АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА КОСОВСКО

МЕТОХИЈСКА

ОДСЕК Пећ-Лепосавић

Појам и карактеристике механизма за салдирање

хартија од вредности

- Завршни рад –

Студент: Ментор:
Ненад Парлић др Ненад Којић, проф.
бр. инд. 93/2018

Лепосавић
2022. године
 АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА КОСОВСКО
МЕТОХИЈСКА
ОДСЕК Пећ-Лепосавић

Појам и карактеристике механизма за салдирање

хартија од вредности

- Завршни рад –

Студент: Ментор:
Ненад Парлић др Ненад Којић, проф.
бр. инд. 93/2018

потпис студента потпис ментора

Лепосавић
2022. године
Садржај

Увод.................................................................................................................................................................... 1
I.Хартије од врености.........................................................................................................................................2
1.Садржина хартија од вредности....................................................................................................................2
1.2.Врсте хартија од вредности.....................................................................................................................3
1.2.1.Акције.................................................................................................................................................4
1.2.2.Меница..............................................................................................................................................5
1.2.3.Чек......................................................................................................................................................5
1.2.4.Обвезница.........................................................................................................................................6
1.2.5.Складишница.....................................................................................................................................8
1.2.6.Благајнички запис.............................................................................................................................8
1.3.Трговина хартијама од вредности..........................................................................................................8
II.Појам и карактеристике механизма за салдирање хартија од вредности...............................................10
1.ПОЈАМ ЦЕНТРАЛНОГ РЕГИСТРА ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ.........................................................................10
2.ПРАВИЛА ПОСЛОВАЊА ЦЕНТРАЛНОГ РЕГИСТРА, ДЕПОА И КЛИРИНГА Х.О.В..........................................12
3.ПОСЛОВИ ЦЕНТРАЛНОГ РЕГИСТРА ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ....................................................................13
4.ФОРМИРАЊЕ И ВОЂЕЊЕ ЦЕНТРАЛНОГ РЕГИСТА ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ.............................................14
5.ПОСТУПАК ОТВАРАЊА РАЧУНА У ЦЕНТАЛНОМ РЕГИСТРУ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ...............................14
6.ЧЛАНСТВО......................................................................................................................................................16
7.ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ЦЕНТРАЛНОГ РЕГИСТРА ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ....................................................23
8.ЗНАЧАЈ УПИСА ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ У ЦЕНТРАЛНИ РЕГИСТАР ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ.................23
9.ПРИСТУП ПОДАЦИМА О ВЛАСНИШТВУ НАД Х.О.В. И ЗАШТИЋЕНОСТ ПОДАТАКА У ЦЕНТРАЛНОМ
РЕГИСТРУ Х.О.В.................................................................................................................................................25
10.ОБРАЧУН ТРГОВАЊА ХАРТИЈАМА ОД ВРЕДНОСТИ...................................................................................26
11.ВРСТЕ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ КОЈЕ СУ РЕГИСТРОВАНЕ У ЦЕНТРАЛНОМ РЕГИСТРУ ХАРТИЈА ОД
ВРЕДНОСТИ.......................................................................................................................................................27
11.1.ОБВЕЗНИЦЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА ИЗМИРЕЊЕ ОБАВЕЗА ПО ОСНОВУ ДЕВИЗНЕ ШТЕДЊЕ
ГРАðАНА........................................................................................................................................................27
11.2.БЛАГАЈНИЦКИ ЗАПИСИ КОЈЕ ЕМИТУЈЕ НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ.....................................................31
11.3ДРЖАВНИ ЗАПИСИ КОЈЕ ЕМИТУЈЕ РЕПУБЛИКА СРБИЈА......................................................................31
12.ПОСТИГНУТИ РЕЗУЛТАТИ ЗА ПЕРИОД ЈАНУАР-ДЕЦЕМБАР 2007. ГОДИНЕ..............................................32
ЗАКЉУЧАК........................................................................................................................................................35
ЛИТЕРАТУРА.....................................................................................................................................................37
Сажетак рада....................................................................................................................................................38
Биографија....................................................................................................................................................39
ИЗЈАВА О АУТОРСТВУ РАДА.......................................................................................................................40

Увод
 Хартије од вредности представљају документе којима се обећава исплата новца, камате,
зараде или дивиденде. Сам папир који представља хартију од вредности нема неку посебну
вредност. Пошто се право на које се односи хартија од вредности не може вршити ни
преносити без те хартије, она у правном промету добија ону вредност коју има то право.
Хартије од вредности у ужем смислу су инвестициони инструменти, односно оне хартије од
вредности код којих постоји ризик улагања који се компензује потенцијалном зарадом. У овој
групи хартија налазе се акције, обвезнице, опције, други деривати . Ове хартије су израз или
власничког (акције) или индиректно власничког (опције) или кредитног (обвезнице)
аранжмана. Оне се продају и купују на специјализованом финансијском тржишту тј. тржишту
капитала и представљају најзначајнију групу финансијских инструмената којима се тргује на
финансијским тржиштима. У ширем смислу, хартијама од вредности припадају и инструменти
кредита и плаћања, као што су чекови, менице, складишнице, коносмани и слично. Према
прописима Србије хартије од вредности може емитовати савезна држава, република чланица,
покрајина, град, општина, и друго правно лице.

Хартијом од вредности, у смислу овог закона, сматра се акција, обвезница, благајнички

запис, комерцијални запис, државни запис, цертификат о депозиту, као и финансијски дериват
којим се тргује на берзи.

I.Хартије од врености

1.Садржина хартија од вредности

Свака хартија од вредности мора да поседује одређена својства, односно мора да

испуни три услова :
  да је у писаној форми
 да је у тој исправи садржано неко грађанско (најчешће имовинско) право
 да је постојање и остварење имовинског права повезано са постојањем хартија од
вредности

Хартије од вредности у савременом промету могу да играју разне улоге и да се појаве

као средства плаћања, кредита, обезбеђења потраживања, робног промета и слично. Свака
хартија од вредности мора да садржи следеце елементе:

 Ознака врсте хартије од вредности

 Назив и седиште издаваоца хартије од вредности
 Тачно утврђену обавезу издавача хартије од вредности
 Место, датум и серијски број издавања хартије од вредности
 Потпис издаваоца хартије од вредности или факсимил потписа

Код хартије од вредности постоје два права:

- право на хартији
- право из хартије.

Право на хартији је: право својине или право залоге које за свој објект има хартију као
телесну покретну ствар.

Право из хартије је, по својој правној природи : стварно право (нпр. право својине на
роби предатој бродару на превоз и описаној у коносману) или неко облигационо право (нпр.
најчешће право на исплату суме новца) или неко чланско право (нпр. право учешћа).

Право на хартији је инкорпорисано (утеловњено) у самој хартији и не може се

остварити без ње. 1

1.2.Врсте хартија од вредности

Сврставање и поделу свих хартија од вредности могуће је извршити на више начина и

то према: врсти инкорпорираног права, према функцијама хартија од вредности у привреди,
према врсти прихода, према доспелости, према месту плаћања, према валути, према издаваоцу.

Од свих критеријума по којима се врши подела хартија од вредности најважнији су:

начин одређивања имаоца права и природе права које је садржано (инкорпорирано) у некој

1
Бозидар Павицевиц И Миодраг Мицовиц-Хартије од вредности, стр.12, приступљено дана 22.10.2022
хартији. Према начину одређивања повериоца у исправи, хартија од вредности може да гласи:
на име (ретка хартија), на доносиоца, по наредби и може да буде мешовита и алтернативна
када се, поред имена назначеног на хартији, уноси и клаузула на доносиоца.

*Хартија од вредности на име-представља исправу у којој је, приликом њеног

издавања, тачно назначено име лица или назив фирме повериоца, односно, власника. Код
хартије од вредности која се по закону сматра хартијом по наредби (меница), поред имена
мора стајати клаузула "не по наредби".Ова хартија има ограничену способност циркулације
због компликованости преноса права , могућности приговора издаваоца, потребе доказаивања
основа стицања и слично.

Хартија од вредности по наредби је-практично нови облик хартије од вредности

којим се отклањају сви недостаци изражени код хартије од вредности на име. Хартија од
вредности по наредби је исправа као и хартија на име, с том разликом што је код њеног
издавања уграђена додатна клаузула "или по наредби". На овај начин издавалац хартије се
обавезује да ће своју обавезу плаћања извршити лицу на које своја права из хартије оно
пренесе.2

Хартија од вредности на доносиоца је-писмена исправа која, поред других битних

карактеристика и састојака, садржи у себи означење да се ради о хартији на доносиоца. Ова
хартија се одликује великом способношћу циркулације.

Хартија од вредности према природи права , садржаног у хартији(инкорпорираног),

може бити:

o Стварноправана хартија од вредности- она садржи одређено стварно право на

покретним или непокретним стварима (право својине или заложно право, такав
је на пример, коносман, који се издаје код поморског превоза робе; преносом
коносмана преноси се и право својине на роби која је у њему описана и која се
налази на броду, без потребе да се изврши и предаја саме робе).
o Облигациона хартија од вредности- она инкорпорира одређену облигацију чији
је садржај неко потраживање, најчешће изражено у извесној своти новца. У
облигационе хартије од вредности спадају: чек, меница, обвезница, благајнички
запис и друго.
o Хартија са правом учешћа- она садржи право чланства њеног власника у неком
правном лицу. Најтипичнији пример за ову хартију од вредности је акција или
деоница. Хартије с правом учешћа (нпр. акције које издају акционарска друштва)
садрже одређена чланска права имаоца (да учествују у раду органа друштва),
која су по свом карактеру лична и права учешћа у добити друштва (право на
дивиденду), које је имовинске природе.

2
Витез Мирослав: Берзе хартија од вредности и берзански послови (теорија и пракса), Економски факултет,
Суботица, 2000.стр.176, приступљено дана 22.10.2022
Хартија од вредности према карактеру потраживања може бити:

o Новчане хартија од вредности- која може бити емитована као појединачна дакле
меница или чек или емитована у серији као сто су акције, обвезнице,
сертификати о депозиту, финансијски деривати,
благајнички+комерцијални+државни записи)
o Робне хартије од вредности- у које спадају складишница, товарни лист и
теретница односно коносман 3

Хартија од вредности према року доспелости мозе бити:

 Краткорочна хартија од вредности код ње је рок доспелости краци од једне године.

 Дугорочна хартија од вредности код које је рок доспелости дузи од једне године

Хартије од вредности према својој вези са основним послом поводом којег су издатемогу
бити:

 Каузалне код којих се види веза са основним послом, види се поводом којег посла су
издате (нпр. коносман, штедна књижица, обвезнице народних зајмова
 Апстрактне су оне хартије из којих се не види поводом којег посла су издате (нпр.
меница).

