БИБЛИОГРАФИЈА стручни испит

Стручни испит

Виши књижничари и библиотекари

1. Теоија библиографије
2. Историја библиографије
3. Библиографски пример

Литература
• Вранеш, Александра. Библиографија. Београд : Филолошки факултет, 2013.
• Вранеш, Александра. Основи библиографије. Београд : Народна библиотека Србије, 2001.
• Вранеш, Александра. Основи теорије и историје библиографије. Бањалука : Народна и
универзитетска библиотека Републике Српске ; Београд : Филолошки факултет, 2010.
• Logar, Janez. Uvod u bibliografiju. Sarajevo : Svjetlost, 1973.
• Максимовић, Војислав. Библиографски и сродни огледи. Источно Сарајево : Матична
библиотека, 2012.
• Максимовић, Војислав. Основе библиографије. Београд : Народна библиотека Србије, 1987.
• Максимовић, Војислав. Основе библиографије. Источно Сарајево : Филозофски факултет, 2003.
• Панковић, Душан. Српске библиографије 1766–1850. Београд : Народна библиотека Србије;
Нови Сад : Библиотека Матице српске, 1982.
• Панковић, Душан. Српске библиографије 1851–1879. Том 1. Нови Сад : Матица српска, 2006.
• Сечански, Вера. Библиографија : (скрипта за стручни испит). Београд : Народна библиотека
Србије, 1980.
• Srdanović Barać, Olga. Osnove bibliografije. Beograd : Institut za spoljnu trgovinu, 1972.

Др Дејан Вукићевић, библиотекар саветник, Народна библиотека Србије

dejan.vukicevic@nb.rs 064 1434 777
011 2451 242 лок. 78
Дефиниција
•Појам, biblion = књига; grafein = писати.
•Библиографија је класификован попис библиографских описa рукописне, штампане и некњижне
библиотечке грађе, као и чланака.
•Библиографија је и помоћна наука (дисциплина) која користи своје методе − библиографски опис и
стручну класификацију.
•Релативно млада помоћна наука (дисциплина).
•Енциклопедија француских енциклопедиста не познаје појам, већ само појам библиографа који
означава експерта за рукописе.
•У данашњем смислу реч библиографија појављује се тек 1633. у делу Габријела Нодеа Bibliografia
Politica.
•Тек 1797. у трећем тому Енциклопедије Британике појављује се као енциклопедијски појам.
•Потом и у Великој француској енциклопедији Бертлоа Марслена 1885, као наука о књигама.
•У другој половини 18. века почињу теоретска проучавања.
•Теорија, историја, пракса.

Циљеви библиографије
•Регистровање цивилизацијских тековина људског духа (националне и интернационалне
библиографије, заштита културних добара).
•Неговање и проучавање локалне историје (завичајне библиографије).
•Помоћ научним радницима у научноистраживачком раду (персоналне, тематске, скривене
библиографије).
•Помоћ издавачко-штампарско-књижарској делатности.
•Пружање информација.
•Проучавање и унапређење библиографије као науке (дисциплине).

Предмет библиографског истраживања

•Рукописи и рукописне књиге.
•Штампани умножени текст намењен јавности:
-монографске публикације у најширем смислу (старе књиге, књиге, сепарати),
-некњижна грађа (картографска, аудиовизуелна грађа, графички отисци, разгледнице, музикалије,
ситан документациони материјал...),
-серијске публикације (листови, новине, часописи, годишњаци, алманаси, календари...),
-чланци из зборника, антологија, серијских публикација.

Методи библиографије
-Библиографски метод служи за библиографско описивање библиографских јединица засновано на
неком од стандарда за израду библиографског описа.
-Метод класификације библиографских јединица користи се да би библиографија била функционална
и прегледна, иначе би била хрпа неупотребљивих или тешко употребљивих јединица.
-Историјски метод библиографија користи углавном за један свој сегмент, област историје
библиографије. Као и у другим наукама, овај метод је у функцији утврђивања хронологије догађаја и
њихове узрочно-последичне повезаности.

