Digitalizacija

u zdravstvu
i medicini

2 Te­hno­lo­gi­ja u slu­žbi zdravlja

4 Mens sa­na IT cor­po­re sano
8 Mi­cro­soft AI u slu­žbi zdrav­lja
10 He­li­ant u slu­žbi zdravlja
12 Zdrav­stvo u Srbi­ji 2.0
14 Ima­gi­ne IF!
16 In­for­ma­ci­oni sis­tem za bol­ni­cu bu­dućnosti

Specijalni dodatak časopisa PC Press #264

 Zdravlje
Te­hno­lo­gi­ja u
slu­žbi zdravlja
Zdrav­stve­ni ga­dže­ti pro­na­šli su svo­je mes­to na
trži­štu uvo­deći sva­ke go­di­ne no­ve ka­te­go­ri­je re­
vo­lu­ci­onar­nih pro­i­zvo­da. I­zdvo­ji­li smo za­nim­lji­ve
uređaje među ko­ji­ma se za­pa­ža­ju no­vi ali i sta­ri
kon­cep­ti o­bli­ko­va­ni u na­pre­dni­je „i­gračke“. Uko­li­
ko bri­ne­te o svom zdrav­lju, ova­kvi uređaji su
za­nim­lji­va ku­po­vina Ma­ri­ja­na Pečić