1.2.1.Акције

Деонице или акције су удео који сваки учесник у акционарском друшву има у имовини
друштва и подразумева исправу помоћу које њен власник стиче право учешћа у расподели
добити акционарског друштва, то јест остваривању права на дивиденду. У зависности од
величине сопственог учешћа остварује се право на: дивиденду, управљање или ликвидациони
остатак. Средства уложена у акције носе са собом ризик да не буду враћена, уколико на
пример дође до ликвидације предузећа.Са друге стране, акције пружају и већу могућност
остваривања добити на уложена средства, било по основу пораста цене акција било по основу
дивиденде која се дистрибуира акционарима уколико предузеће оствари позитиван
финансијски резултат. Основни капитал друштва подељен је на акције чија је најнижа
номинална вредност одређена законским прописима. Максимална вредност се одређује
статутом друштва, односно уговором закљученим између учесника у друштву. Под појмом
акција најчешће се подразумева исправа која се издаје учеснику друштва који уплати свој удео
и на основу које се стиче право, како на учешће у органима управљања друштва, тако и у
расподели његове добити. Акције се издају, по правилу, у облику хартија од вредности које
гласе на име или на доносиоца. Могуће је и издавање акција по наредби. Акције се могу
преносити без обзира како је власник одређен. Према времену издавања деле се на привремене
и сталне акције. 4
3
Јоргић Бранислав, Гарантни фондови (Савезна комисија за хартије од вредности и финансијско тржиште),
Београд, 2001.,стр.27, приступљено дана 22.10.2022
4
Бозидар Павицевиц И Миодраг Мицовиц-Хартије од вредности,стр.58, приступљено дана 23.10.2022
 1.2.2.Меница

Меница је хартија од вредности по наредни којом њен издавалац (трасант) издаје

безусловни налог другом лицу (трасату) да захтева исплату назначеног новчаног износа од
меничног дужника. Сваку меницу карактеришу: писменост, формалност, инкорпорираност,
строгост, самосталност, солидарност. Меница се исписује читко и писмено по предвиђеном
формату и јавља се у виду трасиране и сопствене менице. Код сопствене менице постоји изјава
о неопозивој исплати док код трасиране менице постоји наредба о неопозивој исплати. Менице
се јављају у следећим облицима: бланко, комисиона, кредитна, оперативна ,
циркулациона,домицилирана….Ипак разликујемо два основна типа меница : трасирана и
сопствена Суштинска разлика између трасиране и сопствене менице је у томе што код
сопствене менице постоји изјава о неопозивој исплати док код трасиране постоји наредба о
неопозиво исплати.5

1.2.3.Чек

Под чеком, једном од најчешћих и најзначајнијих хартија од вредности у унутрашњем и

спољнотрговинском робном промету, подразумева се облигационо-правна хартија од
вредности којом издавалац (трасант) даје налог трасату (најчешће банци) да кориснику чека
(ремитенту), исплати одређену суму новца из трасантовог покрића, и то одмах чим му се
исправа поднесе на исплату. У савременом привредном животу чек се искључиво појављује
као средство плаћања.

Основне облике чека налазимо још у античком земљама, а нарочито у средњевековним

трговачким градовима. Ипак, сматра се да се чек развија од тзв. благајничких писама, помоћу
којих се у Холандији и Белгији у XVI веку обављала исплата и промет новца.

На почетку XVIII века у Енглеској се појавила исправа коју су издавали златари, а

помоћу које се имаоцу те исправе исплаћивала одређена количина злата.

Чек у савременом смислу речи дефинитивно се појавио у другој половини XVIII века,
када су енглески банкари почели да својим клијентима издају чековне књижице, чија је намена
била иста као и код данашњег чека.

На брзи развој чека као средства плаћања утицало је и то што се помоћу чека употреба
готовог новца своди на најмању меру, а подстиче безготовински платни промет. У погледу
издаваоца и лица којем се исплаћује чек (трасанта и трасата), разликујемо банкарске и
небанкарске чекове. За разлику од менице, која се издаје и када нема новца на рачуну, чек се
издаје само уз постојање новчаног покрића јер се новац за исплаћивање повлачи из
депонованих средстава издаваоца чека. Чек увек садржи: назнаку која врста хартије од
вредности је у питању, безусловни налог за исплату назначене своте, име лица које исплаћује

5
Закон о меници("Сл. лист ФНРЈ" бр. 104/46, "Сл. лист СФРЈ" бр. 16/65, 54/70 и 57/89 и "Сл. лист СРЈ" бр. 46/9,
приступљено дана 23.10.2022
новчану своту, датум и место издавања, као и потпис издаваоца чека (трасанта). У зависности
од намене. Чек може бити готовински, вирмански, обрачунски, путнички итд. Чек се не може
издати бланко и он може бити опозив.6

1.2.4.Обвезница

Обвезница је хартија од вредности којом се њен издавалац (емитент) обавезује да ће

лицу које је назначено на њој или доносиоцу исте (зависно да ли се ради о обвезници на име
или доносиоца) исплатити износ који је наведен на њој (номиналну вредност обвезнице) и
платити камату за одређени временски период.Власништво над њима се стиче испуњењем
обавеза у новцу. Свака обвезница се састоји из плашта и каматних купона. Први део садржи
основне податке о обвезници као што су ознака да је та хартија од вредности обвезница и која
је врста обвезнице, назив и седиште емитента, назив и седиште купца или пак ознаку да гласи
на доносиоца, износ на који гласи обвезница (номиналну вредност обвезнице), висину каматне
стопе, датум и место плаћања камате и главнице (номиналне вредности), место и датум
издавања, име гаранта (ако је обвезница гарантована, проценат учешћа у добити (ако је то
учешће предвиђено), ознаку серије и контролни број обвезнице, факсимил потписа овлашћеног
лица и печат емитента. Каматни купони садрже пак, основне податке о самој исплати камате:
ознаку серије и број купона, висину камате, датум доспећа, место, датум и начин плаћања
камата као и потпис овлашћеног лица и печат емитента. Овај други део обевезнице је значајан
зато што власник односно ималац обвезнице исти мора показати емитенту, заједно са
плаштом, када дође време за наплату камате. 7

У складу са постојећом регулативом, емитент може да, уместо штампања обвезнице,

изда потврду која би садржала исте елементе као и плашт обвезнице с тим што она онда мора
бити оверена од стране банке код које емитент има отворен депо рачун.

Подела обвезница:

 Према року доспећа, деле се на: краткорочне – које доспевају на наплату у року који је
краћи од годину дана , дугорочне – које доспевају на наплату у року који је дужи од
годину дана.
 Према начину означавања власништва над њима, деле се на: обвезнице на име – које на
плашту имају наведено име купца.
 Такве обвезнице се преносе на новог власника индосирањем - писменим изјављивањем
власника исте да своје право преноси на друго лице, обвезнице на доносиоца – које на
плашту имају наведено да гласе на доносиоца, оне се на неко друго лице преносе
простом предајом.
 Према начину на који се остварује право на камату, деле се на: обвезнице без купона –
код којих се камата исплаћује одједном – о року доспећа и које као такве немајУ
6
Закон о чеку ("Сл. лист ФНРЈ" бр. 105/46, "Сл. лист СФРЈ" бр. 12/65, 50/71 и 52/73 и "Сл. лист СРЈ" бр. 46/96),
приступљено дана 24.10.2022
7
Вуњак Ненад: Финансијска тржишта, берзе и брокери, „Пролетер“ а.д. Бечеј, Економски факултет Суботица,
2003.стр.70. приступљено дана 24.10.2022
 каматне купоне, обвезнице са купонима – код којих се камата исплаћује перидично и
које као такве имају каматне купоне који се морају презентирати приликом њене
наплате.
 Према начину обрачуна камате, деле се на: обвезнице са фиксном каматом – код којих
је камата у моменту куповине позната и она је фиксна обвезнице са
променљиво(варијабилном) каматом – код којих је каматна стопа обвезнице
променљива и везује се за каматну стопу неке краткорочне хартије од вредности (а то је
најчешће она која има најнижи кредитни ризик) , обвезнице са индексираном каматом –
код којих се фиксна камата, у моменту исплате коригује индексом раста цена на мало
или неким другим уговореним индексом.
 Према времену у коме се исплаћује главница, деле се на: једнократне обвезнице – код
којих се главница (номинална вредност, вредност на коју гласе) исплаћује одједном – о
року доспећа , ануитетне обвезнице – код којих се главница отплаћује периодично.
 Према начину обезбеђивања отплате, деле се на: хипотекарне обвезнице – код којих
емитент залаже своју имовину као гаранцију да ће обавезе по основу обвезница бити
исплаћене њиховим имаоцима. Уколико емитент не буде способан да исте измири
извршиће се продаја те имовине и тако омогућити наплата потраживања која власник
има према издаваоцу обвезнице ,гарантоване обвезнице – за чију исплату о року
доспећа гарантује одређено правно лице као што је на пример комерцијална банка, што
значи да власник обвезнице може своја потраживања из обвезнице да наплати од банке
уколико емитент нема средстава за исплату својих обавеза по основу обвезница
негарантоване обвезнице – код којих власник своја потраживања по основу обвезнице
коју поседује може да наплати једино од емитента.

1.2.5.Складишница

Складишница је стварно-правна хартија коју издају овлашћена складишта као доказ да

је роба примљена на чување.

1.2.6.Благајнички запис

Благајнички запис је врста хартије од вредности којом се емитент обавезује да ће њеном

имаоцу у року доспећа платити номиналну вредност назначену на хартији. Благајнички запис
издаје Народна банка или пословна банка. Народна банка издаје записе у циљу регулисања
новчане масе у оптицају тзв. операције на отвореном тржишту. Продајом благајничких записа
пословним банкама Народна банка повлачи новац са тржишта. Рокови доспећа ових записа су
најчешће 15, 30 и 60 дана и имају каматну стопу од 10 до 15 посто на годишњем нивоу.

1.3.Трговина хартијама од вредности

 Трговина хартијама од вредности се врси на берзи. Берза је физички и пословно
организован простор, на коме се по строго утврђеним правилима тргује хартијама од
вредности, новцем и страним средствима плаћања. Берза је институција финансијског
тржишта, али је и сама по себи финансијско тржиште. Берзе као институције организованог
финансијског тржишта капитала, представљају самосталне организације које поседују
сопствени пословни простор (зграду), чланство и пословна правила. Иако берзе у промет не
уносе своје хартије од вредности, нити саме купују и продају хартије од вредности, оне спадају
у финансијске институције, али нису интермедијарне финансијске институције. Предмет
трговања на берзи мора да буде типизиран и стандардизован како би био лако заменљив, и
тиме трговина њиме једноставна, брза и ефикасна. Ово омогућава одсуство предмета трговања
са места на ком се тргује. Чланови берзе су брокерско-дилерска друштва и овлашћене банке.
Пријем у чланство берзе врши се на основу поднетог захтева и документације прописане
актима берзе.

