Универзитет у Београду

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
Наставно-научном већу

Одељење за етнологију и антропологију, на седници одржаној 25.04.2019. године,

предложило нас је у стручну комисију за избор др Марије Брујић (рођ. Крстић) за
утврђивање услова за стицање научно-истраживачког звања ВИШИ НАУЧНИ
САРАДНИК. На седници одржаној 16. маја 2019. године, у комисију нас је изабрало
Наставно-научно веће Филозофског факултета Универзитета у Београду.
На основу увида у поднету документацију и досадашњи научно-истраживачки рад
кандидаткиње, Комисија подноси следећи

ИЗВЕШТАЈ

Биографски подаци

Марија Брујић (рођ. Крстић) је рођена 05.05. 1984. године у Београду где је
завршила основу и средњу школу. Основне, мастер и докторске студије етнологије и
антропологије је завршила на Филозофском факултету у Београду.
Основне студије је завршила са просечном оценом 9,85 и добила је Награду за
најбољег студента на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета у
Београду у генерацији 2003/04. За дипломски рад „„Дискурзивне праксе у серији
'Курсаџије': етнички стереотипи и шта са њима“ добила је Награду „Боривоје
Дробњаковић“ Етнографског музеја у Београду за најбољи дипломски рад на Одељењу за
етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду одбрањеног у 2008.
години. Наредне године је одбранила мастер рад на модулу Антропологија науке са темом
„Наука о несврставању у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији“ 2009.
године. После завршених мастер студија на Филозофском факултету, завршила је и мастер
из визуелне антропологије на Универзитету Оксфорд шк. 2009/10 са темом „Modes of
Representing Serbia and Serbs through the Guča Trumpet Festival Photographs“. На Одељењу
за етнологију Филозофског факултета у Београду 2013. године одбранила је докторску
дисертацију „Европеизација у Србији почетком XXI века. Антрополошка анализа
социокултурних промена у периоду евроинтеграција“.
Марија Брујић је добитник многобројних међународних студијских и
истраживачких стипендија, од којих ћемо поменути само најважније: стипендија
Министарства просвете Републике Словачке (02-05/2008); OSI/FCO Chevening/University
of Oxford“ стипендија (2009/10); Стипендија аустријског Министарства науке „One Month
Visits” на Универзитету у Грацу (02/2013); и Erasmus+ grant (Staff mobility for Teaching)
на Хумболтовом универзитету у Берлину (05/2018). Добитник је такође и националног
признања, награде „Душан Бандић“, за најбољу монографију из области етнологије и
антропологије у Србији у 2018. години.
У Институту за етнологију и антропологију при Одељењу за етнологију и
антропологију Филозофског факултета у Београду ради од 2010. године: истраживач-

1
приправник (2010-2011), истраживач-сарадник (2011-2013), а од 26.02. 2014. ради као као
научни сарадник. Од 27.06.2018. године, др Брујић је у статусу мировања због
породиљског одсуства.
Тренутно, Марија Брујић је ангажована на пројекту МПНТР РС Идентитетске
политике Европске Уније: прилагођавање и примена у Републици Србији пројекат МПНТР
РС од 2011. године. У оквиру овог пројекта од 2013. године руководи пројектним
задацима: европеизација Србије и истраживање савремених добровољних миграција у
Србији Поред тога, од 2017. године учествује на модулу Антропологија Европске уније,
који финансира Европска комисија у оквиру Еразмус+ програма– Жан Моне модул. У
периоду 2011-2013 учествовала је у неколико домаћих, билатералних и регионалних
пројеката: 'Ни тамо, ни овде' – културно наслеђе и идентитет гастарбајтерске
популације (пројекат МК РС); Organised Labour and Migrant Workers – in search of
supportive practices: A Comparative Analysis of Trade Union Responses to Migrant Labour in
Slovenia, Austria, Italy, Croatia, Serbia and FYRM (пројекат Филозофског факултета
Универзитета у Београду и Универзитета Приморска у Копру, пројекат Европске комисије
(VS/2012/0425)); Идеје о Европи и европеизацији у компаративној перспективи: Словенија
и Србија (пројекат Одељења за етнологију и антропологију Филозофског факултета у
Београду и Научноистраживачког центра у Љубљани ( ZRC SAZU)).
Марија Брујић је учествовала у бројним националним и међународним
конференцијама и спроводила теренска истраживања у Србији, и међу српском
дијаспором у Аустрији (Беч и Грац) и Словенији (Љубљана). Поред тога, ради и као
предавач на Филозофском факултету на Одељењу за етнологију и антропологију. Током
докторских студија била је ангажована у настави на следећим предметима на основним
студијама етнологије и антропологије: „Антропологија материјалне културе“ (2010-2013),
„Антропологија етницитета“ (2010-2013) и „Методологија етнологије и антропологије-
структурална анализа“ (2012/13). Од 2014. године, и избора у звање научни сарадник
увела је предмет на докторским студијама етнологије и антропологије „Антропологија
миграција“. Поред овог предмета, др Брујић је ангажована као сарадник у настави на
предметима Антропологија материјалне културе и Антропологија етницитета на основним
студијама и у настави у оквиру модула Антропологија Европске уније на мастер студијама
од 2017. године.
Кандидаткиња течно говори енглески и немачки језик и служи се словачким. Аутор
је више од 40 научних радова објављених на српском или енглеском језику, а у периоду
који се оцењује за избор у звање виши научни сарадник држала предавања по позиву у
земљи (Истраживачка станица Петница, (2015)) и иностранству (Интернационални
универзитет у Флориди; Универзитет у Калифорнији – Беркли (2015)). Члан је
Етнолошко-антрополошког друштва Србије (ЕАДС), Међународног удружења
антрополога југоисточне Европе (International Association for Southeast European
Anthropology, InASEA) и уређивачког одбора часописа Антропологија, Института за
етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду. У периоду који се
оцењује за избор у звање виши научни сарадник (2015-2018), била је рецензент за
часописе Studia ethnologica Croatica и Гласник Етнографског института САНУ. Од 2018.
године др Брујић је Председник Научног већа Центра за визуелну антропологију на
Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета. Споменућемо и да је
њен рад Mind the Gap: The Use of Artistic Methods in Anthropological Research. A Critical
Reading of Marcus, објављен 2011. године у Etnološkој tribini 41 (34) преведен на кинески

2
језик и објављен у часопису National Arts 2018 (2): 74-81.

Целокупна библиографија научних радова кандидата

1) Крстић, Марија. 2009. „Курсаџије“ – терапеутска успаванка? Анализа популарне

домаће хумористичке серије. Antropologija 7, 137-152. M51 3
2) Крстић, Марија. 2009. Срби, народ најлуђи: хумористичка серија Курсаџије Гранд
продукције. Етноантрополошки проблеми 4 (1), 87-105. M24 4
3) Крстић, Марија. 2009. Несврстаност на структуралистички начин. Етнолошко-
антрополошке свеске 14, 17-41. /
4) Крстић, Марија. 2010. Тито као туриста. Етноанторполошки проблеми 15 (2), 141 –
164. М24 4
5) Krstić, Marija. 2011. THE SFR Yugoslavia during the Cold War and Current Serbian
Foreign Policy. Antropologija, 11 (1), 21-44. M51 3
6) Крстић, Марија. 2011. Дијаспора и радници на привременом раду у иностранству:
основни појмови. Етноантрополошки проблеми 6 (2), 295-318. M24 4
7) Krstić, Marija. 2011. Mind the Gap: The Use of Artistic Methods in Anthropological
Research. A Critical Reading of Marcus. Etnološka tribina 41 (34), 69-85. M51 3
8) Крстић, Марија. 2011. Социо-културни и историјско-политички чиниоци настанка
уједињене Европе после II светског рата-ка антрополошкој анализи. Антропологија 11
(3), 51-73. M51 3
9) Krstić, Marija. 2011. "Shrines ('Eikonostasia') on the Greek-Albanian Border Line". In
Balkan Border Crossing: second annual of the Konitsa summer school, eds. Georgios
Agelopoulos, Ioannis Manos, Vassilis Nitsiakos, 119-130. Wien, Zürich, Berlin, Münster: Lit
Verlag. M14 4
10) Kovačević, Ivan i Marija Krstić. 2011. Između istorije i savremenosti: antropološko
proučavanje gastarbajtera u 21. veku. Etnoantropološki problemi 6 (4), 969-982. M24 4
11) Antonijević, Dragana, Ana Banić Grubišić i Marija Krstić. 2011. Gastarbajteri – iz svog
ugla. Kazivanja o životu i socioekonomskom položaju gastarbajtera. Etnoantropološki
problemi 6 (4), 983-1011. M24 4
12) Krstić, Marija. 2011. Health Family and Successful Parenthood: an Anthropological Analysis
of Stem Cell Banking in Serbian Internet Media/Zdrava porodica I uspešno roditeljstvo-
antropološka analiza internet medija o čuvanju matičnih ćelija u Srbiji. U Body,
(Bio)technologies, Power/Telo, (bio)tehnologije, moć. Beograd: Filozofski fakultet
Univerziteta u Beogradu, Odeljenje za etnologiju i antropologiju, 78-80. M64 0,5
13) Krstić, Marija. 2012. Evro-integracije Republike Srbije: semiotička analiza. Etnoantropološki
problemi 7(1), 143-165. M24 4
14) Крстић, Марија. 2012. Европа, део II: основни појмови и теорије о европеизације.
Antropologija 12 (1), 129-143. M51 3
15) Крстић, Марија. 2012. Покрет несврстаних као југословенско наслеђе. U Ogledi o
jugoslovenskom kulturnom nasleđu: zbornik radova sa naučnog skupa Okviri konstruisanja
jugoslovenskog kulturnog nasleđa, ur. Ivan Kovačević, 57-82. Beograd: Srpski genealoški
centar i Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju. M61 1

