Seren Kjerkegor

Opšti podaci

 Danski filozof, teolog i knjizevnik

Moderni filozofi ga nazivaju jos i „ocem egzistencijalizma“
 Rodjen je u Kopenhagenu (glavni grad Danske)
 Vodi poreklo iz jedne veoma bogate porodice u kojoj su deca bila vaspitavana u duhu
verskog fanatizma (otac ich je tako vaspitavao)
 Zbog svojih pocinjenih greha u mladosti (stupanje u seksualne odnose pre sklapanja braka i
uzaludno izgovaranje/koriscenje Bozijeg imena), njegov otac je, plaseci se da ce ga Bog
kazniti, odgajao svoju decu na strog religijski nacin
 Njegov otac je imao dva braka, upravo je sam Seren kao najmladje dete bio plod istog (Seren
je izgubio 4 brace i sestara pre nego sto su i oni sami navrsili svojih 30 godina)
 1830. godine Seren upisuje teoloske studije, ali ih ne zavrsava u roku, seli se iz kuce i okrece
se ka losem nacinu zivota (raskalasnom nacinu zivota)
 Otac mu umire 1838, i on tada (nakon oceve smrti) konacno zavrsava svoje studije, veri se sa
jednom mladom devojkom, ali ubrzo raskida veridbu (Stadijumi na životnom putu – „Kriv?
Nekriv? Istorija patnje. Psihološki eksperiment“)
 Boravio je u Berlinu – tamo je slusao Selingova predavanja
 Najplodniji period njegovog stvanja je od 1843. do 1846. godine
 Antihegelovski naslov Ili-ili – u ovoj knjizi Seren raspravlja o tri moguca nacina zivota:
1. Estetski nacin zivota – ovaj nacin zivota je oslobodjen nekih konkretnih odgovornosti
2. Eticki nacin zivota – u ovom slucaju covek se podredjuje zahtevima svakodnevnog
drustvenog zivota
3. Religijski nacin zivota – ovaj nacin zivota i sam Seren smatra najvrednijim
 Svi ti nacini zivota se javljaju zasebno, odnosno da svaka ljudska jedinka moze da
izabere iskljucivo jednu (i nijednu vise) od ove tri opcije/alternative 1 - dakle, on smatra
da ne moze da se sklopi nikakav kompromis izmedju ovih alternativa
 Filozofske mrvice – filozofski gledano, ovo je njegova najznacajnija knjiga, u njoj govori o
strepnji, iliti anksioznosti, koju cesto povezuje sa prvobitnim grehom
 Umro je u svojoj 42. godini zivota
1
Iako se ja licno ne slazem sa ovim, jer je sasvim ocigledno da danas svaki covek moze da zivi i u skladu s
verskim i etickim pravilima ponasanja, a i istovremeno moze i da se posveti sebi (svojim zeljama,
potrebama, nagonima), no naravno, sve dok isti istraje u cilju da ne dozvoli da ista od ovoga u potpunosti
prevlada nad njegovim zivotom.
 Njegov znacaj, iliti sam znacaj njegovog stvaralastva je prepoznat tek u 20. veku

Sustina njegove filozofije (stvaralastva)

- Estetski zivot
 U ovom stadijumu, iliti bolje receno, tipu zivota, covek bira ono sto je spoljasnje i culno,
covek tada kako Seren kaze „zivi bez nekog konkretnog cilja, ne gleda (ne misli na istu)
mnogo na buducnost, oslanja se znaci iskljucivo na sadasnjost, tj. jednostavnije receno, on
uziva u trenutku
 Hedonizam
 Pr. Don Huan – stalno menja partnerke, a ne vezuje se ni za jednu

- Eticki nacin zivota

 Po Kjerkegoru ovo je znatno ispravniji nacin zivota u poredjenju s estetskim nacinom zivota,
jer se ovde covek ne okrece uzivanju, ovde je tipicno to sto se javlja izbor pojedinca, a ne
spoljasnjosti ili bilo kakvog uzivanja.2

- Religijski nacin zivota

 Najispravniji nacin zivota je po Kjerkegoru upravo ovaj, religijski nacin zivota.

 Samo usavrsavanje jedne ljudske jedinke i njenog nacina zivota, odnosno prelazak iz etickog
na religijski nacin zivota, jeste za njega jedan dugotrajan i mukotrpan put.
 Kako Kjerkegor kaze, da bi jedinka zivela ovim nacinom zivota, ona mora da prevazidje eticko
stanje zivota, tako sto ce shvatiti da postoji neka sila koja je izvan njega i njegovih moci
(Bog), i tako sto ce ceo svoj zivot posvetiti veri (iliti Bogu – istinskom izvoru beskonacnog i
vecnog).

