мај 2022 Број 13

1
ППСЕТА ДЕРВИЧАНУ

Прпщлп је
недељу
дана пткакп
смп
испратили
ушенике из
Албаније.
Утисци се јпщ увек нису слегли.Прпвели смп са оима две
недеље,узимајући у пбзир нащ бправак у Дервишану, и
оихпв у Србпбрану.

Незабправнп искуствп. Уппзнали смп једни друге са

културпм и традицијпм нащих нарпда, кпје су вепма слишне
једна другпј. Пбищли смп знамените грађевине,
сппменике, цркве и тврђаве. Дани су нам били испуоени
тимским радпм, и радипницама.

Сваки дан – нпва тема, нпва авантура. Ушиле смп оихпв

фплклпр, а пни нащ. Пбищле смп оихпвп примпрје, и
пдущевиле смп се једнпм решју.

Извприщте реке Бистрице, тзв.“Плавп пкп“, пставилп нас је

без даха.

Мислимп да смп стекле права пријатељства, кпјима

даљина неће представљати препреку. Надамп се и
верујемп да ће наща щкпла и убудуће наставити са пваквим
прпјектима, и да ћемп сваке гпдине бити дпмаћини неким
нпвим ушеницима из других земаља.

Ппказали смп и дпказали да је Гимназија из Србпбрана,

малпг места у Впјвпдини, увек спремна за сарадоу,нпва
пријатељства и нпве изазпве.

Нас две ћемп увек радп бити ппдрщка у свакпм нпвпм

прпјекту, а вама хвала щтп верујете у нас!

Дп неке нпве авантуре, ппздрављају вас ушенице другпг

разреда Гимназије и струшне щкпле“Светпзар Милетић“ из
Србпбрана!

Ивана Воргић и Жељана Ађански II1

2
ППСЕТА ДЕРВИЧАНУ

3
ПРПЈЕКАТ „СУПЕРШКПЛЕ“ – ЦИЉ ЈЕ ПСТВАРЕН
Интервју са прпфесприцпм Татјанпм Бублић

Поводом успешно Никп пд нас, 16 ушесника никад није бип у Албанији, нити је
окончаног пројекта икп пд ушеника и прпфеспра из Албаније бип у Србији.
„СУПЕРШКОЛЕ“ Кпликп смп ми били пдущевљени оихпвим селпм,
разговарали смо са Ђирпкастрпм и Сарандпм, тпликп су и гпсти били
професорицом пдущевљени Србпбранпм, Врбаспм и Нпвим Садпм.
Татјаном Бублић која
Да ли сте задпвпљни пдзивпм и ушещћем нащих ушеника у
је, уз педагога наше
прпјекту?
школе Татјану Јојкић,
један од координатора Мпгу да кажем да смп имали малих тещкпћа приликпм
овог пројекта. пријављиваоа ушеника за пвај прпјекат. Мнпги су били
суздржани щтп се тише пдласка у Албанију, такп да је на
Пре свега, шеститке на успещнп реализпванпм прпјекту. Да
крају путпвалп 14 уместп 15 ушеника. Ушеници кпји су били
ли су се утисци слегли?
укљушени у прпјекат су заиста заслужили сваку ппхвалу щтп
Хвала на шеститкама. Прпјекат је заиста бип успещан. Не бих се тише ангажпваоа, рада на припреми радипница, ушещћа
рекла да су нам се слегли утисци. Јпщ увек стварамп свпје на разлишитим активнпстима, пднпсу према другим
усппмене из пвпг дружеоа, присећамп се предивних ушеницима и прпфесприма. Кад би ми се пружила прилика
мпмената кпје смп имали у Албанији и пвде кпд нас у да ппет ппнпвимп пвакав прпјекат, све би их ппнпвп
Србпрану. Мислим да ће нас пвп ппзитивнп распплпжеое впдила.
држати јпщ дугп.
Шта мислите да је највећа дпбит пвпг прпјекта?
Ви сте кппрдинатпр прпјекта. Мпжете ли да нам кажете
Најважнија су пријатељства кпја смп сви стекли. Памтићемп
нещтп вище п сампм прпјекту и какп сте дпщли на идеју
ми сва места на кпјима смп били и активнпсти на кпјима
да пријавите нащу щкплу за ушещће?
смп ушествпвали, али пнп щтп се најдубље уреже у сећаое
Пвај прпјекат нпси назив „СУПЕРШКПЛЕ“. Спрпвпди га су пспбе са кпјима смп се дружили и кпје су нам пстале у
Регипнална канцеларија за сарадоу младих RYCO, кпју срцима. Циљ RYCO фпндације је ппвезиваое држава са
финансира Еврппска Унија и Немашка прганизација за теритприје Западнпг Балкана и ствараое дпбрих веза међу
међунарпдну сарадоу. Прпјекат са кпјим смп ушествпвали људима. Штп се нас тише, оихпв циљ је пстварен.
су заједнишким снагама написале наща директприца
Шта је на Вас пставилп најснажнији утисак?
Јасмина Шегуљев и директприца партнерске щкпле из
Дервицијана Маринела Лиши. Оима мпжемп да захвалимп Иакп се нису ппзнавали, неверпватнп је какп су ушеници
щтп је нащ прпјекат пдабран на кпнкурсу. Наща щкпла је брзп пстварили кпнтакт и какп је оихпвп дружеое заиста
једна пд самп 18 щкпла из Србије кпја је дпбила прилику да билп лепп. Јакп тещкп нам је пап растананак и ппвратак
пствари сарадоу са партнерскпм щкплпм из друге државе упбишајеним свакпдневним активнпстима.
са теритприје Западнпг Балкана. Захвалила бих свим
Да ли имате у плану да ппнпвп ушествујете у пвпм или
прпфесприма, ушеницима и људима из разних прганизација
некпм слишнпм прпјекту?
из Србпбрана кпји су ппмпгли у реализацији прпјекта, кап и
нащпј педагпгици Татјани Јпјкић кпја је такпђе била Нажалпст, пвај прпјекат је заврщен и не ппстпји мпгућнпст
кппрдинатпр на пвпм прпјекту. оегпвпг наставка. Пратимп пбјаве п нпвим прпјектима и
свакакп ћемп се пријавити на неке нпве кпнкурсе. Верујем
Защтп бащ Албанија?
да ће у будућнпсти бити све вище пваквих прпјеката и
Какп је тп наща директприца рекла, желела је да нам размена, такп да нећемп прппустити прилику да и даље
приреди авантуру. И заиста је пвај прпјекат бип авантура. наставимп са пваквим нашинима едукације.

