BIBLIOTEKA

BESTSELER
Knjiga br. 53
Agata Kristi HOTEL BERTRAM
Direktor Darko Ribnikar
Glavni i odgovorni urednik Milan Mii
Ureuju
Radivoje Miki Vaa Pavkovi
Dizajn konca Natalija Petrovi
Tehniki urednik Jasmina ivkovi
Agata Kristi
HOTEL BERTRAM
"(
NARODNA KNJIGA 200S.
Naslov originala:
Agatha Christie
AT BERTRAM'S HOTEL
Prevela Nataa Trbojevi
Hariju Smitii
zbog toga to ccnim
njegov nauni pristup
mojim knjigama
Copyright by Agatha Christie Limited. 1965
Translation copyright za SCO KLUB ITALACA. :.
Za i/davaa Miliko Mijovi
Sva prava /adr/ana
ISBN 86-331-1868-8
Ova publikacija u celini ili u delovima ne sine se umnoavati, pretampavati ili
prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora ili izdavaa.
niti moe biti na bilo koji drugi nain ili bilo kojim drugim sredstvom distribuirana ili
umnoavana bez odobrenja izdavaa. Sva prava za objavljivanje ove knjige zadravaju
-...... : :-J"""* n nrii-prihams 7,nk-nna o autorskim pravima.
LINOSTI
PUKOVNIK DEREK LASKOMB - dobroudni stariji udovac. Njegovi staromodni stavovi o
enama neminovno su ga inili lakover-nim...
LEDI SELINA HEZI - vremena plcmkinja. Memorija joj je bila otrija od vida.
G-ICA ORINZ - Savrena recepcionarka, tako ravnodune prirode da ostaje mirna ak i kada
se kua rui...
HAMFRIS - Savreni direktor najuglednijeg hotela. Prua svojim gostima ta god ele. bez
obzira na rizik...
G-ICA DEJN MERPL - Dama koja je umela da predvidi zlo, koja je videla zlo gde kog bi
pogledala - nije mogao da je /buni ni prepredeni varalica.,.
BEZ SEDVIK - Pripadala je neobuzdanim ljudima, nije preza-la ni od kakvih uzbuenja...
ELVIRA BLEJK - Besina ki, imala je ugladenost licejke i nagone jedne tigrice...
LADISLAV MALINOVSKI - voza na trkama. dete sree i Don uan, sklon da se suvie esto
drui sa pogrenim enama...
KANONIK PENIFADR - rasejani naunik koji je odlazio na prava mesta u pogreno vreme i
jedva preiveo da bi zbog toga mogao da zaali...
GLAVNI INSPEKTOR FRED DEJVI - imao je oinski izgled i instinkt pomou koga je
pronalazio i iglu u senu...
MAJKL DORMAN - Jednostavan ovek koji se oenio iz zabave i zatim otkrio da se igra zove
ubistvo...
Agata Kristi
BRIDIT - U prkos njenoj majci uspevalo joj je da bude u centru deavanja - i da ak pomogne
da se ona dogode...
G. ROBINSON - Ni njegovo ime kao ni bilo ta drugo u vezi sa njim nije bilo stvarno - osim
informacija koje je mogao da da ako
je hteo...
ROBERT HOFMAN - Tako bogat ovek da je pljaku od milion
dolara smatrao samo trivijalnim incidentom...
U ovoj knjizi xii lica, mesta, dogaaji i situacije izmiljeni i nemaju veze ni sa jednom linou,
ni sa kojim mestom niti istinitim dogaajem.
U srcu Vest Enda ima mnogo mirnih delova za koje ne zna ni-ko osim taksista koji, spretno
krstarei uskim uliicama, stiu do njih iz Park Lejna, Berkli Skvera ili Sout Edli Strita.
Ako iz Hajd Parka skrenete u jednu od skromnijih ulica, pa jo nekoliko puta levo i desno, nai
ete se u mirnoj uliici u kojoj se na desnoj strani smestio hotel Bertram". Hotel Bertram" se tu
nalazi ve dui niz godina. Za vreme rata mnoge kue u njegovoj blizini su bile sruene, ali sam hotel
je ostao netaknut. Naravno, i na njemu su ostali tragovi, ali sa skromnim ulaganjima ubrzo mu je
vraen nekadanji izgled. Hotel je ve 1955. godine po svemu bio isti kao i onaj iz 1939. Bio je
otmen, neupadljiv i nenametljivo skup.
Gosti hotela Bertram" su godinama pripadali istoj klasi, sastojali su se od viih svetenika,
otmenih udovica iz aristokratskih porodica iz unutranjosti, dcvojaka koje su za praznike dolazile iz
skupih de-vojakih kola (Ima tako malo mesta u Londonu gde pristojna devoj-ka moe da odsedne,
ali u hotelu Bertram" to je sasvim u redu. Mi tamo ve godinama odsedamo.")
Bilo je, naravno, mnogo hotela koji su se, kao i Bertram", uspeli odrati, ali su skoro svi bili
zahvaeni talasom promena. Morali su mnogo toga da promene da bi zadovoljili potrebe novih
gostiju. Me-njao se i hotel Bertram", ali je to bilo tako lukavo izvedeno da se
0 DrVi nnplfH nitP mnoln ni nrimoHfi
10
Agata Kristi
Pred stepenicama koje su vodile do velikih vrata na okretanje stajao je ovck koji je izgledao
kao da je. u najmanju ruku, feldmaral. Zlatni gajtani i medalje krasili su mu muevne grudi. Dranje
mu je bilo savreno. Pnhvatao bi vas ncno dok biste rcumatino izlazili iz taksija ili sopstvcnih kola,
vodio bi vas paljivo uz stepenice i sigurno vas proveo kroz vrata na okretanje.
Ulazei, ako vam je to prva poseta Bertramu", osetili biste, gotovo sa strahom, da ste se vratili
u jedan davno iezli svet. Vremc se vratilo unazad. Ponovo ste se nalazili u Engleskoj u doba kralja
Edvarda.
Hotel je, naravno, imao centralno grejanje, ali to niste mogli da osetite. U velikom centralnom
predvorju, po dobrom starom obiaju, plamtela je vatra u dva kamina, pored kojih su, napunjene
kockama uglja odreenih dimenzija, sijale dve bakarne posude za ugalj, ba kao u doba
edvardijanskih sobarica. Sve je bilo upotpunjeno prisustvom bogatog crvenog plia i neodreenom
mekom toplinom. Fotelje nisu pripadale ovom periodu. Bile su prilino uzdignute od poda, tako da se
starije reumatine darne nisu morale nepristojno mekoljiti da bi se podigle iz njih. Sedita im se
nisu, kao kod toliko hvaljenih, modernih fotelja, zavravala na polovini bedra, izazivajui agoniju
kod onih koji boluju od artritisa i iijasa; a nisu bile ni sve istog modela. Bilo ih je raznih veliina, s
uspravnim kao i sa oblim naslonima. U hotelu Bertram" svako je mogao da za sebe nae udobnu
stolicu.
U vreme popodnevnog aja u prostranom predvorju obino su svi stolovi bili zauzeti. Predvorje,
naravno, nije bilo jedino mesto gde se sluio aj. Bio je tu jo salon (sa satenskim presvlakama),
zatim salon za puenje (po nepisanom pravilu rezervisan za mukarce) s ogromnim konim foteljama
i, konano, jo dva salona za pisanje gde ste s prijateljicom uz aj mogli mirno da ogovarate
zajednike pozna-
Hotel Bertram
11
ba bilo je tu i drugih tajnih mesta, za one sa modernijim prohtevima. Dole je bio dvostruki bar
sa dva barmcna, jednim amerikim, koji se brinuo za Amerikance, toei im viski i meajui koktele i
drugim, engleskim, koji je bio zaduen za seri i diskusije o trkaina u Askotu i Njubcriju sa
sredovcnom gospodom koja su punila hotel u dane ozbiljnih trka. Dobro skriven u dnu hodnika,
nalazio se i salon sa televizorom. ,
Ali gosti su ipak najrade pili popodnevni aj u velikom predvorju. Starije dame su uivale dok
su pratile dolaenje i odlaenje gostiju, prepoznajui stare prijatelje i zgraavajui se kako su ti isti
o.sta-reli. Bilo je i gostiju iz Amerike, koji su zadivljeno gledali plemenite Engleze kako zaista
pristaju uz svoj tradicionalni popodnevni aj. Jer popodnevni aj je bio pravi specijalitet hotela
Bertram".
Bio je prosto sjajan. Obredom je upravljao Henri, snana i zadivljujua pojava pedesetih
godina, oinski brian, usluan i otmenog dranja, pripadnik one davno izumrlc vrste savrenih
batlera. Pod strogim Henrijevim nadzorom goste je posluivalo nekoliko mladih konobara. Gaj se
sluio na ogromnim- ukraenim srebrnim posluavnicima iz georgijanskih srebrnih ajnika. Mada nije
bio pravi, porcelan je izgledao kao originalan Riingem" ili Dejvnport". Imali su najbolje vrste
indijskih, cejlonskih i slinih ajeva, a to se pak jela tie, mogli ste da naruite sve to vam padne
na pamet... oni su to sigurno imali.
Dana sedamnaestog novembra ledi Selina Hezi, ezdeset i pet godina, iz Leiesterira, jela je, s
uivanjem koje je karakteristino za starije dame. divan topli hlepi sa puno maslaca, koga Englezi,
sa puno ljubavi nazivaju muffin''.
Ipak nije bila ba toliko okupirana muffinom", a da ne bi mogla da pogleda prema vratima
svaki put kada bi se ona otvorila da bi
12
Agata Kristi
Tako se desilo da je, smeei se, klimnula glavom pukovniku La-skombu - koji se pojavio na
vratima uspravnog, vojnikog dranja, nosei dogled. Kretnjom roenog vladara smesta ga je pozvala
da prie i Laskomb je /.a tren bio pored nje.
- Zdravo, Selina, ta tebe dovodi u London?
- Zubar - odgovori gospoda Selina, prilino nerazgovetno /bog muffin". Usput, rekoh, kada
sam ve ovde, idem do onog oveka u Ulici Harlcj. zbog mojih artritisa. Zna na koga mislim.
Mada su u Ulici Harlej ordinacije imali mnogi pomodni doktori, specijalisti za sve mogue
bolesti, Laskomb je tano znao na koga ona misli.
- Da li ti je bar neto pomogao?
- Rekla bih da jeste - nerado je priznala ledi Selina. - Neobian ovck. Iznenada me je iz ista
mira uhvatio za vrat i zavrnuo ga. -Oprezno je okretala vratom.
- Da li je bolelo?
- Svakako, mora da je bolelo, zavrnuti oveku vrat na takav nain, ali nisam imala vremena da
osetim. - I dalje je oprezno pomera-la glavu. - Izgleda da je u redu. Posle toliko godina, ponovo mogu
da okrenem glavu.
Pokuavajui to da izvede, odjednom uzviknu:
- Oh, zar je mogue, pa to je stara Dejn Marpl. Mislila sam da je ve davno umrla. Izgleda kao
da joj je sto godina.
Pukovnik Laskomb bez preteranog interesovanja pogleda prema vaskrsloj Dejn Marpl; hotel
Bertram" uvek je imao po neki prime-rak onih koje je on nazivao smotanim starim kokama.
Gospoda Selina je nesmetano nastavila:
- Ovo je jedino mesto u Londonu gde jo moe dobiti prave muffine". Zamisli, kad sam
prole godine bila u Americi, dali su mi
Hotel Bertram
ih, kaem, uopte zvati muffin". Ugurala je u usta i poslednji soni zalogaj i neodreeno
pogledala oko sebe. Henri se u tren oka stvorio pored stola. Bez urbe i jurnjave. Jednostavno je bio
tu.
- Gospoda bi moda jo neto clela? Moda neki kola?
- Kola? - neodluno e Selina.
- Imamo izvrstan kola sa kimom, mogu da vam ga preporuim, gospoo.
- Kola sa kimom? Godinama nisam jela kola sa kimom. To je pravi kola sa kimom?
- Svakako, gospodo. Kuvar ima taj recept vrlo dugo. Siguran sam da e vam se svideti. - Na
Henrijev znak, jedan od konobara smesta je krenuo po kola sa kimom.
- Ti si bio u Njuberiju, zar ne Derek?
- Jesam. Odvratno hladno. Nisam doekao dve poslednje trke. Nemogu dan. Ona Harisova
drcbica je zaista loa.
- To sam i oekivala. Kako je prola vanhilda?
- Stigla je etvrta - Laskomb je ustao. - Moram da se pobrinem za sobu.
Uputio se preko predvorja do recepcije. Prolazei, posmatrao je goste za stolovima. Stvarno
neverovano koliko ljudi ovde pije aj! Skoro kao nekad. Posle rata aj je, kao i jelo, potpuno bio
izaao iz mode. Ali u hotelu Bertram" to oigledno nije bio sluaj. Ko su samo bili svi ti ljudi? Dva
kanonika i akon izlehemptona. Da, i jo jedan par nogu u mantiji, tamo preko u uglu, verovatno
biskup, nita manje! Obini svetenici su bili retkost. Trebalo je biti najmanje kanonik, razmiljao je
pukovnik, da bi se odselo u hotelu Bertram". Nii nivoi svetenstva nisu to, jadnici, mogli sebi da
priute. Uopte, kada se ve o tome radi, udio se kako to sebi mogu da dopuste ljudi
14
Agata Knsti
le i gospoe Beri i Poseltvejt iz Somerseta i Sibil Ker - sve siromane kao crkveni mievi.
Razmiljajui tako stigao je i do recepcije, gde ga je najljubazni-je pozdravila gospoica
Zorin. Gospoica Zorin je bila neto poput starog prijatelja. Poznavala je sve goste i, kao dobra
vladarka, nije nikada zaboravljala lica. Izgledala je staromodno, ali vrlo dostojanstveno. Kovrdava,
ukasta kosa oeljana na staromodan nain, crna svilena haljina i visoko uzdignute grudi na kojima
se nalazila velika zlatna kopa i bro sa kamejom.
- Soba broj etrnaest - ree gospoica Zorin. - Mislim da ste i proli put imali broj etrnaest,
pukovnie Laskomb, i da vam se sviala. Vrlo je mirna.
- Kako samo uspevate da uvek sve zapamtite, gospoice Zorin.
- Trudimo se da to udobnije smestimo nae stare goste.
- Hotel Bertram" me uvek vraa u daleku prolost. Izgleda kao da se nita nije promenilo. -
Uutao je, jer se gospodin Hamfris pojavio iz svoje privatne kancelarije da mu poeli dobrodolicu.
Neupueni su verovali da je gospodin Hamfris, sam Bertram. Ko je bio Bertram, ako je uopte i
postojao, to niko nije znao. Hotel Bertram" postoji od 1840. godine, ali se za njegovu istoriju nikada
nisu posebno interesovali. Jednostavno je bio tu, postojao je, bio je opipljiva injenica. Kad bi ga
oslovljavali sa gospodine Bertram", gospodin Hamfris se nije suprotstavljao. Kada je trebalo da
bude gospodin Bertram, bio je gospodin Bertram. Pukovnik Laskomb je znao njegovo pravo ime,
mada nije bio siguran da li on samo upravlja hotelom ili je i vlasnik hotela. Ovo poslednje mu se
nekako vie dopadalo.
Gospodin Hamfris je imao blizu pedeset godina, besprekorno ponaanje i izgled ministra. Uvek,
u svakom trenutku, mogao je da bude ono to se od njega oekivalo. Mogao je da pria o trkama,
kupo-i::^; rla ??3; anpcrrlnrp. n kralievskoi oorodi-
Hotel Bertram
15
ci, daje instrukcije o moto-trkama ili pak o najzanimljivijim predstavama na repertoaru, mogao
je da posavetuje Amerikance ta da pogledaju u Engleskoj, bez obzira koliko planiraju da se zadre,
znao je da za svakog gosta odabere restoran po njegovom ukusu. Sve ga to nije inilo jeftinim. On se
uvek drao malo po strani. Gospoica Zorin je sama i imala sve to u malom prstu i sasvim se dobro
snalazila i bez njega. Kao sunce, pojavio bi se s vremena na vreme na horizontu i poastio nekog
smrtnika svojom linom panjom.
Ta ast je ovoga puta pripala pukovniku Laskombu. Razmenili su nekoliko komentara o trkama,
ali je pukovnik Laskomb jo uvek razmiljao o svom problemu. Sada je imao nekoga ko mu
nesumnjivo moe pomoi.
- Recite mi, Hamfris, kako se ove dobre stare due uspevaju odrati ovde kod vas?
- Ah, to bi vas, znai, zanimalo? - Izgledalo je kao da se gospodin Hamfris zabavlja.
- Odgovor je vrlo jednostavan. One to ne bi mogle da im mi ne...
- Da im vi ne dajete poseban popust, zar ne?
- Da, tako nekako. One zapravo ne znaju da je to popust, a ako i primete, veruju da ga dobijaju
kao stari gosti.
- Ali to nije jedini razlog?
- Pa, znate, pukovnie Laskomb, ja vodim hotel i ne mogu da dozvolim da izgubim novac.
- Ali kako vam se to onda isplati?
- To je pitanje pogodnosti... Stranci, posebno Amerikanci s dubljim depom, imaju nekakve
udne predstave o Engleskoj. Ne govorim, naravno, o poslovnim ljudima, koji stalno putuju. Oni
svejedno odsedaju u Savoju" ili Doresteru", oni ele savremeni izgled, ameriku hranu i sve ono
to ih podsea na sopstveni dom. Ali veina, retko putuje, oni od ove /emlie. ?3. ?? ; hnrlp
rlalde. ; se. ne.
16
Agata Kristi
vraamo ba do Dikensa, ali svakako su proitali Henrija Dejmsa i ne ele da se razoaraju,
otkrivi da je ovde zapravo isto kao i u Americi. Kad se vrate kuci, priaju prijateljima: U Londonu
ima jedan divan hotel, zove se Bertram'". To vam je kao da ste se vratili sto godina unazad. Prava
Stara Engleska! A tek gosti, takve ljude vie nig-de ne moe da sretne. Divne stare vojvotkinje.
Posluuju prava starinska jela, ak i prekrasnu staromodnu patetu od mesa, tako neto jo niste jeli; i
nezamislivo velik oviji but i odreske, i staromodni engleski aj i prcdivni engleski doruak. Pored
toga imaju, naravno, i ostale uobiajene stvari. ] divno je udobno. I toplo. Kamini u kojima gore
pravi panjevi.
Gospodin Hamfris je prekinuo sa imitiranjem, dozvolivi sebi neto slino posprdnom smeku.
- Ah, sada shvatam - zamiljeno e pukovnik Laskomb. - Svi ovi propali aristokrati,
osiromaeni pripadnici starog seoskog plemstva, svi oni ine, u stvari, mis en scenel
Gospodin Hamfris je potvrdno klimnuo.
- udim se da i drugi nisu doli na istu ideju. Ja sam, naravno, zatekao hotel Bertram", moglo
bi se rei, spremnim. Bilo je, dodue, potrebno neto skupih popravki. Sada svi koji dolaze ovde ive
u uverenju da su ga ba oni otkrili i da niko drugi ne zna za njega.
- Pretpostavljam - ubaci se pukovnik Laskomb - da je renoviranje bilo prilino skupo.
- Ah, naravno. Hotel je morao da zadri edvardijanski izgled, ali je konfor morao da zadovolji
dananje uslove. Za nae drage starice, oprostite mi to ih tako zovem, ovde se nita nije promenilo
od poetka veka. dok istovremeno, gosti iz inostranstva moraju da zakljue da je kod nas mogue
iveti okruen stilskim nametajem i jesti starinska jela, a da se pri tom ne mora odrei udobnosti na
koju si na-
Hotel Bertram
17
- Ponekad je to uasno teko uskladiti, zar ne? - zanimalo je pukovnika Laskomba.
- Kako kada. Uzmimo centralno grejanje. Amerikanci zahtevaju, ili bolje reeno, moraju imati
po nekoliko stepeni viu temperaturu u sobi od Engleza. Zato imamo dve vrste soba, jedne za
Engleze, druge za Amerikance. Sobe su naizgled sline ali se u mnogome razlikuju - u neke spavae
sobe smo morali da stavimo elektrine aparate za brijanje, zatim tueve i slino. Pobrinuli smo se i
za ameriki doruak, peninu kau, ledeni sok od narande i ostalo. A moete, ako elite, naruiti i
engleski doruak.
- Slaninu sa jajima?
- Tano - ali i mnogo toga drugog. Dimljene losose, bubrege sa slaninom ili hladnog fazana,
jorkirsku unku kao i oksfordsku marmeladu.
- Moram to da zapamtim za sutra ujutro. Te stvari se vie ne rade ni kod kue.
Hamfris se smekao. Veina gospode naruuje samo slaninu sa jajima. Oni su - pa, zaboravili su
kako je nekada bilo.
- Da, da... seam se kad sam bio mali... - s tugom ree Laskomb - stolovi su bili puni toplih
jela. Da, nekada se dobro ivelo.
- Mi se trudimo da goste potpuno zadovoljimo, pokuavamo da svakome damo ono to mu
treba.
- Ukljuujui i kola sa kimom i muffine", da, shvatam. Svakome prema potrebama - vrlo
jednostavno. Vrlo marksistiki.
- Oprostite?
- Oh, nita, samo sam razmiljao, Hamfris. Krajnosti se dodiruju. - Pukovnik se okrenuo i uzeo
klju koji mu je gospoica orin spremno pruila. Konobar je skoio i otpratio ga do lifta.
Krajikom oka je video ledi Selinu u drutvu njene prijateljice Dejn.
 Agata Kristi
2
- Nadam se da jo uvek ivi u onom arobnom St. Meri Midu? - pitala je ledi Selina. - Tako
slatko, neiskvareno seocc. Cesto mislim o njemu. Nepromcnjeno, kao i uvek, nadam se?
- Pa. ne ba sasvim - gospoica Merpl je razmiljala o novom izgledu svog prebivalita.
Novoizgraeni stanovi. Dogradnja optine, izgled Glavne ulice koji je potpuno izmcnjen novim
izlozima... Uzdahnula je.
- Izgleda da ovek mora da prihvata promene.
- Napredak - poe gospoda Selina neodreeno. - esto mi se ini da to uopte nije napredak.
Svi ti divni novi sanitarni ureaji. U svim moguim bojama, najboljeg kvaliteta" - kako to danas
reklamiraju - ali koji od njih stvarno radi? Gde god da ode u posetu nai e u kupatilu upozorenje
Pritisni kratko i pusti" ili Povuci u levo" ili Otpusti naglo". A u dobra stara vremena, jednostavno
si stisnuo ruicu na bilo koji nain i sve bi bilo u redu. - Oh, tu je i simpatini biskup iz Medmenhama
- primed ledi Selina usred reenice, pratei pogledom visokog prosedog svetenika.
- Skoro je potpuno lep, Odlian, borbeni svetenik.
Upustile su se u krai razgovor o svetenstvu, koji je s vremena na vreme prekidan upadicama
ledi Selene, kada bi joj se uinilo da vidi razne prijatelje i poznanike, od kojih mnogi nisu bili oni za
koje ih je drala. Ona i gospoica Merpl su pretresle malo dobra stara vremena", a poto je
vaspitanje gospoice Merpl bilo sasvim drugaije od ledi Selene, njihova zajednika seanja su se
odnosila na period od nekoliko godina, koje je gospoa Selina, posle smrti svog mua, provela u
usamljenoj kuici u St. Meri Midu, pravei drutvo svom sinu dok ie ovai bio stacioniran na
oblinjem aerodromu.
Hotel Bertram
19
- Zar uvek odseda ovde kada si u Londonu, Dejn? udi me da te nisam jo ranije srela.
- Oh, ne, nikako. Ne bih to mogla sebi da priutim, a osim toga u poslednjc vreme gotovo i ne
izlazim iz kue. Ne, ovo mogu da zahvalim svojoj dragoj neaki, koja je bila ubedcna da bi me jedan
krai put u London razveselio. Doan je vrlo draga devojka - zapra: vo, ne ba devojka. Tu
gospoica Merpl s oseajem teskobe pomisli kako je Doani skoro pedeseta.
- Ona je, zna, slikar. Dosta je poznata. Doan Vest. Imala je nedavno izlobu.
Slikari su gospodu Selinu ba zanimali, kao, uostalom, sve stoje bilo vezano za umetnost.
Glumce, pisce i muziare je smatrala inteligentnim dresiranim ivotinjama, iskazujui prema njima
neto slino nezainteresovanoj sklonosti, ali se u sebi pitala zbog ega sve to.
- Verovatno neto moderno - ree, dok su joj oi neodreeno lutale. - Evo i Sesil Longurst -
opet je ofarbala kosu, kako vidim.
- Plaim se da je draga Doan ba moderna. - Ali tu se gospoica Merpl grdno varala. Doan
Vest je bila moderna pre dvadesetak godina, danas su je, meutim, mladi umetnici smatrali potpuno
zasta-relom.
Bacivi kratak pogled na ofarbanu kosu Sesil Longhurst, gospo-iica Merpl se ponovo
prepustila prijatnom seanju na Doaninu dobrotu. Doan je zapravo rekla svom muu: ,.Volela bih da
neto uinim za jadnu staru tetku Dejn. Nikada nikuda ne ide. ta misli da li bi joj bilo drago da
ode u Bornemont na nedelju-dve?
- Odlina ideja - sloio se Rejmond Vest. Poslednja knjiga mu se vrlo dobro prodavala i bio je
spreman na izvesnu velikodunost.
- Mislim da je slino uivala na onom izletu u Indiju, mada je prava teta to je bila umeana u
onaj sluaj ubistva. Vrlo neprijatno ^a niene ?orlinp.
20
Agata Kristi
- Izgleda da se njoj uvek tako neto dogodi. - Rejmond je neobino volco staru gospodu i
neprestano joj je smiljao zabave i slao knjige /a koje je vcrovao da e je zanimati. esto bi ga
iznenadila svojim pristojnim odbijanjem poklona, i mada je uvek tvrdila da su knjige neobino
zanimljive, sumnjao je da ih ona uopte i ita. Ali. konano, i vid ju je pomalo naputao.
Kod ovog poslednjeg se varao. Gospoica Merpl je za svoje godine imala izvrstan vid i s
istinskim uivanjem je pratila i upijala sve to se oko nje dogaalo.
Na Doaninu ponudu da nedelju-dve provede u jednom od najskupljih hotela u Bornmotu
promrmljala je. oklevajui:
- Zaista si vrlo ljubazna, draga, ali mislim...
- Ali to bi ti, teta Dejn, izuzetno dobro prijalo. Dobro je da se ponekad ode od kue. Tako
ovek malo provetri ideje i nade nove teme za razmiljanje.
- Oh, potpuno si u pravu, zaista bih rado nekud otputovala, za promenu. Moda ne ba u
Bornmout.
Doan je bila iznenaena. Smatrala je da bi Bornmout za tetku Dcjn bio prava Meka.
- Da li bi ti radije u Istborn, ili moda Turkvej?
- Ono to bi me zaista radovalo - oklevala je gospoica Merpl.
- Da?
- Plaim se da u ti izgledati detinjasto...
- Ne, sigurno nee - (Kuda to eli da ide draga starica?")
- Volela bih da idem u London u hotel Bertram".
- Hotel Bertram"? - Ime joj se uinilo poznato. Gospoica Merpl se raspriala:
- Imala sam etrnaest godina kada sam bila tamo sa ujakom i uj-nnm iiiak Tomas ie bio kanonik
u Eliju, Uvek se seam tosa. Kada
Hotel Bertram
21
bih mogla tamo da odscdnem... nedclju dana bilo bi mi sasvim dovoljno - dve nedelje bi,
moda, bilo preskupo.
- Ah. to je u redu. Naravno da e ii. Trebalo je i sama da se setim da bi te boravak u Londonu
radovao, prodavnice i sve ostalo. Srcdicmo to - ako hotel Bertram" jo postoji. Mnogi hoteli su
nestali, neki su srueni u ratu, a neki su jednostavno zatvoreni.
- Ne, sluajno znam da hotel Bertram" jo postoji. Pisala mi je o njemu prijateljica iz
Amerike, koja je tamo odsela sa svojim muem.
- Divno, u tom sluaju u odmah da rczcrviem sobu - dodala je blago. - Plaim se da e
otkriti da se mnogo izmenio. Nemoj da te to suvie razoara.
Hotel Bertram", meutim, nije se bio izmenio. Bio je isti kao nekad. Bio je ba neverovatno
nepromenjen, potpuno isti, zakljuila je gospoica Merpl. ali zapravo, pitala se...
Zahvaljujui svom zdravom razumu, bila je svesna da je ovdc dola da osvei stare uspomene,
dodajui im neto originalnih boja. Vei deo ivota je provodila, na alost, u uspomenama na minule
dogaaje, na davno proivljena zadovoljstva. Nai nekoga sa kim to moete da podclite, znailo je
pravu sreu. Sada to vie nije bilo tako lako. Njena generacija je polako odlazila. A ona je ostala i
seala se. Pomisao na to na udan nain joj je pomogla da opet ivne - Dejn Merpl je bila opet
nena, rumena, mlada devojka... u mnogo emu razborita... da, kako li se zvao onaj nesrenik - oh,
boe, vie mu ni ime nije znala! Majka je mudro postupila unitivi to prijateljstvo jo u povoju.
Srela ga je bila posle mnogo godina... i, izgledao je zaista grozno! A u ono vreme plakala je za njim
sigurno nedelju dana!
Danas, naravno... mislila je na sadanjost... Ova jadna mlada stvorenja. Neke su od njih imale
majke, ali, izgledalo je kao da to nita ne znai - to nisu bile majke koje bi mogle da zatite svoju
ker-
97
Agata Kristi
ku " glupih skandala, vanbrane dece i rane i nesrene udaje. To je zaist'1 vrlo tuno.
'f- -v ra/miljanja je trgnu prijateljiin glas:
' To je, /amisli, to je... Bez Sedvik! Od svih najncverovatnijih
*->C)ospodiea Merpl nije sluala primedbe koje je gospoda Selina sipala "^ a raun prisutnih
.gostiju. Njih dve su se kretale u potpuno razliiti111 . drutvenim krugovima pa tako gospoica
Merpl nije mogla da ueStvLjuje u ogovaranju raznih prijatelja i poznanika koje je ledi Scli-na
p^fcpo/navala ili mislila da prepoznaje.
^'ledutim. u sluaju Bez Sedvik bilo je drugaije. Bez Sedvik je bi' o ime koje je znala itava
Engleska. Ve vie od trideset godina iivWinc su izvetavale o njenim neuvenim i ncverovatnim
avantu-ram' " Dobar deo rata je provela kao lan Pokreta otpora u Francuskoj i pi>il"ilo se da na
drci od pitolja ima urezano est znakova koji sim-boli/^'iju est ubijenih Nemaca. Pre mnogo
godina je sama preletcla Atlantik., na konju je prela elu Evropu. Vozila je trkaka kola, jednom J^e
prilikom iz kue koja je gorela spasila dvoje dece, imala je za sO^eom nekoliko brakova, smatrali su
je, uz sve to, i najbolje obueno111 i enom u Evropi. Prialo se, takode, da se bila prokrijumarila
na n^Alearnoj podmornici kada je ova kretala na probnu vonju.
Zbfcog svega toga se gospoica Merpl s najveim interesovanjem podigla u stolici i dopustila
sebi jedan dugi. neskriveno znatieljan pogled ^ njenom pravcu.
Sv'4-e je mogla da oekuje od hotela Bertram", ali ne i pojavu Bez Sed/,v'^ik. Skupi noni bar
ili kafana u kojoj su se sastajali vozai kamion8 " - bilo koje od ta dva mesta bi vie odgovaralo
irokom krugu interna Bez Sedvik. Ali ovaj pristojni starinski hotel izgledao je neo-
Hotel Bertram
Ipak, ona je bila ovde, u to se nije moglo sumnjati. Nije moglo da proe ni mesec dana a da se
slika Bez Sedvik ne pojavi u novinama ili u nekom asopisu. A sada je iznenada sedela tu medu
njima, gotovo na dohvat ruke i, nestrpljivo puei, iznenaeno je gledala u veliki posluavnik koji su
izneli pred nju, kao da neto slino nikada nije vi-dela. Bila je, kao to je to gospoica Merpl, zbog
udaljenosti, s mukom uspela videti, da, bila je naruila utipke. Vrlo zanimljivo.
Dok ju je posmatrala. Bez Sedvik je ugasila cigaretu u pepeljari, uzela jedan utipak i odgrizla
ogroman zalogaj. Pravi, bogati, crveni dem od jagoda joj je potekao niz bradu. Bez se, zabacivi
glavu, glasno nasmejala, bio je to najglasniji i najveseliji zvuk koji je ikada odjeknuo predvorjem
hotela Bertram".
Henri se odmah stvorio pored nje nudei joj malu belu maramicu. Ona je uze i, muki snano
briui bradu, uzviknu: .
- To je za mene pravi utipak. Boanstveno.
Spustila je maramicu na tanjir i ustala. Sve oi su bile uprte u nju. Ko zna da li joj je to laskalo
ili prosto nije ni primeivala. Bila je vredna panje, bila je vie zanimljiva nego lepa. Kosa boje
platine koja je bila glatka i ravna sputala joj se do ramena. Lice joj je bilo savrenog oblika, nos
malo orlovski, a duboko usaene oi su bile izrazito sive. Krajnja jednostavnost njene haljine mogla
je da zbuni veinu mukaraca. Izgledala je kao najprostija vrea, bila je bez ukrasa i inilo se kao da
nigde nije bila sastavljena. Ali ene su o tome mnogo vie znale. ak je i dobrim starim duama sa
sela bilo jasno da je kotala itavo bogatstvo!
Prelazei predvorjem prema liftu, prola je pored stola za kojim su sedele ledi Selina i
gospoica Merpl. Pozdravila je ledi Selinu:
- Zdravo Selina, nisam te videla jo od Cruftsa". Kako naa buroazija?
- ta, zaboga, radi ovde. Bez?
24
Agata Krisri
- Uzela sam sobu ovde. Upravo se vraam iz kotske. etiri sata. Nije loe.
- Jednog dana e ubiti ili sebe ili nekog drugog.
- Oh, nadam se da neu.
- Ali zato si odscla ovdc?
Bez Sedvik se osvrnula oko sebe. inilo joj se da je shvatila na ta Selina cilja i priznala je to
podrugljivim smekom:
- Neko mi je rekao da moram i to da probam. Mislim da je bio u pravu. Upravo sam pojela
divan utipak.
- Draga moja, ovde imaju i prave muffine".
- Muffine" - ledi Sedvik se zamislila. - Da... - izgledalo je kao da se udubila u problem. -
Muffin"!
Klimanula je i nastavila prema liftu.
- Izvanredna devojka! - ree ledi Selina. Za nju su, kao i za gospoicu Merpl, sve ene ispod
ezdesete bile dcvojke. - Poznavala sam je jo dok je bila detc. Nikoga nije sluala. Pobegla je sa
konjuarem, Ircem, kada je imala esnaest. Njeni su uspeli na vreme da je pronau... ili moda, ne
ba sasvim na vreme. U svakom sluaju, momka su isplatili, a nju udali za starog Konistona... bio je
trideset godina stariji od nje, grozna stara raga, ali je bio' lud za njom. To nije dugo trajalo. Pobegla
je sa Donijem Sedvikom. Taj brak bi verovatno potrajao da on nije slomio vrat na trkama. Posle
toga se udala za Ridgveja Beke-ra. Amerikanca sa jahtom. Razveo se od nje pre tri godine. Sad se
pria da ivi sa nekim vozaem na trkama.. mislim da je Poljak ili neto slino. Ne znam da li je
uopte za njega i udata. Posle razvoda je ponovo uzela prezime Sedvik. Kree se medu
najneobinijim ljudima. Kau da se drogira... ali ja ne znam, u to ne vcrujem.
- Pitanje je, da li je srena - ree gospoica Merpl.
Ledi Selina, kojoj takvo pitanje nikada ne bi palo na pamet, iz-
tilpHalfl ip main 7atP,enO.
Hotel Bertram
25
- Ima mnogo novca, pretpostavljam - pokuala je nesigurno. -Alimentacija i ostalo. Ali,
naravno, nije sve u tome...
- Ne, zaista nije.
- Oko nje se uvck mota po nekoliko mukaraca.
- Da?
- Jasno, kad ene dou u njene godine to je sve to ih zanima... Ali nekako... - zautala je.
- Ne - odluno e gospoica Merpl. - Ni ja u to ne verujem. Ima ljudi koji bi se podrugljivo
nasmejali na raun stare dame,
od koje se ne bi moglo oekivati da bude strunjak kada je nimfoma-nija u pitanju, a to, istini za
volju, nije ni bila re kojom bi se gospoica Merpl posluila - njen vlastiti izraz bio bi uvek suvie
sklona mukarcima"; ali ledi Selina je prihvatila njeno miljenje kao potvrdu svog vlastitog.
- Bilo je mnotvo mukaraca u njenom ivotu - naglasila je.
- Oh, sasvim sigurno, ali zar se i ti ne bi sloila da su za nju mukarci vie avantura nego
potreba?
I, konano, koja bi ena dola u hotel Bertram" na ljubavni sastanak. Ali moda ga je Bez
Sedvik ba zato i odabrala.
Uzdahnula je, pogledala na starinski sat koji je kucao na kaminu i s oprezom reumatiara ustala
sa stolice. Polako se uputila ka liftu. Ledi Selina, ostavi sama, odmah se baci na starijeg gospodina
vojnikog dranja, koji je itao Spectator":
- Neobino mi je drago da vas opet vidim. Ovaj, vi ste general Arlington, zar ne?
Kad je to stariji gospodin vrlo utivo porekao, gospoda Selina se izvmila. ali nije bila suvie
zbunjena. Udruivi svoju kratkovidost sa optimizmom, a poto je najvie uivala u prepoznavanju
starih prija-e'ja i poznanika, ona je esto ovako greila. Ovde se to, istini za vo-ju, mnogima
dogaalo, uglavnom zbog zamraenih prozora i prijatno
Agatci Kristi
priguenog svctla. Ljudi se, meutim, nisu vredali, ak je izgledalo kao da ih to zabavlja.
Stojei pred liftom, gospoica Merpi se smekala u sebi:
- Tipino za Sclinu! Ubcdena je da svakog poznaje. Nije po tome mogla da se uporcdi sa njom.
Njen jedini uspeh na tom polju je bio naoiti, elegantno obueni biskup od Veslestera. Njemu se
neno obraala sa dragi Robi", a on joj je odgovarao na isti nain, seajui se detinjstva na
Hempirskom upskom dvoru, kad je pomamno vikao: Tetie Deni, hou da bude krokodil! Budi
krokodil i pojedi me!"
Lift je doao i uniformisani momak je otvorio vrata. Gospoica Merpi se iznenadila videvi Bez
Sedvik, koja je samo minut pre toga otila gore.
A tada, jo uvek na, vratima lifta, Bez Sedvik zastade kao ukopana, gledajui netremice preko
ramena gospoice Merpi, tako da se konano i stara dama morala okrenuti.
Vratar je upravo otvorio vrata da bi propustio nove goste. Bile su to dve ene. Jedna od njih je
bila smotanija sredovena dama s dosta nespretno odabranim eirom sa ljubiastim cveem, a draga
visoka, jednostavno ali elegantno obuena devojka od svojih sedamnaest godina, duge, ravne, svetle
kose. Pribravi se malo. Bez Sedvik se naglo okrenu i vrati u lift. Poto je pri tom ponovo naletela
na gospoicu Merpi. morala je da joj se izvini:
- Neobino mi je ao. Skoro da sam vas sruila - imala je topao prijateljski glas. - Ba sam se
setila da sam neto zaboravila -zvui dosta glupo, ali je istina.
- Drugi sprat? - pitao je lift boj.
Gospoica Merpi je potvrdno klimnula glavom i nasmeila se pri-hvatajui izvinjenjc. Izala je
na drugom spratu i na putu do svoje sobe se zabavljala pokuavajui, po svom starom obiaju, da resi
neke
B;13 i nnfnnnn nphitnr1 nrnhlfmp knii 11 ini ' mntnli nn olavi
Hotel Bertram
27
Na primer, ono to je ledi Sedvik rekla nije bilo istina. Samo to se popela u svoju sobu i
verovatno se tada setila da je neto zaboravila" (ako je to uopte bila istina) i sila dole da to nade.
Ili je moda sila da se sastane sa nekim'? Ako je tako, ta li je to vidcla dok je izlazila iz lifta? ta li
ju je to toliko pogodilo da se odmah vratila u lift. Oigledno je da je po svaku centi htela da izbcgne
susret sa nekim, ko god to bio. Mora da su to bili om novodoli gosti. Sredovena ena i devojka.
Majka i ki':1 Ne, zakljuila je gospoica Merpi, nisu bile majka i ki.
ak i u hotelu Bertram", sreno je razmiljala gospoica Merpi, moe da se dogodi neto
zanimljivo.
3
- Molim vas, da li je pukovnik Laskomb...? - ena sa ljubiastim eirom bila je na recepciji.
Gospoica orin joj se ljubazno nasmeila, a deak koji je stajao tu pored bio je odmah poslat sa
porukom za pu-kovnika Laskomba. Trud mu je ovoga puta bio uteen jer je pukovnik Laskomb u tom
trenutku upravo ulazio u predvorje i urno se uputio na recepciju.
- Kako ste. gospoice Karpenter? - uljudno se rukovao, a zatim okrenuvi se devojci. uzviknuo:
- Draga moja Elviro! - uhvatio ju je toplo za obc ruke. - Tako, tako, to je zaista lepo. Sjajno...
sjajno. Doite da sedncmo. - Poveo ih je do fotelja i tamo ih smestio.
- Tako, tako - ponovio je. - To je lepo.
Napor koji je uloio bio je skoro isto opipljiv kao i njegov ose-aj neprijatnosti. Nije mogao
stalno da ponavlja kako je to lepo. Dvc ene nisu nokazivnle nikakvu nampm r\ mu nomognu. Elvira
se vrlo
Agcitci Krixti
draesne smekala, a i gospodiea Karpenter se potrudila da usta raz-vuc u bezlian osmeh,
popravljajui rukavice.
- Da li ste dobro putovale?
- Da, jesmo. Hvala na pitanju - odgovorila je Elvira.
- Nije valjda bilo magle?
- Ne, nije.
- Avion je stigao pet minuta pre vremena - primetila je gospoica Karpenter.
- Da, da. Dobro, vrlo dobro. - Prisilio se da nastavi. - Nadam se da e vam se ovde dopasti.
- Oh, svakako, ovde je veoma lepo... - toplo je odgovorila gospoica Karpenter ogledajui se. -
Vrlo je prijatno.
- Hotel je dosta staromodan, plaim se - izvinjavao se pukovnik.
- Prilian je broj fosila. Nema, ovaj... plesa ili neeg slinog.
- Oh, pretpostavljam da nema - sloi se Elvira. Nezainteresova-no se ogledala. Bilo je potpuno
nemogue dovesti hotel Bertram" u bilo kakvu vezu sa plesom.
- Ovde je sve puno fosila - ponavljao je pukovnik Laskomb. -Moda je trebalo da vas odvedeni
u neki moderniji hotel. Ne snalazim se ba najbolje u ovim stvarima, znate.
- Ovde je sasvim lepo - odgovori Elvira pristojno.
- To je samo za nekoliko dana - nastavio je pukovnik Laskomb.
- Mislio sam da bismo veeras mogli da odemo na predstavu. Mogli bismo da pogledamo
mjuzikl... izgovorio je to oprezno, kao da nije siguran da je to pravi izraz. Mislim da se zove
Raspustite kosu, de-vojke." Nadam se da nemate nita protiv?
- Divno - oduevila se gospoica Karpenter. - Bie to pravo uivanje, zar ne, Elvira?
- Divno - ree Elvira bezlino.
?<;1@ v,*K vnrijm ?; vp?Wn TI hntpl ^avr>iur>
Hotel Bertram
29
Gospoica Karpenter se rastapala. Pukovnik Laskomb se malo razvedrio, pogledavajui Elviru
malo ispod oka. Izgleda da je Elvira zadovoljna, ali to ne eli da pokae pred gospoicom Karpenter.
To nije ni mogao da joj zameri.
Obratio se gospoici Karpenter: . - Moda biste hteli da pogledate sobe, da li je sve u redu...
- Oh, sigurna sam da je sve kako treba.
- Ako ipak bude neto to vam se ne svia, zameniemo ih. Ovde me vrlo dobro znaju.
Na recepciji ih je doekala uvek ljubazna gospoica orin. Imale su sobe dvadeset osam i
dvadeset devet na drugom spratu. sa zajednikim kupatilom.
- Idem gore, izvadiu stvari iz kofera - ree gospoica Karpenter. - Moda biste ti, Elvira i
pukovnik Laskomb, popriali malo nasamo.
Taktika, mislio je pukovnik Laskomb, suvie oigledna, ali ipak e je se osloboditi bar za
trenutak. Nije, dodue, znao ta bi rekao Elviri. Bila je vrlo lepo vaspitana devojka, ali on nije bio
navikao na ensko drutvo. ena mu je umrla na poroaju, a dete, deaka, odhra-nili su njeni roaci.
Pukovniku je domainstvo vodila njegova starija sestra. Sin mu se oenio i otiao u Keniju, imao je
unuke od jedanaest, pet i dve godine. Poseivali su ga s vremena na vrcmc i on ih je tada zabavljao
fudbalom i razgovorima o svemirskim letovima, elektrinim vozom ili jahanjem na njegovoj nozi. To
je bilo zaista jednostavno. Ali mlade devojke!
Pitao je Elviru da li eli neto da popije. Mislio je da joj predloi biter ili limunadu, ali ga je
Elvira preduhitrila:
- Hvala - ree - uzeu din sa vermutom.
Pukovnik Laskomb ju je pogledao. udio se da devojke od, koliko je njoj bilo, esnaest,
sedamnaest godina, ve piju din sa vermu-
tom B ?
Or,
Agata Kristi
je sigurno znala drutveno vreme po Grinviu. Stoga je naruio din s vermutom i
seri. .....:-...
Proistio je zatim grlo i upitao je:
- Kako je bilo u Italiji?
- Vrlo lepo, hvala.
- A tamo gdc si bila kod, kako se ono zove, grofice? Nije bilo previe sumorno'.'
- Ona je dosta stroga. Ali nisam previe obraala panju na to. Pogledao ju je ispod oka, nije
bio sasvim siguran da odgovor nije pomalo dvosmislen.
Nastavio je. zapinjui, ali neto prirodnije nego to mu je to do tada uspevalo:
- ao mi je 'to se nas dvoje ne poznajemo tako dobro kao to bi to trebalo, konano ja sam tvoj
kum i staratelj. Meni je teko, /.na... za nekoga ko je ovako strogih moralnih naela teko je da
pogodim s ta jedna devojka eli, ili bar... ono to bi trebalo da ima. Nekada je to bilo osnovno
obrazovanje i posle toga ono to se u moje vreme zvalo de-vojaka kola. Ali danas je to,
pretpostavljam, sve mnogo ozbiljnije. Karijera, zar ne? Posao? Moraemo jednog dana da ozbiljno
porazgovaramo o tome. Da li si ve odluila ta bi htela da radi?
- Mislim da u da idem na kurs za sekretarice? - rekla je Elvira bez posebnog oduevljenja.
- On. znai hoe da bude sekretarica?
- Ne naroito.
- Ali. pa... u tom sluaju...
- To je samo za poetak - strpljivo je objanjavala Elvira.
- A moji roaci. Melfordovi, da i misli da e ti odgovarati kod njih? Ako misli...
- Oh, ubeena sam da hoe. Nensi je vrlo mila. a i roaka Mil-
 Hotel Bertram
- To je, znai, u redu?
- Potpuno u redu, za sada.
Laskomb nije znao ta bi odgovorio na to. Dok je razmiljao ta bi rekao, javila se Elvira.
Postavila je vrlo direktno pitanje:
- Imam li ja novca'.'
utao je trenutak pre nego to joj je odgovorio, zamiljeno je prouavajui. Zatim se odlui:
- Da, ima sasvim dovoljno novca. Odnosno, imae ga kada napuni dvadeset i jednu godinu.
- A iji je on sada? Nasmeio se:
- uvaju ga za tebe; jedan deo se svake godine odvaja za tvoje izdravanje i obrazovanje.
- A vi ste mi staratelj?
- Jedan od staratelja. Ima nas troje.
- ta bi se dogodilo da umrem?
- Hajde, Elvira, ti nee umreti. Kakve su to gluposti!
- Nadam se da neu... ali nikad se ne zna, zar ne? Prole nede-Ije se sruio avion, svi su
poginuli.
- Tebi se to sigurno nee dogoditi - odgovorio je Laskomb ube-dljivo.
- Nikad se ne zna - rekla je Elvira. - Ba sada razmiljam ko bi nasledio moj novac, ako ja
umrem?
- Nemam pojma - odgovorio je pukovnik Laskomb nervozno. -Zato to pita9
- Bilo bi zanimljivo to da saznam! - rekla je zamiljeno Elvira. - Pitam se kome bi se isplatilo
da me ubije.
- Dakle, Elvira! Ovo je zaista udan razgovor. Nije mi jasno odakle ti uopte takve misli.