Методологија библиографског истраживања

•Одређивање предмета и обима библиографије,
•истраживање претходног знања о предмету,
•проналажење грађе,
•библиографска обрада грађе,
•груписање библиографских јединица и класификација библиографске грађе,
•редакција,
•израда пропратних елемената библиографије (увод, поговор, регистри, литература).
Библиографски извори
Штампани
•референсна литература (енциклопедије, лексикони, речници, библиографије),
•штампани каталози библиотека,
•издавачаки, штампарски и књижарски каталози.

Нештампани
•електронске базе података (домаће и иностране),
•лична библиотека,
•архивска грађа,
•лисни каталози библиотека.

Живи
•„предмет” истраживања, његови сродници, познаници, сведоци.

Универзална библиографска контрола

•Првобитна идеја универзалне библиографске контроле била је да се на једном месту уради
библиографија штампарске продукције целог света и овај преамбициозни покушај није успео.
•Нови концепт подразумевао је међународну сарадњу и размену библиографских информација међу
земљама света.
•Основна идеја је да се одређена публикација каталогизује у земљи из које долази публикација, па да
се тако урађена каталошка јединица употреби у свим другим библиотекама које ту публикацију
поседују.
•Јачање националне библиографске контроле је предуслов светске библиографске контроле.
•Одређени послови везани за израду библиографије могу се поверити и другим установама, али на
националним библиотекама и националним библиографским центрима је главна одговорност за
координацију и нормирање библиографских послова.

Међународни стандарди за библиографски опис грађе

ISBD(M) − монографске публикације,
ISBD(A) − стара и ретка књига,
ISBD(NBM) − некњижна грађа,
ISBD(CR) − серијске публикације и други континуирани извори,
ISBD(CP) − саставни делови (чланци),
ISBD(PM) − штампане музикалије,
ISBD(CM) − картографска грађа, ISBD(ЕR) − eлектронски извори,
ISBD − Oбједињено издање (Београд : НБС, 2017).
За рукописе још увек не постоји међународно прихваћени стандард.

Класификација библиографске грађе

•Универзална децимална класификација,
• алфабетски распоред (по ауторима, насловима),
• хронолошки распоред,
• тематски распоред,
•унакрсни или комбиновани распоред.

Пратећи елементи уз библиографију

• Увод/Предговор/Поговор,
•регистри (именски, ауторски, предметни, стручни, наслова, наслова периодике, хронолошки,
географских појмова, преводилаца, издавача, штампара, уредника, иницијала, шифара, псеудонима…),
•литература.
Библиографски елементи
Елементи библиографског описа према подручјима у међународно прихваћеним стандардима за
библиографски опис:
•Подручје стварног наслова и података о одговорности
1.1 Главни стварни наслов
1.2 Упоредни стварни наслови
1.3 Подаци уз наслов (поднаслов)
1.4 Подаци о одговорности

•Подручје издања
2.1 Податак о издању
2.2 Упоредни податак о издању
2.3 Податак о одговорности који се односи на издање
2.4 Додатни податак о издању
2.5 Податак о одговорности уз додатни податак о издању

•Подручје података специфичних за грађу или врсту извора

(специфично за одређене врсте грађе, односно за картографску и нотну грађу, као и серијске
публикације)

• Подручје издавања, производње, дистрибуције...

4.1 Место издавања, производње и/или дистрибуције
4.2 Назив издавача, произвођача и/или дистрибутера
4.3 Година издавања, производње и/или дистрибуције
4.4 Место штампања или производње
4.5 Назив штампара или произвођача
4.6 Година штампања или производње

• Подручје материјалног описа

5.1 Опсег
5.2 Друге материјалне појединости (илустрације, састав материјала, постојање боје, звука...)
5.3 Димензије
5.4 Податак о пропратној грађи
• Подручје издавачке целине (и монографских извора у више делова)

6.1 Главни стварни наслов издавачке целине или монографског извора у више делова
6.2 Упоредни стварни наслов издавачке целине или монографског извора у више делова
6.3 Податак уз наслов (поднаслов) издавачке целине или монографског извора у више делова
6.4 Податак о одговорности који се односи на издавачку целину или монографски извор у више
делова
6.5 Међународни стандардни број издавачке целине или монографског извора у више делова
6.6 Нумерација у оквиру издавачке целине или монографског извора у више делова
• Подручје напомена