Ce­faly bor­ba
Ni­ma pro­tiv mi­grene
Glu­ten sen­zor Ovo je me­di­cin­ski ga­
Glu­ten sme­ta ne­kim lju­di­ma, a i oni ko­ji­ džet ko­ji je odo­bri­la
ma ne sme­ta ga iz ne­kih ču­dnih ra­zlo­ga ame­rička FDA (Food
i­zbe­ga­va­ju. Nima je, po­red ga­dže­ta ko­ji and Drug Administration), a slu­
ske­ni­ra ki­ki­ri­ki, kre­irao i je­dan ko­ji mo­že da de­tek­ ži da po­mo­gne kod svih vrsta
tu­je glu­ten u hra­ni. O­smi­sli­li su ga i ra­zvi­li na MIT‑u gla­vo­bo­lja, mi­gre­na i stre­sa,
(Massachusetts Institute of Technology) lju­di ose­tlji­vi na ta­ko što de­lu­je spe­ci­jal­no na
glu­ten, a ve­oma je je­dnos­ta­van za upo­t re­bu i vrlo la­gan. ner­ve ko­ji su po­gođeni bo­
Do­volj­no je ma­li da sta­ne na dlan, u džep ili tor­bi­cu, lom. Cefaly kom­plet sa­drži tri
ta­ko da će uvek bi­ti dos­tu­pan da tes­ti­ra­te ima li hra­na elek­t ro­de, a pre­ko njih pre­no­si
ko­ju je­de­te u res­to­ra­nu, na pu­to­va­nju ili kod kuće glu­ten. elek­t rične im­pul­se ko­ji su sav­
Je­di­ni ne­dos­ta­tak je to što na ta­nji­r u obično ima mno­go rše­no pri­la­gođeni tri­ge­mi­nal­
ele­me­na­ta i ko­ličina gra­ška ko­ju mo­že­te da tes­ti­ra­te mo­ nom ner­vu, najčešćem u­zro­ku
žda neće ima­ti glu­ten­ske pro­te­ine, dok dru­gi ele­men­ti mi­gre­na. Ovaj me­tod po­znat je
iz ta­nji­ra mo­gu da ima­ju. U­prkos to­me, ovo je je­dan od po to­me što sma­nju­je upo­t re­bu
ko­ri­sni­jih zdrav­stve­nih uređaja, a po­go­to­vo bi tre­ba­lo da anal­ge­ti­ka i na taj način po­bolj­
ra­zmi­sle o nje­mu oso­be ko­je bo­lu­ju od ce­li­ja­ki­je. ša­va kva­li­tet ži­vo­ta. To je i prvi
Po­red Nima Gluten sen­zo­ra, u pa­ke­tu do­la­ze i Nima elek­t rični uređaj za tre­ti­ra­nje
Gluten kap­su­le za tes­ti­ra­nje ko­jih ima 12 u pa­ko­va­nju, a kra­ni­jal­nog bo­la ko­ji ima ISO
one tra­ju dva do pet me­se­ci. Ko­ris­ti se ta­ko što sta­vi­te hra­ me­di­cin­ske ser­ti­fi­ka­te.
nu u test kap­su­lu u ko­joj se na­la­ze an­ti­te­la ko­ja de­tek­tu­ju Ko­ri­sni­ci ima­ju na ras­po­la­
glu­ten, za­tim sta­vi­te kap­su­lu u sen­zor i pri­ti­sne­te start, a ga­nju tri pro­gra­ma: za pre­
re­zul­tat do­bi­ja­te za dva‑tri mi­nu­ta. Apa­rat ana­li­zi­ra hra­ ven­ci­ju (sti­mu­li­še pro­i­zvo­dnju
nu u tečnom i čvrstom o­bli­ku, ka­ko onu pa­ko­va­nu, ta­ko i en­dor­fi­na i po­di­že prag bo­la,
onu u res­to­ra­nu. Ga­džet pra­te od­go­va­ra­juće iOS i Android što re­zul­ti­ra ređim na­pa­di­
a­pli­ka­ci­je ko­je vam omo­gućava­ju da ot­kri­je­te res­to­ra­ne ma), za olak­ša­nje (pro­gram za
tes­ti­ra­ne Nima uređajem te uz nji­ho­vu po­moć po­ma­že­te „na­pad“ blo­ki­ra bol i do­no­si
dru­gi­ma va­šim re­zul­ta­ti­ma tes­ta. Ce­na je 229 do­la­ra. olak­ša­nje to­kom na­pa­da) i za
bor­bu pro­tiv stre­sa (an­tis­t res
pro­gram do­vo­di do opu­šta­nja
i sna­žnog osećanja sve­obu­hva­
tne ugo­dnos­ti). Sa­mo­le­plji­va
elek­t ro­da le­pi se na čelo, a
Cefaly se no­si kao naočare, ko­je
se po­ve­zu­je sa elek­t ro­dom kad
se pos­ta­ve u pra­vu po­zi­ci­ju. Ne­
ko­li­ko se­si­ja ne­delj­no do­volj­no
je da u­bla­ži stres i sma­nji gla­
vo­bo­lju, a je­dna se­an­sa tra­je 20
mi­nu­ta. Naj­bo­lje ga je ko­ris­ti­ti
kao pre­ven­tiv­no sred­stvo, ka­ko
tvrdi je­dan od pred­stav­ni­ka
kom­pa­ni­je, i pre­po­r učuje se da
se ne ko­ris­ti za vre­me mi­gre­ne,
kao ni to­kom vo­žnje. Ko­ri­sni­ci
tvrde da su pri­me­ti­li dras­tičan
uti­caj na nji­ho­ve mi­gre­ne (87
od­sto njih tvrdi da ima evi­den­
tno po­bolj­ša­nje), što je re­zul­ti­
ra­lo sma­nje­njem le­ko­va to­kom
vre­me­na (79 od­sto njih tvrdi da
je zna­tno sma­nji­lo ko­ličinu le­
ko­va ko­je upo­t re­blja­va). Uređaj
ko­šta 347,17 do­la­ra, a u Srbi­ji
ga mo­že­te pro­naći za 35.000
di­na­ra, na saj­tu cefaly.rs.