- Oh, samo razmiljam. ovek voli da zna na emu je.
32
Agata Krixti
- Valjda ne misli na Mafiju ili neto slino?
- Oh, ne. To bi bilo glupo. Ko bi dobio moj novac da sam uda-ta?
- Tvoj mu, pretpostavljam. Ali zaista...
- Da li ste sigurni u to?
- Ne, nisam siguran. Zavisi od testamenta. Ali ti nisi udata, zato se brine oko toga?
Elvira nije odgovorila. Bila je odlutala u mislima. Posle nekog vremena opet je upitala:
- Viate li moju majku?
- Ponekad, ne esto.
- Gde je sada?
- Oh.... u inostranstvu.
- Gde u inostranstvu?
- U Francuskoj ili Portugaliji. Zaista ne bih znao.
- Da li je nekada poelela da me vidi? - Njen bistar pogled se sreo sa njegovim. Nije eleo da
odgovori. Da li je to bio trenutak da se kae istina, ili neto neodreeno, ili moda dobra, utena la?
ta rei devojci koja vas pita neto tako jednostavno, kad je odgovor na to jednostavno pitanje
beskrajno zamren.
- Ne znam - konano ree nesretno.
Njene oi su ga ozbiljno prouavale. Laskombu je bilo uasno neprijatno. Sve je sada pokvario.
Devojka se sigurno udi. Svako bi se zaudio...
 Zatim pokua ponovo:
- Verovatno misli... - zna, to je teko objasniti. Tvoja majka j'e, pa. prilino razliita od...
Elvira je energino potvrivala glavom.
- Znam. Stalno itam o njoj u novinama. Ona je sasvim neto
nrNphnn # np/7 7,nnravn mnra H,n ip Hivna nnha
Hotel Bertram
33
- Da - sloio se pukovnik. - To je potpuno tano. Ona je divna osoba. - Zastao je. a onda
nastavi. - Nije ba uvek najsranije imati za majku divnu osobu. To moe da mi vcruje, jer je to
istina.
- Vi nerado govorite istinu, zar ne? Ali ovo to ste sada rekli, to je istina.
Oboje su sedcli pogleda uprtih u velika, metalom okovana vrata na okretanje koja su vodila
napolje.
Odjednom se vrata naglo otvorie, sa ustrinom koja je neuobiajena za hotel Bertram",
propustivi mladia koji se uputio pravo na recepciju. Nosio je kratki kaput od crne koe. Njegova
vitalnost je bila tako snana daje, po zakonu suprotnosti, mirni hotel Bertram" poprimio izgled nekog
muzeja. Gosti su bili pranjavi ostaci prolih vremena. Sagnuo se prema gospoici orin:
- Da li je ovde odsela ledi Sedvik?
U ovakvoj situaciji gospoica orin se nije smekala. Oi su joj bile tvrde kao da su od
kamena:
- Da - odgovori, nevoljno poseui za telefon. - elite li...?
- Ne - odgovori mladi. - Hteo bih da joj ostavim poruku. Izvadio je papiri iz depa konog
kaputa i pruio ga preko pulta od mahagonije prema gospoici orin.
- Hteo sam samo da budem siguran da je to pravi hotel. Moda mu je u glasu bilo malo uenja
dok je gledao po predvorju, zatim krene prema izlazu. Hladnim je pogledom preao po ljudima koji
su sedeli okolo, istim je pogledom obuhvatio Laskomba i Elviru, tako da je Laskomb osetio da ga
sasvim neoekivano obuzima bes. Do avola", mislio je u sebi, Elvira je zgodna devojka. Kad sam
ja bio momak ne bi mi ovakva devojka promakla, naroito meu ovim fosilima." Ali mladi, izgleda,
nije gubio vrcme sa zgodnim devojkama. Okrenuo se prema recepciji i lagano podiui glas, kao da
eli da privue panju gospoice orin, upitao:
34
Agata Kristi
Hotel Bertram
35
- Koji je va telefonski broj... 1129, zar ne?
- Ne - odgovori gospoica orin. - 3925.
- Regent?
- Ne, Mejfejr.
Klimnuo je potvrdno. Zatim se okrenuo i izaao, zatvorivi vrata jednako snano kao to ih je
bio i otvorio.
Svi su, tako se inilo, duboko odahnuli, s mukom nastavljajui zapoete razgovore.
- Dakle - rekao je pukovnik Laskomb kao da mu nedostaju reci... - Dakle, zaista! Ovi mladi
ljudi...
Elvira se smekala.
- Prepoznali ste ga, zar ne? - upitala je. - Sigurno znate ko je.
 - U glasu joj se osetilo divljenje. Pokuala je da mu pomogne. - La-dislav Malinovski.
- Ah, to je... - Uinilo se poznatim to ime pukovniku Laskom-bu. - Voza na trkama.
- Da. Bio je svetski prvak pre dve godine. Pre godinu dana je imao teku nesreu. Sav se
slomio. Ali. mislim da sada ponovo vozi.
- Podigla je glavu oslukujui.
- Ovo su njegova trkaka kola.
S ulice se u hotel Bertram" probio zvuk snanog motora.
Pukovnik Laskomb je shvatio da je Ladislav Malinovski jedan od Elvirinih idola. Pa",
zakljuio je u sebi, bolje on, nego neki upavi pop-peva, neki Bitls, ili kako ih ve zovu."
Laskombova shvatanja su bila dosta zastarela.
Vrata na okretanje su se opet otvorila. Elvira i pukovnik Laskomb pogledae ih puni oekivanja,
ali hotel Bertram" se ve bio vratio u normalu. Ovoga puta je to bio samo prosedi stariji svetenik.
Na trenutak je zastao zbunjeno se osvrui, kao da ne zna gde se nalazi i kako je ovde stigao. Ovaj
oseaj kanoniku Penifadru nije bio nepo-
znat. S vremena na vreme mu se deavalo da ne moe da se seti odakle dolazi, kuda ide i zato!
Dogaalo bi mu se to dok seta ulicom ili dok bi sedeo na sastancima. Jednom mu se to dogodilo i u
crkvi. Jednostavno nije znao da li je propovcd ve odrao ili se tek sprema da to uini.
- ini mi se da poznajem ovog starog momka - ree pukovnik Laskomb. - Da vidimo... ko je to'7
Odseda ovde esto, mislim... Aber-kromb? Arhiakon Aberkromb... ne. nije Aberkromb. mada dosta
pod-sea na njega.
Elvira je nczainlcresovano pogledala u kanonika Penifadra. U po-redenju sa vozaem na trkama,
nije joj bio posebno privlaan. Svcte-nici je uopte nisu zanimali, mada je, otkako se vratila iz
Italije, morala da prizna da se pomalo divi kardinalima, priznajui im bar dolinu slikovitost.
Lice kanonika Penifadra se u meuvremenu razvedrilo. Klimnuo je sa odobravanjem. Sctio se
gde je. Naravno, bio je u hotelu Bertram"; ovde e prespavati na putu za... ali, kuda je on ono bese
krenuo? U Cadminstcr? Ne. ba je doao iz Cadminstera. Uputio se u... naravno, na Kongres u Lucern.
Sav blistajui, krenuo je ka recepciji. Ovde ga je doekao smeak dobrodolice gospoice orin:
- Tako mi je drago to vas vidim, kanonie Pcnifadr. Divno izgledate.
- Hvala, hvala, prole nedelje sam bio mnogo prehlaen, ali sada se dobro oseam. Imate li
sobu za mene? Ja sam vam pisao, zar ne?
Gospoica orin je pourila da ga umiri:
- O, da, kanonie Penifadr, primili smo vae pismo. Rezervisali smo vam sobu broj devetnaest,
imali ste je i proli put.
- Hvala vam. Znate, mislim da u... ekajte... trebae mi etiri dana. Zapravo idem u Lucern i
neu biti tu iedan dan, ali vas molim
Agata Krixti
Hotel Bertram
da mi zadrite sobu. Stvari u ostaviti ovde, u vajcarsku idem samo sa malom putnom torbom.
Nadam se da nee biti problema?
Gospoica Zorin ponovi:
- Sve e biti u potpunom redu. U pismu ste sve jasno napisali.
Neko drugi bi umesto reci jasno" sigurno rekao opirno", jer je pismo zaista bilo podugako.
Sada kada se konano oslobodio svih sumnji, kanonik Pcnifadr je duboko odahnuo,
dozvoljavajui da ga zajedno sa prtljagom otpreme u sobu broj devetnaest.
U sobi dvadeset osam gospoica Karpenter je bila skinula svoju krunu od ljubiastog cvca i
upravo je paljivo slagala spavaicu preko kreveta. Podigla je glavu kad je u sobu ula Elvira:
- Ah, tu si, draga moja. Hoe li da ti pomognem da se raspa-kuje?
- Ne, hvala - odbila je Elvira pristojno. - Neu sve da vadim iz kofera.
- Koju spavaicu eli? Kupatilo je u sredini. Rekla sam im da tvoje stvari ostave u drugoj,
udaljenoj sobi. Mislila sam da ova moe da bude dosta buna.
- Vrlo ljubazno od vas - odvrati Elvira suvo.
- Da li si sigurna da ti ne treba moja pomo?
- Ne, hvala. Zaista mi ne treba. Mislim da u da se okupam.
- Dobra ideja. Hoe li prva da se okupa? Ja bih rado zavrila raspremanje.
Elvira je klimnula. Otila je u kupatilo, zatvorila vrata i povukla zavesu. Iz kofera je izvukla
nekoliko stvari i stavila ih na krevet, zatim se svukla i obukla kunu haljinu, otvorivi usput slavine
nad kadom. Vratila se u svoju sobu i sela na krevet oslukujui jedan trenutak, a zatim je podigla
slualicu:
- Ovo je broj dvadeset devet. Moete li mi dati Regent 1129.
U Skotland Jardu se odravao sastanak. Nije bio zvanian u pravom smislu, ali svaki od
sedmorice ljudi koji su nemarno sedeli zavaljeni oko stola, bio je strunjak na svom polju. Problem
koji je zaokupljao panju ovih uvara zakona u poslednjih nekoliko godina naglo je dobio na
znaenju. Odnosio se na jednu od grana kriminalne dclatnosti iji je nagli procvat postao krajnje
zabrinjavajui. Pljake na visokom nivou su postajale sve ee. Napadi na banke, pljake vozova,
krade poiljki dragog kamenja. Ne bi proao ni mesec dana a da kriminalci ne bi pokuali i uspeno
izveli neki vei zahvat.
Ser Ronald Grejvs, zamenik komesara Skotland Jarda, je predse-davao sastankom. Po starom
obiaju vie je sluao nego to je priao. U ovakvim prilikama nije bilo referata, oni su potpadali u
redovni postupak Istranog odeljenja. Ovo je, meutim, bilo savetovanje na visokom nivou, opta
razmcna ideja i misli medu ljudima razliitih gledita. Pogled Sera Ronalda Grejvsa je polako
prelazio po sakupljenim ljudima. Zatim je dao znak oveku u dnu stola:
- Dakle, Oe. Daj da i od tebe ujemo neku pametnu.
Covek koga je tako oslovio bio je glavni inspektor Fred Dejvi. Nije bio daleko od penzije, ali je
izgledao jo starije nego to je to i bio. Tako je i dobio nadimak. Bio je visok i snaan, a zbog
njegovog dobroudnog i blagog izgleda mnogi kriminalci su se prevarili, otkrivi da je manje prijatan
i lakoveran nego to izgleda.
- Da, Oe, daj da i tebe ujemo - rekao je jedan od inspektora.
- To je veliko - rekao je glavni inspektor Dejvi uzdahnuvi. -Da, veliko je. A izgleda da jo
uvek raste.
- Misli li na broj. kad kae veliko?
-Da . -
38 Agaia Kristi
Jedan od ljudi. Komstok, otrog lisijeg lica i budnih oiju, upade: - Misli li da je to za njih
prednost?
- l jeste i nije - odgovori Otac. - To bi /a njih mogla da bude prednost. Jer do sada. nek ih avo
nosi, jo sve dre vrsto u rukama.
Vii inspektor Andtjus, plav, krhko graen policajac sanjarskog izgleda, ree zamiljeno:
- Uvek sam smatrao da mnogo vie zavisi od veliine nego to se to obino misli. Uzmite, na
primer, posao koji ovek obavlja sam. Ako je dobro voden i ako je pravog obima, dobitak je
zagarantovan. Ako se proiri, povea ga, zaposli vie ljudi, posao e u jednom trenutku prei
odreenu veliinu, i odjedanput, ode sve niz brdo. Isti je sluaj i sa robnim kuama, ako su dovoljno
velike, isplatie se. Ako nisu dovoljno velike nee se odrati. Sve ima svoju odreenu veliinu. Ako
postigne odreenu veliinu i dobro je voden, posao mora da se isplati.
- S ta misli, koliko je ovo veliko? - proceclio je Ser Ronald.
- Vee je nego to smo u poetku mislili - odgovori Komstok. ovek grubog izgleda, inspektor
Mek Nil, ubaci:
- Rekao bih da raste. Otac je u pravu. To neprestano raste.
- Moda je to i dobro - razmiljao je Dejvi naglas - Moda e prebrzo da naraste, a onda bi
moglo da im se izmakne iz kontrole.
- Pitanje je - javi se Mek Nil - koga da pokupimo i kada?
- Ima ih desetak koji su u to umeani. koje bismo mogli da pokupimo - odgovori Komstok. - Tu
su Harisovi, to znamo. Postoji zgodno malo skrovite na putu za Luton. Ima garaa u Epsomu, krma
blizu Meidheda i konano vila uz Grejt Nort Road.
- Da li bi se isplatilo da nekoga od njih pokupimo?
- Sumnjam. To je sve sitna riba. Veza. Samo karike u lancu. Me-sto gde se na brzinu preureuju
kola, gde im se menja registracija; pristojan lokal gde se ostavljaju poruke: nrodavnica nninvnih
nrHa n
Hotel Bertram
39
kojoj se za tren moe promeniti lini opis, pozorini minker u 1st En-du. je takoe vrlo
koristan. Svi ti ljudi su plaeni. I to dobro plaeni, ali oni nita ne znaju!
- Inspektor sanjalica, Andrjus, ponovi:
- Naleteli smo na izvanredno dobro organizovanu bandu. Jo im se nismo pribliili. Znamo za
neke njihove isporuke, ali to je sve. Kao to rekoh, Harisovi su umeani, a i Marks, s finansijske
strane. Inostrana strana je u vezi sa Veberom, ali on je samo agent. Protiv tih ljudi nemamo nikakve
dokaze. Znamo da nekako kontaktiraju meusobno, kao i sa raznim granama organizacije, ali ne
znamo na koji nain to izvode. Mi ih posmatramo i pratimo i oni to znaju. Centralni, vitalni deo,
mozak koji sve to pokree, negde je dobro sakriven. Mi moramo da se trudimo da doemo do onoga
koji sve to planira.
- To deluje kao ogromna mrea - ree Komstok. - Slaem se da negde mora da postoji glavni
operativni tab. Mcsto gde se svaki potez planira do najsitnijeg detalja. Negde neko sve smilja i
daje taan radni nacrt Operacija potanska poiljka" ili Operacija banka ta i ta." Tih ljudi mi
elimo da se doepamo.
- Moda ak ne rade u samoj zemlji - dobacio je Otac mirno.
- Da, rekao bih da je to mogue. Moda su u nekom iglou, ili u atoru u Maroku, ili pak u
planinskoj kuici u vajcarskoj.
- Ja ne verujem u te velike mozgove - odmahnuo je glavom Mek Nil. - Oni dobro zvue u
knjigama. Naravno, glava mora da postoji, ali ja ne verujem u vrhunskog kriminalca. Pre bih rekao da
se iza svega toga krije jedan mali lukavi diktatorski savet. Centralistiki ureen, s predsednikom.
Zapoeli su sa neim mnogo unosnim i sada samo dalje usavravaju svoju tehniku. Pa ipak...
- Da? - hrabrio ga je Ser Ronald.
- ak i u malom, dobro ureenom timu ima onih bez kojih se mnvp B^ ; ,,om rin^in rnsVno
nlsva S vremena na vreme, kad
40
Agata Kristi
 im se uini da smo neto nanjuili, odbace nekoga izmeu sebe, onoga ko e im najmanje
nedostajati.
- Zar bi se usudili da to uine? Ne bi li to ipak bilo suvie rizino za njih?
- Verovatno to tako rade da ovek ni ne primcti da je gurnut sa splava. Ubedcn je da se
okliznuo. On uti, jer zna da se to isplati. A tako i jeste. Oni imaju dovoljno novca i mogu da dozvole
sebi da budu velikoduni. Briga za porodicu, ako je ima, moda organizovano bekstvo.
- Toga imamo i suvie - ubaci Komstok.
- Verujem da ste svesni da nema mnogo koristi od prepriavanja svih tih mogunosti - ree Ser
Ronald. Uvek isto priamo.
Mek Nil se nasmejao:
- Zato ste nas, u stvari, zvali, Ser?
- Dakle - Ser Ronald je za trenutak zastao - mi smo svi sagla-sni oko nae osnovne politike, oko
toga ta nam je zadatak. Mislim da bi nam dosta koristilo da se malo osvrnemo na sitnije stvari,
detalje koji naizgled ne znae mnogo, koje su samo malo iznad uobiajenog. Teko je objasniti na ta
mislim ali, kao u onom sluaju Silver, pre mnogo godina, seate li se? Mrlja od mastila. Mrlja od
mastila oko mije rupe. Pitanje je zato bi neko istresao flaicu mastila u miju rupu? Izgledalo je
nebitno. Ali kada smo nali odgovor, to nas je negde i odvelo. To je... grubo reeno... ono na ta sam
mislio. udne stvari. Nemojte da se ustruavate, ako naiete na neto to vam je zapalo za oko, da
spomenete to samo zato to je malo uobiajeno. Neka sitnica, da tako kaem, ali koja se nigde ne
uklapa. Vidim da Otac klima glavom.
- Potpuno se slaem sa vama - ree glavni inspektor Dejvi. -Idemo, momci, pokuajte da se
setite neega. ak i ako je to samo neko sa smenim eirom
Hotel Bertram
41
Odgovora nije bilo. Svi su bili nesigurni i pomalo zbunjeni.
- Idemo - hrabrio ih je Otac. - Evo. ja u prvi da se rtvujem. Ovo je samo smena pria,
moete da je shvatite kako hoete. Pljaka Londonske i Metropoliten banke. Filijala u Karmoli Stritu.
Seate se? itava lista automobilskih registracija, boja i tipova. Molili smo da se jave svedoci i
ljudi su se javljali... itekako su se odazivali! Oko sto pedeset pogrenih informacija! Konano smo iz
toga izvukli jedno sedam automobila, koji su u kritino vremc bili vieni u blizini i od kojih je svaki
mogao da uestvuje u pljaki.
- Da - ree Ser Ronald. - Nastavi.
- Ostala su jedno dva automobila do kojih nismo mogli da doemo, izgleda da su im registracije
bile izmenjene. Nita neobino, to se esto deava. Veinu ih na kraju ipak pronaemo. Podsetiu vas
samo na jednog od njih. Automobil Mori Oksford, crna limuzina, registracija CMG 256, prijavio ga
je deurni policajac. Rekao je da ga je vozio sudija Ludgrov. - Pogledao je oko sebe. Sluali su ga,
ali bez vidnog interesovanja.
- Znam - nastavio je - pogrean podatak, kao i obino. Gospodin sudija Ludgrov je dosta
upadljiv starkelja, ruan kao greh. Dakle, to nije bio sudija Ludgrov, jer je on ba u to vrcme bio u
sudu. On ima Mori Oksforda ali njegova registracija nije CMG 256 - opet je pogledao prisutne. -
Dobro, dobro. Rei ete, nema veze. Broj njegovih kola je CMG 265. Vrlo slian, ha? Ba tip greke
koja se esto deava kada se eli zapamtiti neki broj.
- ao mi je - ree Ser Ronald. - Nisam ba shvatio...
- Ne - ree glavni inspektor Dejvi - pa tu i nema ta da shvati, zar ne? Samo... broj je bio vrlo
slian pravom broju, zar ne? 265 - 256 CMG. Zaista prava sluajnost, to se u kritino vreme i na
kri-
42
Agata Kristi
itom za samo jednu cifru od prave, i s vozaem neverovatno slinom vlasniku kola.
- Ne misli valjda...?
- Samo jedan mali broj je razliit. Danas se to zove namcrna greka". Izgleda upravo tako.
- Izvini Dejvi, jo uvek mi nije jasno.
- Oh, mislim da nema ta da ti bude jasno. Imamo Mori Oks-forda, broj CMG 256, koji prolazi
dva minuta posle pljake banke. Za volanom deurni policajac prepoznaje sudiju Ludgrova.
- Tvrdi da je to zaista bio sudija Ludgrov?
- Ne, neu da kaem da je sudija Ludgrov bio umean u pljaku banke. On je bio odseo u hotelu
Bertram" u Pond Stritu, a u vre-me koje nas interesuje bio je na sudu. Sve je tano provereno.
Tvrdim da je broj kola, tip i boja, kao i injenica da je deurni policajac prepoznao sudiju Ludgrova,
koga je dobro znao iz vienja, sluajnost, koje bi ipak trebalo da neto znae. Izgleda, meutim, da ne
znae nita. To je loe.
Komstok se neprijatno vrpoljio:
- Bio je jedan slian sluaj u vezi sa onom pljakom dragog kamenja u Brajtonu. Bio je neki
stari admiral, zaboravio sam kako se zove. Jedna ena ga je prepoznala, tvrdila je da je on bio tamo.
- Zar nije bio tamo?
- Ne, nije. Te noi je bio u Londonu. Bio je na nekakvoj proslavi, mislim.
- I odseo je u svom klubu?
- Ne, bio je odseo u hotelu... ba mi se ini da je to bio onaj koga ste upravo spomenuli, Oe,
Bertram", zar ne? Miran oak. Tamo, izgleda, odsedaju mnogi penzionisani oficiri.
- Hotel Bertram" - ponovi inspektor Dejvi zamiljeno.
Hotel Bertram
43
5
Gospoica Merpl, kao i obino, vrlo rano se probudila. Bila je zadovoljna sa svojim krevetom,
bio je zaista udoban.
Odskakutala je do prozora i razmakla zavcsu, putajui u sobu svetlost bledog londonskog dana.
Svetio u sobi joj je i dalje gorelo. Dali su joj divnu sobu, potpuno u stilu hotela Bertram". Tapete sa
cvetnim dezenom, veliki sjajni ormari od mahagonije s toaletnim sto-iem koji se tu dobro uklapao.
Dvc uspravne stolice i fotelja razumne visine. Vrata su vodila u kupatilo koje je bilo moderno, ali su
ploice koje su bile posute ruama uspevale da izbriu svaki oseaj prc-terane higijene.
Gospoica Merpl se vratila u krevet, malo je protresla i podigla jastuke, zatim je pogledala na
sat, bilo je osam, uzela molitvenik koji ju je svuda pratio i, kao i obino, proitala stranu ipo
predvienu za taj dan. Posle toga je uzela pletivo i dala se na posao. U poetku je plela sporo, jer su
joj ujutro prsti ukoeni od reume, ali joj se ubrzo ritam popravio, a prsti izgubili bolnu ukoenost.
- Jo jedan dan - ree gospoica Merpl u sebi, pozdravljajui tu injenicu sa svojsvtenim
blagim zadovoljstvom. Jo jedan dan... a ko zna ta on nosi.
Opustila se i. ostavivi pletivo, pustila da joj misli lutaju... Seli-na Hezi... kakvu li je simpatinu
kuicu imala u St. Men Midu... a sada je neko stavio onaj runi zeleni krov... muffini"... prepuni
maslaca... ali vrlo dobri... I zamisli, imaju i starinski kola sa kimom! Ko bi jo mogao da se ponada
da e ovde sve biti kao nekad... jer, konano, vreme nije stajalo u mestu. Zaustaviti ga na ovaj nain
mora daje kotalo puno novca... Nigde nema ni komadia plastike!... Ve-rovatno da im se isplati.
Staromodno se uvek ponovo vraa... Eto, Iju-
44
Agata Kristi
joj se inilo nestvarnim... Uostalom, zar je udno?... Prolo je ve pedeset, ne ezdeset godina
otkako je poslcdnji put bila ovdc. A nije joj se moglo initi stvarnim jer se bila saivela sa ovom
godinom gospcd-njoni. Zaista, bilo je tu nekoliko vrlo zanimljivih problema... Udobnost i ljudi...
prsti gospoice Merpl su jo dalje odgurnuli pletivo.
- Duboki depovi - ree naglas... - Duboki depovi, pretpostavljam... A dosta teko se danas
nalaze...
Da li bi to mogao da bude razlog za onaj udan oseaj neprijatnosti koji ju je bio obuzeo prole
noi? Onaj oseaj da neto nije u redu...
Svi ti stari ljudi... vrlo slini onima kojih se sec'ala od pre pedesetak godina. Oni su tada
izgledali prirodno... ali danas... Stariji ljudi ne izgledaju vie kao nekad... oni danas na licu imaju
onaj napeti, uurbani izraz, koji im daju nereeni ivotni problemi, oni jure po sastancima nastojei
da ostave utisak zaposlenosti i vanosti, ili farbaju kosu u plavo, ili nose perike, a ruke im nisu uske i
negovane, kao one kojih se seala... njihove su grube od pranja i deterdenata...
Ba zbog tih sitnica su ljudi u hotelu Bertram" bili nestvarni. Ali injenica je da oni ipak
postoje. Selina Hezi je bila itekako stvarna. I onaj zgodni stariji pukovnik je bio stvaran... Selina ih
je bila upoznala, ali nije mu se vie seala imena... i naravno biskup (dragi Robi), ali on je ve bio
mrtav.
Gospoica Merpl pogleda na svoj sati. Bilo je osam i trideset. Vreme za doruak.
Prouavala je uputstva za goste (slova su bila sjajna, velika, mogli ste da itate i bez naoara).
Obroke ste mogli telefonski da naruujete ili pritiskom na dugme s natpisom Sobarica".
Gospoica Merpl je uradila ono drugo. Nerado se sluila telefo-
Hotel Bertram
45
Rezultat je bio odlian. Ubrzo se zaulo kucanje i na vratima se pojavila savrena sobarica.
Prava sobarica, i ona skoro nestvarna, u svojoj prugastoj plavoj utirkanoj uniformi sa svee
ispeglanom kapicom, nasmejana, ruiasta, oito seljakog porekla. Gdc li su nalazili te ljude?
Gospoica Merpl narui doruak. aj. kuvana jaja, svee pecivo. Sobarica je bila tako savreno
uigrana da nije ni spomenula peninu kau ili sok od narande.
Doruak je stigao za tren oka. Na velikom, prikladnom posluav-niku koio se izbocni ajnik.
zatim posuda sa mlckom, srebrni bokal s vrelom vodom. Bila su tu i dva kuvana jajeta na prenom
hlebu, kuvana ba onako kako treba, zatim maslac, pa marmelada, med i dem od jagoda. Pecivo je
mirisalo na svee peeni hleb i niim nije podsealo na one uobiajene tvrde loptice s papirnatom
sredinom. Na posluavniku su se nale i po jedna jabuka, kruka i banana.
Gospoica Merpl je neno i sa povercnjcm presckla kuvano jaje. Nije se razoarala. Bogato,
gusto umance je poteklo na hleb. Prava jaja!
Sve je bilo vrue. Pravi doruak. Tako ga je ona kod kue spremala, ali ovde to nije morala. Bio
je donet pred nju kao da je bila... ne kraljica... kao da je bila starija gospoda u dobrom, ne preskupom
hotelu, verovatno ncgde 1909. godine. Gospoica Merpl je izrazila svoje zadovoljstvo sobarici koja,
smeei se, odgovori:
- Oh, da, gospoo, na ef vrlo pomno priprema doruak. Gospoica Merpl ju je prouavala sa
odobravanjem. U hotelu
-.Bertram'' su se oigledno mogla oekivati uda. Prava sobarica. Su-jeverno se utinula za
ruku.
- Da li ste ve dugo ovde?
- Skoro tri godine, gospodo.
46
Agata Kristi
Hotel Bertram
47
- Bila sam u hotelu Lstborn". Vrlo moderan hotel... ali su meni staromodna mesta kao to je
ovo mnogo draa.
Gospoica Merpl otpi gutljaj aja. Uhvatila se kako neodreeno pcvui. Reci davno
zaboravljene pesme same su navirale: Oh. gdc si bio itavog ivota..."
Izgledalo je kao da je sobarica pomalo zbunjena.
- Upravo sam se setila jedne stare pesme - cvrkutala je gospoica Merpl, izvmjavajui se. -
Nekada je bila veoma popularna.
I ponovo je tiho zapevala: Oh, gdc si bio itavog ivota..."
- Prepoznajete li je?
- Pa, u stvari... - poe sobarica da se izvinjava.
- To je bilo jako davno. Oh, znate, oveku se ovde vraaju stare uspomene...
- Svakako, gospodo, verujem da mnoge gospode koje dolaze ovde isto oscaju.
- Moda zbog toga i dolaze...
Sobarica je otila. Oigledno je navikla na stare dame i njihove uspomene.
Gospoica Merp] je zavrila sa dorukom i ustala. Oscala se prijatno lenjom. Ve je bila
napravila plan za dopodnevni izlazak. Na-meravala je da ide u kupovinu. Ne suvie daleko da se ne
bi umorila. Danas, moda, Oksford Strit. A sutra, Njugsbrid. Unapred se zadovoljno smekala.
Bilo je skoro deset kada se pojavila na hodniku u punoj opremi: eir, kiobran... za svaki
sluaj, mada je vremc bilo lepo... runa torbica... najlepa koju je imala.
Druga vrata do njenih su se naglo otvorila, na njima se pojavila Bez Sedvik rta hi ictn tnlrn hi-
nr,at ; :;u .... i-
Gospoica Merpl je razmiljala silazei niz stepenice. Ujutru je uvek koristila stepenice, to bi je
malo razgibalo. Hodala je sve sporije... i konano stala.
II
Pukovnik Laskomb je prolazio hodnikom prema liftu, kad su se jedna vrata naglo otvorila i na
njima se pojavi Bez Sedvik:
- Ah, tu li si! Ve satima te ekam u zasedi. Gde bismo mogli da razgovaramo a da nam se ovi
fosili ne motaju neprekidno oko nogu.
- Pa, zaista, nisam sasvim siguran... Mislim da na meduspratu ima neto nalik na salon za
pisanje.
- Doi radije ovde. Brzo, dok sobarice ne primete.
Nakon to je pukovnik uao oklevajui u sobu, vrata su se za njim odluno zalupila.
- Nije mi uopte palo na pamet da bih tebe, Bez, mogao da naem u ovom hotelu.
- To ti verujem.
- Hou da kaem, ne bih doveo Elviru ovamo. Elvira je ovde, to zna?
- Sino sam je videla sa tobom.
- Ali ja zaista nisam znao da si ovde. Ovo mesto ti nikako ne odgovara.
- Ne znam samo zato - ree Bez Sedvik hladno. - Ovo je da-
 0 naJudobniji hotel u Londonu. Zato ne bih mogla tu da odsed-nem?
- Mora mi verovati da nisam ni sanjao... mislim... ogledala ga je i nasmeiala se. Bila je
obuena za izlazak. U tai
knmnW,, .._., ... . . ...
Hotel Bertram
49
neobino mladoliko i ivahno. Pored nje pukovnik Laskomb se ose-ao star i izbledeo.
- Dragi Derek, nemoj da me zabrinjava. Ja te ne optuujem da si hteo da uprilii sentimentalni
susret majke i kerke. Ljudi se esto sreu na najneverovatnijim mestima. Ali svakako mora Elviru
da odvede odavde. Odvedi je odavde odmah, jo danas!
- Oh, pa ona svejedno odlazi. Hou da kaem, doveo sam je samo na nekoliko dana. Sutra ide u
Melford.
- Jadnica, tamo e joj biti smrtno dosadno. Laskomb ju je zabrinuto pogledao:
- Misli li da e joj biti jako dosadno? Bez ga je bilo ao.
- Verovatno nee posle Italije. Moda joj se ak uini divlje uzbudljivim.
Iznenada Laskomb, skupivi hrabrost, ree:
- Sluaj Bez, zaprepastio sam se kada sam te ugledao ovde... ali zar ne misli... pa, zna. moda
je to sudbina. Mislim da bi to mogla da bude prilika... siguran sam da ti ne moe ni da zamisli kako
se jadna devojka osea.
- ta ti to pokuava da kae, Derek?
- Pa, ti si joj majka. zna.
- Naravno da sam joj majka. Ona je moja ki. I ta smo ona ili ja ikada od toga imale... ili emo
imati?
- Ne moe unapred da zna. Ja mislim... mislim da ona pati zbog toga.
- ta te navodi na tu pomisao? - otro upita Bez Sedvik.
- Neto je jue spomenula. Pitala je gde si i ta radi.
Bez se nasloni na prozor. Stajala je tako neko vrcme lupkajui noktom po staklu.
- Ti si tako mio, Derek. Tvoje ideje su divne. Ali one su neizvodljive, jadni moj anele. To
utuvi sebi u glavu. Ne mogu da se sprovedu, a mogu da budu i vrlo opasne.
- Ali molim te, Bez. Opasne?
- Da, da, da. Opasne. Ja sam opasna. Uvek sam bila opasna.
- Kad se samo setim ta si sve radila...
- To su moje stvari - odvrati Bez Sedvik. - ivot u stalnoj opasnosti mi je postao navika. Ne,
moda ne navika. Moda potreba. Neto slino kao doza heroina koju narkomani moraju da uzmu s
vremena na vremc da bi im ivot izgledao lep i vredan ivljenja. Ali to je u redu. To se tie samo
mene. Ja nisam nikad uzimala drogu... nije mi trebala. Opasnost je moja droga. Meutim, ljudi koji
ive kao ja predstavljaju opasnost za druge. Zato ne budi tvrdoglava stara budala, Derek. Dri tu
devojku to dalje od mene. Od mene ne moe da naui nita dobro. Ja mogu samo da joj naudim.
Nemoj da joj, ako ne mora, nikada kae da smo bile u istom hotelu. Nazovi Melfor-dove i odvedi
je kod njih jo danas. Nadi nekakav izgovor za iznenadnu urbu...
Pukovnik Laskomb je gladio brkove oklevajui.
- Mislim da grei, Bez - uzdahnuo je. - Pitala je gde si. Rekao sam da si u inostranstvu.
- I biu tamo za dvanaest sati, tako se sve slae.
Prila mu je, poljubila ga u vrh brade, zatim ga je blago okrenula, otvorila vrata i neno ga
gurnula iz sobe. Dok su se vrata za njim zatvarala, pukovnik Laskomb je primetio stariju gospodu
kako ide hodnikom prema njemu, mrmljajui neto nerazgovetno i preturajui po staroj torbici.
- Boe, boe. Verovatno sam ga ostavila u sobi. Oh boe. Prola je pored pukovnika Laskomba
uopte ga ne gledajui. Sti-
Agata Kristi
dornim pogledom isprati pukovnika do stepenica, zatim joj pogled sklizne prema vratima sobe
Bez Sedvik.
III
Osnaen dorukom, u predvorju se pojavio kanonik Penifadr, zaboravio je da treba da ostavi
klju na recepciji, proao je kroz vrata na okretanje i odmah je bio smeten u taksi uz pomo vratara,
Irca, ija je to bila dunost.
- Kuda gospodine?
- Oh boe - zavapi kanonik Penifadr na muci. - Dakle, da vidimo... gde sam se ono uputio?
Dok su vratar i kanonik Penifadr pokuavali da rese ovaj zamreni problem, u Pond Stritu je
nastao krai zastoj u saobraaju. Konano je kanoniku Penifadru sinulo i taksi je bio upuen prema
Bri-ti Museumu.
Vratar je ostao na trotoaru iroko se cerei, a poto je izgledalo da drugih gostiju nema, odetao
je neto dalje zvidei iskrivljeno nekakav stari spev. Dok je tako etao, jedan od prozora u prizemlju
hotela se naglo otvorio. Vratar to ne bi ni zapazio da se kroz prozor nije zauo enski glas:
- Tako si, dakle, zavrio, Miki. ta te je, zaboga, dovelo u ovaj hotel?
Vratar se iznenadno okrenuo i zagledao u prozor, na kome se pojavila glava ledi Sedvik.
- Ne prepoznajc me?
Vratarevo lice izgubi zaueni izraz i on uzviknu:
- Pa, ako to nije Bezi! Zamisli ovo! Posle svih ovih godina, ina-
Hotel Bertram
51
- Niko osim tebe me nije zvao Bczi! To je odvratno ime. ta si radio sve ove godine?
- Svata pomalo - odgovori Miki suzdrano. - Nisam bio stalno po novinama kao ti. Stalno piu
o tvojim avanturama.
Bez Sedvik se nasmejala:
- Svakako se drim bolje od tebe. Ti suvie pije. Uvek si previe pio.
- Dobro se dri jer si uvek imala para.
- Tebi novac nita ne bi pomogao. Samo bi jo vie pio i otiao bi dodavola, u to sam ubcena.
elim da ujem ta te je dovelo ovamo.
- Trebao mi je posao. Imam ovo ovde... preao je rukom preko odlikovanja.
- Ah, vidim - rekla je. - Sva su prava, zar ne?
- Sigurno da su prava. A kakva bi bila?
- O, verujcm ti. Bio si uvek hrabar. Uvek si bio dobar borac. Da, vojska ti je, sigurna sam,
dobro odgovarala.
- Vojska je dobra dok se bori, 0 posle u miru...
- A onda si poeo ovo da radi. Nisam mogla ni da zamislim... Zautala je.
- ta nisi mogla da zamisli. Bezi?
- Nita, udno je to sam te srela posle toliko godina.
- Ja nisam nita zaboravio - ree ovek. Nisam te nikad zaboravio, mala Bezi. Oh, bila si slatko
devoje. Dobar komadi.
- Prokleta glupaa, to sam bila - odvrati ledi Sedvik.
 - To je, dodue, istina. Nisi bila ba pametna. Inae nikad ne bi pola sa mnom. Kako si samo
znala sa konjima. Sea se one kobi-'e. kako se zvala...? Moli O'Flin, ah, bila je pravi avo.
~ Ti si bio jedini koji je smeo da je uzjae - seala se gospoda
Aga ta Kristi
Hotel Bertram
53
- Zbacila bi ona mene da je mogla! Kad je videla da ne moe. predala se. bila je prava lepotica.
Samo, ako priamo o jahanju, nije u elom kraju bilo bolje jahaice od tebe. Kako si se ti drala u
sedlu, kako si drala uzde! Nikad u tebi nije bilo straha, ni trena! Takva si i ostala, reko'bi. Avioni,
trkaka kola...
Bez se s me jala.
- Moram da zavrim svoje pismo - povukla se s prozora. Miki se podigao na prste:
- Nisam zaboravio Beligovlan - ree znaajno. - Nekoliko puta sam hteo da ti piem...
Iznutra je dopirao otar enski glas Bez Sedvik:
- I ta time hoe da kae, Miki Gormanc?
- Samo kaem, kako nita nisam zaboravio... samo te podseam. Glas Bez Sedvik je i dalje bio
otar:
- Ako misli na ono to ja mislim da misli, dau ti jedan savct: zaboravi sve to. Ako bude
pravio neke probleme, ubiu te kao takora. Nekoliko ljudi ve imam na dui.
- to nije isto, to je bilo u ratu...
- Rat ili ne... meni je to svejedno.
- O, dobri boe, ti bi to i uinila! - u glasu mu se oscalo divljenje. - U Beligovlanu...
- U Beligovlanu - prekinula ga je - su ti platili da dri jezik za zubima, dobro su ti platili.
Uzeo si novac. Od mene nemoj nita vie da oekuje.
- To bi bila lepa romantina priica za novinare...
- uo si ta sam ti rekla.
- Ah - smejao se. - Ne mislim ja to ozbiljno. Samo sam se alio. Ne bih ja nikad povredio moju
malu Bczi. Drau jezik za zubima.
Zatvorila je prozor. Zagledala se u sto pred sobom. Tu je jo uvek stajalo nedovreno pismo.
Ona ga uze i, napravivi od njega lopticu, baci u ko za otpatke. Zatim, ne osvrnuvi se, izae iz sobe.
Salon za pisanje u hotelu Bertram" inio se pustim i kada to nije bio. Dva pisaa stola su bila
zgodno smetcna pod prozorom, desno je stajao stoi sa asopisima, levo su bile dve fotelje s vrlo
visokim naslonima koje su bile okrenute prema kaminu. To su bila omiljena mesta starije gospode
koja bi tu, sakrivena, odremala do popodnevnog aja. Oni koji su dolazili da piu nisu ih ni
primeivali. Do podneva su fotelje bile obino slobodne.
Ali desilo se da su ba tog jutra obe bile zauzete. U jednu se bila smestila starija gospoda, dok
je drugu zauzela vrlo mlada devojka. Onda je devojka ustala. Stajala je trenutak, nesigurno gledajui
prema vratima koja su se upravo zatvorila iza ledi Sedvik, a zatim i sama krene prema njima. Lice
Elvire Blejk bilo je smrtno belo.
Prolo je jo pet minuta pre nego to se stara gospoda pomakla. Gospoica Merpl je konano
odluila da je pauza, koju je planirala izmeu oblaenja i izlaska, trajala dovoljno dugo. Bilo je
vreme da izae i uiva u arima Londona. Mogla bi da odeta do Pikadelija i da tamo sedne na
autobus broj devet za Haj Strit Kensington, ili bi pak mogla da proeta do Bond Strita i da sedne na
broj dvadeset pet i doveze se do robne kue Maral & nelgrov", ili bi moda ak mogla da ode u
suprotnom pravcu do prodavnice Armi & Nevi". Dok je prolazila kroz vrata na okretanje jo nije
bila odluila gde e. Vrata!, Irac, koji se u meuvremenu vratio na svoje mesto, odluio je umesto
nje.
- Trebae vam taksi, gospodo - rekao je odluno. ~ Ne, mislim da nee - branila se gospoica
Merpl. - Mogu da sednem r hmi Hvnrlpcpt npt ili na hroi dva u Park Lineu.
54
Agata K/isti
Hotel Bertram
55
- Ne. Autobus ne valja - odluno j'e nastavio vratar. - U vaim godinama je vrlo rizino voziti
se autobusom. Kako oni koe i kreu!... Jednostavno vas srue s nogu, ozbiljno. Danas vie niko nema
ob/ira... Pozvau vam taksi, moete da idete kud god elite, kao kraljica.
Gospoica Merpl je bila prisiljena da popusti:
- Dobro, moda je bolje da idem taksijem.
Vratar nije trebalo ni da zvidi, samo je pucnuo prstima i taksi se smesta, kao zaaran, stvorio
pred njima.
Ulazei u taksi, gospoica Merpl iznenada promeni plan i odlui da se odveze do prodavnice sa
garderobom Robinson & Kalver", s namerom da pogleda njihovu bogatu ponudu lanene posteljine.
Sva srena je sedela u taksiju, oseajui se, kao to joj je vratar i obeao, kao kraljica. U mislima je
ve unapred uivala u lanenim aravima, lanenim jastunicama i pravim kuhinjskim krpama, na
kojima nisu bile naslikane banane, smokve ili psi koji dube na glavi, to oveku kod pranja suda
samo smeta.
Na recepciji se iznenada pojavi ledi Sedvik:
- Da li je gospodin Hamfris u kancelariji?
- Jeste, ovde je, ledi Sedvik - gospoica Zorin je izgledala malo uznemirena.
Ledi Sedvik je prola iza njenog pulta, zakucala na vrata i upala u kancelariju.
Gospodin Hamfris podie pogled:
- ta...
- Ko je zaposlio onog Majkla Gormana? Gospodin Hamfris poe da muca:
- Posle Parfitovog odlaska... imao je udes sa kolima, pre mesec dana. Morali smo odmah da mu
naemo zamenu. Izgledalo je da je
nje u vojsci... Nije moda naroito bistar, ali ponekad je tako bolje. Imate li neto protiv njega?
- Dovoljno da ga ne elim ovde.
- Ako elite - spremno odgovori Hamfris. - Moemo odmah da mu damo otkaz...
- Ne - ree ledi Sedvik - za to je ve prekasno. Nije vano.
- Elvira!
- Zdravo. Bridit.
Plemenita Elvira Blejk ulazila je na vrata kue u Onslou Skveru. Tu ju je ve ekala prijateljica,
jer ju je videla kako dolazi, motrei na nju sa prozora svoje sobe.
- Idemo gore - ree Elvira.
- Da, to je pametnije, inae e nas mama zarobiti.
Devojke su pojurile uz stepenice izbegavi tako za dlaku Bridi-tinu majku, koja je ba tada
izlazila iz svoje sobe.
- Ti si zaista srena jer nema majku - ree Bridit zadihano, putajui prijateljicu u svoju sobu
i vrsto zatvarajui vrata. - Mislim, mama je srce i tako dalje, ali ta sve ne pita! Ujutro, u podne,
uve-e, neprestano. Gde ide? Gde si bila? S kim si bila? I, jesu li oni ljudi roaci porodice s istim
prezimenom iz Jorkira? Kad pomislim samo na ispranost svega toga!
- Verovatno nemaju na ta drugo da misle - zakljui Elvira neodreeno. - Sluaj me sada,
Bridit, moram da obavim neto vrlo vano, morae da mi pomogne.
- Pomoi u ti ako mogu... U emu je problem? Da li je u pitanju
56
Agata Krist/
Hotel Bertram
57
- Ne, nije. - Bridit je izgledala razoarano. - Moram na jedan dan u Irsku, a ti mora da mi
pomogne.
- U Irsku? Zbog ega?
- Ne mogu sada da ti objanjavam. Nemamo vremena. U jedan i trideset imam kod Praniera"
sastanak sa mojim staraocem.
- Kako si se oslobodila Karpcnterice?
- Pobegla sam joj kod Debenhama". Bridit se kikotala.
- Posle ruka me vode kod Melferdovih. Kod njih ostajem do pu-noletstva.
- Sablasno!
- Nadam se da u izdrati. Roaku Mildred je vrlo lako prevariti. Dogovoreno je da u u kolu
ii u Londonu. Postoji nekakav teaj, zove se Svet danas". Vode te na predavanja, u muzeje, galerije
i crkve. Bitno je da niko ne proverava gde si! Moi emo sasvim pristojno da udesimo sebi ivot.
- Nadam se - smejuljila se Bridit. - To nam je uspevalo u Italiji, zar ne? Stara Marokanka je
mislila da je strano stroga. Nije imala pojma ta smo sve u stanju da uradimo kada hoemo.
Obe devojke su se nasmejale, uivajui u seanju na uspene akcije.
- Ipak, dosta toga je trebalo smisliti - seala se Elvira.
- Koliko genijalnih lai! Ima li novosti od Gvida?
- Napisao mi je dugako pismo i potpisao se kao Ginerva. Ali, molim te, prestani malo da
pria. Treba jo dosta toga da se uradi, a imamo samo sat i po vremena. Sada, za poetak, samo
sluaj. Sutra dolazim u London kod zubara. To je jednostavno, mogu da ga otkacm telefonski, a to
moe i ti da uradi. Zatim oko podne treba nazvati Melfordove, mora da se pravi kao da si tvoja
mama i da im kae da
- To bi trebalo da progutaju. Jo e nam biti zahvalni to te primamo. Ali, recimo ta ako ne
uspe da se vrati za jedan dan? - poe Bridit nesigurno.
- Imaemo dosta vremena da do tada neto smislimo - nestrpljivo joj je odbrusila Elvira. - Ono
to me trenutno najvie zabrinjava je novac. Ti ga verovatno nema?
- Imam skoro dve funte.
- To nije nita. Moram da kupim avionsku kartu. Proverila sam letove. Stiem za dva sata. Sve
zavisi od toga koliko e mi tamo trebati vremena.
- Zar ne moe da mi kae zbog ega ide?
- Ne, ne mogu. Ali je strano vano.
Elvirin glas se toliko promenio da ju je Bridit zaueno pogledala.
- Zar je toliko ozbiljno?
- Da, vrlo je ozbiljno.
s - Da li je to neto za ta niko ne sme da zna?
l - Ba tako. Uasno je, uasno poverljivo. Moram da proverim da
\ H je neto istina ili ne. Glupo je to sa novcem. Najgluplje je to to i sam ja, u stvari, prilino
bogata. Ali sve to mi daju jedva je dovolj-| no za garderobu. Taj novac nestane im ga dobijem.
- Mogao bi ti tvoj staratelj, pukovnik... Kako se ve zove... pozajmiti malo novca.
- To ne bi moglo. Postavljao bi mi gomilu pitanja i hteo bi da zna zato mi treba.
- Oh, boe, naravno. Nikako ne mogu da shvatim zato svi postavljaju toliko pitanja. Zamisli,
kada me neko nazove, mama odmah mra da pita ko je. A uopte je se to ne tie!
Elvira se odsutno sloila.
~ Da li i iVarla nptn 7a]rr/ila Rrifl/lf''
58
Agata Kristi
Hotel Bertram
59
- Nisam, ne bih ni znala kako se to radi.
