Број:

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У НИШУ

Датум:
ПРИЈАВА ТЕМЕ ЗА ИЗРАДУ МАСТЕР РАДА

ВЕЋУ ДЕПАРТМАНА за историју

Студент (име и презиме) Алекса Ђорђевић

Студијски програм и модул Историја

Број индекса 215

Контакт (имејл адреса и број aleksa97djordjevic@gmail.com, 061/251-04-64

телефона)

Предлог назива теме мастер Београдска конференција несвсратних земља 1961. године
рада на српском језику у светлости српске дневне штампе

Предлог назива теме мастер Belgrade conference of non-alignment

рада на енглеском језику

Звање, име и презиме Доцент др Дејан Антић

наставника који се предлаже
за ментора
Потпис студента: Потпис предложеног ментора:

1. Научна област, ужа научна област којој припада тема мастер рада:
Историја 20-века; Историја Југославије, Савремена историја српског народа, Историја
међународних односа
2. Предмет, циљ и очекивани резултати мастер рада, са прегледом литературе и владајућих
ставова (до 2000 речи):
На прагу седме деценије 20-ог века Београдска конференција несврстаних земаља
означила је нову спољнополитичку оријентацију Југославије. Дотадашња пракса
сврставања земаља око два или више центара моћи показала се неодрживом у измењеним
међународним олколностима. Отуда показивање великог интересовања јавности за светска
дешавања. Дневна штампа је свакодневно извештавала како о унутрашњим тако и о
спољашњим актуелностима. Када су се септембра месеца 1961. године у Београду састали
представници 25 земаља пуноправних учесника на првом у низу самита несврстаних
држава, домаћа читалачка публика била је у прилици да прочита шта се све то дешавало у
Београду тих септембарских дана на сесијама конференције. Стога се и овај рад својим
предметом фокусирао на прелиставање дневне штампе у потрази за амбијенталном сликом
прве у низу конференција несврстаних земаља. У првом делу рада биће изложене главне
етапе у формирању идеје несврстане спољнополитичке оријентације, почевши од времена
избијања Хладног рата, антиколонијалних револуција, залазећи све дубље у процесе
успостављања сарадње земаља Трећега света и формирања првих већих регионалних
афричких савеза. У том контексту је важно указати да ни улога Југославије у ондашњим
међународним приликама није била занемарљива. Налазећи се на великој прекретници у
конституисању своје спољне политике Југославија се растала од совјетског модела и
усвојила начела нове, независне и несврстане усмерености остајања ван блоковских оквира.
Београдска конференција се, управо зато, налази на првом и почетном степенику ка
упознавању међународних прилика у свету захваћеним хладним ратом. Зато се у првом делу
рада и говори о процесу идејног осмишљавања и институционалног организовања покрета
несврстаних земаља. Приказаће се проблеми који су оптерећивали међународну заједницу и
који су својим деловањем омогућили стварање једног несврстаног правца у
интернационалним односима. Нарочита пажња у овом делу рада биће стављена на
расветљавању свих активности који ће резултирати Београдском конференцијом 1961.
године. Антиколонијална борба, Бандуншки састанак, Титова путовања по Азији, деловање
панафричког покрета, само су неке од тема које ће бити обухваћене овим првим делом.
Други и главни део рада биће посвећен у целости Београдској конференцији. Како је темом
дефинисано циљ овог рада јесте да расветли оно што је о овом самиту, првом у низу самита
несврстаних земаља, писано у дневним листовима који су готово свакодневно излазили на
југословенском простору. Овим не би се само стекао увид у то шта је писано, већ би се дао
један шири поглед југословенског друштва на горућа питања ондашње стварности. Осим
тога, прегледом дневне штампе о овом питању били бисмо у могућности да на свет гледамо
из угла једног Југословена. Па се тако, поред остваривања зацртаног циља писања овог
мастер рада, мора напоменути и друга једна намера која се крије у бољем упознавању
колективне свести једног друштва и једне епохе, показивању ка чему се ишло и чему се
надало. Овај део рада отворићемо упознавањем са догађајима који су претходили
организовању конференције из септембра месеца 1961. године, а који су требали да дају
почетне организационе контуре за сазивање Београдске конференције. Отуда овај други део
рада отпочињемо Каирском припремном конференцијом са почетка јуна месеца, а
завршавамо крајем септембра када се одјек конференције почео стишавати. Хроношки овај
део рада почиње са првим јунским данима, а завршава се крајем септембра 1961. године, и
базиран је на дневној штампи. Поред дневне штампе приликом писања овог рада користиће
се релевантна литература која се бави Покретом несврстаних земаља, а уже Београдском
конференцијом. У том контексту су значајна дела Леа Матеса, Ранка Петковића, Драгана
Богетића, Бранка Миљуша. О самом Покрету несврстаних земаља се доста писало. Од како
је конституисан он је изазивао пажњу и светске и домаће јавности. Западна штампа је у
њему видела покушај да се тадашњи сукоб дестабилизује постојањем још једног блока сила
који би пореметио равнотежу у рату који се водио. Тако се постепено створио мит о покрету
несврстаних као о творевини супротој својим прокламованим циљевима. Насупрот мира