2 PC Press 04/2019

 Pa­me­tne
čara­pe Dre­am­pad
Sen­so­ria jas­tuk
Evo još je­dne po­slas­ti­ce za lju­bi­te­lje fi­tne­sa. Dreampad je me­di­cin­ski
Pa­me­tne čara­pe Sensoria ima­ju u­građene pro­i­zvod ko­ji tre­ba da
sen­zo­re ko­ji pra­te va­šu fi­zičku ak­tiv­nost i po­bolj­ša vaš san. Sti­mu­
način na ko­ji pra­vi­te po­kre­te no­gu dok trčite. Du­go­ročno, po­ li­še re­lak­sa­ci­oni od­go­vor va­šeg
ma­žu u sma­nje­nju pre­ko­mer­nog pri­tis­ka na zglo­bo­ve ku­ka te­la i na kra­ju do­vo­di do eli­mi­
i ko­le­na i mo­gu da po­mo­gnu u sprečava­nju te­ških pov­re­ na­ci­je stre­sa i pa­da­nja u san. Re­
da. Pro­i­zvod se sas­to­ji od dva pa­ra pa­me­tnih čara­pa ko­je su pro­du­ku­je mu­zi­ku i je­din­stve­ne
i­zrađene od tka­ni­ne po­go­dne za trčanje i fi­zičku ak­tiv­nost, zvu­ke kroz mir­ne, bla­ge vi­bra­ci­je
dve na­no­gi­ce ko­je se ma­gnet­ski pos­tav­lja­ju na čara­pu i dva ko­je ko­ri­snik mo­že da čuje ili
USB pu­njača. Čara­pe mo­gu da se upa­re s va­šim pa­me­tnim ose­ti, to jest mu­zi­ka pu­tu­je in­
te­le­fo­nom pre­ko od­go­va­ra­juće mo­bil­ne a­pli­ka­ci­je, ko­ja vas ter­no i na­me­nje­na je is­ključivo
pra­ti i obe­zbeđuje audio‑vo­dič u re­al­nom vre­me­nu dok trčite. uši­ma ko­ri­sni­ka. Dreampad tim
Do­da­tne čara­pe mo­guće je ku­pi­ti za­se­bno. stva­ra mu­zi­ku u te­ra­pe­ut­ske
Sensoria čara­pe pro­že­te su sen­zo­ri­ma u tek­sti­lu, ko­ji su svrhe vi­še od je­dne de­ce­ni­je,
upa­re­ni sa Bluetooth Smart na­no­gi­com, ko­ja mo­že da se ski­da a u ovom slučaju ko­ris­ti­li su
i stav­lja po že­lji. Po­red pru­ža­nja pre­ci­znih po­da­ta­ka o bro­ju fre­kven­ci­je, tem­po i struk­tu­re
ko­ra­ka, brzi­ni, ka­lo­ri­ja­ma, na­dmor­skoj vi­si­ni i da­lji­ni, na­no­ ko­ji su do­ka­za­no naj­po­go­dni­
gi­ca ide i ko­rak da­lje od to­ga te pra­ti ri­tam, te­hni­ku dočeki­ ji za spa­va­nje i opu­šta­nje, te su
va­nja na sto­pa­la dok ho­da­te i trčite. Sensoria vam mo­že po­ u­ključili i zvu­ko­ve pri­ro­de. Da
moći da iden­ti­fi­ku­je­te sti­lo­ve trčanja ko­ji u­zro­ku­ju pov­re­de bis­te ak­ti­vi­ra­li jas­tuk, prvo pre­
(uda­ra­nje pe­te i dru­go), a za­tim uz po­moć mo­bil­ne a­pli­ka­ci­je, u­zme­te od­go­va­ra­juću a­pli­ka­ci­ju,
tre­ni­ra ko­ri­sni­ka u re­al­nom vre­me­nu pu­tem zvučnog vo­diča. Dreampad Music App, po­ve­že­te
Sensoria kom­plet ko­šta 199 do­la­ra. jas­tuk i te­le­fon (za be­žično po­ve­
zi­va­nje pos­to­ji Bluetooth ri­si­ver),
pus­ti­te mu­zi­ku i sprem­ni ste
za kva­li­te­tan san. A­pli­ka­ci­ja
u­ključuje taj­mer za po­de­ša­va­nje
vre­me­na za re­pro­duk­ci­ju, alarm
Mo­di­us ko­ji vas bla­go bu­di iz sno­va, ši­rok
Dreampad je prvo­bi­tno za­
mi­šljen kao sred­stvo za opu­šta­
nje kod de­ce s vi­so­kim ni­vo­om
an­ksi­o­znos­ti, u­ključujući i one
s tra­uma­ma i auti­zmom. No­va
Dreampad li­ni­ja od četi­ri jas­tu­
ka po­ja­vi­la se 2016. go­di­ne za­je­
dno s no­vom mu­zičkom a­pli­ka­
ci­jom od de­set pe­sa­ma po­se­bno
di­zaj­ni­ra­nih za du­bok san.
Pos­te­pe­ni ra­zvoj s pe­di­ja­t rij­
skog te­ra­pe­ut­skog jas­tu­ka do
no­vog Dreampad‑a, omo­gućio
je kre­ato­ri­ma do­volj­no vre­me­
na za is­t ra­ži­va­nje. Is­t ra­ži­vači
su me­ri­li efek­te Dreampad‑a
na ra­zličite gru­pe, u­ključujući
hi­per­ki­ne­tički po­re­mećaj (ne­
dos­ta­tak pa­žnje), auti­zam, pos­
ttra­umat­ski stre­sni po­re­mećaj
(PTSP), sta­ri­je oso­be i o­dra­sle
sa iza­zo­vi­ma u spa­va­nju ve­za­
nim za stres. U svim slučaje­
vi­ma, re­zul­ta­ti su bi­li sna­žne
in­di­ka­ci­je je­din­stve­nog uti­ca­ja
Dreampad‑a na opu­šta­nje i
spa­va­nje. Lju­di su tvrdi­li da im
je uređaj po­mo­gao da bo­lje spa­
va­ju, a te­ra­pe­uti na­vo­de da je

