CT Peritoneuma I Retroperitoneuma Kurs 2012

ZNAČAJ KOMPJUTERIZOVANE
TOMOGRAFSKE (KT) DIJAGNOSTIKE

JETRE, ŽUČNE KESE, PANKREASA,
PERITONEALNIH I
RETROPERITONEALNIH PROSTORA
U KLINIČKOJ PRAKSI
MR SCI.MED. DR SAVA STAJIC

DR GORDANA LUKIĆ
KBC “DR DRAGIŠA MISOVIĆ - DEDINJE”
BEOGRAD
KOMPJUTERIZOVANO
TOMOGRAFSKA DIJAGNOSTIKA
PERITONEALNIH I
RETROPERITONEALNIH
PROSTORA I NJEN KLINIČKI
ZNAČAJ

BEOGRAD
NAPOMENA !
. SAVREMENI MULTISLAJSNI
ODN. MULTIDETEKTORSKI
SKENERI SA VELIKIM BROJEM
PRESEKA DODATNO
POVEĆAVAJU OZRAČENOST
POJEDINACA I POPULACIJE U
CELINI.
NAPOMENA !
. KO UPUĆUJE PACIJENTE ?
- LEKARI OPŠTE PRAKSE
- SPECIJALISTI OPŠTE
MEDICINE
- SPECIJALISTI I
SUBSPECIJALISTI SVIH
PROFILA
. ZAŠTO UPUĆUJE PACIJENTE ?
- DIJAGNOSTIČKA
POTREBA ILI
DIJAGNOSTIČKA SUMNJA
- CILJANA DIJAGNOSTIKA
-DIJAGNOSTIČKO i
TERAPIJSKO PRAĆENJE
ULOGA RADIOLOGA U ODLUČIVANJU O

OPRAVDANOSTI UPUĆIVANJA NA PREGLED !
CT DIJAGNOSTIKA ABDOMENA I MALE KARLICE
PODRAZUMEVA PRE SVEGA EKSPLORACIJU DVA
VELIKA PROSTORA :
. PERITONEALNE DUPLJE (SA SVIM
PROSTORIMA, PERITONEALNIM FASCIJAMA I
LIGAMENTIMA, ODN. ORGANIMA KOJE OBLAŽE
PERITONEUM), i
. RETROPERITONEUMA ( SA SVIM PROSTORIMA ,
FASCIJAMA I ORGANIMA SMEŠTENIM U OVOM
PROSTORU)
DIJAGNOSTIČKE METODE U VIZUELIZACIJI
PERITONEALNOG I RETROPERITONEALNOG
PROSTORA:
1. CT dijagnostika
Najveći znaĉaj, velika dostupnost ove
dijagnostike, široka primena, visok procenat
senzitivnosti, preko 85%, da utvrdi prisustvo
patoloških promena, odn dovoljno visoka
specifiĉnost, preko 80%, da iskljuĉi patološke
promene.
2. MR dijagnostika
Veliki znaĉaj, znaĉajno manja dostupnost ove
dijagnostike, ograniĉena primena, uglavnom
ciljana u onkološkim bolestima, visoka
senzitivnosti i specifiĉnost (preko 90%).
PERITONEALNOG I RETROPERITONEALNOG
PROSTORA:
3. UZ dijagnostika
Veliki znaĉaj, izrazita dostupnost ove
dijagnostike, široka primena,
zadovoljavajuća senzitivnost i specifiĉnost
(70%, odn.80%).
4. PET, odn PET/CT

Na osnovu saopštenja mnogo obećava,
vrlo niske dostupnosti, ciljana i
ograniĉena primena, senzitivnost i
specifiĉnost ?
INDIKACIJE ZA PREGLED CT-om
Osnovne indikacije za CT pregled peritoneuma i

retroperitoneuma , odn. abdomena i male karlice
odredjene su kliniĉkim nalazom, prethodno
sprovedenim dijagnostiĉkim pregledima,
laboratorijskim nalazima i pre svega
uputnom dijagnozom.
DIJAGNOSTIĈKI ALGORITAM
1. KLINIĈKI PREGLED
Osnovne indikacije za CT pregled peritoneuma i

retroperitoneuma , odn. abdomena i male karlice
odredjene su kliniĉkim nalazom, prethodno
sprovedenim dijagnostiĉkim pregledima,
laboratorijskim nalazima i pre svega uputnom
dijagnozom.
2. NATIVNA RADIOGRAFIJA
ABDOMENA
2. NATIVNA RADIOGRAFIJA ABDOMENA
3. ULTRAZVUĈNI PREGLED ABDOMENA
I MALE KARLICE
2. NATIVNA RADIOGRAFIJA ABDOMENA
3. ULTRAZVUĈNI PREGLED ABDOMENA
I MALE KARLICE
4. PREGLED CT-OM
Po Jorgensenu i Prokopu postoji nekoliko osnovnih
indikacija za CT pregled :
A. Tumorske dijagnoze
Primarna evaluacija peritonealnih i retroperitonealnih
masa
N i M staţiranje tumora
Onkološko praćenje
B. Suspektno prisustvo abscesa

Traţenje fokusa
C. Hematomi/hemoragije
Detekcija, lokalizacija,akutno krvarenje?
D. Preoperativni CT, interventni CT

Preoperativna drenaţa abscesa ili
drenaţna insercija
E. Dijagnostiĉka FNA (aspiracija iglom ili biopsija)
Vidjenih masa ili teĉnih kolekcija
F. Drugo
Lezije nerešene ultrazvuĉnim pregledom
Traume
INDIKACIJE ZA PREGLED CT-OM
Šire gledano nameće se ĉitav niz patoloških stanja
koje treba dijagnostiĉki razrešiti ili samo pratiti :
•prisustvo teĉnosti u abdomenu i maloj karlici

•sumnja na razvoj akutnog

peritonitisa
•u sluĉaju sumnje na
postojanje komplikacija
pankreatitisa
Šire gledano nameće se ĉitav niz patoloških stanja koje
treba dijagnostiĉki razrešiti ili samo pratiti :
•sumnja na postojanje
intraperitonealnih i
retroperitonealnih abscesnih
kolekcija
•kod sumnje na disekciju
aneurizme abdominalne aorte
•kod abdominalnih blunt trauma, posebno

parenhimatoznih organa jetre i slezine, kao i
retroperitonealnih organa - pankreasa i bubrega
•kod akutnih hemoragija, odn hematoperitoneuma
Šire gledano nameće se ĉitav niz
patoloških stanja koje treba
dijagnostiĉki razrešiti ili
samo pratiti:
•kod intestinalnih perforacija, odn

kod sumnje na perforaciju šupljeg
organa (ţeluca, duodenuma, odn
creva)
•kod sumnje na postojanje
intestinalnih fistula
•kod sumnje na spontanu rupturu
vaskularizovanog tumora,
•kod pogoršanja u sklopu
antikoagulantne terapije
Šire gledano nameće se ĉitav
niz patoloških stanja koje treba
dijagnostiĉki razrešiti ili samo
pratiti :
•kod postoperativnih upala ili

komplikacija
•kod svih malignih procesa,
posebno onih koji mogu da
afektiraju peritoneum i
intraperitonealne organe
(posebno kod peritonealne
karcinomatoze), i kod svih
malignih procesa koji mogu da
afektiraju retroperitonealne
prostore
•kod vidjenih suspektnih promena na ultrazvuku

•kod susp tuberkuloze creva
•kod biloma, urinoma i limfocele
•kod sumnje na trombozu mezenteriĉnih arterija, kao i
vena peritoneuma.
•kod sumnje na traumatsku leziju torakalnog duktusa
•kod ovarijalnih cista i benignih tumora ovarijuma
•kod benignih tumora uterusa
PROTOKOL CT PREGLEDA
Digitalna abdominalna radiografija protokolom po Rossi-ju :
•Prekontrastna serija na 5mm
•Postkontrastno bifaziĉno skeniranje
(brza iv injekcija kontrastnog sredstva -
bolus)
arterijska faza (posle 30 do 40 sekundi
posle poĉetka
davanja kontrasta)
venska ili ekvilibrijska faza (60 do 120
sekundi kasnije)
Koliĉina nejonskog jodnog kontrasta : 100
do 150ml
Davanje kontrasta preko automatskog
injektora ( pumpe)
Korišćenje braunile debljine 16 do 18 G
Brzina davanja od 2 do 3ml u sekundi
Debljina preseka na 3,5mm
Rekonstruktivna serija (na 1mm) sa
multiplanarnim i 3D rekonstrukcijama
Jedan od najnovijih predloţenih protokola u dijagnostici
tumora :
•kod AKUTNOG KRVARENJA predlaţu PREKONTRASTNU

seriju, POSTKONTRASTNU ARTERIJSKU fazu, a po
potrebi i portnu fazu
•kod TRAUMA PREKONTRASTNU seriju, u pojedinim

sluĉajevima arterijsku fazu, ali obavezno PORTNU fazu, a
po potrebi CT urografiju, odn multiplanarnu rekonstrukciju
(MPR)
tumora :
•kod URINOMA po proceni prekontrastnu seriju, a

obavezno PORTNU fazu i CT UROGRAFIJU.
•kod ABSCESA PORTNU fazu, i po potrebi intersticijsku

fazu, odn MPR
tumora :
•kod PERITONITISA OBAVEZNO PORTNU fazu i po potrebi

intersticijsku fazu
•kod RETROPERITONEALNE FIBROZE PORTNU fazu, a po

potrebi intersticijsku fazu, CT urografiju i MPR
tumora :
kod SARKOMA ARTERIJSKU I PORTNU fazu sa obavezno

MPR
kod MEZOTELIOMA PORTNU i po potrebi intersticijsku

fazu, odn MPR
kod OSTALIH TUMORA PORTNU fazu, CT UROGRAFIJU i

obavezno MPR.
U vizulizaciji pankreasa u dvofaznom skeniranju
obavezno treba koristiti manju kolimaciju, na 1 do
2,5mm, sa redukcijom polja od interesa na nivo regije
pankreasa , kako bi se dobila slika visoke rezolucije.
Kod bubrega kao organa koji
aktivno koncentriše kontrastni
medijum unutar parenhima,
najviše renalnih anomalija
najbolje se uoĉava na CT-u
nakon iv administracije
kontrasta.
CT protokol za kalkuluse (CT-