7.1 Напомена о облику садржаја и врсти медија и напомене за посебне врсте грађе (цитирање
публикације у библиографијама и каталозима; периодичност излажења код серијских публикација;
системски захтеви за електронске изворе с локалним приступом; начин приступа за електронске
изворе с даљинским приступом (најчешће URL адреса)) 7.2 Напомене о стварном наслову и подацима
о одговорности
7.3 Напомене које се односе на подручје издања и библиографски историјат извора (податак о
оригиналном издању, репринт, фототипска издања, посебан отисак)
7.4 Напомене које се односе на подручје података специфичних за грађу или врсту извора
(специфично за одређене врсте грађе, односно за картографску и нотну грађу, као и серијске
публикације)
7.5 Напомене које се односе на подручје издавања, производње, дистрибуције итд.
7.6 Напомене које се односе на подручје материјалног описа
7.7 Напомене које се односе на подручје издавачке целине и монографских извора у више делова
7.8 Напомене о садржају
7.9 Напомене о идентификатору публикације и условима доступности (ограничени тиражи)
7.10 Напомене о броју, делу, итерацији итд., који чине основу за опис
7.11 Остале напомене (напомене које дају кратак опис предмета садржаја публикације)
7.12 Напомене које се односе на примерак који се описује

• Подручје идентификатора извора и услова доступности

8.1 Идентификатор извора (ISBN, ISSN, ISMN бројеви; податак о типу и врсти повеза)
8.2 Кључни наслов (за континуиране изворе)
8.3 Услови доступности (нпр. податак о цени ако је публикација намењена продаји)

Библиографска јединица
•Скуп библиографских елемената у складу с одговарајућим стандардом.
•Пуни и скраћени библиографски опис зависно од сврхе библиографије.

Врсте библиографских јединица

•Основне или елементарне,
•анотиране,
•резимиране или садржајне или реферативне,
•рекомандиране,
•критичке.

Општа подела библиографија

•Опште библиографије.
•Специјалне библиографије
-тематске,
-персоналне.

Подела библиографија
•Према потпуности:
-исцрпне (потпуне), пописивање грађе (свих врста) на одређену тему, или свих врста грађе у одређеном
времену, или целокупне грађе о једној особи, или свих чланака у једном гласилу,
-селективне се баве само одређеном врстом грађе према унапред утврђеним критеријумима − с
одређене територије, у прецизираном временском оквиру, узимају у обзир само одређену врсту грађе
итд.
•Према принципима поузданости и доступности грађе: примарне (de visu), секундарне.
•Према облику појављивања: самосталне, скривене (додатак књизи, поглављу или чланку).
•Подела према врсти библиографских јединица: основне (елементарне), анотиране, резимиране или
реферативне или садржајне, рекомандиране, критичке.
•Према обиму, простору или територији: завичајне, регионалне, националне,
међународне/универзалне.
•Према временском критеријуму: ретроспективне, текуће, перспективне.
•Према врсти грађе коју пописују: библиографија рукописа, библиографија инкунабула / старих књига,
библиографија монографских публикација, библиографија серијских публикација, библиографија
некњижне грађе, библиографија чланака, мешовита библиографија.
•Према класификацији библиографских јединица или распореду грађе: aлфабетске (ауторске и на
наслов), хронолошке, стручне, предметне, унакрсне.

Библиографије и каталози
•Библиографије и штампани, лисни или електронски каталози блиски су по форми, али их треба
разликовати.
•Библиографија описује примерак уопште, а каталог примерак који се налази у библиотеци и
подразумева локацијске податке, пре свега сигнатурни смештај.
•Исто тако треба разликовати библиографску јединицу од каталошког листића.
•Библиографија може користити каталогу, нпр. кад је у питању набавка дезидерата.

Завичајне (и регионалне) библиографије

•Прикупљају јединице с одређене мање територије, обично општине, или региона, или неколико
културно-историјски повезаних општина.
•Део су корпуса националне библиографије и њен контролни репер.
•Специјалне: тематске, персоналне,
•издавачко-штампарска продукција краја,
•грађа о крају.

Национална библиографија
•Обухвата грађу објављену на одређеном језику, без обзира где.
•Обухвата грађу с територије једне државе, без обзира на језике.
•Обухвата грађу: с територије једне државе, грађана те државе објављену било где, која се односи на
државу/нацију и њене припаднике.