uređaj za op­seg po­de­ša­va­nja jačine zvu­ka

mršav­ljenje
Modius tvrdi da po­ma­že
lju­di­ma da i­zgu­be te­ži­
nu headset‑om i a­pli­ka­
ci­jom, što ko­šta 499 do­la­ra, uz ga­ran­ci­ju
za pov­raćaj nov­ca do 90 da­na. Uređaj
po­ma­že u gu­bit­ku te­ži­ne sti­mu­li­šući
ži­vac iza uha, ko­ji ša­lje si­gu­ran si­gnal na
deo mo­zga ko­ji je po­ve­zan sa ape­ti­tom,
žu­dnjom i osećanjem pu­nog sto­ma­ka.
Po­većava i­zlučiva­nje hor­mo­na lep­ti­na i
in­su­li­na i is­tov­re­me­no sma­nju­je ape­tit.
Kom­pa­ni­ja tvrdi da no­še­nje headset‑a
sat vre­me­na dnev­no mo­že da po­mo­gne
da i­zgu­bi­te te­ži­nu. Ipak, ma­nji deo lju­di
tvrdio je da pro­i­zvod ni­je fun­kci­oni­sao
kao na re­kla­mi. Ima­jući u vi­du slo­že­ne
fak­to­re ko­ji su u­ključeni u gu­bi­tak te­ži­ne,
pro­i­zvod mo­žda neće ra­di­ti kod svih, što
o­bja­šnja­va i­zda­šno tra­ja­nje ga­ran­ci­je.
za slu­ša­nje na leđima ili na bo­ku,
kao i ne­ke ko­ri­sne sa­ve­te za spa­
va­nje da bi se po­bolj­ša­la efi­ka­
snost ovog jas­tu­ka.
Quell za kon­tro­lu
hro­ničnog bola
Uređaj po­ma­že oso­ ne­kih ko­ri­sni­ka po­ka­zao se
ba­ma sa hro­ničnim kao ve­oma do­bar, ali dru­gi
bo­lo­vi­ma, a po­se­bno su ima­li pro­ble­ma s ma­te­ri­ja­
oni­ma s ner­vnim bo­lo­vi­ma lom i i­zdržlji­vošću pro­i­zvo­da,
ko­ji mo­gu da bu­du po­ve­za­ni za­je­dno s lo­šom du­go­večnošću
s di­ja­be­te­som ili pro­ble­mi­ elek­t ro­da.
ma do­njeg de­la leđa. Ko­šta Quell sti­mu­li­še sen­zor­ske
249 do­la­ra i za­mi­šljen je kao ner­ve da blo­ki­ra­ju si­gna­le bo­la
ve­oma la­gan da bi mo­gao da u te­lu. Bes­pla­tna Quell Relief
se no­si to­kom da­na ka­da ste a­pli­ka­ci­ja za iOS i Android
ak­tiv­ni ili dok spa­va­te. Kod pru­ža na­pre­dnu per­so­na­li­
Dreampad po­mo­gao kod oko 80
od­sto nji­ho­vih kli­je­na­ta, što je
ja­san po­ka­za­telj da te­hno­lo­gi­ja
fun­kci­oni­še za većinu lju­di. A
ce­na? 179 do­la­ra...
za­ci­ju i kon­t ro­lu. U o­kvi­r u
a­pli­ka­ci­je mo­že­te pri­la­go­di­ti
in­ten­zi­tet te­ra­pi­je svo­jim po­
tre­ba­ma, i­zme­ri­ti na­pre­dak i
ima­ti uvid u o­dređene zdrav­
stve­ne pa­ra­me­t re, u­ključujući
bol, san, ak­tiv­nost i hod. Imaj­
te na umu da zbog pri­ro­de
hro­ničnog bo­la, za pos­ti­za­nje
re­zul­ta­ta mo­že bi­ti po­t re­bno
ne­ko­li­ko ne­de­lja.