KUB) je nekontrastni CT
urinarnog trakta u cilju
dijagnostike prisustva
kalkulusa u urinarnom traktu i
detektovanja akutnih urinarnih
obstrukcija uzrokovanih
kalkulusima. Ovaj protokol
podrazumeva odsustvo per
oralnog i iv kontrasta.
KUB) je nekontrastni CT
urinarnog trakta u cilju
dijagnostike prisustva
kalkulusa u urinarnom traktu i
detektovanja akutnih urinarnih
obstrukcija uzrokovanih
kalkulusima. Ovaj protokol
podrazumeva odsustvo per
oralnog i iv kontrasta.
KUB) nekada se mora dopuniti
serijama uĉinjenim nakon iv
aplikacije kontrasta, posebno
odloţenim serijama nakon 5
do10 minuta, pa i nakon 1h.
Kao primer moţe posluţiti studija

uĉinjena u pacijenta sa simptomima
renalne kolike. Na nativnoj seriji susp
znaci staze, ali se radi o parapijeliĉnim
cistama obostrano. Prisutna je i teĉna
kolekcija oko levog bubrega, kao i
prisustvo kalkulusa u levom ureteru.
Nakon 10 minuta nema izluĉivanja

kontrastnog sredstva iz levog
bubrega, ali se i odloţenoj fazi
nakon 60 minuta uoĉava
izluĉivanje kontrasta uz isticanje
prebojenog urina perinefritiĉno
levo, što odgovara teĉnoj kolekciji
po tipu urinoma.
Aksijalni CT sken sa prikazom bubrega u nativnoj fazi hipodenznog

izgleda parenhima bubrega.
Aksijalni CT sken sa prikazom
bubrega u kortikomedularnoj
fazi nakon 70 sec od poĉetka
davanja iv kontrastnog agensa,
uz izrazito prebojavanje
korteksa u odnosu na medularni
deo bubrega.
Prikaz bubrega u nefrogramskoj

fazi, nakon 100 do 120 sekundi
od poĉetka davanja kontrastnog
agensa ( izmereni denziteti
parenhima oko 170HU).
Treba napomenuti da
kortikomedularna faza bolje
definiše renalne arterije i vene
nego nefrogramska faza.
Prikaz bubrega u pijelogramskoj

fazi, nakon 3 do 5 minuta posle
injekcije kontrastnog agensa
( izmereni denziteti oko 110 HU).
Za evaluaciju renalnih masa na MSCT najveći broj protokola koristi

kolimaciju od 5mm, odn i tanju kolimaciju (2,5mm). U sluĉaju
manjih lezija na bubrezima moţe se koristiti redukcija polja od
interesa. Ovim pristupom se dobija senzitivnost u detekciji
renalnih masa do 95%, u odnosu na ekskretorne urografije (IVU)
67%, odn. ultrazvuĉne preglede 79% .
CT urogram (CT-IVU)
ravio se u imidţind
metodu izbora koja
obezbedjuje
evaluaciju celog
urotrakta, posebno u
sluĉajevima
hematurija.
CT PROTOKOL Sagitalne i koronalne
MPR sa prikazom
ekskretorne faze
bubrega na nivou
pijelona (A), levog
ureteropijeliĉnog
prelaza (B),
proksimalne trećine
levog uretera (C),
srednja i distalna
trećina levog uretera
(D), ureteroilijaĉnog
ukrštanja (E),
prevezikalnog
segmenta levog
uretera (F) i uz prikaz
mokraćne bešike koja
je ispunjena
kontrastom (D i E).
CT protokoli za karakterizaciju adrenalnih masa su specifiĉni, ali
zajedniĉka im je tanka kolimacija radi boljeg prikaza volumena
nadbubreţnih ţlezda, na 3 do 5mm, uz rekonstruktivne serije na
1mm na MSCT-u kako bismo bolje prikazali volumen ţlezde tokom
rekonstruktivnog prikaza.
Nekontrastno skeniranje na nivou adrenalnih ţlezda sa
atenuacijom adrenalnih masa manjom od 10HU upućuje na
dijagnozu lipidnih adrenalnih adenoma, tako da dalja evaluacija
nije potrebna.
Aksijalni CT sken nadbubreţnih ţlezda prekontrastno (A) sa

izmerenim denzitetima oko 10HU (normalan nalaz).
Ukoliko se dobije denzitet preko 10 HU na nekontrastnom CT-u,
obavezno se uĉini postkontrastno skeniranje nakon iv aplikacije bolusa
kontrastnog agensa.
Postkontrastni skenovi uĉine se nakon 60 sekundi od poĉetka davanja
kontrasta, a potom ponovo iste regije nakon 15 minuta posle injekcije
kontrasta.
Ukoliko je ispiranje postkontrastnog pojaĉanja veće od 50%, a
atenuacije nakon 15 minuta manje od 35HU, onda je dijagnoza
benignih adrenalnih adenoma siromašnih mastima uĉinjena.
Ukoliko je postkontrastno ispiranje manje od 50%, ili ukoliko je nakon
15-to minutnog kašnjenja atenuacija adrenalnih masa veća od 35HU
treba uĉiniti biopsiju zbog suspektnog nalaza.
Bitno je napomenuti da se odredjuju u tri akta denziteti adrenalnih masa,
prekontrastno, nakon jednog minuta od poĉetka davanja kontrasta i
nakon kašnjenja od 15 minuta od poĉetka davanja kontrasta.
Aksijalni CT sken nadbubreţnih ţlezda, prekontrastno (A) sa

izmerenim denzitetima oko 10HU (normalan nalaz), nakon iv aplikacije
kontrasta (B) sa izmerenim denzitetima oko 70HU (normalan nalaz) i u
seriji (C) nakon 15 min. (tzv. “ispiranje postkontrastnog pojaĉanja”) sa
izmerenim denzitetima do 35HU (normalan nalaz).
Pravo pojaĉanje kontrasta predstavlja razliku denziteta nakon jednog
minuta i prekontrastne serije, a ispiranje kontrasta razliku denziteta u
prvoj postkontrastnoj seriji ( nakon 1 minuta) i u seriji nakon 15
minuta. Procenat ispiranja odredjuje se kroz odnos ispiranja
kontrasta i pravog pojaĉanja pomnoţeno sa 100%.
NADBUBREŢNE ŢLEZDE
Jetra
Leva
adrenalna
Desna
adrenalna
ţlezda Adrenalni adenom sa prekontrastno
homogenom niskom atenuacijom – 8HU.
ţlezda
Slezina
Hiperplazija nadbubreţnih ţlezda

(postkontrastno 70HU).
Adrenalna masa sa denzitetima
nakon 15 minutnog “ispiranja”
oko 50HU, ukazuje na suspektan
nalaz. U kliniĉkoj slici dominira
glavobolja, skok krvnog pritiska,
tremor i drugi simptomi.
Procenat poskontrastnog ispiranja ispod

50% ukazuje na suspektnu promenu, odn.
metastatski nodus. Obostrano zahvaćene nadbubreţne ţlezde sa
niskim postkontrastnim ispiranjem ( oko
30%), ukazuje na Non-Hoĉkinov limfom.
Manji feohromocitom, sa izrazitim

postkontrastnim pojaĉanjem (90 HU).
Feohromocitom sa brzim “ispiranjem” (52%),

ali izrazitim postkontrastnim intenziviranjem
(164HU).
Feohromocitom sa hemoragijom i nekrozom

(atipiĉno CT prebojavanje).
KOMPJUTERIZOVANO
PERITONEALNIH I PROSTORA I
NJEN KLINIČKI ZNAČAJ

BEOGRAD
PERITONEALNI PROSTOR
PERITONEUM je tanka serozna membrana koja oblaže zid abdomino-pelvične šupljine, okružuje unutar
šupljine visceralne organe, odn. oblaže parenhimatozne organe, dajući ligamente i mezenterijalne pripoje.
PARIJETALNI PERITONEUM leži uz zid abdomino-pelvične šupljine, a VISCERALNI PERITONEUM se nastavlja
na parijetalni, oblažući i prekrivajući unutar šupljine različite organe (viscere).
Crvene strelice usmerene ka mezenterijalnim pripojima.
VISCERALNI PERITONEUM prekriva ţeludac, slezinu, jetru, ushodni deo duodenuma,

jejunum, ileum, transferzalni kolon, sigmoidnu fleksuru, gornji deo rektuma, a u ţena
uterus i jajnike, a delimiĉno prepokriva silazni i transferzni deo duodenuma, cekum,
ascedentni i descedentni kolon, srednju trećinu rektuma, zadnji zid bešike i gornju
porciju vagine. On drţi viscere u odredjenom poloţaju zahvaljujući svojim naborima
(pripojima), od kojih neki formiraju mezenterijum, a drugi omentum.
Aksijalni CT sken sa prikazom PARIJETALNOG PERITONEUMA (

narandţaste linije), koji se napred spaja sa visceralnim peritoneumom (
plave linije), a pozadi spaja sa prednjom renalnom fascijom (crvene linije) i
transferzalnom fascijom (zelene linije).
Zbog prisustva masnog tkiva intraperitonealno normalna CT atenuacija mezenterijuma iznosi

oko -100HU.
Svako povećanje atenuacije masnog tkiva moţe ukazati na postojanje patoloških promena.
Mezenterijum se na CT-u vizuelizuje u vidu lepezastih brazda razliĉite debljine, koje povezuju
crevne vijuge i najbolje se uoĉava u portnoj , a nekada i intersticijskoj fazi.
Sagitalna i koronalna MPR uz prikaz mezenterijuma sa velikom kolekcijom ascita

intraperitonealno.
Peritonealni nabori se uglavnom indirektno prikazuju, vezano za patološki supstrat (crvene