Ретроспективна библиографија
•Прве библиографије биле су по правилу ретроспективне.
•Имају фиксирано временско одређење.
•Стојан Новаковић, Библијографија за новију српску књижевност из 1869, Георгије Михаиловић,
Српска библиографија XVIII века из 1964, Српска библиографија: 1868−1944. Књиге из 1989−2019.

Текућа библиографија
•Прати текућу издавачку продукцију.
•Излази периодично.
•У Србији од 1948. објављивао ЈУБИН, од 2003. Народна библиотека Србије.
•Стојан Новаковић, Библиографија српске и хрватске књижевности с додатком онога што су странци
о нама писали за 1868, 1869, Данило Живаљевић, Српска и хрватска библиографија за 1893. годину,
1895, Јубинова Библиографија Југославије. Чланци са серијама А
Друштвене науке, Б Природне и примењене науке, Ц Књижевност, уметност, Књиге, брошуре и
музикалије, Серијске публикације.

Перспективна библиографија
•Библиографија издања која ће се тек појавити.
•ЦИП, издавачки и сајамски каталози.

Библиографија серијских публикација

•Библиографија серијских публикација даје описе свих врста периодике попут оне на дневном,
недељном, полумесечном и месечном нивоу − листова и новина, периодике на месечном и
вишемесечном нивоу − часописа, као и периодике на годишњем и вишегодишњем нивоу − годишњака,
алманаха, календара.
•За обраду наслова серијских публикација користи се ISBD(CR), стандард за обраду континуираних
извора.
•Вук Драговић, Српска штампа између два рата, 1956; Српска књижевна периодика 1768−1941, б. г.;
Миодраг Матицки, Библиографија српских алманаха и календара. 1, 1986; Српска библиографија.
Периодика :
1768−2005. Књ. 1, 2011.

Аналитичка библиографија
•Аналитичка библиографија пописује саставне делове (чланке) из монографских (чланке из зборника,
појединачне текстове неких аутора, нпр. из антологија, поглавља из књига итд.) и серијских
публикација.
•Георгије Магарашевић први је урадио аналитичку библиографију у Срба, најстаријег живог
књижевног гласила на Балкану, Содержаније Сербске Летописи од године 1825−1829.
•У новије време Јубинова Библиографија Србије, Библиографија Српског књижевног гласника
Љубице Ђорђевић из 1982, Библиографија Поља Меланије Блашковић и Љиљане Клевернић из 2006,
Дело : 1955–1992 : библиографија Дејана Вукићевића из 2007.
•За израду аналитичких библиографија урађен је посебан ISBD(CP) стандард, за опис саставних
делова.

Персонална библиографија
•Стваралац је предмет обраде.
•Уобичајени распоред грађе:
•ауторски радови
➢монографске публикације,
➢преводи ауторових дела на друге језике,
➢прилози у монографским и серијским публикацијама,
•преводилачки радови,
•приређивачки радови,
•радови о ствараоцу.
•Прве српске (ауто)персоналне библиографије урадили су писци Јоаким Вујић и Милован Видаковић.
•Силвијa Ђурић, Ђура Јакшић : библиографија, 1984, група аутора, Библиографија Иве Андрића :
(1911–2011), 2011.

Библиографија инкунабула и старих књига

•Инкунабуле су штампане књиге из првог века штампарства, објављене закључно са 1500. годином.
Реч означава колевку, што представља сам повој штампарства помичним словима.
•Старом књигом сматрају се оне које су објављене до одређене временске границе, посебно за сваку
културу/нацију, најчешће је то 1700.
•Библиографије инкунабула и старих књига израђују се према ISBD(A) стандарду.
•Стојан Новаковић, Српска библијографија за новију књижевност 1741−1867, 1869, Георгије
Михаиловић, Српска библиографија књига 18. века, 1964, група аутора, Каталог књига на језицима
југословенских народа 1519–1867 Народне библиотеке Србије, 1973 и колекција каталога рукописних
и старих књига и легата Библиотеке Матице српске.

Библиографија библиографија
•Библиографија библиографија пописује претходне библиографије, сумира библиографске подухвате
претходника.
•Увек је ретроспективна и углавном са хронолошким распоредом грађе.
•Рад на њој захтева боље познавање материје.
•У нас ова врста појављује се доста касно и у невеликом броју.
•Душан Панковић, Српске библиографије 1766−1850, 1982, као и
Српске библиографије 1851−1879. године. Том 1, 2006, Александра Вранеш, Српска библиографија у
периодици : 1766−1941, 1997.