3
Zdravlje

Mens sa­na
IT cor­po­re sano
Svako od nas je svakako zainteresovan za zdrav život i prevenciju bolesti...
barem na rečima. Može li nam IT pomoći da budemo zdraviji bez posebnih
napora i dosadnih ograničenja? Šta je cilj upotrebe IT tehnologija u zdravstvu
i biomedicini i koliki su trenutno dometi te tehnologije? Voja Gašić

A ko se ipak de­si da se
ra­zbo­li­te ili se za­de­si­lo
da ste već rođeni s
ne­kim zdrav­stve­nim ili fun­kci­
onal­nim pro­ble­mi­ma, on­da ste
si­gur­no za­in­te­re­so­va­ni i ve­oma
po­svećeni to­me da što pre ura­di­
te sve po­t re­bne na­la­ze i do­bi­je­te
is­prav­nu di­ja­gno­zu. Di­ja­gno­za
jes­te kru­ci­jal­na jer ne vre­di lečiti
čove­ka s po­gre­šnom di­ja­gno­
zom – šta­vi­še, ve­ro­va­tno ćete
na­pra­vi­ti vi­še šte­te ne­go što ćete
mu po­moći.
Ka­da se zna šta vam je, po­
tre­ban je is­ku­san le­kar, po­želj­no
je da bu­de spe­ci­ja­lis­ta u svo­joj
o­blas­ti, ko­ji će vam pre­pi­sa­ti od­
go­va­ra­juću te­ra­pi­ju ili tre­tman
i po­sa­ve­to­va­ti vas oko ne­op­ho­
dnih pro­me­na na­vi­ka da bis­te
ojačali svoj or­ga­ni­zam i po­mo­gli
mu u bor­bi sa zdrav­stve­nim
pro­ble­mi­ma. Naj­zad, na­kon
te­ra­pi­je, i da­lje vam je po­t re­ban
is­ku­san le­kar da po­ku­ša da vra­ti
vaš or­ga­ni­zam u pret­ho­dno sta­
nje – ko­li­ko god je to mo­guće.
Ne­ke bo­les­ti i sla­bos­ti su
pro­la­zne, ali ne­ke dru­ge mo­
gu da os­ta­ve traj­ne po­sle­di­ce.
Sta­rost je je­dna od „bo­les­ti“
ko­ju niko od nas ne mo­že­da
i­zbe­gne­mo, pa je olak­ša­va­nje
po­dno­še­nja sta­ros­ti ili po­dno­
še­nja traj­nih po­sle­di­ca bo­les­ti,
je­dan od za­da­ta­ka sve ak­tu­el­ni­
je pa­li­ja­tiv­ne me­di­ci­ne.
Kao de­te, zet, su­prug i ro­di­
telj me­di­cin­skih ra­dni­ka (je­di­ni
ko­ji se „izop­štio“ u IT), bio sam
sve­dok ra­znih slučaje­va, bes­
kraj­nih ra­zmi­šlja­nja i du­bo­kih
di­le­ma oko to­ga ka­ko po­moći
ne­kim pa­ci­jen­ti­ma. Da, po­moći,
jer nećemo pos­ta­ti be­smrtni čak
ni uz po­moć IT‑ja (ba­rem ne za
na­ših ži­vo­ta), ali to ne znači da
me­di­ci­ni ni­je po­t re­bna ne­po­de­
lje­na pa­žnja svih, pa i IT‑ja.
U svim po­me­nu­tim fa­za­ma
ko­je su nam lično značaj­ne, IT
je još odav­no pri­su­tan. Di­gi­ta­
li­za­ci­ja zdrav­stva i me­di­ci­ne
ni­je no­vost. Iako odu­vek pos­to­je
le­gen­de o sve­moćnim dok­to­ri­
ma ko­ji „po­go­de“ di­ja­gno­zu čim
vi­de pa­ci­jen­ta, ili o oni­ma ko­ji
„isčačka­ju“ ret­ku ili kom­pli­ko­
va­nu di­ja­gno­zu (House M.D.),
iako ta­le­nat i is­kus­t vo i­gra­ju ve­
li­ku ulo­gu u ovom ple­me­ni­tom
za­ni­ma­nju, ra­zvoj in­for­ma­ci­
onih sis­te­ma odi­grao je o­grom­
nu ulo­gu u ra­zvo­ju me­di­ci­ne,
prven­stve­no za­hva­lju­jući bržoj
i obim­ni­joj ra­zme­ni is­kus­ta­va
među le­ka­ri­ma ši­rom sve­ta.
Sis­tem pru­ža veću si­gur­nost
Svet­ska upo­t re­ba kom­pju­ter­ske
te­hno­lo­gi­je u me­di­ci­ni počela je

4 PC Press 04/2019


pe­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka
sa ra­zvo­jem računa­ra. Go­di­ne
1949. Gus­tav Va­gner je o­sno­vao
prvu pro­fe­si­onal­nu or­ga­ni­za­ci­ju
za zdrav­stve­nu in­for­ma­ti­ku u
Ne­mačkoj. Zdrav­stve­na in­for­
ma­ti­ka, na­zva­na zdrav­stve­nim
in­for­ma­ci­onim sis­te­mi­ma, je
dis­ci­pli­na na pre­se­ku in­for­
ma­ti­ke, računar­skih na­uka i
zdrav­stve­ne za­šti­te. O­dno­si se
na re­sur­se, uređaje i me­to­de
po­t re­bne za op­ti­mi­za­ci­ju pri­ku­
plja­nja, skla­di­šte­nja, pro­na­la­
že­nja i upo­t re­be in­for­ma­ci­ja u
zdrav­stvu i bi­ome­di­ci­ni.
Zdrav­stve­na in­for­ma­ci­ona
te­hno­lo­gi­ja (HIT) je o­bra­da
in­for­ma­ci­ja ko­ja u­ključuje i
kom­pju­ter­ski har­dver i so­f tver
ko­ji se ba­vi skla­di­šte­njem, pro­
na­la­že­njem, de­lje­njem i upo­
tre­bom in­for­ma­ci­ja, po­da­ta­ka i
zna­nja o zdrav­stve­noj za­šti­ti za
Iako ta­le­nat i is­kus­tvo i­gra­ju ve­li­ku ulo­gu u ple­me­ni­tom
za­ni­ma­nju lekara, ra­zvoj sav­re­me­nih in­for­ma­ci­onih sis­te­ma
odi­grao je o­grom­nu ulo­gu u ra­zvo­ju me­di­ci­ne
ko­mu­ni­ka­ci­ju i do­no­še­nje o­dlu­
ka. Te­hno­lo­gi­ja HIT pred­stav­lja
kom­pju­te­re i ko­mu­ni­ka­ci­one
sis­te­me ko­ji se mo­gu um­re­ža­
va­ti da bi se na­pra­vi­li sis­te­mi za
kre­ta­nje zdrav­stve­nih in­for­ma­
ci­ja. Haj­de da na krat­ko po­gle­
da­mo po­za­di­nu in­for­ma­ci­one
te­hno­lo­gi­je u me­di­ci­ni.
Ala­ti in­for­ma­ti­ke o zdrav­lju
u­ključuju kom­pju­te­re, kli­ničke
smer­ni­ce, for­mal­nu me­di­cin­
sku ter­mi­no­lo­gi­ju i sis­te­me za
in­for­mi­sa­nje i ko­mu­ni­ka­ci­ju.
Zna­nje o kli­ničkim pro­to­ko­li­ma,
nji­ho­vim po­t vrda­ma (ili od­ba­
ci­va­nji­ma) pro­ve­rom u kli­ničkoj
prak­si tre­ba­lo bi da bu­de ši­ro­ko
dos­tu­pno, jer se ta­ko po­većava
ve­ro­va­tnoća da će u po­je­di­
načnom slučaju bi­ti pri­me­nje­na
bo­lja i us­pe­šni­ja prak­sa – bi­lo
da se ra­di o di­ja­gnos­ti­ci, lečenju
ili ne­zi.
Spe­ci­ja­li­zo­va­ni uni­ver­zi­
tet­ski od­se­ci i pro­gra­mi obu­ke
iz in­for­ma­ti­ke za­počeli su
to­kom še­zde­se­tih u Fran­cus­koj,
Ne­mačkoj, Bel­gi­ji i Ho­lan­di­ji.
To­kom is­t ra­ži­va­nja počele su
se po­jav­lji­va­ti je­di­ni­ce za me­
di­cin­sku in­for­ma­ti­ku, naj­pre
se­dam­de­se­tih godina u Polj­skoj
i SAD‑u. Od ta­da ra­zvoj vi­so­ko­
kva­li­te­tnih zdrav­stve­nih in­for­