3
16) Krstić, Marija. 2012. All Roads Lead to Guča: Modes of Representing Serbia and Serbs
during the Guča Trumpet Festival. Etnoantropološki problemi 7 (2): 447-470. M24 4
17) Krstić, Marija. 2012. “The TV Series Kursadžije: A Ventriloquist for a Serbian Group
Identity”. In Landsacapes of (Un)Belonging. Reflections on Strangeness and Self [eBook],
eds. Orla McGarry and Agnieszka Stasiewicz-Bieńkowska, 145-152. Oxford: Inter-
Disciplinary Press. M14 4
18) Banić Grubišić, Ana i Marija Krstić. 2012. „Radionica ’Gastarbajteri - šta znamo o njima?’.
Istraživanje stavova/predstava studenata etnologije i antropologije o gastarbajterima“. U
Kulturni identiteti kao nematerijalno kulturno nasleđe. Zbornik radova sa naučnog skupa
Kulturni identiteti u XXI veku, ur. Bojan Žikić, 179-198. Beograd: Srpski genealoški centar i
Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju. M61 1
19) Krstić, Marija. 2012. Zdrava porodica i uspešno roditeljstvo: antropološka analiza Internet
medija o čuvanju matičnih ćelija u Srbiji. Antropologija 12 (3): 139-170. M51 3
20) Крстић, Марија. 2013. Европеизација у Србији почетком XXI века. Антрополошка
анализа социо-културних промена у периоду евроинтеграција. Докторска дисертација.
Библиотека Одељења за етнологију и антропологију Филозофског факултета
Универзитета у Београду, одбрањена 10.06.2013. године. M71 6
21) Крстић, Марија. 2013. Несврстаност. Поглед из историјске антропологије науке.
Београд: Српски генеалошки центар, Одељење за етнологију и антропологију
Филозофског факултета и Центар за антропологију науке и образовања. /
22) Kрcтић, Марија. 2013. "I’m a poor lonesome cowboy and a long way from home…":
српски документарни филмови о гастарбајтерима. Етноантрополошки проблеми 8(2):
499-518.М 24 4
23) Antonijević, Dragana, Krstić Marija i Ana Banić-Grubišić. 2013. Conditions of Labour
Migrants in the Republic of Serbia: Preliminary Perspective. Issues in Ethnology and
Anthropology 8 (2): 385-402. М24 4
24) Brujić, Marija and Miloš Milenković. 2014. Prospective Perspective: Visual Anthropology
and/as Intangible Cultural Heritage in Serbia. Narodna umjetnost: hrvatski časopis za
etnologiju i folkloristiku 51(1): 55-69. Q4 М51 3
25) Kovačević, Ivan i Marija Brujić. 2014. “Ljubav na prvi pogled” – TV serije: uvod u
antropološku analizu. Etnoantropološki problemi 9(2): 395-415. М 24 4
26) Брујић, Марија. 2015. „Тако близу, а тако далеко“: културне представе о
евроинтеграцијама Србије међу исељеницима у Љубљани. Етнолошко-антрополошке
свеске 25(14): 7-28. M52 1,5
27) Брујић, Марија. 2015. Да ли је "принцеза гола"?: културне представе исељеника у Бечу
о евроинтеграцијама Србије. Antropologija 15(3): 23-46. M51 3
28) Брујић, Марија. 2015. "Негде, ту иза дуге": представе о Европској унији у светлу
текућих евроинтеграција Републике Србије: поводом књиге Бојана Жикића "Слике у
излогу: културне представе о Европској унији као средство описивања паралелне
стварности стању у Србији 1991-2011", Београд, 2013. Етноантрополошки проблеми
10(1): 255-258. М27 1
29) Brujić, Marija. 2016. Kada se venčaš sa Srbinom, onda nemaš nikakve probleme. Stranci u
Srbiji – uvod u antropološku analizu. Stanovništvo 54(2): 105-125 M24 4

4
30) Брујић, Марија. 2016. Европеизација у Србији почетком XXI века. Антрополошка
анализа социокултурних промена у периоду евроинтеграција. Београд: Универзитет у
Београду, Филозофски факултет, Одељење за етнологију и антропологију, Центар за
антропологију јавних и практичних политика и Досије студио. М42 7
31) Брујић, Марија. 2016. Етнографија српског постсоцијализма: Симић, Марина. 2014.
Космополитска чежња: етнографија српског постсоцијализма. Београд: Центар за
студије културе, Факултет политичких наука, Чигоја штампа. Етноантрополошки
проблеми 11(1): 287-290. М27 1
32) Brujić, Marija. 2017. EU Integration and the Serbian Orthodox Christianity:
Socioanthropological Perspectives. Journal for the Study of Religions and Ideologies 16(47):
3-17. Q1 M23 4
33) Brujić, Marija. 2017. Kratak uvod u istoriju antropologije fotografije. Етноантрополошки
проблеми 12(1): 129-147. М24 4
34) Брујић, Марија. 2017. Модернизација у филму Видео јела, зелен бор-антрополошка
анализа. Етноантрополошки проблеми 12(4): 1091–1118. М24 4
35) Брујић, Марија. 2017. О румунским неопротестантима у Војводини: Ђурић-
Миловановић, Александра. 2015. "Двоструке мањине у Србији. О посебностима у
религији и етницитету Румуна у Војводини". Београд: Балканолошки институт САНУ.
Етноантрополошки проблеми 12(4): 1229-1332. М27 1
36) Брујић, Марија. 2018.. Културне представе о Европској унији и евроинтеграцијама
Србије међу припадницима српске дијаспоре у Грацу. Београд: Одељење за етнологију
и антропологију Филозофског факултета и Досије студио. М41 9
37) Kovačević, Ivan i Marija Brujić, ur. 2013. Antropologija televizijskih serija (Nova srpska
antropologija, kolo 1, knj. 10). Beograd: Filozofski fakultet – Odeljenje za etnologiju i
antropologiju i Srpski genealoški centar, 1-120 M49 1
38) Марјановић, Наташа и Марија. Брујић. 2018. „Српско народно црквено појање као
нематеријално културно наслеђе – прелиминарни поглед из интердисциплинарне
перспективе“. У Antropologija muzike, apstrakti. Nacionalni naučni skup. Beograd:
Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu, 14.
M64 0,5
39) Брујић, Марија. 2018. Научни статус антропологије из призме анализе статуса
објашњења у социокултурној антропологији: Нина Куленовић. Објашњење у
антропологији. Историјски контекст. 2016. Београд: Одељење за етнологију и
антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, Центар за
антропологију јавних и практичних политика и Досије студио. Етноантрополошки
проблеми 13 (1): 261-264.М27 1
40) Брујић, Марија. 2018. Представе о „нормалном“ животу у Србији после 2000.
Упоредни антрополошки преглед. Antropologija 18 (2): 103-122. М51 3
41) Марјановић, Наташа и Марија Брујић. 2018. Српско народно црквено појање као
нематеријално културно наслеђе – прелиминарни поглед из интердисциплинарне
перспективе. Етноантрополошки проблеми 13(4): 927-949. M24 4

5
42) Брујић, Марија. 2018. Антрополошка анализа културних представа о Србији и
Европској унији страних држављанки Европске уније које живе у Београду. Гласник
Етнографског Института САНУ LXV (3): 525-546. М24 4
43) Brujić, Marija. 2018. „A Transnational Triangle: Representations of the EU and Serbia in the
Narratives of Bosnian Serbs Living in Graz“. U Contemporary Migration Trends and Flows
on the Territory of Southeast Europe, ur. Rajković Iveta, Marijeta, Petra Kelemen and Drago
Župarić-Iljić, 71-88. Zagreb: Faculty of Philosophy Press. M33 1

Библиографија радова које је ауторка објавила пре избора у звање научни-

сарадник (2011-2013) класификована по категоријама
редни назив рада категорија
број
1. Krstić, Marija. 2011. "Shrines ('Eikonostasia') on the Greek-Albanian М14
Border Line". In Balkan Border Crossing: second annual of the Konitsa
summer school, eds. Georgios Agelopoulos, Ioannis Manos, Vassilis
Nitsiakos, 119-130. Wien, Zürich, Berlin, Münster: Lit Verlag.
2. Krstić, Marija. 2012. “The TV Series Kursadžije: A Ventriloquist for a М14
Serbian Group Identity”. In Landsacapes of (Un)Belonging. Reflections
on Strangeness and Self [eBook], eds. Orla McGarry and Agnieszka
Stasiewicz-Bieńkowska, 145-152. Oxford: Inter-Disciplinary Press.
3. Крстић, Марија. 2011. Дијаспора и радници на привременом раду у М24
иностранству: основни појмови. Етноантрополошки проблеми 6 (2),
295-318.
4. Kovačević, Ivan i Marija Krstić. 2011. Između istorije i savremenosti: М24
antropološko proučavanje gastarbajtera u 21. veku. Etnoantropološki
problemi 6 (4), 969-982.
5. Antonijević, Dragana, Ana Banić Grubišić i Marija Krstić. 2011. М24
Gastarbajteri – iz svog ugla. Kazivanja o životu i socioekonomskom
položaju gastarbajtera. Etnoantropološki problemi 6 (4), 983-1011.
6. Krstić, Marija. 2012. Evro-integracije Republike Srbije: semiotička М24
analiza. Etnoantropološki problemi 7(1), 143-165.
7. Krstić, Marija. 2012. All Roads Lead to Guča: Modes of Representing М24
Serbia and Serbs during the Guča Trumpet Festival. Etnoantropološki
problemi 7 (2): 447-470.
8. Krstić, Marija. 2011. THE SFR Yugoslavia during the Cold War and М51
Current Serbian Foreign Policy. Antropologija, 11 (1), 21-44.
9. Krstić, Marija. 2011. Mind the Gap: The Use of Artistic Methods in М51
Anthropological Research. A Critical Reading of Marcus. Etnološka
tribina 41 (34), 69-85.
10. Крстић, Марија. 2011. Социо-културни и историјско-политички М51
чиниоци настанка уједињене Европе после II светског рата-ка
антрополошкој анализи. Антропологија 11 (3), 51-73.
11. Крстић, Марија. 2012. Европа, део II: основни појмови и теорије о М51