Библиографске институције у Србији

•Народна библиотека Србије (ретроспективна национална библиографија монографских и серијских
публикација, текућа национална библиографија монографских и серијских публикација, некњижне
грађе и чланака, библиографија ЦИП записа, персоналне по наруџби),
•Библиотека Матице српске (текућа завичајна Библиографија књига у Војводини, библиографија ЦИП
записа војвођанских издања, персоналне и специјалне библиографије),
•Библиотека САНУ,
•универзитетске библиотеке,
•јавне библиотеке,
•YUBIN (престао с радом 2002, од 1950. израђивао југословенску текућу библиографију књига,
брошура, музикалија, наслова серијских публикација и чланака).
ЈУБИН(1948−2002)
Југословенски библиографско-информацијски институт, настао из Библиографског института НРС
који је основан 1948. у Београду.
•Текућа библиографија књига,
•текућа библиографија серијских публикација,
•текућа библиографија чланака и прилога у серијским публикацијама (серије A друштвене науке, Б
природне и примењене науке, Ц уметност, филологија, књижевност и спорт).
Принцип израде библиогафије је територијални, тј. узимане су у обзир границе Југославије без обзира
на језик публикација.
•Задаци ЈУБИН-а:
-да обавља службу националне библиографске регистрације, врши библиографска истраживања,
-да пружа библиографске информације,
-да врши размену публикација и представља национални центар за размену публикација,
-да организује и води централни каталог страних књига и часописа у Југославији.
•Од 1950. Јубин добија обавезни примерак, од 1965. примењеује Универзалну децималну
класификацију, од 1975. међународне стандарде за библиографски опис.

Народна библиотека Србије

Ретроспективна српска библиографија књига и периодике.
Текућа: Библиографија Србије
•монографске публикације,
•некњижна грађа,
•серијске публикације,
•чланци у серијским публикацијама.
Текућа: Библиографија „Сербика”
•монографске публикације и некњижна грађа,
•серијске публикације,
•наши аутори у сервису Web of Science.
Библиографије на захтев.

Српска ретроспективна библиографија

Критеријуми:
•све књиге штампане на територији Србије без обзира на језик, писмо или национално порекло аутора,
•све књиге аутора српског порекла штампане ван граница Југославије
(данас Србије) без обзира на језик,
•све књиге штампане ван граница Југославије (Србије) на српскохрватском језику без обзира на
национално порекло аутора,
•књиге штампане после 1918. у Вуковару,
•издања Народног дела штампана у Загребу,
•издања Српске академије наука и уметности и Српске књижевне задруге штампана ван Србије.

Књиге
•1494−1700,
•1701−1800 (Георгије Михаиловић),
•1801−1867,
•1868−1944 (21 том).

Серијске публикације
•1768−2005 (24.000 записа у бази НБС, изашао том 1 од планирана 4).

•Започета 1954.
•De visu принцип.
•Прегледане све важније библиотеке у Србији и неке у иностранству.
•Абецедни распоред грађе.
•Од 1969. територијални принцип укрштен с националним.
 Библиотека Матице српске
•Библиотека Матице српске је друга национална српска библиотека.
•Објављује три едиције каталога својих раритета − Ћирилске рукописне књиге Библиотеке Матице
српске, Каталог старих и ретких књига БМС и Каталог легата БМС, као и Библиографију књига у
Војводини, на основу својеврсног завичајног војвођанског примерка, од 1981. године.
•БМС израђује и објављује и разне персоналне и специјалне библиографије и води електронски
каталог.

Српска библиографија ван граница Србије

•Библиографија Републике Српске
•Пописана грађа од 1992, излази годишње.
•Библиографија Републике Српске: монографске публикације израђује се према територијалном
критеријуму.
•Библиографија не обухвата текућа издања аутора који живе и стварају изван граница Републике
Српске, али то чине Библиографија Србије и Библиографија Сербика.