ma­tičkih is­t ra­ži­va­nja, o­bra­zo­
va­nja i in­f ras­t ruk­tu­re je bio cilj
SAD, Ev­rop­ske uni­je i mno­gih
ze­ma­lja u ra­zvo­ju.
Edu­ka­ci­ja je brža uz IT
Sa ra­zvo­jem u IT‑u, do­šlo je i do
značaj­nih pro­me­na u me­di­cin­
skom o­bra­zo­va­nju ši­rom sve­ta.
Pro­me­ne se o­gle­da­ju u to­me što
je većina stu­de­na­ta me­di­ci­ne
ovih da­na kom­pju­ter­ski pi­sme­
na. No­ve in­for­ma­ci­je o me­di­cin­
skim te­ma­ma la­ko su dos­tu­pne
pre­ko In­ter­ne­ta na računa­ri­ma,
pa i mo­bil­nim uređaji­ma ko­ji
već su pos­ta­li ne­izos­tav­ni deo
le­kar­ske o­pre­me. In­for­ma­ci­ona
te­hno­lo­gi­ja mo­že da po­mo­gne
u me­di­cin­skom o­bra­zo­va­nju
na ra­zličite načine, kao što su online udž­be­ni­ci­ma i naj­no­vi­jim
um­re­ža­va­nje ko­le­dža i ra­zme­na in­for­ma­ci­ja­ma o no­vom ra­zvo­ju
in­for­ma­ci­ja na In­ter­ne­tu. u me­di­ci­ni ta­kođe pod­stiče i
Kom­pju­ter­ski po­drža­no u­brza­va učenje i is­t ra­ži­va­nje.
učenje (CAL), vir­tu­al­na stvar­
nost (VR), si­mu­la­to­ri hu­ma­nih No­vi in­stru­men­ti za učenje
pa­ci­je­na­ta su sa­mo ne­ke od op­ CAL se sma­t ra pri­ja­tnim me­
ci­ja. Uz po­moć mre­že, stu­den­ti di­jem za učenje i ve­oma je
me­di­ci­ne i pro­fe­so­ri mo­gu da
os­ta­nu u kon­tak­tu čak i ka­da
ni­su na ko­le­džu, pa i du­go na­
kon zav­ršet­ka ko­le­dža ni­ka­da
ni­je bi­lo lak­še kon­tak­ti­ra­ti ne­ki
auto­ri­tet ra­di kon­sul­ta­ci­ja.
Mno­ge me­di­cin­ske ško­le
ovih da­na ko­ris­te online pro­
gra­me kao što su Blackboard
ili kon­cept stu­dij­skog cen­t ra
ka­ko bi na­gla­si­li i ko­or­di­ni­sa­li
svo­je kur­se­ve. Ta­kvi pro­
gra­mi omo­gućava­ju brz
pris­tup in­for­ma­ci­ja­ma i
brzi pre­o­kret u eva­lu­aci­ji
i ra­zme­ni po­r u­ka. Ovi
sis­te­mi u nas­ta­vi omo­
gućava­ju i svim men­
to­ri­ma, oce­nji­vačima
i učeni­ci­ma da na bi­lo
kom mes­tu da po­gle­da­ju
ce­lo­ku­pan lični do­pri­nos
i ra­zvoj (sko­ro u for­mi
auto­mat­skog CV‑a).
Slično to­me, In­ter­net
pru­ža mo­gućnos­ti za
do­bi­ja­nje ažur­nih in­
for­ma­ci­ja o ra­zličitim
as­pek­ti­ma zdrav­lja
i bo­les­ti i ra­zgo­vo­ra s
ko­le­ga­ma na ra­zličitim kon­
ti­nen­ti­ma uz po­moć mre­žnih
kon­fe­ren­ci­ja.
Kon­zli­jum je ne­i­zbe­žna stav­
ka u kom­pli­ko­va­ni­jim slučaje­
vi­ma, a In­ter­net pru­ža tre­nu­
tne kon­sul­ta­ci­je s naj­bo­ljim
ek­sper­ti­ma za di­ja­gnos­ti­ku
