томашевац, Томашевац)
112. Populus deltoides Marshall
113. Portulaca oleracea L.
Фамилија: Portulacaceae
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Нови Бечеј)
114. Potamogeton crispus L. (P. serratum Huds.; P. serulatus
Schrad. et Opiz.)
Фамилија: Potamogetonaceae
Нови Бечеј, Меленци, Михајлово, Јанков Мост–Клек, Клек,
Лазарево, Лазарево–Ботош, Јанков Мост–Ботош, Ботош, Ботош–
Јарковац, Јерменовци, Влајковац, Ритишево, Потпорањ,
Стража, Влајковац–Кајтасово, Кајтасово), Златица (Сајан–Падеј,
Падеј), Кикиндски канал (ток канала, Сајан, Кикинда, Кикинда–
Башаид, Ново Милошево, Башаид), Стари Бегеј (ток канала,
Банатски Двор, Банатски Двор–Јанков мост, Јанков Мост),
Пловни Бегеј (Бегејци–Клек, Житиште), Канал Бегеј (ток канала),
Тамиш (Сечањ), Моравица (ток канала, Маргита)
115. Potamogeton fluitans Roth. (P. nodosus Poir. ap Lam.; P.
amеricanus Cham. et Schlech.)
Еколошки индекси: F5↑v R3 N3 H3 D3 S- L4 T4 K2
Нови Бечеј, Меленци, Михајлово, Клек, Лазарево, Лазарево–
Ботош, Ботош, Јарковац, Јерменовци, Влајковац, Ритишево,
Потпорањ, Стража, Влајковац–Кајтасово), Златица (Јазово,
Сајан–Падеј, Падеј), Кикиндски канал (ток канала, Сајан, Иђош,
Кикинда, Бочар, Ново Милошево, Башаид), Стари Бегеј (Српски
Итебеј, Банатски Двор–Јанков Мост, Јанков Мост), Пловни Бегеј
(Бегејци–Клек, Житиште), Канал Бегеј (ток канала), Тамиш (ток
канала, Сечањ, Томашевац), Моравица (ток канала, Ватин–
116. Potamogeton gramineus L. (P. heterophyllus Schreb.)
Налазишта: Кикиндски канал (ток канала), Канал Бегеј (ток
канала), Тамиш (ток канала)
117. Potamogeton lucens L.
Нови Бечеј, Клек, Лазарево–Ботош, Влајковац–Кајтасово),
Златица (Падеј), Кикиндски канал (ток канала, Башаид), Стари
Бегеј (Банатски Двор–Јанков Мост), Пловни Бегеј (Бегејци,
Житиште–Клек), Моравица (ток канала, Маргита–Барице)
118. Potamogeton pectinatus L.
Еколошки индекси: F5↑u R4 N4 H3 D4 S+ L3 T3 K3
Влајковац, Ритишево, Потпорањ, Стража, Влајковац–Кајтасово,
канала, Иђош, Кикинда, Ново Милошево, Башаид), Стари Бегеј
(Банатски Двор–Јанков Мост, Јанков Мост), Пловни Бегеј
(Бегејци, Житиште, Житиште–Клек), Канал Бегеј (ток канала),
Тамиш (Сечањ), Моравица (ток канала, Ватин–Маргита,
Маргита)
119. Potamogeton perfoliatus L. (P. amplexicaule Karel.)
Нови Бечеј, Јанков Мост–Клек, Влајковац), Кикиндски канал (ток
канала, Кикинда–Башаид, Башаид), Стари Бегеј (Јанков Мост)
120. Potamogeton pusillus L.
Налазишта: Кикиндски канал (ток канала), Пловни Бегеј
(Бегејци–Клек, Житиште–Клек), Канал Бегеј (ток канала)
121. Potamogeton trichoides Cham et Schlecht. (P. condylocarpus
Tausch; P. monogynus Gay ap. Coss. et Gern.)
Налазишта: Канал Бегеј (ток канала)
122. Potentilla anserina L. (Fragaria anserina Cr.; Argentina vulgaris
Lam.; A. anserina Rydb.; Dactylophyllum anserina Spenn.)
Фамилија: Rosaceae
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Ботош),
Тамиш (уз ток канала, Томашевац)
123. Potentilla reptans L.
Налазишта: Тамиш (уз ток канала), Ројга (Пландиште),
Моравица (Ватин–Маргита, Маргита, Маргита–Барице)
124. Pulicaria dysenterica (L.) Gaertn. (Inula dysenterica L.)
Флорни елемент: Субатланско–субмедитерански
125. Quercus robur L. (Q. femina Mill.; Q. fructipendula Schrank; Q.
pedunculata Ehrh.; Q. germanica Losch.; Q. malocophylla Schur)
Фамилија: Fagaceae
Еколошки индекси: F3w Rx N3 H4 D4 S- L3 T4 K3
126. Ranunculus paucistamineus Tsch. (R. trichophyllos Chaix; R.
flacidus Pers.; R. radians Rev. Ren. Gironde; R. divaricatus Schrank)
Налазишта: Моравица (ток канала, Маргита)
127. Ranunculus repens L. (R. reptans Vel.)
Лазарево, Ботош, Потпорањ, Влајковац–Кајтасово), Тамиш (уз
ток канала), Ројга (Пландиште), Моравица (уз ток канала,
128. Ranunculus sardous Cr. (R. philonotis Ehrh.)
Животна форма: Th. (H.)
129. Ranunculus sceleratus L.
Налазишта: Златица (Падеј)
130. Rorippa amphibia (L.) Bess. (Sisymbrium amphibium L.;
Nasturtium amphibium R. Br.)
Фамилија: Brassicaceae
канала), Златица (Сајан–Падеј, Падеј), Стари Бегеј (Банатски
Двор–Јанков Мост), Моравица (уз ток канала, Ватин–Маргита,
131. Rorippa islandica (Oeder.) Schinz. & Thell. (Sysimbrium
islandicum Oed.; R. palustris (Leyss.) Bess.; Nasturtium palustre
(Leyss.))
Животна форма: Th.–TH.
132. Rorippa kerneri Menyh. (R. brachycarpa (C. A. Mey.) Hayek;
Nasturtium brachycarpum C. A. Mey.; R. silvestris (L.) Bess. ssp.
kerneri Soó)
Флорни елемент: Субпанонски
Налазишта: Кикиндски канал (уз ток канала, Ново Милошево),
Моравица (уз ток канала)
133. Rorippa silvestris (L.) Bess. (Sysimbrium silvestre L.;
Brachylobus silvestris Schur.; Nasturtium silvestris R. Br.)
Флорни елемент: Субпанонски
Налазишта: Тамиш (уз ток канала), Моравица (Маргита)
134. Rubus caesius L.
Животна форма: H.–N.
Ритишево, Гребенац, Кајтасово), Златица (Црна Бара, Сајан–
Падеј, Падеј), Кикиндски канал (Сајан–Кикинда, Кикинда–
Башаид, Башаид), Пловни Бегеј (Бегејци–Клек, Житиште),
Тамиш (уз ток канала), Ројга (Пландиште), Моравица (Маргита,
135. Rumex crispus L.
Влајковац–Кајтасово), Златица (Јазово), Кикиндски канал
(Сајан–Кикинда, Ново Милошево), Стари Бегеј (Банатски Двор,
Банатски Двор–Јанков Мост), Тамиш (уз ток канала)
136. Rumex hydrolapathum Huds.
канала, Нови Бечеј, Меленци, Клек, Јанков Мост–Клек,
Лазарево, Лазарево–Ботош, Ботош, Ботош–Јарковац, Стража,
Гребенац, Влајковац–Кајтасово, Кајтасово, Банатска Паланка),
Златица (Црна Бара, Сајан–Падеј, Падеј), Кикиндски канал (уз
ток канала, Сајан, Сајан–Кикинда, Иђош, Кикинда, Кикинда–
Башаид, Ново Милошево, Башаид), Стари Бегеј (уз ток канала,
Српски Итебеј, Банатски Двор–Јанков Мост), Пловни Бегеј
(Бегејци–Клек, Житиште, Житиште–Клек), Канал Бегеј (уз ток
канала, Мужља, Стајићево), Брзава (Конак), Ројга (Велики Гај,
Пландиште), Моравица (уз ток канала, Ватин, Ватин–Маргита,
137. Sagittaria sagittifolia L.
Клек, Јанков Мост–Клек, Лазарево, Ботош, Јерменовци,
Влајковац, Влајковац–Кајтасово), Златица (Падеј), Кикиндски
канал (Сајан–Кикинда, Кикинда–Башаид), Стари Бегеј (Банатски
Двор–Јанков Мост), Пловни Бегеј (Бегејци–Клек), Тамиш
(Сечањ)
138. Salix alba L.
Михајлово, Јанков Мост–Клек, Клек, Лазарево, Лазарево–Ботош,
Ботош, Ботош–Јарковац, Јарковац, Влајковац, Ритишево,
Потпорањ, Стража, Гребенац, Влајковац–Кајтасово, Кајтасово,
Банатска Паланка), Златица (Врбица, Црна Бара, Јазово, Сајан–
Падеј, Падеј), Кикиндски канал (уз ток канала, Сајан, Сајан–
Кикинда, Иђош, Кикинда–Башаид, Ново Милошево, Башаид),
Стари Бегеј (Српски Итебеј, Банатски Двор, Банатски Двор–
Јанков Мост), Пловни Бегеј (Нови Итебеј, Бегејци, Бегејци–Клек,
Житиште, Житиште–Клек), Канал Бегеј (Мужља, Ечка,
Стајићево, Перлез), Тамиш (уз ток канала, Јаша Томић, Сечањ,
Ботош–Томашевац, Томашевац), Брзава (Марковићево, Конак),
Моравица (уз ток канала, Ватин–Маргита, Маргита, Маргита–
Барице)
139. Salix babylonica L.
140. Salix cinerea L.
Кајтасово), Стари Бегеј (Банатски Двор–Јанков Мост)
141. Salix fragilis L. (S. decipiens Hoffm.)
Клек, Лазарево–Ботош, Влајковац–Кајтасово), Кикиндски канал
(Кикинда–Башаид), Пловни Бегеј (Бегејци–Клек)
142. Salix triandra L. (S. amygdalina L.)
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Гребенац),
Тамиш (уз ток канала)
143. Salvinia natans (L.) Allioni
Фамилија: Salviniaceae
Јарковац, Јерменовци, Влајковац, Стража, Влајковац–Кајтасово,
канала, Сајан, Иђош, Кикинда, Бочар, Ново Милошево, Башаид),
Стари Бегеј (ток канала, Банатски Двор, Банатски Двор–Јанков
Мост, Јанков Мост), Пловни Бегеј (Бегејци–Клек), Канал Бегеј
(ток канала, Мужља, Стајићево, Перлез), Тамиш (ток канала,
Сечањ)
144. Schoenoplectus lacuster (L.) Palla (Scirpus Lacuster L.)
Животна форма: HH.–G.
Клек, Клек, Ботош–Јарковац, Влајковац–Кајтасово, Кајтасово,
Банатска Паланка), Златица (Црна Бара, Сајан–Падеј, Падеј),
Кикиндски канал (уз ток канала, Сајан, Иђош, Кикинда, Бочар,
Ново Милошево, Башаид), Стари Бегеј (уз ток канала, Банатски
Двор, Банатски Двор–Јанков мост, Јанков Мост), Канал Бегеј (уз
ток канала), Ројга (Пландиште), Моравица (уз ток канала, Ватин–
Маргита, Маргита, Маргита–Барице, Барице)
145. Scutellaria galericulata L.
Влајковац, Кајтасово), Златица (Сајан–Падеј, Падеј), Кикиндски
канал (уз ток канала, Кикинда, Ново Милошево)
146. Scutellaria hastifolia L.
Флорни елемент: Субпонтски
Налазишта: Ројга (Пландиште)
147. Serratula tinctoria L.
148. Sium latifolium L.
Клек, Ботош–Јарковац, Гребенац), Златица (Црна Бара),
Кикиндски канал (Сајан–Кикинда), Стари Бегеј (Банатски Двор,
Банатски Двор–Јанков Мост), Пловни Бегеј (Бегејци–Клек,
Житиште, Житиште–Клек), Канал Бегеј (Мужља, Стајићево),
Тамиш (уз ток канала), Ројга (Велики Гај, Пландиште), Моравица
(уз ток канала, Ватин, Маргита, Маргита–Барице)
149. Solanum dulcamara L. (Dulcamara lignosa Gilib.; D. flexuosa
Much.; S. dulcamara var. persicum Dipp.)
Фамилија: Solanaceae
Животна форма: Ch.
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј: Меленци,
Михајлово, Јанков Мост–Клек, Клек, Влајковац, Гребенац,
Влајковац–Кајтасово, Кајтасово), Златица (Сајан–Падеј, Падеј),
Кикиндски канал (Сајан, Сајан–Кикинда, Кикинда–Башаид),
Стари Бегеј (уз ток канала, Банатски Двор–Јанков Мост), Пловни
Бегеј (Житиште), Канал Бегеј (Мужља), Тамиш (Јаша Томић)
150. Sonchus arvensis L.
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Нови Бечеј),
Златица (Црна Бара), Кикиндски канал (Сајан–Кикинда, Ново
Милошево), Моравица (Маргита)
151. Sonchus asper (L.) Hill. (S. oleraceus var. asper L.; S.
oleraceus (L.) Hill. β rigidus Baumg.)
152. Sparganium ramosum Huds. (S. erectum L.)
Фамилија: Sparganiaceae
канала, Нови Бечеј, Михајлово, Клек, Јерменовци, Влајковац,
Ритишево, Влајковац–Кајтасово, Кајтасово), Златица (Црна
Бара, Јазово, Сајан–Падеј, Падеј), Кикиндски канал (уз ток
канала, Сајан, Иђош, Кикинда, Кикинда–Башаид, Башаид),
Стари Бегеј (уз ток канала, Српски Итебеј, Банатски Двор,
Банатски Двор–Јанков Мост), Тамиш (Јабука), Ројга (Велики Гај,
Пландиште), Моравица (уз ток канала, Ватин, Ватин–Маргита,
153. Spirodela polyrrhiza (L.) Schleid. (Lemna polyrrhiza L.)
Стража, Гребенец, Кајтасово), Златица (Врбица, Црна Бара,
Сајан–Падеј, Падеј), Кикиндски канал (ток канала, Сајан, Иђош,
Кикинда, Бочар, Ново Милошево, Башаид), Стари Бегеј (ток
канала, Српски Итебеј, Банатски Двор, Банатски Двор–Јанков
Мост, Јанков Мост), Пловни Бегеј (Бегејци, Житиште, Житиште–
Клек), Канал Бегеј (ток канала, Мужља, Ечка, Стајићево), Тамиш
(ток канала, Сечањ, Томашевац), Моравица (ток канала, Ватин–
Маргита, Маргита, Маргита–Барице, Барице)
154. Stachys palustris L. (Betonica officinalis L. var. aspera Form.)
Ботош–Јарковац, Кајтасово), Златица (Црна Бара, Падеј),
Кикиндски канал (Сајан, Сајан–Кикинда, Ново Милошево,
Кикинда–Башаид), Стари Бегеј (Банатски Двор), Пловни Бегеј
(Житиште), Тамиш (Сечањ), Ројга (Пландиште), Моравица
(Маргита)
155. Symphytum officinale L.
Фамилија: Boraginaceae
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Кајтасово),
Кикиндски канал (Кикинда–Башаид, Ново Милошево), Стари
Бегеј (Српски Итебеј, Банатски Двор), Канал Бегеј (Мужља),
Ројга (Пландиште), Моравица (уз ток канала, Ватин–Маргита,
156. Symphytum officinale var. ochroleucum DC.
Фамилија: Boraginaceae
Налазишта: Златица (Црна Бара)
157. Thalictrum lucidum L. (Th. angustifolium Jacq.)
Флорни елемент: Субсредњеруски
Клек), Моравица (Ватин–Маргита, Маргита)
158. Trapa longicarpa M. Jank. (Trapa L.)
Фамилија: Trapaceae
Кикиндски канал (ток канала), Канал Бегеј (ток канала)
159. Trapa natans L. (agg.)
Фамилија: Trapaceae
Стража, Влајковац–Кајтасово, Кајтасово), Златица (Сајан–Падеј,
Падеј), Кикиндски канал (ток канала, Сајан, Иђош, Кикинда, Ново
Милошево, Башаид), Стари Бегеј (ток канала, Банатски Двор,
Банатски Двор–Јанков Мост, Јанков Мост), Канал Бегеј (Ечка,
Стајићево), Тамиш (ток канала, Сечањ, Томашевац)
160. Trifolium fragiferum L.
161. Trifoilum repens L.
162. Typha angustifolia L.
Фамилија: Typhaceae
Лукићево, Ботош, Јарковац, Јерменовци, Влајковац, Потпорањ,
Стража, Кајтасово), Златица (Врбица, Црна Бара, Јазово, Сајан–
Падеј, Падеј), Кикиндски канал (уз ток канала, Сајан, Иђош,
Кикинда, Бочар, Ново Милошево, Башаид), Стари Бегеј (уз ток
канала, Банатски Двор, Банатски Двор–Јанков Мост, Јанков
Мост), Пловни Бегеј (Бегејци, Житиште, Житиште–Клек), Канал
Бегеј (уз ток канала, Стајићево), Тамиш (уз ток канала, Сечањ,
Ботош–Томашевац), Ројга (Велики Гај), Моравица (уз ток канала,
Ватин–Маргита, Маргита, Маргита–Барице, Барице)
163. Typha latifolia L.
канала, Нови Бечеј, Михајлово, Клек, Лазарево, Ботош,
Јарковац, Влајковац, Потпорањ, Стража, Гребенац, Кајтасово),
Златица (Црна Бара, Јазово, Сајан–Падеј, Падеј), Кикиндски
канал (уз ток канала, Сајан, Иђош, Кикинда, Бочар, Ново
Милошево, Башаид), Стари Бегеј (уз ток канала, Банатски Двор–
Јанков мост), Пловни Бегеј (Бегејци, Житиште, Житиште–Клек),
Канал Бегеј (уз ток канала), Тамиш (уз ток канала), Моравица (уз
ток канала, Маргита)
164. Typha laxmannii Lepech
Меленци), Стари Бегеј (уз ток канала)
165. Typhoides arundinacea (L.) Much. (Phalaris arundinacea L.;
Digraphis arundinacea (L.) Trin.; Baldingera arundinacea Dum.)
Еколошки индекси: F5↑wi R3 N4 H3 D4 S- L3 T4 K3
Животна форма: HH.–H.
канала, Нови Бечеј, Лазарево, Ботош–Јарковац, Ритишево,
Потпорањ, Влајковац–Кајтасово, Кајтасово), Златица (Црна
Бара, Сајан–Падеј, Падеј), Кикиндски канал (Кикинда, Ново
Милошево, Кикинда–Башаид), Стари Бегеј (уз ток канала,
Банатски Двор, Банатски Двор–Јанков мост), Тамиш (Сечањ,
Ботош–Томашевац, Томашевац), Ројга (Пландиште), Моравица
(уз ток канала, Ватин, Ватин–Маргита, Маргита, Маргита–
Барице)
166. Ulmus glabra Hudson (U. campestris L.; U. scabra Mill.; U.
montana With.)
Фамилија: Ulmaceae
167. Urtica dioica L. (U. major Kan.)
Фамилија: Urticaceae
Ботош, Ритишево, Потпорањ, Стража, Гребенац, Влајковац–
Кајтасово, Кајтасово), Златица (Падеј), Стари Бегеј (Банатски
Двор, Банатски Двор–Јанков Мост), Пловни Бегеј (Бегејци–Клек,
Житиште), Канал Бегеј (Мужља, Ечка), Тамиш (уз ток канала),
Ројга (Велики Гај, Пландиште), Моравица (Маргита, Маргита–
Барице)
168. Utricularia australis R. Br. (U. neglecta Lehm.)
Фамилија: Lentibulariaceae
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Клек), Канал
Бегеј (Зрењанин)
169. Utricularia australis R. Br. f. platyloba Meister
Налазишта: Канал Бегеј (Зрењанин)
170. Utricularia vulgaris L.
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Вршац),
Кикиндски канал (Ново Милошево), Пловни Бегеј (Житиште),
Канал Бегеј (Ечка, Зрењанин), Тамиш (Панчево), Моравица
(Маргита)
171. Valeriana officinalis L.
Фамилија: Valerianaceae
172. Vallisneria spiralis L.
Нови Бечеј, Меленци, Јанков Мост–Клек, Клек, Лазарево–Ботош,
Јарковац, Јерменовци, Влајковац, Потпорањ, Влајковац–
Кајтасово, Кајтасово), Златица (Црна Бара), Кикиндски канал
(ток канала, Сајан, Кикинда, Бочар, Ново Милошево, Башаид),
Стари Бегеј (Банатски Двор–Јанков Мост)
173. Verbena officinalis L.
Фамилија: Verbenaceae
Животна форма: Th. –H.
Налазишта: Кикиндски канал (Ново Милошево), Стари Бегеј
(Банатски Двор), Тамиш (уз ток канала)
174. Veronica anagallis-aquatica L. (V. anagallis Pančić)
Фамилија: Schrophulariaceae
Налазишта: Канал Банатска Паланка–Нови Бечеј (Нови Бечеј),
Кикиндски канал (Кикинда), Стари Бегеј (Банатски Двор),
Моравица (уз ток канала, Маргита, Маргита–Барице)
175. Veronica anagalloides Guss. (V. anagallis limosa Neilr.; V.
salina Schur)
Фамилија: Schrophulariaceae
Флорни елемент: Субпонтско-субмедитерански
Налазишта: Моравица (уз ток канала, Маргита)
176. Wolffia arrhiza (L.) Wimm. (Lemna arrhiza L.)
Налазишта: Стари Бегеј (ток канала)
177. Xanthium italicum Moretti (X. echinatum Auct.; X.
macrocarpum Auct.)
Еколошки индекси: F3 R3 N5 H3 D2 S+ L4 T5 K3
Лазарево, Ботош, Стража, Кајтасово), Златица (Јазово, Сајан–
Падеј), Кикиндски канал (Сајан, Сајан–Кикинда, Кикинда), Стари
Бегеј (Српски Итебеј, Банатски Двор, Банатски Двор–Јанков
Мост), Канал Бегеј (Перлез), Тамиш (уз ток канала, Јаша Томић,
Сечањ), Ројга (Велики Гај, Пландиште), Моравица (уз ток канала,
178. Zannichellia palustris L. (Z. deutata Wild.; Z. repens Boenn.; Z.
polycarpa Nolte.)
Фамилија: Zannichelliaceae
Кикиндски канал (ток канала)
4.1. Таксономска анализа флоре
Током вишегодишњих флористичких истраживања

хидромелиорационих објеката на подручју Баната констатовано
је укупно 178 таксона, од чега су 171 врста, 4 варијетета (Aster
tripolium var. pannonicus, Lythrum salicaria var. tomentosus,
Polygonum amphibium var. aquatica и Symphytum officinale var.
ochroleucum) и 3 форме (Lysimachia vulgaris f. ternifolia,
Lysimachia vulgaris f. oppositifolia и Utricularia australis f. platyloba).
Треба истаћи да је варијетет Symphytum officinale var.
ochroleucum забележен на Златици, у близини Црне Баре, што је
уједно његово, засад, прво и једино налазиште у Банату. Сви
констатовани таксони обухваћени су одељцима Equisetophyta
(раставићи), Polypodiophyta (папрати) и Magnoliophyta
(скривеносеменице). Одељку Equisetophyta припадају три
(Equisetum arvense, Equisetum palustris и Equisetum telmateia), а
одељку Polypodiophyta четири врсте (Marsilea quadrifolia, Salvinia
natans, Azolla caroliniana и Azolla filiculoides). Осталих 171
таксоне обухваћени су одељком Magnoliophyta. Забележени
таксони сврстани су у 4 класе, 12 поткласа, 23 надреда, 40
редова, 58 фамилија, 40 подфамилије и 104 рода [83].
Најзаступљенији су представници фамилија Asteraceae (16
таксона), Poaceae (15 таксона), Cyperaceae (11 таксона),
Lamiaceae (9 таксона) и Potamogetonaceae (8 таксона). Остале
фамилије су са мањим бројем представника [46]. Од 178
констатованих таксона, хидрофитама припадају 82 таксона (или
46,07%) од чега су флотантне хидрофите заступљене са 16,
субмерзне са 22 и емерзне са 44 таксона. Оваква флористичка
структура последица је хидроморфолошких услова који се
јављају у испитиваном екосистему [38, 40, 46]. Флористички
најбогатији канали су канал Банатска Паланка–Нови Бечеј са
116 таксона и Тамиш са 103 таксона, док је флористички
најсиромашнији канал Брзава са свега 8 констатованих таксона
[46].
4.2. Еколошка анализа флоре
Како би се сагледали услови који владају у овом великом