Трговина се одвија по посебним правилима берзе, обично потврђеним од стране

државне власти. На берзи се само закључују послови, док се испоруке и плаћања одвијају ван
берзе. Правила трговања на берзи израсла су из обичајног трговинског права и уобличавала су
се заједно са постепеним настанком берзе током развоја тржишта и тржишних односа. Ова
правила имају двоструку функцију: да обезбеде стандардизацију предмета трговине и самих
правила трговања, и да пруже заштиту учесницима у трговању. 8

Берза утврђује и публикује цене хартија од вредности. Цене појединих хартија од

вредности утврђују се на бази ефективне куповине и продаје, односно понуде и тражње
конкретне хартије од вредности. Објављујући преглед цена различитих хартија од вредности и
захтевајући да се финансијски извештаји предузећа која их емитују учине доступним јавности,
берзе омогућавају постојећим и перспективним улагачима да процене ризик и рентабилност
својих улагања и усмере их у складу са својим преференцијама према ризику и рентабилности

Берза је дужна да у свом пословању обезбеди: законито обављање трговине на берзи,

заштиту интереса учесника на берзи, поштовање правила и стандарда берзе који се односе на
понашање учесника на берзи, и информације за јавност о свим чињеницама значајним за рад
берзе. 9

8
Бозидар Павицевиц И Миодраг Мицовиц-Хартије од вредности,стр.134, приступљено дана 25.10.2022
9
Вуњак Ненад, Ковачевић Љубомир: Банкарство (Банкарски менаџмент), “Пролетер” а.д. Бечеј, Економски
факултет Суботица, 2006.стр.98, приступљено дана 25.10.2022
 II.Појам и карактеристике механизма за салдирање хартија од
вредности

1.ПОЈАМ ЦЕНТРАЛНОГ РЕГИСТРА ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ

Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности јесте институција која води
јединствену евиденцију законитих ималаца хартија од вредности и евиденцију о правима из
тих хартија, као и о правима трећих лица на хартијама од вредности. Централни регистар
хартија од вредности обавља и послове клиринга и салдирања трансакција закључених са
хартијама од вредности, односно врши пренос власништва над хартијама од вредности
истовремено са плаћањем тако да не може да се догоди ситуација у којој неко прода хартију од
вредности и не добије новац. Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности а. д.
Београд је институција на финансијском тржишту, чији је основни задатак да води евиденцију
о власницима хартија од вредности, да води евиденцију о правима која произилазе из хартија
од вредности (нпр. право гласа, право на исплату дивиденде, право на исплату камате), као и
да врши пренос власништва са продавца на купца. Поред тога, залога, односно заложно право
трећих лица на хартијама од вредности се конституише уписом у Централни регистар хартија
од вредности. Ово је веома добар начин за отклањање ризика банака у процесу кредитирања,
нарочито због тога што се у случају неблаговременог извршења обавеза дужника, заложене
хартије од вредности могу лако продати (без судске процедуре). У Централном регистру је
направљен индиректан холдинг, што значи да сви клијенти отварају рачуне преко чланова
Централног регистра. Сви корисници прелазе у руке корпоративних агената–чланова
Централног регистра који ће им електронским путем отварати рачуне. Централни регистар
хартија од вредности је основан као институција за потребе развоја финансијског тржишта у
Србији. Његово пословање обухвата регистрацију различитих врста хартија од вредности у
које спадају: обвезнице, благајнички записи и акције које настају из процеса приватизације
који се одвија у Србији.10

Клиринг и салдирање – радње које се обављају након реализације налога куповине и

продаје, односе се на међусобно поравнавање обавеза и потраживања, као и пренос продатих
хартија од вредности са старог на новог власника и истовремено пренос новца са рачуна купца
на рачун бившег власника хартија од вредности.

Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности јесте институција која води
јединствену евиденцију законитих ималаца хартија од вредности и евиденцију о правима из
тих хартија, као и о правима трећих лица на хартијама од вредности. Централни регистар
хартија од вредности обавља и послове клиринга и салдирања трансакција закључених са
хартијама од вредности, односно врши пренос власништва над хартијама од вредности
истовремено са плаћањем тако да не може да се догоди ситуација у којој неко прода хартију од
вредности и не добије новац.11

Поред тога, залога, односно заложно право трећих лица на хартијама од вредности се
конституише уписом у Централни регистар хартија од вредности. Ово је веома добар начин за
отклањање ризика банака у процесу кредитирања, нарочито због тога што се у случају
неблаговременог извршења обавеза дужника, заложене хартије од вредности могу лако
продати (без судске процедуре).

У Централном регистру је направљен индиректан холдинг, што значи да сви клијенти

отварају рачуне преко чланова Централног регистра. Сви корисници прелазе у руке
корпоративних агената - чланова Централног регистра који ће им електронским путем
отварати рачуне.

У потпуности је елиминисано кашњење у салдирању, знатно редукован ризик

салдирања, а трансакциони трошкови доведени на прихватљив ниво. Поузданост и ефикасност
система је привукла и нове емитенте тако да се поред обвезница старе девизне штедње и
благајничких записа Народне банке Србије, од априла 2003. године у Централном регистру

10
Јоргић Бранислав, Гарантни фондови (Савезна комисија за хартије од вредности и финансијско тржиште),
Београд, 2001.стр.95, приступљено дана 26.10.2022
11
Подунавац Тихомир, Клиринг и салдирање (Савезна комисија за хартије од вредности и финансијско тржиште),
Београд, 2001.стр.85, приступљено дана 26.10.2022
хартија од вредности се врши регистрација и примарна продаја краткорочних хартија од
вредности које емитује Република Србија – обвезнице Трезора.12

2.ПРАВИЛА ПОСЛОВАЊА ЦЕНТРАЛНОГ РЕГИСТРА, ДЕПОА И КЛИРИНГА

Х.О.В.

На основу Закона о тржисту хартија од вредности и других финансијских инструмената

и на основу Статута Централног регистра, депоа и клиринга х.о.в. Управни одбор Централног
регистра, депоа и клиринга х.о.в. доноси Правила пословања Централног регистра, депоа и
клиринга х.о.в..

Централни регистар, депо и клиринг х.о.в. јесте акционарско друштво које обавља
послове јединствене евиденције о законитим имаоцима х.о.в. и о правима из тих хартија, затим
о правима трећих лица на х.о.в., као и послове обрачуна и поравнања обавеза и потраживања у
х.о.в. и новцу насталних на основу послова са х.о.в. (клиринг и салдирање). Централни
регистар обавља и друге послове у скаду са одредбама Закона о тржишту х.о.в. и других
финансијских инструмената.13

Правилима пословања Централног регистра прописују се: послови које обавља

Централни регистар, начин отварања и водјења рачуна х.о.в., начин отварања и вођења рачуна

12
Витез Мирослав: Берзе хартија од вредности и берзански послови (теорија и пракса), Економски факултет,
Суботица, 2000.
13
Закон о трзисту хартија од вредности и других финансијских инструмената ("Сл. гласник РС", бр. 47/2006),
приступљено дана 27.10.2022
чланова ЦР, начин клиринга и салдирања обавеза и потраживања у х.о.в. и новцу насталих на
основу закључених послова са х.о.в., начин преноса власништва и других права из х.о.в., као и
садржина налога за пренос права из х.о.в., начин уписа права трећих лица на х.о.в. као и
садржина налога за упис права трећих лица на х.о.в., начин вршења корпоративних радњи,
начин формирања и коришћења гарантног фонда и други начин отклањања ризика у случају
неизвршења обавеза члана ЦР, начин чувања х.о.в. и друга питања о раду Централног
регистра.14

3.ПОСЛОВИ ЦЕНТРАЛНОГ РЕГИСТРА ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ

У Централном регистру хартија од вредности се обављају следеци послови:

 вођење шифарника врста хартија од вредности и додељивање ИСИН 15броја и ЦФИ

кода;
 вођење регистра издаваоца хартија од вредности;
 вођење и евиденција хартија од вредности на рачунима емитената;
 вођење и евиденција рачуна хартија од вредности чланова Централног регистра и
њихових клијената16;

14
Закон о трзисту хартија од вредности и других финансијских инструмената ("Сл. гласник РС", бр. 47/2006)
приступљено дана 27.10.2022
15
ИСИН број- (International Securities Identification Number) састоји се од комбинације низа словних знакова и
бројева, којима се идентификују земље издавања хартија од вредности, издавалац, врста хартије од вредности и
друга битна обележја те хартије. приступљено дана 28.10.2022
16
ЦФИ код- (Classification of Financial Instruments) ознака хартија од вредности одреñеног издаваоца из које
законити имаоци тих хартија остварују своја права, с обзиром на класу, односно серију тих хартија. ЦФИ код се
састоји од низа словних знакова којима се идентификују врста хартија од вредности, појединачна права из те
хартије и друга битна обележја, на начин прописан «Шифарником врста хартија од вредности и других
финансијских инструмената». приступљено дана 28.10.2022
  упис права трећих лица на хартијама од вредности;
 чување материјализованих хартија од вредности;
 вођење новчаних рачуна чланова Централног регистра;
 укњижавање материјализованих хартија од вредности у дематеријализованој форми;
 клиринг и салдираје обавеза и потраживања у хартијама од вредности и новцу насталих
на основу закључених послова са хартијама од вредности;
 пренос власништва на хартијама од вредности;
 укњижавање хартија од вредности на емисиони рачун и рачуне хартија од вредности
чланова и њихових клијената на основу достављених књига или регистара хартија од
вредности;
 израда и дорада софтверских апликација код послова Централног регистра;
 исплата купона и главнице обвезница о року доспећа, исплата дивиденди, давање
јединствене евиденције о законитим имаоцима хартија од вредности и друге
корпоративне радње;
 обрачун пореза на пренос апсолутних права на хартијама од вредности у складу са
законом који регулише порезе на имовину;
 исплата обвезница девизне штедње Републике Србије и обвезница за привредни развој
Републике Србије о року доспећа;
 сарадња са међународним организацијама које се баве пословима регистрације,
клиринга и салдирања хартија од вредности и новца по основу послова са хартијама од
вредности;
 и други послови у вези са хартијама од вредности у складу са законом.