- To je jednostavno. Ode kod odreenog zlatara, koji i/nad vrata ima tri kugle, zar ne?
- Sumnjam da bi neto od onoga to imam moglo da interesujc zalagaonicu.
- Zar tvoja majka nema nikakav nakit?
- ini mi se da je bolje od nje ne traiti pomo.
- Da. moda. Ali mogli bismo neto da joj ukrademo.
- Oh. sumnjam da bismo uspele - zaprepaeno e Bridit.
- Zato? Pa... moda si u pravu. Ali kladim se da ne bi primetila da joj neto nedostaje. Setila
sam se. Idemo kod gospodina Bolarda.
- Ko je gospodin Bolard?
- Oh, neto kao porodini zlatar. Kod njega uvek nosim sat na popravku. Poznaje me jo od
moje este godine. Hajde. Bridit, idemo odmah tamo. Imamo jo samo toliko vremena.
- Bolje da izaemo na zadnja vrata, tako nas majka nee pitati kuda idemo.
Pred odavno osnovanom zlatarom Bolard & Vajtli" u Bond Stri-tu. devojke su jo jedanput
proverile dogovor.
- Sigurna si da si sve shvatila. Bridit?
- Mislim da jesam - odgovori Bridit glasom koji je bio daleko od srenog.
- Prvo treba - ree Elvira - uskladiti satove.
Bridit se malo razvedri. Poznata fraza iz detektivskih romana nekako ju je ohrabrila. Sveano
su uskladile satove. Bridit je svoj pomakla za minut napred.
- Akcija poinje tano u dvadeset pet minuta posle dvanaest -ponovi Elvira. - Tako u imati i
vie vremena nego to mi treba, ali je bolje tako.
- Recimo, ta? - pitala ju je Elvira s nestrpljenjem.
- Pa. mislim, pretpostavimo da me pregazi?
- Naravno da te nee pregaziti - smirivala ju je Elvira. - Zna i sama kako si spretna, a svi
vozai u Londonu su navikli da koe. Sve e biti u redu.
No Bridit nije bila tako sigurna u to.
- Nee me valjda sada izneveriti, Bridit, zar ne?
- Dobro - ree Bridit. - Neu te i/neveriti.
- Odlino - zavri razgovor Elvira.
Dok je Bridit prelazila na drugu stranu ulice, Elvira je ula u prodavnicu ,.Bolard & Vajtli".
Unutra je vladala sveana tiina. Ugledan ovek sa frakom priao je Elviri i zapitao je ta eli.
- Htela bih kod gospodina Bolarda.
- Do gospodina Bolarda. vae cenjeno ime, molim?
 - Gospoica Elvira Blejk.
Dostojanstveni ovek je nestao, a Elvira je prila stolu gde su pod debelim staklom, na
odgovarajuoj podlozi od plia, svoju lepotu pokazivali razliiti ukrasi, kope, prstenje i narukvice.
Gospodin Bolard se ubrzo pojavio. On je bio stariji ortak firme, imao je negde oko ezdeset godina.
Pozdravio je srdano Elviru:
- Oh, gospoice Blejk, vidim da ste u Londonu. Vrlo mi je drago sto vas ponovo vidim. Izvolite,
ta bih mogao da uinim za vas?
Elvira je iz torbice izvadila divan sati za veernje izlaske.
- Ne ide ba kako treba. Da li biste mogli da ga pogledate?
- Svakako. Tu nee biti nikakvih problema - gospodin Bolard ga Uze i zapita: - Gde da ga
poaljemo?
Elvira mu dade adresu Melfordovih.
Ali ima jo neto - ree Elvira. - Moj staratelj, pukovnik La-skomb... znate ga. zar ne?
- Do A ______
60
Agata Kristi
Hotel Bertram
61
- Pitao me je ta bih elela za Boi. Predloio je da zajedno doemo do vas i izaberemo neto
adekvatno. Ali ja sam radije dola sama... jer, nekako mi je to neprijatno, zar ne? Hou da kaem,
cena i slino.
- Potpuno normalno - odobravao je gospodin Bolard prijatno se smeei. - Pa, imate li ve neku
ideju? Moda neki bro, ili narukvicu, ili prsten...?
- Rado bih uzela bro - rekla je Elvira. - Ali bih htela da pogledam vie toga, ako mogu? -
pogledala ga je umiljato. On se sme-kao sa razumevanjem.
- Naravno, naravno. Kakvo je to zadovoljstvo ako ovek mora odmah da se odlui, zar ne?
Sledeih pet - est minuta prolo je veoma prijatno. Gospodin Bolard je bio neumoran. Donosio
je primerke nakita sad iz ove sad iz one kutije; broevi, prstenje i narukvice gomilali su se na pliu
koji je za tu priliku bio postavljen pred Elviru. Ona bi se okretala prema ogledalu da vidi kako joj
stoji bro ili privezak. Konano, prilino ne- i sigurno, uspela je da odvoji divan privezak. mali runi
sat s dijamantima i dva broa.
- To emo lepo da zabeleimo, - ree gospodin Bolard - pa kad pukovnik Laskomb bude opet u
Londonu moe i sam da doe i odlui ta e od ovoga da uzme.
- Mislim da je tako najbolje - ree Elvira. - Tako e imati ose-aj da je sam odabrao poklon,
zar ne? - Podigla je prema njemu svoje plave bistre oi. Trenutak ranije je istim tim plavim oima
prove-rila vreme na svom satu. Bilo je tano dvadeset pet minuta posle
dvanaest. "
Spolja se zau kripa konica i glasni enski vrisak. Sve oi u prodavnici su bile okrenute
prema izlozima koji su gledali na Bond
Plv
rn-f nr^
gantnog kostima, bio je toliko brz da bi, ak da je neko i gledao, sigurno ostao neprimeen.
- Tja, tja - negodovao je gospodin Bolard, okreui se od izloga. - Bilo je vrlo blizu nesree.
Glupa devojka! Ovako tri preko ulice!
Elvira se ve bila uputila prema vratima. Pogledala je na sat i uzviknula:
 - Oh, boe. predugo sam se zadrala kod vas. Zakasniu na voz. Hvala vam, gospodine Bolard,
neete zaboraviti ta sam izabrala, zar ne?
Za tren oka je bila napolju. Skrenuvi dva puta levo. priekala je da joj se zadihana Bridit
pridrui.
- Oh - ree Bridit. - Tako sam se uplaila. inilo mi se da sam gotova. Jo sam poccpala i
arapu.
- Nije vano - odvrati Elvira i povue prijateljicu za sobom. -Pouri, Bridit!
- Da li... je li bilo... u redu?
Elvira bez reci spusti ruku u dep, a kad ju je izvukla na dlanu joj zabljcsnu narukvica s
dijamantima i safirima.
- Oh. Elvira, kako si se usudila!
- Sada e da ide u zalagaonicu. Mora da ue i sazna koliko za ovo moemo da dobijemo.
Trai sto funti.
- Da li si sigurna... recimo da kau... hou rei... mogla bi da bude na popisu ukradenog nakita...
- Ne budi glupa. Kako bi ve sada mogla da bude na popisu? fo nije ni primeeno da je nema.
- Ali. Elvira, kad vide da je nestala, pomislie da... moda e znati da... da si je ti uzela.
- To e sigurno pomisliti... ako otkriju. ~ Ali, zaboga, otiie u policiju i...
Zautala je jer je Elvira odmahivala glavom, dok joj se uta kosa Vijorila kao na vetrn a -
/4@??5;? nsmeh ini i e, nodizao kraieve lisa-
62
Agatci Kristi
Hotel Bertram
na: - Oni nee otii u policiju. Bridit. Sasvim sigurno nee, ako budu mislili da sam je ja uzela.
- Kako... misli... ?
- Ono to sam rekla. Kad postanem punolctna imau mnogo para. Moi u mnogo nakita da
kupujem kod njih. Om nee iza/vati skandal. Pouri i donesi taj novac. Zatim idi u poslovnicu ,.Eir
Lin-gusa'' i kupi mi kartu... ja moram da uzmem taksi do ..Pruniera". Kasnim ve itavih deset minuta.
Doi u kod tebe sutra ujutro u deset i trideset.
- Oh, Elvira, tako bih volcla da se ne uputa u sve to - jadiko-vala je Bridit.
Ali Elvira je ve sedala u taksi.
II
Gospoica Mcrpl je provela veoma prijatno vreme u prodavnici Robinson & Kliver". Uivala
je u lanenim tkaninama zbog njihove mekoe i sveine pa je kupila nekoliko skupih i finih arava i
pravih, crveno oivienh kuhinjskih kipa. Ostavivi prodavcu svoju adresu u St. Mcri Midu, odvezla
se autobusom do robne kue Ermi & Nejvi".
Robna kua Ermi & Nejvi'' je oduvek bila prava opsesija gospoice Merpl. Dananji njen
izgled nije niim podseao na prodavnicu koju je ona poseivala sa tetkom Helen. Misli gospoice
Merpl su se vratile na tetku Helen. Ona je kupovala samo kod odreenog prodav-ca. Kod njega bi se
udobno smcstila na stolici, a zatim bi usledio as kada se nikome nije urilo i kad je tetka Helen
smiljala stvari koje bi mogle da se kupe i koje e joj koristiti u dalekoj budunosti, za Boi ili ak
za Uskrs. Kad bi mala Dejn poela da se vrpolji, odveli bi je u odeljenje sa staklom da se malo
zabavi razgledanjem.
Kada bi zavrila sa kupovinom, tetka Helen bi onda poela nairoko da se raspituje o zdravlju
majke svog odreenog trgovca, o njegovoj eni, starijem sinu i hromoj snahi. Posle ovako prijatno
provedenog dopodneva, rekla bi u ali tipinoj za ono vreme:
 - A ta bi naa mala devojica rekla na jedan ruak? - Posle ega bi se liftom popele na evrti
sprat i naruile ruak koji se uvek zavravao sladoledom od jagoda. Kupile bi zatim za pola funte
okoladnih bombona sa kafom i otile u bioskop.
Naravno, otada su robnu kuu mnogo puta renovirali, sada je bila veselija i mnogo vie
osvctljena. Gospoica Mcrpl, mada se rado seala prolosti, nije imala nita protiv oitih prednosti
sadanjice. Restoran je jo uvek bio na starom mestu pa je odluila da tu i rua.
Prouavajui meni. usput je bacala poglede po prostranom restoranu. Iznenada joj se obrve
neprimetno podigoe. Kakva neobina sluajnost! Nedaleko od nje sedela je ena koju je poznavala
iz novinskih fotografija. Slikali su je... na trkama, na Bermudima... kako stoji pored svojih kola ili
sopstvenog aviona. Tu enu je jue prvi put videla izbliza, a sada je, kao to joj se esto deavalo,
opet na nju na-letela i to na potpuno neoekivanom mestu. Jer gospoica Merpl nikako nije uspevala
da povee Bez Sedvik s rukom u restoranu pro-davnice Ermi & Nejvi". Ne bi je iznenadilo da je
videla kako Bez Sedvik izlazi iz neke jazbine u Sohou, ili pak iz opere Kovent Garden u veernjoj
haljini s dijademom na glavi, ali u prodavnici Ermi & Nejvi" nikako nije pristajala, jer ovo mesto je
u glavi gospoice Merpl bilo neraskidivo vezano za vojnike, njihove ene, kerke, majke i bake. Pa
ipak je Bez Sedvik, divna kao i uvek u svom kompletu i bluzi boje smaragda, sedela ovde i ruala u
drutvu nekog mukarca. Njen pratilac je bio mladi uskog lica orlovskog izgleda u kratkom crnom
konom kaputu.
64
Da li j'e to ljubavni sastanak? Najverovatnije nije. Mukarac mora da je bio petnaestak godina
mlai od nj'e... ali Bez Sedvik je bila izvanredno privlana ena.
Gospoica Mcrpl, paljivo odmerivi mladia, zakljui da je, kako bi ona rekla, naoit
momak", ali da joj nije simpatian, isti Hc-ri Rasel", ree u sebi. izvlaei, po starom obiaju,
prototip iz prolosti. Sigurno nema potene namere, od njega ni jedna ena ne moe da oekuje nita
dobro."
Ona ne bi posluala moj savet", govorila je u sebi gospoica Merpl. Ali bih joj ja ipak mogla
dati po neki." Meutim, tue ljubavne brige nisu bile njena stvar. Osim toga, Bez Sedvik se, sasvim
sigurno, moe i sama snai kad su mukarci u pitanju.
Gospoica Merpl uzdahnu. Pri kraju ruka je ve poela da planira kako e da ide u knjiaru.
Znatielja, ili kako je to ona radije nazivala interesovanje za probleme blinjih", nesumnjivo je
pripadala medu istaknutija interesova-nja gospoice Merpl.
Namerno ostavljajui rukavice na stolu, ustala je i uputila se prema blagajni putem koji je vodio
pored stola ledi Sedvik. Plaajui raun otkri" nestanak rukavica i vrati se po njih... na nesreu
ispusti svoju torbicu, iz koje se na pod prosu hiljadu sitnica. Pred konobaricom koja je pritekla u
pomo gospoica Merpl je morala da glumi staraku nespretnost te da i po drugi put ispusti novanik
i kljueve. Nije mnogo dobila ovim manevrom, ali nije sve ipak bilo uzalud... bilo je zanimljivo to
to Bez Sedvik i njen pratilac uopte nisu primetili drhtavu staricu koja je pored njihovog stola
stalno neto kupila po podu.
Sputajui se u prizemlje, gospoica Merpl se priseala odlomaka razgovora koje je uspela da
nauje. - Kakva je prognoza?
Hotel Bertram
65
- O. K. Nee biti magle.
- Za Lucern je sve sreeno?
- Da, avion polee u devet i etrdeset.
 Toliko je uhvatila prvi put. Na povratku je ula neto vie. Bez Sedvik je ljutilo govorila:
- Kako ti je samo palo na pamet da jue doe u hotel Bertram"... nisi smeo tamo da se
pojavi.
- To je u redu, pitao sam samo da li si tamo. I onako svi znaju da smo prijatelji...
- Nije to u pitanju. Hotel Bertram" je dobar za mene, ali ti tamo izgleda kao uljez. Svi su
buljili u tebe.
- Neka bulje!
- Pravi si idiot! Zato... zbog ega? ta te je navelo na to? Ti si imao neki razlog... koliko ja
tebe znam.
- Smiri se, Bez.
- Grozan si laov!
To je bilo sve, ali se to gospoici Merpl inilo veoma interesantnim.
7
Uvee devetnaestog novembra kanonik Penifadr je zavrio sa ranom veerom u klubu Ateneum i
pozdravio se sa nekolicinom prijatelja nakon prijatne diskusije o zapisima naenim uz Mrtvo more.
Pogledavi na sat, ustanovio je da je vremc da krene na aerodrom. U predvorju je naleteo na doktora
Vajtejkera koji ga je veselo pozdravio:
- Kako si, Penifadr? Nisam te dugo video. Kako je bilo na Kongresu? Da li ste otkrili neto
zanimljivo?
66
Agata Kristi
Hotel Bertram
67
- Ba se vraa odande, zar ne?
- Ne, upravo sam se tamo uputio. Idem veeras avionom.
- Ah, je li? - Vajtejker je bio malo zbunjen. - Bio je sasvim ubeen da je Kongres danas.
- Ne, ne. Sutra, devetnaestoga.
Kanonik Penifadr je ve bio na ulici kad mu je prijatelj dobacio:
- Ali, dragi ovee, pa danas je devetnaesti.
To kanonik Penifadr vie nije uo. Na Pal Malu je pozvao taksi i odvezao se na terminal u
Kensingtonu. Tu je bila velika guva. Napokon je i na njega doao red. Uspeo je da pokae kartu i
paso. De-vojka na alteru, koja je ve htela da na sve to udari ig, odjednom je zastala:
- Oprostite, gospodine, ova karta ne vai.
- Ne vai? Nemogue, ona je potpuno u redu. Let sto i... pa, ne mogu da proitam bez naoara...
sto i neto, za Lucern.
- Pogrean je datum, gospodine. Na njoj je jueranji datum: sre-da, osamnaesti.
- Ne, ne nikako. Uostalom... mislim... danas je sreda, osamnaesti.
- ao mi je, gospodine, danas je devetnaesti.
- Devetnaesti! - kanonik je bio oajan. Pronaao je svoj kalendar i napeto je listao po njemu.
Konano je i sam mogao da se uve-ri. Bio je devetnaesti. Njegov avion je jue odleteo.
- To znai... to znai... oh, boe, to znai da je Kongres u Lu-cernu ve odran.
U dubokom oajanju je zurio u slubenicu na alteru; ali iza njega je bilo jo mnogo putnika;
kanonik i njegova zbunjenost su bili odgurani u stranu. Tuno je stajao drei neiskorienu kartu.
Pokuavao je da nade reenje. Moda bi mogao da zameni kartu? Ali to ne bi imalo smisla... uopte
ne... koliko je sati? Skoro devet? Sednica je ve,
 to mislio. On je bio ubeen da je kanonik Penifadr ve bio na Kongresu.
- O boe, o boe - ponavljao je kanonik Penifadr u sebi. - Kakvu sam zbrku napravio od svega!
- Pokunjeno je odlutao do ulice Kromvel, koja ni sama nije bila veselija.
Hodao je polagano nosei putnu torbu i u mislima je prebirao po svojoj zbunjenosti. Kad je, na
svoje veliko zadovoljstvo, uspeo da pronae razloge zbog kojih je pobrkao datume, odmahnuo je
glavom i rekao u sebi:
- Sada je, pretpostavljam... da vidimo... sada je prolo devet, mislim da bi trebalo da pojedem
neto.
udilo ga je to to nije gladan.
Lutajui neuteno Kromvel Roudom konano se odluio za mali indijski restoran. Mada nije bio
gladan, odluio je da ipak neto pojede a zatim je potraio neki hotel... ali ne, to nije bilo potrebno.
Hotel je ve imao! Naravno. Pa odseo je bio u hotelu Bertram", imao je tamo sobu rezervisanu za
etiri dana. Kakva srea! Znai, soba ga je ekala. Trebao je samo da uzme klju sa recepcije... tu se
setio neega. Sta mu je to teko u depu?
Izvukao je iz depa jedan od onih pozamanih kljueva kojima hoteli pokuavaju da obeshrabre
svoje rasejane goste u nameri da ih odnesu sa sobom. Meutim to na kanonika uopte nije uticalo!
- Broj devetnaest! - ree kanonik, sreno se priseajui. - Tako je. Prava je srea to ne moram
da traim sobu. Kau da je sve popunjeno.
Malo zadovoljniji sobom i svojom organizacijom puta, kanonik ostavi svoj rioto sa karijem.
seti se da treba da plati i ponovo izae na Kromvel Roud.
Nije mu se jo ilo u hotel, napokon sada bi trebalo da bude u Lucernn i Ha rayunvara sa
vrhunskim naunicima o neverovatno zani-
68
Agata Kristi
Hotel Bertram
mljivim problemima. Prolazei pored bioskopa, pogled mu zapazi naslov: Zidovi Jerihona."
Naslov mu se uini sasvim prihvatljivim. Zanimalo ga je da li se reditelj drao Biblije.
Kupio je kartu i, spotiui se u tami, naao svoje mesto. Film mu se svidco, mada je imao oseaj
da nema ba mnogo veze sa Biblijom. Nije dodue, bio izriito namenjen starijim svetenicima, ali
kanonik je u njemu silno uivao, smatrajui da mu je pomogao da bolje shvati ivot.
Film se zavrio i odsvirana je himna, te kanonik, spotiui se, izae opet u londonsku no.
No bese lepa i on se peice uputio u hotel Bertram", poto je prethodno seo u pogrean
autobus i zavrio na drugom kraju grada. Kad je stigao do hotela bila je pono. U to doba je hotel
Bertram" svojim pristojnim i mirnim izgledom davao na znanje da svi spavaju. Lift je bio na spratu
pa se kanonik posluio stepenicama. Stigavi napokon do svoje sobe otkljua vrata i ude.
Blagi boe, zar je imao privienje? Ali ko... kako... prekasno je opazio podignutu ruku...
Hiljadu zvezda se, poput vatrometa, rasprsnu u kanonikovoj glavi.
Ekspres Irska pota" jurio je kroz no. Ili, bolje, kroz tamu ranog jutra. U pravilnim razmacima
elektrina lokomotiva je opominjala svojim divljim indijanskim krikom. Voz je jurio dobrih
osamdeset kilometara na sat. Drao se tano voznog reda.
Onda se brzina naglo smanjila. Tokovi su zacvileli. Voz se kre-
cnnrnp i cnnrnp
da crveni signal pred kojim se voz konano zaustavio. Neki putnici su se probudili. Veina je,
meutim, i dalje mirno spavala.
Probuena naglim koenjem, jedna starija dama je otvorila vrata i pogledala niz hodnik. Na
kraju hodnika vrata vagona su bila otvorena i kroz njih se upravo penjao stariji svetenik sa jednim
uper-kom. Pretpostavila je da je bio izaao iz voza da vidi ta se dogaa.
Jutarnji vazduh je bio prilino sve. Na hodniku je neko rekao:
- Samo signal. - Stara gospoda se vratila u svoj kupe i pokuala da opet zaspi.
Prema vozu je iz pravca signalnc kuice dolazio ovek maui lampom. Pomonik mainovode
je siao sa lokomotive. Pratilac voza je takoe siao i pridruio mu se. ovek sa lampom stie do
njih i poe zadihano da im objanjava:
- Gadan udes... iskoio je teretni voz...
Voza lokomotive ih je gledao iz svoje kabine, a onda i on sie medu njih.
Na drugom kraju kompozicije estoro ljudi se popelo kroz otvorena vrata poslednjeg vagona. Tu
su ih doekala estorica putnika. S dobro prikrivenom urbom krenuli su da zauzmu potanski vagon i
da ga odvoje od ostatka kompozicije. Dva oveka sa lemovima su uvala pristup vagonu s pukama
u ruci.
ovek u eleznikoj uniformi je objanjavao putnicima koji su bili u hodniku:
- Pruga ispred nas je blokirana. Zastoj od moda desetak minuta, verovatno nee due trajati. -
Zvualo je prijateljski i smirujue.
Voza i njegov pomonik su leali vrsto svezani uz lokomotivu. ovek sa lampom je viknuo u
mraku:
- Da li je sve O. K.?
Uz nasin ie leao nratilac voza, takoe vezan.
70
Agata Kristi
Profesionalni pljakai su struno obavili svoj posao u potanskom vagonu. Jo dva vrsto
vezana tela su leala u oku. Specijalne potanske vree su preneli do pruge, gde su ih drugi
spremno doekali.
U svojim kupeima su putnici, negodujui, zakljuili da ni vozovi nisu vie..."
Kada su ve hteli ponovo da zaspu, kroz mrak je do njih dopro urlik motora.
- Boe - uplaeno ree neka ena - ta je ovo, avion?
- Trkaka kola, rekao bih - uputi je saputnik. Urlik je zamirao u daljini...
Devet kilometara dalje, na putu za Bedhampton, lagana reka nonih kamiona je tekla prema
severu. Pored nje munjevitom brzinom projurie velika bela trkaka kola.
Ista kola su deset minuta kasnije napustila glavnu cestu i skrenula prema garai na uglu ceste B,
na kojoj je stajala tabla ZATVORENO. Vrata garae se otvorie pred belim kolima, da bi se odmah
za njima opet zatvorila. Ljudi su radili brzo i spretno. Kola su dobila nove tablice. Dok se voza
presvukao u kratki crni kaput od koe, sve je ve bilo spremno. Mogao je da krene dalje. Tri minuta
posle njegovog odlaska, iz garae je na cestu, sipljivo kaljucajui, izaao stari Mori Oksford. Stari
svetenik koji je sedeo za volanom skrenuo je kolima na neravni seoski put.
Karavan koji se sporo kretao seoskom cestom zaustavi se naiav-i na starog Mori Oksforda
parkiranog uz cestu. Kraj njega je bespomono stajao stariji svetenik.
Voza karavana pogleda kroz prozor:
- Da li vam je potrebna pomo?
- Oh, hvala, vrlo ste ljubazni. Izgleda da neto nije u redu sa sve-tlima.
Dva vozaa su se, nrihli/ila nanptn u nciiici^noi;
Hotel Bertram
71
 - Vazduh je ist.
Nekoliko skupih amerikih kovega prelo je iz Mori Oksforda u karavan.
Kilometar - dva od tog mesta karavan je preao na neravni put koji se zavravao u zadnjem
dvoritu raskone provincijske kue. Tu je u senci nekadanje konjuarnice stajao veliki beli
mercedes. Voza karavana je otkljuao svoj prtljanik, prebacio kovege u prtljanik mercedesa i
odmah nastavio put.
U oblinjem seoskom dvoritu je glasno zakukurikao petao.
9
Elvira Blejk pogleda nebo i, uverivi se da je vedro, ue u telefonsku govornicu. Okrenula je
Briditin broj u Anslov Skveru i kad joj se glas s druge strane javio, ree:
- Halo? Bridit?
- Oh, Elvira, jesi li ti? - Briditin glas je zvuao uzbueno.
- Ja sam. Da li je sve prolo kako treba?
- Oh, nije. Bilo je strano. Tvoja roaka, gospoda Melford, nazvala je mamu jue popodne...
- ta, zbog mene?
- Da. Verovala sam da sam dobro izvela ono s telefonskim pozivom. Ali, izgleda da se ona
zabrinula zbog tvog zuba. Uplaila se da nije krunica ili neto slino. Zato je nazvala zubara i,
naravno, ustanovila da uopte nisi bila kod njega. Odmah je nazvala mamu, koja Je> na nesreu, ba
bila kraj telefona. Nisam mogla da stignem pre nje. ', naravno, mama je rekla da ni o emu nema
pojma i da nisi kod
nas. Nisam znala ta da radim.
- T Sto t,; ,,^ori;io9
Agata Kristi
- Pravila sam se da nita ne znam. Rekla sam samo da mislim da si spominjala neke prijatelje u
Vimbldonu.
- Zato ba u Vimbldonu?
- To mi je prvo palo na pamet. Elvira je uzdahnula:
- Pa. dobro, mislim da u neto smutiti. Mogla bih da izmislim dadilju koja ivi u Vimbldonu.
Kako te nepotrebne gluposti kompli-kuju oveku ivot. Nadam se da roaka Mildred nije napravila
budalu od sebe i otila u policiju ili neto slino.
- Ide. li sada kod njih?
- Iu u veeras. Moram da obavim jo mnogo toga.
- Jesi li dobro stigla u Irsku? Je li... sve u redu?
- Saznala sam ono to me je zanimalo.
- Glas ti je nekako mraan.
- Tako se i oseam.
- Da li mogu nekako da ti pomognem? Treba li neto da se uradi?
- Niko mi ne moe pomoi. To moram sama da resim. Nadala sam se da neto nije istina...
zapravo ne znam ta bi trebalo da uinim.
- Jesi li u nekoj opasnosti, Elvira?
- Ne dramatizuj, Bridit. Moram prosto da budem oprezna, to je sve. Morau da budem jako
oprezna.
- Znai da si ipak u opasnosti. Elvira posle krae pauze odvrati:
- Moda samo uobraavam neke stvari...
- Elvira, ta e biti sa onom narukvicom?
 - Oh, to je u redu. Pozajmila sam neto novca, tako da mogu da odem i... kako se ono kae?...
otkupim je. Onda u da je odnesem
Rnbrrln
Hotel Bertram
73
- Misli da e on da prede preko toga?... Ne, mama, to je peri-onica vea. Kau da onaj arav
nismo ni poslali. Da, mama, rei u vlasnici. Sve je u redu.
Na drugom kraju ice Elvira se, sputajui slualicu, malo zlobno nasmeila. Otvori novanik,
izdvoji novac za telefon, uredno ga po-slae pred sebe i nastavi da zove. Kad je dobila traeni broj,
ubaci novie, pritisnu dugme i progovori tihim, malo uplaenim glasom:
- Halo, teta Mildred. Da, to sam ja... Beskrajno mi je ao... Da, znam... nameravala sam... da, to
je draga stara Madi, seate se nae stare Madmazele... Da, napisala sam razglednicu, ali sam
zaboravila da je poaljem. Jo je imam u depu... Pa, znate, bila je bolesna, a nije bilo nikosa da ie
neguje. skoila sam samo da vidim da li je sve u redu. Da, imala sam nameru da idem Kod Bridit,
ali se onda sve promenilo... Nije mi jasno odakle ste mogli da dobijete poruku. Verovatno je neko sve
pobrkao... Da, sve u vam objasniti kada doem... da, popodne. Ne, sa-ekau samo da doe
bolniarka... pa, u stvari, nije bolniarka. Jedna od onih dobrovoljnih negovateljica ili neto tako.
Ne, ona nije ni htela u bolnicu... Oh, zaista mi je ao. - Spustila je slualicu i iscrpljeno uzdahnula. -
Samo kada ovek ne bi morao svima toliko da lae.
Izlazei iz govornice, primetila je na zidu velike novinske naslove:
VELIKA PLJAKA VOZA. RAZBOJNICI NAPALI IRSKU POTU".
n
Kad su se vrata otvorila, gospodin Bolard, koji je ba razgovarao sa jednim kupcem, podie
pogled i vide kako ulazi plemenita Elvira Blejk.
- Ne, hvala - odbila je Elvira pomonika koji joj je poao u susret. - >;;0 u;i, x^i,i ;?
r,nc.^nr\',r, Rnlai- hiirlp clnhnHan
74
Agata Kristi
Hotel Bertram
75
Ubrzo j'e gospodin Bolard obavio svoj posao sa strankom i sa ljubaznim se smekom okrenuo
prema Elviri:
- Dobro jutro, gospodine Bolard - pozdravi ga Elvira.
- Plaim se da va sat jo nije gotov, gospoice Blejk - rekao je Bolard.
- Oh, nisam dola zbog sata... Dola sam da se izvinim. Dogodilo mi se neto grozno. - Otvorila
je torbicu i iz nje izvadila kutijicu sa narukvicom. - Sigurno se seatc da sam dola zbog sata i ujedno
odabrala poklon za Boi, na ulici se dogodila neka nezgoda, ne znam... neko je zamalo bio pregaen,
ini mi se... Mora da sam narukvicu imala u ruci i verovatno sam je ne razmiljajui stavila u dep.
Pronala sam je tek jutros. Smesta sam dojurila ovamo. Strano mi je neprijatno, gospodine Bolard,
ne shvatam kako je to moglo da mi se dogodi.
- Oh, to je sasvim u redu, gospoice Elvira - polako joj odgovori gospodin Bolard.
- Sigurno ste mislili da ju je neko ukrao - ree Elvira, gledajui Bolarda svojim bistrim plavim
oima.
- Primetili smo da nedostaje - potvrdio je gospodin Bolard. -Hvala vam, gospoice Elvira, to
ste je odmah vratili nazad.
 - Bilo mi je strano kad sam je nala. Hvala vama, gospodine Bolard, to imate razumevanja
kako se oseam...
- Mnogo se udnih greaka moe dogoditi - umirivao ju je gospodin Bolard. Dobroudno se
smeio. - Neemo vie misliti na to. Ali vas molim da to vie ne inite - nasmejao se ovoga puta
glasno, kao da je rekao neto duhovito.
- Iskljueno - uveravala ga je Elvira. Ubudue u biti vrlo paljiva. - Nasmeila mu se kada je
izlazila.
- Zanimalo bi me... - ree Bolard u sebi. - Ba bi me zanima-
Njegov mlai ortak, koji je stajao u blizini, sada mu je priao:
- Dakle, ipak je to bila ona.
- Jasno da je bila ona - potvrdi gospodin Bolard.
- Ali, vratila ju je nazad - naglasi njegov ortak.
- Donela ju je nazad - sloi se gospodin Bolard. - To nisam oekivao.
- Hoete da kaete da niste verovali da e je vratiti?
- Ne, nisam. Ako ju je ve uzela...
- Verujte li u njenu priu? - znatieljno e ortak. - To, da ju je sluajno stavila u dep i ostalo...?
- Pria bi i mogla da bude istinita.
- Mogla bi to da bude i kleptomanija.
- Da, mogla bi biti i kleptomanija - sloio se Bolard. - Verovat-nije je, meutim, da ju je
namerno uzela... Ali zato ju je tako brzo vratila? To je zanimljivo...
- Dobro je to nismo obavestili policiju. Priznajem da bih ja to
uinio.
- Znam, znam. Vi nemate mnogo iskustva. U ovom sluaju je ovako najbolje. - Blago je dodao,
vie za sebe:
- Ipak, sluaj je zanimljiv. Vrlo zanimljiv. Pitam se koliko li moe imati godina? Sedamnaest ili
osamnaest. Moda se u neto upetljala.
- ini mi se da ste rekli da je puna para.
- Moe da bude naslednica i da ima mnogo novca - pouio ga je gospodin Bolard - a da u
sedamnaestoj nema ni prebijene pare. Najsmenije je, znate, to bogate naslednice, dok ne postanu
punolet-ne, imaju esto manje novca od onih mnogo siromanijih. To nije uvek pametno. Ali,
sumnjam da emo ikada saznati istinu o ovom sluaju.
Stu,,;^ ;<> ,u,,;,, a ni^nn mptn n kutiii i SDUStio noklopac.
76
Agata Kristi
Hotel Bertram
77
10
Advokatska kancelarija Egerton, Forbes & Vilbrout" bila je na jj jednom od onih otmenih
trgova u Bluzberiju koje jo nije zahvatio ta-las promena. Mesingani natpis na ulazu je bio, kako se
ini, izlizan toliko da je bio neitak. U poslednjih sto godina zapisana su u pomno voenu kartoteku
firme mnoga imena iz najviih aristokratskih i vcleposednikih krugova Engleske. Forbesa i Vilbrouta
vie nije bilo, zamenili su ih Etkinson, otac i sin, Velanin Lojd i kotlananin Me-kAlister. Ostao je
samo Egerton, naslednik osnivaa Egertona. Ovaj Egerton o kome je re imao je pedeset i dve godine
i uz kancelariju J je nasledio i nekoliko starih porodica, kojima su pravne savete dava- l li njegov
deda, otac i stric. Sada je sedeo za velikim pisaim stolom od mahagonije u lepoj sobi na prvom
spratu i blago, ali odluno tumaio neto jednom od svojih klijenata utuenog izgleda. Riard Egerton
je bio privlaan mukarac, visok, tamnokos, prosedih zalisaka i vrlo pronicljivih sivih oiju. Njegovi
pravni saveti su uvek bili dobri, ali se on retko kada trudio da ulepa stvari.
- Sasvim iskreno, Fredi, ti nema na ta da se osloni. A jo manje posle onih pisama...
- Ne misli moda... promrmljao je utueno Fredi.
- Ne, ne mislim - rekao je Egerton. - Spasila bi te jedino nagodba. Ako se dogovorite bez
sudskog procesa. Jer zbog ovoga bi mogli i sudski da te gone.
- Ali, sluaj, Riarde. to je ipak malo preterano... Na Egertono-vom stolu zau diskretno
zujanje. On namrteno uze slualicu:
- Mislim da sam naglasio da ne elim da me niko uznemirava. Sasluavi odgovor sa druge
strane, Egerton ree:
- Oh, da... da, svakako. Zamolite je da saeka, molim vas.
- Sluaj, Fredi - ree. - Ja poznajem zakon, za razliku od tebe. U gadnom si sosu. Uiniu sve da
te izvuem, ali to e te prilino kotati. Sumnjam da u se zadovoljiti sa manje od dvanaest hiljada.
- Dvanaest hiljada! - nesrcni Fredi je zinuo. - Oh, zaboga! Ali ja ih nemam, Riarde.
- Znai da e morati da ih stvori. Ima bezbroj naina za to. Ako se ona smiri sa dvanaest
hiljada, moe da govori o srei, jer ako stvar doe na sud, ja u te kotati mnogo vie.
- Ah, pravnici! - uzdahnu Fredi. - Svi ste vi derikoe!
Ustao je:
- Dobro, Riarde, starino, uini kako misli da je najbolje.
Oprostio se tiho odmahujui glavom. Riard Egerton smesta zaboravi na Fredija i njegove
probleme i spremi se da doeka novog klijenta.
- Plemenita Elvira Blejk - promrmlja tiho pred sebe. - Ba me zanima kako izgleda... - Podie
slualicu. - Lord Fredcrik je otiao. Poaljite gospoicu Blejk gore, molim vas.
ekajui, pokuao je neto da izrauna. Koliko je godina prolo...? Mora da joj je esnaest ili
sedamnaest... moda ak i vie. Kako vreme brzo prolazi. Konistonova ki... i Bezina ki. Zanima me
na koga lii.
U razmiljanju ga prekide kucanje i na vratima se pojavi gospoica Elvira Blejk. Egerton ustade
i poe joj u susret. Po izgledu", zakljuio je, ne lii ni na jednog roditelja". Visoka, vitka, svetle
kose i oiju bila je slina Bezi, ali joj je nedostajala ona Bezina vitalnost, izgledala je nekako
staromodno, mada se to ne bi moglo rei s obzirom na haljinu s naborima i visokim strukom, to je
opet bilo u modi.
- Vidi, vidi - govorio je dok su se rukovali. - Ovo je iznenaenje. Kad smo se poslednji put
videli imala si jedanaest godina. - Po-
78
Agata Kristi
- Pretpostavljam - ree Elvira nesigurno - trebalo je da se najavim i ugovorim sastanak. Ali mi
je to iznenada palo na pamet, a evo, i prilika je povoljna, s obzirom da sam u Londonu.
- A ta radi u Londonu?
- Leim zube.
- Sa zubima ovek ima samo probleme. Ali ja sam im zahvalan, jer su mi doveli tebe. Da se
setim, bila si u Italiji, zar ne, u jednoj od onih devojakih kola kakve su danas moderne?
- Da - odgovori Elvira - kod grofice Martineli. Ali sada sam se vratila, ostajem u Engleskoj.
Biu u Kentu sa Melfordovima, dok ne odluim ta u da radim.
- Nadam se da e odabrati neto to voli. Namerava li da studira?
 - Ne, mislim da za to nisam dovoljno pametna. - Zautala je, a zatim upita:
- Vi morate da date pristanak za ono to izaberem, zar ne? Egerton se paljivo zagleda u nju:
' - Ja sam jedan od tvojih staratelja i izvrilac testamenta tvog oca. Od mene u svako doba
moe da zatrai bilo kakav savet. Vrlo rado u ti pomoi.
Elvira pristojno ree:
- Hvala.
- Ima li neki problem?
- Ne, u stvari, ga nemam. Ali vidite, ja nita ne znam. Niko mi nita ne govori, a nije uvek
prijatno postavljati pitanja.
Ozbiljno ju je posmatrao:
- Ne zna nita o tvojoj situaciji, zar ne?
- Da - ree Elvira. - Drago mi je to me razumete. Ujak Derek... - oklevala je.
- Misli na Dereka Laskomba?
- Da, oduvek ga zovem ujakom.
- Da, da, naravno...
- Vrlo je drag - nastavi Elvira. - Ali on nije osoba sa kojom se moe razgovarati. On sve sam
sreuje i uvek se ini da je pomalo zabrinut, jer se plai da to moda nije ono to se meni svia.
Naravno, on pita za savet sve koje zna... naroito ene, one ga uglavnom u sve upuuju. Tako sam i
stigla do grofice Martineli. Uvek mi je on birao
kole i sve ostalo.
- Ali to nije bilo po tvom ukusu, je li tako?
- Ne, nisam to htela da kaem. To je sve bilo u redu. Slao me je tamo gde ide veina devojaka...
ali...
- Nastavi samo - hrabrio ju je Egerton.
- Ali ne znam nita o sebi. Ne znam odakle mi novac, koliko ga imam, ta mogu da radim sa
njim.
- Znai - ree Egerton, sa njemu karakteristinim privlanim osmehom. - Znai, hoe da
razgovara poslovno. Da li sam u pravu? Mislim da si potpuno u pravu. Da vidimo. Koliko ima
godina? esnaest... sedamnaest?
- Blizu dvadeset.
- Oho, nisam verovao da ti je ve toliko!
- Morate da me razumete - nastavi Elvira. - Celoga ivota se brinu za mene i uvaju me, To je
naravno prijatno, ali jednoga dana pone da vam ide na ivce.
- Takvo vaspitanje je odavno iezlo - sloio se Egerton - ali savreno odgovara principima
Dereka Laskomba.
- On je zaista zlatan - uveravala ga je Elvira - ali je sa njim nemogue ozbiljno razgovarati.
- Da, mogu da zamislim... Dakle, Elvira, koliko zna o sebi i svo-
loi nnrndinoi situaciji?
Hotel Bertram
81
- Znam da mi j'e otac umro kada sam imala pet godina i da nas j'e majka ostavila kada mi j'e bilo
dve godine. Uopte je se ne seam. Jedva da i oca pamtim. Seam se da je bio vrlo star i da je nogu
drao na stolici. Znao je strano da psuje. Prilino sam ga se plaila. Posle njegove smrti sam ivela
sa jednom roakom dok i ona nije umrla. Zatim sam ivela sa ujakom Derekom i njegovom sestrom. I
ona je umrla, a ja sam otila u Italiju. Sada me je ujak Derek smestio kod Melfordovih, oni su mu
roaci i imaju dve kerke mojih godina.
- Kako ti se tamo svia?
- Jo ne znam. Tek sam stigla. Svi su vrlo dosadni. Htela bih i konano da /nam koliko imam
novca.
- Znai, eli informaciju o svojoj finansijskoj situaciji, tano?
- Ba tano - odluno e Elvira. - Znam da u naslediti neki novac. Da li je to mnogo?
Sada se Egerton uozbiljio:
- Da, Elvira, ima mnogo novca. Otac ti je bio veoma bogat. Ti si jedinica. Kad je umro, ime i
imanje je nasledio njegov brati. Tvoj otac nije voleo svog bratia i zato je svu svoju linu imovinu
ostavio svojoj kerci... tebi, Elvira. Ti si vrlo bogata, odnosno, postae kada napuni dvadeset i
jednu godinu.
- Znai li to da sada nisam bogata?
- Jesi - odvrati Egerton - i sada si bogata, ali ne moe da ras-polae novcem dok ne bude
punoletna ili dok se ne uda. Do tada novac ostaje u rukama tvojih staratelja. Nasmeio joj se:
- Nismo ga proneverili ili neto tome slino. Jo je sve ovde, ak smo ti, spretnim ulaganjima,
znatno poveali glavnicu.
- Koliko u imati?
Kad napuni dvadeset jednu godinu ili se uda dobija iznos koji, prema gruboj proceni, mora
biti blizu sedamsto hiljada funti.
- To je mnogo - ree Elvira zadivljeno.
- Zaista je mnogo. To je verovatno i razlog zbog ega ti o tome nisu govorili.
Posmatrao ju je dok je razmiljala o tome. Vrlo zanimljiva devoj-ka. Izgledala je kao da ne zna
da izbroji do tri, ali bi ovek mogao da se prevari... Zapita je sa pomalo ironinim osmehom:
- Jesi li zadovoljna? Ona mu dobaci smeak.
- Tebalo bi da budem, zar ne?
- Ipak je bolje nego igrati lutriju - doda on u ali. Odsutno je potvrdila glavom. Onda iznenada
upita:
- Ko dobija novac ako ja umrem?
- Koliko znam, novac bi dobio tvoj prvi roak.
- Ja sada ne mogu da napravim testament, zar ne? Dok ne budem punoletna. Tako su mi barem
rekli.
- Dobro si obavetena.
- To je prilino nezgodno. Da sam udata, u sluaju moje smrti, sve bi nasledio moj mu, zar ne?
-Da.
- A kada bih umrla neudata, moja majka, kao moj najblii rod, dobila bi sve, je li tako? Izgleda
da imam tako malo roaka... majku ak ni ne poznajem. Kakva je ona?
- Ona je izvanredna ena - ree kratko Egerton. - U tome se svi slau.
- Zar nikada nije poelela da me vidi?
- Moda i jeste... Skoro sam siguran da to ponekad zaeli. Ali poto je od svog ivota, u
izvesnom smislu, napravila pravu zbrku, verovatno je mislila da je za tebe bolje da si to dalje od
nje.
- Da li ste sigurni da ona tako misli?
- Ne bih mogao da se zakunem u to, ali je to vrlo verovatno. Elvira ip. ustala'
82
Agata Kristi
 - Hvala. Ljubazno je od vas to ste mi sve to rekli.
- To je ve odavno trebalo da ti kau.
- Poniavajue je ne znati nita. Ujak Derek, naravno, misli da sam ja jo uvek dete.
- On sam nije ba mlaahan. On i ja smo, zna, u poodmaklom dobu. Mora da nam oprosti ako
stvari posmatramo iz drugaije perspektive.
Elvira ga je neko vreme posmatrala, zatim se nasmejala:
- Ali valjda i vi ne mislite da sam ja jo uvek dete? Rekla bih da vi o devojkama znate neto
vie od ujaka Dereka. On je iveo sa svojom sestrom - dodala je lukavo. Zatim prui ruku i draesne
se nakloni. - Mnogo vam hvala. Nadam se da vas nisam prekinula u nekom vanijem poslu.
Egerton je stajao i gledao u vrata koja su se za njom zatvorila. Napuio je usne i zazvidao,
zatim je zamiljeno odmahnuo glavom i seo za sto. Poeo je rasejano da pregleda po nekim
dokumentima, zatim ih odgurnu i uze slualicu:
- Gospoice Kardel, molim vas, nazovite mi pukovnika Laskora-ba. Pokuajte prvo u klubu, a
zatim na broj u Sokspiru.
Spustio je slualicu. Vratio se svojim papirima, ali nije mogao da se dovoljno sabere. Ubrzo je
zazvonilo.
- Imate pukovnika Laskomba, gospodine Egerton.
- Hvala, dajte mi ga. Halo, Derek? Riard Egerton ovde. Kako si? Upravo me je posetio neko
koga poznaje. Tvoja tienica. :
- Elvira? - Derek Laskomb je bio iznenaen.
- Upravo ona.
- Ali zbog ega... ta zaboga... zato je dolazila kod tebe? Nije
- Ne, ne bih rekao, Naprotiv, ostavlja utisak kao da je... pa, kao da je vrlo zadovoljna sa sobom.
Htela je da sazna sve o svojoj finan-
sijskoj situaciji.
- Nadam se da joj nisi rekao? - pitao je sa strahom pukovnik
Laskomb.
- Zato da ne? emu to kriti od nje?
- Imam oseaj da je krajnje neodgovorno dozvoliti devojci da sa-
zna koliko tano ima novca.
- Ako joj mi to ne kaemo, rei e joj neko drugi. Ona mora da bude spremna na to, shvata.
Novac je velika odgovornost.
- Naravno, ali ona je jo pravo dete.
- Jesi li u to ba siguran?
- Kako to misli? Naravno da je jo dete.
- Ne bih ba rekao. Ko je taj momak?
- Molim?
- Pitao sam ko joj je momak? Ona ima momka, zar ne?
- Ne, nikako. Ni sluajno. ta te, zaboga, navodi na tu pomisao?
- Nita od onoga to je rekla. Ali ja, zna, imam neto iskustva. Mislim da e ubrzo otkriti da
momak postoji.
- Ali, uveravam te, nisi u pravu. Ona je najpaljivije odgajana, u najboljim kolama, u
izabranom internatu u Italiji. Da se neto slino dogaa, ja bih to sigurno znao. Naravno, upoznala je
neke pristojne mlade ljude, ali nita vie, nita od onoga na ta ti sumnja.
~ Ipak, moja dijagnoza je: momak.
 ~ Ali, na osnovu ega, Riarde? ta ti zna o mladim devojkama?
- Sasvim dovoljno - odgovori suvo Egerton. - U poslednje vreme ra lmao tri slina sluaja, dve
devojke su stavljene pod starateljstvo
a, a trea je uspela da prisili roditelje da joj dozvole da sklopi brak, J1 je ve unapred osuen
na propast. Danas devojke vie ne uvaju
ti.
da ih ie uopte i teko sauvati.
Agata Kristi
- Ali, uveravam te da se na Elviru zaista pomno pazilo - ponavljao je pukovnik Laskomb.
- enska dovitljivost nadmaujc sve to ti moe da predvidi. Pripazi malo na nju, Derek.
Pokuaj da sazna ta smcra.
- Gluposti, ona je jednostavna i draga devojka. .
- Ono to ti zna o jednostavnim i dragim devojkama bi stalo u mali prst! Njena majka je svojim
begom izazvala pravi javni skandal... sea li se?... a bila je mlaa od Elvire. A to se pak starog
Konisto-na tie, on je bio jedan od najgorih enskaroa Engleske.
- Zbunjuje me, Riarde. Zaista me zbunjuje.
- Bolje je da te upozorim. Meutim, ono to mi se nije svidclo bilo je jedno drugo pitanje.
Zato je toliko zanima ko bi je nasledio ako bi ona umrla?
- udno je to to spominje, jer je i mene isto pitala.
- Ah, zaista? Zato li se ona bavi milju o ranoj smrti? Pitala me je, izmeu ostalog, i o majci.
Glas pukovnika Laskomba je zvuao zabrinuto kad je rekao:
- Voleo bih kada bi se Bez malo pribliila devojci.
