ОБРАДА БИБЛИОГРАФИЈЕ

Одлучила сам се да обрадим Библиографију Врања. Аутори ове

библиографије су Миодраг Живанов, који је израдио библиографију књига до 1944.
године, Ксенија Лазић, која је израдила библиографију књига од 1945. до 1978. године
и Јелена Јелић, која је израдила библиографију серијских публикација. Уредник
библиографије је Вукосава Бргуљан, а издавач је Народна библиотека Србије из
Београда и Народна библиотека ,,Бора Станковић“ из Врања.

Из самог наслова видимо о чему се ради у библиографији Врања, те тако

закључујемо како је ово пре свега једна регионална библиографија, односно локална,
завичајна, она која је ограничена на једну територију, а у овом случају на Врање. Ова
библиографија је покушај да се на једно место ставе сва она писана дела из једног
одређеног периода, а која имају неке везе са Врањем.

Библиографија је издата 1988. године и за њу можемо да кажемо да је она

данас једна ретроспективна библиографија, јер обухвата попис штампаних текстова
који су се појавили раније од објављивања саме библиографије.

На самом почетку можемо да видимо уводне напомене које пише један од

аутора, а то је Миодраг Живанов. Ове напомене служе, и мени, али и свим другим
читаоцима да се потпуно упознају са смислом и начином рада на библиографији, са
свим библиографским јединицама и са целокупним садржајем.

Ова библиографија садржи пописе свих монографских и серијских

публикације које су издате или штампане у периоду од 1883. до 1978. године у Врању.
Она садржи 487 библиографске јединице. Библиографија има два дела. Први део чине
монографске публикације, којих има 448, а други део серијске публикације, којих има
39. Библиографија није потпуно рађена ,,de visu“, већ су аутори узимали одређене
изворе, неке друге, већ постојеће побликације, а затим су наводили одакле су извори
преузети.
Библиографске јединице су навођене веома детаљно, те можемо рећи и то да
је ова библиографија исцрпна. Опис публикација и њихово навођене је рађено по
међународном стандарду за библиографско описивање и монографских и серијских
публикација. Библиографске јединице су распоређене по годинама, хронолошки, а
унутар сваке године су библиографске јединице поређане азбучно, по именима аутора
или по насловима анонимних дела. Из тога разлога можемо рећи да је ова
библиографија и хронолошка.

Ова библиографија садржи богату количину регистара, која омогућава

читаоцима бољи преглед у целокупну библиотечку грађу. Тако имамо ауторски
регистар распоређен азбучним редом, стручни регистар где се наводе разне стручне
области попут уметности, медицине, саобраћаја, војске. Имамо регистар по наслову
књига, регистар наслова листова и часописа, регистар имена власника, директора,
чланова регионалних одбора и уредника листова и часописа, регистар издавача,
регистар штампарија, регистар издања на страним језицима и издања на језицима
народности, регистар за преглед збирки и регистар за статистички преглед по годинама.

На крају саме библиографије можемо да видимо и попис библиотека у чијим

фондовима се налазе публикације обрађене у овој библиографији.

Свака библиографија је вредна, и свака нам олакшава у потрагама за

одређеним делима. У овом случају библиографија нам олакшава у потрази за делима
везаним за одређени период и одређени локалитет. Ни једна библиографија није
савршена, али свака настоји да на једном месту забележи више затечених искустава.

Магдалена Боснић

Литература:

Живанов, Миодраг. Ксенија Лазић и Јелена Јелић. Библиографија Врања. 1883-1978.

Београд: Врање, 1988.
Увид у референце као фотографије: