VITALNE FUNKCIJE (T ,̊ PULS, DISANJE,TA)

OKSIGENOTERAPIJA
Vitalni ili životni znaci su znaci kojima se karakteriše život. Oni održavaju
funkcije vitalnih organa i usko su povezani sa procesom razmene materija-
metabolizmom.
Organizam funkcioniše tako što se uvek nalazi u stanju određene ravnoteže.
Vitalni znaci su međusobno veoma povezani i poremećaj jednog vitalnog znaka
utiče i na ostale.
Vitalni znaci su:
✓ temperatura tela,
✓ puls,
✓ disanje,
✓ krvni pritisak (arterijski krvni pritisak i venski krvni pritisak).
 TEMPERATURA
Temperatura tela predstavlja stepen zagrejanosti čovečijeg organizma.
Normalna temperatura zdravog čoveka, izmerena na površini tela kreće
se između 36-37ºC (na sluznicama je za 0,1-1,0ºC viša).
Zavisno od doba dana-niža je u jutarnjim satima, životnoj dobi-viša je
kod dece nego kod starijih osoba, kod žena zavisno od menstrualnog
ciklusa-viša je u toku ovulacije i od trudnoće-viša je prva 3-4 meseca.
Povišenje telesne temperature je hipertemija. Prema stepenu povišenja
temperature izmerene na površini tela razlikuju se:
 TEMPERATURA

✓ subnormalna 35-36 ºC
✓ normalna 36-37 ºC
✓ subfebrilna 37-37,7 ºC
✓ febrilna 37-39 ºC
✓ visokofebrilna iznad 39 ºC
 TEMPERATURA
Toplotu tela merimo toplomerom sa
živom ili elektronskim toplomerom.
Kod nas se upotrebaljava Celzijusov
toplomer sa živinim rezervoarom.

Temperatura tela može da se meri u

kožnim naborima ili na sluznici
aksilarno (pazuh ili prepone), u ustima-
ispod jezika (oralno, sublingvalno),
rektalno (debelo crevo) i vaginalno.
 TEMPERATURA

Tipovi temperaturnih krivulja

✓febris kontinua
✓febris hektika (iznurujuća temperature)
✓febris remitens (septična temperatura)
✓febris intermitens (malarična temperatura)
 TEMPERATURA

✓ Poremećaj regulacije telesne temperature

✓ Temperatura prostorije-21 stepen
✓ Skinuti prekrivač i suvišnu odeću
✓ Povećati unos tečnosti od 3000 ml
✓ Parenteralna nadoknada tečnosti
✓ Izbegavati naglo rashlađivanje bolesnika
✓ Praćenje i evidencija telesne temperature i pulsa
 TEMPERATURA
Regulacija temperature
Čovek je homeotermalna osoba zahvaljujući grupi refleksnih odgovora koje
integriše hipotalamus da održi telesnu temperaturu u vrlo uskim granicama
uprkos velikih varijacija u temperaturi spoljašnje sredine.
Hipotalamus ima tzv. Bazičnu tačku (set point)- optimalnu temperaturu.
✓Ako je temperatura tela ispod bazične tačke, zadnji hipotalamus aktivira
mehanizme za stvaranje toplote (povećan metabolizam, drhtanje,
vazokonstrikcija krvnih sudova kože),
✓Ako je temperatura tela iznad baždarene tačke, prednji hipotalamus aktivira
mehanizme za odavanje toplote (vazodilatacija krvnih sudova kože,
znojenje).
 PULS
Puls je odraz srčanog rada na perifernim arterijama.
Može se osetiti palpacijom (pritiskom prstima) i čuti austkultacijom
(osluškivanjem).
Uloga srca je da kao pumpa potiskuje krv kroz sistem krvnih sudova.
U praksi najčešće palpiramo puls radijalne arterije.
Palpira se jagodicom drugog, trećeg i četvrtog prsta u trajanju od jednog
minuta.
Frekvencija pulsa je broj otkucaja u jednoj minuti.
Kod zdravog čoveka koji miruje, normalan broj otkucaja je 60-80 u
minuti, a kod novorođenčeta i male dece je viši 100-150 u
minuti(eukardija).
 PULS
✓Tahikardija je ubrzan puls (više od 80 otkucaja u minuti) može biti fiziološka i
prolazna pojava pri naporu i uzbuđenju.
✓Bradikardija ili usporeni puls (manje od 60 otkucaja u minuti) moze biti
fiziološka pojava kod sportista i fizičkih radnika.
✓Kod zdravih osoba sistola i dijastola se naizmenično smenjuju. Takav puls se
naziva ritmički ili normalni puls.
✓Ekstrasistolija je pravilan ritam pulsa koji se povremeno prekida privremenim
pulsnim okucajem.
✓Apsolutna aritmija je kada su otkucaji srca potpuno nepravilni i nejednako
punjeni, znak su oštećenja srčanog mišića.
 PULS

Postoje i poremećaji u punoći pulsa i to su:

✓ Nema pulsa (kada se puls ne oseća ni pažljivom palpacijom),

✓ Filiforman (slabo punjen, teško se palpira ),
✓ Jako punjen puls (ne moze se potisnuti ni jakim pritiskom na arteriju),
✓ Arterija koju palpiramo može biti tvrda i neelastična, tada je puls napet.
 PULS

Mesta na kojima vršimo merenje pulsa:

✓art. RADIALIS
✓art. CAROTIS
✓art. TEMPORALIS
✓art. DORSALIS PEDIS
 PULS

Prosečna frekvencija pulsa

Doba Frekvencija
Odrasli 60-100/min.
Deca 70-140/min.
Deca 1-3 godine 90-150/min.
Odojčad 100-160/min.
 PULS

TIP
✓PULSUS CELER – Naglo punjenje i nagli pad
✓PULSUS TARDUS – Postepeno punjenje i posterpeni pad
✓ PULSUS MAGNUS ET CELER – CORIGAN - ov – Pun i visok puls
✓PULSUS PARVUS ET TARDUS – Mali pritisak i nizak puls
 DISANJE

Disanje je vitalna funkcija kojom se omogućava razmena gasova (kiseonika i

ugljen-dioksida) između organizma i spoljašnje sredine, koja se odvija u
plućima.
Za normalno disanje potrebno je da disajni putevi budu prohodni, pluća zdrava,
grudni koš očuvan.
Inspirium (udah) je aktivna faza disanja. Podrazumeva povećanje grudnog koša,
pri čemu se pritisak u grudnoj duplji smanjuje, alveole se šire i vazduh iz
spoljašnje sredine ulazi u njih.
Ekspirium (izdah) predstavlja pasivnu fazu disanja (stezanje grudnog koša), pri
čemu se vazduh iz alveola izdiše u spoljašnju sredinu.
 DISANJE

Zdrav i odrastao čovek bez napora diše jedva čujno 16-20 puta u minuti, a
novorođenče i mala deca 30-50 puta u minuti. Pod frekvencijom disanja
prodrazumevamo broj udaha i izdaha u minuti.

S obzirom na brzinu disanja razlikujemo:

✓ eupnea (normalna brzina disanja u mirovanju),
✓ tahipnea (ubrzano disanje),
✓ bradipnea (usporeno disanje),
✓ apnea (prestanak disanja).
 DISANJE

Dubina disanja može biti:

✓ Normalna (ujednačeno bez napora),
✓ Produbljena (s naporom, bolesnik udiše i izdiše veću količinu
vazduha),
✓ Površno disanje (jedva primetno udisanje i izdisanje male količine
vazduha).
 DISANJE

Oblici patološkog disanja su:

✓ Hiperpnea (duboko i učestalo disanje),
✓ Ortopnea (oblik dubokog i učestalog disanja koji prisiljava bolesnika da
zauzme uspravan položaj gornjeg dela tela),
✓ Asmatsko disanje (oblik u kojem je ekspirijum naročito otežan i produžen),
✓ Kussmaulovo disanje (duboko je i šumno, javlja se kod acitoze, dijabetične
kome, uremije),
✓ Čejn Stoksovo (Cheyne Stockes) disanje (smena relativnog dugotrajnog
prestanka disanja,manje od 10 sekundi),
✓Biotovo disanje (potpuno nepravilno disanje, apnea koja se smenjuje sa
nekoliko plitkih i nepravilnih udaha, oštećenja centra za regulaciju disanja u
međumozgu).
 DISANJE
Intervencije od važnosti:

✓ Fowlerov položaj
✓ Drenažni položaj
✓ Aspiracija
✓ Oksigenacija
 DISANJE

Vežbe disanja:
Nelsonov inhalator
Duboki inspirijum-lagani ekspirijum
 KRVNI PRITISAK

Krvni pritisak predstavlja pritisak krvi na zidove krvnih sudova.

Postoje dve vrste krvnog pritiska:
Arterijski,
Venski.
 KRVNI PRITISAK

Arterijski krvni pritisak – tensio arterialis (TA) je pritisak krvi na

arterijske krvne sudove za vreme sistole i dijastole.
Krvni pritisak u arterijama za vreme sistole poraste do određenog
maksimuma i ta vrednost se naziva sistolni ili maksimalni krvni
pritisak.
Krvni pritisak se smanjuje u toku dijastole, a njegova najniža
vrednost naziva se dijastolni ili minimalni pritisak.
 KRVNI PRITISAK

Ostali faktori koji mogu uticati na visinu krvnog pritiska su

životna dob osobe (kod starijih osoba raste), pol (u praksi, žene
imaju niži krvni pritisak od muškaraca), akivnost osobe (viša je u
fizičkoj i psihičkoj aktivnosti), doba dana (viši je ujutru, a niži
uveče).
 Krvni pritisak

Krvni pritisak može biti kongruentan (ako su odnosi vrednosti

sistolnog i dijastolnog pritiska primerene starosnoj dobi),
konvergentan (ako se razlike između sistolnog i dijastolnog
pritiska smanjuju zbog znatnog povišenja dijastolnog pritiska, na
primer kod hronične bolesti bubrega), divergentan (ako se razlike
između sistolnog i dijastolnog pritiska povećavaju).
 KRVNI PRITISAK