- Jesi li sa njom razgovarao o tome... s Bez, mislim?
- Pa... da, jesam. Sreo sam je potpuno sluajno. Bili smo odseli u istom hotelu. Ja sam pokuao
da je nagovorim da se sastane sa de-vojkom.
- ta je odgovorila? - zanimalo je Egertona.
- Odbila je. Rekla je neto o tome kako ona nije pouzdana osoba, kako bi njen uticaj mogao da
bude poguban po devojku...
- U izvesnom smislu bih se sloio sa njom - ree Egerton i doda. - Sada ivi sa onim trkakim
asom, zar ne?
- uo sam neke prie.
- I ja takoe. Ne znam da li su istinite. Mogle bi da budu. To
Hotel Bertram
85
ni prijatelji su vrlo udni ljudi! Ali kakva je to ena, ha, Derek? Kakva ena!
- Uvek je sama sebi bila najgori neprijatelj - odgovori pukovnik
Laskomb zajedljivo.
- Zaista lepa konvencionalna primedba - ree Egerton. - Eh, pa, ao mi je to sam te gnjavio,
Derek, ali pripazi da ne bi bilo neeljenih posledica. I nemoj da kae da te nisam upozorio.
Spustio je slualicu i nagnuo se nad papire pred sobom. Ovoga puta se potpuno usredsrcdio na
svoj posao.
11
Gospoica Mekri, domaica kanonika Penifadra, za kanonikov povratak je bila naruila
doverskog lista. Prednosti dobrog doverskog lista su bile mnogobrojne. Nije trebao da pone da se
sprema pre nego to kanonik stigne kui, a mogla ga je, prema potrebi, mirno ostaviti i za sledei dan.
Kanonik Penifadr je voleo doverski list, ali ako bi se odnekud javio da odreene veeri nee biti kod
kue, gospoica Mekri i sama bi ga rado pojela. Tako je dakle sve bilo spremno za kanonikov
povratak. Uz doverski list napravie mu i palainke. List je leao na kuhinjskom stolu, a testo za
palainke je bilo pripremljeno u iniji. Sve je ekalo spremno. Mesing se sijao, srebro je blistalo,
nigde nije bilo ni zrna praine. Nedostajalo je samo jedno: sam kanonik.
Kanonik je trebalo da se vrati vozom iz Londona u est i trideset. U sedam i trideset ga jo nije
bilo. Gospoica Mekri uzdahnu. Pretpostavljala je da e to biti opet jedan od onih sluajeva. U osam
kanonika jo nije bilo. Gospoica Mekri je postala nervozna. Ubrzo e, bez sumnje, nazvati, ali se
moglo dogoditi i da ne nazove. Moda
'
Agata Kristi
- Boe, boe! - ree gospoa Mekri poluglasno.
U devet je sebi napravila tri palainke. List je paljivo stavila u friider.
- Pitam se gdc je otiao ovaj put. - Iz iskustva je znala da bi mogao biti bilo gde. Zaudo,
obino bi uspevao da povrati pamenje i javi joj se gde se nalazi pre nego to bi ona legla.
- Ostau budna do jedanaest, ni trenutka due - odluila je gospoa Mekri. U krevet se uvek ilo
u deset sati, ali je ovaj ustupak od sat vremena smatrala svojom dunou. Ali, ako ni u jedanaest ne
bude nikakvih vesti od kanonika, ona e da zakljua kuu i ode u krevet.
Ne bi moglo da se kae da je bila zabrinuta. Takve stvari su se deavale i ranije. Nita se nije
moglo, trebalo je ekati. Mogunosti su bile brojne. Kanonik Penifadr je mogao da sedne na pogrean
voz i da to kasno uvidi, ili je moda jo uvek u Londonu, ubeen da se sutra vraa. Mogao je na
Kongresu da sretne prijatelja i ovaj ga je nagovorio da ostane kod njega preko vikenda. Verovatno je
imao na-meru da pie, ali je to skroz smetnuo sa uma. I tako, kao to smo ve rekli, ona nije bila
zabrinuta. Za dva dana, kanonikov prijatelj, arhi-akon Simons, dolazio im je u goste. To je bilo neto
ega se kanonik seao, zato e sutra, sasvim sigurno, ili stii ili poslati telegram, ili e, u najgorem
sluaju, prekosutra doi ili pisati.
Drugo jutro je, meutim, osvanulo bez ikakvih vesti. Po prvi put gospoa Mekri je poela da se
osea neprijatno. Izmeu devet ujutro i jedan po podne neodluno je pogledavala u telefon. Gospoa
Mekri je o telefonu imala svoje miljenje. Sluila se njime i priznavala da je potreban, ali ga nije
volela. Nikada nije naruivala stvari telefonom. To je radije obavljala lino, uverena da e je
trgovac, ostavljen bez nadzora, pokuati prevariti. Ali, telefon je ipak bilo dobro imati u kui. S
vremena na vreme, iako vrlo retko, nazvala bi nekog roaka ili
London je za nju bilo krajnje neshvatljivo. Smatrala je to sramotnim razbacivanjem novca. Sada
je. meutim, poela da razmatra i tu mogunost.
Konano, kada je i trei dan osvanuo bez vesti od kanonika, ona se odluila za akciju. Znala je
da je kanonik odsedao u hotelu Bertram". Lepi staromodni hotel, kako je rekao kanonik. Moda bi
mogla njih da zove i da se raspita. Oni e sigurno znati gde je kanonik. To nije bio obian hotel.
Traie da je spoje sa gospoicom orin. Gospoica orin je bila vrlo sposobna i usluna.
Kanonik bi moda mogao da se vrati do devet i trideset, U tom sluaju mogao bi da stigne svakog
trena.
Minute su prolazile a kanonik se nije pojavljivao. Gospoa Mekri duboko uzdahnu, skupi
hrabrost i zatrai da je spoje sa Londonom. ekala je na vezu grizui usnice i stiui slualicu vrsto
na uho.
- Hotel Bertram", izvolite - zaulo se s drugog kraja.
- elela bih, ako je to mogue, da razgovaram sa gospoicom
 orin.
- Samo trenutak. Vae ime, molim?
- Ovde domaica kanonika Penifadra, gospoa Mekri.
- Samo trenutak, molim.
Ubrzo se zauo mirni, usluni glas gospoice orin.
- Ovde gospoica orin. Jeste li rekli domaica kanonika Penifadra?
- Tako je. Gospoa Mekri ovde. Molim vas, da li je kanonik Pe-
jo u hotelu?
- Drago mi je to ste nazvali - ree gospoica orin. - Ve smo
bili zabrinuti, nismo znali kako da postupimo.
- Zar se kanoniku Penifadru neto dogodilo? Da li je doiveo ne-
Kll ! & 7
88
Agata Kristi
- Ne, ne, nita tako se nije dogodilo. Ali smo oekivali da e se u petak ili subotu vratiti iz
Lucerna.
- Da, tako je bilo predvieno.
- Ali nije stigao. To, naravno, nije toliko neobino. On je rezcr-visao sobu... da, u stvari, do
jue. Ali se jo nije vratio niti se javio, a stvari su mu jo ovde. Ne znamo ta bismo uradili. Naravno
- dodala je gospoica orin - poznato nam je da je kanonik, pa... ovaj, malo zaboravan.
- To je prava istina.
- To nam predstavlja mali problem, znate. Hotel je pun. Soba j'e ve rezcrvisana za sledeeg
gosta. Vi ne znate gde bi on mogao biti?
Gospoda Mekri ree ogoreno:
- Taj bi mogao da bude bilo gde! - Zatim se sabrala i dodala mirnije:
- Pa, hvala vam, gospoice orin.
- Ako mogu neto da uinim... - ponudila se gospoica orin.
- Ubecna sam da u ubrzo saznati... - odgovori gospoda Mekri te, zahvalivi jo jednom
gospoici orin, brzo spusti slualicu.
Sedela je uzrujano pored telefona. Nije se plaila za kanonikovu linu bezbednost. Da se
dogodila neka nesrea, do sada bi je ve bili obavestili. Osim toga, kanonik nije bio od onih kojima
se nesree deavaju. Pripadao je onim ljudima kakve je gospoda Mekri u sebi nazivala smuenim, za
njih se, kako se inilo, brinula sama Providnost. Ne, nija mogla da zamisli kanonika kako u mukama
lei u bolnici. On je negde udobno i nevino brbljao s nekim prijateljem. Moda je jo bio u
inostranstvu. Problem je bio u tome to je veeras trebalo da stigne arhiakon Simons, a arhidakon
Simons oekuje da ga domain doeka. Nije mogla da odloi ovu posetu jer nije znala gde se
arhiakon sada nalazi. Sve je bilo prilino zamreno, ali kao u svemu i ovde je postojala jedna svetla
Hotel Bertram
89
Ta svetla taka je bio arhiakon Simons. On e znati ta treba da se uradi. Njemu e da prepusti
brigu o svemu.
Arhiakon Simons je bio suta suprotnost njenom poslodavcu. Znao je uvek gde ide i ta radi,
bio je uvck raspoloen i stabilan, siguran da uvek radi ba ono to treba. Vrlo pouzdan svetenik",
bila
je opta ocena.
 Sasluavi, jo na vratima, izvinjenja i objanjenja gospoe Mekri, arhiakon Simons ostade
potpuno miran.
Nije ga sve to previe zabrinulo.
- De, de, samo se vi lepo smirite, gospodo Mekri - prijatno je rekao, sedajui da jede ono to
mu je ona spremila za ruak. - Pro-naiemo mi tog rasejanog momka. Jeste li uli anegdotu o piscu
e-stertonu? Kad je bio na jednoj turneji drei predavanja, poslao je eni telegram: Ja sam na
stanici Kriv. Gde bi trebalo da budem?"
Nasmejao se. Gospoa Mekri se nasmei po dunosti. Nije joj se to inilo posebno smenim,
posle njenog iskustva sa kanonikom.
- Ah - pohvalio ju je arhiakon Simons - vai telei odresci su izvrsni! Vi ste divna kuvarica,
gospoo Mekri, Nadam se da to moj Prijatelj zna da ceni.
Posle teleih odrezaka i pudinga s prelivom od borovnice, dobriina se najozbiljnije dao na
traenje nestalog prijatelja. Bacio se na telefon sa mnogo energije i ne obazirui se na troak.
Gospoa Mekri Je zbog toga malo napuila usne, ali se suzdrala od komentara jer je zaista bilo
krajnje vreme da se njen poslodavac pronae.
Nakon to je nazvao kanonikovu sestru, koja je slabo vodila rauna o putovanjima svog brata te
kao i obino nije imala pojma gde to kanonik mogao da se nalazi, arhidakon Simons je proirio krug
Svg istraivanja.
Ponovo je nazvao hotel Bertram" i od njih dobio najdetaljnije 3??>80 ;nf^vmQ^;;e Kanonik ip,
hio naoustio hotel devetnaestog uve-
90
Agata Krmi
e. Sa sobom je poneo samo malu torbu, dok mu je prtljag ostao u hotelu, jer je sobu bio
zadrao. Spomenuo je da ide na nekakvu konferenciju u Lucern. Iz hotela nije otiao pravo na
aerodrom. Vratar, koji ga poznaje, tvrdio je da je taksijem otiao u klub Atcneum. Tada je kanonik
Penifadr poslednji put vien u hotelu. I... da, jedna sitnica,... zaboravio je bio da ostavi klju na
recepciji. Ali to mu nije bilo prvi put.
Arhidakon Simons je zastao i malo razmislio pre nego to je okrenuo sledei broj. Mogao je da
nazove aerodrom u Londonu. Ali to bi dugo trajalo. Moda uspe da skrati postupak. Nazvao je
doktora Vcj-sgertena, uenog Jevreja, verujui da je on bio na Kongresu.
Dr Vejsgerten je bio kod kue. im je uo ko zove izbacio je pregrt uenih reci, koje su se
uglavnom odnosile na dva dokumenta proitana na Kongresu.
- Onaj momak Hogarov je krajnje udan. Nije mi jasno kako prolazi sa tim! Uopte nije
naunik. Znate li ta se on usuuje da tvrdi...?
Arhidakon Simons je uzdahnuo, morae da bude odluan sa njim. U suprotnom e vee provesti
na telefonu sluajui kritike na Kongres u Lucernu. Uz malo napora je uspeo da svog sagovornika
spusti na zemlju.
- Penifadr? - zamislio se. - Penifadr? Trebalo je da bude tamo. Ne znam zbog ega nije doao.
Rekao je da ide. Kada smo se pre ne-delju dana videli u Ateneumu to mi je i potvrdio.
- Hoete da kaete da uopte nije bio na Kongresu?
- Ba to sam upravo rekao. Trebalo je da bude tamo.
- Znate li zato nije doao? Da li se moda izvini?
- To ne znam. Govorio je da e doi. Da, seam se. Oekivali su ga. Mnogi su primetili da ga
nema. Verovatno se prehladio ili tako neto. Vreme je zaista nemogue. - Ve se spremao da se vrati
na razgovor o Kongresu, ali arhiakon Simons IP, hr?n cmictir, oinSoi;
 Hotel Bertram
91
Doao je do injenice, ali je ona u njemu po prvi put probudila neprijatnu slutnju. Kanonik
Penifadr nije bio na Kongresu u Lucernu. A poto je znao da je on nameravao da ode tamo,
arhiakonu se uinilo udno to nije stigao tamo. Mogao je, naravno, da sedne na pogrean avion,
mada su na takve stvari na aerodromu budno pazili. Zar je kanonik Penifadr mogao da zaboravi na
datum odravanja Kongresa? I to je bilo mogue. Ali gde je u tom sluaju otiao?
Nazvao je terminal. To je iziskivalo mnogo strpljivog ekanja i traenja po alterima. Na kraju
je uspeo da sazna da je kanonik kupio kartu za avion u dvadeset jedan i trideset, za Lucern, za
osamnaesti, ali da nije bio u avionu.
- Napredujemo - ree arhiakon Simons gospodi Mekri, koja se nije micala od telefona. - Da
vidimo, koga sada da nazovemo?
- Ovo telefoniranje e strano mnogo novca kotati - napomenula je gospoa Mekri.
- Plaim se da hoe. Plaim se da hoe - odgovori joj arhiakon. - Ali mi moramo da ga
pronaemo, znate. Ipak on vie nije u cvetu mladosti.
- Oh, gospodine, ne mislite valjda da mu se neto moglo dogoditi?
- Pa, nadam se da mu se nita nije dogodilo... Ne verujem, o tome bi vas verovatno obavestili.
On je... on je, ovaj, uvek sa sobom nosio isprave, zar ne?
- Oh, naravno, gospodine, imao je vizitkarte. Verovatno ima i pisma i razne druge stvari.
- U tom sluaju, sumnjam da je u bolnici. Idemo redom. Iz hotela je taksijem otiao u Ateneum.
Nazvau njih.
I ovde su odgovori bili vrlo odreeni. Kanonik Penifadr, koga su tamo svi znali, veerao je kod
njih devetnaestog u sedam i trideset. Arhiaknn Sir ;> chvatin np.tn to mu ie do tada bilo
promaklo.
92
Avionska karta je bila za osamnaesti, ali kanonik je otiao iz hotela Bertram" u Ateneum,
spominjui da ide u Lucern, devetnaestoga. Situacija je poela da se razjanjava. Stari glupi
magarac", rekao je u sebi arhiakon Simons, pazei da to ne kae na glas Pobrkao je datume.
Kongres je odran devetnaestog, u to sam siguran. On je vero-vao da putuje osamnaestog. Zabunio se
za jedan dan."
Jo jednom je sve polagano proao. Kanonik je verovatno otiao u Ateneum, tamo je veerao,
zatim je otiao do terminala u Kensing-tonu. Tamo su ga bez sumnje upozorili da mu karta ne vai i
morao j'e da shvati da je zakasnio na Kongres.
- Eto kako se sve odigralo - ree arhiakon Simons. Objasnio je sve gospodi Mekri i njoj se to
inilo prilino verovatnim.
- Dobro. A ta bi onda uinio?
- Vratio bi se u hotel - ree gospoa Mekri.
- Zar ne bi odmah krenuo kui?
- Ne bi. Prtljag mu je bio u hotelu. Svakako bi se najpre vratio po njega.
- Tano - priznade arhiakon Simons. - Uzeemo, dakle, kao da se tako neto dogodilo. S
terminala se, nosei torbu, uputio nazad u hotel. Moda je negde veerao... ah, ne, ve je bio veerao
u Atene-umu. Dobro, krenuo je prema hotelu, ali tamo nije stigao - zastao je trenutak, a tada
neodluno ree:
- Ili moda i jeste? Izgleda, meutim, da ga u hotelu niko vie nije video. ta mu se, dakle,
moglo dogoditi na putu?
 - Moda je sreo nekoga - pokuavala je gospoa Mekri nesigurno.
- Priznajem da je to mogue. Moda starog prijatelja, koga godinama nije video... Mogao je da
ode sa prijateljem kod njega kui, ali tamo ne bi ostao tri dana, zar ne? Ne bi mu trebalo tri dana da
se seti da mu ie ortlias io uvek u hotelu Smnrnn hi ## i nnslao
Agata Kmti ft0tel Bertram
po njega,, l, b,
javlja. To je neobjanjivo...
obratimo policiji.
12
proUm kratkim posetama velegradu , F
doknadi. Moramo, na alost, da napomenem da se mje u J kulturni ivot, to je naravno, mogla
sebi da pnusti. N4e po* va l muzeje i galerije sHka. Nije joj uopte padalo na pamet da ofcP zorite
ili na koncert. Bila je stalni posetilac odeljenja sa ^p , staklom u velikim robnim kuama, ili pak om
sa 0?5H6 nom, ak je bila kupila , neto tkanine za presvlake kod jedne d po znatijih f,L. Kada je
potroila za kune potrepst me ono st e ma trala razumnom cifrom, dopustila je seb, nekoliko izleta
iz st , ^a dovoljstva. Obila je mesta i prodavmee kojih se iz mladoga, ponekad samo da b\ se
uverila da su jo uvek tu na me U, Za ^ova kve etnje ranije nikad nije imala vremena zato je sad, ^
uma la u njima. lila bi posle popodnevnog odmora, izbegavaj c at _ ra, ko i je bio ubeen da
gospoda njenih godina mora da ,de a _ jem, i otila do autobuske stanice ili do podzemne
zelezmce. U tu
95
94
Agata Kristi
hu je bila nabavila Vodi za autobuske linije i Plan podzemne ele-znice, pa bi uvek unapred i
paljivo planirala svoje izlete.
Viali bi je kako sa blagom nostalgijom seta oko Ivlin Gardensa ili Anslou Skvera, mrmljajui
tiho:
- Da, ovo je bila kua gospode Van Dilan. Vidi kako se izmeni-la. Izgleda da su je renovirali.
Oh boe, imaju ak etiri zvona, sigurno za etiri stanara. A ovo je uvek bio divan starinski trg.
Stidljivo je posetila muzej votanih figura Madam Tiso, koga se dobro seala jo iz detinjstva.
U Vestbornu je uzalud traila Bredlije-vu prodavnicu koe. Tetka Helen je samo kod njega kupovala
svoje kaputie od fokine koe.
Razgledanje izloga nije privlailo gospoicu Merpl. Ali je volela da gleda nove modele, vunice
i konce za runi rad. Jednog jutra se odvezla ak do Rimonda da bi videla kuu u kojoj je stanovao
njen praujak Tomas, admiral u penziji. Lepa ulica je jo uvek bila na me-stu, ali su i tu kue, izgleda,
bile podeljene na stanove. Jo tunija sudbina je zadesila kuu daleke roake, gospoe Merdju, koja
je nekada ivela u raskonom zdanju na Loudens Skveru. Na njenom me-stu se sada dizao ogroman
soliter od armiranog betona. Gospoa Merpl je tuno odmahivala glavom, govorei tiho za sebe:
- Verujem da je napredak potreban. Ali kada bi roaka Itel ovo znala, sigurna sam da bi se
okrenula u grobu.
Jednog posebno blagog i vedrog popodneva gospoica Merpl je sela na autobus za Betersi
Brid. Odluila je da o istom troku pose-ti i Betersi Park i Prinsez Tirs, gde je nekada ivela njena
stara dadilja. Deo plana joj je propao, jer je stara dadiljina kua bila nestala, a zamenila ju je gomila
stakla i betona. Pola je tada u Betersi Park. Uvek je mogla dosta da peai, ali je morala da prizna
da ju je ta sposobnost pomalo naputala. Posle pola kilometra osetila je umor.
 ce.lsUJOjor
korac1PostaJaH sve sport, dva, dodala da sugne
bilo mnogo ljudi, samo neo o J1VO p0nela posluav-
dih zaljubljen* parova Gospod c Merp J P J ^^
mk sa ajem i kolaima do s tola uz ^aC . ^
J] ] r*"0' Ttole ^ " a parU ^ Jdmm se malo osvrnula oko sebe. Pogled joj
sluajnosti. Za-
od stolova i ona se naglo ispravi na stolici. udne J
lsta neob.no. Sve se ponavljalo. Prvo ^^^^dno.
Ovo dvoje su birali neverovatna mesta za sastanke^ A *
Gospodi Merpl brzo uze drug, par ^^"^ neko
dua, ravna plava kosa, ah to mje bila Bez bedzv
mnogo mladu Naravno! Bezina kerka. Mla a dev ka koja e bi
note u Bertram" s prijateljem led, Seline. Ah je mukarac b ,o :
mje m glo biti zabune, isto privlano Ue s izrazitim ?>^ st tos,
ud tvrd" pogled grabljivice ,.. da, ista snana musk 0@B ^^
- Pokvaren je - ree gospoica Merpl. - Do sri p Okrutan! Bezobziran! Ne mogu to da
gledam. Prvo majka, a sada kerka. Kuda to vodi?
Dobrom nije moglo da vodi. U to je na. Ona je veoma retko doputala i druge mo na naj, e i, u
devet od deset sluajeva, kako je sam ^tvrdila lo se ^a je bila u pravu. Oba ova ^ tola je ovo dvoje
kako razgovaraju dok su i c nad sola, uoila je ozbiljnost kojom su g^onlrDevojcmo lic, o
spodica Merpl skine naoare, paljivo obrisa stakla , @>?>: ^ pogl, ta. Da, devojka je bila
zaljubljena. Oajmki zaljubljena, kako to samo m di mogu da budu. M kako su je staratelji mogl-
pustm da ama luta Londonom i tajno se sastaje po parkovima? Tako dobro vaspitana i pn
96
Agata Kri.
sti
stojna devojka. I predobro vaspitana! Njeni sasvim sigurno misle da j'e ona na nekom dragom
mestu. Znai, morala j'e da lae.
Izlazei, gospoica Merpl je prola pored njih neprimctno usporavajui korak. Na njenu najveu
alost, razgovarali su tiho i nije mogla nita da uhvati. Mukarac je govorio, a devojka je sluala s
me-avinom zadovoljstva i straha. Moda planiraju beg", mislila je gospoica Merpl. Ona je jo
maloletna."
Gospoica Merpl je kroz otvor na ogradi ponovo izala u park. Tu su bila parkirana kola i ona
se kod jednih zaustavi. Nije bila naroiti poznavalac, ali se kola kao to su ova nisu esto viala,
zbog toga ih je i zapamtila. O kolima ove vrste je saznala poneto od svog praneaka. Bila su to
trkaka kola strane proizvodnje... sada vie nije znala ije. I ne samo to, ova ili slina kola je videla
jue u uliici hotela Bertram". Zapazila ih je zbog izgleda i veliine, ali i zbog registracije koja joj
je probudila uspomene: jedan trag u seanju. FAN 2266. Setila se roake Fcni Gadfri. Jadne Feni
koja je mucala: D-d-dva --est..."
Obila je kola i pogledala registraciju. Bila je u pravu: FAN 2266. Razmiljajui, krenula je
preko parka. Noge su je sve vie bolele. Napokon, iscrpljena, stie do druge strane i u nastupu
samosaaljenja pozove taksi. Uznemiravao ju je oseaj da neto mora da preuzme. Ah ta preduzeti i
kako? Sve je bilo tako neodreeno... Odsutno se zagledala kroz prozor taksija. Na zidu kraj koga su
se vozili mogla je da proita ogromne natpise:
 SENZACIONALNE NOVOSTI O PLJAKI VOZA, pisalo je na jednom, IZJAVA
MAINOVOE, stajalo je na drugom.
Zaista!" pomisli u sebi gospoica Merpl. Izgleda da se svakoga dana dogaaju pljake vozova
i banaka i prepadi na blindirana kola."
Zloin je, izsleda. nadmaio
Hotel Bertram
97
l
13
Podseajui na ogromnog bumbara, glavni inspektor Dejvi je tumarao Odeljenjem za
kriminalistika istraivanja, pevuio i mumlao neto za sebe. Niko vie nije obraao panju na tu
njegovu poznatu naviku, samo bi poneko usput dobacio:
- Otac je opet na tragu.
Turnaranje ga je konano dovelo do sobe u kojoj je, s izrazom dosade na licu, sedeo inspektor
Kembel. Kembel, mlad i vrlo ambiciozan inspektor, veinu svakodnevnih poslova je smatrao krajnje
do-sadnitiL Uprkos tome svoje dunosti je obavljao savesno i prilino uspeno. Pretpostavljeni su mu
predviali dobro napredovanje i povremeno bi mu uputili koju ohrabrujuu pohvalu.
- Dobro jutro, gospodine - pozdravi inspektor Kembel s potovanjem kad se Otac dogegao u
sobu. Naravno, i on je iza lea glavnog inspektora Dejva nazivao Ocem, ali jo nije bio dovoljno star
da bi to mogao initi pred njim.
- Mogu li neto da vam pomognem, gospodine? - pitao je.
- La, la, tra, tram - pevuio je glavni inspektor Dejvi, malo pogreno. Zato me zovu Meri kad
mi je ime gospoa Gibs? - Nakon sto je tako neoekivano oiveo prastaru operetu, uze stolicu i
sedne:
- Zaposleni? - raspitivao se.
- Umereno.
- Imate neki sluaj nestanka osobe, zar ne, iz nekog hotela? Kako se ono zvae? Bertram", je li
tako?
- Tano, gospodine. Hotel Bertram".
Kre zakon? Toe pie i posle zatvaranja? Bave se podvoenjem?
Ne, zaboga, gospodine - s laganirn negodovanjem odvrati in-pektor Kemhe.l Rprtram" ip, vrlo
len i miran starinski hotel.
- Ah, j'e li? - ree Otac. - To je ba zanimljivo. Inspektor Kembel se pitao ta je tu zanimljivo.
Dobro je, meutim, pazio da to glasno ne zapita, jer je bilo opte poznato kakvo je raspoloenje u
gornjim slojevima hijerarhije, posle poslednje pljake voza. Pljake, koja je predstavljala pravi
trijumf kriminalaca. Gledao je Oevo iroko i teko volovsko lice i pitao se, po ko zna koji put, na
koji je nain inspektor Dejvi doao do svog dananjeg poloaja i zato su ga svi u Odeljenju tako
visoko cenili. Verovatno je to u njegovo vre-me bilo u redu", mislio je inspektor Kembel, ali danas
ima toliko mladih ambicioznih momaka koji ekaju da budu unapredeni im se ovi suvi panjevi
oiste." Ali suvi panj je" zapoeo novu pesmu, mumlaju-i i samo tu i tamo ubacujui poneku re:
Reci mi, ljubazni strance, ima li kod vas jo slinih tebi?" Uhvatio je temu, a zatim nastavio da
falira: Mnogo, ljubazni gospodine, a lepe devojke niste jo sreli."
- Ne, ekaj, pobrkao sam polove. Floradora". Bila je to sjajna opereta.
- Mislim da sam uo za nju, gospodine - ree inspektor Kambel.
- Sigurno te je mama uspavljivala sa njom - ree glavni inspektor Dejv. - Dakle, ta se dogaa u
tom hotelu Bertram"? Ko je nestao, kako i zbog ega?
- Kanonik Penifadr, gospodine. Svetenik, stariji.
- Dosadan sluaj, ha? Inspektor Kembel se nasmeio:
- Da, gospodine, u izvesnom smislu, prilino dosadan.
- Kako izgleda?
- Kanonik Penifadr?
- Da,... imate njegov lini opis, pretpostaljam?
- Svakako - Kembel je potraio po papirima i proitao: Visina pet stopa osam ina. Veliki
uperak sede kose... pognut..."
- I nestao je iz hotela Bertram"... kada?
Hotel Bertram
99
- Pre blizu nedelju dana... devetnaestog septembra.
- Tek sada su prijavili. Trebalo im je ba vremena, zar ne?
- Pa, mislim da su verovali da e se sam vratiti.
- Da li ste pokuali da otkrijete ta se iza toga krije? - pitao je Otac. - Da li je pristojan,
bogobojazni ovek iznenada pobegao sa cr-kvenjakovom enom? Ili moda tajno pije, ili je
proneverio novac od milosra? Ili je od onih rasejanih ljudi kojima se to esto deava?
- Po svemu to sam uspeo da saznam, rekao bih da je ovo poslednje. To mu se ve dogodilo.
- ta? To da nestane iz pristojnog hotela u Vest Endu?
- Ne, ne ba to isto, ali je znao da ne doe kui na vreme. Deavalo se da ode kod prijatelja u
goste kada ga ne oekuju, ili da se ne pojavi kada je pozvan.
- Da - prizna Otac. - Da, to zvui vrlo zgodno i prirodno. Uklapa se u program, zar ne? ta ste
rekli, kada je zapravo nestao?
- U etvrtak, devetnaestog novembra. Trebalo je da uestvuje na Kongresu u... - sagnuo se da
pogleda u papire pred sobom -... oh da, u Lucernu. Drutvo za istorijsko prouavanje Biblije. To je
engleski prevod. Mislim da je Drutvo inae nemako.
- I odravao se u Lucernu? Stari se momak... pretpostavljam da je stari momak?
- Ima ezdeset i tri godine, izgleda.
- Stari momak se nije pojavio, je li tako?
Inspektor Kembel, sluei se papirima na stolu, dade Ocu sve pro-verene injenice.
- Ne zvui kao da je pobegao sa deakom iz crkvene grupe -primeti glavni inspektor Dejvi.
- Verujerno da e se sam vratiti, ali emo nastaviti da se bavimo sluajem. Jeste li... ovaj...
posebno zainteresovani za ovaj sluaj.
100
- Ne - odvrati Dejvi zamiljeno. - Ne, sluaj me ne zanima. Ne vidim ta bi tu moglo da me
zanima.
Nastala je pauza, koja je oigledno znaila: Pa, onda?" Kembel je, meutim, bio predobro
vaspitan da bi to glasno izgovorio.
- Ono to me zanima - napokon e Otac - to je datum nestanka. I hotel Bertram", naravno...
- Uvek je imao izvrsnu upravu, nije sa njim bilo nikakvih problema.
- Drago mi je - ree Otac, a zatim doda, jo uvek zamiljeno:
- Rado bih malo pogledao to mesto.
- Svakako, gospodine - spremno e inspektor Kembel. - Kadgod elite. Ja sam i sam mislio da
ga obiem.
 - U tom sluaju bih mogao sa vama - prihvati Otac. - Ali bez pretresa. Samo bih hteo da
pogledam malo okolo, a ovaj va nestali arhiakon, ta li je, prua divan povod za to. Nije potrebno
da me oslovljavate sa gospodine" kad budemo tamo... vi preuzmite ulogu efa. Ja u vam biti neto
kao zatita.
Inspektora Kembela je sluaj poeo da intrigira.
- Mislite li da tu ima neeg bitnog, gospodine, neeg to bi moglo da se povee sa neim
drugim?
- Za sada nema razloga da tako neto oekujem - ree Otac. -Ali, znate kako je. Covek ima...
kako bih to nazvao... predoseaj. Hotel Bertram" je predobar da bi bio stvaran.
Opet se pretvorio u bumbara, mumlajui: Idemo svi na trand..." Dva inspektora su se zajedno
uputila u hotel Bertram". Kembel, vrlo elegantan u popodnevnom odelu i Dejvi u svom odelu od
tvida, ostavljajui utisak da je upravo doao sa sela. Bili su izvrstan par. Izgledali su ubedljivo.
Samo je gospoica orin, svojim pronicljivim pogledom mogla tano da odredi gde pripadaju. Ona
je lino prijavila nestanak kanonika Penifadra, pa nije bila iznenaena ovom n*-
Hotel Bertram
101
apatom je pozvala pomonicu da je zameni na recepciji, dok se sama pomakla malo dalje da bi
mogla da razgovara sa dvojicom mukaraca. Inspektor Kembel joj je pokazao svoje isprave, na ta je
ona klimnula, gledajui u iroku priliku odevenu u tvid koja je stajala iza njega. Opazila je da ovaj
drugi, okrenut sa strane prema predvorju, posmatra prostoriju i goste sa oiglednim naivnim
zadovoljstvom, divei se ovolikom otmenom svetu.
- Da li biste poli sa mnom u kancelariju? - predloi gospoica orin. - Tamo nas niko nee
uznemiravati.
- Da, mislim da je to najbolje.
- Imate lep hotel - ree ovaj sa irokim licem i volovskim izrazom, okreui svoju veliku glavu
prema njoj. - Prijatno - doda, gledajui veliku vatru u kaminu. - Divna starinska udobnost.
Gospoica orin se ponosno smekala:
- Da, zaista se ponosimo time to gostima pruamo pun komfor. - Obrati se zatim pomonici:
- Hoe li, molim te, da me zameni, Elis? Ovo su rezervacije, oada e stii ledi ozelin. Ona
e sigurno hteti drugu sobu, ali mora da joj objasni da smo zaista puni. Ako bude uporna, pokai joj
rJ trista etrdeset na treem spratu. Ta nije neto posebno, pa e ve-rovatno zadrati ovu.
- U redu, gospoice orin. Uiniu tako, gospoice orin.
~ I podseti pukovnika Mortimera da mu je dogled ostao ovde. Ju-s me je zamolio da mu ga
priuvam. Nemoj da dozvoli da ode bez njega.
- Neu, gospoice orin.
^avrivi s tim, gospoica orin povede dvojicu mukaraca do a od mahagonije, na kojima nije
bilo natpisa. Ona ih otvori i svo rje uoe n moi,, t^Qi^;,, t:,znn ;,rrioHa <;pi; Cn
J 02
Agata Kristi
Hotel Bertram
103
- Nestala osoba je kanonik Penifadr, kako sam shvatio - zapoe inspektor Kembel. Pogledao je
u svoje beleke. - Imam ovde izvetaj narednika Vedela. Moda biste mi vi mogli svojim recima
ponoviti ta se zapravo dogodilo.
- Ne verujem da je kanonik Penifadr nestao u pravom smislu te reci - ree gospoica orin. -
Znate, ja mislim da je negde sreo nekog prijatelja i moda sa njim otiao na neku sednicu ili nauni
sim-pozijum ili slino, moda negde u Evropi. On je tako smuen.
- Vi ga ve dugo poznajete?
- Oh, da, on kod nas odseda ve blizu est godina, rekla bih.
- A vi, koliko ste dugo ovde, gospoo? - iznenada ubaci glavni inspektor Dejvi.
- Ja sam ovde, da se setim... etrnaest godina.
- Lep hotel - nastavi Dejvi. - Kanonik Penifadr je obino ovde odsedao kad je bio u Londonu.
Je li tako?
- Tako je. Uvek je dolazio kod nas. Javio bi se unapred i rezer-visao sobu. U pismima je bio
mnogo odreeniji nego u ivotu. Traio je da mu rezerviemo sobu od sedamnaestog do dvadeset
prvog. Oekivao je da e u tom periodu biti dan-dva odsutan, ali je traio da mu sobu zadrimo.
esto je to inio.
- Kada ste se zabrinuli za njega? - nastavio je sada inspektor Kembel.
- Ja se zapravo nisam zabrinjavala. Naravno, bilo je malo neobino. Shvatate, njegova soba je
bila rezervisana za drugog gosta od dvadeset i treeg nadalje, i kada smo otkrili... da se nije vratio iz
Lu-
gana.,
- Ovde kod mene pie Lucern - ubaci inspektor Kembel.
u; i rp,m Ndd skup arheologa ili neto slic-
tate, mi smo u ovo doba puni i u sobu je ve trebalo da ue drugi gost. Plemenita gospoica
Sanders iz Lime Regisa. Ona uvek ima tu sobu. Onda je zvala njegova kuna pomonica. Ona je bila
zabrinuta.
- Kanonikova kuna pomonica se zove Mekri, ako sam dobro razumeo arhiakona Simonsa.
Poznajete li je?
- Ne, lino je ne poznajem, ali smo dva-tri puta razgovarale telefonom. Ona je, mislim, vrlo
pouzdana osoba, ve nekoliko godina je kod kanonika Penifadra. Izgleda da su ona i arhiakon
nazvali roake i prijatelje kanonika Penifadra, koji o njemu, meutim, nisu nita znali. A poto je
kanonik za te dane u goste bio pozvao arhiakona Simonsa, bilo je, zapravo je jo uvek... udno to
se nije vratio kui.
- Da li je kanonik i inae toliko zaboravan? - pitao je Otac. Gospoica orin se pravila da ga
ne uje. Taj ogromni policajac, verovatno narednik, malo se previe gurao napred.
- Posle svega sam saznala - nastavi gospoica orin zlovoljno - da kanonik uopte nije bio na
onoj Konferenciji u Lucernu.
- Da li je poslao neku poruku u Lucern i obavestio ih da nee doi?
- Ne verujem... odavde nije. Nije poslao nikakav telegram ili neto slino. Ja zaista ne znam
nita o Lucernu, mene se tie samo naa strana problema. Sluaj je bio u novinama. Nisu spomenuli
da je odseo kod nas, a nadam se da ni nee. Mi ovde ne elimo novinare. To se naim gostima nikako
ne bi dopalo. Inspektore Kembel, bie-mo vam vrlo zahvalni ako uspete da nas potedite toga. Hou
da ka-Zem, on ipak nije nestao iz naeg hotela.
- Stvari su mu jo uvek ovde?
- Da, u garderobi. Ako nije otiao u Lucern, jeste H pomislili na mogunost saobraajne
nesree ili neeg slinog?
- J~a;in to smo proverili.
104
Agata Kristi
 - To zaista izgleda veoma udno, vrlo neobino - potvrdila je gospoica orin, dok joj se na
licu pojavi neznatan traak interesova-nja. - To navodi oveka da se zapita gde je mogao da ode i
zbog ega.
Otac ju je promatrao s razumevanjem:
- Vi to posmatrate samo sa stanovita hotela. Potpuno prirodno.
- Obaveten sam - ree Kembel gledajui u beleke - da je kanonik napustio hotel u est i
trideset uvee, u etvrtak, devetnaestog. Imao je sa sobom samo putnu torbu. Navodno se taksijem
odvezao u klub Ateneum.
Gospoica orin potvrdi glavom:
- Da, veerao je u Ateneumu... arhiakon Simons mi je rekao da su ga tamo poslednji put videli.
U glasu gospoice orin osetila se odlunost da odgovornost za kanonikov nestanak prebaci na
Ateneum.
- Izvrsno, drago mi je da smo uspeli da utvrdimo injenice - ree Otac blagim glasom. - Do
sada smo ustanovili sledee: kanonik je otiao nosei malu putnu torbu, zar ne? Otiao je i nije se
vratio i to je sve.
- Eto, vidite i sami da vam ne mogu mnogo pomoi - pokua da zavri razgovor gospoica
orin.
- Vi nam, izgleda, zaista ne moete pomoi - prihvati Otac - ali moda bi nam mogao pomoi
neko drugi - doda.
- Neko drugi?
- Da, moda neko od posluge.
- Sumnjam da neko neto zna; do sada bi mi ve to rekli.
- Verujem da bi to uinili, Naime, mislim da bi nam sigurno bili javili da su neto konkretno
znali. Ali moda je on pred njima neto rekao...
- ta na orimer? - nifala if wisnrvtira 73>?'?7 vt-mr.;
Hotel Bertram
105
- Oh, neku primedbu koja bi mogla da poslui kao trag. Neto kao: Veeras u se sastati sa
starim prijateljem, koga nisam video jo od Arizone." Ili: Idem u nedelju kod svoje neake, ki joj
se krsti." Sa rasejanim ljudima kao to je on ovakve sitnice su veoma korisne. One odaju ta im se
mota po glavi. Moda je posle veere u Ateneumu seo u taksi i pomislio: Pa, kuda u sada?"... i ako
je, recimo, pomislio na krtenje... mogao je da ode pravo kod neake.
- Oh, shvatam na ta mislite - ree gospoica orin sa sumnjom. - Ipak se to ini malo
neverovatnim.
- Ali, nikad se ne zna - ree Otac. - Osim toga, tu su i gosti. Moe se pretpostaviti da je kanonik
poznavao neke od njih, jer, kako ste rekli, i sam je bio va stalni gost.
- Da, imate pravo - saglasi se gospoica orin. - Da pokuam da se prisetim. Videla sam ga sa
ledi Selinom Hczi. Zatim... tu je i biskup od Norvia, oni su stari prijatelji, verujem da su zajedno
bili u Oksfordu. Pa gospoa Dejms i njene kerke, oni su iz istog kraja. Prilian broj ljudi.
- Znate - ree Otac - moda je sa nekim od njih razgovarao, moda je rekao neto to bi moglo
da nam pomogne. Da li je neko od njih sada ovde?
Gospoica orin zamiljeno nabra elo:
- Da, mislim da je general Redli jo kod nas. A tu je i jedna sta-nJa gospoa iz unutranjosti,
kae da je jo kao devojka boravila u hotelu. Ne mogu da se setim kako se zove, ali bih mogla da
pogledam... ah, da. gospoica Merpl. I ona ga je, izgleda, poznavala.
 - Mogli bismo, dakle, da ponemo sa ovo dvoje... I sobarica je ovde, nadam se?
- Svakako - ree gospoica orin. - Ali je nju narednik Vedel
106
ta Kristi
- Znam. Ali verovatno ne u ovom smislu. Gde je konobar koji posluuje za njegovim stolom? Ili
moda imate glavnog konobara?
- Naravno, imamo Hernija - odvrati malo uvredeno gospoica Zorin.
- Ko je Henri? - Otac je hteo da zna.
Gospoica Zorin je bila zaprepaena. Nemogue je ne znati ko je Henri.
- Henri je u ovoj kui due od mene - ree. - Mora da ste ga primetili u predvorju, upravo
posluuje aj.
- Zanimljiva pojava - priseti se Dejvi. - Zaista sam ga primetio dok sam ulazio.
- Ne znam ta bismo bez Henrija, jednostavno je divan - ree ose-ajno gospoica Zorin. - Oh,
znate, elom hotelu daje odreeni ton.
- Moda bi i meni mogao da donese jedan aj. Video sam da imate muffine" - ree glavni
inspektor Dejvi i doda. - Rado bih ponovo pojeo dobar muffin".
- Ako elite... - prihvati gospoica Zorin hladno. - Mogu li naruiti da vam serviraju dva aja
u predvorju? - upitno pogleda inspektora Kembela.
- To bi... - poe Kembel, kad se vrata naglo otvorise i na njima se pojavi uzvieni lik gospodina
Hamfrisa.
Kao da se malo trgnuo, a zatim je upitno pogledao gospoicu Zorin. Ona brzo objasni:
- Ovo su gospoda iz Skotland Jarda.
- Istrani inspektor Kembel - predstavi se Kembel.
- Oh, da. Da, naravno - ree gospodin Hamfris. - Sluaj kanonika Penifadra, pretpostavljam?
Neverovatna stvar. Nadam se da se nita nije dogodilo, jadnom starkelji.
- Oh, i ja se nadam - ubaci gospoica Zorin. - Tako je sirnp3 tican starac.
Hotel Bertram
107
- Jedan od stare garde - nastavi gospodin Hamfris.
- Rekao bih da ovde imate prilino stare garde - ree glavni inspektor Dejvi.
- Oh, imate puno pravo - odgovori gospodin Hamfris. - Mi smo u mnogo emu uspeli da
odrimo tradiciju.
- Imamo, znate, stalne goste - objanjavala je gospoica Zorin s ponosom. - Ve godinama nas
poseuju uvek isti ljudi. Ima i Amerikanaca. Ljudi iz Bostona i Vaingtona. Vrlo miran i prijatan svet.
- Oboavaju na engleski komfor - dodade gospodin Hamfris, otkrivajui svoje jake belc zube.
Otac ga je zamiljeno posmatrao. Inspektor Kembel ponovi:
- Potpuno ste sigurni da od kanonika nije stigla neka poruka? Moda je neko zabeleio da je
pribelei ili prenese.
- Telefonske poruke se najpaljivije belee - odvrati gospoica Zorin ledenim glasom. -
Nemogue je, jednostavno se ne moe dogoditi da se poruka ne prenese meni ili nekom ko je na
dunosti.
Streljala ga je oima.
Izgledalo je kao da je inspektor Kembel malo zaplaen.
- Mi smo, znate, na sva ta pitanja ve odgovarali - objasni pomalo hladno gospodin Hamfris. -
Sve to znamo rekli smo vaem naredniku... ne znam kako se zove.
 tac se malo udobnije smesti u stolici i poe svojim mirnim gla-
puk a
~ Pa.Vid'te' sluaJ PstaJe sve ozbiljniji. Izgleda da to nije samo ,raSeJanost- Zato mislim da bi
ipak bilo bolje da razgovaramo
on ,
sn,!* kJe Je gospoica Zorin spomenula... general Ridli i go-
sPoica Merpl, zar ne?
ocete li da ih pozovemo...? - tuno izusti gospodin Hamfris. General Ridli ;P
i
108
Agata Kristi
- Nije potrebno da to bude zvanino - ree glavni inspektor Dej-vi. - Ne bismo hteli da
uznemirimo ljude. Prepustite to samo nama. Dovoljno je da nam samo pokaete ovo dvoje koje ste
spomenuli. Postoji mala mogunost da je kanonik Penifadr pred njima svoj neki plan spomenuo ili
nekog prijatelja u Lucernu. Vredi bar pokuati.
Ovo malo umiri gospodina Hamfrisa.
- Moemo li jo neto da vam pomognemo? - raspitivao se. -Morate da nas razumete, mi elimo
da vam pomognemo, ali, shvata-te, ne bimo cleli da to doe u javnost.
- Naravno - sa razumevanjem prihvati Kembel.
- Ja bih hteo da razgovaram i sa sobaricom - podseti ih glavni inspektor Dejvi.
- Ako elite... Sumnjam da e vam ona rei neto novo.
- Verovatno nee. Ali moda ima neka sitnica... neka primedba koju je kanonik rekao o
sastanku... ili... Nikad se ne zna.
Gospodin Hamfris baci pogled na svoj sat.
- Ona preuzima dunost u est. Na drugom je spratu. Moda biste u meuvremenu popili aj?
- Odlino - prihvati Otac. Kancelariju su svi zajedno napustili. Gospoica orin ih uputi:
- Generala Ridlija ete nai u salonu za puenje. Prva soba u hodniku levo. Nai ete ga s
novinama ispred kamina. Moda se dogodi da drema - dodala je diskretno. - Sigurni ste da ne elite...
da ja...?
- Ne. najlepe vam hvala, to u ja preuzeti - ree Otac. - A ta je sa onom starijom gospodom?
- Ona sedi preko uz kamin - pokaza mu gospoica orin.
- Zar je to ona sa kovrdavom kosom i pletivom? - pitao je Otac pogledavi gospoicu Merpl. -
Mogla bi da igra u pozoritu, zar ne?
Hotel Bertram
109
- Danas staramajke ne izgledaju vie tako - ree gospoica orin - ni bake, ni prabake, ako
smo ve kod toga. Zamislite, ovde je jue bila markiza od Barlova. Ona je ve prabaka. asti mi!
Nisam je prepoznala. Stigla je pravo i/, Pariza. Lice joj je ruiasta maska, kosa platinasta. a
obline... sve, naravno, lano... ali je izgledala
divno.
- Ah - ree Otac - ja lino vie volim ovu starinsku vrstu. Pa, hvala vam lepo, gospoo -
okrenuo se Kembelu:
- Ovo dalje u ja da obavim, znam da vas ekaju na sastanku.
- To je u redu - ree Kembel shvativi mig. - Sumnjam da e nam biti od velike koristi, ali treba
pokuati.
 Gospodin Hamfris, krenuvi u svoju kancelariju, pozva gospoicu orin:
- Jedan trenutak, molim... gospoice orin. Ona mu se pridrui, zatvarajui vrata za sobom.
Hamfris je nervozno hodao gore-dole po maloj prostoriji.
- Zato hoe da razgovaraju sa Rouz? - pitao je otro. - Vedel joj je ve postavio sva potrebna
pitanja.
- Pretpostavljam da je to deo uobiajenog postupka - nesigurno pokua gospoica orin.
- Bolje da je, za svaki sluaj, pripremite. Gospoica orin je bila malo uzbuena.
- Ali, inspektor Kembel...
~ Nisam zabrinut zbog Kembela. Problem je onaj drugi. Znate li ko je to?
~ Mislim da se nije predstavio. Izgleda mi prilino primitivno.
- Primitivan, eh! - grubo e Hamfris. - To je glavni inspektor uejvi, stari lisac, kakav samo moe
da se zamisli. U Jardu ga puno cene. Voleo bih da znam ta on radi ovde, njukajui i izigravajui
dobrodunu seliainu. Ni malo mi se to ne dopada.