западни медији су им приписивали разбуктавање ратног вихора; насупрот сарадњи буђење
непријатељства према суперсилама. Они су у Покрету несврстаних видели потенцијалну
претњу, те отуда преглед дневне штампе у обе зараћене државе у хладном рату одаје утисак
непријатељства и нескривене мржње према овим новим покушајима рушења тренутног
међународног поретка. Проучавање овакве слике несврстане политике даје искривљену
представу о самој суштини постојања покрета, па је потребно проучити важеће ставове
консултујићи и став дневне штампе оних земаља оснивача покрета. Управо из тога
произилази и циљ овог рада, прелистивање дневне штампе српског порекла како би се
дознало шта се у Југославији мислило о самом покрету, како су га земље оснивачи
замишљали, те како се из угла несврстане политике гледало на дешавања у свету. Осим
дневне штампе приликом писања овог рада коришћена су бројна дела еминентних
стручњака. Да поменемо само неке наслове Леа Матеса (Београдска конференција, Почело
је у Београду - 20 година несврстаности, Несврстаност – теорија и савремена пракса);
Драгана Богетића (Несврстаност кроз историју - од идеје до покрета, Корени
југословенског опредељивања за несврстаност, Настанак и развој покрета несврстаних
земаља: Београд 1.септембар 1961-1.септембар 1981), затим Ранка Петковића
(Несврстаност: независан, ванблоковски и глобални фактор у међународним односима) и
многа друга дела која се баве овом тематиком. Сва та литература биће од велике помоћи
приликом писања овог рада и формулисања судова и ставова. На основу ње и прегледа
релевантне дневне штампе покушаћемо доказати почетну хипотезу да су земље оснивачи
Покрета несвсртаних земаља и поборници активне мирољубиве коегзистенција на овај
покрет гледали очима пуним наде и перспективне будућности. Отуда је, у сагласности са
горе наведеном хипотезом, и организовање Београдске конеференције била важна
прекретна тачка у међународним односима друге половине 20-ог века. Она је, код оних
земаља које су се тек ослободиле колонијалног јарма и економски неразвијеним, дочекана
са пуно овација, а намера овог рада и јесте да испрати ток тог одушевљења прегледом
дневне штампе која је излазила на југословенском простору, земље која је била један од
иницјатора несврстане политике.
3. Методологија рада (методе истраживања, опис узорка и др. – до 500 речи):
У методолошком погледу приликом писања овог рада коришћена је дневна штампа
која је излазила 1961. године, тачније у време одржавања првог самита несврстаних земаља.
Дневна штмапа потхрањује мноштво информација о добу о коме извештава. Садржај дневне
штампе јесте оно што је актуелно у времену и простору на коме писац чланака живи и ради.
Преглед онога што се пише у дневној штампи даје нам увида о начину реаговања људи на
поједина питања, о укупном менталитету једне шире друштвене заједнице и о дешавањима
за која се мислило да су актуелна и значајна за одређено време. Из тог разлога је окретање
дневној штампи као својеврсном историјском извору од превасходне важности како би се у
целокупном свом тоталитету упознао живот једне заједнице онакав какав је био, какав јесте
или какав може потенцијално бити. Рад са дневном штампом изискује пажљиво
прелиставање и исчитавање садржаја. За потребе рада извршена је селекција релевантних
наслова и одрађена је њихова појединачна анализа. Као најрелевантнији узорци узети су
наслови из дневних новина као што су Политика, Вечерње новости, Борба. Поред дневне
штампе коришћена је и релевантна литература о Покрету несврстаних земаља. Одабир
метода одговара постављеним циљевима. Рад се заснива на употреби класичног
историјског метода. Међутим, поред класичног у раду су коришћење и остале методе. Па се
тако од осталих метода користе дескриптивна, терминолошка и биографска метода
заснована на изворном материјалу потрхањеном у дневној штампи. Коришћењем ових
метода покушаће се дати савремени приказ времена када је Београд био центар света.
Поред штампе, рад је заснован и на релевантној монографској грађи насталој у време
активног деловања покрета. У разматрање су узети и наслови нешто новијег датума који се
аналитички баве постојањем самог покрета, као и његовим постепеним нестанком као
водећег фактора међународног политичког живота.
4. Прелиминарни списак литературе која ће се користити у изради мастер рада (до 25
библиографских јединица):
1. Bogetić, Dragan, Nesvrstansot kroz istoriju.Od ideje do pokreta, Zavod za udžbenike,
Beograd 2019.
2. Petković, Ranko, Teorijski pojmovi nesvrstanosti, Izdavačko preduzeće „Rad“, Beograd
1974.
3. Bogetić. Dragan; Bogetić, Olivera, Nastanak i razvoj pokerta nesvrstanosti. Beograd,
1.septembar 1961-1.septembar 1981, NIRO „EKSPORT PRES“, Beograd 1981.
4. Матес, Лео, Београдска конференција, Издавачко предузеће „Рад“, Београд 1975.
5. Mates, Leo, Počelo je u Beogradu – 20 godina nesvrstanosti, Globus, Zagreb 1982.
6. Mates, Leo, Nesvrstanost: teorija i savremena praksa, Institut za međunarodnu politiku
i privredu, Beograd 1970.
7. Petković, R, Nesvrstana Jugoslavija i savremeni svet: spoljna politika Jugoslavije
1945-1985, Školska knjiga. Biblioteka „Suvremena misao“, Zagreb 1985.
8.