акватичном екосистему, урађена је еколошка анализа флоре за
174 таксона с обзиром на то да за врсте Fraxinus lanceolata,
Mentha verticillata, Populus deltoides и Salix babylonica нису
одређени еколошки индекси. Поред тога, при анализи еколошких
индекса за хемијску реакцију средине, аерисаности станишта,
садржај органских материја и континенталност, у обзир нису
узете врсте индиферентне према наведеним индексима.
Однос биљака према влажности станишта – F
С обзиром на то да се ради о једном акватичном екосистему,
доминација хидрофита (F5 – 47,12%; 82 таксона) и хигрофита
(F4 – 28,73%; 50 таксона) потпуно је разумљива (графикон 1).
Мезофите су заступљене са F3 – 23,55% (41 таксон), док су
субксерофите присутне са само једном врстом Clematis
integrifolia (F2 – 0,60%). Ксерофите, окарактерисане еколошким
индексом F1, нису констатоване. Средња вредност еколошког
индекса за влажност станишта од 4,22 указује да су, поред
доминантних хидрофита и хигрофита, у овом екосистему у
мањем броју развијене и биљке умерено влажних и сушнијих
станишта (графикон 1). Њихова појава је последица повременог
просушивања обалног региона канала, услед високих
температура у току летњег периода, као и промене нивоа воде
канала.
Однос биљака према хемијској реакцији средине (pH) – R
У истраживаној флори уочено је одсуство ацидофилних (R1) и
базофилних врста (R5), већ доминирају неутрофилне биљке (R3
– 67,05%; 116 таксона) (графикон 1). Знатно је и присуство
биљака биоиндикатора слабо алкалне средине (R4 – 29,48%; 51
таксон). Индикатори киселог станишта заступљени су са R2 –
3,47% (6 таксона). Средња вредност еколошког индекса за
хемијску реакцију станишта од 3,26 потврђује чињеницу да се
ради о води неутралне хемијске реакције (графикон 1).
Однос биљака према садржају азота и једињења азота – N
Анализом вредности еколошког индекса за садржај хранљивих
материја, а посебно једињења азота, уочено је одсуство биљака
индикатора изразито олиготрофних екосистема (N1) (графикон
1). Најзаступљенији су индикатори еутрофних (N4 – 47,13%; 82
таксона) и мезотрофних екосистема (N3 – 37,35%;65 таксона).
Биоиндикатори олиготрофних екосистема присутни су са N2 –
10,35% (18 таксона), а најмање су заступљене биљке
индикатори изразито еутрофних станишта (N5 – 5,17%; 9
таксона) који за свој раст и развој захтевају средину изразито
богату хранљивим материјама. Средња вредност еколошког
индекса за садржај хранљивих материја, а посебно азотних
једињења од 3,47 указује на екосистем мезо-еутрофног
карактера (графикон 1).
Однос биљака према садржају органских материја (хумуса)
–H
У анализираној флори преовлађују врсте које захтевају
станиште средње богато органским материјама (H3) са 52,33%
(90 таксона) (графикон 1).Следе их индикатори станишта са
повећаним садржајем органских материја (H4 – 38,37%; 66
таксона) док је знатно мање присуство индикатора станишта
сиромашног хумусом (H2 – 6,40%; 11 таксона). Индикатори
изразито хумусних станишта (H5) присутни су са свега 2,90% тј.
5 таксона, а њихова појава је последица труљења биљних
остатака у влажној средини [33].У истраживаној флори нису
констатовани индикатори бесхумусних, минералних станишта
(H1). Просечна вредност еколошког индекса за садржај
органских материја од 3,38, указује да је испитивани екосистем
умерено богат овим материјама (графикон 1).
Графикон 1. Еколошка анализа флоре хидромелиорационих
објеката Баната
Однос биљака према аерисаности (дисперзности) станишта
–D
На основу анализе биоиндикаторских вредности за аерисаност
станишта утврђена је доминација индикатора слабо аерисаног
станишта (D5) са 65,70% (113 таксона) (графикон 1). Ово не
изненађује с обзиром на то да је анализиран екосистем
акватични, а познато је да су акватични екосистеми слабије
аерисана станишта. Следе их биљке које за свој развој захтевају
умерено аерисано станиште (D4) са 24,42% (42 таксона) и
биљке индикатори добро аерисаног станишта (D3) са 9,30% (16
таксона). Од биљака врло аерисаних станишта (D2),
констатована је само врста Xanthium italicum. Хазмофитске и
литофитске врсте, окарактерисане еколошким индексом D1,
нису констатоване у анализираној флори. Средња вредност
еколошког индекса за аерисаност је 4,55 што испитивани
екосистем карактерише као умерено до слабо аерисан
(графикон 1).
Однос биљака према салинитету (заслањености) станишта –
S
Анализом вредности еколошког индекса за салинитет
(заслањеност) станишта утврђено је да је вода испитиваног
екосистема незаслањена с обзиром на то да је највећи број
констатованих биљака (83,33% или 145 таксона) индикатор
незаслањеног станишта (S-) (графикон 1). Присуство 16,67%
биљака (29 таксона) прилагођених на услове мање или веће
заслањености (S+) указује да је, на појединим деоницама
каналске мреже, вода са нешто већом концентрацијом соли што
је последица спирања соли са околних слатина и високог нивоа
подземних вода. На тим деоницама канала развијене су
састојине заједница које подносе повећану концентрацију соли у
води [46].
Однос биљака према осветљености станишта – L
Биоиндикаторске вредности за осветљеност станишта су у
интервалу од L2 до L5 (графикон 1). Анализа је показала
доминантно присуство индикатора осветљеног станишта тј.
биљака које најбоље успевају при пуној дневној светлости, али
подносе и повремену засењеност (L4 – 51,15%; 89 таксона), као
и индикатора полусенке (L3 – 43,68%; 76 таксона). Учешће
биљака сенке (L2 – 2,87%; 5 таксона) и биљака изразито
осветљених станишта (L5 – 2,30% ; 4 таксона) знатно је мање.
Сциофите тј. биљке које успевају у условима екстремне
засењености (L1) нису констатоване у испитиваној флори.
Просечна вредност еколошког индекса за осветљеност
станишта (L – 3,53) указује на то да у екосистему владају
повољни светлосни услови (графикон 1).
Однос биљака према температури станишта – T
У анализираној флори доминирају термофилне биљке (T4) са
51,72% (90 таксона) (графикон 1). Следе их мезотермне биљке
(T3), са 28,74% (50 таксона) и изразито термофилне биљаке
(T5), са 18,97% (33 таксона). Од биљака индикатора хладних
станишта (T2) присутна је само врста Rorippa islandica.
Индикатори изразито хладних станишта (T1) нису констатовани.
Средња вредност еколошког индекса за температуру станишта
од 3,89 указује да су у екосистему повољни услови термичког
режима (графикон 1).
Однос биљака према континенталности – K
У анализираној флори доминирају биљке прилагођене условима
који владају изван типичних континенталних области (K3 –
72,35%; 123 таксона) (графикон 1). Знатно је мање присуство
биљака прилагођених условима субокеанске климе (K2 –
18,82%; 32 таксона). Утицаји климе континенталнијих подручја
условили су и појаву биљака умереноконтиненталне климе које
су способне да се одупру екстремним температурама, ниским
зимским температурама и ниској влажности ваздуха (K4 – 7,06%;
12 таксона). Најмање су заступљене биљке прилагођене
условима океанске климе тј. прилагођене високој релативној
влажности ваздуха и благим зимама (K1 – 1,77%; 3 таксона).
Биљке индикатори изразито континенталне климе (K5) нису
констатоване у флори истраживаног екосистема. Просечна
вредност еколошког индекса за континенталност (2,85) сведочи
да су у испитиваном акватичном екосистему присутне и биљке
мање континенталног подручја што потврђује чињеницу да вода,
као животна средина, ублажава континенталност климе
истраживаног подручја.
На основу еколошке анализе констатоване флоре, испитивани
акватични екосистем окарактерисан је као екосистем хидро-
хигрофилног карактера (F – 4,22), неутралне хемијске реакције
(R – 3,26), мезо-еутрофан (N – 3,47), умерено богат органским
материјама (H – 3,38), умерено до слабо аерисан (D – 4,55),
незаслањен (S – 83,33%), са повољним светлосним (L – 3,53) и
термичким режимом (T – 3,89) у коме је вода ублажила услове
континенталне климе истраживаног подручја (K – 2,85)
(графикон 1).
4.3. Биолошки спектар флоре

На основу биолошког спектра, односно анализе спектра
животних форми констатоване флоре утврђена је знатна
доминација хидрохелофита (HH.), тј. биљака које неповољан
период године преживљавају заштићене водом (35,40%; 63
таксона) и хемикриптофита (H.) тј. вишегодишњих, зељастих
биљака чији се пупољци за време зиме налазе на површини или
непосредно испод површине земљишта (34,27%; 61 таксон)
(слика 3).
Слика 3. Биолошки спектар флоре хидромелиорационих
објеката Баната
Промена нивоа воде, суша током летњег периода и повремено
исушивање обалских делова појединих деоница
хидромелиорационих објеката условљавају и развој других
животних форми биљака. Међу њима су терофите (Th.) тј.
биљке које неповољан период године преживљавају
образовањем семена, заступљене са 11,23% (20 таксона).
Дрвенасте, односно жбунасте биљке са пупољцима високо
изнад земље, тзв. фанерофите (MM.), присутне су са 8,43% (15
таксона). Следе их геофите (G.), зељасте биљке чији пупољци
презимљују у земљишту на подземним изданцима, заступљене
са 7,30% (13 таксона). Најмање су присутне хемитерофите (TH.)
са 2,25% (4 таксона) и хамефите (Ch.) са 1,12% (2 таксона)
(слика 3).
4.4. Биљно-географска анализа флоре
Мале промене и уједначеност еколошких услова, који владају у

воденој средини, чине да је велик број водених биљака широке
распрострањености [71, 18, 46]. Ову чињеницу потврдила је и
биљно-географска анализа испитиване флоре. Групи флорних
елемената широке распрострањености припада 74,71%
констатованих таксона. Међу њима су најзаступљеније
евроазијске биљке са 29,21% (52 таксона) (графикон 2).Следе
их циркумполарне биљке са 21,35% (38 таксона), космополитске
са 14,04% (25 таксона) и адвентивне са 10,11% (18 таксона).
Биљке уже распрострањености присутне су са 25,29% (45
таксона). Међу њима су најзаступљеније биљке средњеевропске
групе флорних елемената са 15,17% (27 таксона) (графикон 2).
Ксерофилније подручје Баната условило је и присуство биљака
понтско-централноазијске (7,87%; 14 таксона) и
субмедитеранске групе флорних елеманата (1,69%; 3 таксона).
Најмање је присуство биљака субатланске групе флорних
елемената са 0,56% (1 таксон) (графикон 2). Овакав
процентуални однос указује на доминацију мезофилнијих
(средњеевропских – 15,17% и субатланских – 0,56%) над
ксерофилнијим (понтско-централноазијских – 7,87% и
субмедитеранских – 1,69%) елементима флоре, односно на
мезофилност испитиваног екосистема са највећом
процентуалном заступљеношћу средњеевропског флорног
елемента.
Графикон 2. Биљно-географска анализа флоре
хидромелиорационих објеката Баната
Иако испитивана флора гради азоналну акватичну вегетацију
унутар климатогено условљене зоналне вегетације светлих
степских шума, присуство панонског флорног елемента са две
субпанонске врсте (Rorippa kerneri и Rorippa silvestris) и
панонским ендемом Aster tripolium var. pannonicus указује да
испитивана флора припада флорној провинцији pannonicum [46].
4.5. Таксони значајни за очување биодиверзитета и заштиту

животне средине
Урбанизација, мелиоративни радови, загађење животне

средине, пошумљавање и други антропогени фактори крајње су
угрозили велики број таксона. Највећи узрок нестанка појединих
биљних врста је губитак њиховог станишта [6, 7, 63, 99]. Од
1990. до 1998. године исушено је око 50% мочварног подручја у
свету, а пред изумирањем је око 50% биљних врста [104].
Акватични екосистеми су станишта водених биљака које у њима
налазе своја последња уточишта [54, 46]. Из тог разлога, постоји
потреба да се укаже на ретке и угрожене биљне врсте
констатоване у хидромелиорационим објектима на подручју
Баната, које су Уредбом о заштити природних реткости законом
заштићене, као и на „живе фосиле”, односно реликте терцијара.
Од укупног броја констатованих врста, забележено је 6 законом
заштићених биљних врста (Acorus calamus, Hippuris vulgaris,
Marsilea quadrifolia, Nuphar luteum, Nymphaea alba и Trapa
longicarpa) и 13 врста реликта терцијара (Bolboschoenus
maritimus, Butomus umbelatus, Ceratophyllum demersum,
Myriophyllum spicatum, Najas marina, Nuphar luteum, Nymphaea
alba, Nymphoides flava, Salvinia natans, Schoenoplectus lacuster,
Trapa natans, Vallisneria spiralis и Wolffia arrhiza) [87, 76, 46].
Врсте Nymphaea alba (бели локвањ) и Nuphar luteum (жути
локвањ) законом су заштићени реликти терцијара (слика 4). Да
би се очувао богат биодиверзитет акватичних екосистема,
неопходно је предузети потребне мере заштите и очувања
природног станишта свих ових врста.
Слика 4. Бели и жути локвањ
Поред ових ретких и угрожених врста, у истраживаном
екосистему, констатовано је и присуство 18 адвентивних и 12
инвазивних врста за подручје Војводине од чега је 7 хидрофита:
Acorus calamus, Azolla caroliniana, Azolla filiculoides, Elodea
canadensis, Elodea nuttallii, Typha laxmannii и Vallisneria spiralis
(табела 5) [46, 26].
Табела 5. Адвентивне и инвазивне врсте у каналској мрежи
Баната
Врсте Azolla filiculoides, Elodea canadensis, Elodea nuttallii и
Vallisneria spiralis су у фази интензивног ширења, у каналској
мрежи Баната, где граде густе састојине акватичне вегетације
чиме постепено постају сметња нормалном функционисању
каналске мреже и претња другим аутохтоним акватичним
биљкама [46]. Сматра се да је освајање акватичних екосистема,
од стране адвентивних врста, једна је од карактеристика
деградације екосистема која указује на читав низ негативних
антропогених утицаја којима су ови екосистеми изложени [102,
78]. Значај познавања адвентивних врста, као веома агресивних
и често инвазивних врста, полазна је основа за предузимање
одговарајућих мера контроле њиховог интензивног ширења. Као
мера одбране акватичних екосистема препоручљиво је њихово
стално одржавање биолошким, механичким и хемијским мерама
контроле [86, 38, 39].
5. Вегетација
Вишегодишња фитоценолошка истраживања акватичне и

семиакватичне вегетације хидромелиорационих објеката Баната
обављена су методом швајцарско-француске школе [9].
Констатоване су састојине 26 асоцијација које су, према Шоу
обједињене класама: Potametea Tx. et Prsg. 1942, Hydrochari-
Lemnetea Oberd. 1967 и Phragmitetea Tx. et Prsg. 1942. [69].
Табела 6. Синтаксономска припадност асоцијација
констатованих у каналској мрежи Баната
Фитоценолошки снимци заједница, које припадају истој класи,
приказани су синтетским фитоценолошким табелама (табеле 7,
8, 9). Еколошка анализа заједница урађена је коришћењем
STATISTICA 7.0 софтвера где боксеви показују опсег вредности
еколошког индекса (25–75%) [70]. Тачке показују средњу
вредност, а линије најнижу и највећу вредност датог еколошког
индекса (слике 6, 10, 14). Однос састојина асоцијација према
заслањености станишта, за сваку заједницу, приказан је на
основу процентуалне заступљеност таксона прилагођених на
повећану концентрацију соли у станишту, окарактерисаних
еколошким индексом „S+“ (графикон 3). Упоредна анализа
биолошког спектра и биљно-географска анализа констатованих
заједница приказане су у табелама 10 и 11. На основу
флористичког састава сваке састојине констатованих заједница,
урађена је и упоредна еколошка анализа са просечним
биоиндикаторским вредностима за сваки еколошки индекс
(табела 12).
5.1. Субмерзна вегетација
Субмерзну вегетацију каналске мреже Баната чине састојине 9