Hipertenzija je stanje trajno povišenog sistolnog i dijastolnog pritiska,

kod odraslih osoba sistolni je iznad 160, a dijastolni je iznad 90. Ona
je znak oboljenja praćenog pojačanom srčanom kontrakcijom,
povećanom zapreminom krvi, oboljenja bubrega, poremećaja
endokrinih zlezda. Kritične vrednosti krvnog pritiska, koje zahtevaju
hitnu intervenciju lekara su porast sistolnog iznad 200, porast
dijastolnog iznad 130, pad sistolnog ispod 80.
 KRVNI PRITISAK

Hipotenzija je stanje sniženog arterijskog pritiska, kada je sistolni

pritisak ispod 100, a ona se javlja kod nedovoljne količine
cirklulacije krvi, pa je uvek praćena ubrzanim, jedva opipljivim
pulsom.
 KRVNI PRITISAK

Arterijski pritisak - TA (TENSIO ARTERIALIS)

TA= Pritisak na zidovima krvnih sudova tokom sistole i dijastole
✓ Arterijski venski pritisak
✓ Sistolni- maksimalni
✓ Dijastolni - minimalni
✓ Normalni TA: 130/70 mmHg
✓ Normalni MAX. TA= 120 -140 mmHg
✓ Normalni MIN. TA = MAX. TA : 2 +15 -20
✓ Hyperttensio arterialis 170/ 100mmHg
✓ Hypottensio arterialis 80/55 mmhg
✓ Merenje izraženo u kPa ( 16/8 kPa) (120/60 mmHg= kPa X 0,75)
 KRVNI PRITISAK

Visina TA zavisi od:

1. Stanja srca,
2. Količine krvi u cirkulaciji,
3. Gustine krvi i
4. Elastičnosti krvnih sudova.
 KRVNI PRITISAK

Merenje TA se obavlja:
✓ Ležeći ili sedeći položaj sa naslonom,
✓ Medecinska sestra sedi,
✓ Umiriti pacijenta,
✓ Ruka lako savijena u laktu,
✓ Mažetna 2-3cm iznad lakatnog prevoja,
✓ Pravilno postaviti gumena creva aparata,
✓ Napipati puls u lakatnom pregibu u unutrašnjoj strani podlaktice,
 KRVNI PRITISAK

Merenje krvnog pritiska:

✓ Dezinfikovati membranu i olive stetoskopa,

✓ Otvoriti ventil i polako ispuštati vazduh iz mandžetne,
✓ Zatvoriti ventil i polako pumpati manžetnu,
✓ Polako ispuštati vazduh i slušati prvi ton – SISTOLNI-TA,
✓ Kada otkucaji postaju slabi to je – DIJASTOLNI – TA,
✓ Ne meriti na ruci sa otokom, arteriovenskom fistulom i plasiranom
intravenskom kanilom i
✓ Pauza između dva merenja.
 OKSIGENOTERAPIJA

Definicija: Oksigenoterapija je metod lečenja dodavanjem kiseonika

udahnutom vazduhu.

Indikacije: Hipoksemija (snižen parcijalni pritisak kiseonika u

arterijskoj krvi, odnosno smanjen procenat saturacije hemoglobina
kiseonikom).
 OKSIGENOTERAPIJA

Uzroci hipoksemije su:

✓ Respiratorna insuficijencija,
✓ Vensko-arterijski šantovi;Neadekvatan transport i oslobađanje kiseonika,
✓ Neadekvatna sposobnost tkiva i/ili ćelija da koriste kiseonik.
Cilj oksigenoterapije je da se postigne:
✓ Parcijalni pritisak kiseonika u arterijskoj krvi (PaO2) > 8 kPa,
✓ Saturacija hemoglobina kiseonikom > 90%.
 OKSIGENOTERAPIJA

Indikacije:
1. Nedostatak kiseonika u atmosferi-aerohipoksija
2. Hipoventilacija
✓ Povrede glave i grudnog koša
✓ Opstrukcija disajnih puteva
✓ Trovanja
✓ Bolesti CNS
 OKSIGENOTERAPIJA

3. Poremećaji difuzije kiseonika iz alveola u kapilare

✓ Akutni edem pluća
4. Poremećaj transporta kiseonika
✓ Trovanja ugljen –monoksidom
5. Vensko-arterijski šant
✓ Aspiracija želudačnog sadržaja
✓ Udisanje para, gasova, dima, akutni respiratorni distres sindrom- (ARDS)
6. Smetnje u cirkulaciji
7. Poremećaji iskoristljivosti kiseonika u ćelijama.
 OKSIGENOTERAPIJA
Oprema za oksigenaciju:
✓ Kiseonička boca 0.5-40l (130-150 atm.)
✓ Kiseonička maska
✓ Nazalni kiseonički kateteri
✓ Kiseonički šatori
✓ Kiseoničke sobe
✓ Neonatalni inkubatori
✓ Hiperbarične komore
✓ Aparat za mehaničku ventilaciju
HVALA NA PAŽNJI!