4.ФОРМИРАЊЕ И ВОЂЕЊЕ ЦЕНТРАЛНОГ РЕГИСТА ХАРТИЈА ОД

ВРЕДНОСТИ

Формирање и вођење Централног регистра хартија од вредности састоји се од

електронског уписа хартија од вредности (који гласе на име) одобрењем рачуна власника, уз
истовремено задужење рачуна емитента. Регистровање хартија од вредности заснива се на
захтеву и налогу емитента са одговарајућом оригиналном документацијом, која се проверава
пре уписа тих хартија на рачун емитента.17

5.ПОСТУПАК ОТВАРАЊА РАЧУНА У ЦЕНТАЛНОМ РЕГИСТРУ ХАРТИЈА ОД

ВРЕДНОСТИ

Пословање Централног регистра хартија од вредности се базира на принципу

индиректног приступа, што значи да крајњи корисници (издаваоци хартија од вредности и

17
http://www.nbs.co.yu, приступљено дана 28.10.2022
власници) закључују уговор са члановима Централног регистра хартија од вредности, а они
пружају услуге из надлежности Централног регистра хартија од вредности. Те услуге
обухватају отварање и администрирање рачуна хартија од вредности, издавање извода са
рачуна, давање налога Централном регистру хартија од вредности за спровођење жељених
радњи у име својих клијената. То значи да власници не могу директно отворити рачун у
Централном регистру хартија од вредности, већ то за њих ради један од чланова Централног
регистра хартија од вредности. За отварање рачуна је потребно донети личну карту или неку
другу идентификациону исправу из којих члан Централног регистра хартија од вредности
уноси информације у базу података и отвара рачун клијенту.

Постоје две врсте евидентирања промета хартија од вредности после њиховог регистровања:

 Прва врста је прекњижавање хартија од вредности (пренос власништва) измеñу рачуна

старог и рачуна новог власника. Постоји више основа за пренос власништава и то:
 купопродаја хартија од вредности која је закључена на берзи (на основу
закључнице са берзе и налога за прекњижавање члана Централног
регистра хартија од вредности),
 по основу купопродаје која је закључена ван берзе (на основу уговора, тј.
налога за прекњижавање члана Централног регистра хартија од
вредности),
 по основу правног следбеништва, наслеђа, судске одлуке или у другим
случајевима утврђеним законом (на основу налога за прекњижавање
члана Централног регистра хартија од вредности који је дат на основу
правоснажног акта надлежног органа);
 Друга врста је прекњижавање хартија од вредности између рачуна истог власника. Овде
власник хартија од вредности може те хартије преносити са свог власничког рачуна на
свој трговачки рачун код члана Централног регистра хартија од вредности. Своје
хартије од вредности власник може пренети код једног или више чланова Централног
регистра хартија од вредности, али једну хартију може пренети само на један рачун код
једног члана Централног регистра хартија од вредности. Пренос хартија може се
вршити и на заложни рачун власника (на основу уговора о залози који подноси члану
Централног регистра хартија од вредности). Прекњижавање хартија од вредности врши
се на основу налога који члан Централног регистра доставља Централном регистру
хартија од вредности, уз подношење члану Централног регистра одговарајуће
документације од стране клијента.18

18
Бозидар Павицевиц И Миодраг Мицовиц-Хартије од вредности.стр.48, приступљено дана 28.10.2022
 6.ЧЛАНСТВО

Чланство у Централном регистру хартија од вредности предвиђено је само за правна

лица, са којима се закључује Уговор о чланству у Централном регистру хартија од вредности и
то: берзански посредници, брокерско-дилерска друштва, банке, банке овлашћене за обављање
брокерско-дилерских послова, банке које су инвеститори овластили да раде за њихов рачун
(кастоди банке), друштва за управљање фондовима, стране клириншко депозитне
организације, Република Србија и Народна банка Србије.

Данас, Централни регистар хартија од вредности има преко 100 својих чланова, банака
и брокерско-дилерских друштава. Ови чланови могу отварати подрачуне за своје клијенте који
могу бити физичка и правна лица. Чланство не постоји по основу емитовања и регистровања
хартија од вредности, али се и емитентима и власницима пружају одговарајуће услуге.

Постоје две врсте чланства: клириншко и неклириншко.

Клириншки члан даје налог Централном регистру хартија од вредности за салдирање

хартија од вредности, салдирање новчаних обавеза и потраживања насталих по основу послова
са хартијама од вредности, као и пренос власништва над хартијама од вредности без плаћања
(на основу уговора, судског решења и других законом прописаних важећих докумената).19

Неклириншки члан врши пренос власништва над хартијама од вредности без плаћања
(на основу уговора, судског решења и других законом прописаних важећих докумената).
Неклириншки члан је у обавези да закључи уговор са клириншким чланом који ће за њега и
његове клијенте вршити клиринг и салдирање закључених трансакција.

Да би постао члан Централног регистра хартија од вредности било које врсте

(клириншки или неклириншки) подносилац захтева је у обавези да уплати у Гарантни фонд
Централног регистра хартија од вредности износ од 40 000 евра за обезбеђење измиривања
новчаних обавеза насталих по основу трговања хартијама од вредности.

Учлањење у Централни регистар хартија од вредности условљено је техничком

опремљеношћу будућег члана који мора бити опремљен компатибилним софтвером и
одговарајућом заштитом свих података, што је регулисано меñународним стандардима у
трговању хартијама од вредности.20

Чланство је јединствено за све чланове Централног регистра хартија од вредности и

члановима се пружају јединствене услуге. За своје чланове Централни регистар хартија од
вредности измеñу осталог обавља и следеће послове: израчунава укупне новчане обавезе и
потраживања члана Централног регистра хартија од вредности по основу послова са хартијама
од вредности закључених на организованом тржишту; утврђује стање новчаних обавеза и
потраживања члана Централног регистра хартија од вредности после усклађивања међусобних
обавеза и потраживања тог члана са другим чланом Централног регистра; директно извршава
обавезе преноса и прекњижавања хартија од вредности и новца и омогућава директан увид у
стање хартија од вредности на рачунима члана Централног регистра и њигових клијената, као
и увид у стање на новчаним рачунима чланова.

Следи табеларни преглед 13 банака, 18 банака са овлашћењима брокера и 74 брокерско-

дилерских друштава чланова Централног регистра Х.О.В.:

Табела1. Преглед банка и брокерско-дилерских друштава чланова Централног регистра х.о.в.

Banke
AIK BANKA NIKOLE PAŠIĆA 42 NIŠ 018/507-410

ERSTE BANK AD NOVI SAD Bulevar Mihajla Pupina 3 Novi Sad 021/527-733
527-125

FINDOMESTIC BANKA AD BEOGRAD KOSOVSKA 10 BEOGRAD 011/3331 763

19
Закон о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената, „Службени лист РС“, бр. 47/2006.
приступљено дана 29.10.2022
20
Статут Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности, „Сл. гласник РС“, бр.113/2006,
приступљено дана 29.10.2022
HYPO ALPE-ADRIA BANK AD BULEVAR MIHAJLA PUPINA 6 NOVI BEOGRAD 222 63 36
222 63 24

JUBMES BANKA A.D.BEOGRAD BULEVAR ZORANA ðINðIĆ-a 121 NOVI 2205-500

BEOGRAD

KBC BANKA AD BEOGRAD POŽEŠKA 65B BEOGRAD 011/354-830

MEBA-CA GROUP AD NOVI SAD Braće Ribnikara 4-6 Novi Sad 021-4876-876

NLB CONTINENTAL BANKA AD N.SAD TRG MLADENACA 1-3 NOVI SAD 021/615-500

NLB LHB BANKA BEOGRAD AD KRALJA PETRA I 9 BEOGRAD 3020-345

PIRAEUS BANK A.D. KOLARČEVA 1 BEOGRAD 3024054

3024068

PROCREDIT BANK A.D. BEOGRAD Bulevar Despota Stefana BEOGRAD 2077-917

2077-915

SRPSKA BANKA AD BEOGRAD Savska 25 BEOGRAD 644-854

UNIVERZAL BANKA AD FRANCUSKA 29 BEOGRAD 3022-867

Banke sa ovlašćenjima brokera

ALPHA BANK SRBIJA A.D. KRALJA MILANA 11 BEOGRAD 330-2734
3344-892

BANCA INTESA AD BEOGRAD MILENTIJA POPOVIĆA 7B NOVI BEOGRAD 201-3622

201-3621
 201-3615

ČAČANSKA BANKA AD ČAČAK Nemanjina 32 ČAČAK 032/320-657

348-146

CREDY BANKA AD KRAGUJEVAC KRALJA PETRA I 13 KRAGUJEVAC 034/360-685

331-971

EUROBANK EFG ŠTEDIONICA AD Kolarčeva 3 Beograd

KOMERCIJALNA BANKA AD Svetog Save 14 BEOGRAD 011/333-9030

333-9033

MARFIN BANK AD BEOGRAD DALMATINSKA 22 BEOGRAD 011/3306-300

METALS BANKA AD NOVI SAD Bulevar Cara Lazara 7a NOVI SAD 021/450-695
450-696

OTP BANKA SRBIJA AD NOVI SAD Kralja Aleksandra 8 NOVI SAD 021/525-447
021/47-24-464

PB AGROBANKA AD BEOGRAD Sremska 3-5 Beograd 011/20-21-100

POŠTANSKA ŠTEDIONICA BANKA AD KRALJICE MARIJE 3 BEOGRAD 011/3024-329

011/3024-598

PRIVREDNA BANKA AD PANČEVO TRG SLOBODE 2-6 PANČEVO

PRIVREDNA BANKA BEOGRAD AD Bul.Kralja Aleksandra70/III BEOGRAD 3816-516

3816-514
3816-515

RAIFFEISEN BANK AD BULEVAR ZORANA ðINðIĆA 64A NOVI 011/3202-100

BEOGRAD 3026-700
22071-47

SOCIETE GENERALE BANKA SRBIJA Bul.Zorana ðinñića 50a/b NOVI BEOGRAD 011/3011-586
2221-226
3011-483

UNICREDIT BANK SRBIJA A.D. RAJIĆEVA 27-29 BEOGRAD 3204-576

3204-559

VOJVOðANSKA BANKA A.D. TRG SLOBODE 7/3 NOVI SAD 021/4886-705

4886-731

VOLKSBANK AD BEOGRAD Bulevar Mihaila Pupina 165g NOVI BEOGRAD 2013-208

2013-209

Brokersko-dilerska društva
AAA SECURITY BROKER AD BEOGRAD Topličin venac 14 BEOGRAD 011/263-87-07