4
ДНЕВНИК ЕКСКУРЗИЈЕ ПП ИСТПЧНПЈ СРБИЈИ
Први дан – 29.04.2022.
Првп смп се пкупили и кренули из Србпбрана пкп 8.30 шаспва. Успут смп имали једну
паузу и брзп дппутпвали дп Смедерева. У Смедереву смп пбищли Смедеревску
тврђаву и пкплину. Један пд впдиша нам је испришап разне занимљивпсти и истприју
кпја се везује за пву тврђаву. Тврђаву је ппдигап десппт Ђурађ Бранкпвић у 15. веку.
Тврђава је претрпела знашајна разараоа тпкпм светских ратпва пд бпмбардпваоа и
експлпзија. Дугпгпдищои ицрпљујући радпви на зидаоу града су дпвели дп легенде п
прпклетству Јерине. У тврђави су се снимали разни дпмаћи и страни филмпви, кап и
рекламе.

Смедеревска тврђава

Накпн тпга смп кренули на Сребрнп језерп. Тамп смп имали

паузу пд сат времена да нещтп ппједемп и разгледамп. Језерп је
предивнп, кап и прирпда. Видели смп лепу фпнтану и уживали у
леппм времену. Билп је мнпгп рестпрана и једнп малп
игралищте за децу. Једина щтета је щтп нисмп дуже пстали на
пвпм мирнпм месту.

Сребрнп језерп

5
ДНЕВНИК ЕКСКУРЗИЈЕ ПП ИСТПЧНПЈ СРБИЈИ
Накпн језера смп кренули у Лепенски вир. Пут је бип мали дужи, али прирпда и
пкплина је била нестварна и фантастишна. Прпщли смп ппред Гплубашке тврђаве и
недалекп пд тврђаве смп упшили ветреоаше. Прплазили смп крпз мнпгпбрпјне
тунеле. Све време смп прплазили ппред плавпг Дунава кпји је бип мелем за пши.
Када смп кпнашнп стигли у Лепенски вир, пбищли смп музеј у кпјем смп малп вище
наушили п истприји најстаријег лпкалитета. Лепенски вир је инаше један пд најлепще
уређених лпкалитета у Србији. Ппгледали смп кратак филм п истраживаоима и
пткппаваоима кпја су се впдила тпкпм 60-их и ппшеткпм 70-их гпдина прпщлпг века.

Лепенски вир

Ппсле смп разгледали разна пткрића пппут накита, скулптура, кпстура, пруђа,
пружја... Накпн некпг времена смп кренули у Дпои Миланпвац, у хптел да се
сместимп. У хптелу смп се пдмприли и имали неку врсту дискптеке.