strelice).
LIGAMENTI I MEZENTERIJA
FALCIFORMNI LIGAMENT I LIGAMENT ROTUNDUM

KORONARNI I TRIANGULARNI LIGAMENT
FRENOEZOFAGEALNI I FRENOGASTRIĈNI LIGAMENT
MALI OMENTUM (GASTROHEPATIĈNI I
GASTRODUODENALNI LIGAMENT)
GASTROSPLENIĈNI LIGAMENT
SPLENORENALNI ILI SPLENOPANKREATIĈNI
LIGAMENT
GASTROKOLIĈNI LIGAMENT
TRANSFERZALNI MEZOKOLON
FRENOKOLIĈNI LIGAMENT
VELIKI OMENTUM
MEZENTERIJUM
USHODNI I NISHODNI MEZOKOLON
SIGMOIDNI MEZOKOLON
Aksijalni MDCT sken sa prikazom malog ( crvena strelica) i velikog (plava strelica) omentuma.
Omentum je nabor peritoneuma koji se širi od ţeluca prema susednim organima peritonealne
šupljine.
Koronalni prikaz korena mezenterijuma a) šematski prikaz i b) koronalna MPR-a – normalan CT

nalaz, crvene strelice ukazuju na koren mezenterijuma.
Neki prostori, kao i veze, odn ligamenti mogu se realativno lako prepoznati i na normalnim CT
skenovima. Aksijalni MDCT sken sa prikazom transferzalnog mezokolona (normalan nalaz).
Transferzalni mezokolon prikazuje se na CT-u u vidu trake koja horizontalno prelazi preko
drugog segmenta duodenuma i moţe se identifikovati po transferzokoliĉnoj arteriji koja se
nalazi ispred pankreasa.
Sagitalna MPR sa prikazom transferzalnog mezokolon (plava linija, odn strelica), koji odvaja
supramezokoliĉni (S) od inframezokoliĉnog (I) prostora. Bela strelica pokazuje na omentalnu
bursu.
PERITONEALNI PROSTORI :
- ABDOMINALNI PERITONEALNI PROSTORI

A. SUPRAMEZOKOLIĈNI PERITONEALNI PROSTOR
DESNI SUBFRENIĈNI PROSTOR
DESNI SUBHEPATIĈNI PROSTOR
PREDNJI RECESUS
ZADNJI (MORISONOV ) RECESUS
LEVI SUBFRENIĈNI PROSTOR
SUPRAHEPATIĈNI RECESUS
SUBHEPATIĈNI (GASTROHEPATIĈNI)
RECESUS
GASTROLIJENALNI RECESUS
PERISPLENIĈNI RESESUS
SPLENOPANKREATIĈNI RECESUS
OMENTUM ( BURSA OMENTALIS )
B. SUBMEZOKOLIĈNI PERITONEALNI PROSTOR
- PELVIĈNI PERITONEALNI PROSTORI

PARAKOLIĈNI PROSTORI
INFRAMEZOKOLIĈNI PROSTORI
PARASIGMOIDNI PROSTORI
PREOMENTALNI ILI PREVISCERALNI PROSTORI
PREDNJI
SUPRAVEZIKALNI PROSTOR
PREVEZIKALNI RECESUS
MEDIJALNI INGVINALNI RECESUS ILI FOSA
LATERALNI INGVINALNI RECESUS ILI FOSA
RETROVEZIKALNI RECESUS
VEZIKOSEMINALNI U MUŠKARACA
VEZIKOUTERINI U ŢENA
ZADNJI
U MUŠKARACA
SEMINOREKTALNI I
PARAREKTALNI RECESUSI
U ŢENA
UTEROREKTALNI RECESUS – DOUGLAS
OVARIJALNE FOSE
PARAREKTALNI RECESUSI
Aksijalni MDCT sken i koronalna MPR sa prikazom ascita na nivou omentalne burse (crvena
oznaka za peritonealne prostore, plava za omentalnu bursu, zelena za ţeludac). Omentalna
bursa je serozna peritonealna šupljina smeštena pozadi ţeluca, malog omentuma, dela jetre, a
ispred pankreasa i duodenuma (oznaĉena crvenim strelicama) i komunicira sa abdominalnom
peritonealnom šupljinom preko epiploiĉnog otvora.
OMENTALNA BURSA
PREDNJI DESNI PERIHEPATIĈNI RECESUS
MORISONOV RECESUS
DESNI SUBFRENIĈNI PROSTOR
LEVI SUBFRENIĈNI PROSTOR
PREDNJI LEVI SUBFRENIĈNI PROSTOR
GASTROHEPATIĈNI RECESUS
DESNI PARAKOLIĈNI PROSTOR
Treba pomenuti da je omentum idealan odeljak za nakupljanje ascita

kod pankreatitisa i peritonealne karcinomatoze (zelene strelice) ili
mesto implantacije depozita, pojedinaĉno (crvene strelice), odn.
’omental cake-a’ (plave strelice).
Aksijalni MDCT sken. Levi supramezokoliĉni prostor ĉine ĉetiri prostora : levi prednji
perihepatiĉni prostor (plava strelica), levi zadnji perihepatiĉni prostor (gastrohepatiĉni recesus,
crna strelica), levi prednji subfreniĉni prostor (zelena oznaka) i levi zadnji subfreniĉni
(perispleniĉni) prostor (crvena strelica).
Koronalna MPR i aksijalni sken prikazuju supramezokoliĉne peritonealne prostore ispunjene

ascitom : desni subfreniĉni prostor (ţuta strelica), desni subhepatiĉni prostor (crvena strelica ),
u okviru koga razlikujemo prednji recesus (plava strelica) i zadnji (Morisonov) recesus (zelena
strelica). Prikazani su i levi subfreniĉni prostor (narandţasta strelica), odn. peripleniĉni prostor
(bela strelica), dok su parakoliĉni prostori oznaĉeni crnim strelicama.
Aksijalni sken prikazuje supramezokoliĉne peritonealne prostore ispunjene ascitom:

gastrohepatiĉni recesus (ţuta strelica), gastrolijenalni recesus (crvena strelica ), levi zadnji
subfreniĉni ili perispleniĉni recesus (plava strelica) i levi prednji subfreniĉni prostor (zelena
strelica). Prikazan je i desni perihepatiĉni prostor (bele strelice), zadnji subhepatiĉni prostor
(crna strelica), omentalni prostor (ljubiĉasta strelica), odn. levi parakoliĉni prostor (narandţasta
strelica).
Aksijalni sken prikazuje submezokoliĉne peritonealne prostore sa ascitom: parakoliĉne prostore

desno i levo (ţute strelice), inframezokoliĉne prostore (crvena strelica), parasigmoidne prostore
(plava strelica) i preomentalne, odn. previsceralne prostore (bele strelice).
- ABDOMINOPELVIĈNI PERITONEALNI PROSTORI
Inframezokoliĉno peritonealna šupljina podeljena je na mali, desni (D), i veliki, levi (L)
infrakoliĉni prostor korenom mezenterijuma tankog creva (zelena strelica). Levi infrakoliĉni
prostor komunicira direktno sa karlicom (ţute strelice) izuzev na mestu sigmoidnog kolona
(crvena strelica). Istovremeno koronalna MPR demonstira komunikaciju supramezokoliĉnih i
inframezokoliĉnih abdominoperitonealnih prostora sa prostorima male karlice (narandţasta
strelica), što je ĉest sluĉaj u leţećih pacijenata.
- ABDOMINOPELVIĈNI PERITONEALNI PROSTORI
Transcelomska putanja ascita

(koronalni MPR prikaz).
Aksijalni sken prikazuje prednje pelviĉne peritonealne prostore sa ascitom: prevezikalni recesus
(crvena strelica), medijalni ingvinalni recesus ili fosa (plava strelica), lateralni ingvinalni recesus
ili fosa (ţuta strelica) i supravezikalni prostor (bele strelice).
Aksijalni sken prikazuje pelviĉne peritonealne prostore: retrovezikalni i paravezikalni prostor

(plave strelice), odn. vezikoseminalni recesus u muškaraca (ţuta strelica) i prisustvo ascita
paravezikalno, odn. u vezikouterinom recesusu u ţena (bele strelice), i u retrouterinoj
ekskavaciji (crvene strelice).
Aksijalni sken na nivou male karlice sa prikazom ascita u paravezikalnom/ uterovezikalnom

recesusu (zelena oznaka) i u retrouterinom recesusu (plava oznaka), odn. prikazom ovarijalne
fose oznaĉene crvenom strelicom.
Aksijalni sken na nivou male karlice sa prikazom ascita u paravezikalnom/ uterovezikalnom

recesusu (zelena oznaka) i u retrouterinom recesusu (plava oznaka).
Aksijalni MDCT sken u ţenskoj maloj karlici sa prikazanim tumorski izmenjenim ovarijumima
(oznaĉeni plavim strelicama), i ascitom ispunjenim paravezikalnim recesusima (zelene strelice),
odn. vezikouterinom ekskavacijom (crvena strelica) i retrouterinom ekskavacijom - Douglas
(bele strelice). Mokraćna bešika obeleţena zelenom zvezdicom.
Sagitalna MPR-a muške karlice sa prikazanom retrovezikalnom ekskavacijom (plava strelica),

smeštenom izmedju besike (B) i rektuma (R).
CREVNOG TRAKTA:
1. KLASIĈNA X ZRAĈNA
DIJAGNOSTIKA (pasaţa tankog creva
i pregled tankog creva plasiranjem
enterokliznog katetera)
2. CT DIJAGNOSTIKA (CT enterografija i

CT enterokliza)
3. MR DIJAGNOSTIKA (MR enterografija)
4. UZ DIJAGNOSTIKA
CREVNOG TRAKTA:
1. KLASIĈNA X ZRAĈNA DIJAGNOSTIKA –

PASAŢA TANKOG CREVA I ENTEROKLIZA
SA KATETEROM
Do 90-tih godina prošlog veka

skoro jedini dijagnostiĉki
modalitet u prikazu tankog
creva bila je pasaţa tankog creva.
UvoĊenjem protokola u CT
dijagnostiku sa ciljem da se
poboljša prikaz organa i struktura ova dijagnostiĉka
metoda preuzima primat, a pasaţa tankog creva gubi
na znaĉaju. Danas pasaţa tankog creva nema široku
dijagnostiĉku primenu, senzitivnost ove metode
procenjuje se na ispod 70%, sa nešto višom
senzitivnošću kod enteroklize, oko 80%.
CREVNOG TRAKTA:
2. CT DIJAGNOSTIKA –
CT ENTEROGRAFIJA I
CT ENTEROKLIZA
Najveći znaĉaj, velika dostupnost ove

dijagnostike, široka primena, visok procenat
senzitivnosti, preko 80%, odn dovoljno visoka
specifiĉnost, oko 90%.
CREVNOG TRAKTA :
4. UZ dijagnostika
Izrazita dostupnost ove dijagnostike,