фитоценоза: Lemnetum (minori)-trisulcae Den Hartog 1963,
Ceratophylletum demersi (Soó 27) Hild. 1956, Den Hartog et Segal
1964, Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó 1964, Passarge
1964, Westhoff 1969, Elodeetum nuttallii Ciocârlan et al. 1997,
Myriophyllo-Potametum Soó 1934, Myriophyllo-Potamogetonetum
pectinati Passarge 1996, Najadetum minoris Ubrizsy (1948) 1961,
Najadetum marinae Fukarek 1961 и Ceratophyllo demersi-
Vallisnerietum spiralis Lazić 2006.
Аss. Lemnetum (minori)-trisulcae Den Hartog 1963
Састојине заједнице мале и троугласте сочивице Lemnetum
(minori)-trisulcae су, у хидомелиорационим објектима Баната,
развијене углавном спорадично у плићим деловима канала,
ближе обали, на местима где је вода топла и умерено до
релативно богата органским једињењима, а њено струјање
слабије или готово да изостаје [46]. Дубина воде не прелази 1 m,
а дно је углавном муљевито. У општем изгледу заједнице
доминантна је псеудофлотантна троугласта сочивица Lemna
trisulca. Физиогномско обележје састојинама ове фитоценозе
дају и субмерзна врста Ceratophyllum demersum и флотантна
Lemna minor.
Синморфологија ass. Lemnetum (minori)-trisulcae. Састојине ове
фитоценозе су сиромашне врстама, а њен флористички састав
чини укупно 14 врста (табела 8, колона 3). Општа покровна
вредност биљног покривача је од 90% до 100%.
Карактеристичан скуп чине едификатор Lemna trisulca (V3-5) и
мање заступљен субедификатор Lemna minor (IV+-4), као и
карактеристична врста свезе Lemnion minoris, Ceratophyllum
demersum (IV+-4) и карактеристична врста реда Hydrocharitetalia,
Hydrocharis morsus-ranae (V+-2). Међу врстама пратиоцима
доминирају семиакватичне биљке с обзиром на то да су
састојине најчешће развијене уз ивицу канала (табела 8, колона
3). Састојине ass. Lemnetum (minori)-trisulcae одликује
двослојност. У густо формираном субмерзном слоју доминирају
Ceratophyllum demersum и псеудофлонтантна Lemna trisulca, а
поред њих у овом слоју је констатован и Potamogeton lucens.
Флотантни слој је слабије развијен, а изграђују га Lemna minor,
Hydrocharis morsus-ranae, Spirodela polyrhhiza и Polygonum
amphibium. Динамика фитоценозе није јасно изражена.
Биолошки спектар ass. Lemnetum (minori)-trisulcae. Анализа
биолошког спектра потврђује хидрофитски карактер заједнице. У
састојинама испитиване ass. Lemnetum (minori)-trisulcae
доминирају хидрохелофите са 92,86% (13 таксона), а само у
једној састојини је забележена и геофита Polygonum amphibium
(7,14%) (табела 10).
Биљно-географска анализа ass. Lemnetum (minori)-trisulcae.
Од констатованих биљака, у овој фитоценози доминирају
елементи широке распрострањености са 92,86% (космополитски
– 42,87%, циркумполарни – 28,57%, евроазијски – 14,28% и
адвентивни – 7,14%) (табела 11). Флорни елементи уже
распрострањености заступљени су субсредњеевропском врстом
Sparganium ramosum (7,14%).
Синекологија ass. Lemnetum (minori)-trisulcae. На основу
средњих вредности еколошких индекса забележених састојина
утврђено је да су оне хидрофитског карактера (F – 5,00) и да се
развијају у топлој (T – 3,99), слабо аерисаној (D – 4,99), мезо-
еутрофној (N – 3,63) и незаслањеној води (S- – 100,00%),
неутралне хемијске реакције (R – 3,29), средње до релативно
богатој хумусом (H – 3,55), у деловима канала где владају
услови полусенке (L – 3,27) (слика 6, табела 12, графикон 3).
Поређењем средњих вредности еколошких индекса ове
асоцијације са средњим вредностима еколошких индекса других
констатованих асоцијација, ова асоцијација има највећу
вредност еколошког индекса за аерисаност (D) и најнижу
вредност за осветљеност станишта (L), што значи да јој погодују
вода најмање дисперзности и услови најмање осветљености
(табела 12). Поред тога, састојине ове фитоценозе су, у односу
на састојине осталих субмерзних заједница, најосетљивије на
веће варирање дисперзности воде (слика 6). Средња вредност
еколошког индекса за континенталност (K) износи 2,88.
Налазишта састојина ass. Lemnetum (minori)-trisulcae. У
каналској мрежи Баната, састојине ass. Lemnetum (minori)-
trisulcae су ретке и забележене су само на Златици (Црна Бара,
Јазово) и Моравици (Маргита–Барице).
Ass. Ceratophylletum demersi (Soó 27) Hild. 1956, Den Hartog et
Segal 1964
Састојине потопљене ресине, у истраживаном екосистему,
развијене су у дубљој води канала где образују густ, подводни
појас ширине неколико метара уз флотантну вегетацију. Ређе, у
деловима канала где је проток воде нешто бржи и флотантна
вегетације слабије развијена, састојине формирају ужи појас
непосредно уз емерзну вегетацију. При повољним условима, у
ужим деловима канала, субмерзан појас прекрива готово цело
водено огледало формирајући густе „подводне ливаде“. Крајем
вегетационог периода, биљке падају на дно, труну и стварају
муљ, што постепено доводи до еутрофизације и зарашћивања
акватичног екосистема [40]. У сингенетском погледу, заједница
Ceratophylletum demersi је трајни стадијум развоја барске
вегетације [64]. Често се састојине ове заједнице местимично,
дуж канала, смењују са чистим и густим популацијама
Myriophyllum spicatum, а ка средини канала се надовезују на
састојине ass. Trapetum natantis. Развоју састојине највише
погодује муљевита подлога, спора или потпуно мирна, еутрофна
вода, дубока и до неколико метара [73, 92, 64, 46]. Физиогномско
обележје састојинама даје едификаторска врста Ceratophyllum
demersum која има широку еколошку амплитуду у односу на
светлост па се састојине ове заједнице често фрагментарно
налазе и у оквиру састојина других акватичних заједница или се
на њих надовезују [46]. Састојине ове фитоценозе, развијене у
дубљој води, флористички су сиромашније, а оне развијене у
нешто плићој води, ближе обали, флористички су богатије
управо због контакта са састојинама флотантне и субмерзне
вегетације [46]. Састојине ове фитоценозе су једне од
доминантнијих субмерзних заједница у каналској мрежи Баната
(слике 15).
Синморфологија ass. Ceratophylletum demersi. Флористички
састав заједнице чини 19 врста (табела 8, колона 6). Општа
покровност биљног покривача је од 80% до 100%, а условљена
је великом бројношћу и покровношћу едификаторске врсте
Ceratophyllum demersum. Карактеристичан скуп чине
карактеристична врста асоцијације Ceratophyllum demersum (V4-
5),као и Lemna minor (V+-4) и Spirodela polyrrhiza (V+),
карактеристичне врсте реда Hydrocharitetalia, те врста
пратилица Potamogeton pectinatus (IV+). Састојине одликује
слабије изражена двослојност. У каналској мрежи у Банату,
чешће су развијене чисте састојине ове доминантне субмерзне
заједнице, у дубљој води, што је последица интензивног
вегетативног размножавања едификаторске врсте [58]. Изузетно
добро развијен субмерзни слој формирају густе популације
едификатора [46]. Овде су, место за развој нашли, и појединачни
примерци других субмерзних биљака као што су: Lemna trisulca,
Myriophyllum spicatum, Elodea nuttalllii, Vallisneria spiralis, Elodea
canadensis и врсте рода Potamogeton (P. pectinatus, P. crispus, P.
pusillus). Флотантан слој је слабије изражен и диференциран је у
нешто плићим биотопима, а граде га углавном појединачни
примерци врста: Lemna minor, Spirodela polyrrhiza, Salvinia
natans, Hydrocharis morsus-ranae, Trapa natans, Lemna gibba,
Potamogeton fluitans, Nuphar luteum, Nymphoides flava и Azolla
filiculoides. Lemna minor и Spirodela polyrrhiza од којих се Lemna
minor издваја својом знатнијом бројношћу и покровношћу
(табела 8, колона 6). Описујући састојине исте заједнице у
Словачкој, Хривнак (Hrivnák) наводи супротан пример за
слојевитост заједнице [92]. Он констатује да повећана
засенченост од стране флотантних биљака може довести до
смањења бројности и покровности едификаторске врсте
Ceratophyllum demersum због недовољног продирања сунчеве
светлости у дубину [92]. Оптималан развој заједница достиже у
току лета. Током вегетационог периода није уочљива значајнија
аспективност заједнице. Боја састојина потиче од боје
градитеља заједнице Ceratophyllum demersum. Лети превладава
зелена боја, а крајем вегетационог периода, у јесен, састојине
полако попримају смеђу боју.
Биолошки спектар ass. Ceratophylletum demersi. Биолошки
спектар заједнице граде хидрохелофите (табела 10).
Биљно-географска анализа ass. Ceratophylletum demersi.
Анализа спектра ареалтипова указује на апсолутну доминацију
биљака широке распрострањености (космополитске – 42,11%,
евроазијске – 21,05%, адвентивне – 21,05% и циркумполарне –
15,79%) (табела 11).
Синекологија ass. Ceratophylletum demersi. На основу еколошке
анализе констатованих састојина заједнице Ceratophylletum
demersi, утврђено је да састојинама ове фитоценозе погодује
еутрофна, слабо аерисана вода (F – 5,00; N – 3,92; D – 4,95),
неутралне до слабо алкалне хемијске реакције (R – 3,57) са
умереним до релативно богатим садржајем органских материја
(H – 3,40) (слика 6, табела 12). Треба напоменути да ова
заједница има највећу средњу вредност еколошког индекса за
садржај минералних материја (N) у односу на остале субмерзне
заједнице констатоване у каналској мрежи Баната (табела 12).
Ово значи да се састојине углавном развијају у еутрофној води
често оптерећеној индустријским загађењем, али подносе и
знатније варирање садржаја минералних једињења. Развоју
састојина погодује незаслањена вода на шта указује њен
флористички састав (S- – 84,21%) (графикон 3). Од укупно 19
биљних врста, које граде састојине ове фитоценозе, само 3
врсте (Potamogeton pectinatus, Myriophyllum spicatum и Elodea
nuttallii) прилагођене су условима извесне заслањености воде
(S+ – 15,79%). Средња вредност еколошког индекса за
осветљеност станишта од L – 3,47 највећа је у односу на остале
забележене субмерзне заједнице што значи да је овим
састојинама, иако припадају субмерзном типу вегетације, ипак
потребна нешто већа осветљеност станишта односно да се
развијају на местима са умерено редукованом светлошћу (слика
6, табела 12). Просечна вредност еколошког индекса за
температуру станишта (T – 3,91) упућује на повољан термички
режим. Просечна вредност еколошког индекса за
континенталност (K) јесте 2,58. Интересантно је да је
едификаторска врста Ceratophyllum demersum индиферентна
према овом еколошком фактору.
Налазишта састојина ass. Ceratophylletum demersi. Састојине
ass. Ceratophylletum demersi су једне од најдоминантнијих
субмерзних фитоценоза у каналској мрежи, а констатоване су у:
каналу Банатска Паланка–Нови Бечеј (Нови Бечеј, Меленци,
Михајлово, Клек, Лазарево, Лукићево, Ботош, Влајковац,
Ритишево, Потпорањ), Златици (Врбица, Црна Бара, Сајан–
Падеј, Падеј), Кикиндском каналу (Сајан, Башаид), Старом
Бегеју (Српски Итебеј, Банатски Двор, Јанков мост), Пловном
Бегеју (Бегејци, Житиште–Клек), каналу Бегеј (Мужља, Ечка,
Стајићево) и Моравици (Ватин–Маргита, Маргита, Маргита–
Барице).
Ass. Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó 1964, Passarge
1964,Westhoff 1969
Састојине заједнице Elodeetum canadensis развијене су
најчешће у плићим, мирнијим деловима канала и увалама,
непосредно уз емерзну вегетацију. У летњем периоду, у време
интензивног развоја, састојине су развијене и у нешто дубљој
води (1–1,5 m дубине) формирајући острва пречника неколико
метара (слика 5). Дуж канала, састојине се често смењују са
састојинама других субмерзних и флотантних асоцијација као
што су Ceratophylletum demersi, Myriophyllo-Potamogetonetum
pectinati, Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum и
Potametum nodosi. Доминантно учешће, у састојинама ове
фитоценозе, има адвентивна врста Elodea canadensis која им,
као едификатор, даје основно физиогномско обележје. Поред
тога, Elodea canadensis је, као инвазивна врста за подручје
Војводине, констатована и у многим састојинама других
акватичних заједница са већом присутношћу па се може
очекивати њено даље ширење каналском мрежом Баната [46,
26]. На ово указује и чињеница да је она једна је од доминантних
субмерних фитоценоза у каналима Хс ДТД у Банату (слика 15).
Синморфологија ass. Elodeetum canadensis. Састојине ове
фитоценозе релативно су сиромашне врстама. Флористички
састав заједнице чини 14 врста са општом покровном
вредношћу биљног покривача од 50% до 100% (табела 7, колона
2). Карактеристичан скуп чине карактеристична врста
асоцијације Elodea canadensis (V3-5), и пратилице Lemna minor
(V+-2) и Spirodela polyrrhiza (V+). У хидромелиорационим
објектима Баната, најчешће су развијене чисте састојине
канадске водене куге. Моћно развијен субмерзан слој
едификатора Elodea canadensis, онемогућава боље развиће
других субмерзних биљака које су присутне само као
појединачни примерци (Potamogeton pectinatus, Myriophyllum
spicatum, Potamogeton crispus, Ceratophyllum demersum и Najas
marina) (табела 7, колона 2). Флотантан слој није развијен, а на
површини воде могу се наћи само по која флотантна биљка.
Смена аспеката слабо је изражена.
Слика 5. Састојине ass. Elodeetum canadensis на каналу
Банатска Паланка–Нови Бечеј код Меленаца
Биолошки спектар ass. Elodeetum canadensis. Састојине ass.
Elodeetum canadensis граде само хидрохелофите (табела 10).
Биљно-географска анализа ass. Elodeetum canadensis.
Спектар ареалтипова показује само присуство биљака широке
распрострањености (табела 11). Космополитске биљне врсте са
50,00% (7 таксона) најзаступљенији су флорни елемент у
састојинама ass. Elodeetum canadensis. Следе их
циркумполарне биљке са 21,42% (3 таксона). Најмање су
присутне евроазијске и адвентивне биљне врсте свака са
14,29% (са по 2 таксона). Адвентивном флорном елементу,
поред едификатора Elodea canadensis, припада и Azolla
filiculoides.
Синекологија ass. Elodeetum canadensis. Просечне вредности
еколошких индекса за влажност (F) износи 5,00 (слика 6, табела
12). Састојина ове фитоценозе развијене су у умерено аерисаној
води (D – 4,38), неутралне до слабо алкалне хемијске реакције
(R – 3,59), релативно богатој хранљивим једињењима (N – 3,70)
и са средњим садржајем органских материја (H – 3,32).
Састојине слабије подносе заслањену воду (S+ – 21,43%), а
погодује им топла вода (T – 4,00) и слабо осветљена места (L –
3,42) (слика 6, табела 12, графикон 3). Састојине канадске
водене куге су најосетљивије на промену температуре воде у
односу на друге субмерзне заједнице констатоване у каналима
Баната с обзиром на то да имају најмању варијабилност
еколошког индекса за температуру (слика 6). Средња вредност
Налазишта састојина ass. Elodeetum canadensis. Састојине
ass. Elodeetum canadensis забележене су једино у каналу
Банатска Паланка–Нови Бечеј (Нови Бечеј, Меленци, Михајлово,
Потпорањ, Стража, Кајтасово).
Ass. Elodeetum nuttallii Ciocârlan et al. 1997
Састојине заједнице Elodeetum nuttallii развијају се на муљевитој
подлози, у плићим деловима канала и у увалама, уз
семиакватичну вегетацију, на местима где је ток воде успорен
[46]. Погодне услове за развој, састојине налазе у води са
интензивнијом органском продукцијом. Ова заједница је, по
својој синморфологији и синекологији, веома слична заједници
Elodeetum canadensis. Састојине обе фитоценозе, за развој,
захтевају готово идентичне услове средине, с том разликом што
састојине заједнице Elodeetum nuttallii подносе воду са нешто
већом концентрацијом соли, па је њихова распрострањеност
често условљено саставом околног земљишта. Основно
физиогномско обележје састојинама ове фитоценозе даје
едификатор Elodea nuttallii која је окарактерисана као инвазивна
врста на подручју Војводине [26].
Синморфологија ass. Elodeetum nuttallii. Флористички састав
фитоценозе чини 21 врста (табела 7, колона 3). Општа
покровност биљног покривача је од 70% до 100%. Градитељ
заједнице је адвентивна врста Elodea nuttallii. Карактеристичан
скуп, поред карактеристичне врсте асоцијације Elodea nuttallii
(V3-5) и карактеристичне врсте реда Potametalia Potamogeton
crispus (IV+), чине и константно присутне врсте пратилице
Lemna minor (V+-3), Ceratophyllum demersum (V+-2), Trapa natans
(V+-1) и Spirodela polyrrhiza (V+) (табела 7, колона 3).
Анализиране састојине одликује изузетно добро развијен густ,
субмерзан слој који изграђују: Elodea nuttallii, врсте рода
Potamogeton (P. pectinatus, P. crispus и P. perfoliatus),
Myriophyllum spicatum, Ceratophyllum demersum, Vallisneria
spiralis и Najas marina. У слабо израженом флотантном слоју
забележене су: Lemna minor, Trapa natans, Spirodela polyrrhiza,
Lemna gibba, Salvinia natans, Potamogeton fluitans, Hydrocharis
morsus-ranae, Azolla filiculoides и Nuphar luteum присутне
најчешће у виду појединачних примерака. Од семиакватичних
биљака, у појединим састојинама присутни су појединачни
примерци Sagittaria sagittifolia, Glyceria maxima и Carex
pseudocyperus. Аспективност састојина током вегетационог
периода није јасније изражена.
Биолошки спектар ass. Elodeetum nuttallii. Састојине ове
заједнице граде хидрохелофите (табела 10).
Биљно-географска анализа ass. Elodeetum nuttallii. Биљно-
географска анализа указује на апсолутну доминацију биљака из
групе флорних елемената широке распрострањености (табела
11). Најзаступљеније су космополитске биљке са 38,10% (8
таксона). Циркумполарне и евроазијске биљке присутне су свака
са 23,81% (са по 5 таксона). Адвентивне биљне врсте, међу
којима је и градитељ заједнице Elodea nuttallii, најмање су
заступљене (14,28% – 3 таксона).
Синекологија ass. Elodeetum nuttallii. Поред биолошког спектра,
и средња вредност еколошког индекса за влажност (F – 5,00)
потврђује да ass. Elodeetum nuttallii припада акватичном типу
вегетације (слика 6). Средње вредности еколошких индекса за
pH станишта (R – 3,57), садржај минералних (N – 3,69) и
органских материја (H – 3,32) указују да су састојине развијене у
води неутралне до слабо базне хемијске реакције, умерено до
релативно богате минералним једињењима и са средњим
садржајем органских материја (слика 6, табела 12). Просечна
вредност еколошког индекса за аерисаност станишта (D – 4,88)
карактерише испитивани екосистем као слабо аерисан.
Састојине су развијене у води са већом концентрацијом соли с
обзиром на то да су едификаторска врста Elodea nuttallii, као и
врсте Potamogeton pectinatus, Myriophyllum spicatum,
Potamogeton perfoliatus и Najas marina, прилагођене заслањеној
средини (S+ – 23,81%) (графикон 3). Стога је могуће очекивати
ширење састојина ове заједнице на деловима канала где су у
околини слатине. Састојине ass. Elodeetum nuttallii развијене су у
полусенци (L – 3,40) и у топлој води (T – 4,00).Средња вредност
Налазишта састојина ass. Elodeetum nuttallii. Састојине ass.
Elodeetum nuttallii забележене су у каналу Банатска Паланка–
Нови Бечеј (Нови Бечеј, Клек, Лазарево, Влајковац, Ритишево,
Влајковац–Кајтасово).
Ass. Myriophyllo-Potametum Soó 1934
Састојине субмерзне заједнице Myriophyllo-Potametum развијене
су на муљевитој подлози, у дубљим деловима канала где је
дубина воде од 0,5 m до 3 m. За развој им погодује топла вода,
успоренијег тока, мада подносе и утицаје водених струја [68, 73,
72, 46]. У каналској мрежи Баната, састојине су развијене
фрагментарно у виду острва која, у дубљој води, смењују
састојине ass. Ceratophylletum demersi и ass. Myriophyllo-
Potamogetonetum pectinati. Физиогномско обележје састојинама
дају врсте рода Potamogeton (P. lucens, P. pectinatus, P. crispus,
P. perfoliatus и P. fluitans), Myriophyllum spicatum и Ceratophyllum
demersum. Едификаторске врсте Potamogeton lucens и
Myriophyllum spicatum заједно су присутне у готово свим
испитиваним састојинама.
Синморфологија ass. Myriophyllo-Potametum. Заједница
Myriophyllo-Potametum је осетљива на променљиве услове
водног режима и подложна је променама флористичког састава,
тако да се ретко срећу састојине са стабилним флористичким
саставом и структуром [68, 73, 72]. Флористички састав
заједнице, у испитиваном екосистему, чини 17 врста (табела 7,
колона 4). Општа покровност креће се од 50% до 95%.
Карактеристичан скуп чине карактеристичне врсте асоцијације
Potamogeton lucens (V1-4) и Myriophyllum spicatum (V+-2), затим
Potamogeton pectinatus (IV+-2), карактеристична врста свезе
Potamion, и пратилице Ceratophyllum demersum (V+-3),
Potamogeton fluitans (IV+-3), Lemna minor (V+-1) и Spirodela
polyrrhiza (IV+). У вертикалној структури јасно је диференциран
густ субмерзан слој изграђен од врста рода Potamogeton (P.
lucens, P. pectinatus, P. crispus и P. perfoliatus), Myriophyllum
spicatum, Elodea canadensis, Ceratophyllum demersum, Vallisneria
spiralis, Lemna trisulca и Najas marina (табела 7, колона 4).
Уколико је присутан, флотантан слој је оскудно развијен, а граде
га често појединачни примерци врста Spirodela polyrrhiza,
Salvinia natans и Hydrocharis morsus-ranae, док су Lemna minor,
Potamogeton fluitans, Lemna gibba и Trapa natans у појединим
састојинама присутне са нешто већом бројношћу и покровношћу.
Током вегетационог периода, који траје од маја до октобра,
изражена је смена аспекта, и то зелени аспект, пре цветања
едификаторских врста, и зеленоцрвени аспект у време цветања
Myriophyllum spicatum.
Биолошки спектар ass. Myriophyllo-Potametum. Анализа
биолошког спектара указује на учешће једино биљака из групе
хидрохелофита (табела 10).
Биљно-географска анализа ass. Myriophyllo-Potametum.
Састојине ass. Myriophyllo-Potametum граде биљке из групе
широке распрострањености (космополити – 52,95%;
циркумполарне биљне врсте – 23,53%; евроазијске – 11,76% и
адвентивне биљке – 11,76%) (табела 11).
Синекологија ass. Myriophyllo-Potametum. Просечна вредност
еколошког индекса за влажност станишта (F – 5,00) у
сагласности је са екологијом анализиране фитоценозе (слика 6).
Развоју састојина погодује мезо-еутрофна вода (N – 3,44),
неутралне до слабо базне реакције (R – 3,52), умерено до
релативно богата органским материјама (H – 3,52) (слика 6,
табела 12). Биљне врсте констатоване у анализираној заједници
индикатори су слабо аерисане средине (D – 4,71). На основу
минималне и максималне биоиндикаторске вредности за
садржај азотних једињења, хумуса и аерисаности може се
закључити да састојине најбоље подносе варирање ових
еколошких индекса у односу на састојине осталих констатованих
субмерзних асоцијација (слика 6). Састојине могу да поднесу
заслањеност воде (S+ – 23,53%) с обзиром на то да је
едификатор заједнице Myriophyllum spicatum толерантан на
нешто већу концентрацију соли, али је у испитиваном биотопу
присутан са малом бројношћу и покровношћу (табела 7, колона
4, графикон 3). У погледу светлосног (L – 3,45) и термичког
режима (T – 3,73), састојине ове фитоценозе дефинишу
испитиван екосистем као врло повољан за развој акватичне
вегетације. Просечна вредност еколошког индекса за
континенталност (K) износи 2,60.
Налазишта састојина ass. Myriophyllo-Potametum. Састојине
ass. Myriophyllo-Potametum констатоване су у: каналу Банатска
Паланка–Нови Бечеј (Нови Бечај, Клек, Влајковац–Кајтасово),
Кикиндском каналу (Башаид), Пловном Бегеју (Бегејци,
Житиште–Клек) и Моравици (Маргита–Барице).
Ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati Passarge 1996
Састојине ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati формиране
су у нешто дубљој води, у деловима канала где је вода споријег
тока, али подносе и утицај струјања воде. Вода, у којој се
развијају састојине ове фитоценозе, углавном садржи већу
концентрацију соли. На истраживаном терену, састојине
најчешће образују појас дужине око 10 m уз емерзну вегетацију
[46]. Ређе су састојине развијене у виду мањих острва средином
воденог огледала (деоница канала од Бегејаца до триангла код
Клека). Састојине се често, дуж канала, смењује са састојинама
ass. Najadetum minoris и ass. Ceratophylletum demersi, као и
популацијама врста Elodea canadensis, Potamogeton crispus и
Potamogeton lucens [46]. Основно физиогномско обележје
састојинама даје едификатор Potamogeton pectinatus.
Синморфологија ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati.
Флористички састав ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati
чини 21 врста са општом покровном вредношћу од 50% до 100%
(табела 7, колона 5).Карактеристичан скуп граде градитељи
заједнице Potamogeton pectinatus (V2-4) и Myriophyllum spicatum
(V+-3), карактеристична врста реда Potametalia Potamogeton
crispus (IV+-2), и врсте пратилице Lemna minor (V+-3),
Ceratophyllum demersum (IV+-3) и Spirodela polyrrhiza (IV+-1).
Састојине ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati, на
истраживаном терену, карактерише углавном, присуство само
субмерзног слоја. Поред едификаторских врста, Potamogeton
pectinatus и Myriophyllum spicatum, изузетно добро развијен
субмерзан слој граде и Elodea canadensis, Potamogeton crispus,
Potamogeton perfoliatus и Ceratophyllum demersum присутне са
већом бројношћу и покровношћу, док су врсте Potamogeton
lucens, Najas marina, Najas minor и Lemna trisulca, у
анализираним састојинама, најчешће присутне као појединачни
примерци (табела 7, колона 5). Флотантан слој, уколико је
диференциран, углавном је слабо развијен, а граде га: Lemna
minor, Spirodela polyrrhiza, Potamogeton fluitans, Lemna gibba,
Trapa natans, Salvinia natans и Hydrocharis morsus-ranae. С
обзиром на то да су састојине најчешће формиране уз
семиакватичну вегетацију, у појединим састојинама су
констатоване и емерзне врсте Butomus umbellatus, Glyceria
maxima, Marsilea quadrifolia и Ranunculus paucistamineus
присутне са малом бројношћу и покровношћу (табела 7, колона
5). Током вегетационог периода доминира зелени аспект.
Биолошки спектар ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati.
Биолошки спектар заједнице коју граде само хидрохелофите,
потврђује чињеницу да заједница припада субмерзној вегетацији
(табела 10).
Биљно-географска анализа ass. Myriophyllo-Potamogetonetum
pectinati. Анализа спектра ареалтипова указује на доминантну
присутност биљака широке распрострањености од 95,24%
(космополитске – 42,86%, циркумполарне – 28,57%, евроазијске
– 19,05% и адвентивне – 4,76%) (табела 11). Биљке из групе
флорних елемената уже распрострањености присутне су са
свега 4,76%, односно једном субсредњеевропском врстом Najas
minor.
Синекологија ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati.
Еколошка анализа указује на хидрофитски карактер испитиваних
састојина (F – 5,00) које се развијају у неутралној до слабо
алкалној води (R – 3,60), мезо-еутрофној (N – 3,52) са средњим
садржајем органских једињења (H – 3,36), умерено до слабо
аерисаној (D – 4,57) (слика 6, табела 12). Развоју састојине ass.
Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati погодује заслањена вода
(S+ – 19,05%) (графикон 3). Њихова распрострањеност
условљена је саставом околног земљишта, односно развијене су
најчешће на деоницама канала где се у околини налази
заслањено земљиште (слатине). Просечна вредност еколошког
индекса за осветљеност (L – 3,44) и температуру воде (T –
3,61)индицира да се састојине развијају у условима повољног
светлосног режима и у умерено топлој до топлој води. Састојине
заједнице класастог кроцња и чешљастог мресњака, иако су
прилагођене варирању температуре воде, имају најнижу
вредност овог еколошког индекса у поређењу са средњим
вредностима овог еколошког индекса осталих констатованих
заједница истраживаног екосистема што упућује на констатацију
да се састојине ове заједнице развијају у нешто хладнијој,
дубљој води или у води нешто бржег протока у односу на
састојине других констатованих заједница (слика 6, табела 12).
Просечна вредност еколошког индекса за континенталност (K)
износи 2,74.
Налазишта састојина ass. Myriophyllo-Potamogetonetum
pectinati. Састојине ass. Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati
забележене су у: каналу Банатска Паланка–Нови Бечеј (Нови
Бечеј, Меленци, Клек, Ботош, Влајковац–Кајтасово), Златици
(Падеј), Кикиндском каналу (Иђош, Башаид), Пловном Бегеју
(Бегејци, Житиште, Житиште–Клек) и Моравици (Маргита).
Ass. Najadetum minoris Ubrizsy (1948) 1961
Састојине фитоценозе Najadetum minoris фрагментарно су
развијене образујући острва у нешто дубљој води канала, на
муљевитој подлози уз емерзну вегетацију. Често се, дуж канала,
смењују са састојинама ass. Myriophyllo-Potamogetonetum
pectinati. Ова заједница је ретка у испитиваном екосистему и
ограничене је распрострањености. Често су њене састојине, у
испитиваном екосистему, развијене у деловима канала са
индустријским загађењима [46]. Флористичко, физиогномско и
ценобиотичко обележје заједници даје едификаторска врста
Najas minor.
Синморфологија ass. Najadetum minoris. Састојине су
сиромашне врстама, а флористички састав заједнице чини 13
врста (табела 7, колона 6). Општа покровност биљног покривача
је од 80% до 100%. Карактеристична врста асоцијације Najas
minor присутна је са великом бројношћу и покровношћу (V3-4).
Карактеристичан скуп чине едификатор Najas minor, затим
Potamogeton pectinatus (V+-3), карактеристична врста свезе
Potamion, и пратилице Lemna minor (V+-4) и Spirodela polyrrhiza
(V+-1). Двослојност састојина је слабо изражена. Густ, субмерзан
слој граде: Najas minor, Potamogeton pectinatus, Myriophyllum
spicatum, Potamogeton crispus, Potamogeton pusillus, Najas marina
и Ceratophyllum demersum. Флотантан слој најчешће је слабије
развијен, а чине га: Lemna minor, Spirodela polyrrhiza, Lemna
gibba, Salvinia natans, Potamogeton fluitans и Trapa natans (табела
7, колона 6).Аспективност током вегетационог периода није јасно
изражена.
Биолошки спектар ass. Najadetum minoris. Састојине ass.
Najadetum minoris граде само хидрохелофите широке
распрострањености (табеле 10, 11).
Биљно-географска анализа ass. Najadetum minoris. У
састојинама ове фитоценозе, највећа је заступљеност
космополитских (61,55%), затим циркумполарних врста (23,07%),
док су најмање присутне биљке из евроазијске групе флорних
елемената (15,38%) међу којима је едификатор заједнице Najas
minor (табела 11).
Синекологија ass. Najadetum minoris. Еколошка анализа
показује да се састојине ове акватичне заједнице (F – 5,00)
развијају у мезотрофној води (N – 2,99), неутралне до слабо
базне хемијске реакције (R – 3,67) (слика 6, табела 12).
Састојине су осетљиве на промену pH вредности воде (слика 6).
Поређењем средњих вредности еколошког индекса за садржај
азота и азотних једињења свих констатованих заједница,
заједнице мале подводнице имају најнижу вредност овог
еколошког индекса, тј. састојине се развијају у води са мањим
садржајем минералних материја него што је то случај са
састојинама других забележених заједница (табела 12). Развоју
састојина погодује умерено до слабо аерисана вода (D – 4,69) са
средњим садржајем органских једињења (H – 3,30). Састојине
ове фитоценозе могу да поднесу и извесну количину соли у
води. Врста Potamogetom pectinatus присутна је са великом
бројношћу и покровношћу, док су са мањом бројношћу и
покровношћу заступљене Myriophyllum spicatum и Najas marina
индикатори заслањених станишта (S+ – 23,08%) (графикон
3).Просечне вредности еколошких индекса за осветљеност (L –
3,38) и температуру станишта (T – 3,80) указују да се састојине
најбоље развијају у условима полусенке и у топлој води. Средња
вредност еколошког индекса за континенталност (K) износи 2,37.
Налазишта састојина ass. Najadetum minoris. Састојине ass.
Najadetum minoris констатоване су у каналу Банатска Паланка–
Нови Бечеј (Клек), Кикиндском каналу (Башаид) и Пловном
Бегеју (Бегејци, Житиште, Житиште–Клек).
Ass. Najadetum marinae Fukarek 1961
Састојине субмерзне, укорењене заједнице морске подводнице
Najadetum marinae, у каналима ОКМ Хс ДТД у Банату, развијене
су фрагментарно у виду острва, у дубљој води канала. Њена
распрострањеност условљена је прилагођеношћу
едификаторске врсте Najas marina на повећану концентрацију
соли у води. Састојине се често смењују са врстом Potamogeton
pectinatus [46]. У Словачкој је примећено да се састојине ове
заједнице, поред врсте Potamogeton pectinatus, смењују и са
врстом Potamogeton pusillus [93]. Доминантно учешће у
састојинама има едификатор Najas marina.
Синморфологија ass. Najadetum marinae. Састојине су
флористички веома сиромашне врстама. Флористички састав
заједнице чини свега 10 врста са општом покровношћу од 50%
до 70% (табела 7, колона 7). Градитељ заједнице Najas marina
(V3) са врстама пратилицама, Lemna minor (IV+-1), Ceratophyllum
demersum (IV+-1) и Trapa natans (IV+), чини карактеристичан
скуп. Састојине одликује углавном једнослојност. Добро развијен
субмерзни слој граде: Najas marina, Potamogeton pectinatus,
Potamogeton crispus, Myriophyllum spicatum, Ceratophyllum
demersum и Elodea nuttallii (табела 7, колона 7). Уколико је у
неким састојинама присутан флотантан слој, он је веома оскудно
развијен, а граде га углавном појединачним примерци врста
Lemna minor, Trapa natans, Spirodela polyrhhiza и Nymphoides
flava. Током вегетационог периода није јасно уочљива смена
аспеката.
Биолошки спектар ass. Najadetum marinae. Анализа животних
форми биљака потврђује да је заједница хидрофитског
карактера с обзиром на то да њене састојине граде само
хидрохелофите које припадају флорним елементима широке
распрострањености (табеле 10, 11).
Биљно-географска анализа ass. Najadetum marinae. У
анализираним састојинама је најзаступљенији космополитски
флорни елемент са 60,00% (6 таксона). Следи евроазијски са
20,00% (2 таксона), док су најмање присутни циркумполарни и
адвентивни флорни елементи сваки са по 10,00%, односно
сваки заступљен са једним таксоном (табела 11).
Синекологија ass. Najadetum marinae. Састојине анализиране
фитоценозе су хидрофитског карактера (F – 5,00), а њиховом
развићу погодује вода слабо базне хемијске реакције (R – 3,74)
(слика 6, табела 12). Ова заједница има највећу боиндикаторску
вредности за pH средине у поређењу са средњим вредностима
овог еколошких индекса свих констатованих заједница
истраживаног екосистема што указује да су њене састојине
развијене на деловима канала са интензивнијом органском
продукцијом (табела 12). Њене састојине најбоље подносе
варирање pH вредности воде од осталих констатованих
субмерзних фитоценоза (слика 6). Развоју састојина погодује
еутрофна вода (N – 3,73). Састојине ass. Najadetum marinae
развијају се у повољно аерисаној води (D – 4,06) са најнижим
садржајем хумуса (H – 2,91) у поређењу са осталим
констатованим заједницама акватичне и семиакватичне
вегетације испитиваног екосистема с обзиром на то да има
најниже вредности ових еколошких индекса (табела 12). Развоју
састојина погодује заслањена вода јер је едификатор заједнице
врста Najas marina прилагођена на нешто већу концентрацију
соли у води (S+ – 40,00%) (графикон 3). На основу просечних
вредности еколошких индекса за осветљеност (L – 3,32) и
температуру средине (T – 3,95) може се закључити да развоју
састојина погодују места са повољним светлосним и термичким
режимом. Састојине су веома осетљиве на промену интензитета
светлости с обзиром на то да имају најмању варијабилност овог
еколошког индекса (минимум = 3,27; максимум = 3,42)од осталих
забележених субмерзних асоцијација (слика 6). Средња
вредност еколошког индекса за континенталност (K) износи 2,43.
Налазишта састојина ass. Najadetum marinae. Састојине ass.
Najadetum marinae констатоване су једино у каналу Банатска
Паланка–Нови Бечеј (Ботош, Јарковац, Влајковац).
Ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis Lazić 2006
Састојине заједнице потопљене ресине и обичне валиснерије
најчешће су развијене неколико метара од обале, у дубљој води
(0,5–1,5 m), где образују појас широк и до 5 m [46]. Ређе су
формиране непосредно уз емерзну вегетацију. Њиховом развоју
погодују осветљена места са муљевитом подлогом и нешто
бржом, топлијом водом. Основно физиогномско обележје овој
заједници дају Vallisneria spiralis и Ceratophyllum demersum.
Синморфологија ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum
spiralis. Флористички састав заједнице чини 18 врста опште
покровности од 30% до 90% (табела 7, колона 8). Едификатори
заједнице Vallisneria spiralis (V3-4)и Ceratophyllum demersum (V1-
3) са врстама пратилицама, Lemna minor (V+-1) и Spirodela
polyrrhiza (IV+-2), чине карактеристичан скуп. Састојине
карактерише двослојност. Густо развијен субмерзан слој граде:
Vallisneria spiralis, Ceratophyllum demersum, Elodea canadensis,
Myriophyllum spicatum, Lemna trisulca, Najas marina, Najas minor и
врсте рода Potamogeton (P. pectinatus, P. crispus и P. perfoliatus),
док је флотантан слој слабије развијен, а изграђују га: Lemna
minor, Spirodela polyrrhiza, Lemna gibba, Salvinia natans, Trapa
natans, Hydrocharis morsus-ranae, Potamogeton fluitans и Azolla
filiculoides (табела 7, колона 8). Смена аспеката током
вегетационог периода није јасније изражена. Зелена боја
субмерзног слоја састојина потиче од едификатора Vallisneria
spiralis.
Биолошки спектар ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum
spiralis. Анализа животних форми указује на апсолутну
доминацију хидрофита (табела 10).
Биљно-географска анализа ass. Ceratophyllo demersi-
Vallisnerietum spiralis. Анализа спектра ареалтипова показује
доминацију биљака из групе флорних елемената широке
распрострањености (космополитски – 50,00%, циркумполарни –
16,67%, евроазијски – 16,67% и адвентивни флорни елементи –
16,67%) (табела 11). Градитељ заједнице Vallisneriа spiralis
припада адвентивном флорном елементу и инвазивна је врста
за подручје Војводине [26].
Табела 7. Синтетска табела класе Potametea Tx. et Prsg. 1972.
Слика 6. Еколошка анализа констатованих састојина
субмерзне вегетације
Синекологија ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis.
Састојине акватичне заједнице Ceratophyllo demersi-
Vallisnerietum spiralis (F – 5,00) прилагођене су на слабо
аерисану воду (D – 4,86), са средњим садржајем хранљивих (N –
3,24) и органских материја (H – 3,28), неутралне хемијске
реакције (R – 3,03) (слика 6, табела 12). Од свих забележених
субмерзних асоцијација, ова има најнижу вредност еколошког
индекса за хемијску реакцију станишта (R), а њене састојине не
подносе већа варирања садржаја азотних материја (N) и већу
концентрацију соли у води (S+ – 22,22%) (табела 12, слика 6,
графикон 3). Развоју састојина погодују услови полусенке (L –
3,32) и топла вода (T – 4,24) што потврђују средње вредности
ових еколошких индекса. Иако заједница припада субмерзном
типу вегетације, њене састојине добро подносе варирање
интензитета светлости – L (минимум = 3,12; максимум = 3,55)
(слика 6).Просечна вредност еколошког индекса за
континенталност (K) од 1,94 је уједно и најнижа вредност овог
индекса у поређењу са средњим вредностима истог индекса
осталих анализираних заједница (табела 12). Субедификатор
заједнице Ceratophyllum demersum индиферентан је према овом
еколошком индексу.
Налазишта састојина ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum
spiralis. Састојине ass. Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis
констатоване су у: каналу Банатска Паланка–Нови Бечеј (Клек,
Јерменовци, Влајковац–Кајтасово) и Кикиндском каналу
(Кикинда, Бочар, Ново Милошево, Башаид). Најразвијеније су у
Кикиндском каналу на деоници од Кикинде до Башаида.
5.2. Флотантна вегетација
Флотантну вегетацију хидромелиорационих објеката на подручју