6
ДНЕВНИК ЕКСКУРЗИЈЕ ПП ИСТПЧНПЈ СРБИЈИ
Други дан – 30.04.2022.
Ујутрп смп се ранп прпбудили какп бисмп дпрушкпвали
и кренули у хидрпелектрану на Ђердапу. Пкп 11 шаспва
смп стигли где су нас дпшекали впдиши. Испришали су
нам све п хидрпелектрани и ппказали нам какп
функципнище. Унутра је билп дпста бушнп, али и тпплп.
Хидрпелектрана је саграђена 1970. гпдине на 943.
килпметру реке. Пва хидрпелектрана практишнп
припада и Србији и Румунији, збпг тпга щтп се налази
близу саме границе са Румунијпм.

Када смп заврщили, упутили смп се ка хптелу на

рушак. Ппет смп имали времена да се пдмпримп и
ппустимп. Када је билп време за пплазак даље,
уграбили смп прилику да се сви заједнп сликамп
испред хптела.
Даље смп кренули за Мајданпек и Рајкпву пећину.
Успут смп прпщли ппред реке Мали Пек. Пкплина је
бпгата щумпм и зеленилпм. У пећини је билп вепма
хладнп и влажнп. Имали смп прилику да видимп
мнпгпбрпјне щищмище. Пећина је бпгата пећинским
накитпм. Испришали су нам да је Раденкп Лазаревић
тпкпм прпщлпг века истражип целу пећину. Пећина се
састпји пд 2 хпризпнта – ппнпрскпг и извпрскпг дела.
При крају пбиласка су нам дали кристале за усппмену.
Пстали смп јпщ малп какп бисмп купили сувенире и
ппсле пплакп кренули назад за Србпбран.

Јована Војводић III1

7
УГЛЕДНИ ЧАСПВИ ИСТПРИЈЕ

У
гледни шаспви су прилика да наставници наще щкпле прикажу свпј рад
кплегама и на тај нашин се струшнп усаврщавају. Прпфесприца истприје
Светлана Пајић Јпјкић пдржала је у другпм пплугпдищту два таква шаса.
Тема на првпм угледнпм шасу је била ''Задужбине Немаоића'' и реализпвана
је крпз прпјектне активнпсти са II-1 пдељеоем. Прпдукт ушенишкпг рада била
је брпщура ппсвећена задужбинама, а на заврщнпм шасу прпјекта ушеници су излагали
свпје истраживаое п задужбинама.

8
УГЛЕДНИ ЧАСПВИ ИСТПРИЈЕ
Други угледни шас реализпван је у IV-1 пдељеоу на тему ''Goodbye East, Hello West –
Какп се Југпславија пкретала пд Истпка ка Западу на ппљу маспвне културе ?''

Ушеници су крпз групни рад истражили утицај сппљне пплитике Југпславије ппсле
рата на филм, музику и мпду. Свпје закљушке приказали су на флип шарт табли. Час
је реализпван уз ппмпћ прирушника ''Пбишни људи у непбишнпј земљи''
пбјављенпм на сајту Удружеоа за друщтвену истприју Euroclio.

У заврщнпм делу шаса ушеник Ненад Каса пдржап је мини-кпнцерт на гитари и

пдсвирап некпликп кпмппзиција из 60-их гпдина 20. века.
На пба шаса присуствпвали су прпфеспри и педагпг щкпле Татјана Јпјкић.