široka primena, ali nezadovoljavajuća
senzitivnost i specifiĉnost (ispod 60%,
odn.70%).
CREVNOG TRAKTA:
3. MR DIJAGNOSTIKA –
MR ENTEROGRAFIJA
Veliki znaĉaj, znaĉajno manja dostupnost ove

dijagnostike, ograniĉena primena, uglavnom
ciljana u onkološkim bolestima, visoka
senzitivnosti i specifiĉnost (preko 90%).
Pre svega : INDIKACIJE ZA PREGLED
1. Inflamatorne bolesti TANKOG CREVA
creva
2. Krvarenje iz
gastrointestinalnog
trakta
3. Tumori tankog creva

Kod : INDIKACIJE ZA PREGLED
- Inflamatornih bolesti TANKOG CREVA
creva ( pre svega
Kronove bolesti koja
predstavlja u oko 80%
sluĉajeva indikaciju za
pregled tankog creva,
ali i kod ulceroznog
kolitisa).
INDIKACIJE ZA PREGLED
Izmedju ostalog i kod : TANKOG CREVA
- Drugih inflamatornih -42 HU
stanja , kao što su

pankreatitis,
apendicitis, kao i svih
inflamatornih bolesti u
abdomenu i maloj
karlici praćenih
panikulitisom
- Kod vaskularnih
poremećaja, kao što su
arterijske i venske
okluzije, posebno
tromboza VMS sa
ishemijom tankog
creva, ali i kod portne
hipertenzije.
- Kod hemoragije sa
hemoragiĉnom
ishemijom tankog
creva
Izmedju ostalog i kod :
TANKOG CREVA
- Kod elektrolitnih
poremećaja sa
ishemijom tankog
creva
TANKOG CREVA
- Kod celijakije
TANKOG CREVA
-Kod iritabilnog kolona

i pseudokolitisa
- Kod obstrukcija i
subokluzija usled
adhezija, kao i drugih
sekvela nakon
hirurških intervencija,
posle zraĉne terapije,
kod širenja tumora i
depozita na
peritoneum.
- Kod spoljašnjih i
unutrašnjih hernija, kao
i volvulusa
TANKOG CREVA
- Kod divertikuloze i
divertikulitisa.
TANKOG CREVA
- Kod polipoze, kao

premalignih lezija ili u
sklopu razliĉitih
sindroma .
-Kod razliĉitih malignih

bolesti tankog creva,
kao što su karcinoid,
limfom,
pseudomiksom.
TANKOG CREVA
- Kod gojaznih osoba

X ZRAĈNA
ENTROKLIZNA
STUDIJA ILI
PREGLED
TANKOG
CREVA SA
PLASIRANJEM
KATETERA
Prikaz kako izgleda tanko crevo ispunjeno kontrastom

kroz kateter. Razlikujemo jejunum od ileuma , ako i
prelazak kontrasta u kolon.
X ZRAĈNA
ENTROKLIZNA
STUDIJA ILI
PREGLED
TANKOG
CREVA SA
PLASIRANJEM
KATETERA
Prikaz kako izgleda tanko crevo ispunjeno barijumskim

kontrastom kroz kateter.
X ZRAĈNA
ENTROKLIZNA
STUDIJA ILI
PREGLED
TANKOG
CREVA SA
PLASIRANJEM
KATETERA
Prikaz kako izgleda tanko crevo ispunjeno barijumskim

kontrastom i metilcelulozom kroz kateter.
X ZRAĈNA
ENTROKLIZNA
STUDIJA ILI
PREGLED
TANKOG
CREVA SA
PLASIRANJEM
KATETERA
Barijum prekriva mukozu creva, a vodeni rastvor

distendira lumen. Ĉak u sluĉaju preklapanja vijuga
uoĉava se kontrast u svakoj vijuzi.
Debljina
nabora obiĉno
iznosi 1,8mm u
jejunumu,
1,5mm u
ileumu. Kada
debljina
nabora prelazi
2,5mm u
jejunumu , odn
2mm u ileumu ,
nalaz se
smatra
patološkim.
Broj nabora od
4 do 7 na
2,5cm,
normalno je za
jejunum, odn. 2
do 5 pregiba
na 2,5cm za
ileum.
Visina nabora
je 3 do 7mm u
jejunumu, a 1,5
do 3,5mm u
ileumu. Visine
nabora u istom
segmentu
mogu se
razlikovati.
Postoji postepeno
smanjenje preĉnika
lumena poĉev od
proksimalnog jejunuma
ka distalnom ileumu.
Gornji jejunum je u
proseku dijametra 3 do
4cm, u donjem jejunumu
od 2,5 do 3,5cm, odn. od 2
do 2,8cm u ileumu.
Patološkim dijametrom se
smatraju vrednosti preko
4,5cm u proksimalnom
jejunumu, 4cm u
distalnom jejunumu, odn
3cm u ileumu.
Poredjenjem dva
paralena nabora na
udaljenosti od
najmanje 4cm, pre
kompresije i nakon
kompresije odreĊuje
debljinu zida. Debljina
zida ne bi trebalo da
prelazi 2mm.
PATOLOGIJA
Karcinoid sa
izmenjenom
konturom
ileuma.
PATOLOGIJA
Polipoza
tankog
creva.
PATOLOGIJA
Izmenjena
kontura
tankog creva
–
kod Kronove
bolesti
PATOLOGIJA
Adhezije sa
unutrašnjom
hernijom uz
izmenjenu
konturu
tankog creva
PATOLOGIJA
Kontrast u
lumenu creva -
kod
malapsorpcije
PATOLOGIJA
Izmenjeno
tanko crevo i
kolon –
kod celijakije
CT TEHNIKE
CT metode za prikaz tankog creva
1. CT enterografija
2. CT enterokliza
CT TEHNIKE
1. CT enterografija
2. CT enterokliza
CT TEHNIKE
1. CT enterografija
CT enterografija je neinvazivan, brz, dobro tolerantan test koji
pomaţe u dijagnostici i leĉenju bolesti tankog creva, kao što
su Kronova bolest, ulcerozni kolitis, celijaĉna bolest,
divetikululitis tankog creva, kao i razliĉite abnormalnosti
tankog creva. Posebno je vaţno vizuelizovati lumen, mukozu i
ekstraluminalne strukture, a zahvaljujući multiplanarnim
reformacijama obezbeĊen je globalan pregled abdomena i
male karlice, ukljuĉujući i izgled solidnih organa.
CT TEHNIKE
1. CT enterografija
AKTIVNI ULCEROZNI KOLITIS sa “prelivanjem” upale na

ileum, u vidu terminalnog ileitisa, koji se kliniĉki prezentuje
sa povremenom muĉninom, povrćanjem i groznicom. CT
enterogram pokazuje ZADEBLJANU I SKVRĈENU
GASTROINTESTINALNI STROMALNI TUMOR
ILEOCEKALNU VALVULU I ZNAKE REFLUKSA
na CT enterogramu prikazuje se kao eksenteriĉni
(strelice), što se prikazuje izrazitim muralnim
gastrointestinalni stromalni tumor duodenuma
postkontrastnim pojaĉanjem zida cekuma (oznaka).
(strelice).
CT TEHNIKE
1. CT enterografija
PEUTZ-JEGHER SINDROM SA
JUVENILNIM POLIPIMA U LUMENU
DUODENUMA
Gastrointestinalni stromalni tumor

duodenuma u koronalnoj
multiplanarnoj projekciji
CT TEHNIKE
1. CT enterografija
MULTIPLANARNA KORONALNA
REKONSTRUKCIJA SA PRIKAZOM VIJUGA
TANKOG CREVA NA CT ENTEROGRAFIJI.
CELIJAĈNA BOLEST SA ZADEBLJANJEM ZIDA I

IZRAZITIM MUKOZNIM POSTKONTRASTNIM
POJAĈANJEM
CT TEHNIKE
1. CT enterografija
IzvoĊenje metode :
1. DIJETA PRE SNIMANJA - 24H.
2. 4h PRE SNIMANJA BEZ VODE I HRANE
3. KONTRASTNO SREDSTVO PER OS - PEG ILI

RASTVOR BARIJUMA SA SORBITOLOM.
4. IV JODNI KONTRAST - 150 ML .
5. SNIMANJE U JEDNOJ SERIJI.

CT TEHNIKE 1. CT enterokliza
IzvoĊenje metode :
1. CT enterokliza sa neutralnim enteralnim i intravenskim jodnim
kontrastom
2. CT enterokliza sa pozitivnim enteralnim kontrastom, bez iv
aplikacije kontrasta
a. Radioskopska faza :
PLASIRA SE ENTEROKLIZNI KATETER U DISTALNI DEO
DUODENUMA.
DAJE SE IV GLUKAGONA, RADI DISTENZIJE CREVA.
KROZ KATETER UBACUJE SE VODA.
b. CT faza :
DAJE SE JOŠ IV GLUKAGONA, RADI DISTENZIJE CREVA.
UBACIJE SE JOŠ VODE KROZ KATETER.
DAJE SE IV NEJONSKI JODNI KONTRAST.
SKENIRANJE U JEDNOJ SERIJI SA PRIKAZOM OPTIMALNO
POJAĈANE MUKOZE.
CT TEHNIKE 1. CT enterokliza
IzvoĊenje metode :
1. CT enterokliza sa neutralnim enteralnim i intravenskim jodnim

kontrastom
2. CT enterokliza sa pozitivnim enteralnim kontrastom, bez iv aplikacije
kontrasta
a. Radioskopska faza
PLASIRA SE ENTEROKLIZNI KATETER U DISTALNI DEO DUODENUMA.