6
 европеизације. Antropologija 12 (1), 129-143.
12. Krstić, Marija. 2012. Zdrava porodica i uspešno roditeljstvo: antropološka М51
analiza Internet medija o čuvanju matičnih ćelija u Srbiji. Antropologija
12 (3): 139-170.
13. Banić Grubišić, Ana i Marija Krstić. 2012. „Radionica ’Gastarbajteri - šta М61
znamo o njima?’. Istraživanje stavova/predstava studenata etnologije i
antropologije o gastarbajterima“. U Kulturni identiteti kao nematerijalno
kulturno nasleđe. Zbornik radova sa naučnog skupa Kulturni identiteti u
XXI veku, ur. Bojan Žikić, 179-198. Beograd: Srpski genealoški centar i
Filozofski fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju.
14. Крстић, Марија. 2012. Покрет несврстаних као југословенско М61
наслеђе. U Ogledi o jugoslovenskom kulturnom nasleđu: zbornik radova
sa naučnog skupa Okviri konstruisanja jugoslovenskog kulturnog nasleđa,
ur. Ivan Kovačević, 57-82. Beograd: Srpski genealoški centar i Filozofski
fakultet, Odeljenje za etnologiju i antropologiju.
15. Krstić, Marija. 2011. Health Family and Successful Parenthood: an М64
Anthropological Analysis of Stem Cell Banking in Serbian Internet
Media/Zdrava porodica i uspešno roditeljstvo-antropološka analiza
internet medija o čuvanju matičnih ćelija u Srbiji. U Body,
(Bio)technologies, Power/Telo, (bio)tehnologije, moć. Beograd:
Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Odeljenje za etnologiju i
antropologiju, 78-80.
16. Крстић, Марија. 2013. Европеизација у Србији почетком XXI века. М71
Антрополошка анализа социо-културних промена у периоду
евроинтеграција. Докторска дисертација. Библиотека Одељења за
етнологију и антропологију Филозофског факултета Универзитета у
Београду, одбрањена 10.06.2013. године.

Библиографија радова које је ауторка објавила пре избора у звање научни сарадник
(2013), а који нису ушли у вредновање за то звање, с категоријама:

редни категорија
број назив рада
1. Kрcтић, Марија. 2013. "I’m a poor lonesome cowboy and a long way М24
from home…": српски документарни филмови о гастарбајтерима.
Етноантрополошки проблеми 8(2): 499-518.М 24 4
2. Antonijević, Dragana, Krstić Marija i Ana Banić-Grubišić. 2013. М24
Conditions of Labour Migrants in the Republic of Serbia: Preliminary
Perspective. Issues in Ethnology and Anthropology 8 (2): 385-402. М24 4

Детаљније о научном доприносу др Брујић за период који се оцењује за избор у звање

виши научни сарадник.

7
Др Марија Брујић изабрана је у звање научни сарадник 26. фебруара 2014. године (по
извештају комисије од 26.09.2013).

Библиографија радова које је др Марија Брујић објавила у звању научни сарадник

(2014-2018) класификована по категоријама

Рад у међународном часопису/ М23 (Q1) (један рад)

М23 1x4=4

1. Brujić, Marija. 2017. EU Integration and the Serbian Orthodox Christianity:

Socioanthropological Perspectives. Journal for the Study of Religions and Ideologies
16(47): 3-17.

Рад у националном часопису међународног значаја / М 24 (шест радова)

М 24 – 4x6=24

1. Kovačević, Ivan i Marija Brujić. 2014. “Ljubav na prvi pogled” – TV serije: uvod u
antropološku analizu. Etnoantropološki problemi 9(2): 395-415.
2. Brujić, Marija. 2016. Kada se venčaš sa Srbinom, onda nemaš nikakve probleme. Stranci
u Srbiji – uvod u antropološku analizu. Stanovništvo 54(2): 105-125
3. Brujić, Marija. 2017. Kratak uvod u istoriju antropologije fotografije.
Етноантрополошки проблеми 12(1): 129-147.
4. Брујић, Марија. 2017. Модернизација у филму Видео јела, зелен бор-антрополошка
анализа. Етноантрополошки проблеми 12(4): 1091–1118.
5. Марјановић, Наташа и Марија Брујић. 2018. Српско народно црквено појање као
нематеријално културно наслеђе – прелиминарни поглед из интердисциплинарне
перспективе. Етноантрополошки проблеми 13(4): 927-949.
6. Брујић, Марија. 2018. Антрополошка анализа културних представа о Србији и
Европској унији страних држављанки Европске уније које живе у Београду.
Гласник Етнографског Института САНУ LXV (3): 525-546.

Научна критика и полемика у часопису ранга М24/М27 (четири рада)

М27 4x1=4

8
 1. Брујић, Марија. 2015. "Негде, ту иза дуге": представе о Европској унији у светлу
текућих евроинтеграција Републике Србије: поводом књиге Бојана Жикића "Слике
у излогу: културне представе о Европској унији као средство описивања паралелне
стварности стању у Србији 1991-2011", Београд, 2013. Етноантрополошки
проблеми 10(1): 255-258.
2. Брујић, Марија. 2016. Етнографија српског постсоцијализма: Симић, Марина. 2014.
Космополитска чежња: етнографија српског постсоцијализма. Београд: Центар за
студије културе, Факултет политичких наука, Чигоја штампа. Етноантрополошки
проблеми 11(1): 287-290.
3. Брујић, Марија. 2017. О румунским неопротестантима у Војводини: Ђурић-
Миловановић, Александра. 2015. "Двоструке мањине у Србији. О посебностима у
религији и етницитету Румуна у Војводини". Београд: Балканолошки институт
САНУ. Етноантрополошки проблеми 12(4): 1229-1332.
4. Брујић, Марија. 2018. Научни статус антропологије из призме анализе статуса
објашњења у социокултурној антропологији: Нина Куленовић. Објашњење у
антропологији. Историјски контекст. 2016. Београд: Одељење за етнологију и
антропологију Филозофског факултета Универзитета у Београду, Центар за
антропологију јавних и практичних политика и Досије студио. Етноантрополошки
проблеми 13 (1): 261-264.

Саопштење са међународног скупа штампано у целини/М33 (један рад)

М33 1x1=1

1. Brujić, Marija. 2018. „A Transnational Triangle: Representations of the EU and Serbia in

the Narratives of Bosnian Serbs Living in Graz“. U Contemporary Migration Trends and
Flows on the Territory of Southeast Europe, ur. Rajković Iveta, Marijeta, Petra Kelemen
and Drago Župarić-Iljić, 71-88. Zagreb: Faculty of Philosophy Press.

Истакнута монографија националног значаја/М41 (једна)

М41 1x9=9

1. Брујић, Марија. 2018.. Културне представе о Европској унији и евроинтеграцијама

Србије међу припадницима српске дијаспоре у Грацу. Београд: Одељење за
етнологију и антропологију Филозофског факултета и Досије студио.

Монографија националног значаја/М42 (једна)

М42 1x7=7

9
 1. Брујић, Марија. 2016. Европеизација у Србији почетком XXI века. Антрополошка
анализа социокултурних промена у периоду евроинтеграција. Београд: Универзитет
у Београду, Филозофски факултет, Одељење за етнологију и антропологију, Центар
за антропологију јавних и практичних политика и Досије студио.

Уређивање тематског зборника, лексикографске или картографске публикације

националног значаја/M49 (један)

М49 1х1= 1

1. Kovačević, Ivan i Marija Brujić, ur. 2013. Antropologija televizijskih serija (Nova srpska
antropologija, kolo 1, knj. 10). Beograd: Filozofski fakultet – Odeljenje za etnologiju i
antropologiju i Srpski genealoški centar, 1-120

Рад у врхунском часопису националног значаја/М51 (три рада)

M51 – 3х3 = 9

1. Brujić, Marija and Miloš Milenković. 2014. Prospective Perspective: Visual

Anthropology and/as Intangible Cultural Heritage in Serbia. Narodna umjetnost: hrvatski
časopis za etnologiju i folkloristiku 51(1): 55-69.
2. Брујић, Марија. 2015. Да ли је "принцеза гола"?: културне представе исељеника у
Бечу о евроинтеграцијама Србије. Antropologija 15(3): 23-46.
3. Брујић, Марија. 2018. Представе о „нормалном“ животу у Србији после 2000.
Упоредни антрополошки преглед. Antropologija 18 (2): 103-122.

Рад у истакнутом националном часопису/М52 (један рад)

М52 – 1x1,5=1,5

1. Брујић, Марија. 2015. „Тако близу, а тако далеко“: културне представе о

евроинтеграцијама Србије међу исељеницима у Љубљани. Етнолошко-
антрополошке свеске 25(14): 7-28.

Саопштење са скупа националног значаја штампано у изводу/М64 (једно)

М64 – 1x0,5=0,5

10
 1. Марјановић, Наташа и Марија. Брујић. 2018. „Српско народно црквено појање као
нематеријално културно наслеђе – прелиминарни поглед из интердисциплинарне
перспективе“. У Antropologija muzike, apstrakti. Nacionalni naučni skup. Beograd:
Odeljenje za etnologiju i antropologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu, 14.

Таберални приказ резултата др Марије Брујић у звању научни сарадник

редни назив рада категорија

број
1. Brujić, Marija. 2017. EU Integration and the Serbian Orthodox М23 (4)
Christianity: Socioanthropological Perspectives. Journal for the Study of
Religions and Ideologies 16(47): 3-17.
2. Kovačević, Ivan i Marija Brujić. 2014. “Ljubav na prvi pogled” – TV М24 (4)
serije: uvod u antropološku analizu. Etnoantropološki problemi 9(2): 395-
415.
3. Brujić, Marija. 2016. Kada se venčaš sa Srbinom, onda nemaš nikakve М24
probleme. Stranci u Srbiji – uvod u antropološku analizu. Stanovništvo
54(2): 105-125
4. Brujić, Marija. 2017. Kratak uvod u istoriju antropologije fotografije. М24
Етноантрополошки проблеми 12(1): 129-147.
5. Брујић, Марија. 2017. Модернизација у филму Видео јела, зелен бор- М24
антрополошка анализа. Етноантрополошки проблеми 12(4): 1091–
1118.
6. Марјановић, Наташа и Марија Брујић. 2018. Српско народно црквено М24
појање као нематеријално културно наслеђе – прелиминарни поглед
из интердисциплинарне перспективе. Етноантрополошки проблеми
13(4): 927-949.
7. Брујић, Марија. 2018. Антрополошка анализа културних представа о М24
Србији и Европској унији страних држављанки Европске уније које
живе у Београду. Гласник Етнографског Института САНУ LXV
(3): 525-546.
8. Брујић, Марија. 2015. "Негде, ту иза дуге": представе о Европској М27 (1)
унији у светлу текућих евроинтеграција Републике Србије: поводом
књиге Бојана Жикића "Слике у излогу: културне представе о
Европској унији као средство описивања паралелне стварности
стању у Србији 1991-2011", Београд, 2013. Етноантрополошки
проблеми 10(1): 255-258.