Српска библиографија ван граница Србије

•Национална библиотека Црне Горе „Ђурђе Црнојевић” са Цетиња израђује текућу и ретроспективну
националну библиографију.
•Текућа у две серије: Монографске публикације и Прилози у серијским публикацијама и зборницима.
•Ретрспективна национална библиографија Црне Горе израђена је комбинацијом националног,
територијалног и предметног критеријума.

•Ретроспективна Црногорска библиографија

1494−1994
• Том I: монографске публикације (територијални принцип: пописати све књиге, брошуре и
музикалије штампане у границама Црне Горе, све књиге црногорских издавача штампане изван Црне
Горе, сва дела Црногораца штампана на било ком писму и било где, дела старих штампара пореклом
из Црне Горе),
• Том II: серијске публикације (све серијске публикације издате и штампане у Црној Гори, сва
периодична издања која су издале црногорске институције а штампана су изван Црне Горе),
• Том III: чланци у серијским публикацијама (само радови стручног и научног карактера,
оригинални књижевни радови − прилози објављени у Црној Гори и Црногораца који живе и раде изван
Црне Горе),
• Том IV: други о Црној Гори и Црногорцима (све књиге и значајнији чланци објављени изван
Црне Горе а тичу се Црне Горе и Црногораца).

Профил доброг библиографа

•Широко образовање,
•свестрана информисаност,
•познавање стандарда,
•познавање класификационих система,
•акрибичност (тачност, брижљивост, савесност, темељитост),
•непристрасност,
•исцрпност,
•упорност (разрешавање анонима, иницијала, псеудонима, шифара),
•поузданост,
•потпуност,
•прецизност...

Општа историја библиографије

•Калимах (310/305−240 ст. е.) у 3. веку старе ере пописује списе Александријске библиотеке (каталог
није сачуван).
•Јероним Стридонски (331?−420) О црквеним писцима (De viris illustribus liber ad Dextrum praefectum
praetorio) из 392, биобиблиографски попис 135 хришћанских писаца и њихових дела.
•Првa штампанa библиографијa Јохана Тритхајма (1462−1516) Књига о црквеним писцима (Liber de
scriptoribus ecclesiaticis), Базел 1494. Попис рукописних књига.
•Швајцарац Конрад Геснер, (1516−1565) Општа библиотека (Biblioteca universalis) из 1547−1549,
књиге на латинском, грчком и хебрејском 3.000 аутора, 12.000 библиографских јединица, прва
међународна библиографија.
•Филип Лабе (1607−1667) аутор је прве библиографије библиографија Bibliotheca Bibliothecarum,
Париз, 1664.
•Габријел Ноде (1600−1653) први употребио реч библиографија у попису политичких књига
Bibliographia politica 1633. године.
•Луј Жакоб де Сен-Шарл (1608−1670) термин користи у двема књигама
Bibliographia Parisina, 1645−1651, и Bibliographia Gallica universalis, 1646−1654.
•Пре тога израз библиографија користио се у разним значењима, од писца или преписивача књига до
познаваоца књига, а за саме библиографије коришћени су појмови: каталог, библиотека, индекс,
реперторијум, инвентаријум, тезаурус, анали, летопис итд.
•Тек 1797. у трећем тому Енциклопедије Британике појављује се као енциклопедијски појам. Потом и
у Великој француској енциклопедији Бертлоа Марслена 1885, као наука о књигама.
•У другој половини 18. века почињу теоретска проучавања у библиографији. Жан-Франсоа Не де ла
Рошел (1751−1838) сматра се првим теоретичарем библиографије.

