СУЈЕВЕРНИ НИНО

Јуче је био петак. И то 13 – ти. „Црни петак“! Да се поклопи петак са 13 – им у

истом месецу, дешава се бар једном, а ове године три пута, и то управо сада. Нису ту
чиста посла, мисли у себи Нино. Многи страхују од тога дана. Чак и одрасли људи.
Међу њима и ђед Нино. Рођен је давне 1933. године, али у петак, 13 – ог, тамо
негде у забити Кордуна, где су људи, у свом незнању да објасне многе појаве и из
природе, а и из живота, били много сујеверни. Што год да им се лоше деси, а они то
придају којекаквим својим тумачењима и веровањима. У све то су упетљавали неке
магијске црне силе!

Са таквим својим животним убеђењима, доселио се са оцем и мајком у Бачку,

још тамо негде после завршетка рата 1945. Добили овде кућу и земљу и ту и остали.
Али су у њима остала и сва она њихова сујеверја. Између осталих и страх од 13 – ог у
месецу, поготово кад се задеси да падне баш петком, онда кад је и рођен. Нино се тада
повлачио у четири зида своје собе и није радио ништа што би га могло унесрећити.
Пазио на сваки корак. Да не сломи случајно огледало у кући јер тада неће имати седам
година среће, да можда у дворишту не прође испод мердевина.

Ако је баш и морао на улицу, да му црна мачка не пређе пут и не баксузира му

дан. Водио рачуна о томе да га неко не погледа урокљиво и не нанесе му зле чини које
ће га целог живота пратити. И тако, пазио се сенке своје. Код многих тај страх бива
скоро свакога дана, али, кад је петак, па још тринаести дан у месецу, онда се и ђед Нино
чуваo поготово. Са унутрашњих страна улазних врата, разапет већ сасушени слепи
миш, а поред њега, уплетен венац белог лука. У џепу му увек бар „чен“ да га штити од
злих сила.

Синоћ, на његову несрећу, гледао о томе и на телевизору. Била два госта, један
човек школован баш за такве области, а други, чувени Рус, екстрасенс. Обадвојица су
тврдила да у тако шта не треба веровати и да им се не придаје никакав значај. Но, убеди
ти ђеда Нину! Ма, какви! Не знају они ништа! Само ту залуђују народ и паре му
узимају! Ништа он њима не одобрава што одвраћају људе од тих својих вековних
веровања.

А уверења о томе дану, ко зна откада потичу. Вероватно још из паганских

времена, мада, данас то многи тумаче, од Христовог доба.

Библија, коју ђед Нино није ни читао јер је био неписмен, каже да је апостол
Јуда који је Христа издао, био тринаести на вечери и то као непозват гост. Они опет,
који се баве изучавањем нумерологије, веле да је дванаест знакова у хороскопу, да
година има дванаест месеци, у тарот картама је она тринаеста, знак смрти. Остали, да је
било дванаест богова на Олимпу, да је било дванаест племена Израела, да на сату има
дванаест бројки, да су 1307. године француски краљ Филип 4. и папа Климент 5. тога
дана затворили неке темпларе и поставили их на велика мучења, јер су се као јеретици
обогатили и радили супротно од црквених закона Рима. Све је то пажљиво слушао ђед
Нино, и на нешто што је од њих чуо, потврђивао главом, а на друго само одмахивао
руком.
Тога датума је кажу, Ева понудила Адаму забрањено рајско воће, била чувена
библијска поплава. Баш на тај датум, у петак, Христос је кажу разапет, Каин је убио
брата Авела. Тринаестог су измешани језици на Вавилонској кули јер се човеку
прохтело да се у висину што више приближи Богу. Ови људи новијих схватања,
сведоци су да у трци „Формуле 1“ нема возила са бројем 13, да се тога датума, по
амерчком времену, у 13 часова и 13 минута десила експлозија на „Аполу 13“ који је
требао да стигне на Месец.

„Ето видиш“, говорио би ђед Нино сам себи у браду, „сви који се дрзну на Бога
и на свет који је он створио, од њега буду и кажњени“.

Но, сујеверна веровања за лошу срећу у животу и ко зна какве малере, су једно, а
стручњаци кажу да се сви ти митови и ко зна какве теорије, могу у воду бацити, да нема
нити једног правила или доказа, да је петак, 13 – ти, несрећнији од других дана. Па,
колико има људи у свету да им стан или кућа носи број 13? Или да лежи у болничкој
соби број 13?

Али, убеди у то ђеда Нину и добићеш медаљу! Можда је човек и у праву!? На

многа питања још нема одговора. Ко ће знати путеве и мисли господње?

Војислав Ананић