Реля Рашович

2 ч  · 
Vladika Grigorije i Joga
(Dole u prilogu imate video snimak sa instagrama gde Vladika Grigorije komentariše jogu).
Pošto je sam Vladika otvoreno rekao da o Jogi ne zna ništa, u svojoj "skromnosti" ću ja da
kažem nešto što je on kao arhipastir crkve prvi trebao ne samo da zna nego javno i da objasni
svojem stadu (naglasio bih da i dalje imamo Vladike koje daleko ozbiljnije prilaze ovoj
tematici tako da je nastup Vl. Grigorija lične vrste i ne predstavlja zvanični stav crkve).
Za razliku od našeg ultra-liberalnog, i sve tolerantnog Vladike Grigorija, koji je svojim
vernicima rekao da takva vrsta duhovnosti može da bude i korisna ne samo za fizičko telo
nego da i razvija osobinu strpljenja, Sv. Sofronije Saharov je došao do sasvim drugačijih
uvida. On je proveo 8 godina u hindiuzmu koji upravo ima jogičke asketske prakse, jer je taj
veliki svetitelj i učenik Sv. Siluana pre svog ponovnog obraćenja u pravoslavlje smatrao da je
apsolut bezličan, i da se u njega treba utopiti tako što čovek obezličava samoga sebe po
principu Atman je Brahman (Atman kao pravo sopsto predstavlja samoga Brahmu ili tvorca).
Kasnije se Sv. Sofronije Saharov najdublje kajao za tako promašene asketske prakse koje je
upražnjavao punih 8 godina, i shvatio je Božijom milošću da je apsolut ličnost koja se nalazi u
ličnosti Oca, Sina i Sv. Duha i da nije nekva vrsta bezličnog univerzuma u koga se treba
rastopiti. Hindiuzam nije religija ljubavi jer je ljubav lično iskustvo koje se otkriva u odnosu
izmedju ti i ja. Ako tog "ja" nema onda nema ni ljubavi, može da postoji samo pokušaj
eutanazije gde mistik razlaže svoje individualno sopstvo u neki prazan bezličan apsolut, a da
li je to stanje u svojoj krajnjoj instanci ultimativno "blaženstvo", ili je možda čak i dno
samoga pakla, o tome treba ozbiljno diskutovati, jer je to pitanje Božijeg promisla o našem
spasenju i na koji način ni možemo da se spašavamo u večnosti, da li kao ljudi i kao unikatne
ličnosti koje je sazdao Gospod, ili kao neka vrsta rastočene svesti koja se sjedinila sa
ništavilom.
Jogičke prakse su suštinski bazirane na principima okulta, gde meditant razvija svoje darove
čudotvorstva kroz sebe a ne kroz Boga, i time pokazuje onu najgoru djavolju gordost koju je
prvi demonstrirao Lucifer tako što je iskidao Boga iz sebe, i on je prvi okultista i arhiezoterik
koji je svoje darove čudotvorstva realizovao kroz samoga sebe odvojivši se od tvorca sa kojim
je pre toga imao sinergetsko dejstvo. Ta vrsta čina je najgora samovolja jer je na duhovnom
nivou, i predstavlja ultimativnu gordost i to je užasan smrad pred licem Božijim.
Time meditant zapravo sam postaje kormilar svog procesa kontra-oboženja i lažnog spasenja
gde mu Hristos i ne treba. Naravno da postoje različite vrste joge kao recimo Bhakti Joga u
kojoj se posvećenik predaje nekom "božanstvu" pa neko može reći eto to je njima "Hristos",
ali je joga u svojoj suštini pre svega okultna i paganska duhovnost. Hrišćanstvo nas uči da je
jedino autentično otrkivanje Boga bilo kroz monoteizam Judaizma a kasnije kroz Novi Zavet i
kroz ovaploćenje Isusa Hrista, i da sve ostale ništaističke, politesitičke ili monoteističke
religije u sebi nemaju otkrovenje Logosa već su duhovnosti od palih duhova podnebesja, koji
su čovečanstvu ponudili falsifikat.
To je nešto što bi Vladika Girgorije kao arhipastir naše crkve prvi trebao da zna, i to nema
nikakve veze sa nekom našom neučtivošću da tako nešto ispoveda, već sa svim onim što
hrišćanstvo samo govori od svog početka i svih vaseljenskih sabora, pa do danas, jasno
objašnjavajući jeresi i promašaje u koje možemo da upadnemo. Umesto toga Vladika
Girgorije bira da zabija na ovakve načine svojoj Crkvi žestoke duhovne autogolove, želeći da
predstavi sebe kao čoveka širih shvatanja, koji se još uzgred slika i sa likovima poput
Sadhugura. On bi možda rado pristao u budućnosti i na bilo kakvu vrstu ekumenskog
jedinstva naše crkve čak i sa religijama koje nisu uopšte hrišćanske, jer do načela svoje
duhovnosti ne drži dovoljno da bi ih od jeretičkih puteva i bespuća branio, već je prema njima
tolerantan i hvali ih i govori da su povoljne za čoveka.
Sve ono sa čime sam se sam susreo u ličnim duhovnim putovanjima, a praktikovao sam ne
samo budističke meditacije nego i elemente joge, mogu odgovorno da tvridm i to pred samim
Bogom, da te duhovnosti nisu od Boga, i da su suprotne čovekovom oboženju, da idu kontra
Božijem promislu kojeg On ima za naše spasenje, i da ti putevi mogu samo duhovno da štete
ljudima koji ih praktikuju. Nagledao sam se mnogo ljudi koji su takvim meditacijama
upropastili sebi živote, završavali na antipsihoticima, i oboljevali na takve načine da često
nisu uspeli da se izvuku iz nesreća koje su sebi naneli i ostajali su kao olupine od ljudi. Ako
Vladika Grigorije sam kaže da ne zna ništa o Jogi onda bi kao neko ko ima čin Arhijereja
prvo trebao nešto o tim putevima da nauči pa da ih onda komentariše, a ne da polazi od tačke
nekog "naivnog" i dobronamernog Vladike koji bi eto da o svima govori dobro, jer to tako
deluje hrišćanski. Bilo je primera da su svetitelji crkve udarali i šamare jereticima zbog
njihovih krivih učenja, tako da ta želja da se dopadnemo drugima ne mora uopšte da ima neku
vrstu hrišćanskog etosa u sebi. Zadatak Vladike je pre svega da kao pastir postavi jasne
ograde svome stadu, da to stado ne predje tamo gde ga vukovi mogu rastrgnuti, a na žalost
Vladika Grigorije ovaj put nije bio dorastao takvom zadatku.
P.S. Ovde delim video snimak izlaganja Vladike Grigorija
https://www.instagram.com/reel/CneOMjRo4sV/...

30Ви, Тајана Потерјахин, Vladan Jevtic и још 27