AB INVEST A.D. BEOGRAD BULEVAR KRALJA ALEKSANDRA bb BEOGRAD 011/3232-977

3033-891

AC BROKER KNEZ MIHAJLOVA 11/15 BEOGRAD 202-77-00

22
ALCO BROKER AD BEOGRAD POŽEŠKA 65 B BEOGRAD 011/30-50-722
30-50-723

ALFA BROKER A.D. BEOGRAD Bul.Arsenija Čarnojevića 74/5 NOVI BEOGRAD 011/2129-689
2129-695

AS-FINANCIAL CENTER AD ČIKA LJUBINA 15 BEOGRAD 2622-266

3281-419

ATHENA CAPITAL AD BEOGRAD Uskočka 8 BEOGRAD 011/2631-854

ATLAS BROKER A.D. NUŠIĆEVA 15 BEOGRAD 011/3248-405

3233-170

BDD SINTEZA INVEST GROUP A.D Omladinskih brigada 90a NOVI BEOGRAD 011/20 99 500
20 99 580

BDD TDK BROKER A.D.ČAČAK RAJIĆEVA 5/7 ČAČAK 032/340-610

032/340-611

BDD TEMA BROKER A.D. NOVI SAD Bulevar Osloboñenja 30a NOVI SAD 021/533-636
532-211
532-212

BELGRADE INDEPENDENT BROKER AD BULEVAR MIHAJLA PUPINA 117 NOVI 011/311-62-43

BEOGRAD

BEO MONET A.D.BEOGRAD KNEGINJE LJUBICE 3 BEOGRAD 011/3033-563

3036-059

BEOPUBLIKUM A.D. OBILIĆEV VENAC 26 BEOGRAD 011/3345-171 3345-

080

BONITET GRUPA AD BEOGRAD Kraljice Natalije 46-48 BEOGRAD 3628-433

3628-434
3628-435

BROKER NIŠ AD NIŠ DUŠANOV BAZAR KULA LOKAL 209 NIŠ 018-520-377
523-869
512-088

BROKER POINT A.D. BEOGRAD FRANCUSKA 6 BEOGRAD 011/2021-999

ČAČANSKI NEZAVISNI BROKERI AD Gradsko Šetalište bb ul.2,Fil.Bgd.Rajićeva 1,ul.2 032/341-311

ČAČAK 011/303-4082

CAPITAL BROKER A.D. RESAVSKA 21/5 BEOGRAD 3343-820

CITADEL SECURITIES A.D. VLADIMIRA POPOVIĆA 6 NOVI BEOGRAD 011/222-3666

CITY BROKER AD BEOGRAD NEBOJŠINA 8 Beograd 3836-913

3836-915

CONVEST A.D. NOVI SAD ZLATNE GREDE 7 NOVI SAD 021/422-081

524-653
6623-233

DANUBE SECURITIES BDD MITE RUŽIĆA 1 NOVI SAD

23
DELTA BROKER A.D. BEOGRAD MILENTIJA POPOVIĆA 7B NOVI BEOGRAD 011/201-2670

DIL BROKER AD BEOGRAD Terazije 43/4 BEOGRAD 011/3235-902

DUNAV STOCKBROKER AD BEOGRAD Kolarčeva 7/1 Beograd 3248-788

EAST WEST INVEST AD BEOGRAD Avalska 12 BEOGRAD 011/3089-816

2439-731
3836-901

ECOTEL AD BEOGRAD HADŽI-NIKOLE ŽIVKOVIĆA 2 BEOGRAD 011/3030-307

3030-308

EMISSIO BROKER A.D. ZEMUN Karañorñeva 15/2 ZEMUN 3165-900

3165-901

ENERGO BROKER A.D. BUL. MIHAILA PUPINA 10 Z/1 NOVI BEOGRAD 311-52-62
2130-677
2145-670

EURO FINEKS BROKER AD Imotska 1 BEOGRAD 3096-920

3096-930
2464-624

FIDELITY BROKER AD VOJV. BRIGADA 17 NOVI SAD 021/4723-224

426-640 426-510

FIMA INTERNATIONAL A.D. TRG NIKOLE PAŠIĆA 5 BEOGRAD 3021-601

3021-627
3021-607

FIMAKS BROKER A.D. BEOGRAD Nemanjina 32/3 BEOGRAD 011/2643-022

3610-437

FIRST GLOBAL BROKERS AD VUKA KARADŽIĆA 6 BEOGRAD 011/2638076

011/3285184

GALENIKA BROKER A.D. ZEMUN Masarikov trg 8a Beograd 011/3162-260

3161-666

GT BROKER A.D. BEOGRAD PARISKE KOMUNE 6 NOVI BEOGRAD 011/2607-714

2607-713

HOLDER BROKER AD BEOGRAD Bul. Mihajila Pupina 6 PC Ušće Novi Beograd 011/222-4131
222-4132
2129-256

HYPO ALPE-ADRIA-SECURITIES AD BULEVAR MIHAJLA PUPINA 6 NOVI BEOGRAD 222-6811

222 6809
222 68 12

I2R BROKER BDD AD NOVI SAD Miletićeva 32 Novi Sad 021/472-89-29

ILIRIKA INVESTMENTS A.D Knez Mihajlova 11/15 Beograd 011/3301-000

IMTEL TRADE AD BEOGRAD BUL.MIHAJLA PUPINA 165 B NOVI BEOGRAD 011/3016-822

3016-823

24
INTERCAPITAL SECURITIES AD Vladimira Popovića 6/A105 NOVI BEOGRAD 212-98-31
212-98-32

INTERCITY BROKER AD MAKSIMA GORKOG 52 BEOGRAD 011/3083-100

INVESTBROKER AD DRAGOSLAVA JOVANOVIĆA 13/II BEOGRAD 3248-650

ITM MONET A.D. BEOGRAD Terazije 34 Beograd 011/3615-929

JORGIĆ BROKER AD BEOGRAD Bulevar Mihajla Pupina 10 Novi Beograd 3117835

JUBMES BROKER A.D. BEOGRAD Bulevar Zorana ðinñića 121 NOVI BEOGRAD 311-0275
2205-732
2205-733

KBC BROKER-U LIKVIDACIJI MILENTIJA POPOVIĆA 9 BEOGRAD 301-5658

301-5656

KBC SECURITIES BDD CINCAR JANKOVA 3 Beograd 011/2180-902

2180-856

KBK BROKER AD BEOGRAD Beogradska 52 Beograd 2434820

308-7670
308-7690

MAKLER INVEST A.D. BEOGRAD KOSOVSKA 17/I BEOGRAD 3345-351

3342-178

MAX-DILL AD BDD ČAČAK-FIL.BGD Centar Oaza, Vojvode Brane 18G, Beograd 011/380-77-87
BEOGRAD 032/344-140

MEDIOLANUM INVEST AD Augusta Cesarca 24b Beograd 3670-385

MERIDIAN INVEST AD KOLARČEVA 7 BEOGRAD 011/3305-876

MMK INVESTMENTS A.D. NIS Nikole Pašića 36 I sprat NIŠ 018/521-951

521-925
526-056

MOMENTUM SECURITIES AD N.SAD Futoška 1a Novi Sad 021/6728-700

6728-667
6728-707

MULTIBROKER AD BEOGRAD KRALJA MILANA 17/I BEOGRAD 33411-58

32380-39
334-6127

MV INVESTMENTS AD Trg Marije Trandafil 7 Novi Sad 021/6612-788

011/2016-110

OLIMPIA INVEST AD BEOGRAD Bul. Arsenija Čarnojevića 54a/IV NOVI BEOGRAD 3110-970
2129-299
2129-872

PAN-BROKER A.D. IMOTSKA 1 BEOGRAD 011/2462-232

PLATFORMA A.D. Prizrenska 6/6 BEOGRAD 011/3629-712

3629-713

25
PROFESSIONAL STOCK BROKER AD MEKENZIJEVA 23 BEOGRAD 386-2266
383-7600

PROSPERA SECURITIES A.D. Knez Mihajlova 9 Beograd 011/202-3171

SABMONET AD BEOGRAD BUL.KRALJA ALEKSANDRA 219/II BEOGRAD 011/3821-002

3821-003
3821-004

SBD BROKER A.D. SUBOTICA Trg Cara Jovana Nenada 15/III SUBOTICA 024/558-275
024/20-809

ŠUMADIJA BROKER AD DR. ZORANA ðINðIĆA 15/A KRAGUJEVAC 034/303-011

SYNERGY CAPITAL AD Bulevar Mihajla Pupina 6 NOVI BEOGRAD 011/2200868

TANDEM FINANCIAL A.D. NOVI SAD Miroslava Antića 4 Novi Sad 021/425-777
021/425-192

TEZORO BROKER AD Strahinjića Bana 26 Beograd 2632-346

2632-057

TRUST BROKER A.D. Stražilovska 31 NOVI SAD 021/475-0846

475-0845

TRŽIŠTE NOVCA AD BEOGRAD Vojvode Milenka 40 BEOGRAD 3613-846

3613-958
3612-510

WESTERN BALKAN BROKER A.D. Molerova 64 Beograd 011/3444-784

26
 7.ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ЦЕНТРАЛНОГ РЕГИСТРА ХАРТИЈА ОД
ВРЕДНОСТИ

Основни циљеви и задаци Централног регистра хартија од вредности су следећи:

 Одржавање интегритета, поузданости, поверљивости и сигурности података о

власништву за рачун емитента на једној и власника хартија од вредности на
другој страни;
 Обезбеђивање сигурног, правовременог и исправног преноса правног
власништва на харијама од вредности у оквиру рачуна које Централни регистар
хартија од вредности води путем електронског књиговодственог уписа;
 Обезбеђивање клиринга и салдирања како хартија од вредности, тако и
новчаних трансакција насталих по основу трговања са хартијама од вредности;
 Одржавање и развој система регистровања, депоновања и евидентирања
промета хартијама од вредности;
 Пуна сарадња са надлежним државним институцијама за хартије од вредности и
институцијама за регулисање тржишта тих хартија.21

8.ЗНАЧАЈ УПИСА ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ У ЦЕНТРАЛНИ

РЕГИСТАР ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ

У складу са чланом 11. Закона о тржишту хартија од вредности, права власника

из хартија од вредности настају у тренутку уписа тих хартија на њихов рачун који се
води у Централном регистру хартија од вредности. То значи да су власници хартија од
вредности у потпуности заштићени, да у потпуности могу да остварују своја права из
хартија од вредности тек након што су отворили свој рачун хартија од вредности и
након што су те хартије уписане на поменуте рачуне.