Историја српске библиографије

•1768. Захарија Орфелин покреће у Венецији Славеносербски магазин, први српски часопис (изашао
само један број), у коме објављује краћу библиографију.
•Српска библиографија започета у рубрикама смесица и књижевних вести у српској периодици с краја
XVIII и прве половине XIX века.
•Павле Соларић, Поминак книжески о славено-сербском в Млетках печатанију, Венеција, 1810.
•Лазар Бојић, Памјатник мужем у славенско-сербском књижеству славним, Пешта, 1815, 37 мртвих и
66 живих српских писаца XVIII и XIX века.
•Лукијан Мушицки, зачетник српске ретроспективне библиографије, оставио је рукопис Сербскаја
словесност. Библиографију чине четири свеске, а библиографска грађа је сређена стручно, азбучно и
хронолошки.
•Уредник Летописа Матице српске Георгије (Ђорђе) Магарашевић већ у првој частици 1824. објављује
библиографске приказе Кратке библиографическе вести о литератури Славена.
•Павле Јосиф (Павел Јозеф) Шафарик (1795−1861), Geschichte der slawischen Sprache und Literatur
nach allen Mundarten, Будим, 1826, у поглављу Преглед најновије српске књижевности дао
библиографију Срба и Хрвата, 69 српских писаца и опис 159 њихових дела. Објавио је и Преглед
словенских црквених књига у којем је обрадио србуље и први пут у српској библиографији
употребио предметни индекс.
•Павле Берић (1798−1842), Славено-сербска библиографија од године 17..
до конца 1828, сложена по азбучном реду списатеља и с додатком назначенија они дела која су без
имена издатеља изишла, Летопис Матице српске, 1828.
•Голубица с цветом књижества српског (1839−1844) доноси попис књига које су штампане у
Књажеско-српској типографији. У првој свесци потписан је Димитрије Тирол (1793−1857).
•Ђуро Даничић у Гласнику Друштва српске словесности објављује библиографију Срба и Хрвата за
1856, 1857. и 1858. Азбучно према алфабетској класификацији, с инсистирањем на одредници.

ЗАХАРИЈА ОРФЕЛИН (1726−1785)

•Песник, просветитељ, бакрорезац, историчар, калиграф и писац буквара, а све то без формалног
образовања.
•Године 1768. покреће први српски часопис Славеносербски магазин у Венецији с намером да шири
образовање, пропагира књижевна, научна, филозофска и практична знања.
•Зачетник српске библиографије у свом несачуваном Календару за 1766. годину (чије се постојање
доводи у сумњу).
•Радио у Венецији у типографији Димитрија Теодосија, те је имао увид када је књига неког српског
аутора штампана и издата.
•Девето поглавље у Славеносербском магазину носи назив Известија о учених делах и то је прва
објављена а сачувана српска библиографија.
•У овој библиографији забележио је и описао шест књига: четири уџбеника, прву српску литургику и
један Прокоповичев Катихизис.

ЛУКИЈАН МУШИЦКИ (1777−1837)

•Књижевник и монах, епископ горњокарловачки, наставник, библиотекар.
•Зачетник српске ретроспективне библиографије.
•Сербскаја словесност остављена у рукопису има карактер ретроспективне националне библиографије.
Библиографију чине четири свеске, а библиографска грађа је сређена стручно, азбучно и хронолошки.
•1493−1818 (од Октоиха до Доситејевог Мезимца).
•Библиографија има 379 пописаних књига, од којих је 355 штампано ћирилицом, а преостале 24 књиге
српских аутора пописане су на латинском, немачком, мађарском и руском језику. Основни извор
података за ову грађу били су фондови митрополијске библиотеке и 24 библиотеке тадашњих српских
манастира.
•Највећи допринос библиографије је у стручном распореду грађе.

ПАВЛЕ СОЛАРИЋ (1779−1821)

•Лингвиста, археолог, географ, просветитељ и песник.
•Поминак книжески, Венеција, 1810, прва српска самостална библиографија као монографска
публикација.
•Она је и прва српска ретроспективна библиографија.
•Азбучни попис (према наслову дела) српских књига које су објавили венецијански штампари
Димитрије и Пана Теодосије.
•У првом делу књиге аутор представља историјат српског штампарства у Венецији. Описано је 80
књига, од којих су 8 хрватске.

АНТОНИЈЕ АРНОВЉЕВ АРНОТ (1808−1841)

•Адвокат, професор физике крагујевачког Лицеума, публициста и оснивач часописа.
•Изводи из рукописа Србско списатељство.
•У предговору овог рукописа аутор наводи да библиографија садржи имена свих српских писаца, по
азбучном реду, и друге књиге које су Срби објавили.
•На основу делова може се закључити да је библиографија била ретроспективна, 1741−1839.
•По облику азбучно поређаних библиографских јединица припада анотираној библиографији.
•Ближа је библиографском лексикону него самој библиографији.
•Библиографија је поседовала и 85 јединица које није забележио Стојан Новаковић. Пре Новаковићеве
најпотпунија српска ретроспективна библиографија.
•Библиографија никада није објављена а ни сачувана, осим неколико извода.