Баната граде састојине 9 заједница: Lemno-Spirodeletum W.
Koch 1954, Müller et Görs 1960, Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae
Slavnić 1956, Lemnetum (minori)-gibbae Miyawaki et J. Tx. 1960,
Lemno minoris-Azolletum filiculoides Br.-Bl. 1952, Hydrocharidetum
morsus-ranae Van Langendonck 1935, Ass. Potametum nodosi
Soó (1928) 1960, Segal 1964, Nymphaeetum albo-luteae Nowinski
1928 subass. nupharetosum Soó 1973, Nymphoidetum peltatae
(Allorge 1922) Obred. et Müller 1960 и Trapetum natantis Müller et
Görs 1960.
Ass. Lemno-Spirodeletum W. Koch 1954, Müller et Görs 1960
Флотантна, неукорењена заједница мале сочивице и брадате
спироделе једна је од доминантнијих вегетација овог типа у
каналској мрежи Баната (слика 15). Састојине најчешће
формирају широк појас, дуг неколико стотина метара, који је у
контакту са семиакватичном вегетацијом [46]. Састојине се, у
виду мањих острва, развијају у плићој води уз емерзну
вегетацију, у увалама где је вода мирнија и у близини
хидромелиорационих објеката. С обзиром на то да заједница
припада неукорењеном типу вегетације, водене струје делове
састојина откидају, па се оне ређе налазе и у нешто дубљој води
у виду мањих или већих острва. Доминантно учешће у
састојинама имају градитељи заједнице Lemna minor и Spirodela
polyrhhiza.
Синморфологија ass. Lemno-Spirodeletum. Флористички састав
асоцијације чини 19 врста (табела 8, колона 1). Општа
покровност биљног покривача је од 80% до 100%.
Карактеристичне врсте заједнице Lemna minor (V+-5) и Spirodela
polyrrhiza (V+-4) заједно са карактеристичним врстама свезе
Lemnion minoris Ceratophyllum demersum (V+-5) и Lemna gibba
(IV+-3) те пратилицом Trapa natans (IV+) граде карактеристичан
скуп. Састојине одликује јасна двослојност. Флотантан слој,
поред едификатора заједнице, граде и Lemna gibba, Trapa
natans, Salvinia natans, Potamogeton fluitans, Hydrocharis morsus-
ranae и Azolla filiculoides (табела 8, колона 1).Субмерзан слој је
добро развијен, а у њему доминира Ceratophyllum demersum.
Поред њега у овом слоју се могу наћи и: Najas marina, Elodea
canadensis, Myriophyllum spicatum, Elodea nuttallii, Vallisneria
spiralis, врсте рода Potamogeton (P. pectinatus, P. crispus и P.
perfoliatus) и Lemna trisulca. Смена аспеката заједнице Lemno-
Spirodeletum није јасно изражена. Састојине, обрастајући
слободну водену површину, формирају густ зелен покривач
једноличаног изгледа. У јесен, када доминантне биљке губе
хлорофил, састојине постају беличасте.
Биолошки спектар ass. Lemno-Spirodeletum. У грађи ове
фитоценозе учествују само хидрохелофите које припадају групи
флорних елемената широке распрострањености (табеле 10, 11).
Биљно-географска анализа ass. Lemno-Spirodeletum. Спектар
ареалтипова показује знатну доминацију космополитских
биљака са 47,37%. Следе их адвентивне биљке са 21,05%, док
су најмање заступљене биљке циркумполарне (15,79%) и
евроазијске (15,79%) групе флорних елемената што је очекивано
с обзиром на то да је реч о акватичном екосистему у коме
владају релативно уједначени услови животне средине (табела
11).
Синекологија ass. Lemno-Spirodeletum. Састојина се развијају у
мезо-еутрофној (F – 5,00; N – 3,56), слабо аерисаној води (D –
4,80), неутралне хемијске реакције (R – 3,36), средње до
релативно богатој органским материјама (H – 3,54) (слика 10,
табела 12). Анализа еколошког индекса за салинитет станишта
(S) показује да 26,32% врста, које граде анализирану
фитоценозу, подноси извесну заслањеност воде (графикон 3).
Састојине се развијају у топлој води (T – 3,87) и на добро
осветљеним местима, али подносе и извесну засенчености од
стране емерзне вегетације (L – 3,69). Заједница има најмању
варијабилност за осветљеност станишта (минимум = 3,59;
максимум = 3,79) тј. осетљивија је на велике промене
интензитета светлости у односу на остале констатоване
флотантне фитоценоза (слика 10). Просечна вредност
еколошког индекса за континенталност (K) износи 2,36 што
указује да развој састојина није климатски условљен.
Налазишта састојина ass. Lemno-Spirodeletum. Састојине ass.
Lemno-Spirodeletum констатоване су у: каналу Банатска
Паланка–Нови Бечеј (Нови Бечеј, Меленци, Михајлово, Клек,
Лазарево, Лукићево, Ботош, Влајковац, Ритишево, Потпорањ,
Гребенац, Кајтасово), Златици (Врбица, Црна Бара, Падеј,
Сајан–Падеј), Кикиндском каналу (Сајан, Иђош, Кикинда, Бочар,
Ново Милошево, Башаид), Старом Бегеју (Српски Итебеј,
Банатски Двор, Јанков Мост), Пловном Бегеју (Бегејци,
Житиште–Клек), каналу Бегеј (Мужља, Ечка, Стајићево), Тамишу
(Томашевац) и Моравици (Барице).
Ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić 1956
Састојине заједнице пливајуће салвиније и брадате спироделе
најчешће образују дугачки појас уз састојине семиакватичне
вегетације, а ређе граде мања острва. Њиховом развоју погодују
топла и осунчана места, заштићена од ветра, где је вода плитка
и мирнија (увале, близина хидромелиорационих објеката и др.).
Струјање воде лако откида делове састојина и разноси их лако и
брзо, па се могу наћи, у виду мањих или већих острва, и у
дубљој води. При повољном температурном и светлосном
режиму, састојине понекад прекрију готово читаво водено
огледало [46]. Састојине су фрагментарно развијене у оквиру
састојина других макрофитских заједница као што су Trapetum
natantis и Hydrocharidetum morsus-ranae и др. Густе розете Trapa
natans успоравају кретање воде и стварају услове погодне за
развој ове фитоценозе [72]. Уз доминантне врсте Salvinia natans
и Spirodela polyrhhiza често се развија и једна од најситнијих
цветница Lemna minor.
Синморфологија ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae.
Састојине заједнице Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae гради 16
врста са општом покровном вредношћу биљног покривача од
80% до 100% (табела 8, колона 2). Едификатори заједнице
Salvinia natans (V3-5) и Spirodela polyrhhiza (V+-4) са
карактеристичним врстама свезе Lemnion minoris, Ceratophyllum
demersum (V+-3), Lemna minor (IV+-2) и Lemna gibba (IV+-2),
чине карактеристичан скуп. Састојине карактерише двослојност.
Флотантан слој граде Salvinia natans, Spirodela polyrhhiza, Lemna
minor, Lemna gibba, Hydrocharis morsus-ranae, Potamogeton
fluitans, Trapa natans и Azolla filiculoides, док је субмерзан слој
углавном изграђен од Ceratophyllum demersum, а врсте
Vallisneria spiralis, Myriophyllum spicatum, Elodea canadensis, и
врсте рода Potamogeton (P. pectinatus, P. lucens и P. crispus)
најчешће су појединачне (табела 8, колона 2). У плићим
деловима канала, ближе обали, присутна је емерзна врста
Butomus umbellatus. У односу на остале флотантне заједнице,
ова заједница се одликује најдужим вегетационим периодом који
траје од априла до новембра, а максимум развоја достиже у
августу када састојине, у виду густог зеленог тепиха, прекривају
површину воде [60, 40, 46]. Током пролећног и летњег аспекта,
зелена боја састојина потиче од градитеља заједнице, док у
јесен састојине попримају сивкасту боју.
Биолошки спектар ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae.
Биолошки спектар показује да у грађи састојина учествују само
хидрохелофите широке распрострањености (табеле 10, 11).
Биљно-географска анализа ass. Salvinio-Spirodeletum
polyrrhizae. У спектру ареалтипова доминирају космополитске
(37,50%) и циркумполарне биљке (25,00%). Евроазијске и
адвентивне врсте, у састојинама ове фитоценозе, нешто су
мање заступљене, свака са по 18,75% (табела 11).
Синекологија ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae. Састојине
анализиране фитоценозе граде само хидрофите (F – 5,00)
(слика 10). Поређењем средњих вредности еколошког индекса
за хемијску реакцију средине (R) свих констатованих заједница
акватичне и семиакватичне вегетације каналске мреже на
подручју Баната, ова асоцијација има најнижу вредност овог
еколошког индекса (R – 2,83) која сведочи о средини неутралне
хемијске реакције (табела 12). Састојине се развијају у
мезотрофној води (N – 3,31), релативно богатој органским
материјама (H – 3,71) која је слабо аерисана (D – 4,89) и нису
прилагођене на заслањеност воде (слика 10, табела 12,
графикон 3). Састојине не подносе већа варирања садржаја
органских једињења у води (H) на шта упућују минимална и
максимална вредност за овај еколошки индекс (слика 10).
Погодује им осветљено или слабо засенчено станиште (L – 4,11)
где је вода топла (T – 4,51). Ова заједница има највеће
вредности еколошких индекса за осветљеност и температуру
станишта у поређењу са средњим вредностима ових еколошких
индекса свих констатованих заједница (табела 12). Ово упућује
на то да јој, за разлику од других констатованих заједница,
погодују топлија вода и осунчанија места. Вода, као животна
средина, ублажила је услове континенталне климе истраживаног
подручја што потврђује средња вредност еколошког индекса за
континенталност (K – 2,61).
Налазишта састојина ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae.
Састојине ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae констатоване су
у: каналу Банатска Паланка–Нови Бечеј (Меленци, Михајлово,
Клек, Лазарево, Јерменовци, Кајтасово), Златици (Падеј),
Кикиндском каналу (Сајан, Иђош, Кикинда, Бочар, Ново
Милошево, Башаид), Старом Бегеју (Банатски Двор, Јанков
Мост) и каналу Бегеју (Стајићево).
Ass. Lemnetum (minori)-gibbae Miyawaki et J. Tx. 1960
Састојине мале и грбаве сочивице, на истраживаном подручју,
развијене су фрагментарно у виду мањих острва, непосредно уз
ивицу канала где су у контакту са семиакватичном вегетацијом
[46]. Погодно место за развој састојина су делови канала где је
вода мирнијег тока, топла и дубине до пола метра.
Синморфологија ass. Lemnetum (minori)-gibbae. Флористички
састав заједнице чини 20 врста са општом покровном
вредношћу од 70% до 100% (табела 8, колона 4).
Карактеристичан скуп чине карактеристичне врсте заједнице
Lemna gibba (V3-4) и Lemna minor (V+-3), карактеристичне врсте
свезе Lemnion minoris Ceratophyllum demersum (V1-4), Salvinia
natans (V+-1)и Spirodela polyrrhiza (IV+-1), те врста пратилица
Potamogeton crispus (IV+). Међу врстама пратилицама
доминирају субмерзне хидрофите. Састојине карактерише
двослојна структура. Богат флотантан слој граде едификатори
заједнице Lemna gibba и Lemna minor, а поред њих и Salvinia
natans, Spirodela polyrrhiza, Potamogeton fluitans, Hydrocharis
morsus-ranae, Trapa natans и Nuphar luteum. Субмерзан слој је
изузетно богат врстама које одликује релативно висок степен
присутности и покровне вредности (табела 8, колона 4). Овај
слој изграђују: Lemna trisulca, Ceratophyllum demersum,
Potamogeton crispus, Myriophyllum spicatum, Potamogeton
pectinatus, Vallisneria spiralis, Elodea canadensis, Najas minor,
Elodea nuttallii, Najas marina и Utricularia australis. С обзиром на
то да је ова заједница у контакту са емерзном вегетацијом, у
њеном флористичком саставу присутна је и емерзна Sagittaria
sagittifolia. Флористичко, физиогномско и ценобиотичко обележје
заједници дају флотантне едификаторске врсте Lemna gibba и
Lemna minor. Заједница је кратког вегетационог периода који
почиње крајем пролећа, а оптималан развој достиже почетком
лета. Смена аспеката током вегетационог периода није јасно
изражена.
Биолошки спектар ass. Lemnetum (minori)-gibbae. Анализом
животних форми врста, констатованих у састојинама мале и
грбаве сочивице, уочљиво је присуство само хидрохелофита
широке распрострањености (табеле 10, 11).
Биљно-географска анализа ass. Lemnetum (minori)-gibbae.
Међу врстама које изграђују састојине ове заједнице
најзаступљеније су биљке космополитског флорног елемента
(40,00%). Следе их биљке евроазијског (25,00%) и
циркумполарног флорног елемента (20,00%) (табела 11).
Адвентивне врсте су најмање заступљене (15,00%), а
представљене су врстама Vallisneria spiralis, Elodea canadensis и
Elodea nuttalllii које су у фази интензивног ширења у ОКМ Хс ДТД
и окарактерисане су као инвазивне за подручје Војводине [46,
26].
Синекологија ass. Lemnetum (minori)-gibbae. Развоју састојина
погодују места са повољним светлосним (L – 3,70) и
температурним режимом (T – 4,21) где је вода неутралне до
слабо базне хемијске реакције (F – 5,00;R – 3,48), умерено до
релативно богата минералним (N – 3,67) и органским
једињењима (H – 3,60), слабо аерисана (D – 4,88) и
незаслањена (S+ – 20,00%)(слика 10, табела 12, графикон 3). Од
свих забележених флотантних заједница, ова се развија у води
са највишом вредношћу pH и има најнижу средњу вредност
еколошког индекса за континенталност (K – 2,02) (табела 12).
Састојинама су осетљиве на велика варирања pH вредности (R)
и аерисаност воде (D) с обзиром на то да имају најмању
варијабилност за ове биоиндикаторске вредности (слика 10).
Налазишта састојина ass. Lemnetum (minori)-gibbae. Састојине
ass. Lemnetum (minori)-gibbae су, на истраживаном терену, ретке
и констатоване су у каналу Банатска Паланка–Нови Бечеј (Нови
Бечеј, Меленци, Клек, Лазарево, Ботош) и Кикиндском каналу
(Ново Милошево, Башаид).
Ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides Br.-Bl. 1952
Састојине ове заједнице су развијене у виду острва или
формирају узак појас вегетације уз емерзну вегетацију (слика 7).
Погодно место за развој састојине налазе углавном на местима
заштићеним од ветра уз обале канала и у близини
хидромелиорационих објеката. Развоју састојина погодује плића,
споротекућа или мирна, устајала и топла вода. Основно
физиогномско обележје састојинама даје адвентивна врста
Azolla filiculoides која је окарактерисана и као инвазивна врста за
подручје Војводине [26]. С обзиром на то да је Azolla filiculoides,
као врста пратилица, забележена у бројним састојинама
акватичних фитоценоза констатованих у каналској мрежи Баната
могуће је њено даље ширење каналима Хс ДТД [46].
Слика 7. Састојине ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides на
каналу Банатска Паланка–Нови Бечеј код Кајтасова
Синморфологија ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides.
Флористички састав заједнице чини 11 врста са општом
покровном вредношћу од 95% до 100% (табела 8, колона 5).
Карактеристичан скуп чине едификатор Azolla filiculoides (V2-4) и
субедификатор Lemna minor (V2-3) са карактеристичним
врстама свезе Lemnion minoris Lemna gibba (IV1-3) и
Ceratophyllum demersum (IV+-3). У плићим деловима канала, у
вертикалној структури ове заједнице уочљива је једнослојност.
Густ флотантан слој поред градитеља заједнице, образују и
Lemna gibba, Spirodela polyrrhiza, Salvinia natans, као и
појединачни примерци врсте Trapa natans (табела 8, колона 5). У
нешто дубљој води, поред флотантног, формиран је и субмерзни
слој кога изграђују врсте Ceratophyllum demersum, Elodea
canadensis, Potamogeton crispus, Myriophyllum spicatum и
Vallisneria spiralis. Биљни покривач испитиване фитоценозе
развија се од краја маја до краја октобра, а максимум развоја
достиже од јуна до септембра [60,46]. Смена аспеката је веома
изражена. Аспективност је условљена присуством градитеља
Azolla filiculoides која је у симбиози са алгом Anabaena azollae од
које потиче боја састојина. Могуће је разликовати три аспекта:
пролећни зелени, летњи љубичастозелени и јесењи
тамнољубичасти. Смена аспеката уочљива је и током истог
годишњег доба између састојина развијених на местима
различитог интензитета светлости. Код састојина изложених
дејству интензивне светлости доминира љубичаста боја, док код
састојина развијених у сенци превладава зелена боја.
Биолошки спектар ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides. У
биолошком спектру анализиране заједнице заступљене су само
биљке из групе хидрохелофита (табела 10).
Биљно-географска анализа ass. Lemno minoris-Azolletum
filiculoides. Биљно-географска анализа показује да састојине ass.
Lemno minoris-Azolletum filiculoides изграђују само биљке широке
распрострањености (космополитске – 45,46%, адвентивне –
27,27% , циркумполоарне – 18,18%, евроазијске – 9,09%)
(табела 11).
Синекологија ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides.
Састојине ове акватичне фитоценозе развијају се на добро
осветљеним или мање-више засенченим места уз емерзну
вегетацију (L – 3,79), где је вода топла (F – 5,00;T – 4,01), слабо
аерисана (D – 4,91), незаслањена (S+ – 9,09%), мезо-еутрофног
карактера (N – 3,69), неутралне хемијске реакције (R – 3,30) и
средње до релативно богата хумусом (H – 3,51) (слика 10,
табела 12, графикон 3). Састојине слабије подносе варирање
аерисаности воде (D) (слика 10). Просечна вредност еколошког
индекса за континенталност (K) износи 2,16. Едификатор
заједнице Azolla filiculoides индиферентан је према овом
еколошком индексу.
Налазишта састојина ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides.
Састојине ass. Lemno minoris-Azolletum filiculoides су ретке у
ОКМ Хс ДТД у Банату, и констатоване су једино у каналу
Банатска Паланка–Нови Бечеј (Ботош, Влајковац–Кајтасово,
Кајтасово).
Ass. Hydrocharidetum morsus-ranae Van Langendonck 1935
Заједница Hydrocharidetum morsus-ranae припада флотантном,
неукорењеном типу водене вегетације, али понекад у веома
плиткој води може доћи до укорењавања едификаторске врсте
Hydrocharis morsus-ranae [46]. Погодно место за развој састојине
налазе у деловима канала заштићеним од ветра, углавном уз
емерзну вегетацију, на местима где је вода успореног тока,
плитка и топла, а дно муљевито. Састојине образују мања
острва пречника 2–3 m и обично су развијене између састојина
других акватичних фитоценоза [46]. Доминантно ценобиотичко
учешће у овој вегетацији има Hydrocharis morsus-ranae.
Синморфологија ass. Hydrocharidetum morsus-ranae.
Флористички састав асоцијације чини 12 врста (табела 8, колона
7). Општа покровност биљног покривача је 70%–100%. Поред
едификатора заједнице Hydrocharis morsus-ranae, који има
високе вредности бројности и покровности (V3-5),
карактеристичан скуп граде и Lemna minor (V+-1) и Spirodela
polyrrhiza (V+), карактеристичне врсте реда Hydrocharitetalia, и
пратилица Ceratophyllum demersum (IV+-3). У вертикалној
структури састојина издвајају се два слоја. У флотантнтном слоју
доминира Hydrocharis morsus-ranae, а између његових листова
налазе се углавном појединачни примерци флотантних биљака
Lemna minor, Spirodela polyrrhiza, Salvinia natans, Lemna gibba,
Potamogeton fluitans, Azolla filiculoides и Trapa natans. У
субмерзном слоју доминира Ceratophyllum demersum, а присутне
су и Lemna trisulca, Potamogeton pectinatus и Potamogeton crispus
са малом бројношћу и покровношћу (табела 8, колона 7). Током
вегетационог периода, уочљив је зелени, ранопролећни аспект,
који потиче од тамнозелених, сјајних листова едификаторске
врсте, а током лета бива, у време цветања Hydrocharis morsus-
ranae, прошаран његовим белим цветовима.
Биолошки спектар ass. Hydrocharidetum morsus-ranae.
Анализом животних форми врста констатованих у састојинама
ass. Hydrocharidetum morsus-ranae уочљива је апсолутна
доминација врста из групе хидрохелофита (табела 10).
Биљно-географска анализа ass. Hydrocharidetum morsus-
ranae. Биљно-географска анализа указује да у грађи
анализиране заједнице учествују само биљке из групе флорних
елемената широке распрострањености (табела 11).
Најзаступљенија је космополитска група флорних елемената са
58,33% (7 таксона). Следе их циркумполарна и евроазијска
група свака присутна са 16,67% (са 2 таксона). Евроазијској
групи флорних елемената припада едификатор заједнице
Hydrocharis morsus-ranae. Од адвентивних врста констатована је
само Azolla filiculoides (8,33%).
Синекологија ass. Hydrocharidetum morsus-ranae. Погодно
место за развој, састојине белог жабогриза налазе на умерено
осветљеним местима (L – 3,38) и у топлој до изразито топлој
води (F – 5,00; T – 4,49), неутралне pH вредности (R – 3,16),
еутрофној тј. богатој једињењима азота (N – 3,81) и умерено
богатој органским материјама (H – 3,33) (слика 10, табела 12).
Констатоване биљне врсте у анализираној заједници индикатори
су слабо аерисане (D – 4,93) и незаслањене средине (S+ –
8,33%) (графикон 3).Састојине ове фитоценозе, од свих
забележених флотантних заједница најбоље подносе већа
варирања дисперзности воде (слика 10). Просечна вредност
Налазишта састојина ass. Hydrocharidetum morsus-ranae.
Састојине ass. Hydrocharidetum morsus-ranae, на истраживаном
подручју, констатоване су у: каналу Банатска Паланка–Нови
Бечеј (Нови Бечеј, Клек, Лазарево, Лукићево, Ботош, Јарковац),
Златици (Црна Бара, Јазово), Кикиндском каналу (Сајан, Иђош,
Кикинда, Бочар, Ново Милошево), Пловном Бегеју (Бегејци,
Житиште–Клек), Моравици (Маргита–Барице).
Ass. Potametum nodosi Soó (1928) 1960, Segal 1964
Састојине речног мресњака често су последњи појас флотантне
вегетације ка средини канала (слика 8). Развијене су у дубљој
води где најчешће, дуж канала, образују мање или веће оазе
између састојина других акватичних фитоценоза (Lemno-
Spirodeletum, Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum,
Elodeetum canadensis, Ceratophylletum demersi). На деоници
Банатски Двор–Јанков Мост, на Старом Бегеју, састојине ове
заједнице смењују се са великим популацијама Potamogeton
pectinatus и Ceratophyllum demersum [46]. Састојине су ређе
развијене ка обали где су у контакту са семиакватичном
вегетацијом (Scirpo-Phragmitetum, Typhetum angustifoliae,
Glycerietum maximae). Основно физиогномско обележје
заједници даје едификатор Potamogeton fluitans.
Слика 8. Састојине ass. Potametum nodosi на каналу Банатска
Паланка–Нови Бечеј код Михајлова
Синморфологија ass. Potametum nodosi. У флористички састав
заједнице улази 19 врста са општом покровном вредности од 50
до 100% (табела 7, колона 1). Карактеристичан скуп граде
Potamogeton fluitans (V2-5), затим Myriophyllum spicatum (IV+-3) и
Potamogetom crispus (IV+-1), карактеристичне врсте реда
Potametalia, као и врсте пратилице Ceratophyllum demersum
(V+-3),Lemna minor (V+-3) и Spirodela polyrrhiza (V+-1). Састојине
се одликују изразитом двослојном структуром. Флотантан слој
формирају Potamogeton fluitans, Lemna minor, Spirodela
polyrrhiza, Lemna gibba, Trapa natans, Hydrocharis morsus-ranae,
Salvinia natans и Nuphar luteum. Субмерзан слој је изразито
добро развијен. Доминантано је учешће Ceratophyllum
demersum, а поред њега овај слој граде и: Myriophyllum spicatum,
Elodea canadensis, Lemna trisulca, Najas marina, Vallisneria spiralis
те врсте рода Potamogeton (P. perfoliatus, P. crispus, P. pectinatus
и P. lucens) (табела 7, колона 1). У флористичком саставу
заједнице забележено је присуство и емерзне врсте Sagittaria
sagittifolia. У сезонској динамици састојина јасно су уочљиви
пролећни зелени и летњи тамнозелени до црвеносмеђи аспект
који потиче од листова едификатора заједнице Potamogeton
fluitans.
Биолошки спектар ass. Potametum nodosi. Заједницу
Potametum nodosi граде биљке из групе хидрохелофите што
указује на њен хидрофитски карактер (табела 10).
Биљно-географска анализа ass. Potametum nodosi. Анализа
ареалтипова показује присуство само биљака из групе флорних
елемената широке распрострањености са значајном
доминацијом космополитских биљака (47,36% – 9 таксона)
(табела 11). Циркумполарне и евроазијске биљне врсте су
заступљене свака са 21,06% (са 4 таксона). Најмање су
присутне адвентивне врсте са 10,52% (2 таксона).
Синекологија ass. Potametum nodosi. Развиће састојина
условљено је водом неутралне хемијске реакције (F – 5,00; R –
3,31), умерено богатој минералним (N – 3,34) и органским
једињењима (H – 3,39) (слика 6, табела 12). Погодује им
умерено аерисана вода (D – 4,35). У бројним анализираним
састојинама констатоване су биљке толерантне на повећану
концентрацију соли у води (S+ – 21,05%), али са малом
бројношћу и покровношћу (табела 7, графикон 3). На основу
просечних вредности еколошких индекса за осветљеност (L –
3,71) и температуру средине (T – 3,94)утврђено је да развоју
састојина заједнице Potametum nodosi погодују места са
повољним светлосним и термичким режимом. Средња вредност
Налазишта састојина ass. Potametum nodosi. Састојине ass.
Potametum nodosi забележене су у: каналу Банатска Паланка–
Нови Бечеј (Нови Бечеј, Михајлово, Клек, Лазарево, Ботош,
Влајковац, Влајковац–Кајтасово), Златици (Сајан–Падеј, Падеј),
Кикиндском каналу (Иђош, Кикинда, Бочар, Ново Милошево,
Башаид), Старом Бегеју (Банатски Двор–Јанков Мост, Јанков
Мост), Тамишу (Сечањ) и Моравици (Ватин–Маргита, Маргита).
Ass. Nymphaeetum albo-luteae Nowinski 1928 subass.
nupharetosum Soó 1973
Заједница белог и жутог локвања је поуздан индикатор
стабилизације макрофитских заједница у сукцесивном низу, те
се сматра најразвијенијим и најстабилнијим обликом
вишегодишње укорењене флотантне вегетације [72]. Међутим,
бели и жути локвањ ретко образују заједницу мешовитог састава
и најчешће се јављају у виду монодоминантних, чистих
састојина што потврђују и истраживања вегетације каналске
мреже у Банату [72, 46]. На истраживаном подручју ова
заједница је присутна својом субасоцијацијом Nymphaeetum
albo-luteae subass. nupharetosum. Развоју састојина ове
субасоцијације погодује дубља вода, средње богата органским и
минералним материјама, а састојине подносе и мања таласања
воде. Често су, ка обали, састојине ове субасоцијације последњи
појас флотантне вегетације. Основно физиогномско,
флористичко и ценотичко обележје састојинама ове
субасоцијације даје едификатор Nuphar luteum. Субедификатор
заједнице Nymphaea alba, на истраживаном подручју, забележен
је једино у каналу Стари Бегеј код Банатског Двора [46]. У
истраживаном биотопу, састојине су развијене у виду мањих или
већих острва која су директно у контакту са емерзном
вегетацијом (најчешће са састојинама ass. Scirpo-Phragmitetum,
Sparganietum erecti и Glycerietum maximae). Дуж канала,
најчешће се смењују са састојинама других флотантних
заједница као што су Lemno-Spirodeletum, Trapetum natantis,
Potametum nodosi и др. [46].
Присуство врста Nuphar luteum и Nymphaea alba у каналској
мрежи је од посебног значаја за очување генетичког и специјског
биодиверзитета с обзиром на то да ове биљке спадају у
категорију законом заштићених природних реткости на подручју
наше земље [87].
Синморфологија ass. Nymphaeetum albo-luteae subass.
nupharetosum. Флористички састав ass. Nymphaeetum albo-luteae
subass. nupharetosum чини 20 врста са општом покровном
вредношћу биљног покривача од 90% до 100% (табела 7, колона
9). Карактеристичан скуп граде карактеристичне врсте
фитоценозе Nuphar luteum (V3-5) и Nymphaea alba (I3), и врсте
пратилице Lemna minor (V+-2), Spirodela polyrrhiza (V+-1) и
Ceratophyllum demersum (IV+-3) присутне у готово свим
испитиваним састојинама на истраживаном подручју. У
састојинама су присутни најчешће појединачни примерци
флотантних и субмерзних врста пратилица јер због густог склопа
градитеља заједнице није могућ њихов бујнији развој (табела 7,
колона 9). Заједница Nymphaeetum albo-luteae subass.
nupharetosum изразито је двослојне грађе. Добро развијен
флотантан спрат, кога чине: Nuphar luteum, Nymphaea alba, Trapa
natans, Nymphoides flava, Lemna minor, Spirodela polyrrhiza,
Lemna gibba, Potamogeton fluitans, Salvinia natans, Azolla
filiculoides и Hydrocharis morsus-ranae, у великој мери редукује
хелиотермичке услове у дубљим слојевима воде. Управо таквим
условима смањене светлости прилагођене су биљке које граде
добро развијен субмерзан слој: Ceratophyllum demersum,
Myriophyllum spicatum, Elodea canadensis, Najas marina, Najas
minor, Lemna trisulca, као и врсте рода Potamogeton (P. crispus, P.
pectinatus и P. lucens). Вегетациони период ове фитоценозе
почиње у пролеће и траје до касне јесени. Аспективност је јасно
изражена. У рано летњем периоду доминира тамнозелена боја
која потиче од крупних, флотантних листова градитеља
фитоценозе, док у време цветања тамнозелени аспект бива
прошаран жутом бојом цветова Nuphar luteum.
Биолошки спектар ass. Nymphaeetum albo-luteae subass.
nupharetosum. Анализа биолошког спектра показује апсолутну
доминацију биљака из групе хидрохелофита (табела 10).
Биљно-географска анализа ass. Nymphaeetum albo-luteae
subass. nupharetosum. У састојинама доминирају биљке широке
распрострањености (табела 11). Најзаступљенији је
космополитски флорни елемент (40,00%), затим евроазијски
(25,00%) и циркумполарни (20,00), док је најмање присутан
адвентивни флорни елемент (10,00%). Биљке уже географске
распрострањености заступљене су са свега 5,00%, односно
само једном, законом заштићеном врстом Nymphaea alba која је
уједно и субедификаторо заједнице.
Синекологија ass. Nymphaeetum albo-luteae subass.
nupharetosum. Развоју састојина погодује мезотрофна вода (F –
5,00; N – 3,38), неутралне хемијске реакције (R – 3,25), средње
до релативно богата органским материјама (H – 3,39), слабо
аерисана (D – 4,86) и незаслањенa (S+ – 15,00%)(слика 10,
табела 12, графикон 3). На основу просечних вредности
еколошких индекса за осветљеност (L – 3,79) и температуру
станишта (T – 3,74)може се закључити да развоју састојина ass.
Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum погодују топла,
осунчана места где владају услови пуне дневне светлости, али
поједине биљке, у саставу састојина, подносе и извесну
засењеност од стране флотантних биљака што има за
последицу добро развијен субмерзан слој. Састојине имају
најмању варијабилност за температуру воде (минимум = 3,59;
максимум = 3,88) (слика 10). Просечна вредност еколошког
индекса за континенталност (K) износи 2,58.
Налазишта састојина ass. Nymphaeetum albo-luteae subass.
nupharetosum. Састојине ass. Nymphaeetum albo-luteae subass.
nupharetosum забележене су у каналу Банатска Паланка–Нови
Бечеј (Михајлово, Клек, Лазарево, Лукићево, Ботош) и Старом
Бегеју (Банатски Двор, Јанков Мост).
Ass. Nymphoidetum peltatae (Allorge 1922) Obred. et Müller 1960
Састојине ове флотантне, укорењене акватичне вегетације
развијају се у топлој, плићој, споротекућој или стајаћој води са
повећаном органском продукцијом и на муљевитој подлози, где
најчешће образују мања острва. На истраживаном подручју,
састојине представљају последњи појас флотантне вегетације ка
састојинама семиакватичне вегетације [46]. Ка средини воденог
огледала надовезују се на састојине ass. Ceratophylletum
demersi. На Старом Бегеју (код Јанковог Моста) састојине су
бујно развијене и формирају широк појас уз обалу [46]. Основни
печат састојинама даје едификатор заједнице Nymphoides flava.
На десној обали Старог Бегеја, код Банатског Двора, на
деловима канала са којих се вода повукла, констатован је и
бујно развијен терестричан облик Nymphoides flava [46].
Синморфологија ass. Nymphoidetum peltatae. У флористички
састав улази 18 врста са општом покровношћу од 50% до 100%
(табела 7, колона 10). Карактеристичан скуп граде едификатор
асоцијације Nymphoides flava (V3-4) и врсте пратилице
Ceratophyllum demersum (V+-3), Lemna minor (V+-1) и Spirodela
polyrrhiza (V+-1). Састојине одликује двослојност. У флотантном
слоју доминира Nymphoides flava, а поред њега изграђују га и
Trapa natans, Nuphar luteum, Lemna minor, Spirodela polyrrhiza,
Potamogeton fluitans, Salvinia natans, Hydrocharis morsus-ranae и
Azolla filiculoides. У субмерзном слоју доминира Ceratophyllum
demersum, а поред њега у овом слоју расту и: Myriophyllum
spicatum, Potamogeton pectinatus, Potamogeton crispus, Elodea
canadensis, Vallisneria spiralis и Najas marina. Од емерзних врста
само у неким састојинама констатовано је присуство Glyceria
maxima (табела 7, колона 10). У сезонској динамици састојина
јасно је уочљива смена аспеката. У раном летњем аспекту,
зелена боја састојина фитоценозе потиче од флотантних
листова едификаторске врсте Nymphoides flava и осталих
ценобионата, док у време цветања едификаторске врсте, у
летњем периоду, зелени аспект је прошаран жутом бојом
његових цветова.
Биолошки спектар ass. Nymphoidetum peltatae. У анализираној
акватичној заједници, све присутне врсте су хидрохелофите
(табела 10).
Биљно-географска анализа ass. Nymphoidetum peltatae. Као
што је и карактеристично за водене заједнице, и у овој је
апсолутна доминација биљака широке распрострањености
(космополитске – 38,89%, циркумполарне – 22,22%, евроазијске
– 22,22%, адвентивне – 16,67%) (табела 11).
Синекологија ass. Nymphoidetum peltatae. Састојине ass.
Nymphoidetum peltatae граде само хидрофите на шта указује
средња вредност еколошког индекса за влажност (F) од 5,00
(слика 10). Просечне биоиндикаторске вредности карактеришу
овај биотоп као мезо-еутрофан (N – 3,67), неутралне pH
вредности (R – 3,14). Заједница Nymphoidetum peltatae за развој
захтева воду са највећим садржајем хумуса у поређењу са
осталим констатованим заједницама акватичне и семикватичне
вегетације истраживаног екосистема (H – 3,86) (табела 12).
Просечна вредност еколошког индекса за аерисаност станишта
(D – 4,86) указује да су врсте испитиване заједнице
биоиндикатори слабо аерисане средине. Састојине не подносе
већу концентрацију соли у води на шта упућује њихов
флористички састав где су врсте толерантне на заслањеност
воде присутне са малом бројношћу и покровношћу (S+ – 22,22%)
(графикон 3). Развоју састојина погодују места са повољним
светлосним (L – 3,68) и термичким режимом (T – 4,24). На
основу разлике између минималних и максималних
биоиндикаторских вредности закључује се да састојине обичног
локвањчића подносе већа варирања pH вредности воде,
садржаја органских и азотних једињења, као и интензитета
светлости (слика 10). Просечна вредност еколошког индекса за
Налазишта састојина ass. Nymphoidetum peltatae. Састојине
ass. Nymphoidetum peltatae констатоване су у каналу Банатска
Паланка–Нови Бечеј (Клек, Ботош, Јарковац) и Старом Бегеју
(Банатски Двор, Јанков Мост).
Ass. Trapetum natantis Müller et Görs 1960
У каналима ОКМ Хс ДТД у Банату, састојине заједница воденог
орашка најчешће образују појас широк и до десетак метара, дуг
од неколико десетина до неколико стотина метара (слика 9).
Ређе су развијене у виду фрагмената. Повољне услове за развој
састојине налазе у дубљој, топлој води канала где често граде
последњи појас флотантне вегетације ка средини канала
надовезујући се на састојине асоцијација Ceratophylletum
demersi и Potametum nodosi [46, 99]. Дуж канала, састојине се
смењују са састојинама других акватичних заједница
(Nymphaeetum albo-luteae, Nymphoidetum peltatae, Lemno-
Spirodeletum, Hydrocharidetum morsus-ranae и Najadetum
marinae) [46]. Ка обали, у нешто плићој води, састојине ове
фитоценозе су у контакту са састојинама емерзне вегетације
(Glycerietum maximae, Scirpo-Phragmitetum, Typhetum
angustifoliae, Typhetum latifoliae и Sparganietum erecti).
Едификаторска врста Trapa natans својим густим лисним
розетама, попут густог тепиха, прекрива водену површину
стварајући тако мало простора за развој других флотантних
биљака. На каналу Банатска Паланка–Нови Бечеј код
Меленаца, крајем августа 2008. године, као последица
повлачења воде, констатовани су терестрични облици
едификаторске врсте Trapa natans [46]. Иако Стојановић и
сарадници наводе да је врста Trapa natans биоиндикатор чистих,
незагађених вода, у испитиваном биотопу, састојине воденог
орашка су констатоване и у загађенијим водама [73, 46].
Састојине ове фитоценозе у великој мери отежавају проток воде
и тако, директно и индиректно, убрзавају процес зарастања
акватичних екосистема и њихово „освајање” од стране емерзне
вегетације. Сматра се да су оне последња карика у прелазу
водене у мочварну вегетацију [16, 60, 64].
Слика 9. Састојине ass. Trapetum natantis на Старом Бегеју
код Јанковог Моста
Синморфологија ass. Trapetum natantis. Заједница је релативно
флористички богата, а чини је 21 врста са општом покровношћу
биљног покривача од 80% до 100% (табела 7, колона 11).
Карактеристична врста заједнице Trapa natans присутна је са
великим ценобиотичким учешћем (V3-5).Поред ње,
карактеристичан скуп граде и пратилице Lemna minor (V+-3),
Spirodela polyrrhiza (V+-1) и Ceratophyllum demersum (IV+-2). У
састојинама ass. Trapetum natantis констатован је већи број
врста пратилица, најчешће присутних у виду појединачних
примерака с обзиром на то да густе лисне розете и коренови
Trapa natans онемогућавају њихов бујнији развој (табела 7,
колона 11). Састојине карактерише двослојност. Између бујних
флотантних листова едификатора Trapa natans оскудно су
развијене и флотантне врсте: Nymphoides flava, Nuphar luteum,
Lemna minor, Spirodela polyrrhiza, Salvinia natans, Lemna gibba,
Hydrocharis morsus-ranae, Potamogeton fluitans и Azolla
filiculoides. Слабије развијен субмерзни слој формирају:
Potamogeton pectinatus, Myriophyllum spicatum, Potamogeton
crispus, Ceratophyllum demersum, Elodea nuttallii, Lemna trisulca,
Vallisneria spiralis и Elodea canadensis. Како су састојине ове
фитоценозе често у контакту са емерзном вегетацијом, у њима
су присутне и емерзне биљке Butomus umbellatus, Sagittaria
sagittifolia и Glyceria maxima које због мале заступљености не
формирају емерзни слој. Вегетациони период састојина траје од
маја до октобра. Уочљив је летњи и јесењи аспект. У летњем
аспекту заједнице доминира зелена боја лисних розета Trapa
natans. Врсте пратилице су ситне и не учествују у аспективности
састојина. У јесен, састојине постепено попримају жуто-смеђу
боју.
Табела 8. Синтетска табела класе Hydrochari – Lemnetea
Oberd. 1967
Биолошки спектар ass. Trapetum natantis. Анализа животних
форми указује да у грађи испитиваних састојина ass. Trapetum
natantis учествују само хидрохелофита (табела 10).
Биљно-географска анализа ass. Trapetum natantis. Основно
биљно-географско обележје заједнице јесте учешће само
флорних елемената широког ареала распрострањености
(космополитски – 33,33%, евроазијски – 28,57%, циркумполарни
– 19,05% и адвентивни флорни елементи – 19,05%) (табела 11).
флотантне вегетације
Синекологија ass. Trapetum natantis. Да заједница Trapetum
natantis припада акватичној вегетацији, поред биолошког
спектра, потврђује и просечна вредност еколошког индекса за
влажност (F – 5,00) (слика 10). Развоју састојина погодује слабо
аерисна (D – 4,93), незаслањена вода (S+ – 14,29%), неутралне
хемијске реакције (R – 3,12) са средњим садржајем минералних
азотних једињења (N – 3,32) и релативно богата органским
материјама (H – 3,77) (слика 10, табела 12, графикон 3).
Састојине су осетљивије на већа варирања садржаја
минералних материја у води (N) и њену аерисаност (D) у односу
на остале забележене флотантне заједнице (слика 10). Средње
биоиндикаторске вредности за осветљеност станишта (L – 3,85)
и температуру воде (L – 4,49), као и разлике између минималне
и максималне вредности за температуру воде (минимун = 0 3,91;
максимум = 4,75) потврђују да састојине имају термофилан
карактер, тј. да њиховом развоју погодује топла до изразито
топла вода и места на којима владају услови пуне дневне
светлости, али подносе и извесну засењеност (слика 10).
Средња вредност еколошког индекса за континенталност (K)
износи 2,63.
Налазишта састојина ass. Trapetum natantis. Састојине ass.
Trapetum natantis забележене су у: каналу Банатска Паланка–
Нови Бечеј (Меленци, Михајлово, Клек, Лазарево, Лукићево,
Ботош, Јарковац, Влајковац, Влајковац–Кајтасово, Гребенац,
Кајтасово), Златици (Сајан–Падеј, Падеј), Кикиндском каналу
(Сајан, Иђош, Кикинда, Башаид) и Старом Бегеју (Банатски
Двор, Банатски Двор–Јанков Мост, Јанков Мост).
5.3. Емерзна вегетација
Емерзну вегетацију хидромелиорационих објеката Баната