Централни регистар хартија од вредности отвара и води следеће рачуне хартија

од вредности за емитенте хартија од вредности:

 емисионе рачуне за емисију у току, при чему се јединствена идентификација

емитованих хартија од вредности одреñује у складу са упутствима Удружења
националних организација за додељивање ИСИН и ЦФИ бројева хартија од
вредности (АННА);
 регистарске рачуне емисија за окончане емисије.

21
Правила пословања Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности, „Сл. гласник РС“, бр.
113/2006. приступљено дана 29.10.2022

27
  Поред отварања и вођења рачуна хартија од вредности за емитенте хартија од
вредности Централни регистар отвара и води следеће рачуне хартија од
вредности за чланове Централног регистра и њихове клијенте:
 регистарске рачуне власника хартија од вредности (власнички рачун), на којима
Централни регистар хартија од вредности води стање хартија од вредности
власника;
 рачуне трговања хартијама од вредности чланова Централног регистра хартија
од вредности (трговачки рачуни), преко којих се води трговање хартијама од
вредности;
 рачуне управљања (који се користе при преузимању предузећа);
 заложне рачуне на којима се воде заложене хартије од вредности.22

На крају, Централни регистар хартија од вредности отвара и води следеће новчане

рачуне:

 девизне рачуне чланова Централног регистра хартија од вредности;

 рачуне гарантних фондова чланова Централног регистра хартија од вредности и
 обрачунске динарске рачуне чланова Централног регистра хартија од вредности.

Хартијама од вредности одређеног емитента најпре се додељују

идентификационе ознаке – ЦФИ (Classification of Financial Instruments) код и ИСИН
(International Securities Identification Number) број. ЦФИ код одређује врсту хартије од
вредности, а ИСИН број је јединствени идентификациони број те хартије. После
доделе ових идентификационих ознака следи усаглашавање и допуна података о
акционарима (нпр. додају се подаци о тачној адреси, исправка матичног броја), а након
тога предузеће се дефинитивно уписује у базу података Централног регистра хартија
од вредности.

Захтев за упис хартија од вредности у Централни регистар хартија од вредности

може поднети свако заинтересовано лице, с тим што пре тога мора имати закључен
уговор са неким од чланова Централног регистра хартија од вредности, који иступају
пред тим регистром. То значи да поменуту процедуру могу иницирати како управа
предузећа, тако и акционари, повериоци и запослени.

Понуда за преузимање акција одређеног предузећа представља начин да

одређено лице, правно или физичко, стекне 25% или више акција са правом гласа
одређеног предузећа. Након обавештавања, акционари могу продати своје акције
понудиоцу тако што ће исте депоновати на рачун депнованих х.о.в. који се отвара у
ЦР х.о.в. Понуда одобрена од стране Комисије за хартије од вредности не може
трајати мање од 21 дан, што је довољно дуг период да сви акционари који то желе

22
Уредба Владе Републике Србије о ближим условима и начину продаје хартија од вредности Републике
Србије, “Службени гласник РС” бр. 34/2003. приступљено дана 29.10.2022

28
депонују своје акције. Ако је понуда за преузимање успешно завршена, обавештење о
томе се такоñе доставља свим члановима ЦР х.о.в..

Исплата дивиденде се врши на захтев емитента који се подноси преко члана ЦР

х.о.в. и уз који се прилаже Одлука емитента о исплати дивиденде. ЦР х.о.в. новчана
средства за исплату преноси члану код кога је акционар отворио власнички рачун, а
члан та средства трансверише на рачун акционара у пословној банци. На овај начин
није могуће да управа предузећа одлучује којим ће акционарима исплатити дивиденду
а којим неће, већ сви акционари морају имати исти третман.

9.ПРИСТУП ПОДАЦИМА О ВЛАСНИШТВУ НАД Х.О.В. И

ЗАШТИЋЕНОСТ ПОДАТАКА У ЦЕНТРАЛНОМ РЕГИСТРУ Х.О.В.

Сваки члан Централног регистра хартија од вредности има податке везане за

своје клијенте и они могу добити сваког радног дана податке о стању на њиховом
рачуну хартија од вредности. Поред тога, Централни регистар хартија од вредности
даје податке о власницима хартија од вредности само у случајевима предвиђеним
законом и подзаконским актима. На пример, потпуна Књига акционара са
идентификационим подацима власника, као и са подацима о броју акција које они
поседују и броју гласова из тих акција, даје се емитенту за потребе одржавања
Скупштине акционара. Међутим, у случају објављивања Понуде за преузимање акција
одређеног предузећа понудиоцу се доставља искључиво списак акционара са
идентификационим подацима власника (име, презиме и адреса), али без броја акција
које поседује сваки акционар.

Приступ информационом систему Централног регистра хартија од вредности је

у потпуности ауторизован. Ову картицу Централни регистар хартија од вредности
издаје овлашћеним лицима чланова, а по завршеној обуци за рад на софтверској
апликацији Централног регистра хартија од вредности.23

23
Подунавац Тихомир, Клиринг и салдирање (Савезна комисија за хартије од вредности и финансијско
тржиште), Београд, 2001. приступљено дана 30.10.2022

29
 10.ОБРАЧУН ТРГОВАЊА ХАРТИЈАМА ОД ВРЕДНОСТИ

Централни регистар хартија од вредности је поред регистра и клириншка кућа

која својим члановима и њиховим клијентима обезбеñује сигурно салдирање
закључених послова са хартијама од вредности. Трговање на берзи иницирају власник
и будући власник хартија од вредности (инвеститор) својим налозима. Након
иницијативе продавца и купца према њиховим брокерима, следи активност брокера, тј.
трговање на берзи.

Процес трговања на берзи обавља се сваког радног дана. Сваки дан трговања на
берзи обрачунава се посебно (трговачки дан). Процес обрачуна се завршава у
Централном регистру хартија од вредности трећег дана (Т+3) од дана трговања на
берзи када су у питању обвезнице, док у случају благајничких записа дан обрачуна је
дан трговања (Т+0).24

Трговање подразумева: погодбу, размену и усаглашавање уговора (закључница),

контролу и корекције евентуалних грешака. Берза усаглашене закључнице доставља
Централном регистру хартија од вредности, који припрема и спроводи клиринг и
салдирање хартија од вредности и новца.

Да би неко куповином стекао хартије од вредности, он треба истовремено да их

плати (испорука истовремено са плаћањем). Централни регистар хартија од вредности
врши једном дневно салдирање хартија од вредности истовремено са плаћењем (ДВП),
док су прекњижавања без плаћања доступна у току целог радног времена. Само за
плаћене хартије од вредности Централни регистар хартија од вредности евидентира
промену власника.

Салдирање је у динарима за купопродајне трансакције са акцијама, док

продавац обвезница девизне штедње добија евре три дана након дана продаје тих
обвезница на берзи.

За трговање хартијама од вредности на берзи, Централни регистар хартија од

вредности јемчи за завршетак салдирања трансакција, јер у случају неизвршења
обавеза једог од учесника у трансакцији он активира процедуре за принудно завршење
салдирања те трансакције.25

За случај да у року Т+3 неко од чланова Централног регистра хартија од

вредности не изврши плаћање за обавезе по основу трансакција са хартијама од
вредности, Централни регистар хартија од вредности активира механизам гаранције
(гарантни фонд) у складу са принудним процедурама предвиñеним у Упутству.
Хартије које су плаћене Централни регистар хартија од вредности прекњижава са
рачуна клијента продавца на рачун клијента купца на његов власнички рачун у
24
Подунавац Тихомир, Клиринг и салдирање (Савезна комисија за хартије од вредности и финансијско
тржиште), Београд, 2001. приступљено дана 30.10.2022
25
Правила пословања Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности, „Сл. гласник РС“, бр.
113/2006. приступљено дана 30.10.2022

30
Централном регистру хартија од вредности. Клиринг и салдирање хартија од вредности
врши се по бруто принципу (на нивоу клијента), док се клирниг и салдирање новца
врше по нето принципу (на нивоу члана).

Ванберзанско трговање одвија се по истим принципима – ДВП као и берзанско

трговање. Основа прекњижавања по основу ванберзанског трговања је уговор
закључен измеñу две уговорне стране. Унос налога за прекњижавање врши члан
Централног регистра хартија од вредности код којег се налази рачун хартија од
вредности налогодавца. Прекњижавање хартија, као и клиринг и салдирање новца,
врше се на Т+0, сем уколико налог не гласи на неки други датум.

11.ВРСТЕ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ КОЈЕ СУ РЕГИСТРОВАНЕ У

ЦЕНТРАЛНОМ РЕГИСТРУ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ

У Централном регистру хартија од вредности региструју се:

 акције предузећа и банака;

 обвезнице које емитују предузећа, банке и друге финансијске институције;
 записи Републике Србије;
 благајнички записи Народне банке Србије;
 обвезнице Р Србије издате за измирење обавеза по основу девизне штедње
грађана.26

11.1.ОБВЕЗНИЦЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ЗА ИЗМИРЕЊЕ ОБАВЕЗА ПО

ОСНОВУ ДЕВИЗНЕ ШТЕДЊЕ ГРАðАНА

Закон којим се регулисе измирење обавеза према грађанима по основу девизне штедње
– Закон о регулисању јавног дуга Савезне Републике Југославије по основу девизне
штедње граñана („Службени лист СРЈ“ бр. 36/2002) – ступио је на снагу 4. јула 2002.
године и подразумева коверзију девизних штедних улога граñана у обвезнице
Републике Србије.

Обвезнице гласе на име и преносиве су, издају се у нематеријалном облику

(електноски записи), у серији А без купона, са роковима доспећа сваког 31. маја у
периоду од 2003. до 2016. године, осим за 2002. годину, које су доспеле за наплату 26.
августа 2002. године.

Конверзију девизних штедних улога у обвезнице Републике Србије врше банке

код којих је положена девизна штедња. Банке врше конверзију тако што на девизне

26
Статут Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности, „Сл. гласник РС“, бр.113/2006,
приступљено дана 31.10.2022

31
штедне улоге обрачунавају и приписују камату по стопи од 2 % годишње до дана
њиховог доспећа – 19. августа 2002. године, тај износ прерачунавају у евре по
средњем курсу који важи на дан конверзије и утврñују право на обвезнице Републике
Србије серије А које доспевају у периоду од 2002. године до 2016. године. Вредност
извршене конверзије евидентира се у штедним књизицама, а девизном штедиши се о
томе уручује потврда и истовремено отвара рачун х.о.в., као подрачун рачуна х.о.в.
банке члана Централног регистра х.о.в. који се води у Централном регистру х.о.в.27

ЦРХОВ врши прекњижавање тих обвезница у случајевима:

 трговања обвезницама на берзи,

 промене власништва обвезница бан берзе (трговање, посебни уговори, наслеñе
итд.)
 промене са једног на други рачун истог власника (трговачки рачун, заложни
рачун),
 промене члана код којег се воде рачуни једног власника.