11
9. Брујић, Марија. 2018. Научни статус антропологије из призме М27
анализе статуса објашњења у социокултурној антропологији: Нина
Куленовић. Објашњење у антропологији. Историјски контекст.
2016. Београд: Одељење за етнологију и антропологију Филозофског
факултета Универзитета у Београду, Центар за антропологију јавних
и практичних политика и Досије студио. Етноантрополошки
проблеми 13 (1): 261-264.
10. Брујић, Марија. 2017. О румунским неопротестантима у Војводини: М27
Ђурић-Миловановић, Александра. 2015. "Двоструке мањине у
Србији. О посебностима у религији и етницитету Румуна у
Војводини". Београд: Балканолошки институт САНУ.
Етноантрополошки проблеми 12(4): 1229-1332.
11. Брујић, Марија. 2016. Етнографија српског постсоцијализма: Симић, М27
Марина. 2014. Космополитска чежња: етнографија српског
постсоцијализма. Београд: Центар за студије културе, Факултет
политичких наука, Чигоја штампа. Етноантрополошки проблеми
11(1): 287-290
12. Brujić, Marija. 2018. „A Transnational Triangle: Representations of the М33 (1)
EU and Serbia in the Narratives of Bosnian Serbs Living in Graz“. U
Contemporary Migration Trends and Flows on the Territory of Southeast
Europe, ur. Rajković Iveta, Marijeta, Petra Kelemen and Drago Župarić-
Iljić, 71-88. Zagreb: Faculty of Philosophy Press.
13. Брујић, Марија. 2018.. Културне представе о Европској унији и М41(9)
евроинтеграцијама Србије међу припадницима српске дијаспоре у
Грацу. Београд: Одељење за етнологију и антропологију
Филозофског факултета и Досије студио.
14. Брујић, Марија. 2016. Европеизација у Србији почетком XXI века. М42(7)
Антрополошка анализа социокултурних промена у периоду
евроинтеграција. Београд: Универзитет у Београду, Филозофски
факултет, Одељење за етнологију и антропологију, Центар за
антропологију јавних и практичних политика и Досије студио.
15. Kovačević, Ivan i Marija Brujić, ur. 2013. Antropologija televizijskih М49(1)
serija (Nova srpska antropologija, kolo 1, knj. 10). Beograd: Filozofski
fakultet – Odeljenje za etnologiju i antropologiju i Srpski genealoški
centar, 1-120
16. Brujić, Marija and Miloš Milenković. 2014. Prospective Perspective: М51(3)
Visual Anthropology and/as Intangible Cultural Heritage in Serbia.
Narodna umjetnost: hrvatski časopis za etnologiju i folkloristiku 51(1):
55-69.
17. Брујић, Марија. 2015. Да ли је "принцеза гола"?: културне представе M51
исељеника у Бечу о евроинтеграцијама Србије. Antropologija 15(3):
23-46.
18. Брујић, Марија. 2018. Представе о „нормалном“ животу у Србији M51
после 2000. Упоредни антрополошки преглед. Antropologija 18 (2):
12
 103-122.
19. Брујић, Марија. 2015. „Тако близу, а тако далеко“: културне M52(1,5)
представе о евроинтеграцијама Србије међу исељеницима у
Љубљани. Етнолошко-антрополошке свеске 25(14): 7-28.
20. Марјановић, Наташа и Марија. Брујић. 2018. „Српско народно M64(0,5)
црквено појање као нематеријално културно наслеђе – прелиминарни
поглед из интердисциплинарне перспективе“. У Antropologija muzike,
apstrakti. Nacionalni naučni skup. Beograd: Odeljenje za etnologiju i
antropologiju, Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu, 14.
Укупно: 61

Квантитативни показатељи научних резултата

Научно-истраживачки рад кандидаткиње

Библиографија радова др Марије Брујић у периоду који се оцењује, од 2013. до 2018.

године, обухвата једну (1) монографију истакнутог националног значаја; једну (1)
монографију националног значаја; један (1) рад у међународном часопису, шест (6)
радова у националним часописима међународног значаја; три (3) рада у врхунском
часопису националног значаја; један (1) рад у истакнутом националном часопису; једно
(1) саопштење са националног скупа штампано у изводу; четири (4) научне
критике/полемике у националном часопису међународног значаја; једно (1) саопштење са
међународног скупа штампано у целини; једно (1) уређивање тематског зборника,
националног значаја.
Према Правилнику о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању
научноистраживачких резултата истраживача Министарства просвете, науке и
технолошког развоја вредновање научне компетентности др Марије Брујић било би
следеће:

Табела: Категоризација и вредновање радова у периоду у коме је кандидаткиња била

у звању научни сарадник

категорија број радова вредност (у број

бодовима) бодова
М20 (М23) 1 4 4
М20 (М24) 6 4 24
М20 (М27) 4 1 4
М30 (М33) 1 1 1
М40 (М41) 1 9 9
М40 (М42) 1 7 7
М40 (М49) 1 1 1

13
М50 (М51) 3 3 9
М50 (М52) 1 1,5 1,5
М60 (М64) 1 0,5 0,5
Укупно 61

Услови за звање виши научни сарадник према Правилнику (допуне и измене СГ

2017/38; 21. 4. 2017.)
Диференцијални услов - Потребно је да кандидат има најмање ХХ поена,
од првог избора у који треба да припадају следећим категоријама:
претходно звање до
избора у звање
Неоп
ходно
ХХ=
Виши научни Укупно 50
сарадник
Обавезни (1) М10+М20+М31+М32+М33+М41+М42+М43+ 40
М44+М45+М51+М52 +М53+М54+М61
Обавезни (2)* М11+М12+М13+М14+М21+М22+М23+М24+ 30
М31+М41+М42
*Напомена:
За избор у научно звање виши научни сарадник и научни саветник, у групацији "Обавезни 2"
кандидат мора да оствари захтевани број поена из најмање три групе резултата.
Бодови из категорија М15, М16, М46 и М47, које су имплицитно присутне тамо где се наводе
М10 и М40, могу чинити максимално 50% одговарајућег бодовног услова и то само у случају
истраживача на научно-лексикографским и научно-лингвогеографским пројектима.

Научни резултати др Марије Брујић у звању научни сарадник

За друштвене и хуманистичке науке

Виши Укупно 50 61
научни
сарадник
Обавезни (1) M10+M20+M31+M32+M33+M41+M42+M43+M44+M45
40
+M51+ M52 +M53+M54+M61 59,5

14
Обавезни (2)* M11+M12+M13+M14+M21+M22+M23+M24+M31+M41+
30
M42 44

Квалитативни показатељи научних резултата

Квалитет и оригиналност научног рада

Увидом у документацију др Марије Брујић, може се закључити да кандидаткиња

има тематски богату библиографију. У радовима користи доприносе визуелне
антропологије, антропологије филма, антропологије европеизације, антропологије
миграција и медицинске антропологије и сама им доприносећи и развијајући ове области.
Кандидаткиња се служи различитим методским и теоријским приступима у анализи
многобројних комплексних, пре свега, савремених феномена као што су телевизијске
серије, играни филмови, нематеријално културно наслеђе, евроинтеграције Србије и
српска дијаспора у Аустрији и Словенији, да споменемо само најважније.
Када је питању научно-истраживачки период који се оцењује (2014-2018), могу се
издвојити два најважнија фокуса истраживања: антропологија европеизације и
антропологија миграција. Њена истраживања европеизације Србије, српске дијаспоре и
имиграција у Србији представљају изузетан допринос савременој антропологији и
етнологији у Србији из више разлога:
(1) Прво, у питању су оригинални научни радови, у којима суверено влада разноврсним
теоријско-методолошком апаратом, објављени најчешће у водећим националним
часописима. (2) Друго, др Брујић је објавила и две монографије на ове теме. Књига,
Европеизација у Србији почетком XXI века. Антрополошка анализа социокултурних
промена у периоду евроинтеграција (2016) представља прерађену докторску дисертацију
одбрањену на Филозофском факултету 2013. године и представља једну од малобројних
антрополошких студија на тему актуелних процеса евроинтеграција и европеизације
Србије. Друга монографија, Културне представе о Европској унији и евроинтеграцијама
Србије међу припадницима српске дијаспоре у Грацу, јесте теоријско-квалитативна студија
и заснива се на теренском истраживању у Аустрији за које је добила стипендију
аустријског Министарства науке. Ова монографија, колико је нама познато, представља
јединствени пример аналитичког повезивања теоријског апарата антропологије Европске
уније са антропологијом миграцијa што јој је омогућило да из више дисциплинарних

15
углова сагледа друштвене феномене повезане са актуелним политичким и
социокултурним збивањима у Републици Србији, као што су евроинтеграције,
европеизација, „одлив мозгова“, етнички идентитет Срба у дијаспори, имиграције. У
својим монографијама, др Брујић пружа аналитички промишљене одговоре на важна
идентитетска питања и тумачи из антрополошке перспективе апстрактне процесе као што
су европеизација и евроинтеграције. Пре свега, интересује се за поимања појединаца и
културну производњу знања о „европској“ Србији. Тачније, шта за грађане Србије и за
српску дијаспору значи ЕУ и да ли Србија треба да уђе у ЕУ што је важан аспекат у
разумевању нужности процеса евроинтеграција, поготово када се има у виду пад
евроентузијазма у јавности. А кроз анализу неколико савремених пракси у Србији (као
што су нпр. депоновање матичних ћелија, халал исхрана) и начина на који грађани тумаче
савремене друштвене и културне процесе, објашњава и шта се све може сматрати
европеизацијом у свакодневном животу у Србији. (3) С тим у вези, о квалитету
кандидаткињиних радова на тему европеизације и миграција говори и чињеница да су
њени закључци применљиви и ван академског контекста, тачније у спољнополитичком
домену и као допринос домаћој социјалној политици у области миграција. Наиме,
сврсисходност њених радова се огледа у бољем разумевању миграцијских политика,
европеизације и демократизације српског друштва, затим у усаглашавању са
миграцијским стратегијама Европске уније, и у планирању српске политике према
дијаспори. (4) На крају, и друге теме којима се ауторка бави као што су антропологија
фотографије и очување нематеријалног културног наслеђа у Србији представљају научни
допринос феноменима којима или није довољно посвећена пажња у антропологији
(фотографија као метод или предмет истраживања) или представљају један од приоритета
културне политике Србије (визуелна антропологија/идентитетска наука као вид
нематеријалног културног наслеђа; српско народно црквено појање као вид
нематеријалног културног наслеђа).