110
Agata Kristi
- Ne mislite...
- Ne znam ta da mislim. Ali, kaem vam, stvar mi se ne dopada. Da li je osim sa Rouz traio
da razgovara jo sa nekim?
- Mislim da namerava da razgovara s Henrijem.
Gospodin Hamfris se nasmejao. Gospoica orin se takoe sme-jala.
- Za Henrija ne moramo da se plaimo.
- Ali gosti, oni koji su poznavali kanonika Penifadra? Gospodin Hamfris se opet nasmejao:
- elim mu dobru zabavu sa starim Ridlijcm. Vikom moe da srui hotel, a nita nee saznati.
Ba je dobro doao Ridliju i onoj staroj kokoki, gospoici Merpl. Ipak... ne volim to je poeo da
njuka okolo...
14
- Znate - ree glavni inspektor Dejvi - ovaj Hamfris mi se nimalo ne dopada.
- Mislite li...? Izgleda vam sumnjivo? - pitao je Kembel.
- Ne znam... - Otac se izvinjavao - znate, imam neki predose-aj. Umiljat momak. Pitam se da li
je vlasnik ili samo upravnik.
- Mogao bih da ga pitam - Kembel je ve krenuo ka recepciji.
- Ne, nemojte - zaustavi ga Otac. - Ustanovite to bez buke... Kembel ga je znatieljno gledao.
- Mislite li na neto odreeno, gospodine?
- Ne, nita posebno. Samo bih hteo da prikupim to vie informacija o ovom hotelu. Hteo bih da
znam ko stoji iza svega, kakva mu je finansijska podloga... i sve u tom smislu.
Kembel ie odmahivao glavom
Hotel Bertram
111
- Zakleo bih se da je ovo jedino mesto izvan svake sumnje...
- Znam, znam - ree Otac. - A kako je tek korisno imati takvu reputaciju!
Kembel je odlazei, jo jednom odmahnuo glavom. Otac se uputio niz hodnik prema salonu za
puenje. General Ridli se upravo probudio. Tajms" mu je bio skliznuo na pod i tamo se raspao. Otac
pokupi rasute stranice, sloi ih i prui nazad vlasniku.
- Hvala vam, gospodine. Vrlo ste ljubazni - zlovoljno mu zahvali Ridli.
- General Ridli? -Da.
 - Oprostite mi - poe Otac podiui glas - hteo bih da razgovaram sa vama o kanoniku
Penifadru.
- Eh... ta kaete? - general stavi ruku na uho.
- Kanonik Penifadr? - zaurla Otac.
- Kanarinci... da, imam nekoliko kanarinaca.
- KANONIK PENIFADR.
- Oh, ta je sa njim? Video sam ga pre neki dan. Bio je ovde.
- Trebalo je da mi ostavi jednu adresu. Rekao je da e je ostaviti kod vas.
Sa ovim se jo vie namuio, ali uspeh nije izostao.
- Nita mi nije dao. Mora da me je sa nekim pobrkao. Smuena stara budala. Uvek je bio takav.
On je naunik, znate. Oni su svi ra-sejani.
Posle jo nekoliko pokuaja Otac zakljui da je razgovor sa Ri-dlijem nemogu i potpuno
beskoristan. Vratio se u predvorje i seo za sto tik uz onaj gospoice Merpl.
- aj, gospodine?
Otac je digao pogled. I njega je, kao i sve druge, zadivila Hen-nieva noiqva Marb visok i
na7an r.nvp,k_ Henri se Doiavio iznenada
112
ta Kristi
kao neka ogromna verzija Arijela, koji moe da se pojavljuje i nestaje po volji. Otac je naruio
aj.
- Ako sam dobro video, imate muffine" - ree Otac.
- Naravno, gospodine. Imamo divne muffine", ako smcm da pri-metim. Svi ih oboavaju. elite
li, gospodine... indijski ili kineski aj?
- Indijski - ree Otac. - Ili cejlonski, ako imate.
- Imamo cejlonski aj, gospodine.
Neprimetnim pokretom ruke je otposlao konobara po cejlonski aj i muffine", a sam je
elegantno odetao do sledceg gosta.
"Ti si zaista neko", ree u sebi Otac. Zanimalo bi me gde su te nali i koliko te plaaju. Milion,
mogao bih da se kladim, a toliko i vredi." Promatrao je Henrija kako se zatitniki naginje nad jednu
stariju damu. Pitao se ta Henri misli o njemu, ako o tome, naravno, uopte razmilja. Otac je za sebe
mislio da se prilino dobro uklapa u hotel Bertram". Mogao je da bude kao dobrostojei posednik iz
unutranjosti, ili pak plemi sa izgledom sitnog inovnika, i sam je poznavao dvojicu koja su tako
izgledala. Verovao je da je poloio ispit, ali je isto tako doputao mogunost da nije uspeo da prevari
Henrija. Da, da. Ti jesi neko", opet je pomislio.
Stigao je aj sa muffinama". Otac duboko zagrize i niz bradu mu potee topli maslac. On se
obrie velikom salvetom i popije zatim dve oljice aja sa mnogo eera. Kada je ovo obavio, nagnu
se napred i ree svojoj susetki:
- Izvinite, niste li vi gospoica Dejn Merpl?
Gospoica Merpl podie pogled s pletiva i zagleda se u glavnog inspektora Dejva.
- Da - ree - ja sam gospoica Merpl.
- Nadam se da se ne ljutite to sam vas oslovio. Ja sam, u stvari, iz policije.
/"11 i/i ; /0AG 1/"\ n c*pfi"\ /;^3G
Otac odmah poe da je smiruje svojim najoinskijim glasom:
- Nemojte da se brinete, gospoice Merpl. Nije uopte re o onome to vi mislite. Nije bilo
nikakvih provala ili neeg slinog. Samo mali problem sa rasejanim svetenikom, to je sve. Mislim
da ga poznajete, to je kanonik Penifadr.
- Oh, kanonik Penifadr, bio je ovde pre par dana. Znam ga ve dugo vremena. Kao to rekoste,
vrlo je rasejan - zatim zainteresova-no doda - ta je sada uinio?
- Pa, moglo bi se rei da se izgubio.
- Oh, boe, a gde je trebalo da bude?
- Trebalo je da bude kod kue u Katedral Klousu - ree Otac -
ali ga tamo nema.
- Rekao mi je da ide na Konferenciju u Lucern. Neto u vezi sa zapisima s Mrtvog mora,
mislim. On se bavi naunim radom.
- Da, i mi znamo da je trebalo da ide u Lucern.
- Znai li to da se ni tamo nije pojavio?
- Ne, nije se pojavio.
- Oh - ree gospoica Merpl - da nije pobrkao datume.
- Vrlo verovatno, vrlo vcrovatno,
- Plaim se da mu to nije prvi put. Jednom me je pozvao na aj, ali kada sam dola nije ga bilo
kod kue. Njegova kuna pomonica mi je tada ispriala da je on veoma zaboravan..
- Nita vam nije rekao, dok je bio ovde, to bi nam moglo posluiti kao polazna taka u
traganju? - pitao je glavni inspektor Dej-vi, govorei potpuno smireno i poverljivo. - Znate na ta
mislim, nije spominjao nekog prijatelja ili svoje planove u Lucernu?
- Ne, nije. Spomenuo je samo Kongres u Lucernu. ini mi se da je rekao da se odrava
devetnaestog, zar ne?
- Da. to ie bio taan datum Kongresa.
114
Agata Kristi
- Nisam posebno obraala panju na datum, hou da kaem... - I kao i veina starih dama, ovde
se gospoica Merpl malo zanela... - Hou da kaem, on je rekao devetnaesti, a moglo je, u stvari, da
se odrava i dvadesetog. Hou da kaem, on je mogao da misli da je dvade-eti devetnaesti ili je
mogao da misli da je devetnaesti dvadeseti.
- Pa... - poe Otac, dok mu se u glavi vrtelo.
- Loe se izraavam - ree gospoica Merpl - ali, znate, ljudi kao to je kanonik Penifadr, ako
kau da nekuda idu u etvrtak, moete uvek da oekujete da ne misle na etvrtak ve petak ili sredu.
Obino svoju zabludu na vreme otkriju, ali ponekad... Ja sam lino pomislila da se moralo dogoditi
tako neto.
Izgledalo je kao da je Otac iznenaen.
- Govorite kao da ste znali da kanonik Penifadr nije otiao u Lu-cern.
- Znala sam da u etvrtak nije bio u Lucernu - potvrdi gospoica Merpl - jer je ceo dan bio
ovde u hotelu. Zato sam zakljuila, mada je bio rekao etvrtak, da je zapravo mislio na petak. Odavde
je, u svakom sluaju, otiao u etvrtak uvee. Imao je samo putnu torbu.
- Upravo tako.
- Smatrala sam da je krenuo na aerodrum - ree gospoica Merpl - zato me je iznenadilo kada
sam videla da se vratio.
- Izvinite, kako to mislite vratio"?
- Pa, mislim, vratio se ovde u hotel.
- ekajte da ovo malo razjasnimo - ree glavni inspektor Dejvi, pazei da se u glasu ne oseti
koliko je to vano. - Vi ste videli starog idio... videli ste kanonika kako odlazi, prilino rano uvee,
nosei malu putnu torbu, i pretpostavili ste da ide na aerodrom. Je li tako?
- Tako je. Otiao je izmeu est i trideset i petnaest do sedam.
- Ali kaete da se vratio.
- Moda je zakasnio na avion. To bi sve objasnilo.
Hotel Bertram
115
- Kada se vratio?
- Pa, to ne znam. Nisam ga videla kada se vratio.
- Oh - ree Otac razoarano. - inilo mi se da ste rekli da ste
ga videli.
- Da, videla sam ga kasnije - potvrdi gospoica Merpl. - Nisam
ga videla kada je uao u hotel.
- Videli ste ga kasnije. Kada? Gospoica Merpl je razmislila.
- ekajte, bilo je oko tri nou. Nisam mogla da spavam. Neto me je probudilo. Neki zvuk. Ima
udnih zvukova u Londonu. Pogledala sam na sat, bilo je tri i deset. Zbog neeg... ne znam tano zbog
ega... oseala sam se neprijatno. Moda zbog koraka na hodniku. Znate, mi na selu smo vrlo osetljivi
na none zvuke. Za nas koraci pred vratima uvek neto znae. Postala sam nervozna. Zato sam
otvorila vrata i pogledala niz hodnik. Videla sam kanonika Penifadra sa leda, njegova soba je do
moje, bio se uputio prema stepenicama... Na sebi je imao kaput.
- Izaao je iz svoje sobe u kaputu i siao niz stepenice?
- Da - potvrdila je gospoica Merpl. - Priznajem da je to i mene u tom trenutku prilino
iznenadilo.
Otac ju je neko vreme gledao, a onda je upitao:
- Gospoice Merpl, zato to nikome do sada niste rekli?
- Niko me nije ni pitao - prostoduno odgovori gospoica Merpl.
15
Otac je duboko uzdahnuo.
- Da, verujem da vas to niko nije pitao.
Ponovo ie zautao.
116
Agata Arm;
- Mislite da mu se neto dogodilo, zar ne? - pitala je gospoica Merpl.
- Prolo je ve nedelju dana - ree Otac. - Nije ga udarila kap na ulici. Nije zavrio u bolnici.
Dakle, gde je? Njegov nestanak je objavljen u novinama, a niko se nije odazvao.
- Moda ljudi nisu proitali. Ja nisam.
- Izgleda... zaista izgleda - Otac je pratio svoju misao - kao da je namcravao da nestane. Otii u
sred noi iz hotela! Vi ste potpuno sigurni da ste ga videli, zar ne? - otro je upita. - Niste to sanjali?
- Potpuno sam sigurna - ree ona odluno. Otac se pokrenu.
- Moram da razgovaram sa tom sobaricom.
Naao je Rouz Seldon na dunosti i s odobravanjem je pogledao njenu prijatnu pojavu.
- Zao mi je to vam smetam - izvinio se. - Znam da ste ve razgovarali sa naim narednikom.
Ali re je o onom gospodinu koji je nestao, o kanoniku Penifadru.
- Oh, da, vrlo simpatian gospodin. esto je ovde odsedao, gospodine.
- Rasejan? - pokua Otac.
Rouz Seldon dopusti da joj se na pristojnoj maski pojavi diskretan osmeh.
 - Dakle, da vidimo - Otac se pretvarao da gleda u beleke. - Po-slednji put ste videli kanonika
Penifadra...
- U etvrtak ujutro, gospodine. etvrtak devetnaestog. Rekao mi je da se te noi nee vratiti, a
moda ni sledee. Rekla bih da je putovao u enevu. Negde u Svajcarsku, mislim. Dao mi je dve
koulje za pranje, rekla sam mu da e ga ekati sledeeg jutra.
- I tada ste ga poslednji put videli, ha?
Hotel Bertram
117
- Da, gospodine. Znate, ja nisam na dunosti popodne. Vraam se na posao tek u est. Do tada
mora da je bio otputovao, ili je bio u prizemlju. U sobi ga nije bilo. Ostavio je dva kofera.
- To je u redu - potvrdi Otac. - Ve smo ih pregledali, nismo nali nita bitno. Jeste li ga
sledeeg jutra budili?
- Jesam li ga budila? Ne, gospodine, bio je otputovao.
- ta ste obino radili... donosili mu aj? Doruak?
- aj, gospodine. Dorukovao je dole.
- Znai, sledeeg jutra uopte niste ulazili u njegovu sobu?
- Ali jesam, gospodine - protestovala je Rouz. - Ula sam u njegovu sobu kao i obino. Morala
sam da mu odnesem koulje i, naravno, obrisala sam prainu. Sobe se spremaju svaki dan.
- Da li je krevet bio razmeten? Zagledala se u njega.
- Krevet, gospodine? Ne, nije.
- Da li je bio zguvan... ili neuredan? Odmahnula je glavom.
- A kupatilo?
- Tamo je bio vlaan pekir, gospodine, koji je, pretpostavljam, bio korien prethodne veeri.
Moda je oprao ruke pre odlaska.
- I nita nije ukazivalo na to da se on vraao u sobu... moda veoma kasno... posle ponoi?
Gledala ga je krajnje zbunjeno. Otac je hteo neto da kae, ali se predomislio. Ili nije nita znala
o kanonikovom povratku, ili je bila izvrsna glumica.
- A njegova odela? Da li su sva bila spakovana u kofere?
- Ne, gospodine, odela su visela u ormaru. Bio je, znate, zadrao sobu.
Ko ih if nnl-it1}
118
Agata Kristi
- Ne znam, to je odredila gospoica orin. Soba je bila potrebna za novog gosta.
Otvoren i neodreen izvetaj. Ali ako je ona stara dama videla kanonika kako u tri po ponoi
izlazi iz sobe, znai da je pre toga morao biti u sobi. Zar je iz nekog nepoznatog razloga hteo da
ostane nezapaen? U sobi nije ostavio tragova. Nije ak ni spavao na krevetu. Da li je gospoica
Merpl sve to sanjala? To je u njenim godinama bilo itekako mogue. Odjednom mu je sinula
ideja:++++
- ta je bilo sa njegovom torbom?
- Oprostite, gospodine?
- Mala torba, tamno plava... mora da ste je videli?
- Ah, to... da, gospodine. Ali nju je odneo sa sobom u inostran-stvo.
- Ali uopte nije otiao u inostranstvo. Nije ni bio u Svajcarskoj. Dakle, mora da ju je ovde
ostavio. Ili se kasnije vratio i ostavio je s ostalim prtljagom.
- Da... da... mislim... ovaj, nisam sasvim sigurna... da, verujem da ju je ostavio.
 Potpuno neoekivano mu sine misao: Na ovo te nisu pripremili, je li?"
Rouz Seldon, koja je do tada odgovarala vrlo struno i sabrano, sada je bila zbunjena. Na ovo
pitanje nije znala odgovor. A trebalo ga je znati.
Kanonik je torbu poneo sa sobom na aerodrom, ali nije otputovao. Ako se vratio u hotel
Bertram'' sigurno je torbu doneo sa sobom nazad. Ali, gospoica Merpl nije spomenula nikakvu
torbu, kad je opisivala kanonikov odlazak iz hotela.
Moe da se pretpostavi da ju je ostavio u sobi, ali zato je onda nije bilo u garderobi zajedno sa
ostalim stvarima? Zbog toga to se
Hotel Bertram
119
Srdano se zahvalio Rouz i vratio se u prizemlje.
Kanonik Penifadr? Prava je zagonetka taj kanonik Penifadr. Priao je mnogo o putu u
vajcarsku, sve je pobrkao tako da nije ni otiao u vajcarsku, tajno se vratio u hotel i ponovo ga
napustio u rane jutarnje sate? Gde li je otiao? S kakvom namerom?
Da li je mogue da se sve to pripie rasejanosti?
Ako nije, ta li je kanonik Penifadr planirao? I, to je jo vanije, gde se sada nalazi?
S vrha stepenica Otac j'e bacio zavidan pogled na goste. Poeo se pitati da li je iko od njih ono
za ta se izdaje. Dotle je ve bio dogurao! Tu su mahom sedeli stariji ili sredoveni ljudi (niko
previe mlad), dobra stara garda", svi imuni, nesumnjivo ugledni. Bilo je meu njima oficira,
svetenika; jedan par Amerikanaca sedeo je pored vrata, francuska porodica se smestila uz kamin.
Niko nije upadljiv, niko nije odudarao. Veina je mirno uivala u starinskom engleskom
popodnevnom aju. Zar je moglo da bude ita sumnjivo tamo gde se jo uvek sluio starinski engleski
aj?
Francuz je upravo rekao neto to je savreno odgovaralo prilici.
- Le Five - o'clock - govorio je eni oduevljeno. - C'est bien Anglais ca, n'est - pas?
Le Five - o'clock", mislio je Dejvi prolazei kroz vrata na okretanje. Taj momak ni ne sluti da
je popodnevni aj davno mrtav!
Pred vratima su u taksi tovarili nekoliko velikih amerikih kofera. Gospodin i gospoa Elmer
Kabot su putovali u Pariz.
Pored taksija gospoa Kabot je tumaila suprugu neke svoje ideje.
- Pendlebirijevi su bili potpuno u pravu, Elmer, ovaj hotel je prava Stara Engleska". Tako je
divno edvardijanski. Prosto osea da bi Edvard VII svakog asa mogao da ue i da zatrai da mu se
donese cai! 7,akta am rvHin?iia Ha slerlee sndine oonovo doemo ovde...
120
Agata Kristi
- Da, ako dobijemo na lutriji - odvrati njen suprug suvo.
- Ma, Elmer, pa nije bilo tako strano.
Prtljag je bio smeten i visoki vratar im je pomogao da uu u taksi, promrmljavi: - Hvala,
gospodine - kad je gospodin Kabot ispunio njegova oekivanja u vezi sa napojnicom.
Taksi se odvezao, a vratar je priao Ocu.
- Taksi, gospodine? Otac ga je promatrao.
Preko est stopa. Zgodan momak. Malo prerano je ostario. Bivi vojnik. Mnogo odlikovanja...
verovatno pravih. Malo se trese. Previe
 Pije-
Naglas ree:
- Bivi vojnik?
- Da, gospodine. Irska garda.
- Vidim da imate odlikovanja. Gde ste ih dobili?
- U Burmi.
- Kako se zovete?
- Majki Gorman, narednik.
- Svia vam se ovaj posao?
- Miran oak.
- Zar radije ne biste radili u Hiltonu?
- Zapravo ne bih. Ovde je prijatno. Ovde dolazi pristojan svet, samo ozbiljna gospoda, ljudi
koji idu na trke u Askot ili Njuvburi. Daju mi povremeno dobre savete.
- Vi ste, znai, Irac i kockar, je li tako?
- Ah, kakav je to ivot bez kocke?
- Miran i dosadan - ree Dejvi - kao to je moj.
- Je li, gospodine?
- Moete li da pogodite ta ja radim? - pitao je Otac. Irac se nacerio
Hotel Bertram
121
- Bez uvrede, gospodine, aT rekao bih da ste pandur.
- Pun pogodak. Seate li se kanonika Penifadra?
- Kanonik Penifadr, ini mi se da se ne seam imena...
- Stariji svetenik. Majki Gorman se nasmeje.
- Pa ovde ima svetenika ko' blata.
- Onaj koji je odavde nestao.
- A, taj! - vratar je izgledao malo zbunjeno.
- Da li ste ga poznavali?
- Ne bih se seao da me stalno ne pitaju za njega. Znam da sam ga ugurao u taksi i da je otiao u
Ateneum. Tu sam ga zadnji put video. Neko mi je rekao da je u Svajcarskoj, ali sada kau da tamo
nije ni stigao. Izgubio se, izgleda.
- Vi ga kasnije niste vie videli?
- Kasnije... ne, nisam.
- Kada odlazite sa dunosti?
- Jedanaest i trideset.
Glavni inspektor Dejvi je klimnuo glavom, odbio taksi i poao niz Pound Strit. Jedna kola su
zakripala prolazei tik uz trotoar i zaustavila su se pred hotelom. Glavni inspektor Dejvi pribrano
pogleda za njima i zapamti registraciju: FAN 2266. To ga je podsetilo na neto, ali nije odmah mogao
da se seti na ta.
Lagano se vraao istim putem. Ba je bio stigao pred ulaz u hotel, kada se voza kola, koji je
trenutak ranije uao u hotel, pojavio na vratima na okretanje. On i kola su pristajali jedno uz drugo.
Kola su bila niska, bela, dugih sjajnih branika i voza je neobino podse-ao na njih, s onim izrazom
napetog hrta na privlanom licu i sa vitkim telom bez ijednog suvinog grama mesa.
Vratar otvori vrata kola, mladi mu, uskaui, dobaci napojnicu i
122
 Agata Kristi
- Poznajete li ovog? - pitao je Majki Gorman Oca.
- Vrlo opasan voza, rekao bih.
- Ladislav Malinovski. Pre dve godine je dobio Grand Pri... bio je svetski prvak. Lane se gadno
slupao. Kau da se ve dosta oporavio.
- Nemojte mi rei da je odseo u hotelu Bertram". Majki Gorman se cerio, namigujui Ocu:
- On nije kod nas. Ovde mu odseda prijateljica.
Nosa u prugastoj kecelji je donosio jo luksuznih amerikih kofera. Otac je rasejano gledao
kako ih tovare u iznajmljeni Dajmler, pokuavajui da se seti ta zna o Ladislavu Malinovskom.
Lakomislen i bezobziran tip. Pria se da odrava vezu sa jednom poznatom enom. Kako li se zove?
Jo uvek je gledao u elegantne kofere, ve je hteo da se udalji, ali se iznenada predomisli i ue u
hotel.
Otiao je na recepciju i od gospoice orin zatraio knjigu gostiju. Gospoica orin,
zaposlena oko Amerikanaca koji su upravo odlazili, bez reci je stavila knjigu pred njega na pult.
Poeo je da lista. Imena u knjizi su tano odgovarala prizoru u predvorju. Bilo je tu i plemia i
porodica iz unutranjosti, a bilo je i neto stranaca s titulama i bez njih. Listajui, primeti da imena
stvaraju neku vrstu modela koji se ponavlja. Dok je zaklapao knjigu, oko mu zapadne za jedno
poznato ime: Sir Vilijam Ludgrou. Sudija Ludgrou, isti onaj koga je deurni policajac prepoznao u
blizini banke neposredno posle pljake. Sudija Ludgrou... kanonik Penifadr, obojica su gosti hotela
Bertram".
- Nadam se da vam je prijao aj, gospodine? - bio je to Henri, koji se neprimetno pojavio
pored njega. Govorio je ljubazno, s brilji-vou pravog domaina.
- Najbolji aj koji sam ikad pio - odgovori glavni inspektor Dejvi. Setio se da nije platio.
Pokuao je to sada da uini, ali Henri od-
Hotel Bertram
m
- Oh, nikako, gospodine. Dali su mi na znanje da je to na raun kue. Nareenje gospodina
Hamfrisa.
Henri se udaljio, a Otac ostade da razmilja da li je trebalo da mu da napojnicu ili ne. Ljutila ga
je pomisao da bi Henri taj drutveni problem sigurno resio bolje od njega.
Na ulici zastane da bi u svoj notes zapisao jedno ime i adresu... nije bilo vremena za gubljenje.
Uao je u telefonsku govornicu. Odluio se za akciju. Nije hteo da misli na posledice. Krenuo je u
napad voen samo svojom intuicijom.
16
Kanonika Penifadra je muio ormar. Poeo je da ga mui jo pre nego to je sasvim otvorio oi.
Zatim ga je zaboravio i opet zaspao. Kad se opet probudio, ormar je jo uvek bio tamo, na pogrenom
me-stu. Leao je na levoj strani i gledao u prozor, a ormar je morao da stoji izmeu njega i prozora,
na levom zidu. Ali, ne, bio je na desnoj strani. To ga je zabrinulo. Toliko ga je muilo da ga je poelo
umarati. Oseao je da ga glava mnogo boli, a sada jo i taj ormar na pogrenom mestu... Tu su mu se
oi potpuno zaklopile.
Kada se sledei put probudio u sobi je bilo mnogo svetlije. Jo nije bio dan. Kroz prozor je
dopiralo samo slabano svetio rane zore.
- Boe moj - ree kanonik Penifadr, iznenada reivi problem ormara. - Kako sam glup! Pa
uopte nisam kod kue.
, Nesigurno se pomerio. Ne, to nije bio njegov krevet. Bio je van kue. Bio je... gde je bio? Oh,
naravno. U Londonu, zar ne? Mora da je u hotelu Bertram", i... ali ne, ovo nije hotel Bertram".
Tamo mu je krevet bio nasuprot prozoru. Znai i to je pogreno.
~ Boe. ede, hih mnnir, u;ti9 n;to c
124
Agata Kristi
Setio se planiranog puta u Lucern.
- Ah, znam, ja sam u Lucernu. - Poeo je da razmilja o referatu koga je trebalo da izloi. Nije
dugo razmiljao. Uini mu se da mu to naprezanje pojaava glavobolju i on ponovo zaspi.
Kada se sledei put probudio osetio je da mu se u glavi malo razbistrilo. Soba je bila neto
bolje osvetljena. Oito nije bio kod kue, nije bio ni u hotelu Bertram", a bio je gotovo siguran da
nije ni u Lucernu. Ovo nije bila hotelska soba. Pomno ju je prouio. Bila je skoro prazna. Video je
neto slino ormaru za posude i prozor sa za-vesama sa cvetnim dezenom, kroz koji je dopiralo malo
svetla, zatim sto, stolicu i ormari sa fijokama. To je bilo sve.
- Boe - ponavljao je kanonik Penifadr apatom - ovo je vrlo neobino. Kako sam dospeo
ovamo?
Pokuao je da ustane kako bi to ustanovio, meutim kada se uspravio u krevetu glava ga opet
zaboli tako da je morao da legne.
- Mora da sam se razboleo - zakljui kanonik. - Da, sigurno sam bolestan. - Malo je promislio,
a onda nastavi u sebi: Zaravo, kad bolje razmislim, mora da sam jo uvek bolestan. Moda imam
grip. Kau da grip dolazi iznenada. Moda me je uhvatio kada sam veerao u Ateneumu. Da, tako je.".
Seao se da je veerao u Ateneumu.
Ispod njega su poeli da se kreu ljudi. Moda je u bolnici. Ali ovo nije izgledalo kao da je
bolnica. Na dnevnom svetlu se prikazala siromano, prilino jadno nametena spavaa soba. I dalje
su se uli zvui iz prizemlja. Sada je neko vikao:
- Dovienja, pilence. Za veeras kobasice i krompir. - To mu je zvualo neobino privlano.
Mislim", ree u sebi, da sam gladan".
Odjednom se otvorie vrata. Pojavi se sredovena ena, ode do prozora i, razmaknuvi malo
zavesu, pogleda prema krevetu.
Hotel Bertram
125
- Zapravo... - slabanim e glasom kanonik Penifadr - nisam sasvim siguran.
- Ne bi me ni udilo. Bilo vam je prilino loe, znate. Neto vas je dobro udarilo po glavi, kae
doktor. Ti vozai! Nisu se uoptc zaustavili kada su vas sruili!
- Zar sam doiveo saobraajnu nesreu? - pitao je kanonik.
- Ba tako. Nali smo vas pored puta. Prvo smo mislili da ste pijani. - Smejuljila se kada se
selila toga. - Onda je moj mu rekao da je ipak bolje da on pogleda. Rekao je da je moda nesrea.
Nije se oseao zadah pia. Nije bilo ni krvi. Jedino ste vi tamo leali kao panj. Onda je moj mu
rekao da ne moemo da vas ostavimo tamo da leite, pa vas je uneo u kuu. Razumete?
- Ah - ree kanonik Penifadr tiho, pomalo uzbuen ovim otkriem. - Dobri Samarianin.
- Videvi da ste svetenik, moj mu je rekao da je onda sve pristojno i u redu. Jo je rekao, da
radije nee da zove policiju, da se vama, jer ste svetenik, to ne bi svialo. U sluaju, mislim, da ste
bili pijani, iako se nita nije osealo na pie. Tako smo pozvali doktora Stroksa da doe i da vas
pregleda. Mi ga jo uvek zovemo doktor Stroks mada su mu uzeli dozvolu. On je dobar ovek, malo
je, znate, ogoren, jer su mu uzeli dozvolu. Ali to je sve bilo zbog njegove prevelike dobrote, zato to
je pomagao devojkama koje to nisu zasluile. U svakom sluaju, on je dobar doktor i mi smo ga
pozvali da vas pregleda. Odmah je rekao da nije nita ozbiljno i da ste samo udareni po glavi. Rekao
je da morate da mirujete i da ne smete da po-merate glavu. Zapamtite", rekao je, ja ne dajem
miljenje ili tako neto. Ovo je potpuno nezvanino. Ja nemam pravo da prepiem lek "i da dajem
savete. Po pravilu, moram da vam kaem, trebalo biste da zovete policiju, ali ako ne elite, nemojte."
Dajte jadnom starom
126
Agata Kristi
Hotel Bertram
127
nepotovanjem. On je zaista grub, na doktor. A sada biste mogli da pojedete malo vrue supe ili
mleka sa hlebom. ha?
- Bilo koje - slabano e kanonik - dobro e mi doi. Spustio se nazad na jastuke. Nesrea?
Znai to je bilo. Doiveo
je nesreu, a niega nije mogao da se seti! Dobra ena se ubrzo vratila nosei posluavnik s
toplom supom.
- Posle ovoga e vam biti bolje, znate, stavila bih vam ja tu i koju kap viskija, ali doktor je
rekao da ne smete da pijete.
- Nikako, ako je kontuzija - ree kanonik Pcnifadr. - Ne, to nije preporuljivo.
- Staviu vam jo jedan jastuk pod leda, pilenee. Eto, tako, jel' tako dobro?
Kanonik Penifadr je bio malo zaprepaen kad je uo ono pilenee", ali rekao je u sebi da je to
iz najbolje namere.
- Eh, sjajno - ree ena - sad smo smeteni.
- Da, ali gde smo smeteni? - pitao je kanonik Penifadr. - Hou da kaem, gde sam? Gde smo
to?
- Milton St. Don. - odgovori ena. - Zar niste znali?
- Milton St. Don? - zaudi se kanonik. Odmahivao je glavom. - Nikada nisam uo za to mesto.
- Pa, i nije neko naroito mesto. Obino selo.
- Bili ste vrlo ljubazni - ree kanonik. - Mogu li vas zapitati za ime?
- Gospoa Viling. Ema Viling.
- Vrlo ste ljubazni - ponovo e kanonik.
- Ali ta nesrea... Naprosto se niega ne seam...
- Samo se vi, zlato, oporavite, odmah ete se lake svega setiti. Milton St. Don", u udu je u
sebi ponavljao kanonik. Ime mi
nita ne znai. Kako je to neobino!
17
Sir Ronald Grejvs crtao je nnaku na svom upijau, zatim pogleda na krupnu priliku glavnog
inspektora Dejva i nacrta buldoga.
- Ladislav Malinovski - ree. - Moglo bi biti. Ima li dokaze?
- Nemam. On bi savreno odgovarao, zar ne?
- Roeni avanturista. Bez ivaca. Prvak sveta. Gadan udes pre blizu godinu dana. enskaro.
Izvori prihoda sumnjivi. Na veliko rasipa pare. Stalno putuje po inostranstvu. Veruje li da bi on
mogao stajati iza ovih velikih pljaki?
- Sumnjam da je on mozak. Ali sam uveren da sarauje.
- Zbog ega to misli?
- Kao prvo, ima Mercedes, trkaki model. Kola takvog opisa su viena u blizini Bedhamptona
onog jutra kada je napadnut "voz. Imala su drugu registraciju... ali na to smo navikli. Broj je
drugaiji, ali ne suvie... FAN 2299, umesto FAN 2266. Nema ba mnogo Merce-desa ovog tipa. Ledi
Sedvik i mladi lord Mervil imaju takva kola.
- Znai, misli da je Malinovski voda?
- Ne... rekao bih da na vrhu ima boljih mozgova nego to je njegov. Pogledao sam podatke u
kartoteci. Uzmimo pljaku banke Mi-dlend & Vest London". Tri vozila Su sluajno... sasvim
sluajno blokirala odreenu ulicu. Mercedes koji je uestvovao u pljaki uspeo je da se izvue
zahvaljujui ba blokadi.
- Kasnije je bio zaustavljen,
- Da, ali je ispalo da je ist jer ljudi koji su ga prijavili nisu bili sigurni koji mu je pravi broj.
U prijavi je stajalo FAM 2266. To se sve stalno ponavlja.
- I ti to eli po svaku cera da povee sa hotelom Bertram"? Mislim da su nali neke podatke
za tebe...
725
Agata Kristi
Hotel Bertram
- Imam to ovde. Uredno registrovano preduzee. Bilans... uloena glavnica... direktori... itd...
itd. Nita ne znai. Ove igre su uvek iste... nita nije jasno. Preduzea, pa deoniarska preduzea... da
ti se
zavrti u glavi.
- Nemoj da se uzbuuje. To je njihov nain da se izbegne plaanje poreza.
- Ja hou pravu informaciju, sir. Kada biste mi dali pismeni nalog, otiao bih da se malo
raspitam kod onih na vrhu.
Pomonik komesara je zurio u njega.
- ta zapravo misli kad kae vrh"? Otac je spomenuo ime.
Pomonik komesara je bio zaprepaen.
- Ne znam. Sumnjam da bismo smeli da idemo tako daleko. Pojaviti se kod njega...
- To bi moglo da bude veoma korisno.
Nastala je pauza. Dva oveka su se gledala u oi. Otac je bio odluan, smiren i strpljiv. Sir
Ronald je popustio.
- Ti si tvrdoglavi stari avo, Frede - ree. - Neka bude po tvo-me. Idi i uznemiri vrhunski
mozak meunarodnih finansija.
- On e znati - ree glavni inspektor Dejvi. - On mora da zna. A ako ne bude znao, saznae
jednim pritiskom dugmeta ili telefonskim razgovorom.
- Ne znam da li e biti ba oduevljen kada te ugleda?
- Verovatno nee. Ali u pokuati da budem to krai. Neu ga dugo zamarati. Ali, moram iza
sebe ipak da imam neki autoritet.
- Ti ozbiljno misli na onaj hotel, Bertram", zar ne? Ali na ta se u stvari oslanja? Voden je
dobro, ima pristojne i ugledne goste..-
ne kri zakone...
- Znam, znam. Nema pia, nema droge, nema kockanja, ne sa-
- - i . _:t- Ai>\\~
129
kvenata. Samo trezvene stare vojvotkinje, viktorijanske porodice iz unutranjosti, posetioci iz
Bostona i slinih otmenih delova SAD-a. Meutim, ugledni kanonik naputa hotel u tri ujutro na
prilino tajanstven nain...
- Ko je to video?
- Jedna stara gospoa.
- Kako je uspela da ga vidi? Zato nije spavala u to doba...?
- Stare gospoe su vam takve, sir.
- Ne govori valjda o... kako mu je ime... kanoniku Penifadru?
- Ba o njemu, sir. Prijavili su njegov nestanak i sluajem se bavi Kembel.
- udna sluajnost... ime mu se ba pojavilo u vezi sa onom pljakom voza u Bedhamptonu.
- udno, a u kom kontekstu, sir?
- Videla ga je jedna druga stara gospoa, ili bolje, sredovena. Kad je voz stao na onom signalu
koga su namerno pokvarili, mnogi su se putnici probudili i izali na hodnik. Ta ena, koja inae ivi u
Cedminsteru i poznaje kanonika iz vienja, kae da ga je videla kako ulazi u voz. Pomislila je da je
iao da vidi ta se deava i da se vraa u svoj kupe. Imali smo nameru da to malo bolje ispitamo, jer
je njegov nestanak ve prijavljen...
- Da vidimo... voz je bio zaustavljen u pet i trideset ujutro. Kanonik Penifadr je izaao ih hotela
u tri. Da, mogue je, ako je stigao... recimo... trkakim kolima...
- Tako smo se opet vratili na Ladislava Malinovskog! Pomonik komesara gledao je crte na
svom upijau.
- Fred, pravi si buldog.
Pola sata kasnije glavni inspektor Dejvi ulazio je miran i pomalo otrcan u kancelariju.
130
Agate Kristi
Hotel Bertram
- Glavni inspektor Dcjvi? Izvolite sedite - ree pokazujui na stolicu. - Mogu li vas ponuditi
cigaretom?
Glavni inspektor Dejvi odmahnu glavom.
- Moram da vam se izvinim - ree svojim dubokim glasom o-veka sa sela - to vam oduzimam
dragoccno vreme...
Gospodin Robinson se smeio. Bio je debeo. To nije moglo da sakrije ni skupo ni dobro
skrojeno odelo. Lice mu je bilo ukasto, oi tamne i tune, a usta iroka i velikoduna. Rado se
smekao pokazujui prevelike zube. Da te bolje mogu pojesti" mislio je glavni inspektor Dejvi
sasvim bez veze. Govorio je engleski vrlo dobro, bez ikakvog naglaska, ali nije bio Englez. Otac se,
kao i mnogi pre njega, pitao ta li je po nacionalnosti gospodin Robinson.
- Dakle, ta mogu da uinim za vas?
- Hteo bih da saznam ko je vlasnik hotela Bertram".
Izraz lica gospodina Robinsona je ostao nepromenjen. Nije se iznenadio uvi ime hotela, nije
niim odao da mu ime neto znai. Rekao je zamiljeno:
- Hoete da saznate ko je vlasnik hotela Bertram". To je onaj u Pand Stritu na Pikadiliju?
- Tako je, gospodine.
- Bio sam tamo. Mirno mesto, vrlo dobro voeno.
- Da, gospodine - potvrdi Otac - izuzetno dobro vodeno.
- A vi biste hteli da znate ko je vlasnik? Zar to nije lako ustanoviti?
Iza njegovog smeka se skrivala laka ironija.
- Preko uobiajenih kanala, mislite? O, da - Otac je izvukao komadi papira iz depa i proitao
nekoliko imena i adresa.
 - Vidim da se neko svojski potrudio. Zanimljivo. A vi ipak dolazite kod mene?
- Ako ne.kn <;# mnete hiti samo vi. posnorline.
131
- Meutim, ja ne znam. Istina je, dodue, da bih mogao saznati. ovek ima... - slegnuo je
irokim, tekim ramenima... ovek ima veza...
- Da, gospodine - potvrdi Otac gledajui ga netremice. Gospodin Robinson baci jedan pogled
na njega, a zatim podie
slualicu.
- onja? Spoj me sa Karlosom - saekao je minut-dva, a onda ree:
- Karlos? - izgovorio je nekoliko brzih reenica na stranom jeziku, koga Otac nije razumeo.
Otac je prilino dobro znao francuski s britanskim naglaskom. Znao je neto (talijanski i
nemaki, a mogao je da prepozna panski, ruski i arapski, mada ih nije razumeo. Ovaj jezik nije bio
nijedan od pomenu-tih. Pokuao je da pogodi: ruski, persijski ili jermenski, ali nije bio siguran. U
meuvremenu je gospodin Robinson spustio slualicu.
- Mislim da neemo morati dugo da ekamo. Znate, stvar i mene zanima. Vrlo me zanima... I
sam sam se pitao ponekad...
Otac je utao oekujui da nastavi.
- Zanima me finansijska strana problema, znate. ovek se pita kako to moe da se isplati. Ali,
konano, to me se nije ticalo. A ovek rado uiva - slegnuo je ramenima - u dobrom i udobnom hotelu
s prvoklasnom poslugom. Da, pitao sam se... - pogledao je Oca. -yi ve znate kako i zato?
- Jo ne - odvrati Otac - ali imam nameru da saznam.
- ima nekoliko mogunosti - ree zamiljeno gospodin Robinson. ~ lo vam je kao muzika, znate.
Lestvica ima ogranien broj nota, ali
one mogu spojiti u neogranien broj zvukova. Jedan muziar mi je
Vr 'o da isti zvuk ne moete dva puta da dobijete. Vrlo zanimljivo, zar ne?
Telefon je zazuiao i nn IWP d..s.,i;~,.
132
Agata Kristi
Hotel Bertram
133
- Da. Da, bio si vrlo brz. Drago mi je. Da, sluam. Oh, Amsterdam, da... Ah... Hvala... Da, to mi
polagano proitaj. Dobro.
Pisao je brzo po papiru pred sobom.
- Nadam se da e vam ovo koristiti - govorio je kidajui papiri iz svog notesa i pruajui ga
preko stola Ocu, koji proita naglas: Vilhelm Hofman".
- Svajcarske nacionalnosti - doda gospodin Robinson. - Mada, verujem, nije roen u
vajcarskoj. Vrlo je uticajan u bankarskim krugovima, pa i ako se strogo dri zakona, ipak se
povremeno pojavi iza vrlo sumnjivih poslova. Deluje uglavnom u Evropi.
- Je li?
- Ali ima brata - ree gospodin Robinson. - Robert Hofman, ivi u Londonu... trgovac
dijamantima... vrlo dobar posao. ena mu je Holananka. On ima kancelariju u Amsterdamu. Vai
ljudi sigurno znaju za njega. Kao to rekoh, uglavnom se bavi dijamantima, ali je vrlo bogat i ima
mnogo nekretnina. Nisu sve na njegovo ime. On stoji iza mnogih akcija. Brat i on su pravi vlasnici
hotela Bertram''.
- Hvala vam, gospodine. - Glavni inspektor Dejvi je ustao. - Ne mogu da vam kaem koliko sam
vam zahvalan. Ovo je divno - ree, pokazujui vie oduevljenja nego to se od njega oekivalo.
- ta je divno? To da sve znam? - pitao je gospodin Robinson s jednim od svojih irokih
osmeha. - Ali to je moja specijalnost. Informacije. Volim sve da znam. Zato ste i doli kod mene, zar
ne?
- Da - prizna glavni inspektor Dejvi - mi naravno znamo za vas. Ministarstvo unutranjih
poslova i Specijalno odeljenje i svi ostali -zatim skoro naivno doda:
- Trebalo mi je hrabrosti da doem kod vas. Gospodin Robinson se opet nasmejao.
- Glavni inspektore Dejvi, otkrio sam da ste vrlo zanimljiva oso-ha elim vam mnogo sree u
ovom ooduhvatu.
- Hvala vam, gospodine. Mislim da e mi biti potrebna. Usput, ova braa Hofman, jesu li oni
nasilni ljudi?
- Uopte nisu - spremno odgovori gospodin Robinson. To bi se kosilo sa njihovom politikom.
Braa Hofman se ne slue nasiljem u poslovnim stvarima. Za to imaju druge, bolje metode. Svake
godine su sve bogatiji, barem mi tako javljaju iz Svajcarske.
- vajcarska je veoma korisna - napomenu glavni inspektor Dejvi.
- Da, zaista. Ne znam ta bismo bez nje! vajcarci su tako poteni. Imaju toliko poslovnog duha!
Da, mi poslovni ljudi trebalo bi da budemo sreni to postoji vajcarska. Ali ja lino - dodao je -
imam vrlo visoko miljenje i o Amsterdamu. - vrsto je pogledao glavnog inspektora Dejvija i
nasmeio se. Razgovor je bio zavren.
Vrativi se u glavni tab, Otac je zatekao poruku: "Kanonik Penifadr se pojavio... iv, mada ne i
zdrav. Navodno je imao saobraajnu nesreu kod Milton St. Dona. Ima kontuziju."
18
Kanonik Penifadr je gledao glavnog inspektora Dejvija i inspektora Kembela, a glavni inspektor
Dejvi i inspektor Kembel su gledali njega. Kanonik je opet bio kod kue. Sedeo je u ogromnoj fotelji
u svojoj biblioteci. Glava mu je bila podboena jastucima, a preko nogu je imao prebaen prekriva,
to je posebno isticalo njesov bolesniki status.
laim se - pristojno je ponavljao - da se niega ne seam.
- Ne seate se da su vas udarila kola?
- Ne, bojim se da se ne seam.
~ a, kako uopte znate da su vas udarila? - pitao je inspektor Kembel otroumno.
134
Agata Kristi
- ena kod koje sam bio, gospoa... da li se zvala Viling?... mi je ispriala.
- A odakle je ona znala? Kanonik Pcnifadr se zbunio.
- Boe, vi ste u pravu. Ona nije mogla da zna, zar ne? Mora da je samo pretpostavljala da se
neto tako moglo dogoditi.
- I vi se zaista niega ne seate? Kako ste stigli do Milton St. Dona?
- Nemam pojma - odvrati kanonik. - ak mi je i to ime potpuno nepoznato.
Inspektor Kembel je postao nestrpljiv, ali tada glavni inspektor Dejvi ree svojim umirujuim
glasom:
- Ponovite nam ono ega se seate, gospodine.
Kanonik Penifadr se sada obrati njemu sa oitim olakanjem. Ne-poverenje inspektora Kembela
ga je inilo smetenim.
- Trebalo je da otputujem u Lucern na Kongres. Uzeo sam taksi do aerodroma... zapravo do
terminala u Kensingtonu...
 - Da. I onda?
- To je sve. Dalje nita ne pamtim. Sledea stvar koje se seam je ormar.
- Kakav ormar? - pitao je glavni inspektor Dejvi.
- Bio je na pogrenom mestu.
Inspektor Kembel je hteo da produbi taj problem ormara na pogrenom mestu, ali ga je Dejvi
prekinuo.
- Seate li se dolaska na aerodrom, gospodine?
- Pretpostavljam - odvrati kanonik, s izgledom nekoga ko u to sumnja.
- I lepo ste odleteli u Lucern?
- Jesam li? Uopte se ne seam toga.
n/f^f l; An nt-icptitp nnvratka n hntpl Rprtram" tp noi?
Hotel Bertram
135
- Ne, ne mogu.
- Pamtite li uopte hotel Bertram"?
- Naravno, tamo sam bio odsco. Vrlo je prijatan. Rakao sam im da mi zadre sobu.
- Znate li da ste putovali vozom?
- Vozom? Ne, voza se ne seam.
- Voz je zaustavljen i opljakan. Toga biste morali da se setite, kanonie Penifadr.
- Morao bih. Zar bih morao? - pitao je kanonik. - Ali nekako... dodao je izvinjavajui se...
nekako se ne seam. - Gledao je u policajca sa blagim smekom.
- Dakle, vi tvrdite da ne pamtite nita posle odlaska na terminal, pa sve dok se niste probudili u
kui Vilingovih u Milton St. Donu.
- Nema tu nieg neobinog - uvcravao ga je kanonik. - Takve stvari se deavaju kod kontuzija.
- ta ste mislili kada ste se probudili?
- Toliko me je bolela glava da uopte nisam mogao da mislim. Zatim sam poeo da se pitam gde
sam. Onda mi je gospoa Viling sve objasnila i donela mi divnu supu. Obraala mi se sa ljubavi" i
pilence" i zlato" - ree kanonik s laganom odvratnou - ali je bila veoma ljubazna. Zaista
ljubazna.
- Trebalo je nesreni sluaj da prijavi policiji. Oni bi vas odve-zli u bolnicu i negovali kako
treba - ree Kembel.
- Ona me je sasvim dobro negovala - bunio se kanonik - uostalom, koliko mi je poznato, kod
kontuzije nema druge nego mirno leati.
- Ukoliko se jo neega prisetite, kanonie Penifadr... Kanonik ga prekinu.
- Imam oseaj da sam izgubio ela etiri dana svog ivota. Vrlo
kiti
136
Agata Kristi
Hotel Bertram
137
ta sam radio. Doktor misli da mi se pamenje moe vratiti kasnije, ali nije potpuno siguran.
Moda nikada neu saznati ta se sa mnom zbilo u ta etiri dana. - Poeo je da trepe oima. - Morate
mi oprostiti. Prilino sam umoran.
- Za sada je ovo dosta - ree gospoda Mekri. koja je deurala pred vratima, spremna da
priskoi u pomo ako se ukae potreba. -Doktor kae da ne sme da se zamara - zavri odluno.
 Policajci su se oprostili. Gospoa Mekri ih je ispratila do vrata s gostoljubivou psa ovara.