Поменуте обвезнице емитују се у нематеријалном облику, без купона,

појединачно за сваку годину, и региструју се код Народне банке Србије – Централног
регистра х.о.в.. Обвезнице гласе на име и преносиве су, а исплаћују се у еврима или,
на захтев власника тих обвезница у динарима. ЦРХОВ има обавезу регистрације тих
обвезница на основу података које му достављају овлашћене банке. Вредност
извршене конверзије депозита у обвезнице региструје се у ЦРХОВ на рачуну хартија
од вредности, а депоненту се о томе уручује потврда. На основу рацуна отвореног у ЦР
х.о.в., депонент остварује права по основу обвезница и то исплату у роковима доспећа
утврñеним законом, исплату пре рока доспећа на основу одредаба одговарајућег
закона, пренос власниства, трговину и друга права.

Табела 2. и График 1. Преглед конвертоване девизне штедње у обвезнице Републике

Србије и ванберзанско трговање обвезницама за период од 26.08.2002. до 25.06.2008.
27
Правила пословања Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности, „Сл. гласник РС“, бр.
113/2006. приступљено дана 31.10.2022

32
 Obim konvertovane devizne štednje u obveznice RS po serijama

Opis ISIN Tiker Obim konverzije (EUR)

Obveznice RS serije A 2002 RSMFRSD60544 ARS2002 106.867.694,00

Obveznice RS serije A 2003 RSMFRSD38805 ARS2003 183.906.839,00

Obveznice RS serije A 2004 RSMFRSD62078 ARS2004 199.726.611,00

Obveznice RS serije A 2005 RSMFRSD64033 ARS2005 230.855.626,00

Obveznice RS serije A 2006 RSMFRSD40710 ARS2006 218.504.381,00

Obveznice RS serije A 2007 RSMFRSD60130 ARS2007 214.139.852,00

Obveznice RS serije A 2008 RSMFRSD60916 ARS2008 215.472.079,00

Obveznice RS serije A 2009 RSMFRSD31842 ARS2009 221.452.388,00

Obveznice RS serije A 2010 RSMFRSD14186 ARS2010 231.278.087,00

Obveznice RS serije A 2011 RSMFRSD18757 ARS2011 244.544.967,00

Obveznice RS serije A 2012 RSMFRSD93024 ARS2012 260.463.754,00

Obveznice RS serije A 2013 RSMFRSD68018 ARS2013 280.002.720,00

Obveznice RS serije A 2014 RSMFRSD73810 ARS2014 302.916.171,00

Obveznice RS serije A 2015 RSMFRSD79726 ARS2015 325.673.019,00

Obveznice RS serije A 2016 RSMFRSD70279 ARS2016 340.279.772,00

IZVOR: www.crhov.co.yu Ukupno: 3.576.083.960,00

Табела 3. и График 2. Преглед ОТЦ трговања обвезницама девизне штедње РС по

серијама за период од 26.08.2002. до 25.06.2008.

OTC trgovanje obveznicama devizne štednje RS po serijama

33
 Opis ISIN Tiker OTC trgovanje (EUR)
Obveznice RS serije A 2002 RSMFRSD62078 ARS2002 85,00

Obveznice RS serije A 2003 RSMFRSD62078 ARS2003 20.993.227,00

Obveznice RS serije A 2004 RSMFRSD62078 ARS2004 64.915.906,00

Obveznice RS serije A 2005 RSMFRSD62078 ARS2005 111.950.667,00

Obveznice RS serije A 2006 RSMFRSD40710 ARS2006 126.107.585,00

Obveznice RS serije A 2007 RSMFRSD60130 ARS2007 236.635.102,00

Obveznice RS serije A 2008 RSMFRSD60916 ARS2008 284.166.493,00

Obveznice RS serije A 2009 RSMFRSD31842 ARS2009 357.402.513,00

Obveznice RS serije A 2010 RSMFRSD14186 ARS2010 372.463.883,00

Obveznice RS serije A 2011 RSMFRSD18757 ARS2011 351.021.319,00

Obveznice RS serije A 2012 RSMFRSD93024 ARS2012 365.957.085,00

Obveznice RS serije A 2013 RSMFRSD68018 ARS2013 385.828.308,00

Obveznice RS serije A 2014 RSMFRSD73810 ARS2014 378.760.705,00

Obveznice RS serije A 2015 RSMFRSD79726 ARS2015 373.896.947,00

Obveznice RS serije A 2016 RSMFRSD70279 ARS2016 224.326.137,00

IZVOR: www.crhov.co.yu Ukupno: 3.654.425.962,00

11.2.БЛАГАЈНИЦКИ ЗАПИСИ КОЈЕ ЕМИТУЈЕ НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ

Почетком априла 2002. године Народна банка први пут је регистровала у

Централни регистар х.о.в. емитоване благајничке записе. Благајнички записи су
34
краткорочне х.о.в. које гласе на доносиоца. Њих могу куповати банке и друге
финансијске организације. Емитовани су у серијама, зависно од њихових рокова
доспећа, који се крећу од 15 до 180 дана од дана емитовања. Зависно од рока доспећа,
утврђена је и различита камата, која се обрачунава конформном дисконтном методом
на годишњем ниво. Благајнички записи се емитују у апоену од 100.000 динара. Камата
се плаћа о року доспећа.

У складу са Одлуком о емисији благајничких записа, коју је донела Народна

банка, Централни регистар х.о.в. укњижава те хартије и отвара емисионе рачуне за
НБС, где се оне региструју (сортирање по серијама, номиналној вредности и роковима
доспећа). Централни регистар х.о.в. такође књижи заложна права по тим хартијама и
врши њихово прекњижавање на рачуне банака које су их откупиле.28

11.3ДРЖАВНИ ЗАПИСИ КОЈЕ ЕМИТУЈЕ РЕПУБЛИКА СРБИЈА

Државни записи Трезора Министарства финансија Републике Србије

краткорочне су х.о.в. чији рок доспећа износи 91 дан. Начин и услови продаје тих
хартија уређени су Уредбом Владе Републике Србије о ближим условима и начину
продаје хартија од вредности Републике Србије (Службени гласник РС бр. 34/03).
Овом уредбом је предвиђено да се примарна продаја тих хартија обавља путем аукције,
која се обавља преко Централног регистра х.о.в., који је и агент плаћања Републике
Србије. Учесници на аукцији могу бити само чланови Централног регистра х.о.в. који
испуњавају и друге услове предвиђене Уредбом, а преко њих те хартије могу куповати
и сва друга правна и физичка лица.

На основу поменуте уредбе, министар финансија је учесницима упутио јавни

позив за куповину државних записа које емитује Република Србија, у коме је утврђена
вредност емисије, номинална вредност појединачног записа, као и сам поступак
аукције. Аукција се одвија на основу јавног позива за куповину државних записа тако
што чланови, у своје име или у име и за рачун својих клијената, на дан одржавања
аукције достављају понуде ЦР х.о.в. у времену од 10 до 11 часова, с тим што до 10
часова морају, на свој новчани рачун код ЦР х.о.в., да уплате најмање четвртину
укупне дисконтоване вредности поднетих понуда. У периоду између 11 и 11.30 часова,
министар финансија или лице које он овласти одлучује о најнижој дисконтованој цени,
коју понуда мора да садржи да би била прихваћена. Након што добије обавештење о
прихватању понуде, учесник на аукцији је обавезан да до 13 часова, на свој новчани
рачун код ЦР х.о.в., изврши уплату преостале укупне дисконтоване вредности.
Салдирање се врши у 13.30 часова у ЦР х.о.в.

28
Правила пословања Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности, „Сл. гласник РС“, бр.
113/2006. приступљено дана 01.11.2022

35
12.ПОСТИГНУТИ РЕЗУЛТАТИ ЗА ПЕРИОД ЈАНУАР-ДЕЦЕМБАР 2007.
ГОДИНЕ

 Регистровано је преко 350 нових издавалаца хартија од вредности у базу

података Централног регистра;
 Укњижено је преко 850 емисија у базу података Централног регистра;
 Уписано је преко 130 хиљада нових клијената у базу података Централног
регистра;
 Укупан број акционара на дан 31.12.2007. године је преко 900 хиљада;
 Укупна вредност хартија од вредности уписаних у Централни регистар износи
преко 19.5 млрд еура;
 Вредност реализованих трансакција на берзи износи преко 2 млрд еура;
 Вредност реализованих трансакција ван берзе износи преко 850 мил еура;
 Вредност салдираних трансакција благајничким и трезорским записима у
примарној продаји износи преко 195 мил еура, а у секундарном трговању
износи око 600 мил еура;
 Реализована је 140 понуда за преузимање акција јавном понудом, укупне
вредности око 155 мил еура;
 Реализовано је 77 понуда за стицање сопствених акција, укупне вредности
преко 11 мил еура;
 Укупна тржишна вредност репо трговања износи око 47 млрд еура;
 Извршена исплата обвезница девизне штедње Републике Србије за 2007. годину
о року доспећа у износу преко 195 мил еура;
 Исплаћени су купони за краткорочне хартије од вредности у износу око 28 мил
еура;
 Извршена је исплата дивиденде у износу преко 7 мил еура;
 Издато је преко 2400 извода јединствене евиденције акционара,
 Креиран је и аутоматизован процес извештавања Комисије за хартије од
вредности на месечном и годишњем нивоу;
 Оптимизација и измена програмских решења је у складу са новим Законом о
хартијама од вредности и другим финансијским инструментима и Правилником
о садржају и начину достављања извештаја Комисији за хартије од вредности;
 Омогућено је објављивање обавештења на веб сајту од стране чланова
Централног регистра хартија од вредности кроз веб апликацију;
 Унапређена је теренска апликација за отварање рачуна за чланове Централног
регистра;
 Креирани су нови веб сервиси Централног регистра који омогућавају члановима
размену електронских порука из својих бацкоффице апликација, као и увид у
преглед пристиглих и одговорених захтева из wеб сервиса;
 Додате нове опције у веб апликацији (преглед реализованих закључница,
администрација трансакционим кодовима, преглед пристиглих и одговорених