Самосталност

У научно-истраживачком домену, др Марија Брујић је такође испољила и велику

самосталност. Навешћемо најважније:
(1) У оквиру пројекта МПНТР РС Идентитетске политике Европске Уније:
прилагођавање и примена у Републици Србији (177017) она успешно руководи двама
пројектним задацима: 1) европеизација Србије и 2) истраживање савремених добровољних
миграција у Србији. (2) Један је од иницијатора многобројних истраживачких тема у
домаћој етнологији и антропологији као што су: истраживања високообразованих
миграната из земаља ЕУ у Србији и истраживања европеизације на свакодневном нивоу,
као што је европеизација Српске православне Цркве у контексту евроинтеграција земље,
што су теме која су до тада недовољно аналитички сагледаване. Да напоменемо, тема
миграција из више развијене у мање развијену земљу не само да није довољно
истраживана у Србији већ јој ни у тзв. „мејнстрим“ социокултурној англо-америчкој
антропологији није посвећивана пажња, и стога, с правом можемо рећи да је у питању
пионирско истраживање. (3) Објавила је неколико радова на енглеском језику, укључујући
и рад у часопису категорије Q1. О широј препознатости квалитета њеног рада говори и
чињеница да је објавила рад у зборнику са међународне конференције по позиву одржаној
у Загребу 2016.г. (4) Поред теоријских истражвања, др Брујић има велико искуство у

16
теренском раду у земљи (Београду) и иностранству (Аустрија и Словенија) што је
неопходно својство систематичног и посвећеног антрополога-етнолога. И на крају (5), на
комисију је позитиван утисак оставила чињеница да је један њен рад добио међународни
„печат“. Наиме, рад (Krstić, Marija. 2011. Mind the Gap: The Use of Artistic Methods in
Anthropological Research. A Critical Reading of Marcus. Etnološka tribina 41 (34), 69-85) на
иницијативу кинеских истраживача, преведен је на кинески језик и објављен у кинеском
часопису National Arts 2018 (2): 74-81.

Утицајност (цитираност)

О квалитету, оригиналности и самосталности научно-истраживачког рада др Марије

Брујић говоре и позитивни цитати њених радова у водећим националним, регионалним
часописима и домаћим и међународним зборницима. Издвајамо најважније:

 Рад: Krstić, Marija. 2009. Srbi, narod najluđi – humoristička serija „Kursadžije” Grand
produkcije. Etnoantropološki problemi 4 (1): 87–105.
Цитиран у: Erdei, Ildiko. 2017. Fragmenti jugoslovenske socijalističke modernosti 1970-
ih u TV seriji „Pozorište u kući”. Етноантрополошки проблеми 12(2): 537-563. На стр. 538
Цитиран у: Kovačević, Ivan. 2018. O antropologiji TV serija. Зборник радова
Факултета драмских уметности 33: 97-112. Na str. 109.

 Рад: Krstić, Marija. 2009. „Kursadžije” – terapeutska uspavanka? Analiza popularne

domaće humorističke serije. Antropologija 7: 137–152.
Цитиран у: Erdei, Ildiko. 2017. Fragmenti jugoslovenske socijalističke modernosti 1970-
ih u TV seriji „Pozorište u kući”. Етноантрополошки проблеми 12(2): 537-563. Н стр. 538
Цитиран у: Ajduk, Marija. 2016. „Vesele” osamdesete kroz prizmu televizijske serije
Crno-bijeli svijet. Antropologija 16(2): 9 -25. На стр. 19, 21
Цитиран у: Kovačević, Ivan. 2018. O antropologiji TV serija. Зборник радова
Факултета драмских уметности 33: 97-112. Na str. 109.

 Рад: Крстић, Марија. 2010. Тито као туриста. Етноантрополошки проблеми 5(2)
2010: 143-164.
Цитиран у: Kovačević, Ivan i Ana Banić Grubišić. 2018. Antropološko proučavanje
turizma. Etnoantropološki problemi 13 (1): 219-233. Na str. 221, 227, 228

 Рад: Крстић, Марија. 2011. Дијаспора и радници на привременом раду у

иностранству: основни појмови. Етноантрополошки проблеми 6 (2): 295-318.
Цитиран у: Softić, Aiša. 2018. Novinske osmrtnice i transnacionalna praksa u Bosni i
Hercegovini. Godišnjak Centra za balkanološka ispitivanja 47:215-224. На стр. 216.
Цитиран у: Lukić Krstanović, Miroslava. 2018. „Use of Migration Terms in Public
Discourse: Example of Serbia in the Last Hundred Years”. U U Contemporary Migration Trends
and Flows on the Territory of Southeast Europe, ur. Rajković Iveta, Marijeta, Petra Kelemen and
Drago Župarić-Iljić, 49-69. Zagreb: Faculty of Philosophy Press. На стр. 56
Цитиран у: Baković, Nikola. 2014. Tending the “oasis of socialism.” Transnational
political mobilization of Yugoslav economic emigrants in the FR Germany in the late 1960s and

17
1970s. Nationalities Papers . The Journal of Nationalism and Ethnicity 42 (4): 674-690. На стр.
676.
Цитиран у: Baković, Nikola. 2014. Song of Brotherhood, Dance of Unity: Cultural-
Entertainment Activities for Yugoslav Economic Emigrants in the West in the 1960s and 1970s.
Journal of Contemporary History 50 (2): 354-375. На стр. 357.
Цитиран у: Kovačević, Ivan, Žarko Trebješanin i Dragana Antonijević. 2013. Teorijsko-
pojmovni okvir za proučavanje nostalgije. Antropologija 13 (3): 9-26. На стр. 11
Цитиран у: Жикић, Бојан. 2013. Слике у излогу. Културне представе о Европској
унији као средство описивања паралелне стварности стању у Србији 1991-2011. Београд:
Српски генеалошки центар и Одељење за етнологију и антропологију Филозофског
факултета, на стр. 33
Цитиран у: Antonijević, Dragana. 2013. Stranac ovde, stranac tamo. Antropološko
istraživanje kulturnog identiteta gastarbajtera. Beograd: Srpski genealoški centar i Odeljenje za
etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta.

 Рад: Antonijević, Dragana, Ana Banić Grubišić i Marija Krstić. 2011. Gastarbajteri – iz
svog ugla. Kazivanja o životu i socioekonomskom položaju gastarbajtera. Etnoantropološki
problemi 6 (4), 983-1011.
Цитиран у: Praetz, Alexander und Matthias Thaden. 2014. Turbofolk Reconsidered.
Some Thoughts on Migration and the Appropriation of Music in Early 1990s Berlin.
Südosteuropäische Hefte 3 (1): 92–125. На стр. 101
Цитиран у: Thaden, Matthias. 2104. Berichte von der "bauštela duha" : die kroatische
katholische Mission in Berlin zwischen Seelsorge und Identitätsstiftung. Südosteuropäische
Hefte 3, 1: 44-66. На стр. 51

 Рад: Kovačević Ivan i Marija Krstić. 2011. Između istorije i savremenosti: antropološko
proučavanje gastarbajtera u 21. veku, Etnoantropološki problemi 6 (4): 962-982.
Цитиран у: Softić, Aiša. 2018. Novinske osmrtnice i transnacionalna praksa u Bosni i
Hercegovini. Godišnjak Centra za balkanološka ispitivanja 47:215-224. На стр. 217
Цитиран у: Banić Grubišić, Ana. 2018. Umetnost i migrantsko iskustvo-
„gastarbajterska serija” drage trumbetaša. Antropologija 18(3): 23-44. На стр. 28
Цитиран у: Kovačević, Ivan, Žarko Trebješanin i Dragana Antonijević. 2013. Teorijsko-
pojmovni okvir za proučavanje nostalgije. Antropologija 13 (3): 9-26. На стр. 11.
Цитиран у: Аntonijević, Dragana. 2013. Stranac ovde, stranac tamo. Antropološko
istraživanje kulturnog identiteta gastarbajtera. Beograd: Srpski genealoški centar i Odeljenje za
etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta.

 Рад: Крстић, Марија. 2011. Социо-културни и историјско-политички чиниоци

настанка уједињене Европе после II светског рата-ка антрополошкој анализи.
Антропологија 11 (3), 51-73.
Цитиран у: Миленковић, Милош. 2016. Повратак наслеђу, оглед из примењене
хуманистике. Београд: Филозофски факултет, Одељење за етнологију и антропологију и
Центар за антропологију јавних и практичних политика. На стр. 45

 Рад: Krstić, Marija. 2011. The SFR Yugoslavia During the Cold War and Current
Serbian Foreign Policy. Antropologija 11 (1): 21-44.

18
 Цитиран у: Milenković, Miloš and Marko Milenković. 2013. Is additional conditionality
preventing EU accession? Serbian democratic 'step back'. Sociološki pregled 47 (2): 189-210, на
стр. 201.
Цитиран у: Жикић, Бојан. 2013. Слике у излогу. Културне представе о Европској
унији као средство описивања паралелне стварности стању у Србији 1991-2011. Београд:
Српски генеалошки центар и Одељење за етнологију и антропологију Филозофског
факултета, на стр. 43

 Рад: Krstić, Marija. 2012. All Roads Lead to Guča: Modes of Representing Serbia and
Serbs during the Guča Trumpet Festival. Etnoantropološki problemi 7 (2): 447-470.
Цитиран у: Grabuschnig, Ralf. 2015. More than one Serbia? The nationalisation of
cultural space on the example of the Guča trumpet festival. MA Thesis. Budapest: CEU. На стр.:
36, 37, 55.