изграђују састојине 8 заједница: Scirpo-Phragmitetum W. Koch
1926, Typhetum angustifoliae Pign. 1953, Typhetum latifoliae G.
Lang 1973, Sparganietum erecti Roll 1938, Glycerietum maximae
Hueck 1931, Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956, Rorippo-
Oenanthetum (Soó 1927) Lohm. 1950, Pop 1968 и
Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1957.
Ass. Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926
У приобалној зони канала, развијене су састојине мочварне
заједнице Scirpo-Phragmitetum, доминантне емерзне вегетације у
каналској мрежи Баната [46]. Оне се у еколошком низу, налазе
иза састојина флотантних и субмерзних заједница. Ка обали,
прелаз су ка сувоземној вегетацији (слика 15).
На основу флористичко-еколошких карактеристика, у оквиру
састојина ass. Scirpo-Phragmitetum, у каналској мрежи Баната,
констатоване су састојине субасоцијације Scirpo-Phragmitetum
W. Koch 1926 subass. phragmitetosum Schmale 1939 [46].
Састојине наведене субасоцијације развијене су у плићој води,
уз саму ивицу канала, где најчешће формирају моћне појасеве
ширине и до десетак метара, а дужине више стотина метара.
Састојине ређе формирају острва која се наизменично смењују
са састојинама заједница Typhetum angustifoliae, Typhetum
latifoliae и Glycerietum maximae [46]. Главни печат састојинама
ове субасоцијације даје трска Phragmites communis.
Налазишта састојина ass. Scirpo-Phragmitetum subass.
phragmitetosum. Састојине субасоцијације Scirpo-Phragmitetum
subass. phragmitetosum констатоване су на: каналу Банатска
Лазарево, Лукићево, Ботош, Јарковац, Јерменовци, Влајковац,
Ритишево, Потпорањ, Стража, Гребенац, Кајтасово, Банатска
Паланка), Златици (Врбица, Црна Бара, Јазово, Сајан–Падеј,
Падеј), Кикиндском каналу (Сајан, Иђош, Кикинда, Бочар, Ново
Милошево, Башаид), Старом Бегеју (Хетин, Српски Итебеј,
Банатски Двор, Јанков Мост), Пловном Бегеју (Бегејци,
Житиште, Житиште–Клек), каналу Бегеј (Мужља, Ечка,
Стајићево), Брзави (Марковићево), Ројги (Пландиште) и
Моравици (Маргита, Маргита–Барице, Барице).
Синморфологија ass. Scirpo-Phragmitetum. Последица широке
еколошке амплитуде за влажност едификаторске врсте
Phragmites communis је велико флористичко богатство њених
састојина. Флористички састав заједнице чини 48 врста (табела
9, колона 1). Општа покровност биљног покривача је од 90% до
100%. Едификаторску улогу има Phragmites communis (V3-5), док
улогу субедификатора има Schoenoplectus lacuster
(II+-3)присутан, у типичним састојинама ове фитоценозе, са
мањом бројношћу и покровношћу (табела 9, колона 1).
Карактеристичан скуп чине само градитељи заједнице
Phragmites communis и Schoenoplectus lacuster. Од врста
карактеристичних за класу Phragmitetea, већим степеном
присутности истичу се: Glyceria maxima (III+-2), Lycopus exaltatus
(III+-1) и Rumex hydrolapathum (III+). У састојинама је
констатован и велик број врста пратилица присутних најчешће
као појединачни примерци (табела 9, колона 1). Током
вегетационог периода уочљив је зелени аспект састојина ass.
Scirpo-Phragmitetum који потиче од вегетативних органа
Phragmites communis прошаран његовим жутосмеђим цвастима,
да би касније, у јесен, састојине биле прошаране његовим
тамнољубичастим цвастима. Састојине ове заједнице дају
посебно леп, мозаичан аспект са састојинама заједнице
Typhetum angustifoliae на каналу Моравица (деоница Маргита –
Барице) [46].
Биолошки спектар ass. Scirpo-Phragmitetum. Биолошки спектар
ass. Scirpo-Phragmitetum указује на највеће процентуално
учешће хидрохелофита (41,66%) тј. биљака које неповољан
период преживљавају заштићене водом (табела 10). С обзиром
на услове који владају у испитиваном екосистему, у састојинама
су констатоване и биљке прилагођене сушнијим стаништима. О
томе сведочи заступљеност хемикриптофита са 37,50%,
терофита са 8,34%, геофита са 6,25% и хемитерофита са 2,08%.
Да на ивицама канала постоје и услови за развој хамефита
сведочи присуство две хамефите Solanum dulcamara и
Lysimachia nummularia (или 4,17%).
Биљно-географска анализа ass. Scirpo-Phragmitetum. Биљно-
географском анализом утврђено је да су у састојинама
процентуално најзаступљеније биљке из групе флорних
елемената широке распрострањености са 77,09% од чега су
евроазијске присутне са 35,42%, циркумполарне и
космополитске са по 18,75%, а адвентивне биљке са 4,17%
(табела 11). Знатно присуство биљака уже распрострањености
са 22,91% указују да је њихова појава условљена климом, и то
влажнијих западнијих, сушнијих источнијих предела и
субмедитерана о чему сведочи присуство шест
средњеевропских (12,50%), четири понтско-централноазијске
(8,33%) и једне субмедитеранске врсте (2,08%).
Синекологија ass. Scirpo-Phragmitetum. Средња вредност
еколошког индекса за влажност станишта (F – 4,53) упућује на
хидро-хигрофитски карактер састојина заједнице обичне трске и
обичног облића (слика 14). Ово је уједно и најмања просечна
вредност еколошког индекса за влажност у односу на средње
вредности овог индекса осталих констатованих асоцијација
акватичне и семиакватичне испитиваног екосистема (табела 12).
На основу просечних биоиндикаторских вредности за: pH
вредност станишта, садржај хранљивих материја и органских
једињења, аерисаност, осветљеност и температура станишта
закључује се да развоју састојина погодује станиште неутралне
хемијске реакције (R – 3,20), средње до релативно богато
садржајем хранљивих материја (N – 3,57), са умереним
садржајем органских једињења (H – 3,38), умерено аерисано (D
– 4,39) са повољним светлосним (L – 3,33) и термичким режимом
(T – 3,71) (слика 14, табела 12). Иако се на основу процентуалне
заступљености врста, у флористичком саставу заједнице, које су
толерантне на повећану концентрацију соли (S+ – 8,33%) не би
могло рећи да састојине подносе заслањену подлогу, оне су
ипак толерантне на повећану концентрацију соли у подлози с
обзиром на то да у њима, на истраживаном подручју, доминира
едификатор заједнице Phragmites communis прилагођен
заслањеној подлози (графикон 3). У односу на остале заједнице
семиакватичне вегетације констатоване у каналској мрежи
Баната, састојине ове асоцијације слабије подносе већа
варирања pH вредности станишта (минимум = 3,07; максимум =
3,27), али су веома добро прилагођене на светлосне услове тј.
подносе већа варирања интензитета светлости (мимимум = 2,81;
максимум = 3,80) (слика 14). Средња вредност еколошког
индекса за континенталност (K) износи 2,96.
Налазишта ass. Scirpo-Phragmitetum. Типичне састојине ass.
Scirpo-Phragmitetum развијене су на каналу Банатска Паланка–
Нови Бечеј (Влајковац–Кајтасово, Кајтасово, Банатска Паланка),
Златици (Црна Бара, Сајан–Падеј), Кикиндском каналу (Иђош,
Кикинда, Бочар, Ново Милошево, Башаид), Старом Бегеју
(Банатски Двор, Јанков Мост), Ројги (Пландиште) и Моравици
(Ватин–Маргита, Маргита, Маргита–Барице). Основно
физиогномско обележеје састојинама заједнице дају Phragmites
communis и Schoenoplectus lacuster.
Ass. Typhetum angustifoliae Pign. 1953
Састојине усколисног рогоза су развијене у обалном региону
канала, у плиткој води, где формирају, најчешће, мања или већа
острва. Састојине ређе граде ужи или шири појас иза ког се, ка
обали, протежу састојине ass. Scirpo-Phragmitetum, а ка води
сатојине ass. Glycerietum maximae (слика 15). Ка средини
канала, на састојине ове фитоценозе надовезују се састојине
флотантних и субмерзних заједница [46]. Састојине подносе
мања варирања нивоа воде. На истраживаном подручју,
развијају се и на каналима где има поплавних таласа, иако
Отахелова (Ot’ahel’ová) и Хривнак закључују да се у Словачкој
развијају на местима без ерозивног утицаја поплавних таласа
[59, 94]. Дуж канала, састојине ређе образују „мозаик“ емерзне
вегетације смењујући се са састојинама асоцијација Scirpo-
Phragmitetum, Typhetum latifoliae или Glycerietum maximae. На
Златици, код Црне Баре, густе састојине ass. Typhetum
angustifoliae потпуно обрастају просушено корито канала [46].
Едификаторску улогу у састојинама има висока емерзна биљка
Typha angustifolia.
Синморфологија ass. Typhetum angustifoliae. Иако припада
семиакватичној вегетацији, састојине ове фитоценозе, на
истраживаном подручју, одликује релативно флористичко
сиромаштво [46]. У неким случајевима, састојине су готово
монодоминантне, а ценобионти су присутни као појединачни
примерци. Међутим, различити еколошки услови условили су да
се у флористичком саставу нађе 21 врста (табела 9, колона 2).
Општа покровност биљног покривача је од 90% до 100%. У
моћно развијеним састојинама доминира карактеристична врста
асоцијације Typha angustifolia (V4-5) чији густ склоп не
дозвољава бујнији развој осталих врста, те су оне присутне,
најчешће, у виду појединачних примерака (табела 9, колона 2).
Карактеристичном скупу припада једино карактеристична врста
асоцијације Typha angustifolia. У сезонској динамици састојина
ass. Typhetum angustifoliae упечатљив је зелени пролећни аспект
чија боја потиче од вегетативних органа биљака које граде
састојине ове фитоценозе. Летњи до јесењи зелени аспект бива
прошаран смеђим цвастима едификатора Typha angustifolia.
Биолошки спектар ass. Typhetum angustifoliae. У спектру
ареалтипова доминантно је присуство биљака из група
хидрохелофита (85,72% – 18 таксона) што указује на
хидрохелофитски карактер заједнице (табела 10). Поред њих,
присутне су и хемикриптофите са 9,52% (2 таксона). Из групе
геофита присутан је један таксон – Iris pseudoacorus (4,76%).
Биљно-географска анализа ass. Typhetum angustifoliae. С
обзиром на то да се ради о семиакватичној вегетацији, у
састојинама ass. Typhetum angustifoliae, најзаступљеније су
биљке широке распрострањености присутне са 90,48%, од чега
космополитском флорном елементу припада 38,10%,
евроазијском 28,57% и циркумполарном 19,05% (табела 11).
Адвентивни флорни елемент присутан је са 4,76%, односно
врстом Acorus calamus. Биљке из групе флорног елемента уже
распрострањености заступљене су са 9,52%, односно са две
врсте – субсредњеевропском Iris pseudoacorus (4,76%) и
понтско-источносубмедитеранском Glycyrrhiza echinata (4,76%).
Синекологија ass. Typhetum angustifoliae. Опсег вредности
еколошког индекса за влажности станишта (F) ове заједнице
кретао се од 4,23 до 5,00, што је уједно и највећа варијабилност
овог еколошког индекса у односу на остале састојине емерзне
вегетације у истраживаном биотопу, са средњом вредност од
4,89 (слика 14). Развоју састојина погодује неутрална до слабо
базна подлога (R – 3,68), умерено богата минералним
материјама (N – 3,34) и хумусом (H – 3,19) те слабо аерисана (D
– 4,77) (слика 14, табела 12). Иако се на основу процентуалне
заступљености врста толерантних на повећану концентрацију
соли (S+ – 9,52%) не би се могло рећи да састојине подносе
заслањену подлогу, оне ипак подносе извесну заслањеност
подлоге с обзиром на то да, на испитиваном подручју, у
састојинама доминира врста Typha angustifolia, едификатор
заједнице, толерантна према већој концентрацији соли у
подлози (графикон 3). Састојине су развијене на осунчаним (L –
3,77) и топлим (T – 3,98) местима. Просечна вредност еколошког
индекса за континенталност (K) износи 2,89 (слика 14).
Налазишта састојина ass. Typhetum angustifoliae. Састојине
ass. Typhetum angustifoliae констатоване су на: каналу Банатска
Стража, Гребенац, Кајтасово), Златици (Врбица, Црна Бара,
Јазово, Сајан–Падеј, Падеј), Кикиндском каналу (Сајан, Иђош,
Кикинда, Бочар, Ново Милошево, Башаид), Старом Бегеју
(Банатски Двор, Банатски Двор–Јанков Мост, Јанков Мост),
Пловном Бегеју (Бегејци, Житиште), каналу Бегеју (Стајићево) и
Моравици (Маргита–Барице).
Ass. Typhetum latifoliae G. Lang 1973
Састојине заједнице широколисног рогоза развијене су у
приобаљу канала где најчешће образују острва која су дуж
обале канала мозаично распоређена са састојинама емерзних
заједница Scirpo-Phragmitetum, Typhetum angustifoliae и
Glycerietum maximae [46]. У деловим канала где састојине ове
заједнице формирају ужи и мањи појас, испред њих, ка води, у
виду мањих острва, развијене су састојине ass. Glycerietum
maximae (слика 15). Ка средини канала, на састојине ass.
Typhetum latifoliae надовезују се састојине субмерзне и
флотантне вегетације [46]. Сматра се да су састојине ове
фитоценозе толерантне на већа варирања нивоа воде [90].
Едификатор заједнице је Typha latifolia.
Синморфологија ass. Typhetum latifoliae. Састојине ass.
Typhetum latifoliae су врло бујне, али флористички врло
сиромашне. Флористички састав заједнице чине 23 врсте
(табела 9, колона 3). Општа покровност биљног покривача је од
90% до 100%. Карактеристичан скуп граде едификатор Typha
latifolia (V4-5) уз кога се готово константно појављује и
карактеристична врста класе Phragmitetea Glyceria maxima
(V+-2). Између густог склопа емерзних врста, место за свој
оскудан развој нашле су и неке флотантне и субмерзне врсте
пратилице присутне као појединачни примерци (табела 9,
колона 3). Током вегетационог периода уочљив је зелени
пролећни аспект вегетативних органа Typha latifolia и Glyceria
maxima. Током летњег и јесењег аспекта, зелена боја бива
прошарана крупним тамносмеђим цвастима рогоза и жућкастим
цвастима Glyceria maxima.
Биолошки спектар ass. Typhetum latifoliae. У састојинама
широколисног рогоза доминантну улогу имају хидрохелофите са
78,26% (табела 10).Као последица повременог просушивања
обалног региона канала и промена нивоа воде, у састојинама су
констатоване хемикриптофите (17,39%) и геофите (4,35%).
Биљно-географска анализа ass. Typhetum latifoliae. Анализа
флорних елемената указује на доминантно присуство биљака
широке распрострањености са 91,30% (циркумполарних и
космополитских са по 30,43%, евроазијских са 26,09% и
адвентивних са 4,35%) (табела 11). Биљке ужег ареала
распрострањености слабо су заступљене. Констатована је једна
субсредњеевропска – Sparganium ramosum (4,35%) и једна
субпонтско-централноазијска врста Althaea officinalis (4,35%).
Синекологија ass. Typhetum latifoliae. Средња вредност
еколошког индекса за влажност станишта (F – 4,97) потврђује
чињеницу да је анализирана фитоценоза хидрофитског
карактера (табела 12). Развоју састојина погодују еутрофна
станишта, релативно богата минералним материјама (N – 3,94),
неутралне хемијске реакције (R – 3,29), са умереним садржајем
хумуса (H – 3,17), са веома повољним условима светлосног (L –
3,85) и термичког режима (T – 3,92) (слика 14, табела 12).
Средња вредност еколошког индекса за аерисаност станишта (D
– 4,93) указује да су састојине формиране у нешто дубљој,
слабо аерисаној води и нису толерантне на повећану
концентрацију соли у станишту (слика 14, графикон 3). Иако је, у
испитиваним састојинама, констатовано 6 врста прилагођених
заслањеној подлози (S+ – 26,09%), оне су присутне са малом
бројношћу и покровношћу (графикон 3, табела 9, колона 3).
износи 2,96.
Налазишта састојина ass. Typhetum latifoliae. Састојине ass.
Typhetum latifoliae констатоване су на: каналу Банатска
Паланка–Нови Бечеј (Нови Бечеј, Михајлово, Клек, Лазарево,
Ботош, Јарковац, Влајковац, Стража, Гребенац, Кајтасово),
Златици (Јазово, Сајан–Падеј, Падеј), Кикиндском каналу (Сајан,
Иђош, Кикинда, Бочар, Ново Милошево, Башаид) и Старом
Бегеју (Банатски Двор, Јанков Мост), Пловни Бегеј (Бегејци,
Житиште, Житиште–Клек).
Ass. Sparganietum erecti Roll 1938
Састојине емерзне заједнице Sparganietum erecti, на
испитиваном терену, развијене су најчешће у виду острва, а
ређе формирају појас вегетације, уз ивицу канала (слика 11). На
састојине ове фитоценозе најчешће се, ка води, надовезују
састојине асоцијација Nymphaeetum albo-luteae subass.
nupharetosum и Nymphoidetum peltatae, а ка обали састојине
асоцијација Scirpo-Phragmitetum и Typhetum angustifoliae (слика
15). На појединим местима, дуж канала, састојине се смењују са
састојинама ass. Glycerietum maximae. Састојине су
најразвијеније на Старом Бегеју и Ројги [46]. На Старом Бегеју, у
близини Банатског Двора, састојине ове заједнице констатоване
су и у нешто дубљој води, на средини воденог огледала, док на
Ројги, код Пландишта, потпуно обрастају канал [46]. Sparganium
ramosum, као градитељ фитоценозе, има доминантно учешће у
свим састојинама чиме им даје основно физиогномско обележје.
Слика 11. Састојине аss. Sparganietum erecti на Старом Бегеју
код Банатског Двора
Синморфологија ass. Sparganietum erecti. Иако флористички
састав заједнице чини 40 врста са општом покровношћу биљног
покривача од 90% до 100%, састојине су флористички релативно
сиромашне (табела 9, колона 4). Карактеристична врста
заједнице Sparganium ramosum (V3-5) са карактеристичном
врстом класе Phragmitetea Phragmites communis (IV+) гради
карактеристичан скуп. Својом присутношћу издвајају се и бројне,
друге врсте карактеристичне за класу Phragmitetea: Glyceria
maxima (III+-2), Schoenoplectus lacuster (III+-2), Butomus
umbellatus (III+) и др. У флористичком саставу констатован је и
велики број пратилица присутних као појединачни примерци
(табела 9, колона 4). Смена аспеката током вегетационог
периода није јасније изражена. У састојинама је увек присутан
зелени аспект који, у време цветања едификаторске врсте
Sparganium ramosum, бива прошаран његовим белим цвастима.
Биолошки спектар ass. Sparganietum erecti. У састојинама су
најзаступљненије хидрохелофите са 45,00% (18 таксона)
(табела 10). Промена нивоа воде, током вегетационог периода и
високе летње температуре, условљавају развој биљака
сушнијих станишта. Тако су хемикриптофите присутне са 35,00%
(14 таксона), терофите са 10,00% (4 таксона), хамефите и
геофите свака са 5,00%, односно свака са два таксона.
Биолошки спектар ass. Sparganietum erecti је неспецифичан с
обзиром на то да су пратилице бројније од карактеристичних
врста асоцијације, свезе и класе [46].
Биљно-географска анализа ass. Sparganietum erecti. Анализом
спектра ареалтипова уочљиво је доминантно присуство
флорних елемената широке распрострањености са 75%
(евроазијског – 35,00%, космополитског – 22,50%,
циркумполарог – 12,50% и адвентивног – 5,00) (табела 11).
Биљке уже распрострањености присутне су са 25% и то: 7
таксона средњеевропског флорног елемента (17,50%) и 3
понтско-централноазијска таксона (7,50%). Њихово
процентуално учешће сведочи о значајнијем утицају климе
западнијих, влажнијих предела над источнијим, сушнијим
пределима.
Синекологија ass. Sparganietum erecti. На хидро-хигрофитски
карактер ове фитоценозе указује средња вредност еколошког
индекса за влажност станишта (F – 4,64) (слика 14, табела 12).
Станиште погодно за развој састојина је неутралне хемијске
реакције (R – 3,15), релативно богато хранљивим материјама (N
– 3,80), са средњим садржајем хумуса (H – 3,31) и умерено
аерисано (D – 4,33) (табела 12). Састојине нису толерантне на
већу концентрацију соли у подлози (S+ – 10,00%) (графикон 3).
Средње вредности еколошких индекса за осветљеност (L – 3,72)
и температуру станишта (T – 3,96)указују на повољан светлосни
и термички режим. Просечна вредност еколошког индекса за
Налазишта састојина ass. Sparganietum erecti. Састојине ass.
Sparganietum erecti забележене су на: каналу Банатска
Паланка–Нови Бечеј (Михајлово, Клек, Влајковац, Влајковац–
Кајтасово), Златици (Јазово, Сајан–Падеј), Кикиндском каналу
(Сајан, Иђош, Кикинда, Башаид), Старом Бегеју (Српски Итебеј,
Банатски Двор, Јанков Мост), Ројги (Пландиште) и Моравици
(Маргита, Маргита–Барице).
Ass. Glycerietum maximae Hueck 1931
Састојине мочварне заједнице Glycerietum maximae једне су од
честих овог типа у каналској мрежи Баната. Састојине, у
испитиваном екосистему, граде први појас емерзне вегетације
образујући мања или већа острва иза којих се надовезују
састојине ass. Scirpo-Phragmitetum, Typhetum latifoliae или
Typhetum angustifoliae (слика 15). На појединим деловима
канала састојине формирају мозаичан аспект смењујући се са
састојинама других емерзних заједница [46]. Према средини
канала, састојине су у контакту са састојинама асоцијација
Ceratophylletum demersi, Elodeetum nuttallii, Lemno-Spirodeletum,
Nymphaeetum albo-luteae subass. nupharetosum, Nymphoidetum
peltatae и Trapetum natantis [46]. Доминантно учешће у
састојинама има едификаторска врста Glyceria maxima која им
одређује физиогномију.
Синморфологија ass. Glycerietum maximae. С обзиром на то да
Glyceria maxima гради изузетно густе састојине у којима опстаје
само мањи број врста, састојине су флористички релативно
сиромашне. Флористички састав заједнице чини 36 врста
(табела 9, колона 5). Општа покровност је од 85% до 100%.
Карактеристаичан скуп граде карактеристична врста заједнице
Glyceria maxima (V3-5), присутна са великом бројношћу и
покровношћу и Butomus umbellatus (IV+-2) карактеристична
врста класе Phragmitetea. Констатован је и велик број врста
пратилица присутних као појединачни примерци (табела 9,
колона 5). Динамика фитоценозе је изражена. Уочљив је зелени
аспект који доминира пре цветања едификатора, а у време
његовог цветања, овај зелени аспект бива прошаран његовим
љубичастим и, касније, жућкастим цвастима.
Биолошки спектар ass. Glycerietum maximae. Анализом
животних форми врста испитиване фитоценозе утврђено је
доминантно учешће хидрохелофита (52,78%) (табела 10). Следе
хемикриптофите са 24,99%, терофите са 11,11%, геофите са
8,34% и хемитерофите са 2,78%. Присуство бројних врста
пратилица које припадају различитим животним формама
сведочи о различитости еколошких услова који владају на
истраживаном екосистему.
Биљно-географска анализа ass. Glycerietum maximae.
Основно биљно-географско обележје заједнице је доминација
флорних елеменета широког ареала распрострањености
(табела 11). Најзаступљенији је евроазијски флорни елемент са
36,12%, следе циркумполарни и космополитски сваки са 19,44%,
док је најмање присуство адвентивног флорног елемента са
2,78%. Биљке ужег ареала распрострањености, представљене
средњеевропским флорним елементом, присутне су са 22,22%
(8 таксона).
Синекологија ass. Glycerietum maximae. Просечна вредност
еколошког индекса за влажност станишта (F) износи 4,83 (слика
14, табела 12). Развоју састојина погодује станиште неутралне
до слабо базне хемијске реакције (R – 3,54) са средњим
садржајем органске материје (H – 3,36). Ова заједница има
највећу просечну биоиндикаторску вредност за садржај азота и
азотних једињења (N – 4,28) у поређењу са средњим
вредностима овог индекса осталих констатованих заједница у
каналској мрежи Баната што указује са састојине ове заједнице
за развој захтевају највећу количину минералних материја
(табела 12). Станиште на ком су развијене састојине велике
сладике је слабо аерисано на шта указује средња вредност
еколошког индекса за аерисаност (D – 4,75). У анализираним
састојинама констатовано је присуство 7 врста прилагођених на
повећану концентрацију соли на станишту (S+ – 19,44%)
(графикон 3) [46]. Развоју састојина погодују топла места (T –
3,97) у којим владају услови полусенке, али успевају и при пуној
дневној светлости (L – 3,69). Средња вредност еколошког
индекса за континенталност (K) износи 3,01. Едификатор
Glyceria maxima индиферентна је према еколошком индексу за
континенталност.
Налазишта састојина ass. Glycerietum maximae. Састојине ass.
Glycerietum maximae констатоване су на: каналу Банатска
Стража, Кајтасово), Златици (Врбица, Црна Бара, Сајан–Падеј,
Падеј), Кикиндском каналу (Сајан, Иђош, Кикинда, Бочар, Ново
Милошево, Башаид), Старом Бегеју (Српски Итебеј, Банатски
Двор, Јанков Мост), Пловном Бегеју (Бегејци, Житиште,
Житиште–Клек), Тамишу (Томашевац), Ројги (Велики Гај,
Пландиште) и Моравици (Маргита, Маргита–Барице).
Ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae Slavnić 1956
Емерзна заједница Acoreto-Glycerietum aquaticae спада у ретку и
угрожену мочварну вегетацију у нашој земљи [105]. Погодне
услове за развој састојине налазе на местима са високим
нивоом подземних вода која су лети углавном сува у
површинским деловима што доводи до заслањивања станишта
[46]. Заједница је у фитоценолошко-типолошком смислу веома
сложена с обзиром на дубину воде и дужину њеног задржавања
на површини подлоге [28]. На истраживаном терену, неке
састојине развијене су на влажнијим местима, уз ивице канала,
где је вода нешто плића, а друге су формиране на сувљим
местима, где током године повремено долази до исушивања.
Састојине формирају острва или дуг појас вегетације [46]. Дуж
канала, најчешће се смењују са састојинама ass. Scirpo-
Phragmitetum. Испред њих, у води, надовезују се састојине ass.
Lemno-Spirodeletum, а иза веће популације Salix alba и Amorpha
fruticosa [46]. Доминантна врста и едификатор заједнице је
законом заштићена врста Acorus calamus, а улогу
субедификатора има Glyceria maxima. Врста Acorus calamus
подноси повремено исушивање подлоге и насељава више
терене, док је Glyceria maxima прилагођена на константно
присуство воде и насељава ниже терене, па су ретке састојине у
којима су присутне обе врсте што потврђују Бабић, у Ковиљском
риту, и Буторац и Црнчевић у Банату [1, 15]. Најразвијаније
састојине ове фитоценозе констатоване су на Моравици, на
деоници од Ватина до Маргите (слика 12). На овом делу канала,
левом и десном обалом, моћно су развијене састојине у којима
доминантну улогу има карактеристична врста Acorus calamus
који формира појас широк десетак метара и дуг неколико
стотина метара.
Синморфологија ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae.
Флористички састав чини 48 врста са општом покровношћу
биљног покривача од 100% (табела 9, колона 6). Едификатор
заједнице Acorus calamus гради густе састојине у којима погодне
услове за раст и развој налазе врсте које подносе извесну
засењеност, а присутне су најчешће у виду појединачних
примерака што је узрок релативног флористичког сиромаштва
састојина. Карактеристичан скуп граде карактеристичне врсте
асоцијације Acorus calamus (V3-5) и Glyceria maxima (III+-2), те
Butomus umbellatus (IV+-1), карактеристична врста класе
Phragmitetea. Због повременог исушивања подлоге, у појединим
састојинама као пратилице, развијене су и врсте ливадске
вегетације (Clematis integrifolia, Potentilla reptans и Ranunculus
repens) (табела 9, колона 6). Спратовност није јасно уочљива. С
обзиром на то да Acorus calamus и Glyceria maxima граде густе
састојине, међу њима опстаје мањи број биљака које
истовремено са њима почињу свој развој. Касније током лета
када, услед високих летњих температура, вода постаје сасвим
плитка и постепено долази до исушивања канала, на
проређеним местима, најчешће као појединачни примерци,
развијају се биљке које подносе сенку. Аспективност фитоценозе
је слабо изражена. Током вегетационог периода доминира
зелена боја вегетативних органа градитеља заједнице. Касније,
током лета зелени аспект је прошаран цвастима биљака које
улазе у састав фитоценозе као што су Butomus umbelatus, Alisma
plantago-aquatica и др.
Слика 12. Састојине аss. Acoreto-Glycerietum aquaticae на
Моравици на деоници од Ватина до Маргите
Биолошки спектар ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae.
Процентуално учешће животних форми даје јасну слику о
еколошким условима који владају на истраживаном терену, а
погодују развоју састојина ове заједнице. Анализа биолошког
спектра указује на знатно учешће хидрохелофита (47,92%)
којима припадају и градитељи заједнице (табела 10). Релативно
висок проценат хемикриптофита (35,42%), карактеристичних за
ливадске фитоценозе, терофита (10,42%), геофита (4,16%) и
хамефита (2,08%) последица је повременог површинског
исушивања земљишта током лета што показује прелазни
карактер ове мочварне заједнице ка ливадској вегетацији.
Биљно-географска анализа ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae.
Испитивану заједницу карактерише доминација биљака широке
распрострањености са 79,17% (евроазијске – 31,25%,
циркумполарне – 22,92%, космополитске – 16,67% и адвентивне
– 8,33%) (табела 11). У групи адвентивних биљака је и градитељ
заједнице Acorus calamus. Биљке уже распрострањености
присутне су са 20,83% (средњеевропске – 16,67% и понтско-
централноазијске – 4,16%). Њихово учешће, иако процентуално
мало, сведочи о утицајима климе, односно о значајнијим
утицајима влажнијих западнијих предела над сушнијим
источнијим пределима.
Синекологија ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae. Резултати
еколошке анализе показују да је испитивана заједница хидро-
хигрофитског карактера (F – 4,62) (слика 14). Просечне
вредности осталих еколошких индекса упућују да развоју
састојина погодује неутрална подлога (R – 3,10),умерено до
слабо аерисана (D – 4,53), средње до релативно богата
минералним материјама (N – 3,53) и хумусом (H – 3,53) (слика
14, табела 12).У флористичком саставу процентуално учешће
врста толерантних на повећану концентрацију соли (S+) износи
10,42% (графикон 3). На основу овог процента не би се могло
рећи да састојине подносе заслањену подлогу, међутим, оне су
ипак развијене на деловима канала са већим нивоом подземних
вода, где околно земљиште чине слатине, те се може
констатовати да састојине иђирота и велике сладике подносе
извесну заслањеност станишта што потврђују Славнић, Буторац
и Црнчевић и Љевнаић-Машић [68, 15, 46]. Развијене су на
местима са повољним светлосним (L – 3,59) и темичким
режимом (T – 4,03). Средња вредност еколошког индекса за
континенталност (K) износи 3,00. Glyceria maxima индиферентна
је према еколошком индексу за континенталност.
Налазишта састојина ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae.
Састојине ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae констатоване су на
каналу Банатска Паланка– Нови Бечеј (Михајлово, Гребенац,
Кајтасово) и Моравици (Ватин, Ватин–Маргита, Маргита,
Маргита–Барице).
Ass. Rorippo-Oenanthetum (Soó 1927) Lohm. 1950, Pop 1968
Развоју састојина ass. Rorippo-Oenanthetum погодује стајаћа или
споротекућа вода и муљевита подлога средње богата
хранљивим материјама [60, 46]. Развијене су у плићим деловима
канала, уз његову саму ивицу, у којима се током лета задржава
мало воде. Састојине подносе варирања нивоа воде током
вегетационог периода [59, 97, 46]. Погодују им станишта која су
под утицајем поплавних вода, а која временом могу и да
пресуше. Ова заједница је у Европи распрострањена
спорадично, а сматра се да је у опасност од ишчезавања с
обзиром на то да, услед смањења зимских поплава, долази до
постепеног нестајања станишта погодних за њен развој [101, 62,
8].
Синморфологија ass. Rorippo-Oenanthetum. Састојине ass.
Rorippo-Oenanthetum су релативно сиромашне врстама.
Флористички састав чине 22 врсте (табела 9, колона 7). Општа
покровност биљног покривача је од 90% до 100%.
Карактеристичан скуп чине карактеристичне врсте асоцијације
Oenanthe aquatica (V3-5) и Rorippa amphibia (III+), затим Acorus
calamus (V+-2), карактеристична врста свезе Phragmition
communis, те врсте карактеристичне за класу Phragmitetea:
Glyceria maxima (V1-3), Schoenoplectus lacuster (V+-2) и Alisma
plantago-aquatica (V+). Пратилице су релативно бројне и
углавном су присутне као појединачни примерци (табела 9,
колона 7). Ово се може објаснити великим флуктуацијама нивоа
воде, током вегетационог периода, што не дозвољава појаву
већег броја конкурентских врста свезе Phragmition [59]. Током
вегетационог периода, смена аспеката је изражена. У
састојинама доминира зелена боја градитеља заједнице.
Касније, крајем лета, састојине постепено попримају жућкасту
боју која потиче од вегетативних органа Oenanthe aquatica.
Биолошки спектар ass. Rorippo-Oenanthetum. Биолошки
спектар ass. Rorippo-Oenanthetum показује доминацију биљака
из групе хидрохелофита (72,74%) (табела 10). Услед промене
нивоа воде и високих летњих температура, током вегетационог
периода, повремено долази до просушивања станишта, па су се
у састојинама нашле и биљке сушнијих станишта. Тако су
хемикриптофите заступљене са 22,72%, а геофите са 4,54%.
Отахелова је уочила је да током лета недовољна влажност
станишта узрокује смањену клијавост терофита које у
састојинама ass. Rorippo-Oenanthetum, у каналској мрежи
Баната, нису констатоване [59, 46].
Биљно-географска анализа ass. Rorippo-Oenanthetum.
Спектар ареалтипова асоцијације показује доминантно учешће
врста широке распрострањености са 86,37%, од чега су 36,38%
евроазијске, 31,82% космополитске и 13,63% циркумполарне
(табела 11). Адвентивне биљке заступљене су једном врстом
(4,54%) – Acorus calamus. Од врста уже распрострањености
констатоване су две субсредњеевропске (9,09%) и једна
понтско-централноазијска врста (4,54%).
Синекологија ass. Rorippo-Oenanthetum. Средња вредност
еколошког индекса за влажност станишта (F) износи 4,80 (слика
14). Састојине се развијају на мезо-еутрофним стаништима (N –
3,42), средње до богатим органским материјама (H – 3,37),
неутралне до слабо базне хемијске реакције (R – 3,53), умерено
до слабо аерисаним (D – 4,64). Састојине ове заједнице
најтолерантније су на варирање аерисаности подлоге (минимум
= 3,62; максимум = 4,88) у поређењу са састојинама осталих
забележених емерзних фитоценоза (слика 14, табела 12). Иако
се из флористичког састава ове фитоценозе може закључити да
састојине не подносе већу концентрацију соли у подлози (S+ –
13,64%) оне су се ипак, у истраживаном биотопу, нашле на делу
канала где су у околини слатине и виши ниво подземне воде
(графикон 3) [46]. Састојине се развијају на местима са врло
повољним светлосним (L – 3,85) и термичким режимом (T –
3,96). Просечна вредност еколошког индекса за континенталност
(K) износи 3,25 што је уједно и највећа просечна вредност овог
еколошког индекса у поређењу са средњим вредностима истог
индекса осталих анализираних асоцијација што указује да је ова
заједница најбоље прилагођена климатским условима
истраживаног подручја (табела 12).
Налазишта састојина ass. Rorippo-Oenanthetum. На
истраживаном подручју, састојине ass. Rorippo-Oenanthetum
констатоване су само на Моравици, на делу канала од Маргите
до Барица, где формирају ужи појас вегетације у којима
доминира едификаторска врста Oenanthe aquatica.
Ass. Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1957
Мочварна заједница високе зуке, у испитиваном екосистему,
ретка је и ограничене је распрострањености. С обзиром на то да
је карактеристична за заслањена станишта, њена
распрострањеност условљена је, пре свега, педолошком
структуром околног земљишта, нивоом и квалитетом воде [35,
46]. Њене састојине су развијене уз саму ивицу канала,
образујући мања или већа острва. Састојине су најчешће
формиране на деловима канала који су у једном делу
вегетационог периода под водом, а касније се ова вода
постепено повлачи [35, 46]. Ниво подземне воде је ту најчешће
висок што условљава заслањену подлогу. Све ово, заједно са
јаким зоогеним утицајем, ствара погодне услове за развој
састојина ове барске вегетације што доводи до постепеног
зарастања делова канала.
На основу флористичко-еколошких карактеристика, у оквиру
састојина ass. Bolboschoenetum maritimi continentale, у ОКМ Хс
ДТД у Банату, констатоване су две субасоцијације
Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1957 subass.
butometosum Soó 1973 и Bolboschoenetum maritimi continentale
Soó (1927) 1957 subass. marsiletosum quadrifoliae Ljevnaić-Mašić
2010 [46].
Састојине ass. Bolboschoenetum maritimi continentale subass.
butometosum у истраживаном екосистему, развијене су
фрагментарно на Златици код Падеја, на деоници Падеј–Сајан и
код Црне Баре [46]. На стаништима ове субасосијације подлога
се током полусушног периода (од јула до септембра) постепено
просушује и погодује развоју већег броја врста што доводи до
забаривања корита и развоја барске вегетације. Флористички
састав чини 28 врста [46]. У већини анализираних састојина,
карактеристична врста субасоцијације Butomus umbellatus је са
великом присутношћу и бројношћу и покровношћу чиме им даје
посебно флористичко обележје [46]. Едификатор заједнице
Bolboschoenus maritimus присутан је у свим анализираним
састојинама, али са нешто мањом покровном вредношћу у
односу на Butomus umbellatus [46]. У испитиваним састојинама
није констатовано присуство друге карактеристичне врсте
асоцијације Schoenoplectus lacuster. Често се у састојинама ове
субасоцијације развија и врста Glyceria maxima, карактеристична
врста класе Phragmitetea. Током вегетационог периода у
састојинама превладава зелени аспект који, у време цветења
Bolboschoenus maritimus и Butomus umbellatus бива прошаран
њиховим смеђим односно розим цвастима.
Састојине ass. Bolboschoenetum maritimi continentale subass.
marsiletosum quadrifoliae констатоване су на водотоку Моравица,
код моста у близини насеља Маргите. Састојине ове
субасоцијације развијене су уз саму ивицу канала у обалским
гредицама, насталим услед бујичних токова који из Румуније
доспевају у периоду након отапања снега. На овом делу канала,
корито је проширено и плитко. Полако спирање соли са околних
слатина и висок ниво подземних вода условљавају релативно
заслањено и влажно станиште које погодује развоју састојина
ове субасоцијације те је њихова распрострањеност условљена
толерантношћу врста према заслањеном станишту. На овом
делу канала примећен је и јак зоогени утицај [46]. Све ово
ствара погодне услове за развој састојина ове субасоцијације
што постепено доводи до стварања једног барског екосистема и
зарашћивања канала. Састојине развој почињу почетком јуна
када је водостај у Моравици релативно низак, а вода врло
спорог тока, средње богата органским материјама. Флористички
састав ове субасоцијације чине 22 врсте [46]. Основно
физиогномско обележје састојинама даје Marsilea quadrifolia,
карактеристична врста субасоцијације и крајње угрожена врста
код нас [46, 106]. С обзиром на то да су састојине развијене уз
саму ивицу канала, у испитиваним састојинама су констатовани
и терестрични и акватични облици врсте Marsilea quadrifolia [46].
Током јула и августа, услед постепеног процеђивања и
испаравања воде са површине земљишта, корито Моравице на
овом делу канала најчешће пресуши, а само се на ширем делу
корита вода најдуже задржава формирајући мању бару са
топлом и устајалом водом стварајући погодне услове за бујни
развој састојина ове субасоцијације (слика 13). Карактеристична
врста субасоцијације Marsilea quadrifolia присутна је са великом
бројношћу и покровношћу [46]. Карактеристична врста
асоцијације Bolboschoenus maritimus присутна је, са мањом
бројношћу и покровношћу, у свим анализираним састојинама.
Друга карактеристична врста асоцијације Schoeneoplectus
lacuster забележена је у само две испитиване састојине у виду
појединачних примерака [46]. Диференцијалне врсте ове
субасоцијације су Alisma plantago-aquatica и Acorus calamus
присутне у већини анализираних састојинама као појединачни
примерци [46]. Пратилице су бројне и најчешће су присутне као
појединачни примерци. Ова субасоцијација није забелажена на
Златици с обзиром на то да Златица не прави обалске гредице и
вишег је нивоа. Састојине одликује двослојност. Доњи спрат
углавном гради ниска папрат Marsilea quadrifolia док горњи спрат
граде остале врсте које улазе у флористички састав. Током лета,
уочљив је зелени аспект састојина који потиче од вегетативних
органа Bolboschoenus maritimus и Marsilea quadrifolia. Бујно
развијена Marsilea quadrifolia формира густ зелени „тепих“ из
кога штрче листови Bolboschoenus maritimus, и других врста које
улазе у састав субасоцијације. Касније, у време цветања, зелени
аспект је прошаран смеђим цвастима Bolboschoenus maritimus,
белим цвастима Alisma plantago-aquatica и розим цвастима
Butomus umbellatus.
Слика 13. Састојине ass. Bolboschoenetum maritimi continentale
subass. marsiletosum quadrifoliae на Моравици код Маргите
Појава ових субасоцијација условљена је еколошким условима
који владају на испитиваном терену (састав земљишта,
варирање нивоа и квалитета воде у каналу, ниво подземне воде,
зоогени утицај). Све ово доприноси развоју врста из бројних
класа (Phragmitetea, Bidentetea, Potametea, Hydrochari-Lemnetea
и др.), у оквиру састојина ових субасоцијација, и постепено води
ка зарастању делова канала [46].
Синморфологија ass. Bolboschoenetum maritimi continentale.
Флористички састав ass. Bolboschoenetum maritimi continentale
чини 39 врста (табела 9, колона 8). Општа покровност биљног
покривача је од 70% до 100%. Карактеристичан скуп граде
карактеристичне врсте заједнице Bolboschoenus maritimus (V1-4)
и Schoeneoplectus lacuster (I+), као и Butomus umbellatus (V+-4).
Од врста карактеристичних за класу Phragmitetea, степеном
присутности и покровном вредношћу, издвајају се: Alisma
plantago-aquatica (III+), Acorus calamus (III+) и Glyceria maxima
(II+-1) (табела 9, колона 8). Врсте пратилице заступљене су у
великом броју као појединачне биљке. Због еколошких услова
који владају на датим локалитетима, дошло је до појаве и
мешања врста пратилица које припадају различитим класама
(Phragmitetea, Bidentetea, Potametea, Hydrochari-Lemnetea и др.).
Биолошки спектар ass. Bolboschoenetum maritimi continentale.
Велика влажност станишта условила је да ову заједницу
претежно изграђују хидрохелофите присутне са 61,53% (табела
10). Еколошки услови који владају на станишту допринели су и
појави врста сушнијих станишта (хемикриптофите – 17,96%,
терофите – 10,26%, геофите – 7,69%, хемитерофите – 2,56%).
Табела 9. Синтетска табела класе Phragmitetea Tx. et Prsg.
1942
Биљно-географска анализа ass. Bolboschoenetum maritimi
continentale. Заједницу Bolboschoenetum maritimi continentale
изграђују углавном врсте широке распрострањености што је
последица велике влажности подлоге (космополитске – 28,20% ,
евроазијске – 28,20%, циркумполарне – 23,09% и адвентивне –
5,13%) (табела 11). Врсте ужег ареала распрострањености су
знатно мање присутне (субсредњеевропске – 12,82% и понтско-
источносубмедитеранске – 2,56%).
Синекологија ass. Bolboschoenetum maritimi continentale. Да се
састојине заједнице високе зуке развијају на влажном станишту
потврђује просечна вредност еколошког индекса за влажност
станишта (F – 4,81) (слика 14, табела 12). Развоју састојина
погодује мезо-еутрофно (N – 3,46), умерено до слабо аерисано
станиште (D – 4,60), са повољним светлосним (L – 3,64) и
термичким режимом (T – 4,02), неутралне хемијске реакције (R –
3,14) и са средњим садржајем хумуса (H – 3,39) (слика 14,
табела 12). Састојинама погодује заслањено станиште, те је
њихова појава последица педолошког састава околног
земљишта и високог нивоа подземне воде (графикон 3) [35, 46].
Састојине су прилагођене знатнијем варирању pH вредности (R),
садржају азотних (N) и органских једињења (H), као и
осветљености (L) и температури станишта (T) (слика 14).
износи 2,91.
емерзне вегетације
Налазишта састојина ass. Bolboschoenetum maritimi
continentale. Састојине ass. Bolboschoenetum maritimi continentale
констатоване су на Златици (Падеј, Црна Бара) и Моравици
(Маргита).
5.4. Упоредна анализа биолошког спектра, биљно-