DAJE SE VODENI RASTVOR KONTRASTNOG SREDSTVA KROZ KATETER I
PRATI SE KRETANJE KONTRASTA DO NIVOA CEKUMA.
a. CT faza
DAJE SE JOŠ VODENOG RASTVORA KONTRASTNOG SREDSTVA KROZ

KATETER, SA PRAĆENJEM KONTRASTA TOKOM SKENIRANJA.
“MISTY “ MEZENTERIJUM
-42 HU
Povećanje atenuacije masnog tkiva mezenterijuma najĉešće ukazuje na postojanje

patoloških promena. U takvim sluĉajevima mora se utvrditi razlog povećanja
atenuacije. Radiološki takav izgled mezenterijuma nazivamo “misty” mezenterijum
odn. zamagljen izgled mezenterijuma.
Uzroci „misty“ mezenterijuma

mogu biti :
Edem struktura mezenterijuma
Prisustvo upalnih ćelija, krvi,
limfe
Fibroza
Tumorske promene
Prisustvo infekcije, odn.
inflamacije, kao što su :
•Pankreatitis
•Apendicitis
•Divertikulitis
•Kronova bolest
MEZENTERIĈNI PANIKULITIS SA PSEUDOKAPSULOM U

VIDU MASNOG PRSTENA I MEZENTERIĈNIM NODUSI MA
I KRVNIM SUDOVIMA
PANKREATITIS
APENDICITIS
KOD DIVERTIKULITISA SA REAKCIJOM OKOLNOG

MASNOG TKIVA
KOD VASKULARNIH POREMEĆAJA (TROMBOZA SA ISHEMIJOM VMS)

KOD HEMORAGIJA (HEMORAGIĈNA ISHEMIJA TANKOG CREVA)

TUMORI TANKOG CREVA

ZNAK SPIRALE
KOD :
OPSTRUKCIJA
VOLVULUSA
UNUTRAŠNJE HERNIJE
VASKULARNIH RAZLOZA
PSEUDOMIKSOM PERITONEUMA
PSEUDOMIKSOM SA ASCITESOM I
IZMENJENOM – „IZLOMLJENOM „
KONTUROM JETRE
ĈETIRI PATOLOŠKA PATERNA ZIDA CREVA
BEO ZID SA TANKOM SIV, NEJASNO IZGLED „METE“ SA IZGLED METE SA

VENOM I ARTERIJOM KONTURISA I ZADEBLJALIM ZIDOM I PRISUSTVOM MASTI
NALAZIMO KOD ZADEBLJAO IZGLED INTRALUMINALNIM NALAZIMO KOD
IRITABILNOG ZIDA NALAZIMO PROSUSTVOM TEĈNOSTI, HRONIĈNOG
KOLONA, I NAKON KOD HRONIĈNE NALAZIMO KOD AKUTNIH ULCEROZNOG
REPERFUZIRANE KRONOVE BOLESTI, ZAPALJENSKIH BOLESTI, KOLITISA I KRONOVE
ISHEMIJE NEOPLAZME I INFEKCIJA, ISHEMIJE, BOLESTI, KOD
ISHEMIJE, EV LOŠE RADIJACIJE, PORTNE CELIJAĈNE BOLESTI,
DISTENDIRANIH HIPERTENZIJE I GOJAZNIH OSOBA ,
CREVNIH VIJUGA PSEUDOKOLITISA ALI I U NORMALNOM
NALAZU
DISTENDIRANE CREVNE VIJUGE
KOD ADHEZIJA KOD SPOLJAŠNJIH KOD UNUTRAŠNJIH DISTENDIRANE

HERNIJA HERNIJA CREVNE VIJUGE SA
ZNAKOM „PREKIDA“
KONTURE CREVNIH VIJUGA
DISTENDIRANE IZMENJENA KONTURA

CREVNE VIJUGE SA TANKOG CREVA U
ZNAKOM „PREKIDA“ VIDU ZNAKA
„NANIZANIH PERLI „
ILI „OGRLICE“
ZNACI SUBOKLUZIJE
KOD UNUTRAŠNJIH
HERNIJA
PARALITIĈNI ILEUS ZNACI SUBOKLUZIJE

POSLE HIRURŠA INTERVENCIJA, KAO SEKVELE
TRAUMA, ELEKTROLITNIH TUMORA ILI DEPOZITA
POREMEĆAJA I ISHEMIJA DEPOZITA
VASKULARNE SEKVELE
DISTENDIRANE
CREVNE VIJUGE SA ZADEBLJANJE ZIDA
„GUBITKOM“ SA NISKIM
INTESTINALNOG ZIDA DENZITETIMA KOD
KOD ARTERIJSKE VENSKE OKLUZIJE
OKLUZIJE ZBOG
TRANSMURALNE
INFARKCIJE
ULCEROZNI KOLITIS
ULCEROZNI KOLITIS
SA SIMETRIĈNIM I
KONTINUIRANIM
ZADEBLJANJEM ZIDA
CREVA
ISHEMIJSKI KOLITIS
ISHEMIJSKI KOLITIS SA SEGMENTNIM, KRATKIM, IREGULARNIM ZADEBLJANJEM ZIDA

UZ POSTKONTRASTNO POJAĈANJE MUKOZE
KRONOVA BOLEST
ISHEMIJSKI KOLITIS SA SEGMENTNIM, KRATKIM, IREGULARNIM ZADEBLJANJEM ZIDA

UZ POSTKONTRASTNO POJAĈANJE MUKOZE
KRONOVA BOLEST
KRONOVA BOLEST SA
ZADEBLJANJEM I
POSTKONTRASTNIM
POJAĈANJEM ZIDA KRONOVA BOLEST SA
ZAHVAĆENOG SEGMENTA ZADEBLJANJEM ZIDA PO
ILEUMA TIPU METE I ZNACIMA
OKOLNE MASNE
INFILTRACIJE
MEZENTERIJUMA.
KRONOVA BOLEST
KRONOVA BOLEST SA ZNACIMA HRONIĈNE I INFLAMATORNE STENOZE

KRONOVA BOLEST
KOMPLIKACIJE KRONOVE BOLESTI SA ZNACIMA FISTULE I ABSCESA.

PERITONEALNA KARCINOMATOZA
Od svih bolesti peritoneuma neoplastiĉni procesi su

najĉešće prepoznata patologija na CT-u, i danas se zbog
visoke senzitivnosti i taĉnosti CT smatra zlatnim
standardom u dijagnostici peritonealne karcinomatoze.
Najĉešći primarni tumori koji zahvataju, odn šire se na
peritoneum u našoj praksi porekla su kolona, ovarijuma,
I ţeluca, ali mogu biti i porekla pankreasa,
endometriuma, dojke, melanoma, sarkoma i limfoma.
Abdominalno širenje malignih bolesti odvija se kroz

ĉetiri glavna pravca :
• direktno širenje, prvenstveno duţ pripoja
mezenterijuma i ligamenata.
Neoplazma ascedentnog
kolona sa direktnim širenjem
na okolno masno tkivo I
omentalne nodularne promene
( peritonealna karcinomatoza ).
• direktno širenje, prvenstveno duţ pripoja
mezenterijuma i ligamenata.
Neoplazma ascedentnog Neoplazma sigmoidnog kolona sa

kolona sa direktnom direktnom invazijom okolnog masnog
invazijom okolnog masnog tkiva i nodularnim depozitima uz
tkiva i prisustvom nodularnih prisutnu subokluziju.
depozita.
•intraperitonealno sa ascitom raznesenim tumorskim
ćelijama kroz peritonealnu duplju.
Peritonealna nodularna
zadebljanja obostrano
parakoliĉno, kao i
omentalno uz ascit viših
denziteta.
•intraperitonealno sa ascitom raznesenim tumorskim
ćelijama kroz peritonealnu duplju.
Peritonealna nodularna
zadebljanja obostrano
parakoliĉno porekla
karcinoma kolona.
•limfatiĉkom diseminacijom kroz limfatiĉne sudove
smeštene u mezenterijama I ligamentima,
•hematogeno metastaziranje vrlo ĉesto ide sa
zahvatanjem kontura crevnih vijuga i udruţeno sa
zadebljanjem zida creva.
Metastatski melanom sa
multiplim hematogenim
subkutanim ,
intraperitonealnim,
retroperitonealnim, odn
intramuskularnim (u trbušnom
zidu) metastazama.
•hematogeno metastaziranje vrlo ĉesto ide sa
zahvatanjem kontura crevnih vijuga i udruţeno sa
zadebljanjem zida creva.
Metastatski karcinom ovarijuma

sa multiplim hematogenim
subkutanim, intramuskularnim,
intraperitonealnim i
retroperitonealnim depozitima.
Najĉešći nalazi u peritonealnoj karcinomatozi na CT-u :
• ascit, ali se uoĉava i
• zadebljanje peritonealne konture, koja je najĉešće iregularna
i mekotkivno nodularnog izgleda, sa postkontrastnim
pojaĉanjem, posebno parijetalnog peritoneuma,
Subphreniĉni parijetalni, nodularni

depozit sa ascitom.
Peritonealna karcinomatoza sa
difuznim omentalnim zadebljanjem
I lokularno nakupljenim ascitom.
• multiple mezenteriĉne mase razliĉite veliĉine i iregularnih

kontura, od 0,5 do 12cm, posebno kod karcinoma ţeluca,
kolona I ovarijuma, vidjaju se kako intraperitonealno, tako i
na nivou omentalne kese,
• klasiĉni “omental cake” zbog kompletne zamene

omentalne masti tumorom vidja se kao pripojena,
konfluentna mekotkivna masa, u spoju sa prednjom
konturom transferzalnog kolona,
“Omental cake” porekla ovarijalnog karcinoma

sa znacima peritonealnog zadebljanja i postkontrastnog intenziviranja
Diferencijalno dijagnostiĉke dileme u vizuelizaciji peritonealnih depozita
Aksijalni CT sken abdomena sa prikazom patološki izmenjenih i

uvećanih limfnih nodusa omentalno, porekla karcinoma ţeluca, ali i sa
prisustvom peritonealnih depozita, što oteţava diferencijalnu
dijagnostiku.
LIMFNI NODUSI
Detekcija limfnih nodusa u abdomenu i maloj karlici ĉest je i

normalan nalaz. Limfni nodusi se mogu naći na nivou zida creva, u
mezenterijumu i retroperitonealno. Gornja granica veliĉine limfnih
nodusa retroperitonealno i mezenteriĉno iznosi do 10mm, a
pararektalno do 3mm (senzitivnost do 5mm iznosi 66%, a do 10mm
86%).
LIMFNI NODUSI
Aksijalni CT sken abdomena i male karlice sa prikazom više