 Рад: Krstić, Marija. 2012. Evro-integracije Republike Srbije: semiotička analiza.

Етноантрополошки проблеми 7(1): 143-165.
Цитиран у: Kuzmanović Jovanović, Ana. 2018. „Putovati i stalno pomerati cilj“:
Nemačka i srpski državni narativ o evro-.integracijama. Komunikacija i kultura online IX (9):
119-140.
Цитиран у: Жикић, Бојан. 2013. Слике у излогу. Културне представе о Европској
унији као средство описивања паралелне стварности стању у Србији 1991-2011. Београд:
Српски генеалошки центар и Одељење за етнологију и антропологију Филозофског
факултета, на стр. 43.

 Рад: Kovačević, Ivan, Marija Brujić (ur.). 2013. Antropologija TV serija. Nova srpska
antropologija. Knj. 10. Beograd: Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta
Univerziteta u Beogradu i Srpski genealoški centar.
Цитиран у: Наумовић, Слободан. 2017. Етнографски филм, визуелна антропологија
и филмски фестивал у доба хибридних жанрова, постфилмских и постхуманих
стваралачких тежњи (Ethnographic film, visual anthropology and film festival in the age of
hybrid genres, post-cinematographic and post-human creative tendencies). У XXVI међународни
фестивал етнолошког филма, 10-14. октобар 2017 (XXVI International Festival of
Ethnological Film, 10-14. October 2017), ур. Срећковић, Саша, стр. 11-43.  Београд:
Етнографски музеј. На стр. 38.
Цитиран у: Erdei, Ildiko. 2017. Fragmenti jugoslovenske socijalističke modernosti 1970-
ih u TV seriji „Pozorište u kući”. Етноантрополошки проблеми 12(2): 537-563. На стр. 538
Цитиран у: Ajduk, Marija. 2016. „Vesele” osamdesete kroz prizmu televizijske serije
Crno-bijeli svijet. Antropologija 16(2): 9 -25. На стр. 12
Цитиран у: Трифуновић, Весна и Јована Диковић. 2014. „Миле против транзиције“:
друштвене промене и сукоби вредносних оријентација кроз призму једне телевизијске
серије. Гласник Етнографског института САНУ LXII (2): 141-152. (без стране)

 Рад: Крстић, Марија. 2013. "I’m a poor lonesome cowboy and a long way from
home…": српски документарни филмови о гастарбајтерима. Етноантрополошки проблеми
8(2): 499-518.

19
 Цитиран у: Наумовић, Слободан. 2017. Етнографски филм, визуелна антропологија
и филмски фестивал у доба хибридних жанрова, постфилмских и постхуманих
стваралачких тежњи (Ethnographic film, visual anthropology and film festival in the age of
hybrid genres, post-cinematographic and post-human creative tendencies). У XXVI међународни
фестивал етнолошког филма, 10-14. октобар 2017 (XXVI International Festival of
Ethnological Film, 10-14. October 2017), ур. Срећковић, Саша, стр. 11-43.  Београд:
Етнографски музеј. На стр. 34-38, 43
Цитиран у: Banić Grubišić, Ana. 2018. Umetnost i migrantsko iskustvo-
„gastarbajterska serija” drage trumbetaša. Antropologija 18(3): 23-44. На стр. 24.
Цитиран у: Rašić, Miloš. 2016. „Praznovanje sopstva“: Evropska smotra srpskog
folklora kao mesto konstrukcije i komoditizacije identiteta. Етноантрополошки проблеми 11
(4): 1005-1026. На стр. 1006

 Рад: Kovačević, Ivan, Marija Brujić. 2014. „Ljubav na prvi pogled”: TV serije. Uvod u
antropološku analizu. Etnoantropološki problemi 9 (2): 395–415.
Цитиран у: Erdei, Ildiko. 2017. Fragmenti jugoslovenske socijalističke modernosti 1970-
ih u TV seriji „Pozorište u kući”. Етноантрополошки проблеми 12(2): 537-563. На стр. 538
Цитиран у: Ajduk, Marija. 2016. „Vesele” osamdesete kroz prizmu televizijske serije
Crno-bijeli svijet. Antropologija 16(2): 9 -25. На стр. 12
Цитиран у: Frank, Ana. 2016. “Representations of contemporary Turkey, the Ottoman
Empire, Islam, and gender through the phenomenon of modern pop culture the case of Turkish
soap operas in the Western Balkans”. In Islam in the Balkans. Unexpired Hope, ed. Muhammet
Savaş Kafkasyali. TIKA: Ankara - Belgrade - Bucharest - Budapest - Chisinau – Kiev-Podgorica
- Sarajevo - Skopje - Tirana – Zagreb. На стр. 49, 50, 51, 55.

 Рад: Брујић, Марија. 2016. Европеизација у Србији почетком XXI века.

Антрополошка анализа социокултурних промена у периоду евроинтеграција. Београд:
Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за етнологију и антропологију,
Центар за антропологију јавних и практичних политика и Досије студио.
Цитиран у: Миленковић, Милош. 2016. Повратак наслеђу, оглед из примењене
хуманистике. Београд: Филозофски факултет, Одељење за етнологију и антропологију и
Центар за антропологију јавних и практичних политика. На стр. 45.
Цитиран у: Рашић, Милош. 2017. Југословенски/српски клубови у Бечуу
историјском контексту. Гласник Етнографског института САНУ LXV (3): 687-703. На
страни 696.

 Рад: Brujić, Marija. 2017. Kratak uvod u istoriju antropologije fotografije.

Етноантрополошки проблеми 12(1): 129-147.
Цитиран у: Banić Grubišić, Ana. 2018. Umetnost i migrantsko iskustvo-
„gastarbajterska serija” Drage Trumbetaša. Antropologija 18(3): 23-44. На стр. 41.

 Рад: Брујић, Марија. 2018. Културне представе о Европској унији и

евроинтеграцијама Србије међу припадницима српске дијаспоре у Грацу. Београд:
Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета и Досије студио.

20
 Цитиран у: Milosavljević, Ljubica. 2018. Prvi svetski rat u narativima srpskih džez
muzičara školovanih u Austriji: ratna odšteta kao improvizacija. Antropologija 18(3): 102-122,
На стр. 106.

Међународна научна сарадња

У периоду који се оцењује, др Марија Брујић је остварила изузетно запажене међународне

успехе. Ту, пре свега, истичемо да је 2015. године држала предавања по позиву на двама
америчким универзитетима: Интернационални универзитет у Флориди, Мајами (EU
Integration and the Orthodox Christian Chruch in Serbia) и Универзитет у Калифорнији,
Беркли (EU Integration and Orthodox Christianity in Serbia: Socio-Anthropological
Perspectives). Кандидаткиња учествује/учествовала је на међународним пројектима: 2017-
данас Антропологија Европске уније, пројекат програма Европске уније Жан Моне
(Erasmus+: Higher Education – Knowledge Alliances, Bologna Support) и 2012-2013 Идеје о
Европи и европеизацији у компаративној перспективи: Словенија и Србија, пројекат
Одељења за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду и
Научноистраживачког центра у Љубљани ( ZRC SAZU). Са саопштењима је учествовала
на међународној конференцији у Портмекорију у Аустралији (2017). Др Марија Брујић је
2018. године била стипендиста програма Европске уније (Erasmus+ grant, Staff mobility for
Teaching), на Хумболтовом универзитету у Берлину, Институт за европску етнологију.

Организација научног рада

Др Марија Брујић ради на пројекту МПНТР РС Идентитетске политике Европске

Уније: прилагођавање и примена у Републици Србији (177017) од 2011. У оквиру овог
пројекта она од 2013. године руководи пројектним задацима: европеизација Србије и
истраживање савремених добровољних миграција у Србији у оквиру којих њен посебан
допринос јесте истражиње европеизације миграцијских политика, односно „европеизације
одоздо“ (шта људи мисле о Европској унији) и емиграције и имиграције на микро нивоу
(шта људи раде – зашто се исељавају из Србије и зашто се припадници српске дијаспоре у
земљама ЕУ не враћају у Србију).
Од 2018. године др Брујић је и Председник Научног већа Центра за визуелну
антропологију на Одељењу за етнологију и антропологију Филозофског факултета.
Чланица је Међународне асоцијације за антропологију југоисточне Европе (International
Association for Southeast European Anthropology, InASEA) и домаћег професионалног
удружења: Српско етнолошко и антроплошко друштво (СЕАД) и уређивачког одбора
часописа Института за етнологију и антропологију Филозофског факултета у Београду
Антропологија (врхунски часопис националног значаја). Од 2019. године указано јој је
поверење и изабрана је за уредницу едиције Етноантрополошки проблеми-монографије.

Ангажованост у формирању научних кадрова и наставна делатност

21
 Др Марија Брујић је активно ангажована у настави још од докторских студија. Ради
у настави на предметима на основним, мастер и докторским студијама етнологије и
антропологије. На основним студијама је укључена у реализацију наставе на предметима
Антропологија материјалне културе и Антропологија етницитета (2016-данас); на мастер
студијама учествује у реализацији модула Антропологија Европске уније (Жан Моне
модул) (2017-данас), а на докторским студијама држи предмет Антропологија миграција
(2014-данас). Иако су миграције честа тема домаћих етнолошко-антрополошких
истраживања али и фокус актуелне спољне политике, желимо да истакнемо да је управо
др Марија Брујић увела предмет Антропологија миграција на докторске студије у оквиру
кога се систематично, методолошки руковођено и теоријски потковано учи како да се
анализирају феномени из домена миграција.
Важан показатељ њеног успешног педагошког рада јесте и њен менторски рад. У
коменторству са проф. др Милошем Миленковићем, др Брујић је ментор при изради
докторске дисертације докторанткиње Јелене Ћуковић са Одељења за етнологију и
антропологију (тема: Културни идентитети између науке, политике и бирократије:
Антрополошка анализа заштите нематеријалног културног наслеђа мањинског
становништва у Унесковом систему у Републици Србији, на примеру АП Војводине
(фебруар 2018-данас, израда докторске дисертације у току). У периоду април 2017-јун
2018., била је ментор на пројекту МПНТР „Идентитетске политике Европске уније:
Прилагођавање и примена у Републици Србији“ (177017) докторанткиње Катарине
Митровић са Одељења за етнологију и антропологију (тема: Култура одрастања у
Србији: антрополошко проучавање продужене младости у Београду). Такође менторише
мастер тезу студенткиње Љубице Радовић са Одељења за етнологију и антропологију
(тема: Објектификација нематеријалног културног наслеђа у музејској пракси на примјеру
Музеја града Будве (израда мастер тезе у току).
Др Марија Брујић је била члан комисије за одбрану докторске дисертације Милоша
Матића, Предузетнички наративи – антрополошка анализа економског понашања
предузетника у Србији, одбрањене 2015. године на Одељењу за етнологију и
антропологију на Филозофском факултету. Такође је била члан комисије за одбрану
мастер рада Венесе Мушовић 2016. године под називом Erasmus генерација: мобилност
као императив међу студентима у Србији одбрањеног на Одељењу за етнологију и
антропологију, наФилозофском факултету. Осим тога, била је члан комисијe за избор у
звање научног сарадника др Иване Гачановић (2015, Филозофски факултет). Од 2015.
године сарађује са Истраживачком станицом Петница у Ваљеву као стручни сарадник.