ЂУРО ДАНИЧИЋ (1825−1882)

•Зачетник библиографског рада у Народној библиотеци Србије, филолог, лексикограф, библиотекар,
професор Велике школе.
•Израдио годишње библиографије за 1856, 1857. и 1858. годину. Под називом Библиографија
објављивао их је у Гласнику Друштва српске словесности. Грађа је била подељена на два дела: I Србске
књиге, II Нове књиге на другим језицима које се тичу Срба.
•У првом делу пописане су српске и хрватске књиге, у другом стране књиге о Србима и Хрватима без
обзира на то да ли је аутор био нашег или страног порекла.
•За његов библиографски опис карактеристично је формирање одредница, због утицаја немачких
библиографа (за домаће ауторе и преводиоце одредница се састојала од презимена и иницијала имена
одређене личности, а за анонимна дела одредница је била наслов према Пруским правилима).
•У питању је текућа годишња национална српска (и делимично хрватска) библиографија.
•Библиографска грађа распоређена азбучно.
•Његова практична библиографска искуства касније су користили и други библиографи, па и Стојан
Новаковић.
•Исписивање библиографских јединица на оном писму на којем је и описивано дело, тековина је
библиографског рада Ђуре Даничића.
•После Даничића настаје десетогодишњи прекид у раду на текућој библиографији, касније се тог
задатка прихвата Стојан Новаковић.

СТОЈАН НОВАКОВИЋ (1842−1915)

•Историчар, филолог, историчар књижевности, дипломата, политичар, библиотекар и библиограф.
•Утврдио теоријске оквире и друштвени значај српске библиографије.
•Српска библијографија за новију књижевност 1741−1867 из 1869. прва модерна српска
ретроспективна библиографија, уз то самостална, ретроспективна, исцрпна, анотирана, национална,
добрим делом секундарна.
•3.291 библиографска јединица, поређане су хронолошки, а пописана су само дела писана ћирилицом.
•Пописане књиге и периодична издања (часописи, новине и календари).
•Врло квалитетан предговор у коме је изложио све што је знао о библиографији у 10 тачака.
•Грађа највећим делом обрађена de visu, неке јединице преузете из већ урађених библиографија.
•Стручни, ауторски, именски и хронолошки регистар.
•Српско учено друштво у свом Гласнику од 1868−1876. године објављује Библиографију српске и
хрватске књижевности, са додатком онога што су странци о нама писали.
•Текућа национална библиографија.
•По истим принципима као и претходна, с тим што обухвата и хрватску издавачку продукцију.

ПАВЛЕ ПОПОВИЋ (1868−1939)

•Историчар књижевности, професор и ректор београдског универзитета, академик.
•Као управник Српског семинара Филозофског факултета у Београду у сарадњи с колегама и
студентима радио на изради српске библиографије од
1868. до 1905. године, као својеврсни наставак Новаковићеве библиографије коју је требало да
публикује Српска краљевска академија.
•Прикупљено и обрађено десетине хиљада јединица и скоро припремљен рукопис од три свеске које
су због ратних прилика остале необјављене.
•Прво су прегледане све важније београдске

ГЕОРГИЈЕ МИХАИЛОВИЋ (1892−1969)

•Лекар и библиограф.
•Док се истраживала и прикупљала грађа за остале периоде, Михаиловић се ангажовао и сам урадио
Српску библиографију књига 18. века (Народна библиотека Србије, 1964).
•Библиографија обухвата:
•све што су Срби у 18. веку објавили на било ком језику,
•издања државних власти за употребу и обавештење Срба штампана црквеном или грађанском
ћирилицом (школске књиге, закони, наредбе, прокламације…),
•штампарски каталози српских књига, • један превод српског писца на руски језик.
•Као изворе користио библиографије Лукијана Мушицког, Павла Шафарика, Стојана Новаковића,
Ђорђа Рајковића и др.

Савремени српски библиографи и теоретичари библиографије

•Добрило Аранитовић
•Александра Вранеш
•Гордана Ђилас
• Љубица Ђорђевић
• Силвија Ђурић
• Миодраг Живанов
•Марија Јованцаи
•Војислав Максимовић
• Душан Панковић
•Здравка Радуловић
•Лазар Чурчић