pojedinaĉnih manjih limfnih nodusa, ovalnog, duguljastog oblika,
slabog postkontrastnog intenziviranja, longitudinalnog dijametra
ispod 8mm – normalan nalaz.
LIMFNI NODUSI
Znaĉajan je oblik limfnih nodusa (ovalan, duguljast) , kao i odnos

popreĉnog i uzduţnog dijametra (do 0,8). Intraperitonealno limfni
nodusi se najĉešće nalaze na nivou korena mezenterijuma, a znatno
redje na periferiji, a retroperitonealno nalazimo ih u normalnih nalaza
paraaortalno i nešto reĊe aortokavalno.
LIMFNI NODUSI
Aksijalni CT sken abdomena sa prikazom pojedinaĉnih manjih,

ovalnih limfnih nodusa parakavalno, prekavalno, preaortalno i
paraaortalno – normalan nalaz. Abdomino-aortiĉne nodalne grupe oko
aorte i vene kave inferior posebno se prate jer mogu biti involvirane
malignim procesom.
LIMFNI NODUSI
U normalnih nalaza limfni nodusi su najĉešće masno izmenjeni, dok

se u patoloških nalaza pored uvećanja, mogu naći i znaci nekroze.
PATOLOŠKI IZMENJENI LIMFNI NODUSI
Patološki izmenjeni limfni
nodusi mogu se naći sklopu
inflamatornih procesa, kao što
su apendicitis, divertikulitis,
Kronova bolest, ulcerozni
kolitis, celijaĉna bolest,
mezenteriĉni panikulitis,
pankreatitis, holecistitis, ali i
kod postiradijacionog sindroma,
kod ciroze, odn. u sklopu
limfadenopatija izazvanih
virusima i razliĉitim bakterijama
. Drugu grupu oboljenja ĉine
maligni procesi, posebno
kolona, ţeluca, ţuĉne kese,
tankog creva, primarni
mezenteriĉni tumori, limfomi,
kod ovarijalnog karcinoma,
endometrijalnog karcinoma i
drugih.
Aksijalni CT sken abdomena sa prikazom umereno uvećanih limfnih nodusa, popreĉnog dijametra
do 10mm, smeštenih intraperitonealno, odn. omentalno. Limfni nodusi su ovalnog i kruţnog
oblika, relativno slabijeg postkontrastnog intenziviranja. Uoĉavamo i upalno izmenjen pankreasa
sa prisustvom ascita intraperitonealno.
Aksijalni CT sken abdomena sa prikazom patološki izmenjenih limfnih nodusa retrokruralno, porekla
karcinoma ezofagusa i kardije. Limfni nodusi su manje veliĉine, do 10mm popreĉnog dijametra, ai
izrazitog postkontrastnog intenziviranja.
Aksijalni CT sken abdomena sa prikazom patološki izmenjenih i uvećanih limfnih nodusa,

intraperitonealno. Limfni nodusi su više kruţnog oblika, uvećani iznad 8mm popreĉnog dijametra,
relativno dobrog postkontrastnog intenziviranja. Nalaz kod karcinoma ţeluca.
Aksijalni CT sken abdomena sa prikazom patološki izmenjenih i uvećanih limfnih nodusa

peripankreatiĉno, odn. retroperitonealno, dijmaetra najĉešće preko 10mm, kruţnog oblika, dobrog
postkontrastnog intenziviranja, Uoĉava se uvećana i tumorski izmenjena glava pankreasa i procesus
uncinatus.
Aksijalni CT sken abdomena sa prikazom patološki izmenjenih i uvećanih limfnih nodusa ,

uglavnom kruţnog oblika, dobrog postkontrastnog intenziviranja, smeštenih omentalno i
prepankreatriĉno, porekla karcinoma transferzalnog kolona.
Aksijalni CT sken abdomena sa prikazom patološki izmenjenih i uvećanih limfnih nodusa , kruţnog
oblika, dobrog postkontrastnog intenziviranja, porekla karcinoma lijenalne fleksure i descedentnog
kolona.
Aksijalni CT sken sa prikazom patološki izmenjenih i izrazito uvećanih limfnih

nodusa, smeštenih intraperitonealno, dobrog postkontrastnog intenziviranja,
porekla karcinoma cekuma.
Aksijalni CT sken male karlice sa prikazom patološki izmenjenih i uvećanih limfnih

nodusa intraperitonealno, porekla karcinoma sigmoidnog kolona.
Aksijalni CT sken male karlice sa prikazom patološki izmenjenih, lako

uvećanih limfnih nodusa, porekla karcinoma rektuma.
Aksijalni CT sken male karlice sa

prikazom pojedinaĉnih limfnih nodusa
porekla karcinoma levog ovarijuma.
Aksijalni CT sken male karlice sa prikazom pojedinaĉnih, patološki

izmenjenih limfnih nodusa perirekatalno obostrano, porekla karcinoma
prostate.
DILEME PROSTORA MALE KARLICE
Aksijalni CT sken male karlice sa prikazom brojnih patološki izmenjenih i uvećanih limfnih nodusa,
delom i konglomeratnog izgleda, paravezikalno i prevezikalno obostrano, porekla karcinoma
mokraćne bešike (diferencijalno dijagnostiĉka dilema da li se radi o peritonealnim depozitima, ili
ekstenzivnom širenju upalne kolekcije).
DILEME PROSTORA MALE KARLICE
Aksijalni CT sken abdomena i male karlice sa prikazom pojedinaĉnih patološki izmenjenih limfnih
nodusa parailijaĉno desno, porekla karcinoma tela uterusa sa zahvatanjem ovarijuma.
VREME JE ZA PAUZU !
KOMPJUTERIZOVANO
RETROPERITONEALNIH
PROSTORA I NJEN KLINIČKI
ZNAČAJ

BEOGRAD
RETROPERITONEUM ?
Pod retroperitonealnim prostorom podrazumeva se prostor iza

peritoneuma, odn. iza zadnjeg parijetalnog peritoneuma, a ispred
transferzalne fascije, koji se širi od dijafragme do male karlice.
Obuhvata prostor ispred kiĉmenog stuba,
kao i prostor paravertebralno obostrano
u kome su smestini pankreas i bubrezi,
nadbubreţne ţlezde, ali i ureteri,
abdominalna aorta i vena kava inferior,
limfni nodusi , kao i deo duodenuma
(sem prve trećine), odn. deo kolona
(ascedentni i descedentni kolon), koji su
delimiĉno prepokriveni peritoneumom
Pod retroperitonealnim prostorom podrazumeva se I deo kolona
(ascedentni i descedentni kolon), koji su delimiĉno prepokriveni
peritoneumom .
Aksijalni CT sken sa prikazom parijetalnog peritoneuma (
narandţaste linije), koji se napred spaja sa visceralnim
peritoneumom ( plave linije), a pozadi spaja sa prednjom
renalnom fascijom (crvene linije) i transferzalnom fascijom
(zelene linije).
Ovaj prostor daleko je manji u odnosu na peritonealnu duplju, ali je vrlo
znaĉajan, jer u njemu mogu biti lokalizovani brojni patološki procesi
(tumori, infekcije i traumatske lezije).
Najveći deo ove anatomske lokalizacije podrazumevaju prostori u kome su
smešteni bubrezi sa svojim ovojnicama, ali je znaĉajan i prostor oko
pankreasa, kao i velikih krvnih sudova. Najveći deo ovog prostora ipak
ispunjavaju masne strukture, što naglašava znaĉaj opacifikacije
parenhimatoznih i vaskularnih struktura nakon aplikacije kontrastnog
sredstva u toku CT pregleda.
Sagitalna MPR sa prikazom
masnih struktura koje
ispunjavaju najveći deo
peritonealnog i
retroperitonealnog prostora
(izvan i unutar crvene linije).
NOVA ANATOMSKA PODELA RETROPERITONEALNIH PROSTORA:
Do pre dve decenije granice i podela retroperitonealnog prostora bili su

nejasni i kontraverzni. Tek tokom poslednjih decenija krenulo se ka boljem
razumevanju anatomije retroperitonealnog prostora, kao i procesa širenja
bolesti retroperitoneuma. Poslednjih nekoliko godina zahvaljući razvijanju
CT tehnika i detaljnijoj CT analizi ovog prostora došlo se do mnogo
minucioznije prezentacije ovog prostora
ANATOMSKA PODELA
RETROPERITONEALNIH PROSTORA:
Aksijalni CT sken retroperitonealnog prostora podeljenog na prednji pararenalni prostor

(oznaĉen plavim strelicama, smešten unutar plave linije), perirenalni prostor (oznaĉen zelenim
strelicama, smešten unutar zelene linije) i zadnji pararenalni prostor (oznaĉen crvenim
strelicama, smešten izmedju zelene i crvene linije).
ANATOMSKA PODELA RETROPERITONEALNIH PROSTORA:
Sagitalna MPR retroperitonealnog

prostora podeljenog na prednji
pararenalni prostor (oznaĉen plavim
strelicama, smešten unutar zatvorene
plave linije), perirenalni prostor
(oznaĉen zelenim strelicama, smešten
unutar zelene linije) i zadnji pararenalni
prostor (oznaĉen crvenim strelicama,
smešten unutar crvene linije).
Prednji pararenalni prostori leţe iza zadnjeg parijetalnog peritoneuma

i ispred prednje renalne fascije i sadrţi retroperitonealni segment
duodenuma, ascedentni i descedentni kolon, pankreas i koren tankog
creva.
Zadnji pararenalni prostori posteriorno ograniĉeni su transferzalnom

fascijom, a napred zadnjom perirenalnom fascijom, ispunjeni masnim
tkivom.
Sagitalna MPR
retroperitonealnih prostora
i ravni iznad kriste ilijake sa
prikazom prednjeg
pararenalnog prostora i
zadnjeg pararenalnog
prostora.
Ispod kriste ilijake
prikazani su kombinovani
interfascijalni prostori,
otvoreni prema maloj
karlici .
Sagitalna MPR renalnih i