Остали показатељи успеха у научном раду

Узимајући у обзир комплетну слику о научно-истраживачком раду др Марије Брујић,

увидом у поднету документацију, Комисија жели да издвоји следеће: (1) Кандидаткиња
говори и објављује радове на енглеском језику и поседује веома добро знање немачког
језика (Goethe-Zertifikat C1, 2016.г.) што јој је, свакако, важан социјални и културни
капитал током истраживања српске дијаспоре у Аустрији. (2) У периоду који се оцењује,

22
објавила је коауторске радове са еминентним друштвеним научницима, као што су проф.
др Иван Ковачевић, проф. др Милош Миленковић и научни сарадник др Наташа
Марјановић, због чега можемо да закључимо да су и њене колеге препознале њен
академски и научни потенцијал. (3) У периоду 2013-2018, кандидаткиња је била рецензент
за часописе Studia ethnologica Croatica и Гласник Етнографског института САНУ и један
је од рецензената монографије аутора Наумовић, Слободан и Владимир Радивојевић. 2015.
Борски алманах. Улична фотографија као заједничка антропологија. Бор: Народна
библиотека Бор. (4) За споменуту монографију, Културне представе о Европској унији и
евроинтеграцијама Србије међу припадницима српске дијаспоре у Грацу др Брујић је
добила награду „Душан Бандић“, за најбољу монографију из области етнологије и
антропологије у Србији објављеној у 2018. години.

Анализа објављених радова у звању научни сарадник

Научно-истраживачки рад др Марије Брујић је посвећен антрополошком

проучавању савременог српског друштва у периоду евроинтеграција, српске дијаспоре и
имиграционог потенцијала Републике Србије, доприносима визуелне антропологије и
очувања нематеријалног културног наслеђа. Радови су писани на српском или енглеском
језику, и објављени су у, пре свега, водећим националним часописима али и у
међународним зборницима и међународним часописима. У периоду који се оцењује за
избор, њен најважнији научни допринос друштвено-хуманистичким наукама представљају
две монографије, различите у методском али комплементарне у теоријском погледу зато
што се баве начинима на који се европеизација и евроинтеграције Републике Србије
тумаче међу грађанима Републике Србије/у српској дијаспори, односно у питању су
анализе самопоимања европеизације и насталих (идентитетских) промена на нивоу
свакодневног живота у Србији. У тематском смислу, радове је могуће поделити на
неколико области (визуелна антропологија, нематеријално културно наслеђе, медицинска
антропологија, антропологија европеизације и евроинтеграција, антропологија миграција)
које ауторка успешно комбинује:
У коауторском раду са Милошем Миленковићем „Prospective Perspective: Visual
Anthropology and/as Intangible Cultural Heritage in Serbia“ аутори нуде иновативан приступ
сагледавању нематеријалног културног наслеђа (НМКН) користећи доприносе визуелне
антроплогије У питању је веома значајна тема за српску етнологију и антропологију али и
националну културу уопште. Аутори повезују ове две теме, с обзиром да је НМКН
незаменљив део етнолошко-антрополошких истраживања у Србији. Фокусирањем на
визуелну антропологију и визуелну етнографију, они предлажу и преиспитују могућности,
користи и ограничења визуелних технологија у процесу очувања нематеријалне баштине.
И на крају, више у форми теме за неко будуће истраживање, ослањајући се на идеје
неколицине етнолога-антрополога (Миленковић, Жикић, Синани) да је могуће друштвене
науке и хуманистике посматрати као облик НМКН зато што се баве идентитетско-

23
културним темама, предлажу да се и визулена антропологија посматра као облик
нематеријалног културног наслеђа у циљу решавања проблема који настаје због
деконтекстуализације НМКН и праксе њеног очувања.
Коауторски рад са Иваном Ковачевићем “'Љубав на први поглед’” – ТВ серије:
увод у антрополошку анализу“ представља својеврстан увод у антропологију ТВ серија
као важног елемента популарне културе у Србији. У раду се теоријски постулира
антропологија ТВ серија и затим даје преглед домаћих радова савремених српских серија
(Срећни људи, Породично благо, Курсаџије, Миле против транзиције и Мој рођак са села),
затим америчке серије (Бафи убица вампира) и рад колеге из Хрватске о турској серији
која се давала у Србији (Хиљаду и једна ноћ). Аутори су показали да ТВ серије, као
производи културе, утичу и повратно делују на своје гледаоце, и сходно томе могу да дају
одређене одговоре о савременом српском транзицијском друштву и вредностима које
владају у њему.
Монографија Европеизација у Србији почетком XXI века. Антрополошка анализа
социокултурних промена у периоду евроинтеграција из 2016. године говори о актуелним
социокултурним темама као што су евроинтеграције, европеизација и политика
условљавања, чување матичних ћелија, халал храна, реформа здравственог система и
другим студијама случаја у вези с процесима српских евроинтеграција. Прецизније, фокус
је на самопоимању европеизације на нивоу свакодневног живота у Србији. Ауторка
комбинује теоријско-методолошки апарат из домена, пре свега, антропологије Европске
уније, а затим и из антропологије насиља и медицинске антропологије и сагледава
европеизацију као скуп социокултурних промена насталих као последица политике
евроинтеграција Републике Србије које често одударају од намера оих који су политику
креирали и који је спроводе.
Теоријско-квалитативна студија, монографија Културне представе о Европској
унији и евроинтеграцијама Србије међу припадницима српске дијаспоре у Грацу из 2018.
године, заснива се, како је већ речено, на резултатима добијеним током истраживања у
Грацу и студијског боравка Марије Брујић на Универзитету у Грацу 2013. године
захваљујући стипендији аустријског Министарства за науку и истраживања. Комбинујући
приступе из когнитивне теорије и когнитивне антропологије о културним представама као
оруђима за разумевање социокултурне стварности и класичним поставкама о
транснационалности, дијаспори, мањинама итд. из антропологије миграција, др Брујић
показује на који начин Срби у Грацу виде Европску унију и евроинтеграције Србије
односно на који начин Срби који су емигрирали и који не планирају да се врате у
европски-оријентисану демократску Србију вреднују тренутно стање у Србији поредећи
га са стањем у Аустрији. Анализирајући интервјуе са члановима српске дијаспоре, др
Брујић долази до важних закључка који се тичу, пре свега, живота у Србији на
политичком, културном, економском и друштвеном плану. У монографији се такође
скреће пажња на повећан емиграциони потенцијал високообразованог кадра из Србије,
пре свега, у земље Европске уније и Аустрију, иако је у политичком, правном и
економском смислу, Србија све ближа прикључену Европској унији.
Поглавље „A Transnational Triangle: Representations of the EU and Serbia in the
Narratives of Bosnian Serbs Living in Graz“ у тематском зборнику Contemporary Migration
Trends and Flows on the Territory of Southeast Europe, јесте такође резултат истраживачког
боравка у Грацу током 2013. године, који је изложен на међународном скупу по позиву. У
раду се преиспитују концепти „транснационалног начина постојања“ и „транснационалног

24
начина бивања“ Нине Глик-Шилер и Пеги Левит, заговорница транснационалног приступа
у проучавању миграција, на примеру културних представа о евроинтеграцијама Србије и
Аустрији (као чланици ЕУ) Срба пореклом из Босне. С тим у вези, др Брујић примењује
концепт „транснационалног начина припадања“, као облика транснационалних пракси
њених испитаника, у тумачењу њихових наратива о будћности Србије и негативних
аспеката чланства у Европској унији.
Рад „'Када се венчаш са Србином, онда немаш никакве проблеме'. Странци у
Србији – увод у антрополошку анализу“ представља оригиналан допринос
антрополошким истраживањима миграција у Србији из неколико разлога. Прво, покреће
тему истраживања високообразованих странаца из Европске уније који живе у мање
развијеним земљама, као што је Србија. У питању је тема која до тада није истраживана ни
у Србији, нити је пуно заступљена – колико је Комисији познато – у свету. Затим, у раду
се скреће пажња на истраживања високообразованих странкиња и тзв. „феминизацију
миграција“ што је, такође, иновативна тема у домаћој антропологији. Користећи метод
Лиле Абу-Лугод „етнографија појединачног“, у раду се анализирају наративи британске и
немачке држављанке које живе и раде у Београду. С тим у вези, рад представља значајан
показатељ шта све недостаје у интеграцији радних и других миграната, тачније, шта
недостаје у адаптацији миграцијских стратегија.
У светлу разумевања имиграција високообразованих странаца који живе у Србији,
рад „Антрополошка анализа културних представа о Србији и Европској унији страних
држављанки Европске уније које живе у Београду“ је тематски наставак претходног рада.
Анализирајући наративе осам жена из земаља чланица ЕУ које су изабрале да живе у
Србији (Аустрија, Немачка, Велика Британија, Финска, Француска, Грчка, Естонија,
Словенија) у раду се истражује европеизација свакодневног живота у Србији на микро
нивоу путем указивања на њихове културне вредности и њихове културне страгегије које
свакодневно примењују у Београду.
У раду „EU Integration and the Serbian Orthodox Christianity: Socio-anthropological
Perspectives“ преиспитује се уврежена академска, медијска и популарна теза да је Српска
православна црква противних евроинтеграција земље. Користећи квалитативне методе
(интервјуи са 30 високообразованих верника СПЦ) и квантитативне податке (резултате
анкета о религиозности и евроинтеграцијама Србије) и анализу медијског садржаја, рад
показује, пре свега, да СПЦ званично није против евроинтеграција земље иако је врло
често недоследна у изјавама које шаље. Због свега тога није ни могуће једнострано донети
закључак о мишљењима српских православних верника зато што су она често
контрадикторна и амбивалентна, баш, како показује кандидаткиња, као и мишљења
црквених великодостојника.
Рад „Кратак увод у историју антропологије фотографије“ пружа критички преглед
историјског развоја пре свега, англо-америчке али махом и француске антропологије
фотографије. У раду се износе примери најзначајнијих антрополога који су користили
фотографију у својим истраживањима било као метод истраживања било као предмет
истраживања као што су Боас, Малиновски, Еванс-Причард, Мид и Бејтсон, Леви-Строс и
најзад Колијер. На крају се ауторка осврће на савремену антропологију фотографије
(Пинк, Едвардс, Руби и Пини) и преиспитује њен методолошки значај.
Филм Горана Гајића „Видео јела, зелен бор“ из 1991. је предмет рада
„Модернизација у филму Видео јела, зелен бор — антрополошка анализа“. Ауторка
користи појмовно-аналитички поступак Мајкла Херцфелда о културној интимности, који