географска и еколошка анализа констатованих асоцијација
Спектар животних форми биљака (тј. еколошких форми –
екоморфа) добар је показатељ прилагођености врсте, односно
заједнице тј. њених ценобионата, на климатске услове који
владају у испитиваном биотопу, па можемо рећи да животне
форме представљају специфичне адаптације биљака на
постојеће синеколошке прилике [13]. Стога се карактер
абиотичких утицаја и синеколошких фактора може сагледати на
основу анализе животних форми ценобионата у састојинама, а
на специфичан и компаративан начин, и на основу еколошке
анализе њихових биоиндикаторских вредности [13].
Табела 10. Упоредна анализа биолошког спектра
констатованих асоцијација
У састојинама свих констатованих заједница, у каналској мрежи
Баната, несумњива је доминација хидрохелофите што је и
очекивано с обзиром на то да је реч о акватичном екосистему
(табела 10). Међутим, промена нивоа воде у каналској мрежи и
повремено исушивање појединих делова канала услед високих
летњих температура, условили су и појаву других животних
форми биљака у састојинама емерзне вегетације што је и
разумљиво јер су оне највише изложене променама еколошких
услова односно просушивању приобалног подручја и знатнијим
променама нивоа воде. Знатно процентуално учешће других
екоморфа констатовано је у састојинама емерзних заједница
Scirpo-Phragmitetum, Sparganietum erecti и Acoreto-Glycerietum
aquaticae, од којих су најзаступљеније хемикриптофите.
Табела 11. Упоредна биљно-географска анализа
констатованих асоцијација
Климатски услови који владају на одређеном станишту доводе
до појаве биљака прилагођених клими испитиваног подручја што
се може сагледати и на основу биљно-географске анализе.
Релативно уједначени услови, који владају у истраживаном
акватичном биотопу, условили су доминацију биљака широког
ареала распрострањености у свим анализираним састојинама
акватичне и семиакватичне вегетације (табела 11). Међутим, с
обзиром на то да биљке уже распрострањености карактеришу
флористичке и биљно-географске специфичности истраживаног
екосистема, на основу њиховог процентуалног учешћа у
састојинама анализираних фитоценоза, могуће је сагледати
прилагођеност ценобионата односно састојина заједница
условима умереноконтиненталне климе испитиваног биотопа.
Биљке уже распрострањености најзаступљеније су у
састојинама емерзних заједница од којих се највећом
процентуалном заступљеношћу издвајају ass. Sparganietum
erecti (25,00%), Scirpo-Phragmitetum (22,91%) и Glycerietum
maximae (22,22%), па можемо рећи да су оне једне од заједница
добро прилагођених утицајима умереноконтиненталне климе
испитиваног подручја односно еколошким условима средине који
у њему владају (табела 11).
Синеколошке прилике у заједницама могу се дефинисати
помоћу биоиндикационих вредности врста које улазе у састав
састојина дате фитоценозе [13]. На основу анализе средњих
биоиндикаторских вредности заједница види се да субмерзну и
флотантну вегетацију изграђују све биљке окарактерисане
еколошким индексом F5, док су у састојинама емерзне
вегетације развијене и биљке мање биоиндикаторске вредности
за влажност (F) с обзиром на то да се развијају на местима уз
саму ивицу канала где долази до промена нивоа воде и
повременог исушивања површинских слојева земљишта што
погодује развоју биљака са нижом биоиндикаторском вредности
за влажност станишта (табела 12).
Највеће биоиндикаторске вредности за хемијску реакцију
станишта (R) имале су састојине ass. Najadetum marinae (R –
3,74) и ass. Typhetum angustifoliae (R –3,68) што указује да
састојинама ових заједница погодује вода базне хемијске
реакције односно вода са повећаном концентрацијом соли
(табела 12). Високе вредности pH воде упућују и на интензивну
органску продукцију те се може закључити да се састојине ових
асоцијација развијају и на местима са интензивнијом органском
продукцијом. Поред тога, састојине асоцијација Najadetum
marinae, Nymphoidetum peltatae и Bolboschoenetum maritimi
continentale су се показале као једне од најотпорнијих на
варирање pH вредности воде (слике 6, 10, 14). Састојине ass.
Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae (R – 2,83) и ass. Acoreto-
Glycerietum aquaticae (R – 3,10) имале су најниже вредности за
хемијску реакцију станишта што указује да се развијају у води
ниже pH вредности тј. нешто киселијој води (табела 12).
С обзиром на то да високе вредности азота и азотних једињења
у води упућују на испуштање отпадних вода, анализа еколошког
индекса за садржај азота и његових једињења (N) указује да се
састојине заједница Ceratophylletum demersi (N – 3,92) и
Glycerietum maximae (N – 4,28), које имају и највеће вредности,
развијају у еутрофној води (табела 12). На варирање садржаја
минералних материја у води најосетљивије су се показале
састојине субмерзних асоцијација Elodeetum canadensis
(минимум = 3,60; максимум = 3,83) и Ceratophyllo demersi-
Vallisnerietum spiralis (минимум = 3,14; максимум = 3,35) (слика
6).
Делови канала са смањеним садржајем органских материја
погодују развоју састојина ass. Najadetum marinae (H – 2,91) и
ass. Typhetum latifoliae (H – 3,17), док вода богата хумусом
омогућава развој састојина ass. Nymphoidetum peltatae (H – 3,89)
и ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae (H – 3,53)(табела 12). На
промене количине растворених органских материја у води
најбоље су прилагођене састојине ass. Nymphoidetum peltatae и
ass. Bolboschoenetum maritimi continentale (слике 10, 14).
Састојине акватичне и семиакватичне вегетације развијају се
углавном у слабо аерисаној води. Међутим, састојнама ass.
Najadetum marinae (D – 4,06) и Sparganietum erecti (D – 4,33)
погодује умерено аерисана вода (табела 12). На знатније
варирање аерисности подлоге најбоље прилагођене показале су
се састојине ass. Rorippo-Oenanthetum (минимум = 3,62;
максимум = 4,88) (слика 14).
На основу процентуалне заступљености те бројности,
покровности и степена присутности врста толерантних на
заслањено станиште, утврђено је да вода са повећаном
концентрацијом Na+ јона погодује развоју састојина Elodeetum
nuttallii, Myriophyllo-Potamogetonetum pectinati, Najadetum
marinae, Scirpo-Phragmitetum, Typhetum latifoliae, Acoreto-
Glycerietum aquaticae и Bolboschoenetum maritimi continentale
(графикон 3, табеле 7, 8, 9).
Графикон 3. Однос констатованих асоцијација према
заслањености станишта
Генерално, састојине субмерзне вегетације, у односу на
састојине флотантних заједница, подносе мању осветљеност
станишта и нешто хладнију воду што указује на то да се
развијају у дубљим деловима канала, у условима сенке тј. испод
површине воде, што потврђују и средње вредности еколошких
индекса за осветљеност станишта (L) и температуру воде (T)
(табела 12). Састојине флотантне ass. Salvinio-Spirodeletum
polyrrhizae и састојине емерзних заједница Typhetum latifoliae,
Acoreto-Glycerietum aquaticae и Rorippo-Oenanthetum развијене
су у изразито топлој води и на директној светлости на шта
указују њихове највеће средње биоиндикаторске вредности за
осветљеност (L) и температуру станишта (T) (табела 12).
Варирање интензитета светлости и температуре воде најбоље
подносе састојине ass. Nymphoidetum peltatae и ass.
Bolboschoenetum maritimi continentale (сликe 10, 14).
Генерално, заједнице семиакватичне вегетације добро су
прилагођене утицајима умереноконтиненталне климе што се
види из средњих вредности њихових еколошких индекса за
континенталност (К) (табела 12).
Табела 12. Упоредна еколошка анализа констатованих
асоцијација
На основу свега изнетог може се видети да каналску мрежу
Баната, као комплексног и великог акватичног екосистема,
одликује богатство биљних врста и заједница. Доминантну
субмерзну вегетацију канала чине састојине фитоценоза
Ceratophylletum demersi, развијене у најдубљим деловима
канала, и Elodeetum canadensis, развијене у нешто плићим
деловима каналске мреже (слика 15). Идући ка обали, у плићим
деловима канала, доминантну флотантну вегетацију граде
састојине асоцијација Trapetum natantis, Potametum nodosi,
Hydrocharidetum morsus-ranae Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae и
Lemno-Spirodeletum, док су уз саму ивицу канала развијене
састојине доминантних емерзних асоцијација Glycerietum
maximae, Typhetum angustifoliae, Typhetum latifoliae и Scirpo-
Phragmitetum (слика 15).
Слика 15. Шематски приказ еколошког низа неких
доминантних заједница у каналској мрежи Баната
Физичко-хемијске и бројне хидроморфолошке карактеристике
овог акватичног екосистема битни су чиниоци који доводе до
развоја и бујања макрофитске флоре и вегетације које, на
појединим деоницама канала, могу представљати озбиљну
сметњу нормалном функционисању каналске мреже. Као мера
заштите и очувања акватичних екосистема препоручљиво је
њихово стално одржавање биолошким, механичким и хемијским
мерама контроле. Поред тога, главни предуслов за очување
квалитета воде је пречишћавање отпадних вода пре испуштања
у каналску мрежу, освежавање воде канала повећањем протока
и одговоран однос према коришћењу воде.
6. Литература
1. Бабић Н. (1971): Мочварна и ливадска вегетација Ковиљског