infrarenalnih
retroperitonealnih prostora sa
prikazom suprarenalnog
prostora , koji je oznaĉen
svetlo zelenom strelicom,
infrarenalnog
retroperitonealnog prostora ,
koji je oznaĉen tamno zelenom
strelicom, odn.
ispod kriste ilijake (oznaĉenog
tamno plavom strelicom).
Sagitalna MPR renalnih i

infrarenalnih
retroperitonealnih prostora sa
prikazom interfascijalnih
prostora, odn. ravni, i to
pankreatikoduodenalni (
oznaĉen svetlo plavom
strelicom), kolomezokoliĉni
prostor (oznaĉen narandţastim
strelicama), retromezenteriĉna
ravan (oznaĉena ţutom
strelicom) i kombinovana
interfascijalna ravan (oznaĉena
crvenom strelicom).
Retrorenalna ravan oznaĉena
je ljubiĉastom strelicom.
Upravo zbog
povezanosti
prethodno opisanih
prostora prednja
pararenalna,
peritonealna i
interfascijalna
teĉnost moţe da se
širi u retrorenalne
prostore.
Aksijalni CT sken ispod nivoa bifurkacije, odn kriste ilijake prikazuje kombinovane
interfascijalne prostore (ravni), koji nisu dovoljno jasno definisani.
Najveći deo ove anatomske Naziv fascija Gerota odnosi
lokalizacije podrazumevaju prostori se na obe renalne ovojnice,
u kome su smešteni bubrezi sa prednju - PRF (poznatija kao
svojim ovojnicama. fascija Gerota ili redje Toldt-
ova fascija i zadnju - ZRF (
poznatu i kao Zuckerkandl-
ova fascija) .
Zadnja renalna ovojnica se

produţava u laterokonalnu
fasciju – LKF, koja se iza
kolona pripaja za parijetalni
peritoneum.
Kolagenozno, eleastiĉno-
vezivno tkivne ovojnice na
CT –u prepoznaju se po
svom denznom izgledu.
U šire okvire retroperitonealnog prstora

neki autori svrstavaju i mišićne
strukture smeštene neposredno uz
retroperitonealni prostor, odn. prostor
m. Ileopsoasa (obeleţeno crvenim
linijama), u koji se ĉesto šire patološki
procesi iz retroperitoneuma.
Sagitalna MPR prostora velikih krvnih sudova

(izmedju crvenih linija).
Koronalna MPR retroperitoneuma prikazuje
prostor velikih krvnih sudova ( ograniĉen
crvenim linijama).
Prostor velikih krvnih sudova obuhvata

abdominalnu aortu, venu kavu inferior, kao i
njihove glavne grane, nerve, limfatike i
paraganglione. Radi se o oskudno definisanom
prostoru ispred kiĉmenog stuba i prednje fascije
psoasa, a posteriorno u odnosu na koren malog
mezenterijuma. Nezavršenu lateralnu granicu
formira medijalni aspekt prednje i zadnje renalne
fascije. Zato se procesi koji krenu od ovog prostora
lako šire na prerenalno masno tkivo, kao i na
interfascijalne nivoe.
CT RETROPERITONEUMA
Normalan nalaz na CT-u
podrazumeva odsustvo
bilo kakvih promena na
organima i strukturama
retroperitoneuma.
Vaskularne strukture,
posebno veliki krvni
sudovi abdomena, kao i
njihove grane na
normalnom CT nalazu
prikazani su jasnih
kontura, postkontrastno
dobre i homogene
prebojenosti, sa
pojedinaĉnim manjim
ovalnim nodusima, ili bez
pratećih limfnih nodusa.
CT RETROPERITONEUMA
Iako je CT, kao imidţing metoda

visoko senzitivan u detekciji
retroperitonealnih masa, kako
tumorskih, tako i netumorskih,
najveći broj retroperitonealnih
lezija nema karakteristiĉan CT
nalaz, pa je najveća uloga CT-a u
dijagnostici da konstatuje
prisustvo lezija, da se odredi
precizno njihova lokalizacija i
ukaţe da li se radi o primarnom ili
sekundarnom procesu.
CT RETROPERITONEUMA
Standardna analiza retroperitonealnog prostora podrazumeva

ĉetiri koraka:
I. Lokalizaciju lezije
II. Procenjivanje da li se radi o tumorskoj ili netumorskoj

leziji
III. Klasifikaciju lezija i
IV. Procenjivanje da li se radi o karakteristiĉnim odlikama

retroperitonealnih tumora
CT RETROPERITONEUMA
Standardna analiza retroperitonealnog prostora podrazumeva ĉetiri koraka:
I . Prvi korak je prosudjivanje da li je lezija lokalizovana u

retroperitonealnom prostoru (prednjem pararenalnom, perirenalnom
ili zadnjem pararenalnom prostoru). Izuzetno je znaĉajno konstatovati
da li postoji pomeranje normalnih anatomskih struktura.
CT RETROPERITONEUMA
I.
Pomeranje prema napred, potiskivanje ili okruţivanje velikih vaskularnih sudova i
retroperitonealnih organa (pre svega bubrega, nadbubreţnih ţlezda, ascedentnog i
descedentnog kolona, duodenuma i uretera) jasno upućuje da se promena širi iz
retroperitonealnog prostora. Anatomska distorzija bilo kog retroperitonealnog organa
takodje jasno upućuje da je lezija lokalizovana u retroperitoneumu.
Solidna lobulirana promena koja se utiskuje izmedju desnog reţnja jetre i desnog bubrega, sa znacima
poĉetne nekroze centralno, odgovara depozitu porekla karcinoma ţeluca, koji potiskuje desni bubreg uz
deformaciju njegove spoljne konture, ali bez infiltracije.
CT RETROPERITONEUMA
I.
Ili...
Hepatocelularni karcinom koji mimikrira Adrenokortikalni karcinom ( praćen

adenokortikalni karcinom. hipertenzijom i virilizacijom).
DILEMA INTERFASCIJALNIH
PROSTORA
Aksijalni CT sken male karlice sa prikazom pojedinaĉnih patološki izmenjenih i uvećanih limfnih
nodusa, porekla karcinoma levog uretera.
CT RETROPERITONEUMA
II . Drugi korak je odluĉivanje da li se radi o tumorskoj leziji ili ne. Bitno
je prepoznati kolekcije u retroperitoneumu, poput abscesa i
hematoma, odn. razlikovati inflamatorni proces, poput pankreatitisa ili
pijelonefritisa, retroperitonealnu fibrozu, odn. aortnu ili periaortu
bolest.
Aksijalni CT abdomena sa prikazom

teĉne kolekcije u zadnjem levom
pararenalnom prostoru (zvezdica) , koja
se širi prema levom parakoliĉnom
recesusu, odn. descedentnom kolonu
(crvena strelica).
CT RETROPERITONEUMA
II . Drugi korak je odluĉivanje da li
se radi o tumorskoj leziji ili ne.
Bitno je prepoznati kolekcije u
retroperitoneumu, poput abscesa
i hematoma.
Politraumatska lezija sa raširenim

hematomom intraperitonealno i
retroperitonealno, tako da nisu jasno
prikazane konture organa i struktura
(koronalna MPR).
CT RETROPERITONEUMA
II . Drugi korak je odluĉivanje da
li se radi o tumorskoj leziji ili ne.
Bitno je prepoznati kolekcije u
retroperitoneumu, odn.
razlikovati inflamatorni proces,
poput pankreatitisa ili
pijelonefritisa, retroperitonealnu
fibrozu, odn. aortnu ili periaortu
bolest.
Velika nejasno konturisana promena,

hipodenznog izgleda u regiji pankreasa
ne odgovara tumorskoj, već upalnoj
promeni u sklopu pankreatitisa
CT RETROPERITONEUMA
III. Klasifikaciju lezija
Jednom donesena odluka da je retroperitonealna lezija
neoplazma, nameće potrebu da se utvrdi da li tumor
potiĉe od nekog od retroperitonealnih organa.
Postoji nekoliko radioloških znakova koji nam pomaţu da
utvrdimo organ od koga potiĉe tumor.
CT RETROPERITONEUMA
III. Klasifikacija lezija
“Znak prekida” oznaĉava da masa deformiše konture
pripojenog organa prekidom oblika organa, što
podrazumeva da masa potiĉe od tog organa.
Znak prekida konture organa

(spoljne konture desnog
bubrega) sa ekstrarenalnim
širenjem, tipiĉno za maligne
tumore ( u ovom sluĉaju za
renal cell karcinom).
CT RETROPERITONEUMA
Aksijalni CT sken abdomena sa prikazom patološki izmenjenih i uvećanih limfnih nodusa

retroperitonealno, porekla karcinoma desnog bubrega.
CT RETROPERITONEUMA
“Negativni znak prekida konture” oznaĉava da je pripojeni organ
komprimovan i pomeren, ali kruţnih ili lobuliranih kontura, što
upućuje da retroperitonealna masa ne potiĉe od tog organa.
Velika cistiĉna masa koja potiĉe iz

levog retroperitoneuma, potiskuje
vaskularne strukture i levi bubreg,
ali “negativnog znaka prekida
konture bubrega”, jer se radi o
adrenalnoj cistiĉnoj masi.
CT RETROPERITONEUMA
“Negativni znak prekida” oznaĉava da je pripojeni organ
komprimovan i pomeren, ali kruţnih ili lobuliranih kontura, što
upućuje da retroperitonealna masa ne potiĉe od tog organa.
Solidna lobulirana promena koja

se utiskuje izmedju desnog reţnja
jetre i desnog bubrega, sa
znacima poĉetne nekroze
centralno, odgovara depozitu
porekla karcinoma ţeluca, koji
potiskuje desni bubreg uz
deformaciju njegove spoljne
konture, ali bez infiltracije.
CT RETROPERITONEUMA
“Znak fantomskog (nevidljivog) organa” podrazumeva da se velika
masa širi iz po veliĉini manjeg organa, tako da organ porekla
postaje nedetektibilan.
CT RETROPERITONEUMA
“Znak zahvaćenog organa” otkrivamo kada se tumor širi iz organa, pa
organ postaje zaokruţen tumorom. Tumor je bliskom kontaktu sa
organom i kontaktna površina postaje sklerotiĉna sa
dezmoplastiĉnom rekacijom ili ulcerisana.
Tumorski izmenjen
descedentni kolon,
neravnomerno zadebljalog,
infiltrisanog zida, sa znacima
“prekida konture organa” i
“znacima zahvaćenog organa”,
uz delimiĉno potiskivanje
vaskularnih struktura
retroperitoneuma i levog
bubrega, ali bez infiltracije
bubrega.
CT RETROPERITONEUMA
“Znak zahvaćenog organa” otkrivamo kada se tumor širi iz organa, pa
organ postaje zaokruţen tumorom. Tumor je bliskom kontaktu sa
organom i kontaktna površina postaje sklerotiĉna sa
dezmoplastiĉnom rekacijom ili ulcerisana.
“Znak zahvaćenog organa”,

izmenjenog izgleda cekuma
i ascedentnog kolona sa
infiltracijom okolnih
struktura ukazuje na
neoplastiĉan proces.
Uoĉava se i “znak prekida
konture” ascedentnog
kolona.
CT RETROPERITONEUMA
“Negativan znak zahvaćenog organa” vidja se u sluĉajevima kada
tumor komprimuje pripojeni delimiĉno presavijen organ ( kao što je
visceralno udubljenje ili vena kava inferior ), dolazi do deformacije
organa sa pojaĉanjem oblika, što znaĉi da opservirani organ nije
organ porekla tumora.
CT RETROPERITONEUMA
“Negativan znak zahvaćenog organa” vidja se u sluĉajevima kada
tumor komprimuje pripojeni delimiĉno presavijen organ ( kao što je
visceralno udubljenje ili vena kava inferior ), dolazi do deformacije
organa sa pojaĉanjem oblika, što znaĉi da opservirani organ nije
organ porekla tumora.
CT RETROPERITONEUMA
“Znak naglašenih arterija”
Kada je tumor u vidu hipervaskularizovane mase, ĉesto su arterije
koje su glavni snabdevaĉi prominetne i to se dobro vizuelizuje na CT
pregledu.
CT RETROPERITONEUMA
Standardna analiza
podrazumeva ĉetiri koraka:
IV. Karakteristiĉne odlike
retroperitonealnih tumora:
A. Tip rasta
Neki retroperitonealni tumori rastu i
šire se izmedju normalnih
retroperitonealnih struktura i okolnih
krvnih sudova, bez stenoze i
kompresije njihovih lumena, što
uoĉavamo kod limfangioma,
ganglioneuroma i limfoma I nazivamo
ga “znakom plivajuće aorte”, uz
potiskivanje drugih organa
(pankreasa i levog bubrega).
.
.
CT RETROPERITONEUMA
Standardna analiza retroperitonealnog
prostora podrazumeva ĉetiri koraka:

A. Tip rasta
Neki primarni tumori imaju tendenciju

širenja van primarnog organa, kao što
je karcinom renalnih ćelija, ali ĉesto i
adrenalni kortikalni karcinomi.
Upravo zato je izrazito bitno dobro
sagledati stablo vene kave inferior
celom duţinom.
.
CT RETROPERITONEUMA
Standardna analiza

B. Specifiĉan tumorski
sastav odredjujemo CT
denzitetima vidjenih
struktura. Homogenost i
nehomogenost, prisustvo
ili odsustvo kalcifikacija,
nekroza i cistiĉna
izmenjenost mogu ukazati
na histopatološku graĊu
tumora.
CT RETROPERITONEUMA
Standardna analiza

B. Specifiĉan tumorski
sastav odredjujemo CT
denzitetima vidjenih
struktura. Homogenost i
nehomogenost, prisustvo
ili odsustvo kalcifikacija,
nekroza i cistiĉna
izmenjenost mogu ukazati
na histopatološku graĊu
tumora.
Retroperitonealni leiomiosarkom
CT RETROPERITONEUMA
IV. Karakteristiĉne odlike retroperitonealnih tumora:
Posebna paţna na CT pregledu obaća se na broj, veliĉinu I izgled

limfnih nodusa.
Adenopatija se najĉešće uoĉava kod malignih limfoma.
ADENOPATIJA KOD MALIGNIH
LIMFOMA
Aksijalni CT sken
abdomena sa
prikazom
konglomeratnih masa
uvećnih limfnih
nodusa
intraperitonealno i
retroperitonealno, u
vidu lobuliranih i
mestimiĉno nejasno
konturisanih masa.
Nalaz se uoĉava kod
Hoĉkin limfoma.
RETROPERITONEALNA
PSEUDOADENOPATIJA
Adrenalni limfom
LIMFOMA
Aksijalni CT sken abdomena sa prikazom brojnih

patološki izmenjenih i uvećnih pojedinaĉnih limfnih
nodusa intraperitonealno i retroperitonealno,
relativno dobrog postkontrastnog intenziviranja.
Nalaz se uoĉava kod non-Hoĉkin limfoma.
LIMFOMA
Aksijalni CT sken abdomena sa prikazom brojnih patološki izmenjenih i

uvećnih limfnih nodusa, mestimiĉno konglomeratnog izgleda,
intraperitonealno,. Nalaz se uoĉava kod non-Hoĉkin limfoma.
CT RETROPERITONEUMA
Kompromitacija intravertebralnog foramena širenjem vidjene mase

ukazuje na neurogenu neoplazmu.
CT RETROPERITONEUMA
Vaskularizaciju uoĉenih promena u retroperitoneumu procenjujemo i

na osnovu postkontrastnog pojaĉanja. Ukoliko nema pojaĉanja ili je
minimalno, najverovatnije se radi o benignim masama , kao što su
lipomi, limfangiomi, ciste i hematomi. Intenzivno homogeno
postkontrastno pojaĉanje, bez znaĉajnog pada u izmerenim
denzitetima najĉešće se vidja kod malignih masa.

CT Peritoneuma I Retroperitoneuma Kurs 2012

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

CT Peritoneuma I Retroperitoneuma Kurs 2012

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ZNAČAJ KOMPJUTERIZOVANE

TOMOGRAFSKE (KT) DIJAGNOSTIKE

MR SCI.MED. DR SAVA STAJIC

MR SCI.MED. DR SAVA STAJIC

ULOGA RADIOLOGA U ODLUČIVANJU O

4. PET, odn PET/CT

Osnovne indikacije za CT pregled peritoneuma i

Osnovne indikacije za CT pregled peritoneuma i

B. Suspektno prisustvo abscesa

D. Preoperativni CT, interventni CT

•prisustvo teĉnosti u abdomenu i maloj karlici

•sumnja na razvoj akutnog

•kod abdominalnih blunt trauma, posebno

•kod intestinalnih perforacija, odn

•kod postoperativnih upala ili

•kod vidjenih suspektnih promena na ultrazvuku

•kod AKUTNOG KRVARENJA predlaţu PREKONTRASTNU

•kod TRAUMA PREKONTRASTNU seriju, u pojedinim

•kod URINOMA po proceni prekontrastnu seriju, a

•kod ABSCESA PORTNU fazu, i po potrebi intersticijsku

•kod PERITONITISA OBAVEZNO PORTNU fazu i po potrebi

•kod RETROPERITONEALNE FIBROZE PORTNU fazu, a po

kod SARKOMA ARTERIJSKU I PORTNU fazu sa obavezno

kod MEZOTELIOMA PORTNU i po potrebi intersticijsku

kod OSTALIH TUMORA PORTNU fazu, CT UROGRAFIJU i

CT protokol za kalkuluse (CT-

Kao primer moţe posluţiti studija

Nakon 10 minuta nema izluĉivanja

Aksijalni CT sken sa prikazom bubrega u nativnoj fazi hipodenznog

Prikaz bubrega u nefrogramskoj

Prikaz bubrega u pijelogramskoj

Za evaluaciju renalnih masa na MSCT najveći broj protokola koristi

Aksijalni CT sken nadbubreţnih ţlezda prekontrastno (A) sa

Aksijalni CT sken nadbubreţnih ţlezda, prekontrastno (A) sa

Hiperplazija nadbubreţnih ţlezda

Procenat poskontrastnog ispiranja ispod

Manji feohromocitom, sa izrazitim

Feohromocitom sa brzim “ispiranjem” (52%),

Feohromocitom sa hemoragijom i nekrozom

MR SCI.MED. DR SAVA STAJIC

Crvene strelice usmerene ka mezenterijalnim pripojima.

VISCERALNI PERITONEUM prekriva ţeludac, slezinu, jetru, ushodni deo duodenuma,

Aksijalni CT sken sa prikazom PARIJETALNOG PERITONEUMA (

Zbog prisustva masnog tkiva intraperitonealno normalna CT atenuacija mezenterijuma iznosi

Sagitalna i koronalna MPR uz prikaz mezenterijuma sa velikom kolekcijom ascita

Peritonealni nabori se uglavnom indirektno prikazuju, vezano za patološki supstrat (crvene

FALCIFORMNI LIGAMENT I LIGAMENT ROTUNDUM

Koronalni prikaz korena mezenterijuma a) šematski prikaz i b) koronalna MPR-a – normalan CT

- ABDOMINALNI PERITONEALNI PROSTORI

- ABDOMINALNI PERITONEALNI PROSTORI

B. SUBMEZOKOLIĈNI PERITONEALNI PROSTOR

Treba pomenuti da je omentum idealan odeljak za nakupljanje ascita

Koronalna MPR i aksijalni sken prikazuju supramezokoliĉne peritonealne prostore ispunjene

Aksijalni sken prikazuje supramezokoliĉne peritonealne prostore ispunjene ascitom:

Aksijalni sken prikazuje submezokoliĉne peritonealne prostore sa ascitom: parakoliĉne prostore

Transcelomska putanja ascita

Aksijalni sken prikazuje pelviĉne peritonealne prostore: retrovezikalni i paravezikalni prostor

Aksijalni sken na nivou male karlice sa prikazom ascita u paravezikalnom/ uterovezikalnom

Aksijalni sken na nivou male karlice sa prikazom ascita u paravezikalnom/ uterovezikalnom

Sagitalna MPR-a muške karlice sa prikazanom retrovezikalnom ekskavacijom (plava strelica),

2. CT DIJAGNOSTIKA (CT enterografija i

3. MR DIJAGNOSTIKA (MR enterografija)

1. KLASIĈNA X ZRAĈNA DIJAGNOSTIKA –