25
је претходно српски антрополог Слободан Наумовић применио у анализи домаћих
играних филмова, и поставке антрополога Ивана Ковачевића о етнографији дијегезе да би
испитала у друштвено-хуманистичким наукама већ постављено питање – да ли су
гастарбајтери били модернизатори у местима свог порекла? Марија Брујић закључије да се
кинематографска представа о неуспелој модернизацији заснива на експлоатисању теме о
српској неслози као „типској“ одлици Срба. Она предлаже даља истраживања на ову тему
с обзиром да филм, иако део социокултурне реалности, не мора (али може) и да је
доследно имитира.
У раду „Представе о “нормалном“ животу у Србији после 2000. Упоредни
антрополошки преглед“ се критички упоређују две антрополошке монографије засноване
на етнографским истраживањима: Слике у излогу. Културне представе о Европској унији
као средство описивања паралелне стварности стању у Србији 1991–2011 Бојана Жикића
(2013) и Yearnings in the Meantime. Normal Lives’and the State in a Sarajevo Apartment
Complex Стефа Јансена (2015) са циљем да се покажу сличности у схватању
„нормалности“ током процеса евроинтеграција у Србији и БиХ као и сличне реакције
испитаника на свакодневне услове живота и проблеме у ове две државе. Репер
„нормалног“ живота и за Жикићеве и за Јансенове испитанике представља „бивши“ живот
у СФРЈ, односно „будући“ живот у ЕУ, док се тренутно стање сагледава као
„ненормално“. С тим у вези, др Брујић закључује да су потребна нова теренска
истраживања „нормалности“ у постјугословенским друштвима, посебно у контексту
текуће европеизације.
У коауторском раду (са Наташом Марјановић) „Српско народно црквено појање
као нематеријално културно наслеђе – прелиминарни поглед из интердисциплинарне
перспективе“ комбинују се теорије из антропологије (музике) и музикологије с циљем
представљања идеје о српском народном црквеном појању као нематеријалном културном
наслеђу. Имајући у виду важност нематеријалног културног наслеђа за културни,
религијски, па и политички опстанак једне заједнице што је препознатно на глобалном
нивоу али у домаћем контексту, рад објашњава и пружа најсновније доказе зашто је
српско народно црквено појање нематеријално наслеђе (као вида религијске музике) и
зашто га треба предложити, првевасходно, за Листу елемената нематеријалног
културног наслеђа Републике Србије.
Рад „Да ли је "принцеза гола"?: културне представе исељеника у Бечу о
евроинтеграцијама Србије“ заснива се на теренском истраживању спроведеном у Бечу
2012. године. У том раду др Брујић испитује зашто исељеници не планирају да се врате у
про-европски оријентисану Србију и анализира њихове представе о Европској унији и
разлоге за и против уласка Србије у Европској унији, закључујући да према испитаницима
циљ евроинтеграција не мора да буде чланство у ЕУ већ само висок степен европеизације
друштва и усвајања евроинтеграцијских мера.
Рад „'Тако близу, а тако далеко': културне представе о евроинтеграцијама Србије
међу исељеницима у Љубљани“ резултат је теренског истраживања из Љубљане 2012.
године. Ауторка комбинује транснационални приступ истраживању миграција са
анализом когнитивних представа преузетих их когнитивне теорије закључујући да њихове
представе о евроинтеграцијама Србије могу бити важан путоказ у креирању миграцијских
политика у Србији јер нуде одређене одговоре на питање зашто високообразовани млади
људи одлазе из Србије у земље ЕУ када је спољнополитички циљ Србије улазак у ЕУ.

26
 Поред ових радова, др Брујић је објавила и неколико научних критика и полемика и
једно саопштење са скупа: "Негде, ту иза дуге": представе о Европској унији у светлу
текућих евроинтеграција Републике Србије: поводом књиге Бојана Жикића "Слике у
излогу: културне представе о Европској унији као средство описивања паралелне
стварности стању у Србији 1991-2011" (2015); „Етнографија српског постсоцијализма:
Симић, Марина“ (2016); „О румунским неопротестантима у Војводини: Ђурић-
Миловановић, Александра. 2015. "Двоструке мањине у Србији. О посебностима у
религији и етницитету Румуна у Војводини" (2017) и „Научни статус антропологије из
призме анализе статуса објашњења у социокултурној антропологији: Нина Куленовић.
Објашњење у антропологији. Историјски контекст“ (2018).

Према евиденцији Google Scholar, др Марија Брујић је до сада цитирана укупно 83

пута у домаћим и иностраним научним публикацијама.

Закључак Комисије

На основу свега изложеног, Комисија сматра да је др Марија Брујић (рођ. Крстић) у

свом досадашњем научно-истраживачком раду, који обухвата објављене две монографије
и споменуте научне радове са остварених 61 бод одговарајуће структуре из области
етнологије и антропологије (ужа област: антропологија миграција, антропологија
европеизације и визуелна антропологија), у потпуности испунила услове за избор у звање
виши научни сарадник.
Сагледавајући у целости рад и професионалну биографију др Марије Брујић,
Комисија мора да истакне да је кандидаткиња у својим научним радовима показала „слух“
за препознавање тема важних за социокултурни прогрес Републике Србије; затим да
суверено влада различитим теоријско-методолошким апаратима у истраживањима из
домена, пре свега, антропологије европеизације, антропологије миграција и визуелне
антропологије. Кандидаткиња је у свом педагошком раду испољила зрелост и озбиљност
док је у академском ангажману демонстрирала велики професионализам и дисциплинарну
стручност која је међународно препозната.
Због тога сматрамо да је значај њеног научно-истраживачког рада вишеструк.
У периоду који се оцењује за звање, 26.09.2013 - 27.06.2018. (од одлуке Научно-наставог
већа о предлогу за стицање звања научни сарадник до отварања породиљског одсуства)
кандидаткиња је
(1) отворила, до сада, недовољно истражене теме као што су евроинтеграције Републике
Србије и добровољне миграције из земаља Европске уније у Србију и (2) указала на
потенцијал таквих истраживања у светлу емиграционих таласа из Србије, односно
објаснила зашто високообразовани странци долазе у Србију док многи високообразовани
(млади) грађани Србије истовремено одлазе из земље; (3) у својим научним радовима
комбинује различите теоријско-методолошке приступе, као што су транснационалност,
когнитивне представе и студије европеизације; због чега се може рећи (4) да је њен
приступ академски иновативан и аналитички утемељен а закључци њених самосталних

27
истраживања оригинални и апликативни у савременом политичком и социокултурном
контексту али могу представљати и основ будућих истраживања на ове теме; (5) остварила
је успешну међународну сарадњу у Америци, Немачкој, Хрватској, Словенији, Аустрији и
Аустралији и, с тим у вези, потврдила се (6) као научник, предавач, теренски истраживач и
рецензент.
И на крају, подсећамо да др Марија Брујић има богату библиографију и да неки од
радова категорије М24 нису узети у разматрање само зато што су објављени пре одлуке
Научно-наставног већа Филозофског факултета, а не зато што су ушли у избор за
претходно звање. У том смислу, можемо само да похвалимо академски ентузијазам,
научну посвећеност и стваралачки жар код кандидаткиње.
Због свега наведеног, Комисија сматра да радови др Марије Брујић представљају
научно-истраживачки допринос, пре свега, домаћој етнологији и антропологији у
тематском, теоријско-методолошком и аналитичком погледу. На основу анализиране
документације, Комисија сматра да кандидаткиња испуњава услове предвиђене Законом о
научно-истраживачкој делатности за стицање звања ВИШИ НАУЧНИ САРАДНИК.
Стога, с великим задовољством предлажемо Наставно-научном већу Филозофског
факуктета Универзитета у Београду да прихвати наш позитиван Извештај о научно-
истраживачком раду и утврди испупњеност услова др Марије Брујић за избор у звање
ВИШИ НАУЧНИ САРАДНИК.

У Београду,
22.05. 2019.
ЧЛАНОВИ КОМИСИЈЕ

1. __________________________________________
Проф. др Лидија Радуловић, ванредна професорка
Филозофског факултета Универзитета у Београду,
председник Комисије

2. __________________________________________
Проф. др Бојан Жикић, редовни професор
Филозофског факултета Универзитета у Београду

3.__________________________________________
Проф. др Илдико Ердеи, ванредна професорка
Филозофског факултета Универзитета у Београду

28
4. __________________________________________
Проф. др Гордана Горуновић, ванредна
професорка Филозофског факултета
Универзитета у Београду

5. __________________________________________
Проф. др Марина Симић, ванредна професорка
Факултета политичких наука Универзитета у
Београду

29