2
Dakle, ovde covek bira samog sebe (ali na razuman nacin), a ne spoljasnjost, isti pritom pokazuje
odgovornost ka sebi i svom zivotu, iako je premda i u ovom slucaju isti odabrao nesto konacno.
 Taj „skok vere“ je kako on kaze posredovan samo zahvaljujuci pojedincu, jer je on taj koji je
dokucio pravu bit zivota, pravi nacin zivota – on je shvatio da postoji neka visa sila, on se
okrenuo njoj, a pritom je iz korena promenio svoj nacin zivota. Stoga i sam odnos prema
Bogu, kako kaze Kjerkegor, treba da bude lican, individualan i neposredan.

- Osnovno pitanje

 Jedno od osnovnih pitanja kojim se on bavio bilo je to pitanje u kojem je on preispitivao

neposredni odnos Boga i bilo kojeg koegzistirajuceg bica (pojedinca).
 Naime, on se pitao kako to u stvari jedan pojedinac (jedno ljudsko bice) dolazi u odnos s
Bogom. – zbog ovoga se on smatra prvim egzistencijalistickim misliocem (filozofom) koji je
izgradio eminentnu metafiziku slobode u kojoj subjekt samo zahvaljujuci sebi (putem
svesnog izbora) dozivljava to neko spasenje (prelazi s etickog na religijski nacin zivota).

- Jos neke vaznije stvari u vezi s njim

 Za razliku od Hegela, Kjerkegor se nije slagao sa tom idejom stvaranja sveobuhvatnog

filozoofskog sistema, jer je smatrao da je samo Bog taj za kojeg je takvo nesto moguce.
 Za njega opste ideje (kaon neke opste istine) ne mogu da objasne pojedinacne ili jedinstvene
slucajeve jedne osobe, jer je svaka osoba logicno drugacija, pa su i njeni slucajevi jelte
drugaciji.
 Stampu je optuzivao za dekadenciju i izopacenje, insistirajuci na tome da se istina javlja
samo kod pojedinca, a ne kod gomile ljudi u isto vreme.
 Bice je na granici bica i nebica, jer je stvoreno od strane samog Boga – pritom je jedino
Bozije postojanje u potpunosti stvarno.
 Egzistencija je nesto sto zavisi od samog pojedinca, ona je najprimetljivija (ljudsko postojanje
je naprimetljivije) u stanju teskobe, ocaja, slobode izbora i religijske vere – okrecemo se
Bogu i veri, anksiozni smo, pod stresom smo, depresivni smo, tada najbolje dokazujemo i
primecujemo nase stvarno koegzistiranje (postojanje).
 Uvek postoji izbor ili-ili, cak je i neizbor izbor. Nemoguce je izbeci izbor, odsustvo odabira je
izbor. Politicka neutralnost je na primer izbor. Ovo pobija postojanje bilo kakvog
determinizma, dakle, prema ovome nista nije unapred odredjeno, ne postoji nikakva
sudbina, sve je stvar licnog izbora, i odluka se skoro uvek moze promeniti, i sve na ovom
 svetu sto ucinimo je nastalo pod uticajem naseg izbora (nas samih), a ne neke uzrocno-
posledicne veze – sve je stvar slobodne volje.
 Naznacava koliki je zapravo vazna subjektivnost jedne idividue, odnosno njeno subjektivno
iskustvo, kao i njen subjektivni odnos prema samom svetu (sto putem refleksije ili
introspekcije). “Subjektivnost je istina” ali i “istina je subjektivnost” – subjektivni dozviljaj je
veoma vazan kako za samog pojedinca, tako i za sve druge ljude koji ga okruzuju, i za sam
svet u kojem isti zivi. No, on naravno naglasava nepobitnu razliku izmedju onoga sto je
objektivno istinito i subjektivnog odnosa pojedinca prema toj istini – ne umanjujuci znacaj
subjektivnog znacaja jednog pojedinca. Subjektivni dozivljaj verovatno uvek dovodi pre do
neke akcije, delanja nego objektivno sagledana istina.
 Prema njegovim recima, religiozan covek nije onaj covek koji se strogo pridrzava svih
zahteva koje mu crkvena vlast nadmece, i koje ista propisuje. Religiozan covek je onaj koji je
svestan cinjenice da postoji to nesto sto se zove “visa sila” (Bog), nesto sto je van granica
ljudskog poimanja stvarnosti, ali religiozan je i onaj koji pored toga dopusti sebi da se vodi
svojom subjektivnoscu, iliti onaj koji dozvoli sebi da pored svega zivi slobodno, opgradjujuci
se od nekolicine ionako besmislenih verskih zahteva. Upravo zato je on cesto kritikovao
formalnosti hriscanske crkve, pisuci raznorazne novinske clanke u vezi s istima.
 “Volimo onog zbog kojeg postajemo nesrecni.” – kajanje, ili-ili, neuspela veridba, “Stadijumi
na zivotnom putu”…