Ostavi sam, kanonik poe neto da mrmlja i glavni inspektor Dejvi, koji je bio poslednji, brzo se
vrati u sobu.
- ta ste rekli? - pitao je napeto, ali kanonikove oi su se ve bile sklopile.
- ta mislite, ta je rekao? - pitao je inspektor Kembel, utivo odbivi mlaki poziv za aj.
Otac ree zamiljeno:
- Mislim da je rekao zidovi Jerihona".
- ta li mu to znai?
- Zvui biblijski. - ree Otac.
- Da li mislite da emo ikada saznati kako je ovaj stari momak stigao iz Kromvel Rouda u
Milton St. Don?
- Izgleda da od njega ne moemo da oekujemo veliku pomo.
- Da li je bila u pravu ona ena koja je tvrdila da ga je videla u vozu za vreme pljake? Zar bi
on mogao da bude na neki nain umean u pljaku? ini se nemoguim. Tako ugledan starac. Ne
moe tek tako osumnjiiti kanonika edminster Katedrale da je uestvovao u pljaki voza, zar ne?
- Ne - sloio se Otac zamiljeno - ne, nikako. Nita vie nego to se sudija Ludgrov moe
sumnjiiti da je napao banku.
Ova akcija se zavrila kratkim i beskorisnim razgovorom sa doktorom troksom.
Dr troks je bio grub i nepristupaan.
- Ve prilino dugo znam Vilingove. Oni su mi neto kao kom-ije. Pokupili su nekog starca sa
puta. Nisu znali da li je mrtav - pijan ili bolestan. Pozvali su me da ga pogledam. Rekao sam im da
nije pijan i... da ima kontuziju.
- I leili ste ga?
- Ni sluajno. Nisam ga ni leio niti sam mu bilo ta prepisao. Ja nisam doktor... nekada sam
bio, ali vie nisam... rekao sam im da treba da zovu policiju. Ne znam da li su to uradili ili ne. To me
se ne tie. Oni su inae malo priglup, ali vrlo ljubazan svet.
- Zar se vi sami niste selili da pozovete policiju?
- Ne nisam. Ja nisam doktor. To nema nikakve veze sa mnom. Kao ovek sam im savetovao da
mu ne daju alkohol i da ga smeste u krevet, po mogunosti u zamraenu sobu, dok ne stigne policija.
Neprijateljski ih je posmatrao i, mada nerado, morali su da smatraju kao da je razgovor zavren.
19
Gospodin Hofman bese visok i snano graen. Ostavljao je utisak kao da je isklesan od drveta,
od bukve, najverovatnije. v mao Je tako bezizraajno lice da su se ljudi pitali da li on moe da
misli i osea. Izgledalo je to kao malo verovatno.
Ponaanje mu je bilo krajnje uglaeno.
Ustao je i naklonio se, pruajui ogromnu ruku. Glavni inspektor Dejvi? Prolo je nekoliko
godina otkako sam
e nJ! put imao zadovoljstvo... vi se verovatno ne seate...
138
Agata Kristi
- O, da, sedam se, gospodine Hofman. Sluaj sa dijamantima Eronberg. Bili ste glavni
svedok... i to dobar svedok, ako mi dozvolite da primetim. Odbrana nije mogla da vas pokoleba.
- Mene je teko pokolebati - potvrdi ozbiljno gospodin Hofman. Zaista je izgledalo kao da se
nije mogao pokolebati.
- ta mogu da uinim za vas? - nastavi. - Nije, nadam se, nekakva neprilika... ja volim da
budem sa policijom u dobrim odnosima. Ja se beskrajno divim vaim policijskim snagama.
- Oh, nema nikakvih neprilika. eleli bismo samo da nam potvrdite jednu informaciju.
- Rado u vam pomoi ako mogu. Kao to rekoh, imam veoma visoko miljenje o engleskoj
policiji. Imate toliko divnih ljudi. Toliko su ozbiljni, poteni, pravini...
- Oh, zbuniete me - ree Otac.
- Stojim vam na raspolaganju. ta biste hteli da znate?
- Hteo sam da vas pitam neto o hotelu Bertram".
Lice gospodina Hofmana se nije promenilo. Jedino mu je moda telo postalo jo nepominije...
to je bilo sve.
- Hotel Bertram"? - upita. Pitanje je pomalo odavalo zbunjenost, kao da nikada nije uo za
hotel Bertram", ili kao da nije sasvim siguran da li je uo za njega ili ne.
- Vi imate neke veze sa hotelom Bertram", gospodine Hofman, zar ne?
Gospodin Hofman slegnu ramenima.
- Ima toliko toga - ree. ovek ne moe sve da ih pamti. Toliko poslova, zaista mnogo... strano
sam zaposlen.
- Imate udela u mnogo emu, znam.
- Da - gospodin Hofman se drvenasto nasmei. - Ja se bavirfl mnogim poslovima, ako na to
mislite. Znai, verujete da imam neke
Hotel Bertram
139
- Ne bih to ak nazvao vezom. Vi ste, u stvari, vlasnik, zar ne? Sada se gospodin Hofman zaista
ukipio.
- Ko vam je to rekao, pitam se? - ree lagano.
- To je istina, zar ne? - nastavi glavni inspektor Dejvi. - Zgodno mestance, rekao bih. Morali
biste da budete ponosni na njega.
- Oh da - prihvati gospodin Hofman. - Nisam u prvi mah mogao da se setim... znate - smeio se
smerno... posedujem mnoge nekretnine u Londonu. Smatram da je to dobra investicija... Ako se neto
pojavi na tritu i moe da se dobije jeftino, ja rado ulaem.
- Zar je hotel Bertram" bio jeftin?
- Kao hotel bio je na ivici propasti - potvrdi gospodin Hofman.
- Ali, sada se oporavio - ree Otac. - Bio sam tamo pre par dana. Neobino mi se svideo
komfor. Divni starinski gosti, prijatne starinske prostorije, vrlo je tih i raskoan, ali na jedan
nenametljiv nain.
Lino malo znam o njemu - objasnio je gospodin Hofman. -To je samo jedna u nizu investicija...
verujem da dobro radi.
- Da, izgleda da ste uspeli da naete prvoklasnog upravnika. Kako se zove? Hamfris? Da, da,
Hamfris.
- Izvrstan ovek - prizna gospodin Hofman. - Sve njemu preputam. Ja samo pregledam bilans
stanja jednom godinje, da budem siguran da je sve u redu.
- Hotel je prepun aristokratije i stranaca, Amerikanaca uglavnom. ' nnuo je zamiljeno glavom. -
Sjajna kombinacija.
- Kazete da ste pre neki dan bili tamo? - interesovao se sospo-" Hofmvan- - Niste valjda bili...
slubeno?
ista ozbiljno. Samo smo pokuali da objasnimo malu enigmu.
- Enigmu? U hotelu Bertram"?
 - zgleda. Sluaj Nestalog svetenika", tako nekako bi moaao da se nazove.
- Klimn
140
Agata Kristi
Hotel Bertram
141
- To mora da je ala - ree gospodin Hofman s nevericom. - To je sigurno iz vaeg repertoara
erloka Holmsa.
- Taj svetenik vam je jedne veeri odetao iz hotela i niko ga vie posle toga nije video.
- udnovato - primeti gospodin Hofman - ali se ipak deava. Jo uvek pamtim jednu senzaciju
od pre mnogo godina. Pukovnik... ekajte da se setim kako se zove... pukovnik Ferguson, mislim,
jedan iz Garde. Jedne noi je izaao iz svog kluba i nikada ga vie nisu videli.
- Naravno - ree Otac - veina tih nestanaka je namerna.
- O tome vie znate vi nego ja, dragi moj glavni inspektore. Nadam se da su u hotelu Bertram"
bili predusretljivi?
- Krajnje na usluzi. - uverio ga je Otac. - Gospoica orin, ona je kod vas ve due vreme,
kako sam shvatio?
- Mogue je, ja zaista malo znam o tekuim stvarima. Ja se za to uopte ne interesujem, znate. U
stvari... nasmeio se obeshrabruju-im smekom. - udi me da ste uopte saznali da sam ja vlasnik.
To nije bilo postavljeno kao pitanje, ali mu se u oima pojavila skoro neprimetna teskoba. Otac
je to primetio, ali nije se odao.
- U finansijskim krugovima informacije se sklapaju od delova kao to je velika slagalica, to je
neobino komplikovano. Na samu pomisao koliko je sve isprepleteno, prosto mi se zavrti u glavi.
Registro-vani vlasnik hotela je recimo firma Mejfeir Holding Trust" ili neka slina. Oni pak
pripadaju nekoj drugoj firmi i tako dalje, i tako dalje... Istina je zapravo jednostavna: vlasnik ste vi,
zar ne?
- Tako je. Ja i nekoliko direktora stojimo iza toga, kako biste vi to rekli - morao je da prizna
gospodin Hofman.
- Direktori? A ko su oni? Vi i, verovatno, va brat?
- Moj brat Vilhem je zajedno sa mnom u ovom poslu. Morate* naime, da znate, da je hotel
Bertram" samo karika u lancu, koga ci-
- A ko su drugi direktori?
- Lord Pomfret, Ebel Jakstein - Hofmanov glas je iznenada dobio na otrini. - Zar su vam zaista
potrebni svi ovi podaci? Samo zbog sluaja Nestalog svetenika"?
Otac je odmahnuo glavom, izgledalo je kao da mu je zaista ao. - To je ista znatielja. Sluaj
nestalog svetenika" me je doveo u hotel Bertram", ali sam tamo... pa, tamo sam postao znatieljan,
znate na ta mislim. Jedna stvar povlai drugu, zar ne?
- Pretpostavljam da se to deava. A sada - nasmeio se - da li je vaa znatielja zadovoljena?
- Najbolje je doi na sam izvor, kada je re o informacijama, zar ne? - ree blago Otac. Ustao
je sa stolice. - Ima samo jo jedna sitnica koja me zanima... ali sumnjam da ete to hteti da mi kaete.
- Da? - glas gospodina Hofmana je bio oprezan.
- Gde hotel Bertram" nalazi svoju poslugu? Divna je! Onaj, kako se zove... Henri. Onaj koji
izgleda kao vojvoda ili biskup, ukratko, onaj koji slui aj i muffine"... najdivnije muffine",
nezaboravno iskustvo!
- Sviaju vam se muffini" sa mnogo maslaca, zar ne? - pogled gospodina Hofmana se s
negodovanjem zaustavi na Oevoj krupnoj pojavi.
l o se i vidi - ree Otac. - Pa, neu vas vie zadravati. Sigurno ste mnogo zauzeti preprodajom i
slinim.
~ On, ponaate se kao da se ne razumete u posao. Ne, nisam pre-zet. Ja ne dozvoljavam da me
poslovi zague. Imam malo prohte-. ; lvlm Jednostavno i u miru, uzgajam rue, u krugu porodice ko-
JJ sam neizmerno odan.
- vui idealno - voleo bih da mogu tako da ivim. Gospodin Hofman ustade sa smekom i prui
Ocu ruku. ~ Nadam se da CMC hr7n nai svos nestalog svetenika.
142
Agata Kristi
143
- Oh, to je ve reeno. ao mi je to nisam bio jasniji. Nali smo ga... pravo razoaranje. Imao
je saobraajnu nesreu, kontuzija, nita naroito.
Na vratima, otac se jo jednom okrenu.
- Uzgred, da li je ledi Sedvik jedan od direktora vae firme?
- Ledi Sedvik? - Hofmanu je trebalo neko vreme. - Ne, zato bi bila?
- Tako, svata se pria. Ona je, znai, samo deoniar?
- Pa... da.
- E, pa, dovidcnja i mnogo vam hvala, gospodine Hofman. Otac je odjurio u Jard, pravo do
pomonika komesara.
- Braa Hofman stoje finansijski iza hotela Bertram".
- ta? Oni lopovi? - zaudi se ser Ronald.
- Upravo oni.
- Drali su to u velikoj tajnosti.
- Da... a Robertu Hofmanu se ni najmanje nije svidelo to smo to otkrili. To je za njega bio mali
udarac.
- ta je rekao?
- Oh, sve smo to izveli vrlo formalno i pristojno. Pokuao je, naravno ne suvie oigledno, da
otkrije ko mi je to rekao.
- Nisi ga zaduio tom informacijom, nadam se?
- Nije mi bilo ni na kraj pameti.
- Kakav si izgovor naao za tu posetu?
- Nikakav - jednostavno odvrati Otac.
- Zar mu to nije bilo udno?
- Oh, verujem da jeste. Ali takav nain mi je najvie pogodovao, ser.
- Ako iza ovoga stoje Hofmanovi, to objanjava mnoge stvari. Oni nikada nisu bili upleteni u
neto nezakonito, a, to ne! Oni ne ogra-
Hotel Bertram
- Vilhelm vodi sve bankarske transakcije u vajearskoj. On je bio sa onim poznatim bandama
koje su se neposredno posle rata bavile krijumarenjem valute. Mi smo to znali, ali nismo mogli nita
da dokaemo. Ova dva brata rade sa velikim koliinama novca, koriste ga za sve mogue poduhvate...
Neki od njih su zakoniti, a ostali... Ali su oni vrlo opezni. poznaju sve trikove u svom zanatu. Robert
je kao trgovac dijamantima uvek na granici zakona, ali to sve zajedno stvara zaista uzbudljivu sliku:
dijamanti, banke, nekretnine... klubovi, kancerarijske zgrade, restorani, hoteli... i sve to prividno
poseduje neko drugi.
 - Da li verujete da je Hofman organizator ovih napada i pljaki?
- Ne, ubeden sam da se ova dvojica bave samo finansijskim problemima. Onoga ko tebe zanima
e morati drugde da trai. Negde punom parom radi jedan prvoklasan mozak. Za njim treba tragati.
20
Te veeri je na London iznenada pala gusta magla. Skreui u Pond Strit, glavni inspektor Dejvi
je morao da podigne kragnu svog jesenjeg kaputa. etao je lagano, naizgled besciljno, kao da je
udubljen u svoje misli. Meutim, onima koji suja poznavali odmah bi bilo jasno da mu mozak itekako
napeto radi. unjao se kao maka koja vreba plen.
Ulica Pond Stnta je bila neobino tiha. Vozila skoro da i nije bilo. Magla, u poetku rastrgana,
sada se opet zgusnula. Buka od saobraaja s Park Linea je postajala sve slabija. Veina autobusa je
prestala da se kree, samo bi povremeno po neka privatna kola prola s odlunim optimizmom.
Glavni inspektor Dejv je uao u lepu uliicu, stigao do kraja i vratio se nazad. Proao je ponovo
istim putem, prividno bez odreene namere, ali samo prividno. Njegovo maje unja-
Agata Krixti
nje ga je zapravo vodilo u krug oko jedne odreene zgrade. Tano je prouio ono to je okruuje
sa istoka, sa zapada, s juga i severa. Pregledao je kola parkirana u sporednoj ulici, kao i ona koja su
stajala u slepoj ulici. Posebno je paljivo obiao dvorite zgrade. Sada je opet bio na ulici. Tu su ga
jedna kola posebno zanimala. Napuio je usne i tiho rekao: - Opet si ovde, lepotice. - Proverio je
registraciju i klimnuo glavom. - Veeras si opet FAN 2266, je li? - Sagnuo se i ne-no prstima preao
preko tablice, zatim je zadovoljno jo jednom klimnuo glavom. - Dobar posao - ree u sebi.
Nastavio je da seta i, skrenuvi desno, opet se naao u Pond Stri-tu, na pedesetak metara od
ulaza u hotel Bertram". Tu se zaustavio, i ovog puta zbog trkakih kola.
- I ti si lepotica - ree glavni inspektor Dejvi. - Tvoj broj je isti kao i kad sam te video proli
put. Mogao bih da se kladim da se tvoja registracija nikada ne menja. A to bi trebalo da znai... -
prekinuo se - ili moda ne bi? Pogledao je gore, tamo gde je trebalo da se nalazi nebo. - Magla
postaje sve gua - ree za sebe.
Pred ulazom u hotel je stajao vratar, Irac, i snano trljao ruke kako bi ih malo zagrejao. Glavni
inspektor Dejvi mu je poeleo dobro vee.
- Dobro vee, gospodine. Gadna no.
- Siguran sam da veeras niko nee izai iz kue, ako ne mora. Vrata na okretanje se tog trenutka
otvore i na stepenicama se nesigurno zaustavi starija ena.
- elite li taksi, gospoo?
- Oh, boe. Htela sam da proetam.
- Ne bih to uinio da sam na vaem mestu, gospodo. Ova magla je zaista odvratna. ak ni sa
taksijem nee biti ba jednostavno.
- Mislite li da moete da mi naete taksi? - upita gospoa sumnjiavo.
Hotel Bertram
145
- Uiniu sve to mogu. Vratite se vi samo lepo u hotel, da se ne smrznete, ja u vam ve javiti
kada ga naen. - Zatim mu glas dobi uverljiv ton. - Ako ne morate, bolje da uopte ne izlazite,
gospoo.
- Oh, moda ste u pravu. Ali ekaju me prijatelji u elziju. I sama ne znam. Na povratku e biti
jo gore. ta vi mislite?
Majki Dorman nastavi da je briljivo ubeuje:
- Da sam na vaem mestu, gospoo - ree- ja bih se vratio u hotel i telefonirao prijateljima.
Nije to za gospou vaih godina, da bude napolju po ovoj magli.
- Da... u stvari... pa, moda ste u pravu. Vratila se nazad u hotel.
- Moram da pazim na njih - objanjavao je Majki Dorman Ocu. - Ovoj bi iza prvog ugla ukrali
torbicu. Izlaziti po ovoj magli i lutati ulicama po elziju ili gde se ve uputila!
- Vidim da imate mnogo iskustva sa starijim damama - ree Dejvi.
- Sasvim dovoljno. Ovo mesto im je kao draga kua, neka im je Bog u pomoi. A vi,
gospodine? Da H ste hteli taksi?
- Sumnjam da biste ga nali - ree Otac - nisam nijednog video veeras. A nije ni udo po ovoj
maglutini.
- Nema problema. Imam ja tu jedno mesto iza ugla, gde se vozai parkiraju, unutra se greju i
gucnu po koju za zagrevanje.
- Nee mi trebati taksi - konano e Otac s uzdahom. Pokazao je palcem na hotel Bertram". -
Moram unutra, Imam posla.
- Svarno? Jo se bakete sa onim nestalim svetenikom?
- Ne, njega smo pronali.
- Pronali ste ga? - ovek je znatieljno gledao u njega. - Gde ste ga pronali?
- Lutao je uokolo sa kontuzijom, posle saobraajne nesree.
146
Agata Kristi
Hotel Bertram
147
- Ah, to se i moglo oekivati. Prelazio je put neoprezno, ha?
- Tako neto.
Klimnuo je glavom u znak pozdrava i uao u hotel.
U predvorju veeras nije bilo mnogo ljudi. Spazio je pored kamina gospoicu Merpl, a i
gospoica Merpl je videla njega, meutim niim nije pokazivala da ga je prepoznala. Krenuo je na
recepciju. Gospoica orin je, kao i obino, sreivala svoje knjige. Ocu se uini da se malo
uznemirila kada ga je ugledala. Reakcija je bila skoro ne-primetna, ali Ocu nije mogla da promakne.
- Vi me se seate, gospoice orin? - pitao je i dodao: - Bio sam ovde pre neki dan.
- Naravno da vas se seam, glavni inspektore. Ima li jo neto to biste eleli da znate? Moda
elite da razgovarate sa gospodinom Hamfrisom?
- Ne, hvala, mislim da nee biti potrebno. Samo bih jo jednom hteo da pogledam vau knjigu
gostiju, ako nemate nita protiv?
- Ali, svakako, samo izvolite - dodala mu je knjigu.
Otvorio ju je i polako pregledao stranicu po stranicu. Gospoici orin se uini da trai neko
odreeno ime. Meutim, varala se. Otac je imao jedan trik koji je davno nauio i upornim vebanjem
razvio do pravog umea. Pamtio je imena i adrese fotografskom tanou, a tako zapameni podaci bi
mu ostajali u seanju po dvadeset i etiri ili ak etrdeset osam sati. Odmahnuo je glavom zatvarajui
knjigu.
- Kanonik Penifadr verovatno jo nije bio ovde? - upita obinim glasom.
- Kanonik Penifadr?
- Ne znate da su ga pronali?
- Negde u nekom selu. Izgleda da je imao saobraajnu nesreu. Nisu obavestili policiju. Neki
Dobri Samarianin ga je jednostavno pokupio i negovao.
- Oh, drago mi je. Zaista mi je drago. Bila sam zabrinuta zbog njega.
 - I njegovi prijatelji takoe - ree Otac. - Ba sam hteo da vidim da li je jedan od njih odseo
ovde kod vas. Arhiakon... ne mogu da se setim kako se zove, ali kada bih video napisano setio bih
se.
- Tomlinson - pokuala je da bude predusretljiva gospoica orin. - On sledee nedelje dolazi
iz Salzburija.
- Ne, nije Tomlinson. Ali nije vano. - Okrenuo se prema predvorju.
Veeras je bilo nekako tiho. Jedan sredoveni ovek asketskog izgleda je itao neki gusto kucani
tekst i povremeno se smekao s kiselim zadovoljstvom, vrljajui po marginama neitke komentare.
Tu su bila jo dva starija para koja su, zahvaljujui dugom branom stau, izgubila potrebu da
razmenjuju misli. Tu i tamo su sede-le grupice gostiju ivo raspravljajui o vremenu, pitajui se
zabrinuto kako e oni i njihove porodice stii tamo gde moraju.
- ...ja sam nazvao Suzan i zamolio je da ne dolazi kolima... To je suvie opasno po ovoj magli.
- Kau da je u Midlensu magla reda...
Glavni inspektor Dejvi je uhvatio u prolazu ove komentare. Bez urbe i kao sluajno stigao je do
svog cilja. Gospoica Merpl je se-dela uz vatru i pratila njegovo napredovanje.
- Gospoice Merpl, jo ste ovde? Drago mi je to vas ponovo vidim.
- Sutra odlazim - odgovori gospoica Merpl.
To se nesumnjivo i videlo iz njenog ponaanja. Sedela je ukoe-
nn
Ha su ini
148
Agata Kristi
Hotel Bertram
149
gore u sobi stvari ve spremljene, sve osim toaletnog pribora i spava-ice, to e spremiti tek
sutra ujutro.
- Ovo je kraj mog dvonedeljnog odmora - objasnila je.
- Nadam se da vam je bilo lepo? Gospoica Merpl nije odmah odgovorila.
- U neku ruku... da - Zastala je.
- Ali...?
- Teko je objasniti ta mislim...
- Zar niste preblizu vatre? Ovde je prilino vrue. Zar se ne biste radije premestili... tamo u
oak, moda?
Gospoica Merpl je pogledala predloeni ugao, pa onda glavnog inspektora Dejva, u ree:
- U pravu ste.
Pomogao joj je da ustane, poneo joj torbicu i knjigu i smestio se u mirni ugao koji je bio
odabrao.
- Sve u redu?
- Potpuno u redu.
- Znate li zbog ega sam ovo predloio?
- Mislili ste, vrlo ljubazno, da je za mene prevrue uz kamin. Osim toga - doda - ovde niko ne
moe da nas uje.
- ta imate da mi kaete, gospoice Merpl?
- Ne znam ta vas je navelo na to da imam neto da vam kaem?
- Izgledali ste kao... Video sam to na vama.
 - Izvmjavam se to sam to toliko jasno pokazala, nije mi to bila namera.
- Dakle, ta je bilo?
- Ne znam da li sam dobro postupila. Morate da mi verujete, inspektore, da ne volim da se
meam. Izrazito sam protiv toga. Mea-
- Tako je to, znai. Potpuno vas razumem. Mora da vam to zadaje velike probleme.
- Ponekad gleda ljude kako rade neto to se tebi ini nerazumnim... ak i opasnim. Meutim,
ima li iko pravo da se uplie? Smatram da nema.
- Da li je re o kanoniku Penifadru?
- Kanonik Penifadr? - gospoica Merpl je bila vrlo iznenaena. - Oh, ne. Ne zaboga, ovo nema
nikakve veze sa njim. Tie se... de-
vojke.
- Znai u pitanju je devojka. A ja sam mislio da mogu neto da
pomognem.
- Ne znam - ree gospoica Merpl - nisam dovoljno pametna.
Ali sam vrlo zabrinuta.
Otac je nije pourivao. Sedeo je tu onako velik, umirujueg i priglupog izgleda. Dao joj je
vremena. Ona je bila pokazala dobru volju da mu pomogne, sada je bio red na njemu. Bio je spreman
da joj vrati uslugu. Nije ga, dodue, problem zanimao. Ali, s druge strane, nikad se ne zna.
- ovek ita po novinama - ree gospoica Merpl tihim, jasnim glasom - izvetaje sa suenja
mladim ljudima, deci, ili devojkama, kojima je potrebna nega i zatita". To je najverovatnije samo
pravni izraz, ali to moe da ima i pravo znaenje.
- Smatrate da su devojci, koju ste spomenuli, potrebne briga i zatita?
- Da. Upravo tako.
- Sama na svetu? Nema nikog?
- Ah ne, nije - ree gospoica Merpl. - Ba suprotno, moglo bi se rei. Ona prividno ima svu
moguu negu i zatitu.
Hotel Bertram
- Bila j'e ovde u hotelu s gospoicom Karpenter, mislim. Pregledala sam knjigu gostiju da
vidim kako se zove. Ime joj je Elvira Blejk.
Otac je brzo pogleda s izrazom interesovanja.
- Ona je vrlo zgodna devojka. Vrlo mlada, vrlo, kako rekoh, zatiena. Staratelj joj je pukovnik
Laskomb, vrlo fin gospodin, stariji, naravno. Izgleda veoma naivno.
- Devojka ili staratelj?
- Mislila sam na staratelja - ree gospoica Merpl. - Za devoj-ku ne znam. Ali sam sigurna da
je u opasnosti. Potpuno sluajno sam je videla u Beatris Parku. Pila je aj sa jednim mukarcem.
- Ah, tako znai! - ree Otac. - Nepoeljan za mua, pretpostavljam. Bitanga ili tako neto?
- Vremean mladi - nastavi gospoica Merpl. - Nije vie mlad. Blizu trideset, pripada onoj
vrsti mukaraca koja ene neodoljivo privlai, ali lice mu odaje loeg oveka. Okrutno je, pravo lice
grabljivice.
- Moda ipak nije tako lo kao to izgleda - teio ju je Otac.
- I gori je nego to izgleda, u to sam ubeena. Vozi velika sportska kola.
Otac brzo upita:
- Sportska kola?
- Da. Jednom ili dva puta sam ih videla ispred hotela.
- Sigurno niste zapamtili registraciju?
 - Jesam. FAN 2266. Jedna moja roaka muca - objasni gospoica Merpl. - To me je podsetilo.
Otac je bio zbunjen.
- Znate li ko je on? - pitala je gospoica Merpl.
- Znam - ree polagano Otac. - Pola Francuz pola Poljak. Poznati voza na trkama, bio je pre tri
godine prvak sveta. Zove se La-dislav Malinovski. Neka vaa zapaanja o njemu su sasvim tana.
Bije ga lo glas kada je re o enama. To rnoK -
757
no drutvo za mladu devojku. Ali u takvim stvarima je teko bilo ta uiniti. Pretpostavljam da
se tajno sastaju, je li tako?
- Oh, naravno - potvrdi gospoica Merpl.
- Da li ste razgovarali sa njenim starateljem?
- Ne poznajem ga lino. Ne bih elela da pomisli kako sam od onih to ire traeve. Pitam se ne
biste li vi mogli neto da uinite.
- Mogao bih da pokuam - pristade Otac. - Usput, mislim da e vam biti drago da ujete, va
prijatelj, kanonik Penifadr, je pronaen.
- Zaista! - gospoica Merpl je ivnula. - Gde?
- U Milton St. Donu.
- Neverovatno. ta je tamo radio? Da li on zna?
- Navodno je... - glavni inspektor Dejvi posebno naglasi tu re - doiveo saobraajnu nesreu.
- Kakvu saobraajnu nesreu?
- Sruila su ga nekakva kola... ima kontuziju... druga mogunost je... udarac po glavi.
- Da, razumem - ree gospoica Merpl. - Ali zar on to sam ne zna?
- On tvrdi... - re je opet bila naglaena - da nita ne zna.
- Prilino neobino.
Poslednje to pamti je vonja taksijem na terminal u Kensing-
Gospoica Merpl je zbunjeno odmahivala glavom.
- Znam da se to kod kontuzije dogaa... - mrmljala je pred sebe. - Zar nita nije rekao...
korisno?
- Mrmljao je neto o zidovima Jerihona.
- Isus? - pokuavala je gospoica Merpl - ili arheologija?... ili... secam se jedne stare drame...
mislim da je autor Sutro.
- Ove nedelje u bioskopu Doumont, u Kromvel Roudu, igra film Zidovi Jpriii^" - ,- ~

tonu.
152
Agata Kristi
Gospoica Merpl ga je gledala podozrivo.
- Ako je gledao taj film, izaao je oko jedanaest i vratio se u hotel... ali u to doba bi ga videli...
to je moralo biti mnogo pre ponoi.
- Ako je, meutim, seo na pogrean autobus - pogaala je gospoica Merpl.
- Recimo da je ovamo stigao posle ponoi. Mogao je da se popne do svoje sobe a da ga niko ne
vidi. Ali ta se onda posle dogodilo... i zato je u tri posle ponoi ponovo izaao napolje?
Gospoica Merpl je traila reci.
- Jedino to mi ovoga trenutka pada na pamet to je... Oh! Poskoila je sa stolice jer se sa ulice
zauo otar prasak.
 - Auspuh automobila - ree, umirujui je, Otac.
- Izvinite to sam tako nervozna. Veeras imam oseaj da e se neto dogoditi.
- ta bi moglo da se dogodi? Mislim da nemate razloga za zabrinutost.
- Nikad nisam volela maglu.
- Hteo sam da vam kaem - poe glavni inspektor Dejvi - da ste mi mnogo pomogli. Stvari koje
ste vi ovde primetili... sitnice... sada su dobile odreeno znaenje.
- Znai, ipak je bilo neto sumnjivo u ovom hotelu.
- Sve je ovde sumnjivo. Gospoica Merpl je uzdahnula.
- U poetku se sve inilo tako divnim... sve je bilo nepromenje-no, znate... kao da si se vratio u
prolost... u prolost koja ti je veoma draga.
Zastala je.
- Ali to, u stvari nije dobro. Shvatila sam (a verujem da sam to i pre znala) da povratka nema,
da ne treba ni ookuavati da se vrati-
Hotel Bertram
153
te unazad... da je sutina ivota da se ide uvek napred. ivo je zapravo jednosmerna ulica, zar
ne?
- Neto slino - sloio se Otac.
- Seam se - zapoe gospoica Merpl, udaljujui se, po starom obiaju, od teme - seam se
kada sam sa majkom i bakom bila u Parizu. Pile smo aj u hotelu Eliz. Tada moja baka, osvrui se
oko sebe, iznenada ree: Klaro, mislim da sam ovde jedina sa kapicom." Bila je to iva istina! Kad
se vratila kui skupila je sve svoje stare kapice i ogrtae s naivenim ukrasima i nekome ih je
poklonila...
- Verovatno nekom dobrotvornom drutvu? - pitao je Otac sa simpatijom.
- Oh, ne. Tamo nisu hteli da ih uzmu. Poslala ih je jednoj glumakoj trupi. Njima je dobro
dolo. - Gospoica Merpl je opet uhvatila izgubljenu nit. - Ali ekajte, gde smo ono stali...?
- Priali ste o svojim utiscima odavde.
- Da. Izgledalo je kao da je sve u najboljem redu, meutim... Tu je bila itava zbrka... pravi
ljudi i oni koji to nisu, i svi su izmeani. Nisam uvek mogla da ih razlikujem.
- Kako to mislite pravi" i oni koji to nisu"?
- Pa, bilo je, na primer, oficira u penziji ali je bilo i onih koji su izgledali kao oficiri u penziji,
ali nikada nisu bili u vojsci. Bilo je zatim i svetenika, koji to nisu bili, pa kapetana i admirala koji
nisu ni videli more. Recimo, na primer, moja prijateljica Selina Hezi, ko-
mnogo dri do toga da prepozna sve svoje prijatelje i poznanike,
Vr esto zna da se prevari. esto se deavalo da ljudi koje je pre-
Poznala nisu uopte oni za koje ih je ona smatrala. Mene je to u po-
u zabavljalo. Ali se to deavalo malo preesto. I tako... poela sam
se pitam... ak i Rous, sobarica, ... bila je tako simpatina... ali sam knna^n ; .. _:.. ._ _ ~ , ,
154
Agata Kristi
Hotel Bertram
155
- Ako vas zanima, ona je biva glumica, vrlo dobra karakterna glumica. Ovde zarauje mnogo
vie nego u pozoritu.
- Ali zbog ega sve to?
 - To je uglavnom dekor. A moda ima i drugih razloga.
- Drago mi je to odlazim - ree gospoica Mcrpl, lako se trg-nuvi - pr nego to se neto
dogodi.
Glavni inspektor Dejvi je gledao u staru gospodu sa zanimanjem.
- Ali ta, zaboga, oekujete da e da se dogodi?
- Nekakvo zlo - odvrati ona.
- Zlo je vrlo teka re...
- Mislite li da je suvie patetina? Ali ja imam neko iskustvo. ini mi se da sam prilino esto
nailazila na ubistva.
- Ubistva? - glavni inspektor Dejvi odmahne glavom. - Sumnjam da bi moglo da se dogodi
ubistvo. Nadamo se da emo pohvatati nekoliko vrhunskih kriminalaca, to je sve...
- To, naravno, nije isto. Ubistvo... elja za ubijanjem... to je neto sasvim drugo. To je... kako
bih rekla... to je protiv bojih zakona.
Otac je, smirujui je odmahivao glavom.
- Nee biti nikakvog ubistva - ree.
Otar prasak, glasniji od prethodnog, dopro je sa ulice. Sledio je enski vrisak i jo jedan
pucanj.
Glavni inspektor Dejvi je skoio na noge brzinom zauujuom za tako krupnog oveka. U asu
je bio na ulici.
Maglu je probijao enski vrisak s prizvukom uasa. Glavni inspektor Dejvi je trao niz Pond
Strit u pravcu zvuka. Kroz maglu je
nazirao enska siliiptn
ni nm->8
gao do nje. ena je na sebi imala dugaak svetao krzneni kaput, a sa obe strane lica joj se
sputala sjajna plava kosa. Na trenutak mu se uini da ju je prepoznao, ali je odmah potom shvatio da
se prevario. Bila je skoro devojica. Pred njom je na zemlji lealo isprueno telo u uniformi. Glavni
inspektor Dejvi je u njemu prepoznao Majkla Dormana.
Kad se pribliio devojci, ona se grevito uhvati za njega i poe da muca neto skroz
nerazgovetno.
- Neko je pokuao da me ubije... Neko je pucao na mene... Da nije bilo njega... - pokazala je na
nepominu priliku na zemlji. - Stao je pred mene... a onda su opet pucali... i on je pao. Spasao mi je
ivot. Mora da je teko ranjen.
Glavni inspektor Dejvi se spustio na kolena i izvukao depnu lampu. Visoki Irac je pao kao
vojnik. Na levoj strani uniforme se vi-dela vlana mrlja, koja se polako sve vie irila. Dejvi mu
podie kapke i pogleda beonjau. Potom se uspravi.
- Dobro je dobio - ree. Devojka je prodorno vrisnula.
- Zar je mrtav! Oh, ne, ne! Ne moe biti mrtav".
- Ko je pucao u vas?
- Ne znam... kola sam upravo ostavila tu iza ugla... i samo to sam krenula prema hotelu
Bertram" odjeknuo je pucanj.., i metak mi Je prozujao pored glave a onda... je on... vratar hotela...
dojurio i gurnuo me iza sebe, a onda je doao drugi hitac... mislim... da se, ko god on bio, skrivao na
onom mestu tamo.
Glavni inspektor Dejvi je pogledao za ispruenom rukom. Na toj strani hotela se nalazilo staro
dvorite u koje se sputalo preko neko-''ko stepenica. Nekada se ovuda prolazilo do dubrita. Sada se
nije vi-se koristilo kao ulaz, ali je moglo dobro da poslui kao skrovite.
 - Da li ste 30 videli?
156
Agata Kristi
- Nisam mogla da ga vidim. Projurio je pored mene kao senka. Ova magla je toliko gusta ...
Dejvi je potvrdio.
Dcvojka je poela histerino da jeca.
- Ali zato su pucali na mene? Zato bi mene neko pokuavao da ubije? To je ve drugi put. Ne
shvatam... zato?
Obgrlivi jednom rukom devojku, glavni inspektor Dejvi je drugom rukom traio neto po depu.
Onda se kroz maglu zaue prodorni zvui policajske pitaljke.
III
U predvorju hotela Bertram" gospoica orin je naglo podigla svoj pogled sa posla. Neki od
gostiju su takoe podigli glave. Stariji i oni sa slabijim sluhom nita nisu primetili. Henri, koji je ba
u tom momentu pred gosta stavljao au konjaka, zastao je sa rukom u va-zduhu. Gospoica Merpl se
nagla napred drei se vrsto za naslon svoje stolice.
- Saobraajna nesrea - ree odluno admiral u penziji. - Kola su se sudarila u magli.
Vrata na okretanje se otvore i na njima se pojavi ogroman policajac.
Pridravao je devojku u svetio krznenom kaputu. Izgledalo je kao da se ona jedva dri na
nogama. Policajac je zbunjenim pogledom po~ traio pomo.
Gospoica orin je ustala i pola prema njima. Meutim, u tom trenutku se spustio lift i iz njega
je izala visoka enska prilika. Spa-zivi je, devojka se otrgne od policajca i mahnito, preko
predvorja, pojuri k njoj.
/57
_ Majko - uzviknu. - Oh majko,... - i baci se jecajui u naru-Bez Sedvik.
l, .. 21
Glavni inspektor Dejv se smestio na stolicu i zagledao se u dve ene pred sobom. Bese prola
pono. Policija je ve bila otila. Doktori i tehniari su obavili svoj posao, kola hitne pomoi su
odvezla te-lo; i sada se sve svelo na ovu prostoriju koju je hotel Bertram" stavio na raspolaganje
Zakonu. Glavni inspektor Dejvi je sedeo sa jedne strane, a Bez Sedvik i Elvira sa druge strane stola.
Jedan policajac je neupadljivo sedeo uz zid piui zapisnik. Narednik Vadel se smestio pored vrata.
Otac je zamiljeno posmatrao majku i ker. Bese medu njima, pri-metio je, prilino povrne
slinosti. Postalo mu je jasno zato je u magli Elviru pomeao sa Bez Sedvik. Ali izbliza gledano,
vie od slinosti upadala je u oi velika razlika medu njima. Osim boje kose i GIJU, zapravo i nisu
imale druge slinosti. Dejvi ipak nije mogao da se otme utisku da pred sobom ima pozitiv i negativ
iste linosti. Kod ez Sedvik sve je bilo pozitivno. Njena vitalnost i energija kao i njena magina
privlanost. Divio se njenoj hrabrosti i akcijama; itajui nedeljne novine, govorio bi: Ovaj put se
nee izvui", a ona bi se Uvek izvukla! Mislio bi da nee stii do cilja, a ona bi stizala. Poseb-mu se
sviala njena neunitivost. Preivela je avionsku i nekoliko tomobilskih nesrea, dva puta je veoma
nezgodno pala sa konja, ali Posle svega toga ona je bila jo tu. Treptava i puna ivota, linost ^JU ni
na trenutak ne moe da zanemari. U mislima joj je skidao lr' Jednog dana e, naravno, doiveti
neuspeh. Ovakvim zaaranim
158
Agata Kristi
ivotom se moglo iveti samo odreeno vreme, a onda... Pogled mu s majke prede na ker.
Kod Elvire Blejk sve je, meutim, bilo skriveno. Bez Sedvik se nametala ivotu. Ali Elvira je
to izvodila na dragi nain. Ona se pokorava", mislio je, posluna je". Ona se smeka sa
odobravanjem, ali vam izmie iz ruku. Podmukla je", ree u sebi, procenjujui tu injenicu. To je,
verujem, jedini nain da opstane". Ona nije umela da bude drska i da se nametne. Zbog toga oni koji
su se starali o njoj nisu ni sanjali na ta je sve spremna.
Pitao se zato se vraala kroz onu maglu onako kasno uvce. Planirao je da je to i pita. Bio je
ubeen da odgovor koji e dobiti nee biti pravi. Na taj nain se, mislio je, sirotica brani. Da li je
ovde dola da bi pronala majku? Bilo je mogue, ali je on u to sumnjao. Setio se velikih sportskih
kola, tu iza ugla hotela... kola ija je registracija bila FAN 2266. Ladislav Malinovski mora da je
negde u blizini.
- Pa - obrati se Otac Elviri svojim najblaim i najoinskijim glasom - pa, i kako se sada
oseate?
- Sasvim mi je dobro - odvrati Elvira.
- Izvrsno. Hteo bih da vam postavim nekoliko pitanja, ako mislite da moete da izdrite - jer,
znate, vreme je u ovakvim situacijama veoma bitan faktor. Na vas su pucali dva puta i jedan ovek je
ubijen. Nama valja znati to vie o osobi koja ga je ubila.
- Rei u vam ta znam, ali sve se tako brzo odigralo. Ona magla... Ja nemam pojma ko bi to
mogao da bude... ili pak kako je izgledao.
- Kaete da je to ve drugi put kako neko pokuava da vas ubije. Znai da vam se neto slino
ve desilo ranije?
- Zar sam tako neto rekla? Ne seam se. - Neprijatno se ogledala. - Ne verujem da sam to
rekla.
- Ali Jeste - iinnrnn e- Cltac
Hotel Bertram
159
- Verovatno sam bila... pala u histeriju.
- Ne - Otac nastavi - uveravam vas da niste. Mislim da ste rekli ba ono to ste mislili.
- Moda sam neto uobrazila - ree Elvira. Nije gledala u njega. Bez Sedvik se pokrene i
mirno ree:
- Bolje je da mu kae, Elvira.
Elvira baci kratak, nesiguran pogled na majku.
- Ne treba da se plaite, mi u policiji vrlo dobro znamo da de-vojke ne kau sve majci ili
staratelju. Mi to ne uzimamo toliko ozbiljno, ali moramo da znamo o emu je re, jer shvatate, to
moe biti
odluujue.
- Da li je to bilo u Italiji? - pitala je Bez Sedvik.
- Da - odgovori Elvira. Otac upita:
- Tamo ste bili u internatu, zar ne?
- Da. Bila sam kod grofice Martincli. Bilo nas je dvadesetak.
- I verujete da je neko hteo da vas ubije. Kako se to dogodilo?
- Dobila sam bila veliku kutiju sa slatkiima. Nala sam na njoj kanu. Kitnjastim italijanskim
rukopisom je stajalo napisano Za naj-lepu", uobiajene stvari, znate. Moje prijateljice i ja smo se
smejale i pitale smo se ko bi to mogao da bude ...
- Da li je stiglo potom?
- Ne. Ne, nije moglo da doe potom. Jednostavno sam ga nala u sobi. Neko ga je doneo tu.
- Ah, pretpostavljam da su potplatili nekoga od osoblja. Treba li da zakljuim da grofici, kako
ste rekli da se zvala, niste nita o tome rekli?
Slabi smeak joj se pojavi na licu:
- Ne. Ne. Sigurno da nismo. Otvorile smo kutiju. Bila je puna HivnJVi Knrr,Kr,no hila ih ip
svih vrsta, ali su meni najdrae bile oko-
160
Agata Kristi
ladne sa ueerenom ljubiicom na vrhu. Naravno, odmah sam pojela nekoliko. Posle mi je te
noi pozlilo. Nisam posumnjala na bombone, mislila sam da sam za veeru neto pojela.
- Da li se jo neko loe oseao?
- Nije, samo ja, ali mi je to naredni dan prolo. Onda sam posle dva dana pojela opet jednu
bombonu i sve se ponovilo. Onda smo Bridit i ja pregledale bombone i izgledalo je kao da su oni sa
ljubiicom na vrhu naknadno punjeni. Tako sam pomislila da je u njih neko stavio otrov.
- Niko drugi nije bio bolestan?
- Ne.
- Znai da niko drugi nije jeo bombone s Ijubiicama?
- Mislim da nije. Bombone su, znate, bile poklonjene meni, a sve devojke su znale da volim one
sa ljubiicom i ostavile su ih meni.
- Momak je dosta rizikovao - ree Otac. - Mogli ste svi da se otrujete.
- Ovo je apsurdno - ubaci ledi Sedvik otro. - Potpuno apsurdno! Nikad nisam ula neto
neverovatnije.
Glavni inspektor Dejvi ju je uutkao laganim pokretom ruke.
- Molim vas - ree, a zatim se vrati Elviri. - Pa, gospoice Blejk, nailazim da je ovo vrlo
zanimljivo. Zar ni tada niste nita rekli grofici?
- Oh, ne nismo. Ona bi oko toga napravila itavu frku.
- Sta ste uradili sa bombonama?
- Bacile smo ih - odvrati Elvira. - Bile su divne, teta - doda-de sa aljenjem.
- Niste pokuali da otkrijete ko ih je poslao? Elvira se zbunila.
- Da? - upitao je glavni inspektor Dejvi raspoloeno. - A ko je
Gvido?
- Oh, Gvido... - Elvira je zastala. Pogledala je majku.
- Ne budi glupa - ree joj Bez Sedvik. - Reci glavnom inspektoru Dejvu sve o Gvidu, ko god
bio. Svaka devojka u tvojim godinama ima nekog Gvida. Srela si ga u Italiji, zar ne?
- Da. Kada su nas vodili u pozorite. On mi se prvi obratio. Bio je simpatian i veoma zgodan.
Viala sam ga ponekad kad smo ile na predavanja. Slao bi mi poruke.
- I pretpostavljam - doda Bez Sedvik - da si izmiljala pregrt lai i organizovala s
prijateljicama izlaske da biste se mogli viati. Da
li je tako?
Elviri je, izgleda, laknulo.
- Da. Bridit i ja bismo izlazile zajedno, a Gvido bi ponekad
uspeo ...
- Kako se preivao? - prekine je Otac.
- Ne znam, nikada mi nije rekao. Glavni inspektor se smekao.
- Ne elite da nam ga kaete? Nije vano. Kladim se da emo ga lako pronai, ako nam to bude
potrebno. Ali zato mislite da bi vas taj mladi, koji je po svemu sudei bio zaljubljen u vas, pokuao
ubiti?
 - Oh, zato to je uvek pretio. Znate, ponekad bismo se posvaali. Dovodio je sa sobom
prijatelje, a ja sam se pretvarala da mi se sviaju vie od njega i on bi zbog toga poludeo. Govorio je
da pazim ta radim. Da ne mogu samo tako da ga ostavim. Da e me ubiti ako ga izneverim. Izgledao
mi je toliko patetino. - Elvira se neoekivano nasmei. - Ali je sve to bilo prilino zabavno. Nisam
vero-vala da to misli ozbiljno.
162
Agala Kristi
Hotel Bertram
163
- Ali - ree glavni inspektor Dejvi - ne mogu da poverujem da bi vam ovakav mladi poslao
otrovne bombone.
- I ja sumnjam u to - priznala je Elvira. - Ali mora da je bio on, jer ne znam ko bi drugi mogao
da bude. Svojevremeno me je to prilino zabrinjavalo. A kada sam se vratila ovamo dobila sam
poruku... Zastala je.
- Kakvu poruku?
- Stigla je u koverti, slova su bila otkucana na maini. Pisalo je: uvaj se. Neko eli da te
ubije."
Glavni inspektor Dejvi malo nabra elo.
- Zaista, veoma zanimljivo. Zaista zanimljivo. I vi ste se tada zabrinuli? Uplaili ste se?
- Da, poela sam da razmiljam... ko bi to mogao da bude. Zato neko pokuava da me ubije.
Zato sam pokuala da saznam da li sam zaista bogata.
- Nastavite.
- A pre neki dan, ovde u Londonu, dogodilo se neto strano. ekala sam na stanici podzemne
eleznice, oko mene je bilo mnogo ljudi. Uinilo mi se da je neko pokuao da me gurne dole na ine.
- Drago moje dete - prekine je Bez Sedvik. - Nemoj da izmi-
Otac ju je ponovo uutkao rukom.
- Da - Elvira e izvinjavajui se. - Pretpostavljam da sve to samo umiljam, ali ne znam...
mislim, posle ovoga veeras, izgleda, zar ne, da bi sve to moglo da bude istina? - Okrenula se prema
Bez Sedvik i upitala je zabrinuto:
- Majko! Moda ti zna. Zar je mogue da neko eli da me ubije? Imam li ja neprijatelje?
- Naravno da nema - nestrpljivo odgovori Bez Sedvik. - Ne budi gluna. Nilco nee Ha te
nhiie 7hn<r 35>8 hi tn ?? ?pW7
- Ko je, u tom sluaju, pucao na mene veeras?
- Mogli su u magli da te pobrkaju sa nekim poznatim. Zar to nije mogue? - pitala je Oca.
- Da, dozvoljavam i tu mogunost.