рита (фитоценолошка студија). Зборник за природне науке
Матице српске, Нови Сад, бр. 41, 19–87.
2.Белић А., Јосимов-Дунђерски Ј., Здравић М. (2007):
Биосистеми у пречишћавању отпадних вода. Пољопривредни
факултет, Нови Сад.
3. Белић А., Савић Р., Јосимов-Дунђерски Ј., Здравић М. (2009):
Квалитет воде канала Субић. Мелиорације 09, Tематски зборник
радова. Департман за уређење вода, Пољопривредни факултет,
Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, 73–81.
4. Бенка П. и Салваи А. (2005): Дигитализација педолошке карте
Војводине за потребе географског информационог система.
Мелиорације у одрживој пољопривреди, Tематски зборник
радова. Департман за уређење вода, Пољопривредни факултет,
Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, 53–59.
5. Богдановић Ж. и Марковић С. (2005): Воде Баната. Департман
за географију, туризам и хотелијерство, Природно-математички
факултет, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад.
6. Божа П., Адамовић Д., Буторац Б., Кнежевић А. (1997а):
Осиромашење биљног генфонда и диверзитета флоре
Југославије. Савремена пољопривреда, Нови Сад, вол. 44, бр.
3/4, 19–26.
7. Божа П., Буторац Б., Кнежевић А., Игић Р., Будак В. (1997б):
Крајње угрожене биљке Војводине, значајни генетски ресурси.
Савремена пољопривреда, Нови Сад, вол. 46, бр. 3/4, 245–252.
8. Borhidi A. & Sánta, A. (1999): Vörös Könyv Magyarország
növénytársulásairól. Természet BÚVÁR Alapitvány Kiadó, 1,
Budapest. 1–362.
9. Braun-Blanquet J. (1964): Pflanzensociologie. Wien-New York.10.
Brix H. (1994): Functions of Macrophytes in constructed Wetlands.
Water Science Technology, vol. 29, N04, 71–78.
11. Букуров Б. (1978): Бачка, Банат и Срем. Матица српска,
Одељење за природне науке. Нови Сад.
12. Butorac B. (1995): Review of aquatic vegetation of the regional
park “Stari Begej”. Tiscia 29, Szeged, 27–32.
13. Буторац Б. (2004): Еколошка анализа вегетације
фрушкогорског лесног платоа. Монографија. Матица српска.
Нови Сад. 1–150.
14. Butorac B. & Stojšić V. (1992): The results of preliminary
investigations of aquatic vegetation in Regional park “Stari Begej”.
Tiscia 26, Szeged, 11–19.
15. Буторац Б. и Црнчевић С. (1987): Заједнице Acoreto-
Glycerietum Slavnić 1956 и Sparganio-Glycerietum fluitantis Br.–Bl.
1925. на подручју југозападног Баната. Матица српска. Зборник
за природне науке, Нови Сад, 72, 169–183.
16. Буторац Б., Стојановић С., Ждерић, М. (1994): Вегетација
класе Potametea Tx. et Prsg. 1942 у барама Петроварадинског
рита. Гласник Института за ботанику и ботаничке баште
Универзитета у Београду, 28, 137–146.
17. Вуков Д. (2003): Акватичне макрофите реке Засавица.
Магистарска теза, Природно-математички факултет, Универзитет
у Новом Саду, Нови Сад.
18. Вуков Д. (2008): Флористичка и еколошка анализа
васкуларних макрофита реке Дунав у Србији. Докторска
дисертација, Природно-математички факултет, Универзитет у
Новом Саду, Нови Сад, 1–243.
19. Гајић М. (1980): Преглед врста флоре СР Србије са биљно-
географским ознакама. Гласник Шумарског факултета, серија А
„Шумарство”, 54, 111–141. Београд.
20. Гаћеша С. и Клашња М. (1994): Технологија воде и отпадних
вода. Југословенско удружење пивара, Београд.
21. Gopel B. & Goel U. (1993): Competition and allelopathy in
aquatic plant communities. Botanical Review, vol. 59, N0 3, 155–
210.
22. Ellis J.B., Revitt D.M., Shutes R.B.E., Langley J.M. (1994): The
performance of vegetation biofilters for highway runoff control. The
Science of the Total Environment. vol. 146/147, 543–550.
23. European Union (2000). Directive 2000/60/EC of the European
Parliament and of the Council of 23 October 2000 establishing a
framework for community action in the field of water policy. Official
Journal of the European Union, vol. 327: 1–72.
24. Живковић Б., Нејгебауер В., Танасијевић Д., Миљковић Н.
Стојковић Л., Дрезгић П. (1972): Земљишта Војводине. Институт
за пољопривредна истраживања. Нови Сад.
25. Закона о просторном плану Републике Србије. Службени
гласник СР Србије, бр. 13/96.
26. [IASV] Lista invazivnih vrsta na području AP Vojvodine = List of
invasive species in AP Vojvodina [Internet]. Verzija 0.1beta. Anačkov
G, Bjelić-Čabrilo O, Karaman I, Karaman M, Radenković S,
Radulović S, Vukov D & Boža P, editori. Novi Sad (Serbia):
Departman za biologiju i ekologiju; 2011 [citirano 2011. Maj 22.].
Dostupno na: URL srpski, engleski.
27. Jávorka S. & Csapody V. (1975): Icanographie der Flora des
Südostlichen Mitteleuropa. Akademiai Kiado, Budapest.
28. Јанковић М. М. (1974): Водена и мочварна вегетација
Обедске баре. Зборник радова Републичког завода за заштиту
природе СР Србије, том 1, бр. 4, 1–80.
29. Јанковић М. М. (1985): Макрoфите наше земље и мoгућнocт
прoизвoдње и екcплoатациjе њиxoве биoмаcе. Гласник
Института за бoтанику и бoтаничке баште Универзитета у
Београду, том 19, 107–168.
30. Јанковић М. М., Јанковић М. Ј., Калафатић В., Лазаревић М.
М. (1988): Еколошки аспект Савског језера код Београда (Ада
Циганлија), с обзиром на његово чишћење и санацију, а посебно
улога макрофита у еутрофизацији и зарашћивању језера.
Екологија, вол. 23, бр. 2, 65–116.
31. Јањатовић В., Кнежевић А., Кабић Д. (1990): Еко-
морфолошка истраживања Aster tripolium L. var. pannonicus
(Jacq.) Beck, Билтен Друштва еколога Босне и Херцеговине,
серија Б, бр. 5, 71–75.
32. Јосифовић М. (ед.) (1970–1977): Флора СР Србије, I–IX,
Српска академија наука и уметности. Београд.
33. Кабић Д. (1988): Еколошке карактеристике биљака на
слатинама северозападне Бачке. Зборник радова ПМФ, Нови
Сад, сер. биол. 18, 75–85.
34. Килибарда П. и Бугарски Р. (2002): Пријем и одвођење вода и
њихов квалитет. У: Хидросистем Дунав–Тиса–Дунав – 25 година
после, ЈВП „Воде Војводине“, Нови Сад, 156–177.
35. Кнежевић А. (1981): Заједница Bolboschoenetum maritimi
continentale Соó на слатини у околини Крушчића, Матица
Српска, Зборник за природне науке, бр. 60, 35–43.
36. Кнежевић А. (1990): Еколошка и биљно-географска анализа
флоре слатина Баната. Докторска дисертација, Институт за
биологију, Природно-математички факултет, Универзитет у
Новом Саду, Нови Сад, 1–399.
37. Кнежевић А., Љевнаић Б., Николић Љ., Џигурски Д.,
Стојановић С. (2008): Корови у каналу Банатска Паланка–Нови
Бечеј у периоду 1997–2007. године. Acta Biologica Jugoslavica,
серија Г: Acta herbologica, вол. 17, бр. 1, 119–128 (стр. 119).
38. Лазић Д. (2003): Флористичко-фитоценолошка проучавања
биљног света водотока Јегричке. Магистарска теза,
Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад,
1–135.
39. Лазић Д. (2005): Флора и вегетација водотока Јегричке.
Монографија, Библиотека Academia. Задужбина Андрејевић,
Београд, 1–87.
40. Лазић Д. (2006): Васкуларна флора и вегетација ОКМ Хс ДТД
на подручју Бачке. Докторска дисертација, Природно-
математички факултет, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, 1–
194.
41.Лазић Л. и Павић Д. (2003): Клима Баната. Департман за
географију, туризам и хотелијерство. Природно-математички
факултет, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад.
42. Landolt E. (1977): Okologische Zeigerwerte zur Schweizer Flora
Veroffentlichungen des Geobotanischen Institutes der ETH. Stiftung
Rubel, Zurich. 64 heft, 1–207.
43.Ликић Б. (2002): Општи приказ хидросистема Дунав–Тиса–
Дунав. У: Хидросистем Дунав–Тиса–Дунав – 25 година касније,
ЈВП „Воде Војводине“, Нови Сад, 41–58.
44. Љевнаић Б., Стојановић С., Николић Љ., Лазић Д., Кнежевић
А. (2007): Хидрофите водотока Моравице, I конгрес биолога
Србије са међународним учешћем Кобис, Палић, Зборник
резимеа (стр. 151).
45. Љевнаић Б., Стојановић С., Николић Љ., Џигурски Д.,
Кнежевић А. (2008): Мелиорационо условљена флора сталног
водотока Моравице – анализа флорних елемената и животних
форми. Мелиорације 08, Тематски зборник радова, Департман
за уређење вода, Пољопривредни факултет, Универзитет у
Новом Саду, Нови Сад, 106–112 (стр. 106, 107, 111).
46. Љевнаић-Машић Б. (2010): Хидрофите Основне каналске
мреже хидросистема ДТД на подручју Баната. Докторска
дисертација. Природно-математички факултет, Универзитет у
Новом Саду, 1–262 (стр. 1, 3, 4, 8, 10, 11, 17, 18, 19, 20, 21, 78,
85, 95, 101, 102, 104, 106, 115, 116, 120, 125, 126, 129, 130, 135,
140, 145, 158, 163, 168, 181, 187, 192, 193, 197, 198, 205, 206,
211, 216, 217, 222, 224, 228, 233, 235, 236, 238, 240, 241, 242,
244, 247).
47. Љевнаић-Машић Б., Џигурски Д., Кнежевић А., Николић Љ.
(2012): Флора водотока Златице. Мелиорације 12, Тематски
зборник радова, Департман за уређење вода, Пољопривредни
факултет, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, 59–66 (стр. 59).
48. Љевнаић-Машић Б., Џигурски Д., Кнежевић А., Стојановић
С., Николић Љ. (2011): Асоцијација Nymphaeetum albo-luteae
Nowinski 1928 subass. nupharetosum Soó 1973 у ОКМ Хс ДТД на
подручју Баната. Мелиорације 11, Тематски зборник радова,
Департман за уређење вода, Пољопривредни факултет,
Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, 192–198 (стр. 192).
49. Милорадовић М. (2002а): Водопривредна проблематика
Бачке и Баната пре изградње хидросистема Дунав–Тиса–Дунав.
У: Хидросистем Дунав–Тиса–Дунав – 25 година касније, ЈВП
„Воде Војводине“, Нови Сад, 23–39.
50. Милорадовић М. (2002б): Улога Хидросистема Дунав–Тиса–
Дунав у одбрани од поплава. У: Хидросистем Дунав–Тиса–Дунав
– 25 година касније, ЈВП „Воде Војводине“, Нови Сад, 130–155.
51. Милошев Ж. (2002): Хидротехнички радови у Банату и Бачкој
пре изградње хидросистема Дунав–Тиса–Дунав. У: Хидросистем
Дунав–Тиса–Дунав – 25 година касније, ЈВП „Воде Војводине“,
Нови Сад, 1–21.
52. Николић Љ. (2005): Биљни свет и примарна продукција –
индикатори еутрофизације језера Провала. Монографија.
Библиотека Dissertatio, Задужбина Андрејевић, 1–109.
53. Nikolić Lj., Pajević S., Ljevnaić B. (2009): Primary production
dynamics of dominant hydrophytes in Lake Provala (Serbia). Cent.
Eur. J. Biol., vol. 4, N0 2, 250–257 (стр. 250).
54. Николић Љ., Стојановић С., Кнежевић А., Љевнаић Б.,
Џигурски Д. (2008): Заштићене биљне врсте Основне каналске
мреже Хидросистема Дунав–Тиса–Дунав. Мелиорације 08,
Тематски зборник радова, Департман за уређење вода,
125–131 (стр. 125, 126).
55. Nikolić Lj., Stojanović S., Lazić D. (1998): The Content of
Macroelements (N, P, K) and of the Microelements (Fe, Mn, Zn) of
the Emergent Species Phragmites communis Trin. 3th International
Symposium Interdisciplinary Regional Research (Hungary, Romania,
Yugoslavia). Proceedings, Novi Sad, 947–949.
56. Обрадовић Д. (2009): Банат – географске основе за развој
туризма. Факултет за географију, Универзитет у Београду,
Глобус, вол. 40, бр. 34, 195–216.
57. Обрадовић М., Будак В., Вајганд К. (1979): Распрострањење
рода Utricularia L. у воденој и барској вегетацији Војводине.
Посебан отисак из Зборника радова Природно-математичкoг
факултетa, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, бр. 9, 537–543.
58. Oťaheľová H. (1990): Macrophytic Communities of Open Surface
in the Danubian Plain (Czechoslovakia). Folia Geobot. Phytotax.,
Praha, vol. 25, 239–243.
59. Oťaheľová H. (1996): The marshland vegetation (Phragmiti-
Magnocaricetea) along the lower reaches of the Morava river,
Biologia, Bratislava, vol. 51, N0 4, 391–403.
60. Пањковић Б. (2005): Акватична и семиакватична вегетација
Апатинског и Моношторског рита. Докторска дисертација.
Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду, 1–
387.
61. Пејак Т. (2005): Флористичка анализа акватичних макрофита
Старог Бегеја. Дипломски рад, Департман за биологију и
екологију, Природно-математички факултет, Универзитет у
Новом Саду, 1–53.
62. Preising E., Vahle H. C., Brandes D., Hoffmeister H., Tuxen J.,
Weber H.E. (1990): Die Pflanzengesellschaften Niedersachsens.
Bestandsentwicklung, Gefährung und Schutzprobleme Wasser –
und Sumpfpflanzengesellschafen des Süwassers. Natursch.
Landschaftspfl. Niedersaschsens, Hannover, vol. 20, N0 7/8, 1–161.
63. Радовић И. (2005): Развој идеје о значају и потреби заштите
биодиверзитета. Научни скупови, Књига CXI, Одељење
хемијских и биолошких наука, Књига 2, САНУ, Београд, 17–52.
64. Радуловић С. (2005): Екологија и дистрибуција акватичних
фитоценоза Царске баре у ГИС тематском моделу. Докторска
дисертација, Департман за биологију и екологију, Природно-
137.
65. Сарић, М. (ед.) (1986): Флора Србије X, САНУ, Београд.
66. Сарић, М. (ед.) (1992): Флора Србије I. САНУ, Београд.
67. Simonkai L. (1882): Pancsova vidékének növényzete. Magyar
Növénytani Lapok, VI Budapest.
68. Славнић Ж. (1956): Водена и барска вегетација Војводине.
Зборник Матице Српске, Серија природних наука, св. 10, Нови
Сад, 1–72.
69. Soó, R. (1964–1980): A Magyar Flòra ès Vegetàciò
Rendszertani-növènyföldrajzi Kèzikönyve I–VI. Akadèmiai Kiadò,
Budapest.
70. STATISTICA 7.0 StatSoft. University Licence; 2004.
71. Стевановић Б. и Јанковић М. (2001): Екологија биљака са
основама физиолошке екологије биљака. Београд, 1–514.
72. Стевановић В. (2002): Распрострањење и екологија
макрофитске вегетације у ђердапској акумулацији, у: Трипковић,
Д. ед. Извештај о заједничком испитивању реке Дунава на
територији СР Југославије у оквиру међународног програма
ЈДС–ИТР. Министарство за заштиту природних богатстава и
животне средине, Савезни хидрометеоролошки завод, Београд,
93–104.
73. Стојановић С., Буторац Б., Вучковић М., Станковић Ж.,
Ждерић М., Килибарда П., Радак Љ. (1994): Биљни свет канала
Врбас–Бездан. Монографија. Институт за биологију, Природно-
110.
74. Стојановић С., Вучковић М., Ждерић М., Станковић Ж.,
Килибарда П., Лазић Д. (1997a): Рецентна флора васкуларних
макрофита канала „Врбас–Бездан” и „Банатска Паланка–Нови
Бечеј” као показатељ еколошких карактеристика и квалитета
воде. Конференција о актуелним проблемима заштите вода
„Заштита вода ‘97”, Сомбор, 376–379.
75. Стојановић С. и Лазић Д. (1998а): Преглед васкуларне флоре
Тамиша са флорним елементима и животним формама. Наш
Тамиш, Научна монографија, Институт за географију, Природно-
математички факултет, Универзитет у Новом Саду, Нови Сад,
75–87.
76. Стојановић С. и Николић Љ. (2003): Акватични корови у
Војводини. У: Шовљански, Р., Константиновић, Б., Клокочар-
Шмит, З. (едс.): Акватични корови, сузбијање и последице.
Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду, ЈВП
„Воде Војводине”, Нови Сад, 15–83.
77. Стојановић С., Кнежевић А., Николић Љ., Лазић Д., Љевнаић
Б. (2007а): Анализа промена флоре Кикиндског канала 1996–
2006. Мелиорације 07 – Стање и перспективе, Тематски зборник
радова, Департман за уређење вода, Пољопривредни факултет,
Универзитет у Новом Саду, Нови Сад, 104–110 (стр. 104).
78. Stojanović S., Knežević A., Džigurski D., Ljevnaić-Mašić B.,
Nikolić Lj. (2009): The vegetation of canal Novi Sad – Savino Selo.
World Canals Conference 2009, Novi Sad, Serbia, 113 (стр. 113).
79. Стојановић С., Лазић Д., Кнежевић А., Николић Љ., Шкорић
М., Килибарда П., Мишковић М., Бугарски Р. (2007б): Флора и
вегетација Основне каналске мреже Хс ДТД у Бачкој.
Монографија. Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом
Саду, ЈВП „Воде Војводине“, Нови Сад, 1–204.
80. Stojanović S., Lazić D., Nikolić Lj. (1997b): Hydrophytes of the
Tamis river. Al II-lea Simpozion international “Cercetarea
interdisciplinara zonala“, Romania –Yugoslavia – Ungaria, Timisoara,
245–250.
81.Stojanović S., Nikolić Lj., Lazić D. (1998b): The Recent Vascular
flora of the Tamis River. 3rd International Symposium
Interdisciplinary Regional Research (Hungary, Romania,
Yugoslavia), Proceedings, Novi Sad, 955–961.
82. Стратегија водоснабдевања и заштите вода у АП Војводини
(2007). Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој,
Департман за хемију, Природно-математички факултет,
Универзитет у Новом Саду.
83. Takhtajan A. (2009). Flowering Plants. Second Edition. Springer.
84. Тодоров А. (1998): Васкуларне макрофите канала Бегеј.
Дипломски рад, Природно-математички факултет, Универзитет у
Новом Саду, 1–26.
85. Tutin T.G., Heywood V.H., Burges N.A., Valentine D.H., Walters
S.M., Webb D.A. eds. (1964–1980): Flora Europaea I–V. Cambridge
University Press, Cambridge.
86. Thiébaut G. & Di Nino F. (2009): Morphological variations of
natural populations of an aquatic macrophyte Elodea nuttallii in their
native and in their introduced ranges. Aqatic Invasions, vol. 4, N02,
311–320.
87. Уредба о заштити природних реткости. Службени гласник
Републике Србије, бр. 50/93 и 93/93.
88. Уредба о класификацији водотока. Службени гласник СР
Србије, бр. 5/68.
89.Felföldy L. (1990): Hínár határozó-Vízügyi hidrobiológia 18. Kotet,
Környezetvédelmi és Területfejlesztési Minisztérium, Budapest, 1–
144.
90. Hejný S. & Husák Š. (1978): Higer Plant Communities. In:
Dykyjova, D. and Kvét, J. (eds), Ecological Studies, 28, 23–95.
91. Horváth F., Dobolyi Z.K., Morschhauser T., Lőkös L., Karas L.,
Szerdahelyi T. (1995): Florá adatbázis 1.2. Taxonlista és attribútum-
állomány. Flóra munkacsoport (FLÓRA workgroup), MTA Ökológiai
és Botanikai Kutatóintézete (Institute of Ecology and Botany of the
Hungarian Academy of Sciences, Vácrátót) és a MTM Növénytára
(Department of Botany, Hungarian Natural History Museum,
Budapest), Vácrátót.
92. Hrivnák R. (2002a): Aquatic plant communities in the catchment
area of the Ipel´ river in Slovakia and Hungary. Part I. Classes
Lemnetea and Charetea fragilis. Thaiszia – J. Bot., Košice, 12, 25–
50.
93. Hrivnák R. (2002b): Aquatic plant communities in the catchment
area of the Ipeľ river in Slovakia and Hungary. Part II. Class
Potametea. Thaiszia – J. Bot., Košice, 12, 137–160.
94. Hrivnák R. (2004): The plant communities of Phragmitetalia in
the catchment area of the Ipeľ river (Slovakia and Hungary) 1. Reed
wetlands (Phragmition communis). Biologia, Bratislava, 59/1, 75–99.
95. Hrivnák R., Oťaheľová H., Valachovič M. (2007): The
relationshion between macrophyte vegetation and habitat factors
along a middle-size European river. Pol. J. Ecol., vol. 55, N04, 717–
729.
96. Hrivnák R., Oťaheľová H., Valachovič M. (2009): Macrophyte
distribution and ecological status of the Turiec river (Slovakia):
Changes after seven years. Archives of Biological Sciences. vol. 61,
N0 2, 297–306.
97. Hrivnák R., Oťaheľová H., Valachovič M., Cvachová A., Balázs P.
(2001): Aquatic and marsh plant communities of an innondation area
of the Ipeľ River (rkm 96–119). Kitaibelia VI. évf. 2. szám, 267–279.
98. Hrivnák R., Oťaheľová H., Jarolímek I. (2006): Diversity of
aquatic macrophytes in relation to environmental factors in the
Slatina river (Slovakia). Biologia, Section Botany, Bratislava, vol. 61,
N04, 413–419.
99. Džigurski D., Ljevnaić-Mašić B., Nikolić Lj. (2013): Trapetum
natantis Müller et Görs 1960 in hydromeliorative facilities in Serbia.
Acta Societatis Botanicorum Poloniae (in press).
100. Џигурски Д., Стојановић С., Кнежевић А., Николић Љ.,
Љевнаић-Машић Б. (2010): Стање и утицај акватичне вегетације
на коришћење и одржавање ОКМ Хс ДТД у Бачкој. Мелиорације
10, Тематски зборник радова, Департман за уређење вода,
120–129 (стр. 120, 128, 129).
101. Westhoff V. & Den Held A. (1969): Plantenge-meenschappen in
Nederland. W. J. Thieme en Cie, Zutphen.
102. Wilby N. (2007): Managing invasive aquatic plants: problems
and prospects. Aquatic Conservation: Marine and Freshwater
Ecosystems, 17, 659–665.
103. www.ekovojvodina.sr.gov.rs/vodosnabdevanje
104. www.ekoforum.org/htm/biodiverzitet.htm
105. www.zasavica.org.yu
106. www.ramsar.org/cda/en/ramsar-pubs-notes-annotated-ramsar-
16189/main/ramsar/1-30-168%5E16189_4000_0__
7. Списак скраћеница
Ass. – асоцијација
BPK5 – биолошка потрошња кисеоника
HPK – хемијска потрошња кисеоника
Хс ДТД – хидросистем Дунав–Тиса–Дунав
NH4+ – амонијум-јон
NO3- – нитрат-јон
NO2- – нитрит-јон
ОКМ Хс ДТД – основна каналска мрежа хидросистема Дунав–
Тиса–Дунав
8. Индекс појмова
адвентивне врсте 60, 62