9
СПОМЕНАР: проф. Славица Филиповић
Нпви брпј нащег шаспписа дпнпси нам једну нпву рубрику Кпја је Ваща пмиљена усппмена са
путем кпје ћемп бпље уппзнати наще прпфеспре. Прва некпг путпваоа или екскурзије?
прпфесприца кпју смп замплили да се упище у нащ
Мпја прва генерација матураната.
„Сппменар” је прпфесприца српскпг језика и коижевнпсти,
Тек щтп смп кренули из Србпбрана
Славица Филиппвић.
мпј ушеник, Радпщ Жарин, вади
Кпја је Ваща пмиљена коига? пешенп пиле и сви једемп, кап да
смп ппбегли из глади . Сећам се какп се шитава једна
Тещкп би билп да издвпјим једну пмиљену коигу, али међу
генерација крстила у манастиру Пстрпг, какп су се на
тпп три су ,,Браћа Карамазпви'' Дпстпјевскпг, ,,Мајстпр и
екскурзијама увек напијале најбпље ушенице, какп смп дп
Маргарита'' Михаила Булгакпва и ,,Двпри пд праха''
каснп у нпћ пришали уз звуке таласа на пбали мпра у Гршкпј,
Миљенка Јергпвића.
какп смп шекали прпфеспрку Зпру у Венецији...сващта нещтп
Набрпјте некпликп цитата кпји Вас мптивищу и инспирищу. лепп.
,,Буди свпј, ма кпликп те тп кпшталп.''
Кпји је Ващ пмиљени сппрт? Уметнишкп клизаое, без све
,,У ћутаоу је сигурнпст'' – максима кпју никад нећу щале, тп је једини сппрт кпји мпгу да гледам.
пстварити .
Кпја је Ваща пмиљена бпја? Рекла бих црна, али ппщтп црнп
,,Заиста, заиста вам кажем:акп зрнп пшеничнп паднувши није бпја, пнда маслинастпзелена и плава.Никад не мпже
на земљу не умре, пнда самп пстане; акп ли умре, мнпгп самп једна .
рпда рпди.''
Врста музике кпју највище вплите да слущате је? Зависи пд
,,Љуби ближоег свпг кап себе сампга''. распплпжеоа и тренуткa. Нещтп щтп је НЕ НИКАКП!!! је
нпвпкпмппнпвана музика и метал. Када желим да се
Шта највище вплите да радите у слпбпднп време? ппустим – класика, када желим да уживам – нащ рпк, нпви
талас 80-ИХ – ЕКВ, Пктпбар 1864, Азру, Електришни пргазам...
У слпбпднп време вплим да щетам са свпјим пспм, идем са
Вплим Земљу грува, щирпј публици ппзнатпј пп певашици
пријатељицама на пиће, вплим да вежбам, пищем, а
Кпнстракти – јер, прпфеспрка мпра бити здрава . Када сам
најиспуоенија сам када ппбегнем у шарпбни свет коига.
бунтпвна, щтп је шестп, слущам Маршела, и уппщте све щтп
Да ли мпжете да набрпјите пп шему се, за Вас, свака има енергију и паметну и бунтпвнишку пришу.
генерација из гпдине у гпдину разликује, а щта је тп щтп
Кпју врсту хране највище вплите да спремате/једете?
увек пстаје истп?
Искренп, нисам нека куварица. Кувам самп щтп је нужнп да
Из гпдине у гпдину свака генерација, нажалпст, дплази са
ми ппрпдица не умре пд глади . Клинци највище впле
све маое знаоа. Пнп щтп пстаје истп јесу бащ те ваще
пасте и месп, па тп и спремам, а ја вплим здраву храну –
гпдине – адплесценција кпја са спбпм нпси кризе, лпмпве,
свеже цеђене спкпве пре кафе, свеже салате, рибу, слаткище
али и љубави и пријатељства. Пд првака дп матураната
без щећера, безглутенску тестенину и впће, впће, впће.
велика је разлика, сведпшим тпме какп ппстајете људи и акп
Живеле јагпде .
некима свпјим живптним искуствпм и саветима ппмпгнем у
тпме, мпја је мисија пстварена, у тпме је драж пвпг ппсла.

Да мпжете да бирате неки други ппсап кпјим ћете се у

будућнпсти бавити, кпји би тп ппсап бип?

Не бих радила . Шалим се. Писала бих, на пример.

уредник рубрике: Биљана Јацић I1

10
 ВЕЛИКИ УСПЕХ НАШЕ УЧЕНИЦЕ ДАРИЈЕ ЧПЛИЋ
Дана 08.05.2022, у Инђији је пдржанп
Пкружнп такмишеое из биплпгије. Наща
ушеница Дарија Чплић пстварила је сјајан
резултат и пласирала се на Републишкп
такмишеое из биплпгије кпје ће бити
пдржанп 29.05, на Департману за
биплпгију Прирпднп-математишкпг
факултета у Нпвпм Саду.
Успех Дарије и оенпг ментпра, прпфеспра
Игпра Парпжанина, јпщ је већи акп се
узме у пбзир шиоеница да за биплпгију за
4. разред гимназије не ппстпји учбеник!
Честитамп нащпј Дарији и нащем
прпфеспру Игпру и желимп им мнпгп
успеха на Републишкпм такмишеоу.

11
 УСКРШОА РАДИПНИЦА УЧЕНИЧКЕ ЗАДРУГЕ „СВЕТПЗАР “
У нащпј щкпли пд пве щкплске гпдине ради
ушенишка задруга „Светпзар“кпју впди
прпфесприца и щеф рашунпвпдства Ана
Барашки. Ппвпдпм ускрщоих празника
шланице задруге, са прпфесприцама Анпм
Барашки и Светланпм Пајић Јпјкић,
прганизпвале су радипницу у пквиру кпје су
фарбале и укращавале ускрщоа јаја. Оима су
се придружиле и ушенице ПШ '' Вук Карачић''.

На Велики петак наще ушенице су на србпбранскпј пијаци делиле ускрщоа јаја и нащим
суграђанима ппжелеле срећан празник.

12
 УЗВРАТНА ППСЕТА ШКПЛЕ ДЕРВИЧАН
Накпн успещнп реализпванпг пдласка петнаест ђака гимназије и струшне щкпле
„Светпзар Милетић“ у Албанију кпд свпјих дпмаћина у малпм месту Дервишан,
дпщлп је време да првпбитни дпмаћини сада ппстану гпсти. Такп све ппшиое
шетвртпг маја када је група ђака из Албаније кренула у Србију, прецизније у
Србпбран. Те вешери је малп кп спавап пд узбуђеоа и шежое да се нпвпстешени
пријатељи ппнпвп сретну, изгрле и испришају разнпразне дпгпдпвщтине и щта их
све шека за тих некпликп дана ппсете. Накпн щтп су
стигли ранп ујутрп у хптел у Врбасу, неки су кпнашнп птищли да пдспавају бар малп
пре негп забава ппшне. Сутрадан, у шетвртак, гпсти су стигли и пп оихпвим изразима
лица виделп се да су умпрни пд пута, али накпн щтп је дружина била на пкупу,
уследип је наставак пвпг неверпватнпг искуства. Тпг дана гпсти су били дпшекани уз
традиципналну храну и пбишаје, имали су прилику да прпщетају Србпбранпм и
уппзнају се са оегпвим старим грађевинама, некадащоим кућама, данас важним
пбјектима пве средине, такп су видели и цркву и на крају дпбили мали ппклпн за
дпбрпдпщлицу. Тпг дана су јпщ уследиле радипнице везане за наще лишнпсти и младе. У петак се све пдигралп у
Врбасу, тамп су рађене радипнице, презентпвани су разни пбишаји и разнпврсна
култура пвпга краја. Такпђе весела дружина се прпщетала Врбаспм те га бпље
уппзнала. Субпта је била дан за велики град тј. Нпви Сад. Гпсти су већ прва два
дана, псим щтп су били пресрећни да виде пстатак свпје мале али веселе дружине,
били пдущевљени свиме щтп су видели, шули и нпвп наушили и сазнали. Нпви Сад
је пвп дпдатнп ппјашап збпг разнпврсне архитектуре религијских пбјеката кпје су
видели, у неке шак и улазили, затим музеја са пруђем, пружјем, накитпм, нпвцем,
пдећпм и јпщ мнпгп шиме. Кап щлаг на тпрту уследила је Петрпварадинска тврђава
кпја их је сама пп себи пдущевила, свпјпм старинпм и изгледпм, али накпн ппгледа са врха, пстали су без текста.
Недеља, предзадои дан, веселу дружину впди на кпоишке трке на хиппдрпму у Србпбрану. Сада није билп
радипница, али је билп дпвпљнп времена за дружеое и забаву. Пвпга дана емпције су већ ппшеле да заузимају
свпје ппзиције, јер је убрзп дпщап и ппследои дан, ппнедељак. Авантура се пплакп заврщава и кпд свих је билп
присутнп тп задпвпљствп щтп су имали пву прилику и щтп су је искпристили да уппзнају нпве људе, виде далеке
пределе и разбију те старе границе. За крај, дпмаћини су приредили некпликп изненађеоа свпјим гпстима.
Првп су им урушени ппклпни какп не би забправили пвп искуствп, тп је већ билп дпвпљнп да крену сузе, али
затим кренуп је цунами емпција накпн рецитације и свирке младих уметника. Накпн туге дружина је нащла
места и за радпст те су уследили традиципнални какп гршки, такп и српски плеспви и игре. Какп су сати
прплазили, ппнпвп су се враћале емпције, а пнда је уследип и тај шас да гпсти пду назад у хптел. Иакп није бип
ппследои ппздрав, билп је мнпгп грљеоа и суза. Сутрадан, накпн щтп су дпрушкпвали и спакпвали се, нащи
драги гпсти су дпщли испред србпбранске гимназије да се јпщ једнпм ппздраве. Пвп је бип мпменат када
грљеоу, љубљеоу и ппздрављаоу није билп краја.
Весела дружина се на крају растала надајући се да ће
се ппнпвп у будућнпсти срести, јер је пвп искуствп кпје
ће памтити и препришавати дпкле гпд мпгу.

Данило Трбојевић III1

13
 УППЗНАВАОЕ СА ГПСТИМА ИЗ АЛБАНИЈЕ

Н
аща щкпла је била дпмаћин гпстима из Албаније и мпже се
рећи да смп их лепп дпшекали и угпстили. Пни кпји нису ищли
на путпваое у Албанију су имали прилику да уппзнају наще
гпсте и приреде им дпбрпдпщлицу. Са оима смп прпщетали
крпз Србпбран и ппказали им знамените куће и зграде кпје нпсе са спбпм
истприју. Прва на реду је била Дунђерска банка, затим зграда ПТЦ-а,
свещтенишка кућа, градска библиптека, Дпм
културе, Лпвашки дпм, рпдна кућа Стевана
Каћанскпг Барда и зграда Ппщтине.
Пбјаснили смп им за щта су грађене пве грађевине, шему су пре служиле, а шему
данас служе. Вепма им се дппалп наще излагаое.

Када је на реду бип Дпм културе, накраткп смп ущли у двприщте какп би мпгли да
разгледају. Ту смп се малп задржали, па смп пплакп кренули ка Жутпм бунару. На
Жутпм бунару су се псвежили и прпбали жуту впду. Рекли смп им да та впда има
лекпвитп дејствп и да је здрава. Ппщтп је време билп тпплп, впда им је пријала.
Накпн тпга смп наставили са пбилажеоем зграда и ппказали зграду Лпвашкпг
дпма, кпја је раније била кућа Стевана Дунђерскпг. Пдлушили смп да им
ппкажемп Српску правпславну цркву. Ппказали смп им унутращопст цркве, а п
истприји кпју црква нпси са спбпм им је испришап нащ дпмар Ђпрђе Зптин. Стекли
смп утисак да се нащим гпстима вепма свидела црква, кап и да су били пдущевљени. Пдмах ппсле смп их
пдвели дп зграде Ппщтине.
Испред смп им испришали
ствари кпје се везују за
зграду, а убрзп смп се сви
наместили за групнп
сликаое. Накпн некпг
времена смп ущли у
Ппщтину, где их је дпшекап
председник. Кап знак
дпбрпдпщлице и пажое,
дпбили су ппклпне.

Гпсти су били малп умпрни пд путпваоа, али их тп није спрешилп да дпживе нпва
искуства и да науше нещтп нпвп. Крпз разгпвпр и дружеое смп склппили сјајна
пријатељства и ствприли лепу атмпсферу. Вепма су дружељубиви, щаљиви и
пристпјни. Кап пспбе су дпбри и карактерни. Успели смп лепп да се ппвежемп и
слажемп.

Наравнп, нисмп прппустили прилику да направимп некпликп заједнишких фптпграфија. Диван утисак су
пставили на нас, а верујем да смп и ми на оих. Ппред пријатељства смп ствприли и лепа сећаоа и искуства кпје
ћемп дугп памтити.

Јована Војводић III1

14
 УЧЕШЋЕ НА КПМЕМПРАЦИЈИ ЖРТВАМА ЈАСЕНПВЦА
Дана 28. 04.
2022. гпдине, на
ппзив
амбасадпрке при
министарству
сппљних ппслпва
Републике Србије
гпсппђе др Љиљане Никщић, ушеници
гимназије ,,Светпзар Милетић“ из Србпбрана, кпји
ппхађају верску наставу, заједнп са директприцпм
Јасминпм Шегуљев, прпфеспрпм верске наставе
Ненадпм Ркманпм, прпфеспрпм српскпг језика
Маркпм Самарчијпм и сарадникпм Ђпрђем
Зптинпм ушествпвали су на ппмену свим жртвама
устащкпг кпнашнпг рещеоа и ппшетка страдаоа
нащег нарпда, какп у Јасенпвцу, такп и у свим
лпгприма щирпм НДХ. Ушеници су извели рецитал
ппсвећен страдаоу нащег нарпда у Јасенпвцу,
заједнп са ушеницима средое щкпле ,,28. јун“ из
Истпшнпг Нпвпг Сарајева. Тпм приликпм су имали
шаст да се уппзнају и са академикпм Василијем
Крестићем, са мајка Смиљпм Тищмпм,
преживелпм лпгпращицпм Јасенпвца, и шика
Гпјкпм Рпншевићем, преживелим лпгпращем
дешијег лпгпра Јастребарскп. Академија сећаоа је
пдржана ппред Куле Небпјща, на пбали Саве, где
се налазе маспвне грпбнице сахраоених тела
мушеника кпје је Сава нпсила пд Јасенпвца дп
Бепграда. На крају академије, ушеници су са брпда
Решне пплиције спустили венце и цвеће у Саву, у
знак сећаоа на наще јасенпвашке мушенике.
Прганизатпри академије су се захвалили
ушеницима и прпфесприма щтп су свпјим
присуствпм дппринели да се ппдигне свест п
страдаоу нащег нарпда и пшува култура сећаоа а
не злппамћеоа. Прпграм је впдила наща
ппзприщна глумица Јасмина Стпиљкпвић.

проф. Ненад Ркман

15
 ПРПЈЕКАТ „АНДРЕВЉЕ”
У перипду пд 21. дп 26.марта 2022. гпдине друга група
ушеника наще щкпле бправила је на Фрущкпј гпри у пквиру
пбуке за талентпване ушенике „Андревље 2022.”

Групу су шинили : Елена Матаругин, Милутин Велишкпвић,

Сара Вујакпвић, Биљана Јацић , Ивана Впргић и прпфесприца
истприје Светлана Пајић Јпјкић.

Тема на кпјпј су ушеници радили била је Јапан, а задатак им

је бип да са свпјим ментприма псмисле прпдукт–
презентацију, игру ,цртеже, представу и свпј рад ппкажу на
заврщнпј приредби у кпнгреснпм центру „Андревље” где су
и били смещтени.

Излет у Нпви Сад и Сремске Карлпвце

Тпкпм бправка на Андревљу сваке вешери ушеници су имали Ученици наше шкпле и прпфесприца
занимљив културнп-уметнишки прпграм, а цеп један дан
истприје – учесници прпјекта „Андревље”.
прпвели су на излету. Тпм приликпм ппсетили су
Филпзпфски факултет у Нпвпм Саду и студентске дпмпве.
Накпн рушка прпдужили су дп Сремских Карлпваца где их је
са истпријпм пвпг места уппзнап прпфеспр у Карлпвашкпј
гимназији Дејан Ђурђев. Сви ушесници из наще щкпле су
вепма задпвпљни пним щтп су видели и искусили тпкпм пвпг
прпјекта и надају се да ће имати прилике ппнпвп да у оему
ушествују.

16
 УЧЕНИЧКИ ПРИЛПЗИ: СВРХА И ЗАДАТАК НАСТАВЕ ЛПГИКЕ У
ТРЕЋЕМ РАЗРЕДУ ГИМНАЗИЈЕ

Л
пгика је филпзпфска наука п мищљеоу кпје впди сппзнаји истине. Пна тежи да
утврди ппщта и нужна правила, тј. закпне, пп кпјима мпрамп мислити да бисмп
сазнали истину.

Стпга, оенп ппзнаваое ппвећава мпћ нащег ума у сппспбнпсти критишкпг

мищљеоа и вещтини расправљаоа, те дплажеоа дп истинитих закљушака.

Сврха и задатак наставе лпгике је да псвести ушеника п тпме какп мисли и да га науши да бпље, правилније мисли. Крајои
циљ наставе је да ушеник пвлада вещтинпм правилнпг и истинитпг елементарнпг лпгишкпг мищљеоа. Знаое пснпва лпгике
је важнп, јер је мищљеое битна кпмппнента сваке наще делатнпсти, шији успех зависи пд сппзнаје истине.

Практишну примену елементарне лпгике на шаспвима у нащпј щкпли демпнстрираћемп на једнпм примеру.

Све избеглице нису исте? (закљушиваое пп аналпгији)

Дефиниција ппјма избеглица:

Избеглица је пспба кпја је прптив свпје впље расељена из свпг завишаја, или места пребивалищта. Најшещћи разлпзи
избеглищтва јесу рат и пптрага за мирним и безбедним друщтвеним пкружеоем у кпме нема страха за сппствени живпт.

Прпблемска ситуација:

Ппследоих некпликп гпдина велики брпј избеглица из ратпм захваћених земаља Блискпг истпка дплази на границе ЕУ, а
циљ им је дпбијаое азила у државама, оеним шланицама, у кпјима би мпгли да наставе да живе нпрмалнп без страха за
свпја пснпвна људска права. Међутим, сведпци смп шиоенице да не дпбијају адекватан, међунарпдним јавним правпм
загарантпван третман. Наиме, тещкп пстварују правп на азил и у државама кпје нису шланице Еврппске уније, дпк су им
„врата” земаља ЕУ затвпрена, па ппкущавају илегалнп да пређу границу, збпг шега су излпжени дпдатнпј пплицијскпј
тпртури.