Bez Sedvik mu je dobacila znaajan pogled. Na usnama joj je skoro pisalo kasnije''.
- Pa - ree vedro - mogli bismo da nastavimo. - Odakle ste dolazili veeras? Sta ste tako kasno
i po ovakvoj magli radili u Pond Stritu?
- Bila sam na predavanju u galeriji Tejt. Posle sam ruala kod Bridit. Ona stanuje u Anslov
Skveru. Bile smo u bioskopu, a kada smo izale, napolju je bila magla... prilino je bila gusta i
postajala je sve gora. Pomislila sam da je moda bolje da se ne vozim po ovakvom vremenu ...
- Vozite kola?
- Da. Letos sam poloila vozaki ispit. Ali nisam ba neki voza i plaim se da vozim kada je
magla... Zbog toga je Briditina majka nazvala roaku Mildred u Kentu...
Otac je klimnuo glavom.
 - ... i rekla joj da u ostati kod njih.
- I, ta se desilo posle toga?
- Posle se meni uinilo da se magla poela dizati pa sam odluila da se ipak odvezem u Kent.
Ali sam na putu kroz London ula u jedan veoma gust oblak i vie nisam znala gde sam. Onda sam vi-
dela da sam na uglu kod Hajd Parka; bojala sam se da dalje vozim, prvo sam isplanirala da se vratim
do Bridit, ali sam se, iz straha da opet ne zalutam, predomislila. Sreom, setila sam se da je u blizini
ovaj lep starinski hotel, u koji me je ujak Derek bio doveo na povratku \7, Ttaliip i tnko am odluila
da doem ovamo. Prilino lako sam
164
Agata Kristi
pronala put dovde, ak sam nala i mesto za kola... onda sam krenula prema hotelu ...
- Da li ste koga sreli ili uli u blizini?
- udno je to to spominjete, zaista, mislim da sam iza sebe ula korake. Naravno, to nije nita
neobino, London je milionski grad konano; ali po ovoj magli... poelo je da me nervira. Zastala
sam nekoliko puta i oslukivala, ali se nije nita ulo, zakljuila sam onda da mi se samo priinjava.
Ve sam bila sasvim blizu hotela.
- Da, i ta je dalje bilo?
- Odjednom se uo prasak. Kao to sam ve rekla, metak mi je prozujao kraj glave. Vratar
hotela je dotrao niz ulicu i stao pred mene... i tada... tada se uo i drugi pucanj... on, on se sruio, a
ja sam vrisnula. - Poela je da drhti. Majka ju je smirivala.
- Polako, devojko - ree Bez tihim, odlunim glasom. - Samo polako. - Ovakav glas, kakvim je
Bez smirivala svoje konje, bio je i u ovom sluaju isto delotvoran. Elvira je zatvorila oi, malo se
sabrala i ponovo primirila.
- Tako je bolje - ree Bez.
- Onda ste doli vi - ree Ocu. - Zazvidali ste, rekli ste policajcu da me uvede u hotel. I kada
sam ula ugledala sam... ugledala sam majku. - Okrenula se i pogledala Bez Sedvik.
- To bi uglavnom bilo sve to se dogodilo - ree Otac. Malo se udobnije smestio u stolici.
- Poznajete li nekoga po imenu Ladislav Malinovski? - pitao ju je pazei da mu glas ostane
ravnoduan. Nije je gledao, ali je, napeto oslukujui, osetio da je na trenutak zaustavila dah. Ni sada
nije gledao ker, posmatrao je majku.
- Ne - odgovori Elvira s neznatnim oklevanjem.
- Oh? - ree Otac. - Mislio sam da ga poznajete. Mislio sam da
165
- Zbog ega bi bio ovde?
- Ostavio je kola ovde iza ugla - objasni joj Otac. - Zato sam
mislio da je tu negde.
- Ne znam ga - ponovi Elvira.
- Znai'da sam pogreio - izvini se Otac. - Vi ga, meutim, poznajete, zar ne? - obratio se Bezi
Sedvik.
- Naravno - odgovori Bez Sedvik - ve due vreme. - Zatim doda, smekajui se. - On je
luak, znate. Vozi ko avo... slomie vrat kad-tad. Imao je jednu nesreu pre osamnaest meseci.
- Da,'seam se, bilo je u novinama - odvrati Otac. - Jo uvek
ne vozi na trkama, zar ne?
- Ne, jo ne vozi. Moda nikada vie nee ni voziti na trkama.
- Mogu li sada da idem u krevet? - pitala je plano Elvira. -Zaista sam... strano umorna.
 - Naravno. Verujem da ste umorni - ree Otac. - Rekli ste nam
sve ega se seate, zar ne? - Oh, da.
- Idem gore sa tobom - ree Bez. Majka i kerka su izale zajedno.
- Itekako ga poznaje - ree Otac.
- Mislite li ozbiljno? - pitao je narednik Vadel.
- Ne, ne mislim. Ja to znam. Pre nekoliko dana je bila sa njim na aju u Beatris Parku.
- Kako ste to otkrili?
- Rekla mi je jedna starija dama ...bila je alosna sva. Ona smatra da Malinovski nije drutvo
za mladu devojku. Rekao bih da je sasvim u pravu.
- Naroito ako on i njena majka... - Vadel je taktino zautao.
- To se uveliko pria.
ie istina, a moda i nije. Verovatno je da ipak jeste.
164
Agata Kristi
pronala put dovde, ak sam nala i mesto za kola... onda sam krenula prema hotelu ...
- Da li ste koga sreli ili uli u blizini?
- udno je to to spominjete, zaista, mislim da sam iza sebe ula korake. Naravno, to nije nita
neobino, London je milionski grad konano; ali po ovoj magli... poelo je da me nervira. Zastala
sam nekoliko puta i oslukivala, ali se nije nita ulo, zakljuila sam onda da mi se samo priinjava.
Ve sam bila sasvim blizu hotela.
- Da, i ta je dalje bilo?
- Odjednom se uo prasak. Kao to sam vc rekla, metak mi je prozujao kraj glave. Vratar
hotela je dotrao niz ulicu i stao pred mene... i tada... tada se uo i drugi pucanj... on, on se sruio, a
ja sam vrisnula. - Poela je da drhti. Majka ju je smirivala.
- Polako, devojko - ree Bez tihim, odlunim glasom. - Samo polako. - Ovakav glas, kakvim je
Bez smirivala svoje konje, bio je i u ovom sluaju isto delotvoran. Elvira je zatvorila oi, malo se
sabrala i ponovo primirila.
- Tako je bolje - ree Bez.
- Onda ste doli vi - ree Ocu. - Zazvidali ste, rekli ste policajcu da me uvede u hotel. I kada
sam ula ugledala sam... ugledala sam majku. - Okrenula se i pogledala Bez Sedvik.
- To bi uglavnom bilo sve to se dogodilo - ree Otac. Malo se udobnije smestio u stolici.
- Poznajete li nekoga po imenu Ladislav Malinovski? - pitao ju je pazei da mu glas ostane
ravnoduan. Nije je gledao, ali je, napeto oslukujui, osetio da je na trenutak zaustavila dah. Ni sada
nije gledao ker, posmatrao je majku.
- Ne - odgovori Elvira s neznatnim oklevanjem,
- Oh? - ree Otac. - Mislio sam da ga poznajete. Mislio sam da
165
/bog ega bi bio'ovde? l Ostavio je kola ovde iza'ugla - objasni joj Otac. - Zato sam
mislio da je tu negde.
_ Ne znam sa - ponovi Elvira.
- Znat'da sam pogreio - izvini se Otac. - V, ga, meutim, Po-7naiete zar ne? - obratio se Bezi
Sedvik.
J Na vno - odgovor, Bez Sedvik - ve due vreme. -Zatim doda smelajud se'- On je
luak,.znate. Voz, ko avo... slomice vrat kad-tad. Imao je jednu nesreu pre osamnaest mesec,
- Da.-secam.se, bilo je u novinama - odvrati Otac. - Jo uvek
 ne vozi na trkama, zar ne?
- Ne jo ne vozi. Moda nikada vie nee ni vozit, na trkama. '- Mogu li sada da idem u krevet?
- pitala je plano Elvira. -
Zaista sam... strano umorna. Rekli .te nam
- Naravno. Verujem da ste umorni - ree Otac. - Rekli ste nam
sve ega se seate, zar ne? -- Oh, da.
- Idem gore sa tobom - ree Bez. Majka i kerka su izale zajedno.
' - Itekako ga poznaje - ree Otac. .
- Mislite li ozbiljno? - pitao je narednik Vadel.
' - Ne ne mislim Ja to znam. Pre nekoliko dana je bila sa njim na aju u Beatris Parku.
- Kako ste to otkrili?
- Rekla mi je jedna stanja dama ...bila je alosna sva. Ona smatra da Malinovsk, mje drutvo za
mladu devojku. Rekao b,h da je sa-
SVm "So ako on i njena majka... - Vadel je takt.no'zautao.
"^M^^amodain.e.Verovatnojedaipakjest,
766
Agata Kristi
- Ako je tako, za kojom on zapravo juri? Otac je ovo preuo.
- Hou njega da se doepam. Moram! - ree Otac. - Kola su mu ovdc... odmah iza ugla.
- Mislite li da je u hotelu?
- Ne bih rekao. To se ne bi uklapalo u optu sliku. Ne bi trebalo da on bude ovde. Ako je ipak u
hotelu, znai da je doao na sastanak sa devojkom. Siguran sam da je ona dola zbog sastanka sa
njim.
Na vratima se ponovo pojavila Bez Sedvik.
- Vratila sam se - ree ona jednostavno - jer elim da razgovaram sa vama. - Pogledala je onu
dvojicu. - Moemo li nasamo da razgovaramo? Ja sam ve rekla sve to znam, ovo je potpuno nezva-
nino...
- Ali naravno - ree Otac, dajui glavom znak naredniku Vade-lu i onom mlaem policajcu da
se udalje.
- Dakle? - upita je Dejvi kada su ostali sami. Ledi Sedvik se smestila sa druge strane stola.
- Ona glupa pria o otrovnim okoladnim bombonama... - ree. - To je nonsens. Apsolutno
smeno. Ne verujem da se tako neto uop-te dogodilo.
- Ne verujete, ha?
- Zar vi verujete?
Otac je odmahivao glavom u nedoumici.
- Mislite li da je to vaa ki izmislila?
- Upravo tako. Ali emu?
- Pa, ako vi to ne znate - ree glavni inspektor Dejvi - kako bih ja to mogao da znam? Ona je
vaa ki. Smatram da je poznajete bo-
Hotel Bertram
167
- Ja je uopte ne poznajem - odgovori Bez Sedvik gorko. - Nisam je videla niti sam sa njom
imala bilo kakav kontakt sve od njene druge godine. Tada sam, naime, pobegla od mua.
- Da, znam. Poznato mi je. Smatram da je to ipak udno. Znate, ledi Sedvik, sud obino
poverava dete majci, ak i kada je kriva. Pretpostavljam, dakle, da dete niste ni traili.
 - Verovala sam da je... tako bolje.
- Zato?
- Mislila sam da za nju ne bi bilo dobro...
- U moralnom smislu?
- Ne. Ne u moralnom smislu. Danas ima mnogo prevara. Dcca to moraju da shvate, moraju da
odrastu sa tim. Ne. Jednostavno, dete sa mnom ne bi bilo sigurno. ivot koji vodim nije bezbedan. Ne
moete se boriti protiv svoje prirode. Ja se ne pridravam ni zakona ni konvencija. Verovala sam da
e za Elviru biti bolje i sigurnije ako dobije pravo patrijarhalno englesko vaspitanje. Zatiena, na
sigurnom...
- Ali bez majinske ljubavi?
- Mislila sam da bi joj, ako me zavoli, to moglo prouzrokovati mnogo bola. Ah, moda mi neete
verovati, ali zaista sam tako oseala.
- Shvatam. Verujete li jo uvek da ste dobro postupili?
- Ne - ree Bez. - Ne verujem. Mislim da sam moda ipak po-greila.
- Poznaje li vaa ki Ladislava Malinovskog?
- Sigurna sam da ga ne poznaje. Sama je to rekla, uli ste je.
- Da, uo sam je.
- Pa... i?
- Bila je uplaena, znate, dok je ovde sedela. U ovoj profesiji smo nauili da znamo da
prepoznamo strah. Ona se bojala... ega? S bombonama ili bez njih, neko je pokuao da je ubije.
Pria sa pod-7p.mnnm 7Rle,7nicom bi takoe mosla biti istinita ...
168
Agata Kristi
- To je smeno. Podsea na krimi romane ... ,
- Moda. Ali se takve stvari dogaaju, ledi Sedvik, ee nego to to mislite. Postoji li neko,
koliko je vama poznato, ko bi mogao da eli smrt vae kerke?
- Niko... ba niko! - odgovori Bez Sedvik.
Glavni inspektor Dejvi je uzdahnuo i odmahnuo glavom.
22
Glavni inspektor Dejvi je strpljivo ekao da gospoa Melford prestane da pria. Bese to isuvie
beskoristan razgovor. Roaka Mildred je zvuala povrno, neubedljivo i uglavnom praznoglavo.
Tako se ba Ocu inilo. Prie o Elvirinom pristojnom ponaanju, divnom karakteru, o njenim
problemima sa zubirria, o udnim izgovorima preko telefona, navele su Oca da se zapita da li je
Bridit ba pravo drutvo za Elviru. Gospoa Melford je sve to servirala Ocu u obliku kae, ona
nita nije znala, nita videla, nita ula, a jo manje je zakljuila.
Kratak razgovor sa Elvirinim starateljem je bio jo nekorisniji, mada, sreom, manje opiran.
- Sve sami kineski majmuni - promrmljao je svom naredniku spustivi slualicu. - Ne vide zlo,
ne uju zlo i ne govore o zlu.
- Problem je u tome to su svi koji imaju neke veze sa ovom devojkom, vrlo pristojni ljudi,
suvie pristojni... Pristojni ljudi koji o zlu ne znaju nita. Za razliku od moje starice.
- One iz hotela Bertram"? :
- Da, ba nje. Ona je proivela dug ivot pun "iskustva, mnogo puta se sretala sa zlom, ona zlo
primeuje, sluti zlo, ona predvia zlo, ali ona se i bori protiv zla. Da vidimo sada ta e nam rei
prijateljica RriH7it
Hotel Bertram
 169
Glavnu potekou u ovom razgovoru je predstavljala Briditina majka. Glavni inspektor Dejvi
je primenio svu svoju spretnost i lukavost da bi razgovarao nasamo sa Bridit. Mora se rei da mu je
Bridit pri tome zduno pomagala. Posle uobiajenih pitanja i odgovora i uzvika uasa od strane
Briditine majke, Bridit ree:
- Zakasnie na onaj sastanak, mama, rekla si daje vaan.
- Oh, boe, boe - uzviknu ona.
- Zna da se bez tebe nee snai.
- Oh, snai e se, sasvim sigurno e se snai, ali bi moda trebalo...
- Sve je u redu, gospoo - priskoi u pomo glavni inspektor Dejvi poprimajui svoj
dobroudni oinski izgled. - Nita se ne brinite, samo vi mirno idite na sastanak. Ja sam skoro
zavrio, rekli ste mi sve to sam hteo da znam. Hteo bih da postavim jo nekoliko pitanja o Italiji, a tu
e mi vaa ki sigurno pomoi.
- Pa, Bridit, ako misli da e moi ...
- Ali naravno, mama... - jedva doeka Bridit.
Konano, uz mnogo buke, Briditina majka ode na sastanak.
- Oh, boe - uzdahnu Bridit vraajui se u sobu. - Zaista mislim da je sa majkama teko!
- Svi se ale na to - ree glavni inspektor Dejvi. - Mnoge mlade dame koje poznajem imaju
velike probleme sa svojim majkama.
- Od vas bi ovek oekivao da na to drugaije gledate.
- Ja? Nesumnjivo - ree glavni inspektor Dejvi. - Ali to je miljenje mladih dama. Sada i,
nadam se, moete rei neto vie.
- Da, nisam mogla otvoreno da govorim pred mamom - obja-njvala je Bridit. Ali potpuno
razumem da morate da saznate to vie o svemu. Znam da je Elvira bila grozno zabrinuta i uplaena.
Ni-
i ? i*s Kilr\ nptn A7hllinO
770
Agata Kristi
- Neto slino sam pretpostavljao. Nisam vas, naravno, hteo pitati pred vaom majkom.
- Ne, zaboga. Ne elimo da majka za to sazna. Ona se oko svega toliko uzbuuje i odmah bi
svima ispriala. Hou da kaem, Elvira ne eli da se neke stvari saznaju ...
- Prvo bih hteo da ujem o bombonjeri u Italiji. Ako sam dobro razumeo Elviru, postojala je
sumnja da su otrovne.
Bridit je razrogaila oi.
- Otrovani? Oh, ne. Ne bih rekla. Barem ...
- Neto je ipak bilo?
- Da. Dola je kutija sa okoladnim bombonama i Elvira ih je pojela malo vie pa joj je tu no
pozlilo.
- Ali nije posumnjala da su otrovne?
- Ne, nije. Osim... da, rekla je bila da neko pokuava da nas otruje, pa smo pogledale da li je u
bombone neto stavljeno.
- No i...? ta ste otkrile?
- Nita - ree Bridit. - Nita sumnjivo nismo otkrile.
- Ali moda je vaa prijateljica i dalje sumnjala...
- Mogue, ali nita nije govorila.
 - Vi, meutim, mislite da se ona nekoga plaila?
- Tada to nisam mislila. Tek kasnije, ovde u Londonu, uinilo mi se...
- ta je sa Gvidom? Bridit se smekala.
- Bio je ludo zaljubljen u Elviru.
- Vas dve ste se tajno sastajale sa njim?
- Pa, vama mogu da kaem. To za vas nije bitno, vi ete to raz-umeti. Grofica Martineli je bila
strano stroga... tako je bar ona mislila. A mi devojke smo stalno smiljale neke podvale. Drale smo
se zajedno. Shvatate?
Hotel Bertram
171
- I lagale jedna za drugu, pretpostavljam?
- Pa. bojim se da jesmo - prizna Bridit. - Ali ta smo drugo mogle, kada vas stalno za neto
sumnjie.
- Znai, sastajale ste se sa Gvidom. Da li je on pretio Elviri?
- Ne bih rekla da je to bilo ozbiljno.
- Moda se Elvira sastajale i sa nekim drugim?
- Oh to... ne znam.
- Molim vas, recite mi, gospoice Bridit. To moe biti od ivotne vanosti.
- Da. Da, znam. Dakle... bio je jo neko. Ne znam ko, ali je bio neko do koga joj je zaista bilo
stalo. Bila je smrtno ozbiljna. Mislim da je to bilo ono pravo".
- Sastajala se sa njim?
- Pretpostavljam. Znate, rekla bih da je bila sa Gvidom, ali je ponekad to bio onaj drugi.
- Znate li ko je to bio?
- Ne - Bridit je izgledala pomalo nesigurno.
- Da nije moda vozaki as Ladislav Malinovski? Bridit ga je zapanjeno gledala.
- Znai, vi znatel
- Jesam li pogodio?
- Da... mislim da jeste. Imala je njegovu sliku izrezanu iz novina. Drala ju je u ormaru ispod
arapa.
- Ali, mogao je to da bude samo jo jedan vie idol, zar ne?
- Moda, ali sumnjam ...
- Da li su ovde, u Londonu, nastavili da se viaju?
- Ne znam. Vidite, uopte ne znam ta je radila otkako smo se
/72
Agata Knsti
- Bila je ovde kod zubara - podseti je Dejvi. - Tako bar tvrdi. Umesto kod zubara dola je kod
vas. Pozvala je gospou Melford i ispriala joj priu o staroj.dadilji.
Bridit se tiho smejuljila.
- Sve je bilo izmiljeno, zar ne? - sa smekom upita glavni inspektor Dejvi. - Gde je, u stvari,
bila?
Bridit je oklevala, a onda ree:
- Bila je u Irskoj.
- U Irskoj? A zbog ega?
- Nije htela da mi kae. Ila je, navodno, neto da proveri.
- Znate li gde je bila u Irskoj?
 - Ne znam tano. Neko mesto je bila spomenula. Neto kao Beli. Belidovlan, pretpostavljam.
- Sigurni ste da je bila u Irskoj?
- Otpratila sam je do terminala u Kensigtonu. Letela je avionom Eir Lingiza".
- Kada se vratila?
- Narednog dana.
- Avionom?
- Da.
- Potpuno ste sigurni, zar ne, da se vratila avionom?
- Pa pretpostavljam...
- Imala je povratnu kartu?
- Ne, nije, tano se seam.
- Znai, mogla je da se vrati i na drugi nain, je li tako?
- Mogue je, ali...
- Mogla je, recimo, da se vrati vozom. Irskom potom", na pri-
mer/
Hotel Bertram
173
- Nita mi nije rekla.
- Nije - ree Bridit. - Ali zato bi se umesto avionom, vraala
brodom ili vozom?
- Moda je obavila ono zbog ega je ila i nije imala gde da ostane, moda je mislila da e
jednostavnije biti da se vrati Irskom potom".
- Ne znam...
Dejvi se slabo smeio.
- Dananje devojke ne mogu da zamisle putovanje bez aviona,
izgleda.
- U pravu ste - saglasi se Bridit.
- Elvira se vratila u Englesku. ta se zatim dogodilo? Dola je kod vas? Nazvala vas je?
- Nazvala je.
- U koje doba dana.
- Bilo je ujutro oko jedanaest, mislim.
- I ta je rekla?
- Pitala je da li je sve u redu?
- Pa... i?
- Nije ba sve bilo kako treba... jer, znate, gospoa Milford je nazvala i mama se javila na
telefon, tada se sve iskomplikovalo, ja nisam znala kako da se izvuem. Zato je Elvira rekla da e
sama da nazove roaku Mildred i ispriae joj neku priu.
- To je sve ega moete da se setite?
- To je sve - odvrati Bridit. Mislila je na gospodina Bolarda i narukvicu. To nije planirala da
ispria glavnom inspektoru Dejvu.
Otac je znao da od njega neto krije. Mogao je samo da se nada da nije neto vano. Jo jednom
je proverio:
- Vi verujete da se vaa prijateljica zaista nekoga ili neega plaila?
Ali niif^ tvrdila ; Sf vratila avinnnm np9
174
 Agata Kristi
- Da li vam je to sama rekla ili ste joj to vi spomenuli?
- Ja sam je otvoreno pitala. U poetku je poricala, ali je na kraju ipak priznala da se boji.
Verovala sam joj - nastavila je uzbueno Bridit. - Bila je u opasnosti, ali ne znam u kakvoj.
- Vae tvrdnje se zasnivaju na dogaajima odreenog jutra, zar ne, onog jutra kada se vratila iz
Irske?
- Da. Da, tada sam se potpuno uverila.
- Onog jutra kada je dola iz Irske, moda ,,Irskom potom"?
- Ne znam da li se vratila Irskom potom". Ali zato nju ne pitate?
- Mislim da u morati. Ali ne bih hteo da na to sada obraam panju, bar za sada. To bi moglo
jo vie da joj otea poloaj.
Bridit razrogai oi.
- Kako to mislite?
- Moda ste zaboravili, gospoice Bridit, ali to je bilo one noi, ili bolje onog jutra kad je
,.Irska pota" napadnuta.
- Zar mislite da Elvira, da je bila u tom vozu, ne bi to nijednom reju spomenula?
- Priznajem da je malo verovatno - ree Otac. - Ali upravo mi je palo na pamet da joj se moda
dogodilo neto u vezi sa Irskom potom". Moda je nekoga vidcla, na primer, a to moe da bude
opasno.
- Oh! - uzviknu Bridit posle kraeg razmiljanja. - Mislite da je neko, koga Elvira poznaje, bio
umean u pljaku?
Glavni inspektor Dejv ustade:
- Mislim da je to sve - ree. - Vi ste mi sve rekli, zar ne? Nije li moda vaa prijateljica, tog ili
prethodnog dana, jo negde bila?
Pred Briditinim oima se pojavi slika gospodina Bolarda i pro-davnice u Bond Stritu, ali ree:
- Ne, koliko je meni poznato.
Hotel Bertram
175
Bridit se uhvati za slamku.
- Oh, zaboravila sam - ree. - Bila je kod advokata. On joj je staratelj i htela je neto da ga pita.
- Znai bila je kod advokata, odnosno staratelja. Verovatno ne
znate kako se zove?
- Firma mislim da se zove Egerton... Forbes i jo neko...
- A ta je to htela da zna?
- Zanimalo ju je koliko novca ima. Oeve obrve se iznenaeno podigoe.
- Zaista! - ree. - Zanimljivo. Zar ona to nije znala?
- Oh, o novcu joj nikada nisu govorili. Verovatno misle da to loe utie...
- Ali nju je to ba mnogo interesovalo, je li?
- Da - odgovori Bridit. - Mislim da joj je to bilo vano.
- E, pa hvala vam - oprosti se glavni inspektor Dejv. - Mnogo ste mi pomogli.
23
Riard Egerton baci jo jedan pogled na dokumenta pred sobom na stolu, a zatim pogleda
glavnog inspektora Dejva.
- udan sluaj.
- Da, gospodine - ree Dejv - udan sluaj.
 - Hotel Bertram" - ree Egerton - u magli. Noas je magla prilino gadna. Pretpostavljam da
se po magli svata dogaa. Sigurno imate dosta kraa torbica i slinih stvari?
- Ovaj sluaj ne spada u uobiajene - ree Otac. - Gospoici Blejk nisu pokuali da ukradu
torbicu?
- Odakle ie doao metak?
176
Agata Kristi
Hotel Bertram
177
- Zbog magle nismo mogli tano da utvrdimo. Ni ona sama nije tano znala. Mislimo... da je
ovek stajao u dvoritu.
- Kaete da je dva puta pucao na nju?
- Da. Prvi metak je promaio. Na njen vrisak je dotrao vratar sa svog mesta ispred hotela. On
je stao pred nju... a tada je pao i drugi metak.
- Tako je on bio pogoen umesto nje.
- Da.
- Hrabar momak.
- Bio je hrabar - ree Dejv. - Njegove vojnike preporuke su bile izvrsne. Bio je Irac.
- Kako se zvao?
- Dorman. Majki Dorman.
- Majki Dorman? - Egerton se malo zamisli. - Ne, - ree. -Na trenutak mi se ime uinilo
poznato.
- To je prilino esto ime. Ali je devojci spasao ivot.
- I zato ste vi, u stvari, doli kod mene?
- Nadao sam se da u neto saznati. Mi pokuavamo da sakupimo to vie podataka o rtvama
ovakvih napada.
- Da, razumem. Ali ja sam Elviru video samo dva puta otkako je odrasla.
- Poslednji put pre nedelju dana, zar ne?
- Potpuno tano. S ta vas zanima? Ako vas zanima neto lino o njoj, o njenim prijateljima,
prijateljicama i slinim stvarima, bolje idite kod neke ene. Moda kod gospoice Karpenter, ona je
dopratila iz Italije, ili kod gospode Melford kod koje sada ivi u Saseksu.
- Razgovarao sam sa gospodom Melford.
- Nikakve koristi. Apsolutno nikakve koristi, gospodine. Ali mene devojka lino ba i ne
zanima. Video sam je... uo sam ta je imala da mi kae, ili bolje... ta je htela da mi kae...
Po naglom podizanju Egertonovih obrva, Dejvi zakljui da je advokat uoio ono htela".
- Reeno mi je da je bila zabrinuta, uzrujana, uplaena zbog neega. Ubeena ak da joj je ivot
u opasnosti. Da li je i va utisak bio takav kada ste je videli?
- Ne, nije - ree Egerton. - Ne bih iao ba tako daleko, mada je rekla neto to me je zaudilo.
- ta to?
- Htela je da zna ko e naslediti novac ako ona umre.
- Aha? - ree Dejv. - Znai i ta mogunost joj je pala na pamet, je li? Zanimljivo.
- Imala je neto na umu, ali ne znam ta. Pitala je koliko para ima, odnosno, koliko e naslediti
kad napuni dvadeset i jednu godinu. To je, moda, razumljivije.
- Radi se o mnogo novca, pretpostavljam?
- To je ogromno bogatstvo, glavni inspektore.
 - ta mislite, zbog ega ju je to zanimalo?
- O novcu?
- Da, i ko e ga naslediti?
- Nemam pojma - slegnu Egerton ramenima. - Neto je govorila o braku...
- Da li ste stekli utisak da ima nekoga?
- Nemam dokaz, ali... da... ba to sam zakljuio. Osetio sam da iza svega stoji neki mukarac.
Uvek je tako! Laskomb... pukovnik La-skomb, njen drugi staratelj, izgleda... da nita ne zna. Ali to me
od
oVomha i i7nenauie. Strano se potresao kada sam
178
Agata Kristi
Hotel Bertram
179
mu nabacio da se moda tako neto deava iza njegovih lea... i da momak, verovatno, nije
partija" za Elviru.
- Potpuno se slaem.
- O, znai vi znate ko je u pitanju?
- Ladislav Malinovski, ako se ne varam.
- Voza na trkama? Zaista! Privlana bitanga. ene lude za njim. Pitam se kako je naleteo na
Elviru. Moda u Italiji... da, ini mi se da je pre nekoliko meseci bio u Rimu. Sigurno ga je tamo
srela...
- Vrlo mogue. Ali mogla je i preko majke da ga upozna.
- Sta, preko Bez? Rekao bih da je to nemogue. Dejv se znaajno nakaljao:
- Ledi Sedvik, ovaj... pria se da su ona i Malinovski bliski prijatelji.
- Znam, uo sam za te traeve. Moda je istina, a moda i nije. Oni su prijatelji jer ih je zbliio
isti nain ivota. Bez je, naravno, imala svojih avantura, ali zapamtite, nije nikakva nimfomanka. Te
prie esto kolaju o enama, ali u njenom sluaju nisu osnovane. Ali, bez obzira na to, koliko znam,
Bez i njena kerka se uopte ne poznaju.
- uo sam to od ledi Sedvik. Vi to, znai, moete da potvrdite? Egcrton je potvrdno klimnuo.
- Ima li gospoica Blejk drugih roaka?
- Nema. Oba majina brata su ubijena u ratu... a ona je Konisto-novo jedino dete. Gospoa
Melford, koju zove roakom, u stvari, je Laskombova neaka. Laskomb je, na njemu stvojstven
staromodan nain, za devojku uinio sve to je mogao... ali teko je to... za samog mukarca.
- Kaete da je gospoica Blejk spomenula brak? Nadam se da ne postoji mogunost da je ve
udata?
- U naelu, da. Ali ne eka se uvek na to - primeti Otac. - A kada su jednom venani, onda...
Recimo da je udata i da naglo umre, nasledio bi je suprug, zar ne?
- Ideja o udaji je vrlo neverovatna. Na nju se veoma pomno pazilo... - Zautao je videvi
Dejvov cinian osmeh.
Uz svu veliku panju, Elvira je uspela da upozna krajnje opasnog
Ladislava Malinovskog.
- Njena majka je pobegla, to je istina, ali... - nastavio je Eger-
ton malo zbunjeno.
- Majka je pobegla, to je odgovaralo njenom znaaju... ali je gospoica Blejk drugaija. Ona je
isto toliko uporna u onome ta zamisli, ali to postie na drugi nain.
 - Valjda ne mislite...?
- Jo nita ne mislim - odgovori Dejv.
24
Ladislav Malinovski pogleda policajce, zatim se, zabacivi glavu,
glasno nasmeje: v
- Vrlo ste zabavni - ree. - Izgledate ozbiljno kao sove. Smesno je da me zovete ovde da bih
odgovarao na nekakva pitanja. Nemate protiv mene nikakve dokaze, ba nita.
- Mislimo da moete da nam pomognete u istrazi, gospodine Malinovski - govorio je Dejv sa
slubenom utivou. - Vi imate kola, Mercedes sa registracijom FAN 2266?
- Da li pos~toji razlog zbog koga ne bih smeo da imam takva kola?
- Naravno da ne postoji. Postoji samo sumnja u ispravnost registracije Vaa kola su viena na
putu M-7 i tada je registracija bila
180
Agata Kristi
- Gluposti. Znai da su to bila druga kola.
- Nema mnogo kola ovog tipa. Proverili smo sva koja postoje.
- Vcrujcte u sve to prolaznici kau! Ba smeno. A gde se to navodno dogodilo?
- Mcsto gde su vas zaustavili nedaleko je od Bedhamptona. To je bilo one noi kada je
napadnuta Irska pota".
- Zaista me zabavljate.
- Vi imate revolver?
- Svakako, imam revolver i automatski pitolj. Imam i dozvolu, ako vas zanima.
- Oba su jo uvek kod vas?
- Naravno.
- Ja sam vas ve upozorio, gospodine Malinovski.
- uveno policijsko upozorenje. Ono to kaete moe se na sudu iskoristiti protiv vas.
- Citat nije potpuno taan - blago e Otac. - Koristiti", da. Protiv", ne. Ne elite da izmenite
svoju izjavu?
- Ne.
- I sigurni ste da ne elite da pozovete advokata?
- Ne volim advokate.
- Neki ljudi ih ne vole. Gde je to oruje sada?
- Mislim da vrlo dobro znate gde je, glavni inspektore. Mali pitolj je u desnom depu mojih
kola, Mercedesa sa registracijom, kao to rekoh, FAN 2266. Revolver je u fijoci ormara u mom
stanu.
- U redu je, kada je re o revolveru - potvrdi Otac. - Ali, drugi... pitolj... nije u vaim kolima.
- Ja tvrdim da jeste. Nalazi se u depu u desnim vratima. Otac odmahne glavom.
- Nekad je, moda, i bio tamo. Sada ga nema. Da li je tano,
Gurnuo je mali automatski pitolj prema Malinovskom, koji ga uze sa vidnim iznenaenjem.
- Aha, da. To je on. Znai da ste ga uzeli iz kola?
- Ne - ree Otac - to nismo bili mi. Mi smo ga ncgde nali.
- Gde ste ga mogli nai?
- Nali smo ga - polako e Otac - u Pond Stritu, u ulici koja se, kao to znate, nalazi uz Park
Lejn. Mogao ga je ispustiti neko e-tajui se onuda, ili moda trei.
Ladislav Malinovski je slegnuo ramenima.
 - To sa mnom nema nikakve veze... ja ga tamo nisam ostavio. Jo pre nekoliko dana je bio na
svom mestu. Ne moe ovek neprestano da proverava gde mu je ta. Prosto veruje da su stvari tamo
gde si ih ostavio.
- Znate li, gospodine Malinovski, da je ovim orujem ubijen, u noi dvadeset i estog
novembra, Majki Dorman?
- Ne znam ko je Majki Dorman.
- Vratar hotela Bertram".
- Ah, da. Onaj to je ubijen. itao sam o tome. I vi tvrdite da
je ubijen iz ovog pitolja? Gluposti!
- Nije to nikakva glupost. Balistiki strunjaci su ga pregledali. Znate, ubeen sam, dovoljno o
vatrenom oruju, da biste verovali u
njihov nalaz.
- Pokuavate da me uhvatite na trik. Poznate su meni vae policijske metode.
- Verujem da policija ove zemlje zasluuje vie poverenja, gospodine Malinovski.
- Optuujete li vi to mene da sam ja ubio Majkla Dormana?
- 7,a sada nam treba samo va iskaz. Optunica nije podignuta.
182
Agata Kristi
- Ali ipak mislite tako. Mislite da sam ja ubio onu smenu spodobu maskiranu u vojnika. Zato
bih to uinio? Nisam mu nita dugovao, niti sam se svaao sa njim. Nita nisam imao protiv njega.
- Metak je bio namenjen mladoj dami. Dorman je dotrao da je zatiti i tako je sam bio
pogoen.
- O kojoj mladoj dami je re?
- Mislim da je poznajete. To je gospoica Elvira Blejk.
- Zar vi tvrdite da je neko pokuao da ubije Elviru Blejk iz mog pitolja?
Zvualo je kao da ne veruje.
- Moda ste se posvaali.
- Mislite da sam se posvaao sa Elvirom i pucao na nju? Kakva ludost! Zato bih ubio devojku
koju nameravam da oenim?
- Vi, znai, izjavljujete da se enite gospoicom Blejk? Trenutak-dva Ladislav je oklevao. Tada
ree:
- Ona je jo vrlo mlada. Treba o tome jo da se razmisli.
- Moda je obeala da e se udati za vas, a onda... promenila planove. Ona se nekoga plaila.
Da li ste to vi, gospodine Malinov-ski?
- Zato bih je ubio? Ili sam u nju zaljubljen i elim da je oenim, ili ne elim da je oenim. To je
vrlo jednostavno. Zato bih, dakle, eleo njenu smrt?
- Nema ih mnogo koji bi joj bili dovoljno bliski da to poele. -Dejv saeka trenutak, a onda,
skoro usput, ree:
- Naravno, ostaje njena majka.
- ta - skoi Malinovski - Bez? Da Bez ubije svoju roenu kerku? Vi ste ludi! Zato bi Bez
ubila Elviru?
- Moda zbog nasledstva.
- Bez? Hoete da kaete da bi Bez ubila zbog novca? Poslednji
- Dovoljno nije isto to i ogromno bogatstvo. - ree Otac. - Ljudi ubijaju i za manje stvari. Nije
retko da se ljudi meusobno poubijaju zbog nasledstva.
 - Kaem vam, ludi ste!
- Tvrdite da ete se oeniti gospoicom Blejk. Moda ste ve i venani. U tom sluaju biste vi
nasledili to ogromno bogatstvo.
- Koliko ete jo tih gluposti izmisliti?! Ja nisam oenjen sa Elvirom. Ona je zgodna devojka.
Zaljubljena je u mene. Sreli smo se u Italiji, priznajem da mi se svidela. Bilo nam je lepo... ali to je
sve. To je gotovo, zavrilo se, razumete.
- Zaista? Upravo ste potpuno decidirano tvrdili da ete se oeni-
ti sa njom.
- Oh, to.
- Da... to. ta je od toga, u stvari, istina?
- Rekao sam jer je to... zvualo pristojnije. Vi ste toliki liceme-ri u ovoj zemlji ...
- Nije ba neki ubedljiv argument.
- Nita ne razumete. Majka i ja smo... ljubavnici... nisam to htco da vam kaem... umesto toga,
rekao sam da sam veren sa kerkom i da u je oeniti. To zvui vrlo engleski, vrlo pristojno.
- Meni to izgleda kao raun bez krmara. Vama je hitno potre-
ban novac, zar ne?
- Dragi moj glavni inspektore, novca nikad dosta. To je najtunije.
- Pa ipak, koliko sam obaveten, pre nekoliko meseci ste ga ima-
li na bacanje.
- Oh, srea mi se bila nasmeila. Ja sam, znate, kockar. Prizna-
jem...
- Nije mi teko da poverujem u to. A gde vam se to srea na-
smeila"?
- O tom?
ne Dria. Ne moete oekivati da vam to kaem.
Agata Kristi
Hotel Bertram
185
- Tako sam i mislio.
- Da li je to sve to ste hteli da znate?
- Za sada jeste. Prepoznali ste oruje. To e nam mnogo pomoi.
- Ne razumem... ne mogu da zamislim... Zauti, a onda prui.ruku prema pitolju. - Molim vas,
dajte mi ga. '
- Oh, mislim da emo vam ga neko vreme zadrati. Napisau vam priznanicu.
Glavni inspektor Dejv mu prui potvrdu, on je uze i izae zalu-pivi vratima.
- Temperamentan momak - ree Otac.
- Niste ga pritegli zbog lanih tablica i Bedhemptona?
- Ne, samo sam ga malo uplaio, ne suvie. Nateraemo ga da malo razmilja, sada je ve dosta
zabrinut.
- Matori vas eka, gospodine, im zavrite.
Glavni inspektor Dejv klimnu glavom i uputi se kod ser Ronalda.
- Kako je Oe? Napredujemo?
- Izvrsno napredujemo... mrea je puna. Sitna riba, uglavnom. Ali sada zatvaramo krug oko one
krupnije. Lov je poeo...
- Sjajan si Frede - ree zamenik komesara.
 25
Silazei sa voza u Bedmingtonu, gospoica Merpl vide krupnu pojavu glavnog inspektora Dejva
kako joj ide u susret.
- Vrlo lepo od vas, gospoice Merpl, to ste se odazvali naem pozivu - ree i, uhvativi je pod
ruku, povede je prema policijskim kolima koja su ga ekala pred ulazom u stanicu.
- Kuda me to vodite? - upita gospoica Merpl kada su kola kre-
- U hotel Bertram".
- Oh, boe. Zar opet Bertram"? Zbog ega?
- Zvanini odgovor je: Zato to mislimo da moete da nam pomognete u istrazi?"
- Ovo mi zvui nekako poznato a i prilino zlokobno. To je uvod u hapenje, zar ne?
- Neemo vas uhapsiti, gospoice Merpl - ree Otac. - Vi imate alibi.
Gospoica Merpl je na ovo samo utala a onda e jednostavno:
- Razumem.
Odvezli su se do hotela Bertram". Gospoica Zorin ih je pogledala kada su ulazili, ali je
glavni inspektor Dejv poveo gospoicu Merpl pravo do lifta.
- Drugi sprat.
Lift se zaustavio na drugom spratu. Otac je krenuo niz hodnik, a kada se zaustavio pred sobom
broj osamnaest, gospoica Merpl ree:
- Ovu sam i poslednji put imala. . - Da - ree Otac.
U sobi se gospoica Merpl odmah spustila u fotelju.
- Vrlo udobna soba - primetila je s uzdahom, ogledajui se.
- Ovde se zaista udobno ivi - saglasio se Otac.
- Izgledate umorno, glavni inspektore - iznenada e gospoica Merpl..
- Dosta sam jurio. Upravo se vraam iz Irske.
- Zaista? Iz .Belidovlana?
- Otkud, doavola, znate za Belidovlan? Oh, izvinite gospoo,... izvinjavam se.
Gospoica Merpl se smekala opratajui mu.
- Sigurno vam je Majki Dorman rekao da je tamo roen, zar ne? ., -
186
Agata Kristi
- Ne, nije ba tako.
- Kako ste, u tom sluaju, saznali, ako smem da pitam?
- Oh, boe - ree gospoica Merpl - to je prilino neprijatno pitanje. Ja sam... neto... ovaj...
neto sam ula.
- Ah, shvatam.
- Nisam prislukivala. Bilo je dole, u salonu za pia- nje. Moram da priznam: ja prosto uivam
da sluam dok ljudi priaju. Divna zabava. Pogotovo kada ste stari i kada se ne kreete mnogo. Hou
da kaem, ako ljudi pored vas razgovaraju, vi jednostavno sluate.
- Razumljivo - umirivao ju je Otac.
- Donekle i jeste, jer ako ljudi glasno priaju, moraju da oekuju da e ih neko uti. Ali,
naravno, problemi mogu da se pojave i u meuvremenu. Ponekad se desi da ste svesni da ste na
javnom mestu, ali ne znate da u njoj niste sami. Onaj drugi je tada u neprijatnoj situaciji. Mora da se
odlui. Da li da ustane ili se nakalje, ili da pak ostane tamo ge jeste, nadajui se da ga nee
primetiti. Oba reenja su jednako neprijatna.
Glavni inspektor Dejv je pogledao na sat:
 - Sluajte - prekide je - hteo bih da ujem neto vie o tome, ali sad bi trebalo da stigne svakog
trenutka kanonik Penifadr i moram da ga doekam. Neete se ljutiti?
Gospoica Merpl ga ubedi da se nee ljutiti pa on pouri u prizemlje.
II
Ulazei kroz vrata na okretanje, kanonik Penifadr se malo namr-ti, pitajui se ta li se to u
hotelu Bertram" promenilo. Da li su ga
"" ~ ' ' - '- -i------- vr:: t u:i ,, :f;,, Ai; fa ,n_
mena oseala. Nije bio svestan da je to razlika izmeu nekadanjeg visokog, plavookog i
crnokosog vratara i ovog niskog oveka uskih ramena, ute kose i pegavog lica, koji je sada nosio
uniformu portira. Poto nije uspeo da otkrije ta se promenilo, kanonik, na sebi svojstven neodreen
nain, krene prema recepciji, gde ga je, ljubazno se smeei, ve oekivala gospoica Zorin.
- Kanonie Penifadr, drago mi je to vas vidim. Jeste li doli po svoje stvari? Sve vas spremno
eka. Ali trebalo je jednostavno da se javite, mi bismo vam to poslali kui.
- Hvala vam - ree kanonik Penifadr - mnogo vam hvala. Vi ste uvek toliko ljubazni, gospoice
Zorin. Ali danas sam svakako morao u London, pa sam odluio da ih sam uzmem kada sam ve
ovde.
- Bili smo mnogo zabrinuti zbog vas - ree gospoica Zorin -kad ste ono bili nestali. Niko nije
znao gde ste. ujem da ste imali
saobraajnu nesreu?
- Da - potvrdi kanonik. - Danas se zaista prebrzo vozi, ovck je u stalnoj opasnosti. Ne scam
se tano kako se dogodilo... Doktor kae da je to posledica kontuzije. Ah, znate, to je ovek stariji,
pamenje... - tuno je odmahnuo glavom. - A kako ste vi, gospoice Zorin?
- Dobro, hvala.
Tu se kanoniku Penifadru uinilo da se i gospoica Zorin pro-menila. Zagledao se u nju ne bi li
otkrio u emu se sastoji promena. Kosa? Bila je kao i obino. Moda je malo vie kovrdava. Crna
haljina, velika kopa, kameja... Sve je bilo na svom mestu. Pa ipak... Da li je malo smrala? Ili je...
da, tano... bila je zabrinuta. Kanonik Penifadr nije ba esto primeivao tuu zabrinutost, nije bio od
onih ko-J1 razaznaju oseanja na tuim licima, ali mu je ovo ipak zapalo za oko, moda zato to je
gospoica Zorin sve ove godine izgledala tako savreno neprome- njena.
188
'' ' Agata Kristi
- Nadam se da niste bili bolesni --pitao ju je brino. - Izgledate kao da ste
oslabili? ',
- Oh, imali smo prilino briga, kanonie Penifadr. ,'
- Zaista? ao mi je. Nije valjda zbog mog nestanka?
- Oh, ne - odvrati ona. - Naravno, i to nas je zabrinulo, ali ira smo uli da vam je dobro... -
Prekinula se, a zatim nastavi. - Ne, ne... to je zbog, moda ste proitali u novinama. Ubijen je
Dorman, na portir. .' .
- Da - naglo e kanonik - sada se seam, bilo je u rtovinarria... imali ste ubistvo u hotelu.
Gospoica orin je zadrhtala na ovo otvoreno pomi- njanje ubi-stva. Jeza joj je prola kroz
itavo telo. -. >
- Grozno, - ree - grozno. Nikad se nita slino nije dogodilo u hotelu Bertram". Hou da
kaem, mi nismo od onih hotela gde se dogaaju ubistva.
- Ne, ne, nikako - brzo e kanonik Penifadr. Ubeden sam da niste. Verujte, nikad mi ne bi palo
na pamet da se to moe ovde dogoditi.
 - Znate, nije se to desilo u samom hotelu - -objasni brzo gospoica orin. Ta injenica ju je,
izgleda, malo oraspoloila. -.Dogodilo se napolju, na ulici.
- Znai da to sa vama nema nikakve veze, zar ne? - uljudno e kanonik.
Ali to oito nije trebalo rei.,
- Ali kako da ne. Dola je policija i ispitivala ljude, jer je rtva bio na vratar.
. ,
- Ah, znai ovaj pred vratima je novi. Znate, odmah satrt pnrne-tio neto udno.
- Nismo ba naroito zadovoljni sa njim. Ali, naravno, morali
189
- Sada se seam - iznenada e kanonik Penifadr, sakupivi sva svoja prilino mutna seanja na
ono to je proitao u novinama. - Ali, zar nisu pucali u devojku?
- Mislite na ker ledi Sedvik? Sigurno se seate da je ovde bila sa svojim starateljem,
pukovnikom Laskombom. Verovatno su htc-li da joj otmu torbicu. Uglavnom, pucali su na nju, a
Dorman, koji je nekada bio vojnik, bio je pribran, dotrao, stao pred nju i tako su njega pogodili,
jadnika.
- Vrlo tuno, vrlo tuno - odmahivao je glavom kanonik.
- To sve toliko oteava stvari - alila se gospoica orin. - Policija stalno ulazi i izlazi.
Verovatno se to ne moe izbei, ali mi ovde nismo navikli na to... mada se glavni inspektor Dejvi i
narednik Vade! ine kao veoma pristojni. Nose jednostavna odela, dobro skrojena; nisu od onih u
izmama i kabanicama kakvi se viaju u filmovima. Ovi izgledaju skoro kao neki od nas.
- Ovaj... da - saglasi se kanonik.
- Jeste li bili u bolnici? - raspitivala se gospoica orin.
- Nisam - odvrati on - neki vrlo ljubazni ljudi su me, pravi Dobri Samariani... piljari, mislim,
pokupili, i ena me je negovala. Divno je saznanje da jo ima dobrih ljudi na svetu. I vi tako mislite,
zar ne?
Gospoica orin potvrdi da je to divno.