акватична вегетација 8, 9, 63
акватична флора 8, 9, 22
акватичне биљке 8, 9
акватични екосистем 8, 9, 10
Банат 11
биоакумулатори 10
биодиверзитет 61
биоиндикатори 9, 12
вегетација 63, 64, 78, 93
детоксикстори 10
еколошки индекси 22, 56, 57, 58, 114
емерзна вегетација 93, 114
емерзне хидрофите 8, 9, 10
еутрофизација 9, 10, 19
животна форма 22, 59, 110
законом заштићене врсте 61
инвазивне врсте 62, 67, 69, 76, 82
клима 11
негативна улога хидрофита 10
нутријенти 15, 19
основна каналска мрежа Хс ДТД 13
позитивна улога хидрофита 9
реликти терцијара 61
рељеф 11
синтаксономски преглед 63
субмерзна вегетација 64, 114
субмерзне хидрофите 8, 9
угрожене врсте 61
флора 22, 55, 56, 59
флорни елементи 22, 60, 111
флотантна вегетација 78, 114
флотантне хидрофите 8, 9
фитофилтрација 10
хемија воде 15, 16, 19
хидромелиорациони објекти 8, 10, 13, 14, 15
хидросистем Дунав–Тиса–Дунав 8, 12
хидрофите 8, 9, 10, 22, 56, 62
9. Summаry
Aquatic flora and vegetation of hydromeliorative

facilities in the Banat region
A wide network of canals and natural watercourses connected in a
unique hydro-engineering system make a large anthropogenic,
multipurpose hydromeliorative facility of Banat, i.e. the hydrosystem
Dunav –Tisa – Dunav (the Hydrosystem Danube – Tisa – Danube,
Hs DTD). The purpose of this hydro-system is to resolve numerous
land amelioration problems in the area (drainage, irrigation, water
supply for industries and settlements, receiving and carrying away of
used wastewater, etc.). Through the central European waterway, the
Rhine – Main Danube waterway, the canal connects the local water
transportation with Western and Eastern Europe. This is one of the
largest hydrosystems in Europe and one of the most important
hydrosystems worldwide. The total length of the canal network in
Banat is 508 km. The Hs DTD is characterised by abundance of
plant species and associations, as a result of a number of factors
(the depth and width of the canal, its age, composition and
properties of the sediments, water regime, chemical composition of
water, etc).
Water pollution problems are evident in all the watercourses and
aquatic ecosystems in Vojvodina, especially in the canal network.
Apart from the climatic factors, hydrological conditions of the Danube
and Tisa, sluice functioning and pedological composition of the
surrounding soil, the water quality in the canal is affected primarily by
its numerous tributaries, which generally have degraded water
quality, and wastewater from industries and settlements disposed in
the canal. Chemical analysis of the canal water has indicated
favourable thermal regime during the entire growing season. The
most intensive organic production was recorded in the river Stari
Begej, indicating that this watercourse has the highest level of
wastewater. The increased content of organic pollution is a
consequence of small amount of water, low water velocity and
deposition of biomass on the bottom of the basin, which appears as
the secondary loading. The rivers with the highest level of pollution
caused by industrial wastewater are the Moravica and Stari Begej.
Relatively high levels of nitrogen and phosphorus compounds are
present in almost all the canals. Higher inputs of nitrogen and
phosphorus by wastewater cause excessive growth of aquatic
macrophytes and eutrophication of aquatic ecosystems. High
concentrations of the total phosphorus are a consequence of
anthropogenic influences, while the highest values were recorded in
the river Stari Begej near Hetin. According to the Regulation on
Water Classification, the water in the canal network in Banat belongs
to Class II of water quality (apart from the Stari Begej, which is not a
defined class, and the Kikindski Canal and the Banatska Palanka –
Novi Bečej Canal, which cannot be classified by this Regulation as
they were built after the categorisation of the hydrosystem DTD).
The water quality of the navigable Begej belongs to Class III of water
quality. According to the project “Strategy of Water Supply and Water
Protection in AP Vojvodina” (2007), the most endangered
watercourses in Banat are the navigable Begej (the section from the
Romanian border to Klek) and the Begej Canal (the section from
Zrenjanin to Stajićevo). The level of nutrients in water and mud,
transparency and temperature of the water are some of the most
important factors for development of macrophyte flora and
vegetation.
By long-term floristic research of the canal network in Banat a total of
178 taxa were identified, including 171 species, 4 varieties (Aster
tripolium var. pannonicus, Lythrum salicaria var. tomentosus,
Polygonum amphibium var. aquatica and Symphytum officinale var.
ochroleucum), and 3 forms (Lysimachia vulgaris f. ternifolia,
Lysimachia vulgaris f. oppositifolia and Utricularia australis f.
platyloba). It should be noted that the variety Symphytum officinale
var. ochroleucum recorded on Zlatica, near Crna Bara, which is also,
so far, the first and only locality of this variety in the Banat. All the
identified taxa belong to the divisions of Equisetophyta (horsetail),
Polypodiophyta (ferns) and Magnoliophyta (angiosperms). The
division of Equisetophyta includes three species (Equisetum
arvense, Equisetum palustris and Equisetum telmateia), while the
division of Polypodiophyta includes four species (Marsilea
quadrifolia, Salvinia natans, Azolla caroliniana and Azolla
filiculoides). The remaining 171 taxa belong to the division of
Magnoliophyta. A total of 178 taxa include 82 taxa which belong to
hydrophytes (or 46.07%), consisting of 16 taxa of floating
hydrophytes, 22 taxa of submerged and 44 taxa of emersed
hydrophytes.
Numerous anthropogenic factors (urbanization, land amelioration,
environmental pollution, afforestation, etc) have endangered a large
number of taxa. In the flora of the hydromeliorative facilities of Banat
6 legally protected species were recorded (Acorus calamus, Hippuris
vulgaris, Marsilea quadrifolia, Nuphar luteum, Nymphaea alba and
Trapa longicarpa) as well as 13 species of relics of the Tertiary flora
(Bolboschoenus maritimus, Butomus umbelatus, Ceratophyllum
demersum, Myriophyllum spicatum, Najas marina, Nuphar luteum,
Nymphaea alba, Nymphoides flava, Salvinia natans, Schoenoplectus
lacuster, Trapa natana, Vallisneria spiralis and Wolffia arrhiza). The
species Nymphaea alba (white water lily) and Nuphar luteum (yellow
water lily) are legally protected relics of the Tertiary flora. In order to
preserve rich biodiversity of aquatic ecosystems, it is necessary to
take the measures of protection and conservation of the natural
habitat of all these species. Additionally, 18 adventive and 12
invasive species were identified on the territory of Vojvodina,
including 6 hydrophytes (Azolla caroliniana, Azolla filiculoides,
Elodea canadensis, Elodea nuttallii, Typha laxmannii and Vallisneria
spiralis). The invasive species Azolla filiculoides, Elodea canadensis,
Elodea nuttallii and Vallisneria spiralis are vastly expanding in the
canal network of Banat, forming thick stands of aquatic and
semiaquatic vegetation which gradually become hindrance to the
functioning of the canal network and a threat to other indigenous
aquatic plants. Prevalence of adventive species in aquatic
ecosystems is one of the characteristics of ecosystem degradation,
indicating the whole range of adverse anthropogenic impacts these
ecosystems are exposed to. The importance of learning about these
adventive species, which are very aggressive and often invasive
species, is a starting point for taking appropriate measures of
controlling their massive expansion.
By ecological analysis of the flora, the studied aquatic ecosystem is
characterized as hydro-hygrophilic ecosystem, of neutral chemical
reactions, meso-eutrophic, moderately rich in organic matter,
moderately to poorly aerated, non-saline, with low lighting and
thermal regime, in which water moderated the conditions of
continental climate of the studied area.
On the basis of the biological spectrum of the flora, it was
determined that hydro-helophytes and hemicryptophytes notably
dominate in the studied area. Due to directed water level changes,
drought during summer periods and periodical draining of waterside
areas of certain sections of the canals, other life forms of plants
appeared, but they account for a smaller percentage of the flora.
Since there is relative uniformity of ecological conditions prevailing in
the aquatic environment, a great number of the identified plants have
a wide area of distribution, while Euro-Asian and circumpolar plants
as the most common. The plants with a narrow area of distribution
(Central-European, Pontic-central Asian, sub-Mediterranean and
sub-Atlantic) are significantly less common.
The canal network of Banat, as a complex and large aquatic
ecosystem, is characterised by abundance of aquatic and semi-
aquatic vegetation. By long-term phytocenological research the
stands of 26 associations were identified, belonging to the following
classes: Potametea Tx. et Prsg. 1942 (Potametum nodosi Soó
(1928) 1960, Segal 1964, Elodeetum canadensis (Pign. 1953) Soó
1964, Passarge 1964, Westhoff 1969, Elodeetum nuttallii Ciocârlan
et al. 1997, Myriophyllo-Potametum Soó 1934, Myriophyllo-
Potamogetonetum pectinati Passarge 1996, Najadetum minoris
Ubrizsy (1948) 1961, Najadetum marinae Fukarek 1961,
Ceratophyllo demersi-Vallisnerietum spiralis Lazić 2006,
Nymphaeetum albo-luteae Nowinski 1928 subass. nupharetosum
Soó 1973, Nymphoidetum peltatae (Allorge 1922) Obred. et Müller
1960 and Trapetum natantis Müller et Görs 1960), Hydrochari-
Lemnetea Oberd. 1967 (Lemno-Spirodeletum W. Koch 1954, Müller
et Görs 1960, Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae Slavnić 1956,
Lemnetum (minori)-trisulcae Den Hartog 1963, Lemnetum (minori)-
gibbae Miyawaki et J. Tx. 1960, Lemno minoris-Azolletum filiculoides
Br.-Bl. 1952, Ceratophylletum demersi (Soó 27) Hild. 1956, Den
Hartog et Segal 1964 and Hydrocharidetum morsus-ranae Van
Langendonck 1935) and Phragmitetea Tx. et Prsg. 1942 (Scirpo-
Phragmitetum W. Koch 1926, Typhetum angustifoliae Pign. 1953,
Typhetum latifoliae G. Lang 1973, Sparganietum erecti Roll 1938,
Glycerietum maximae Hueck 1931, Acoreto-Glycerietum aquaticae
Slavnić 1956, Rorippo-Oenanthetum (Soó 1927) Lohm. 1950, Pop
1968 and Bolboschoenetum maritimi continentale Soó (1927) 1957
with subassociation butometosum Soó (1964) and marsiletosum
quadrifoliae Ljevnaić-Mašić 2010).
The dominant submerged vegetation of the canal includes the
stands of phytocoenoses Ceratophylletum demersi, developed in the
deepest parts of the canal, and Elodeetum canadensis, developed in
slightly shallower water. Closer to the watersides of the canal, in
shallower parts of the canal, the dominant floating vegetation
consists of the stands of associations Lemno-Spirodeletum, Salvinio-
Spirodeletum polyrrhizae, Potametum nodosi, Trapetum natantis and
Hydrocharidetum morsus-ranae, while along the very edges of the
canal there are stands of emersed vegetation belonging to the class
Phragmitetea, dominated by Scirpo-Phragmitetum, Typhetum
angustifoliae, Typhetum latifoliae and Glycerietum maximae.
Since the vegetation of the studied ecosystem belongs to aquatic
vegetation, hydro-helophytes are dominant in all identified
associations. In the stands of emersed phytocoenoses Scirpo-
Phragmitetum, Sparganietum erecti and Acoreto-Glycerietum
aquaticae, hydro-helophytes and hemicryptophytes are equally
common. This indicates that the stands of these associations are
developed in places with occasional variations in water levels and
drying of substrate during summer, in the areas at the watersides of
the canal, which also resulted in the development of
hemicryptophytes. Dry, summer periods are favourable also for the
development of therophytes and geophytes, and even
chamaephytes in the stands of the majority of semi-aquatic
vegetation.
In aquatic ecosystems there are relatively uniform conditions, so the
plants which have a wider area of distribution are dominant in all
analysed associations. The plants which are more narrowly
distributed have the floristic and phyto-geographic features
characteristic of the studied ecosystem. They are significantly more
common in the stands of emersed associations: Sparganietum
erecti, Scirpo-Phragmitetum, Glycerietum maximae and Acoreto-
Glycerietum aquaticae.
Comparative ecological analysis of the associations indicates that
the stands of emersed vegetation also include the plants which have
lower bioindicator value for moisture (F), since they develop along
the very edges of the canal, where the water level changes and the
surface layers of soil periodically dry out. These conditions are
favourable for the development of plants with the lower values of
moisture in habitats. The stands of aquatic ass. Najadetum marinae
(R-3.74) and emersed ass. Typhetum angustifoliae (R-3.68) thrive in
water of base chemical reaction, i.e. in water with higher
concentrations of salt, since they have the highest bioindicator
values for the chemical reaction of the habitat. High pH values of
water mean that there is intensive organic production and it can be
concluded that the stands of these associations develop also in
places with the most intensive organic production. The stands of
aquatic ass. Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae (R-2.83) and
emersed ass. Acoreto-Glycerietum aquaticae (R-3.10) have the
lowest values for chemical reaction of the habitat which indicates
that they develop in water with lower pH values, i.e. in water with
more acid reaction. Since high values of nitrogen and nitrogen
compounds in water mean that wastewater is discharged in the
canal network, the analysis of ecological indices for the content of
nitrogen and its compounds indicates that the stands of ass.
Ceratophylletum demersi (N-3.92) and Glycerietum maximae (N-
4.28), which also have the highest values, develop in water laden
with nitrogen compounds. The parts of the canal with reduced
content of organic matter are favourable to the development of the
stands of ass. Najadetum marinae (H-2.91) and Typhetum latifoliae
(H-3.17), while the water rich in humus enables the development of
the stands of ass. Nymphoidetum peltatae (H-3.89) and ass.
Acoreto-Glycerietum aquaticae (H-3.53). The stands of aquatic and
semi-aquatic vegetation develop mainly in poorly aerated water.
However, moderately aerated water is favourable to the stands of
ass. Najadetum marinae (D-4.06) and Sparganietum erecti (D-4.33).
Water with increased concentration of salt stimulates the
development of the stands Elodeetum nuttallii, Myriophyllo-
Potamogetonetum pectinati, Najadetum marinae, Scirpo-
Phragmitetum, Typhetum latifoliae, Acoreto-Glycerietum aquaticae
and Bolboschoenetum maritimi continentale. Generally, the stands of
submerged vegetation can tolerate lower brightness of habitats and
slightly colder water, compared with the stands of floating
associations, which confirms the fact that they develop in deeper
parts of the canal and in shadows. The stands of the floating ass.
Salvinio-Spirodeletum polyrrhizae, as well as the stands of emersed
associations Typhetum latifoliae, Rorippo-Oenanthetum and
Acoreto-Glycerietum aquaticae develop in extremely warm water
and in direct light, which is indicated by highest values of their
ecological indices for light (L) and temperature (T) of their habitats.
In general, the associations of semi-aquatic vegetation are more
adapted to the conditions of moderately continental climate.
Physico-chemical and numerous hydro-morphological characteristics
of an aquatic ecosystem are important factors that affect the
development and proliferation of macrophyte flora and vegetation
which may pose a serious obstacle to the normal functioning of the
drainage network. In order to ensure the protection and conservation
of aquatic ecosystems, these ecosystems should be maintained by
applying biological, mechanical and chemical control measures.
Additionally, the main prerequisites for preservation of water quality
are cleaning wastewater prior to discharging it into the canal
network, refreshing the canal water by increasing the flow rate and
responsible attitude towards the use of water.

Anka Ljevnaić-Akvatična Flora I Vegetacija Hidromelioracionih Objekata Na Području Banata

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Anka Ljevnaić-Akvatična Flora I Vegetacija Hidromelioracionih Objekata Na Području Banata

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Др Бранка Љевнаић-Машић

Акватична флора и вегетација

У монографији су приказани први комплетни подаци о

The monograph presents the first complete results of recent state of

Флористичко-фитоценолошким истраживањима акватичне

3.1. Улога и значај акватичне флоре и вегетације

Акватичне (водене) биљке су биљке којима је вода животна

3.2. Истраживано подручје

3.3. Хидросистем Дунав–Тиса–Дунав на подручју Баната

Некада давно, пре око 600.000 година, Војводина је била део

3.4. Физичко-хемијски параметри квалитета воде канала

Проблеми загађења вода изражени су, практично, на свим

Вишегодишњим флористичким истраживањима каналске мреже

4.1. Таксономска анализа флоре

Током вишегодишњих флористичких истраживања

4.2. Еколошка анализа флоре

Како би се сагледали услови који владају у овом великом

4.3. Биолошки спектар флоре

4.4. Биљно-географска анализа флоре

Мале промене и уједначеност еколошких услова, који владају у

4.5. Таксони значајни за очување биодиверзитета и заштиту

Урбанизација, мелиоративни радови, загађење животне

Вишегодишња фитоценолошка истраживања акватичне и

5.1. Субмерзна вегетација

Субмерзну вегетацију каналске мреже Баната чине састојине 9

5.2. Флотантна вегетација

Флотантну вегетацију хидромелиорационих објеката на подручју

5.3. Емерзна вегетација

Емерзну вегетацију хидромелиорационих објеката Баната

5.4. Упоредна анализа биолошког спектра, биљно-

1. Бабић Н. (1971): Мочварна и ливадска вегетација Ковиљског

адвентивне врсте 60, 62

Aquatic flora and vegetation of hydromeliorative

You might also like