36
 захтева из веб сервиса, унапређене штампе из Беоклијента, еxпорт података у
МТ порукама, еxпорт базе за теренску апликацију, унапреñена верификација
порука ајаx технологијом, преглед размене фајлова са Централним регистром,
објављивање обавештења од стране чланова);
 У веб апликацији унапреñена верификација порука ајаx технологијом;
 Додате нове опције у веб апликацији за тендерску продају акција и примарну
продају каткорочних дужничких х.о.в. и преглед размене фајлова између
чланова и ЦРХОВ;
 Уграђена контрола права приступа кастоди банкама збирном кастоди рачуну (у
опцијама за преглед стања и унос налога);
 На веб сајту је додат збирни преглед статистике власништва за све регистоване
издаваоце;
 Извршено је тестирање меñународног платног промета преко РТГС-а Народне
банке Србије;
 Ажурирано Методолошко упутство о начину обављања послова Централног
регистра х.о.в.;
 Израђен План обезбеñења континуитета пословања у условима ризичних
догађаја;
 Извршена је статусна промена спајања чланова Централног регистра хартија од
вредности Нишке, Зептер и Кулске банке у ОТП банку, као и Дарик брокера и
Маx-дилл брокера;
 Омогућен аутоматски обрачун и припис месечне девизне камате члановима
Централног регистра;
 Увођење нових веб сервера у продукцију;
 Издато је преко 380 нових СМАРТ картица и обновљено преко 450 сертификата
постојећих СМАРТ картица;
 Објављено преко 270 Обавештења о заказивању скупштине акционара и
Обавештења о позиву за давање заступничких изјава;
 Извршена контрола пословања преко 80 чланова ЦРХОВ;
 Извршено искњижавање 87 издавалаца због промене правне форме;
 Обрађено преко 13.000 предмета;
 Израђен Пословни план Централног регистра хартија од вредности за период од
2007. до 2011. године;
 Урађен Извештај о пословању Централног регистра х.о.в. за 2006. годину;
 Закључен уговор о јавној набавци добара – лиценцирање Мицрософт софтвера
путем Мицрософт ОВС програма;
 Закључен уговор о јавној набавци добара хардверско-софтверске платформе за
формирање секундарне локације и увоñење система за обраду, чување,
архивирање и управљање пословним процесима и документацијом у
електронском облику;

37
  Активно учешће Централног регистра хартија од вредности на домаћим и
меñународним стручним конференцијама и скуповима о финансијском
тржишту, клирнигу и салдирању хартија од вредности;
 Потписан је Кодекс поступања Европске Уније, израЂен од стране ЕЦСДА-е,
ЕАЦХ-а и ФЕСЕ-а, чиме је прихваћена обавеза поступања у складу са фазама
поменутог кодекса.29

ЗАКЉУЧАК

29
http://www.crhov.co.yu, приступљено дана 03.11.2022

38
 Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности представља
институцију која води јединствену евиденцију о власницима свих хартија од вредности
које су емитоване на подручју Републике Србије. Поред тога, Централни регистар,
депо и клиринг хартија од вредности представља клириншку кућу која врши клиринг
и салдирање обавеза и потраживања у хартијама од вредности и новцу проистеклих из
процеса трговања са хартијама од вредности, односно врши пренос власништва над
хартијама од вредности истовремено са плаћањем.

Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности је независна

институција која је од изузетног значаја и важности за ефикасно функционисање
финансијског тржишта, она обезбеñује сигурност свим садашњим и будућим
инвеститорима. Централни регистар хартија од вредности представља институцију која
треба да унапреди развој финансијског тржишта у Србији. Његово пословање обухвата
регистрацију различитих врста хартија од вредности, у које спадају: обвезнице, акције,
благајнички записи, трезорски записи, комерцијални записи итд. Неке од најважнијих
функција Централног регистра хартија од вредности су: отварање рачуна хартија од
вредности и новчаних рачуна за физичка и правна лица, преношење хартија од
вредности са рачуна претходног на рачун новог власника, регистровање права трећих
лица на хартијама од вредности као што је нпр. право залоге, као и обављање послова
клиринга и салдирања како хартија од вредности тако и новчаних средстава.

Рад Централног регистра хартија од вредности контролише Комисија за хартије

од вредности. Централни регистар је у обавези да уважи налоге Комисије за
отклањање евентуалних пропуста у раду регистра и клиринга хартија од вредности.
Централни регистар је у обавези да јавно објави годишњи извештај о свом пословању
и да исти достави Комисији за хартије од вредности. Народна банка Србије је у обавези
да изврши контролу законитости рада Централног регистра хартија од вредности у
циљу законитог пословања и обављања платног промета преко новчаног рачуна.

У систему рада Централног регистра хартија од вредности путем чланова Централног

регистра: брокерских и дилерских кућа, банака, кастоди банака, друштава за
управљање фондовима, Републике Србије и Народне банке Србије успешно се врши
прекњижавање хартија од вредности измеñу рачуна старог и рачуна новог власника и
прекњижавање хартија од вредности измеñу рачуна истог власника, као и остали
послови у складу са законом.

Важно је напоменути да је са почетком рада Централног регистра хартија од

вредности значајно умањен ризик салдирања трансакција, тако да су страини и домаћи
инвеститори спремни да понуде већу цену за хартије од вредности којима се тргује на
домаћем финансијском тржишту.

Специфичност нашег Централног регистра хартија од вредности је у томе што је

информациони систем двојезични – што омогућава да се у року од 3 дана салдира
трансакција акцијама у динарима и обвезницама – у еурима , што се не ради нигде у
земљама у окружењу, где се трансакције салдирају искључиво у домаћој валути.

39
Централни регистар хартија од вредности је институција од великог значаја за наш
финансијски систем, толико значајна да се без ње више не може замислити
функционисање финансијског тржишта.

40
 ЛИТЕРАТУРА

1. Јоргић Бранислав, Гарантни фондови (Савезна комисија за хартије од вредности

и финансијско тржиште), Београд, 2001.
2. Подунавац Тихомир, Клиринг и салдирање (Савезна комисија за хартије од
вредности и финансијско тржиште), Београд, 2001.
3. Витез Мирослав: Берзе хартија од вредности и берзански послови (теорија и
пракса), Економски факултет, Суботица, 2000.
4. Вуњак Ненад, Ковачевић Љубомир: Банкарство (Банкарски менаџмент),
“Пролетер” а.д. Бечеј, Економски факултет Суботица, 2006.
5. Вуњак Ненад: Финансијска тржишта, берзе и брокери, „Пролетер“ а.д. Бечеј,
Економски факултет Суботица, 2003.
6. Закон о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената,
„Службени лист РС“, бр. 47/2006.
7. Статут Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности, „Сл.
гласник РС“, бр.113/2006
8. Правила пословања Централног регистра, депоа и клиринга хартија од
вредности, „Сл. гласник РС“, бр. 113/2006.
9. Уредба Владе Републике Србије о ближим условима и начину продаје хартија
од вредности Републике Србије, “Службени гласник РС” бр. 34/2003.
10. Спировиц Јовановиц Л.:Трговинско право:Медјународни науцни форум-Дунав
река сарадње ,Београд, 2004
11. Закон о трзисту хартија од вредности и других финансијских инструмената
("Сл. гласник РС", бр. 47/2006)
12. А.Карамесиц-Берза- водиц кроз западно трзисте
13. Бозидар Павицевиц И Миодраг Мицовиц-Хартије од вредности
14. Закон о чеку ("Сл. лист ФНРЈ" бр. 105/46, "Сл. лист СФРЈ" бр. 12/65, 50/71 и
52/73 и "Сл. лист СРЈ" бр. 46/96)
15. Закон о меници("Сл. лист ФНРЈ" бр. 104/46, "Сл. лист СФРЈ" бр. 16/65, 54/70 и
57/89 и "Сл. лист СРЈ" бр. 46/9
16. http://www.nbs.co.yu
17. http://www.crhov.co.yu

41
 Сажетак рада

Кроз прошлост, од краја другог светског рата па до данашњег времена, сведоци

смо стварања односно појава нових финансијских инструмената.

Главне узроке њихових настајања можемо наћи у потребама тржишне

економије као и у глобализацији светске привреде која је до те мере повезана,да
једноставно политичка или привредна кретања у једној земљи могу довести до веома
озбиљних последица у другим земљама.

Ако би смо желели да истакнемо карактеристике међународних пословних

финасија са аспекта тржишта капитала, онда пре свега морамо рећи да је развој и
појава нових хартија од вредности у сталном успону.

Да би се могле искористити све предности и елиминисати слабости

финансирања помоћу вредносних папира, потребно је створити институционални
оквир. А то се односи на постојање организованог тржишта капитала (примарног и
секундарног), специјализованих институција за посредовање при емисији
(инвестиционе банке), те постојању организоване друштвене контроле пословања с
вредносним папирима.

Нашој земљи је потребан модеран и ефикасан финансијски систем, који ће без

потешкоћа комуницирати са светом, али ће истовремено бити одраз наших потреба и
нашег нивоа развијености. Потребе наших привредних субјеката ће након окончања
процеса приватизације привреде расти а употреба хартија од вредности ће имати
пресудан значај.

Да би се достигли поменути циљеви услови су стабилан новац, развијена

структура финансијских институција (комерцијалне банке, штедионице и заједнички
фондови), финансијске компаније, разноврсни брокери и дилери, институционални
инвеститори (пензиони фондови ), осигуравајућа друштва и сл.

42
 Биографија

Ненад Парлић рођена је 3. јануара.2000 године у Београду. Основну школу је

завршио је у Лапљем селу. Средњошколско образовање завршио је у Лпљем селу и
стекла звање Правни техничар.

Уписао Академију струковних студија косовско метохијску Пећ-Лепосавић на

смеру Спољнотрговински и царинско пословање 2018 године, дипломирао 2022 године
и стекао звање „Економиста менаџер.“

Течно говори Енглески језик и јако добро познаје рад на рачунарима.

43
 АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА КОСОВСКО MЕТОХИЈСКА
улица Доситеја Обрадовића бб, 38218 Лепосавић, тел. 028/83-780
www.akademijakm.edu.rs, e-mail: office@akademijakm.edu.rs

Образац бр. 3

ИЗЈАВА О АУТОРСТВУ РАДА

Изјављујем и својим потписом потврђујем да је овај завршни рад искључиво

резултат мог властитог рада и ослања се на објављену литературу што показују
коришћење белешки и библиографских извора.
Изјављујем како ниједан део рада није написан на недозвољен начин, нити је
преписан из нецитираног рада и ниједан део рада не крши било чија ауторска права.
Потврђујем да ниједан део рада није искоришћен за било који други рад у било
којој другој високошколској, научној или образовној установи.
Својим потписом потврђујем и дајем сагласност за јавно објављивање мог
завршног рада под насловом:

____________________________________________________________
____________________________________________________________

У _____________________ Студент:
Датум: _________________ године Име и презиме
број индекса

потпис

44