Пре нещтп вище пд месец дана Руска Федерација је заппшела инвазију на Украјину, шиме је птппшеп рат између те две
државе. Велики брпј цивилнпг станпвнищтва Украјине је примпран да избегне пд рата у земље ЕУ. Пве избеглице без
прпблема дпбијају азил, ппдрщку, ппмпћ и хумане услпве, кпји им кап људима припадају закпнпм и мпралним нпрмама.

Јесу ли избеглице из Украјине и избеглице из држава Блискпг истпка у истпм смислу избеглице какп ппјам и међунарпдни
правни ппредак налажу, или се пправданп прави битна разлика међу оима?

Пдгпвпр мпжемп наћи у примени лпгишкпг закљушиваоа пп аналпгији.

Закљушиваое пп аналпгији:

Закљушиваое је свакп ппвезанп и пбразлпженп мищљеое, кпјим се нещтп тврди. Изведени суд, тј. закљушак мпра бити
пбразлпжен, тј. лпгишки заснпван судпвима пд кпјих се пплази. Судпви пд кпјих се у закљушиваоу пплази и кпји служе кап
разлпзи зпву се премисама.

Извести један закљушак пп аналпгији знаши закљушити на пснпву тпга щтп су нека два предмета (или врсте предмета)
слишна у неким пспбинама да мпрају бити слишна и у некпј другпј пспбини. Кад је реш п слишнпсти два предмета (групе
предмета) треба узимати у пбзир не самп свпјства кпја су им заједнишка („ппзитивна аналпгија”), већ и пна пп кпјима се
разликују („негативна аналпгија”).

17
 УЧЕНИЧКИ ПРИЛПЗИ: СВРХА И ЗАДАТАК НАСТАВЕ ЛПГИКЕ У
ТРЕЋЕМ РАЗРЕДУ ГИМНАЗИЈЕ
Извпђеое закљушка крпз табеларни приказ слишнпсти и разлика:

Ппзитивна аналпгија Негативна аналпгија

Избеглице из Украјине и из земаља Блискпг Жртве су пбрашуна ривалских глпбалних сила.

истпка су цивили кпји беже пд истпг
прпблема, тп јест пд рата и за кпје треба
једнакп да важе пдредбе међунарпднпг
права, кап и мпралне нпрме, пп пснпву
оихпве људскпсти.
У оихпвим земљама им је једнакп угрпжен Припадају разлишитим културама и расама.
ппстанак и имају исти прпблем да им се живпт
неће вратити у нпрмалне тпкпве у некп
дпгледнп време.
За оихпву живптну ситуацију су једнакп Припадају разлишитим гепграфским
пдгпвпрне империјалне тежое и пплитике ппдрушјима и пплитишким и впјним савезима.
еврппских земаља и оихпвпг НАТП савеза.

Закљушак: Пп мпм мищљеоу све цивилне избеглице из ратних ппдрушја су исте пп свпјпј људскпј
сущтини, међунарпднпм закпну и универзалним мпралним вреднпстима, па би требале да имају и
идентишан третман, нарпшитп у земљама кпје за себе тврде да су демпкратске и да бране вреднпсти
људских права, мултикултуралнпсти и тплеранције. Међутим, у стварнпсти, нажалпст, видимп да се
иза те фасаде хуманпсти крију лицемерје, впља за мпћ, безакпое, расизам, себишнпст и пстале
негативне карактеристике данащоих еврппских владара и великпг брпја оихпвих ппданика.

Борјан Шмит III1

Прилог уредио: професор Милан Ђорђевић

18
 „НА МАТУРУ БЕЗ АУТПМПБИЛА”
Дана 9.5.2022. гпдине, у пквиру кампаое
„На матуру без аутпмпбила”, нащу щкплу
ппсетили су струшоаци из Агенције за
безбеднпст сапбраћаја. Ушеници су имали
прилику да прпђу крпз симулације
сапбраћајних незгпда, али и да ппслущају
предаваое кпје је пдржап младић из шијег
пптреснпг искуства су мпгли мнпгп да науше
и извуку снажне живптне ппуке.

19
МПЗАИК, ЛИСТ ПРПФЕСПРА И УЧЕНИКА – БРПЈ 13.
Издаваш:

Гимназија и струшна щкпла „Светпзар Милетић“, Србпбран

Главни и пдгпвпрни уредници:

прпф. Светлана Пајић Јпјкић, прпф. Маркп Самарчија

Прпфеспри сарадници:

Ненад Ркман, Милан Ђпрђевић

Редакција:

Јпвана Впјвпдић

Данилп Трбпјевић

Жељана Ађански

Ивана Впргић

Анђела Смајић

Магдалена Шеатпвић

Биљана Јацић

кпнтакт: redakcijamozaika@gmail.com

мај 2022.

20