- Nakon svega to ovek ita o porastu kriminala - doda - svi ti mladi ljudi koji pljakaju banke
i vozove i napadaju ljude iz zase-de... - Pogledala je prema stepenicama na kojima se upravo pojavio
Otac.
l
vama.
- Evo glavnog inspektora Dejvija. Mislim da eli da razgovara sa
ia.
- Ne znam o emu - zbunjeno e kanonik Penifadr. - Ve je bio kod mene u adminsteru; bio je
prilino razoaran, jer nisam mogao niega da se setim.
190
Agata Kristi
- Zar se ne sedate?
Kanonik je tuno odmahnuo glavom.
- Niega se ne seam. Nesrea se, izgleda, dogodila u blizini Bedhamtona, uopte mi nije jasno
ta sam tamo radio, l glavni inspektor Dejv je hteo da zna zato sam bio tamo, ali... Vrlo udno, zar
ne? On, i/gleda, misli da sam vozio kola od eleznike stanice prema svojoj kui.
- Zar to nije mogue?
- Nikako - odgovori kanonik. - Zato bih se vozio po kraju koga uopte ne poznajem?
Sada stie i glavni inspektor Dejv.
 - Ah, tu ste, kanonie Penifadr - ree. - Jeste li se oporavili?
- Ve se prilino dobro oseam, ali jo uvek imam glavobolje. Doktor mi je zabranio svako
naprezanje. Pamenje mi se, meutim, nije vratilo; doktor kae da moda ni nee.
- Ne treba gubiti nadu - ree glavni inspektor vedro i nastavi, upravljajui kanonika prema liftu.
- Imamo jedan mali ogled. Molio bih vas da uestvujete u njemu. Nee vam biti teko da nam malo
pomognete, zar ne?
III
U sobi broj osamnaest je zatekao gospoicu Merpl kako se odmara u fotelji kraj prozora.
- Danas je nekako ivo na ulici - primetila je. - Izgleda vie nego obino.
_ r>h nvn ip nnt vn RprUi SVvpr i pfprrk Market
191
- Ne mislim na prolaznike. Pred hotelom, izgleda, popravljaju put, a tu su i kola za popravku
telefonskih instalacija, ima i nekoliko
privatnih kola...
- I ta... ako smem da pitam... zakljuujete iz toga?
- Nisam tvrdila da neto zakljuujem. Otac je pogleda, zatim ree:
- eleo bih da mi pomognete.
- Svakako, zato sam ovde, zar ne? ta bih trebala da uinim?
- Molio bih vas da tano ponovite svoje kretanje one noi devetnaestog novembra. Spavali
ste... probudili se... probudila vas je, moda, neka neobina buka. Upalili ste svetio, pogledali na sat,
ustali iz kreveta, otvorili vrata i pogledali napolje u hodnik. Moete li to da
ponovite?
- Ako je potrebno... - prihvati gospoica Merpl i poe prema krevetu.
- Samo trenutak.
Glavni inspektor Dejv je pokucao na zid susedne sobe,
- Treba jae da se pokuca, ovo su solidne graevine. Glavni inspektor kucne jae.
- Rekao sam kanoniku Penifadru da broji do deset - objasni joj gledajui na sat. - Evo, ponite
sada.
Gospoica Merpl dodirne prekida kod kreveta, pogleda na nepostojei sat, ode do vrata, otvori
ih i pogleda napolje. Iz sobe do njene je upravo izaao kanonik Penifadr i krenuo hodnikom. Kad je
stigao do kraja stepenica i poeo da silazi, gospoica Merpl zaustavi dah. Pogledala je glavnog
inspektora Dejvija.
- Dakle?
- ovek koga sam videla one noi nije mogao biti kanonik Penifadr, ako je ovo on, naravno -
ree odluno.
- Mislim da ste rekli...
192
Agata Kristi
193
- Znam. Izgledao je kao kanonik Penifadr. Imao je istu kosu, ode-lo i sve ostalo. Ali nije ovako
hodao. Mislim da je... morao je biti neko mnogo mlai. ao mi je, vrlo mi je ao, to sam vas navela
na pogrean trag, ali one noi nisam videla kanonika Penifadra. U to sam sigurna.
- Gospoice Merpl, jeste li ovaj put potpuno sigurni?
- Jesam - odvrati ona. - ao mi je - ponovi - to sam vas navela na pogrean trag.
- Bili ste vrlo blizu istine. Kanonik Penifadr se zaista vratio u hotel one noi. Niko ga nije
video, ali to nije bitno. Vratio se posle ponoi. Popeo se stepenicama, otvorio vrata svoje sobe i...
Ono to je video, ili to se zatim dogodilo, ne znamo, jer nam on ne moe, ili ne eli rei. Kada bismo
mu bar nekako mogli vratiti pamenje...
- Ima za to ona nemaka re - nastavila je gospoica Merpl svoju misao.
- Kakva nemaka re?
- Oh, boe, imam je na vrh jezika, ali... Zau se kucanje.
- Mogu li da uem? - pitao je kanonik Penifadr.
- Kako je bilo? ;
- Izvrsno - pohvali ga Otac. - Ba govorim gospoici Merpl-poznajete li gospoicu
Merpl? i
- Oh, da, svakako - ree kanonik neubedljivo.
- Ba sam govorio gospoici Merpl kako smo uspeli da rekon-struiemo vae kretanje one noi.
Vratili ste se u hotel. Doli ste gore i otvorili vrata svoje sobe i uli... - tu je Dejv zastao.
Gospoica Merpl uzviknu:
- Setila sam se koja je to re: Doppelgangerl Kanoniku Penifadru se ote uzvik:
- Tako je - ree - jasno! Kako sam to mogao da zaboravim! Potpuno ste u pravu, znate. Posle
onog filma, Zidovi Jerihona", vratio sam se ovamo i popeo do svoje sobe. Kad sam otvorio vrata
ugledao sam... izvanredno jasno sam sebe video kako sedim na stolici. Kao to rekoste, draga
gospodo, doppelganger". Zaista izvanredno! A tada... ekajte da se setim... Pogledao je, napreui
se, u plafon.
- A tada su vas, - ubaci Otac - uplaeni to vas vide ovde kad su bili ubeeni da ste u Lucernu,
zviznuli po glavi.
26
Kanonika Penifadra su poslali taksijem u Briti Muzeum. Gospoicu Merpl je glavni inspektor
Dejv otpratio do predvorja, gde ju je ostavio uz molbu da ga malo saeka, to njoj uopte nije teko
palo. Udobno se smestila i iskoristila priliku da malo razmisli o proteklim
dogaajima. , ,
- Hotel Bertram". Koliko uspomena... Prolost se ovde mesala sa sadanjou. Setila se
francuske izreke: Plus qa change, plus c est la meme chose." Pokuala je da je izokrene: Plus c'est
la meme chose, plus qa change." I jedno i drugo je istinito", pomisli.
Iznenada se rastui nad hotelom Bertram"... i nad sobom. Pitala se ta li e sad od nje traiti
glavni inspektor. Videlo se na njemu da je ponesen i uzbuen zbog uspeha. Konano su planovi poeli
da mu se ostvaruju. Ovo je bio Dan D" glavnog inspektora Dejvija.
ivot hotela je tekao, naizgled, uobiajenim tokom. Ali je gospoica Merpl ipak zakljuila da je
neto neobino. Osealo se neto u vazduhu, neto neodreeno. Ona nije mogla da otkrije ta je to, ali
ju je poeo obuzimati neobjanjiv oseaj neprijatnosti.
194
Agata Kristi
Hotel Bertram
195
Pokretna vrata se opet otvorie, proputajui snanog oveka seljakog izgleda, koji se uputi
pravo ka njoj.
- Jesmo li spremni? - upitao ju je Otac raspoloeno.
- Gde emo sada?
- Idemo u posetu kod ledi Sedvik.
 - Zar je u hotelu?
- Da, zajedno sa kerkom.
Ustajui gospoica Merpl baci pogled oko sebe i promrmlja:
- Jadni hotel Bertram".
- Kako mislite... jadni hotel Bertram"?
- Znate vi dobro ta ja mislim.
- Moda, ako stvar posmatram sa vaeg gledita.
- Uvek je tuno kad se mora unititi umetniko delo.
- Vi ovo nazivate umetnikim elom?
- Svakako. Kao i vi, uostalom.
- Da, znam na ta mislite - prizna Otac.
- To je isto kao kada vam drvo u bati pone ruiti kuu. Morate da ga iskopate zajedno sa
korenom, nema drugog izlaza.
- Nisam strunjak za bate, ali sam ubeen da se razumemo. Popeli su se do apartmana ledi
Sedvik.
Glavni inspektor Dejv zakuca, saeka poziv i ue, a gospoica Merpl ga je pratila.
Bez Sedvik je sedela uz prozor. Na krilu joj je leala otvorena knjiga koju nije itala.
- Opet vi, glavni inspektore? - pogledala je upitno prema gospoici Merpl.
- Ovo je gospoica Merpl - objasni Dejv. - Gospoice Merpl... ledi Sedvik.
- Ve smo se srele - ree Bez Sedvik. - Bili ste sa Selinom
LJaii in- na9 Tr7\if\]ti-a r&Aita . Ar\Al o TOHm A rvKroti
rrla\/nrm 1-
spektoru Dejviju. - Imate li novosti o oveku koji je pucao na Elviru?
- Ne verujem da su ba novosti...
- Sumnjam da ete ih ikada imati. Po onoj magli! Onakvo vre-me je kao stvoreno za lopove.
Samo ekaju da se pojavi neka usamljena ena.
- Da, moda - ree Dejvi. - Kako je gospoica Blejk?
- Oh, Elvira se potpuno oporavila.
- Ovde je kod vas?
- Da, nazvala sam pukovnika Laskomba... njenog staratelja. Bio je presrean to sam odluila
da preuzmem brigu o njoj. Iznenada se nasmejala. - Dragi stari deko. Uvek se nadao ovom
zbliavanju majke i kerke!
- Moda je to dobro - primeti Otac.
- Oh, ne, nije. Ovo je samo privremeno. Verujem da je, za sada, tako najbolje.- Pogledala je
kroz prozor. Neko vreme je utala, a zatim e promenjenim glasom:
- ujem da ste uhapsili jednog mog prijatelja... Ladislava Mali-
novskog? Za ta je optuen?
- Nismo ga uhapsili - ispravi je glavni inspektor Dejv. - On nam
je potreban u istrazi.
- Poslala sam mu svog advokata.
- Vrlo mudro - odobri Otac. - Ako imate bilo kakve probleme sa policijom, najbolje je odmah
uzeti advokata. U protivnom se lako moe dogoditi da kaete pogrenu stvar.
- ak i ako ste potpuno nevini?
- Naroito ako ste nevini - odvrati Otac.
- -Vi ste cinik, zar ne? ta, u stvari, elite da saznate od njega?
 - Hteli bismo, pre svega, da znamo gde je bio one noi kada je ubiien Maikl Dorman?
196
Agata Kristi
Hotel Bertram
197
Bez Sedvik se naglo uspravi u stolici.
- Da vam sluajno nije pala na pamet ideja da je Ladislav pucao na Elviru? Oni se ak i ne
poznaju.
- On je to mogao da uradi. Kola su mu bila odmah tu iza ugla.
- Bez veze - izjavi ledi Sedvik grubo.
- Da li vas je pucnjava prole noi jako uzrujala? Bila je iznenaena.
- Naravno, bila sam uzbuena. Zaboga, ki mi je za dlaku izbe-gia smrt. Sta ste oekivali?
- Nisam mislio na to. Moje pitanje se odnosilo na smrt Majkla Dormana.
- Bilo mi ga je ao. Bio je hrabar ovek.
- I to je sve?
- ta bi jo trebalo da kaem?
- Vi ste ga poznavali, zar ne?
- Naravno, bio je zaposlen u hotelu.
- I malo bolje od toga, zar ne?
- Kako to mislite?
- Nemojte, ledi Sedvik. Bio vam je suprug, zar ne?
Nije odmah odgovorila, ali nije ni pokazivala znake uzbuenja ili iznenaenja.
- Mnogo toga vam je poznato, je li? - uzdahne i zavali se natrag u stolicu. - Nisam ga videla,
mislim oko... pa veoma dugo. Dvadeset i vie godina. A onda sam jednog dana pogledala kroz prozor
i videla Majkla.
- On je vas takoe prepoznao?
- Da. Iako je pravo udo to smo se uopte prepoznali - ree ledi Sedvik. - Bili smo zajedno
jedva nedelju dana. Zatim nas je pronala moja porodica; isplatili su Majkla, a mene, osramoenu,
odveli kui.
- Bila sam vrlo mlada kada sam pobegla sa njim. Nita nisam znala. Prava mala budala sa
glavom punom romantinih matanja. Za mene je bio pravi junak, uglavnom zbog naina na koji je
jahao. Bio je neustraiv, uz to zgodan i veseo. Duhoviti Irac! Mislim da sam, u stvari, ja pobegla sa
njim! Ne verujem da bi to njemu ikada palo na pamet. Ali ja sam bila divlja i tvrdoglava i ludo
zaljubljena! - odmahne glavom. - Nije dugo trajalo... Prva dvadeset i etiri sata su bila dovoljna da
se razoaram. Mnogo je pio, a uz to je bio i neotesan i grub. Kad su se moji pojavili i odveli me kui,
ja sam im bila zahvalna. Nisam vie nikada poelela da ga vidim.
- Jesu li znali da ste bili venani?
- Nisu.
- Niste im to rekli?
- Ja i nisam verovala da smo venani.
- Ali kako je to mogue?
- Venali smo se u Belidovlanu, ali kad su moji doli, Majki me je ubedio da je venanje bilo
lano. Tvrdio je da su to on i njegov prijatelj sredili. Smatrala sam da je sposoban za tako neto, u to
vreme. Ne znam zato je to rekao, moda zbog novca ili zbog straha. Ja sam bila jo maloletna, znate.
injenica je, meutim, da tada u njegove reci nisam uopte posumnjala.
 - A kasnije? Izgubila se u mislima.
- Da... mnogo godina kasnije, kad sam ve znala poneto o ivotu i pravnim stvarima, bilo mi je
jasno da sam, najverovatnije. ipak "data za Majkla Dormana!
Znai da ste udajom za lorda Konistona poinili bigamiju. ~ Da, jesam, i kad sam se udala za
Donija Sedvika i kasnije, kad sam se udala za Ridvija Bekera. - Pogledala je glavnog inspektora i
prasnula u smeh.
Hotel Bertram
199
- Toliko bigamije - ree smejui se. - To je zaista previe.
- Da li ste ikada pomiljali na razvod? Slegla je ramenima.
- inilo mi se da je sve glupi san. Zato akati po tome? Rekla sam Doniju, naravno. - Glas
joj je postao blai dok je izgovarala ovo ime.
- Kako je on to primio?
- Bilo mu je svejedno. Ni Doni ni ja nismo ba marili za zakone.
- Bigamija je kanjiva, ledi Sedvik. Pogledala ga je i ponovo se nasmejala.
- Ko bi se jo zabrinjavao zbog neega to se dogodilo pre toliko godina i to jo u Irskoj.
itava pria kad se zavrila bila je i zaboravljena. Majki je uzeo novac i otiao. Oh, zar ne shvatate?
Bila je to samo mala epizoda. Epizoda koju sam htela da zaboravim. Gurnula sam to u stranu zajedno
sa drugim stvarima... sa svim onim stvarima... koje nisu vie vane u ivotu.
- A tada... - nastavi Otac mirnim glasom. - Jednog lepog dana u decembru, Dorman se opet
pojavio i poeo da vas ucenjuje.
- Gluposti! Ko kae da me je ucenjivao?
Otac polako skrene pogled na staru gospodu koja je vrlo uspravno sedela na svojoj stolici.
- Vi? - Bez Sedvik s nevericom pogleda gospoicu Merpl. -ta vi moete da znate o tome?
U glasu joj je bilo vie znatielje nego optube.
- Fotelje u ovom hotelu imaju veoma visoke naslone - zapoe gospoica Merpl. - Vrlo su
udobne. Sedela sam u jednoj od njih u salonu za pisanje. Odmarala sam se pre izlaska u grad. Vi ste
doli da napiete pismo. Mora da ste mislili da ste sami u sobi. I tako sam ja... ula va razgovor sa
onim Dormanom.
- Sluali ste, znai?
- Jesam - ree gospoica Merpl. - Zato da ne? Prostorija je javna. Kad ste otvorili prozor i
pozvali tog oveka, ja nisam mogla da pretpostavim da e to biti privatan razgovor.
Bez je trenutak gledala u nju, tada malo odmahnu glavom.
- Sasvim poteno - ree. - Da, shvatam. Ali ste ipak pogreno protumaili ono to ste uli.
Majki me nije ucenjivao. Moda je imao nameru... ali sam ga ja upozorila, jo pre nego to je
pokuao! - Nasmejala se onim irokim velikodunim osmehom koji ju je inio toliko privlanom. -
Zaplaila sam ga.
- Da - sloila se gospoica Merpl, - rekla bih da jeste. Zaprcti-li ste mu revolverom. To ste,...
ako dozvolite da primetim,... vrlo dobro izveli.
Bez Sedvik podie obrve, poneto iznenaena. inilo se da se dobro zabavlja.
- Ali nisam vas samo ja sluala.
- Dobri boe! Zar je itav hotel sluao?
- Druga fotelja je takoe bila zauzeta.
- I ko je tamo bio sedeo?
Gospoica Merpl je stisla usne. Pogledala je sa molbom glavnog inspektora Dejvija. Ako mora
da se kae, recite joj to vi", govorio je to njen pogled, ja ne mogu".
- U drugoj fotelji je bila vaa ki - ree Dejv.
- Oh, ne! - ote se ledi Sedvik glasan uzvik. - Oh, ne. Ne Elvira! Shvatam... da, shvatam. Mora
da je pomislila...
- Dovoljno je ozbiljno shvatila ono to je ula. Otila je ak u Irsku da bi to proverila. Nije joj
bilo teko da otkrije..,
- Oh, ne... jadno dete! Nije me uopte nita pitala. Sve dri u sebi. Da mi je bar rekla, sve bih
joj bila objasnila... shvatila bi da uopte nije vano.
- Moda se ona ne bi sa vama sloila - ree glavni inspektor Deivi - .Sme.nn ie, ?nate -
nastavi sa izsledom staros seljaka koji
200
Agata Kristi
Hotel Bertram
201
razgovara o itu - nauio sam posle mnogo godina pokuaja i greaka... nauio sam da sumnjam
u jednostavna reenja. Jednostavna ree-nj'a su suvie dobra da bi bila prava. Devojka tvrdi da je
neko pucao na nju i promaio. Vratar dojuri da je spasi i dobija drugi metak. Moglo bi to da bude i
tano. To bi moglo da bude ono to devojka misli. Ali iza privida, sve bi moglo da bude i potpuno
drugaije.
- Malo pre ste estoko tvrdili da Ladislav Malinovski nije mogao imati nikakav razlog da puca
na vau ker. Dobro, tu se slaemo. On je od onih ljudi koji kada se posvaaju sa devojkom. izvuku
no i ubiju je. Ali se ne bi skrivao u mraku ekajui hladnokrvno da ona naie. Ali, recimo, da on
hoe da ubije nekog drugog. Vrisak, pucnjava... ali ta se zapravo dogodilo? Majki Dorman je mrtav.
Recimo da je tako i trebalo da bude. Malinovski je sve pomno isplanirao. Bira maglovitu no,
sakriva se u senci, eka da vaa ki naie. On zna da e ona doi, jer ju je sam pozvao. Puca iz
zasede. To nije na-menjcno devojci. Vrlo dobro pazi da metak ne proe ni blizu nje, ali ona ipak
misli da neko puca na nju. Ona vriti. Vratar hotela, uvi pucanj i vrisak, dojuri niz ulicu, a tada
Malinovski ponovo puca na onoga zbog koga je i doao. Na Majkla Dormana.
- Ne verujem ni re u ovo sve! Zato bi, zaboga, Ladislav Malinovski pucao na Majkla
Dormana?
- Moda mala uena - ree Otac.
- Verujete da je Majki ucenjivao Ladislava. Ali ime?
- Moda - mirno e Otac - Dormanu dogaaji u hotelu nisu bili nepoznati. On je mogao
prilino da zna o tome.
- Dogaaji u hotelu? Kako to mislite?
- To vam je izvanredno organizovan posao - poe Otac. - Dobro planiran, struno izveden, ak
vrlo umetniki, ako mogu da se izrazim tako. Ali nita ne traje veno. Gospoica Merpl me je pre
nekoliko dana pitala ta nije u redu sa hotelom Bertram". Sada mncni
da joj odgovorim. Hotel Bertram" je glavni tab jednog od najveih i najboljih zloinakih
udruenja u poslednjih nekoliko godina.
27
Minut-dva je vladala tiina, a onda se javi gospoica Merpl:
- Neobino zanimljivo - ree priljivo. Bez Sedvik je pogledala i ree:
- Ne izgledate da ste ba iznenaeni, gospoice Merpl.
- I nisam. U stvari, nisam. Bilo je suvie toga neobinog, previe stvari koje se nisu uklapale u
optu sliku. Sve je bilo prelepo da bi bilo istinito... mislim da shvatate ta elim da kaem. U
pozoritu se to zove dobra predstava. Ali to je i bila samo dobra predstava... ne stvarnost.
- A bilo je i bezbroj sitnica. Ljudi su, na primer, prepoznavali svoje poznanike i prijatelje koji
to nisu bili.
- Takve zabune su mogue - ree glavni inspektor Dejvi - ali su se ovde deavale malo
preesto. Da li je tako, gospoice Merpl?
- Potpuno tako - sloi se ona. - Ljudima kao to je Selina He-zi to moe da se desi. Ali bilo je i
drugih kojima se to stalno deavalo. ovek je to morao da primeti.
- Ona mnogo toga vidi - ree glavni inspektor Dejvi obraajui se Bez Sedvik. kao da je
gospoica Meipl njegov pas ljubimac.
Ali Bez Sedvik se otro baci na njega:
- ta mislite kada kaete da je ovaj hotel glavni tab zloinake organizacije? Ja bih rekla da je
hotel Bertram" jedno od najpristojnijih mesta na svetu.
- Naravno - potvrdi Otac. - Tako je moralo da bude. Mnogo je
novca vremena i 30CB:03H uloeno da bi ..Bertram" DOStaO OVO tO
202
Agata Kristi
je danas. Pravo i lano je vrlo paljivo izmeano. Imate izvrsnog voditelja predstave, Henrija.
Imate onog momka Hamfrisa, i on je veoma ubedljiv. U Engleskoj o njemu nemamo nita u kartoteci,
ali je zato umean u neke udne poslove s hotelima u inotranstvu. Ima jo nekoliko izvrsnih
karakternih glumaca, koji ovde igraju glavne uloge. Priznau, ako hoete, da se ne mogu oteti oseaju
divljenja pred itavom ovom inscenacijom. Ovu zemlju je to mnogo kotalo. Zadalo je Centralnom
istranom odeljenju i drugim policijskim slubama velike muke. Svaki put kad smo pomislili da smo
napokon doli do neega, da smo jedan sluaj resili... uvek bi se pokazalo da taj sluaj nema veze ni
sa im. Ali smo mi uporno nastavljali da kopamo malo ovde, malo tamo. Otkrili smo mnogo toga.
Nali smo garae u kojima se odreenim kolima mogu za tren oka promeniti registracija: kamione
prevoznikih preduzea, mesarski kombi, ak i nekoliko lanih potanskih kombija. Bio je tu i voza
na trkama sa svojim sportskim kolima, kojima prelazi neverovatne razdaljine u neverovatno kratkom
vremenskom periodu, dok ga na drugoj strani eka stari svetenik u otrcanom Mori Oksfordu. U
blizini ima i kuica sa batovanom, koji prua prvu pomo ako je potrebno i u vezi je sa korisnim
doktorom. I, uostalom, da ne nabrajam vie. Sve se to grana u beskraj. Ovo je samo deo jedne celine,
drugi dco ine strani gosti hotela Bertram'. Om su bili Amerikanci ili su iz kolonija. Bogati su, na
njih niko ne bi posumnjao. Dolaze sa gomilom skupih kofera i odlaze sa istom gomilom kofera.
Koferi nisu isti. ali to niko ne primeuje. To su bogati turisti koji se, dolazei u Francusku, ne plae
carinika, jer carinici ne gnjave previe bogate turiste koji unose novac u zemlju. Turisti se menjaju,
nisu preesto isti. Vr ne srne na vodu preesto... Nita od toga nije bilo lako povezati i dokazati, ali
smo napokon ipak uspeli. Sada smo upravo u toj fazi... Kabotovi. na primer...
l
- Seate ih se. zar ne? Vrlo simpatian par Amerikanaca. Bili su ovde prole godine, ove
godine su se vratili. Trei put nee doi. Niko ovde ne doe vie od dva puta istim poslom. Da,
uhapsili smo ih u Kalaisu. Vrlo dobar posao. U koferu su imali oko tri hiljade funti, uredno sloenih.
Potiu od pljake u Bedhamtonu. To je, naravno, samo kap u moru.
- Sada znamo da je hotel Bertram" glavni tab organizacije. Polovina posluge sarauje. Neki
gosti takoe sarauju. Neki od gostiju su stvarno oni kojima se predstavljaju... drugi nisu. Pravi
Kabotovi su sada na Jukatanu. Osim toga, nekoliko puta su se posluili i veoma uspenom zamenom
osoba. Uzmite, na primer, sudiju Ladgrova. Poznato lice, crveni nos sa bradavicom. Vrlo ga je
jednostavno imitirati. Ili, kanonik Penifadr, miran seoski svetenik s velikim belim u-perkom, pored
toga jo i rasejan, to je opte poznato. Njegovi pokreti, nain na koji gleda preko naoara... sve to
dobar glumac oponaa.
- Ali emu to slui? - pitala je Bez.
- To me ozbiljno pitate? Zar to nije oigledno? Sudija Ladgov je vien u blizini banke koja je
opljakana. Neko ga prepoznaje i prijavljuje. Mi istraujemo, meutim to je pogrean trag. U to
vreme je on bio na drugom mestu. Ali dugo nam je trebalo da shvatimo kako su to sve, kako ih danas
zovu, namerne greke". Niko se ne pita ko je & koji na njega toliko lii. Ali taj i nije tako naroito
slian. On jednostavno skine masku i prestane da igra ulogu. Sve to stvara zabunu. Imali smo tako
sudiju Vrhovnog suda, arhiakona, admirala, general-majora, i svi su bili vieni u kritino vreme u
blizini mesta zloina.
- Posle pljake u Bedhamtonu najmanje etvorica su uestvovala u Prenoenju plena u London.
Trkaka kola, koja je vozio Malinov-ski, zatvoreni kombi neke izmiljene firme, staromodni Dajmler.
koga je vozio admiral i, napokon, stari svetenik s uperkom bele kose u starom Mori Oksfordu.
ela akcija je zaista bila dobro isplanirana.
204
Agata Kristi
- A onda, jednog dana drutvo naputa srea. Onaj smueni kanonik Penifadr ide na avion u
pogreno vreme, na terminalu mu objasne zabunu, on seta Kromvel Roudom, ide u bioskop. U hotel se
vraa u pono, penje se u svoju sobu, klju od sobe nosi sa sobom u depu; otvara vrata, ulazi u sobu
i... tu dobija najvei udarac u svom ivotu, ugledavi pred sobom samog sebe. Banda koja je bila
zaprepaena pojavom kanonika Penifadra, jer veruje da je u vajcarskoj. Dvojnik je ve spreman za
predstavu u Bedhamtonu. Ne znaju ta bi sa pravim kanonikom. Meutim, jedan od njih, verovatno
Hamfris, brzo je odreago-vao. On udara starog po glavi i tako privremeno reava problem. Zbog toga
je neko bio veoma ljut. Ali kada su pogledali staroga i ustanovili da se samo onesvestio, odluili su
da nastave sa pripremama. Lani kanonik Penifadr naputa hotel i vozi se do mesta gde e odigrati
svoju ulogu u tafeti... ta su uinili sa pravim kanonikom? To moemo samo da nagaamo.
Pretpostavljam da su i njega kasnije uklonili iz hotela. Nekako su ga dovezli do batenske kuice,
nedaleko od mesta gde je planiran napad na voz. Ako policija, kako su oekivali, sazna da je kanonik
vien u opljakanom vozu. njegovo prisustvo u okolini e povezati sa pljakom voza, to je bandi
savreno odgovaralo. Mora da su zainteresovani prilino zabrinuti sve dok se kanonik nije probudio i
otkrio da su mu etiri dana potpuno izbrisana iz seanja.
- Zar bi ga u suprotnom ubili? - pitala je gospoica Merpl.
- Sumnjam da bi ga ubili - ree Otac. - Neko bi ih spreio u tome. Od samog poetka je jasno
da onaj to sve ovo vodi izbegava nasilje.
- To zvui fantastino - ree Bez Sedvik. - Krajnje neubedlji-vo. Ne verujem da imate ikakve
dokaze da je Ladislav Malinovski po-mean sa ovom smenom priom.
- Protiv Ladislava Malinovskog imamo mnogo dokaza - uvera-
^>^ ;,, ;} fVo<- Vi-l/* ; lol^miclpn -/narp B/0? CP nVn hntpla kra-
Hotcl Bertram
205
da nije trebalo. Prvi put je doao da uspostavi vezu sa vaom kerkom. Imali su dogovorenu
ifru.
- Gluposti. Sama mi je rekla da ga ne poznaje,
 - Znam, ali to nije istina. Zaljubljena je u njega do uiju. Hoe da je oeni!
- To ne verujem!
- Vi to ne moete da znate - naglasio je glavni inspektor Dejv. - Malinovski nije od onih koji se
poveravaju, a svoju kerku uopte ne poznajete. Sami ste to rekli. Bili ste ljuti, zar ne, kad ste saznali
da je Malinovski bio u hotelu Bertram"?
- Zato bih bila ljuta?
- Jer ste vi mozak ele stvari. Vi i Henri. Finansijski su to vodila braa Hofman. Oni su
sreivali stvari sa inostranim bankama, ali ef organizacije, mozak koji je njome upravljao, koji je
ovo sve planirao bili ste vi, ledi Sedvik.
Bez ga je gledala i smejala se:
- Nikada nisam ula nita srnenije!
- Oh, ne uopte nije smeno. Vi ste pametni, hrabri i odluni. Sve ste ve probali; hteli ste sada
i ovo da iskusite. Ima mnogo uzbuenja u ovome ali i rizika. Vas nije privlaio novac, rekao bih,
privlailo vas je uzbuenje. Niste doputali ubistva, niti grubosti, samo zgodne male neznatne udarce
po glavi, ako bi to bilo neophodno. Vi ste vrlo zanimljiva ena, znate. Jedan od retkih zaista
zanimljivih kriminalaca.
Zavladala je tiina. Bez Sedvik naglo ustane:
- Mislim da ste ludi - pruila je ruku prema telefonu.
- Zovete onog advokata? To je najbolje, pre nego to suvie toga kaete.
Ona ustrim pokretom ponovo spusti slualicu.
- Kad bolje razmislim, u stvari, mrzim advokate... U redu. Neka hnHp nn vaem. Da. ia sam to
vodila. U pravu ste kada kaete da
206
Agata Kristi
je bilo uzbudljivo. Uivala sam u svakom trenutku. Bilo je beskrajno zabavno dizati pare iz
banaka, vozova, potanskih kancelarija i takozvanih blindiranih kola! Bilo je zabavno planirati i
odluivati. Bila j'e to kraljevska zabava i drago mi je to sam je doivela. Vr ide na vodu... To ste
malo pre rekli, zar ne? Mislim da je to tano. Ja sam imala dosta zabave za svoj novac. Ali greke
ako mislite da je Ladislav Malinovski ubio Dormana! Nije on, ja sam ga ubila - iznenada se glasno i
uzbueno nasmejala. - Nije vano ta je uinio, ime mi je pretio... rekla sam da u ga ubiti...
gospoica Merpl me je ula... i ubila sam ga. Sve se odigralo skoro ba onako kako ste opisali.
Sakrila sam se u dvoritu hotela. Kad je Elvira naila pucala sam u vazduh, i kad je vrisnula, a Majki
dojurio iz pravca hotela, jednostavno sam ga ubila. Ja, naravno, imam klju od svih ulaza, ula sam
kroz dvorite i uvukla se u svoju sobu. Nisam se mogla se-titi da biste mogli nai Ladislavov pitolj.
Ukrala sam mu ga iz kola, on uopte nije znao. Ali, uveravam vas, ne sa namerom da sumnju
prebacim na njega.
Okrenula se prema gospoici Merpl.
- Vi ste svedok onoga to upravo govorim, zapamtite. Ja sam ubila Dormana.
- Ili to moda kaete zato to ste zaljubljeni u Malinovskog? -ispitivao je glavni inspektor Dejv.
- Ne - odgovor je doao naglo. - Mi smo dobri prijatelji. Oh, da, bili smo ljubavnici,
svojevremeno, ali nisam zaljubljena u njega. Volela sam samo jednog mukarca u ivotu... Dona
Sedvika. - Glas joj je postao tih i mek dok je ovo govorila.
- Ali Ladislav mi je prijatelj. Ne elim da ga jure za neto to nije uinio. Ja sam ubila Majkla
Dormana. Gospoica Merpl je ula moju izjavu... A sada, dragi glavni inspektore Dejvi... - glas joj
se uzbueno povisi. - Uhvatite me. ako
 Hotel Bertram
207
Neverovatnom brzinom ona dohvati telefonski aparat i snanim zamahom ruke razbi njime
prozor. Pre nego to je Otac uspeo da skoi na noge ona je ve bila napolju i, drei se /.a zid,
odmicala po uskoj izboini ispod prozora. Glavni inspektor Dcjv je pojurio do drugog prozora,
otvorio ga i dao znak pitaljom.
Gospoica Merpl, kojoj je trebalo neto vie vremena da ustane, pridrui mu se pored prozora.
Zajedno su, nagnuti kroz prozor, napeto posmatrali fasadu hotela Bertram".
- Pae. Penje se po ivici, - uzviknula je gospoica Merpl. - Ali zato se penje?
- Penje se na krov. Svesna je da je to jedina mogunost. Dobri boe, pogledajte je! Penje se kao
maka. Kako je odvana!
Gospoica Merpl je mrmljala napola murei:
- Pae. Nee uspeti ...
Prilika koju su posmatrali nestala je iz vida. Otac se povukao u sobu. Gospoica Merpl ga upita:
- Ne biste li se i vi pridruili...? Otac odmahnu glavom.
- Ovako ogroman nisam ni od kakve koristi. Moji ljudi su spremni za ovakve dogaaje. Oni
znaju ta treba da rade. Za koji trenutak emo saznati... Ne bih se iznenadio da ih dobro namui! Ona
je jedna u hiljadu ena. - Uzdahnuo je. - Jedna od divljih. Ima ih u svakoj generaciji. Ne moete da ih
ukrotite, ne moete da ih vratite u zajednicu i naterate da ive u skladu sa zakonom i poretkom. One
idu vlastitim putem. Ako su svetice, odlaze da neguju gubavce, ili postaju muenice po dunglama.
Ako su zle, ine zlodela od kojih vam se die kosa na glavi. A ponekad su samo divlje. Verovatno bi
bile sasvim u redu da su se rodile u nekom drugom periodu, u vreme kada ie, svalrn mnran r\ p hnri
B; svni ?ivot. Onasnost ie svuda oko niih.
208
Agata Kristi
a one same predstavljaju opasnost za druge. Takav svet bi im odgovarao, u njemu bi se
verovatno oseale kao kod kue. Ovaj na nije za njih.
- Da li ste znali da e to uiniti?
- Nisam. To je jedna od njenih vrlina. Iznenada. Sedela je tamo. gledala nas i priala...
pokuavajui da dobije na vremenu. Za to vre-me je grozniavo smiljala... ah ...
- Zautao je jer je iznenada uo zvuk motora i kripu konica. -Nagnuo se kroz prozor.
- Uspela je! Doepala se kola.
Opet se ula kripa, kad su kola na dva toka uletela u krivinu, a zatim je zvuk poeo da se
pribliava i prekrasno belo udovite projuri ulicom ispred hotela.
- Ubie nekoga - ree Otac - ubie mnoge... ak i ako sama ne pogine.
- Ne znam... - poe gospoica Merpl.
- Ona je, naravno, izvrstan voza. Prokleto dobar voza. Auh, ovo je bilo blizu!
uli su urlik motora i zvuk automobilske sirene. inilo se da se kola udaljuju. Zatim su uli
vrisak i koenje i konano stranu kripu guma i urlik auspuha...
- Udarila je - ree Otac.
Stajao je tamo vrlo spokojno, ekajui sa strpljivou tako karakteristinom za njegovu mirnu
pojavu. Gospoica Merpl je stajala tiho kraj njega. Zatim se vest, kao da je prenose tafetom, probila
niz ulicu. ovek na suprotnom trotoaru kretanjem ruku prenese je glavnom inspektoru Dejviju.
- Mrtva je - ree Otac mrano. - Zaletela se u ogradu parka sa blizu devedeset brzinom. Niko
drugi nije stradao, samo mala teta na
 Hotel Bertram
209
Povukavi se sa prozora. Otac ree namrteno:
- Ali, prethodno je ispriala svoju priu. uli ste je?
- Da - odvrati gospoica Merpl. - ula sam je. - Nastala je tiina. - To nije istina, naravno -
odree gospoica Merpl mirno.
Otac je pogleda.
- Niste joj poverovali, ha?
- A vi?
- Ne, ni ja - odvrati Otac. - Ne, to nije bila prava pria. Izmislila je da bi se to pre uklopila u
ceo sluaj, ali to nije istina. Ona nije ubila Majkla Dormana. Znate li ko ga je ubio?
- Svakako - odgovori gospoica Merpl. - Devojka.
- O, kako ste doli do toga?
- Uvek mi je neto bilo sumnjivo...
- I meni - ree Dejvi. - Bila je veoma uplaena one noi. I lai koje je izmislila su bile prozirne.
Ali nisam mogao da otkrijem njen
motiv.
- To je i mene u poetku zbunilo - prihvati gospoica Merpl. -Otkrila je da joj je majka
bigamista, ali zar bi neko zbog toga izvrio ubistvo? Danas sigurno vie ne! Verujem... da je u pitanju
novac.
- Upravo tako - potvrdi Dejv. - Otac joj je ostavio ogromno bogatstvo. Kad je otkrila da joj je
majka bila udata za Majkla Dormana, shvatila je da brak sa njenim ocem nije bio pravosnaan.
Pomislila je, ako se to otkrije, nee naslediti novac, jer iako je Konistonova ki, nije zakonita. Nije
bila u pravu, znate. Imali smo ve takav sluaj. Sve zavisi od testamenta. Koniston je sve ostavio ba
njoj, navodei je po imenu. Sve bi ionako pripalo njoj, ali to ona nije znala. Nije htela da se odrekne
tako velikog bogatstva.
- Zato joj je bio potreban toliko veliki novac? Glavni inspektor Dejvi namrteno odgovori:
210
Agata Kristi
- Htela je da kupi Ladislava Malinovskog. Oenio bi se sa njom zbog novca, ali bez toga nije
dolazilo u obzir. Mala nije glupa, bila je potpuno svesna toga. Ali htela je da ga ima po svaku cenu.
Bila je oajniki zaljubljena.
- Znam - ree gospoica Merpl. - Videla sam joj to na licu onoga dana u Beatris Parku.
- Znala je da e ga novcem pridobiti - ree Otac. - Zato je smislila hladnokrvno ubistvo. Nije se
skrivala u dvoritu. Jednostavno je stala uz ogradu, ispalila metak i vrisnula. Kad je Majki Dorman
dotrao do nje pucala je iz bliza u njega. Zatim je opet vrisnula. Zaista je hladnokrvna. Nije htela da
svali krivicu na Malinovskog. Ukrala mu je pitolj, jer je to bio jedini nain da doe do oruja, nije
ni sanjala da bi on mogao biti okrivljen za zloin. Verovala je da e sve da se pripie nekoj skitnici
koja je htela da iskoristi maglu. Da, vrlo je hladnokrvna. Ali kasnije ju je ipak obuzeo strah. I majka
se za nju
- ta ete preduzeti? - pitala je gospoica Merpl.
- Znam da je to uinila - ree Otac - ali nemam dokaze. Moda je poslui poetnika srea...
ini mi se da ak i zakon danas de-luje u tom pravcu. Psu se dozvoljava da jedanput ugrize... Dobar
advokat od ovoga moe da napravi tunu priu... mlada devojka, pogreno vaspitana... osim toga ona
je, znate, lepa...
 - Da - sloila se gospoica Merpl. - Luciferova deca su esto prelepa. A poznato je da
napreduju kao korov.
- Ali, kao to rekoh, do suda verovatno nee nikada doi. Dokaza nema. Uzmite sebe... vas e
sigurno pozvati kao svedoka... mora-ete da potvrdite izjavu njene majke... njeno priznanje krivice.
- Znam - ree gospoica Merpl. - Ona mi je to ostavila u ama-net, zar ne? Izabrala je smrt da bi
spasila ker. Nametnula mi je to kao elju pokojnika...
Hotel Bertram
211
Vrata koja su vodila u kupatilo otvorie se i na njima se pojavi Elvira Blejk. Nosila je
svetloplavu, vrlo jednostavnu haljinu, plava kosa joj je padala sa obe strane lica. Izgledala je kao
aneo sa neke ita-lijanske slike ranog perioda. Pogledala ih je.
- ula sam kola i udarac i viku sa ulice - ree. - Zar se neto dogodilo?
- ao mi je to moram da vam saoptim, gospoice Blejk - ree glavni inspektor Dejv
slubenim tonom - da je vaa majka umrla.
Elvira se malo strese.
- Oh, ne - ree uz bledi pokret negodovanja.
- Pre nego to je pobegla - nastavi glavni inspektor - ona je, naime beala,... priznala je da je
ubila Majkla Dormana.
- Hoete da kaete... da je rekla... da je ona...?
- Da - potvrdi Otac. - Upravo to je rekla. Imate li ta da dodate?
Dugo ga je gledala, a zatim gotovo nevidljivo odmahnu glavom:
- Ne - odgovori - nemam ta da dodam. Zatim se okrenula i napustila sobu.
- Dakle - pitala je gospoica Merpl - pustiete je da se izvue? Nastao je tajac, zatim Otac
tresne pesnicom o sto.
- Ne - zaurla. - Ne, tako mi boga, neu!
Gospoica Merpl je polagano i ozbiljno klimnula glavom.
- Neka se Bog smiluje njenoj dui - ree.
Beleka o piscu
Agata Kristi je najpo/natiji svctski pisac misterija i s pravom je /.ovu kraljicom zloina".
Njene knjige su prodate u bilionskom tirau na engleskom jc/,iku, i isto toliko na drugih 45 svctskih
jc/.ika. Jedino su Biblija i ckspirova dcla doivc-la veu prodaju od romana Agalc Kristi.
Agata Milcr je roena u Torkaju, u Engleskoj, 15. septembra 1880. Godine 1914, udala se /,a
pukovnika Aribalda Kristija, avijatiara pri Kraljevskim avio trupama. Ovaj zanimljivi par je dobio
i jednu crku, Rosalinu, pr nego to su se raz-vcli 1928. godine. U svojoj knjievnoj karijeri, koja je
trajala vie od pola vcka. Agata Kristi je napisala 79 romana i kolekcija malih pria. Takodc je
napisala desetine po/.orinih komada, ukljuujui Misolovku, koja je prcmijcrno i/.vcdcna u Londonu
25. novembra 1952, i to dclo je do sada najdue konstantno igran komad u istonji po/orita. Agatin
prvi roman. Misteriozna afera u Stajliu (1920), takodc je bio prva ekranizacija njenog ekscentrinog
belgijskog detektiva Hcrkula Poaroa. Sa sigurnou jedna od najpoznatijih izmiljenih kreacija svih
vremena, Poaroove sive elije" su trijumfovalc u borbi protiv opakih zloina u preko 33 romana.
Njen po-slcdnji objavljen roman, Uspavano ubistvo (1976), takodc je ckranizovan, ime je jo jedan
od svctski poznatih literarnih likova, gospoica Dcjn Marpl, dobila svoju ulogu i na filmu.
Gospoica Marpl se pojavila u preko 12 romana, poevi od Ubisna u Vikarijatu 1930. Oboje,
Hcrkul Poaro i gospoica Marpl, su nairoko poznati zahvaljujui ekranizaciji u filmovima i kratkim
TV serijama. Ubistvo u Ori-jent-ekspresu (1974), Svedok optube (1957), Smrt na Nilu (1978) su
samo neki od uspcnih filmova baziranih na njenom radu. Agata Kristi je takodc napisala est
romantinih romana pod pseudonimom Mcri Vcstmakot. Napisala je i etiri autobiografske knjige,
kao i zabavne pustolovine na mnogim arheolokim ekspedicijama koje je poscivala sa svojim
drugim muem. Godine 1971, dobila je najvee nacionalno priznanje, kada je primila orden
Britanskog kraljevstva.
Aeata Kristi HOTEL BERTRAM
"(, Newspapers and Magazines d.o.o.
NARODNA KNJIGA 2005.
Direktor Sneana Mijovi
Lektor-korektor Dobrila ivanov
Plasman
011/848-70-31, 848-70-34,
8-70-35
tampa NARODNA KNJIGA
C1P - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije. Beograd
KRISTI. Arata
Hotel Bertram / Aaata Kristi ; [prevela Nataa Trhojcvic], - Beograd : >;8B8:0 : Narodna
knjiga. 2005 (Beograd : Narodna knjiga). - 211 str. : 22 cm. (Biblioteka Bestseler ; knj. br, 53)
Provod dcla: At Bertram's Hotel ' Agatha Christie. - Bcleka o piscu: sir. [212]
ISBN 86-331-1868-8 (Narodna knjiga)
COBISS.SR-1D 119860748 ___________________________
NOVO! NOVO! NOVO! NOVO!
DO SADA OBJAVLJENO
BIBLIOTEKA
BESTSELER
DEVETO KOLO
POJEDINANA CENA - 150,00 dinara
(.(
49. Nora O. Keler ENA ZA UTEHU
52. Meri Higins Klark e u m TP
MIR JAM
50. Mir Jam SAMAC U BRAKU
AGATA KRIST!
53. Agata Kristi
"' RFBTPA1U
DANIJELA STIL
51. Danijela Slil VENANJE
DEjN OSTIN
54. Dejn Ostin
A 7.1 IM I
1. Danijela Stil POLJUBAC
2. Frederik Forsajt OSVETNIK
3. Patria Skanlan FRANESKINA ZABAVA
4. Anita Nair KUPE ZA DAME
5. Donatan Kelerman KRV l MESO
6. Majki Li Vest AMERIKA PITA
i, (L
7. Agata Kristi TREA DEVOJKA
8. Sidni eldon NEBO PADA
9. Oenit Volak ARAJ
10. Dejms Paterson
11. Dejn Grin ISTINITE PRIE
12. Harold Robins OGANJ STRASTI
13. Danijela Stil PUTOVANJE
14. Meri Higins Klark PONOVNI SUSRET
15. Agata Kristi MISTERIOZNI GOSPODIN
K VI N
16. Robert Ladlam KASANDRIN SPORAZUM
17. Holi Pejn DEVIANSKI VOR
18. iiber Ader SANJARI
19. Danijela Stil
20. Agata Kristi NULTA TAKA
21. Eva Heler
SA DRUGIM E SVE BITI BOLJE
22. Sidni eldon PAKLENI PLANOVI
23. Dejms Gripando VAN SUMNJE
24. Denifer Vajner DOBRi U KREVETU
25. Dejvid Baldai DEU SEKUNDE
26. Danijela Stil SUTON U SEN TROPEU
27. Agata Kristi UBISTVO RODERA AKROJDA
28. Harold Robins MAGNAT
29. Hening Mankel
30. oriet Hejer VENIA
31. Nikolas Sparks BELENICA
32. Mir-Jam RANJENI ORAO
33. Danijela Stil NESAVLADIVE
SILE
34. Agata Kristi PAUKOVA MREA
35. Beri Ansvort PESME KRALJEVA
36. Alis Sebold SRENICA
37. Agata Kristi MISTERIJA SEDAM BROJANIKA
38. Harold Robins GRAD GREHA
39. Dejvid Baldai JEDNOSTAVNA ISTINA
40. Danijela Stil TATICA
41. oret Hejer SJAJNA SOFIJA
42. Don Griam ULINI ADVOKAT
& 5((
43. Agata Kristi TAJNI NEPRIJATELJ
44. Harold Robins PIRANE
45. Mir Jam
 U SLOVENAKIM GORAMA
46. Danijela Stil OTKUCAJ SRCA
47. Dejms Paterson DOK VETAR DUVA
48. Sidni eldon BOJI LI SE MRAKA
((!
Ovim neopozivo naruujem knjigu pod rednim brojem
Ime i prezime Adresa i broj telefona
Ukoliko ste elan Kluba upiite i Broj lanske karte Knjige moete naruiti putem telefona
'13(-42[, H4X-/U-J3
ili putem mejla ulfankkl@eunet.yu i alfankkl@verat.net '......' """-M i MI Rmvrnd.
Safarikora II, Batajniki put 293