ili pro­to­ko­le za lečenje, pa
odav­no ne mo­ra­te da
pu­tu­je­te u Beč kod
pro­fe­so­ra Froj­da
ako vas za­bo­li
mo­zak. Slo­bo­dan
pris­tup Medline‑u,
ra­znim me­di­cin­
skim časo­pi­si­ma,
5
Zdravlje
po­go­dan za kon­cep­tu­al­no te­ške
te­me. In­te­rak­tiv­ni di­gi­tal­ni ma­
te­ri­ja­li za proučava­nje his­to­pa­
to­lo­gi­je, ana­to­mi­je ili zvu­ko­va
srca se ši­ro­ko ko­ris­te. Ra­zvoj
ana­tom­skih tro­di­men­zi­onal­nih
a­tla­sa ra­zličitih unu­t ra­šnjih
or­ga­na ko­rišćenjem kom­pju­
ter­ske to­mo­gra­fi­je i ma­gne­tne
re­zo­nan­ce je ve­oma ilus­t ra­ti­van
i po­ma­že učeni­ci­ma da ja­sno
ra­zu­me­ju pre­dmet, ali i da se s
vrlo ilus­t ra­tiv­nim pri­me­ri­ma
sre­tnu da­le­ko pre prak­se.
U pro­ce­su se čes­to upo­
tre­blja­va­ju si­mu­la­to­ri po­put
Advanced Life Support (ACLS)
si­mu­la­to­ra ko­ji „glu­mi“ pa­ci­jen­
ta ili sis­tem virtuelne realnosti
Haptics ko­jim se obučava­ju
hi­r ur­zi i ko­ji da­je ve­ro­dos­to­jan
tak­til­ni osećaj kao da in­ter­ve­ni­
še­te na pra­vom tki­vu.
Ovi si­mu­la­to­ri se ko­ris­te
u me­di­cin­skom o­bra­zo­va­nju
za ra­zvoj ra­zličitih kli­ničkih
ve­šti­na kao što su EKG in­ter­
pre­ta­ci­ja, od­go­va­ra­juće re­ago­
va­nje u aku­tnim si­tu­aci­ja­ma,
i­zbor i do­zi­ra­nje le­ko­va, da­va­nje
injek­ci­ja, de­fi­bri­la­ci­ja i još niz
pos­tu­pa­ka ko­je le­kar mo­ra da
sav­la­da, a da ne mo­ra da ra­di na
pra­vom pa­ci­jen­tu. Na na­pre­
dnim me­di­cin­skim fa­kul­te­ti­ma
dos­tu­pni su vi­so­ko so­fis­ti­ci­ra­ni
Već postoje vi­so­ko so­fis­ti­ci­ra­ni si­mu­la­to­ri vir­tu­el­ne stvar­nos­ti
ko­ji stu­den­te me­di­ci­ne i­zla­žu ši­ro­kom spek­tru slo­že­nih
me­di­cin­skih si­tu­aci­ja ko­je će mo­ći da sre­tnu u prak­si
6 PC Press 04/2019
si­mu­la­to­ri vir­tu­el­ne stvar­nos­ti
sa na­pre­dnim te­hno­lo­gi­ja­ma
me­di­cin­ske si­mu­la­ci­je i me­
di­cin­skim ba­za­ma po­da­ta­ka
ko­ji stu­den­te me­di­ci­ne i­zla­žu
ši­ro­kom spek­t ru slo­že­nih me­di­
cin­skih si­tu­aci­ja ko­je mo­gu da
sre­tnu u prak­si. Ta­kvi uređaji
mo­gu si­mu­li­ra­ti ra­zličite kom­
pli­ko­va­ne kli­ničke pro­ce­du­re
kao što su recimo ka­te­te­ri­za­ci­ja,
la­pa­ros­ko­pi­ja, bron­hos­ko­pi­ja...
Uz no­vu te­hno­lo­gi­ju, učeni­ci
mo­gu prak­tično da „uđu“ u
sva­ki or­gan i da vi­de ka­ko oni
za­pra­vo i­zgle­da­ju spo­lja i i­znu­
tra, te ka­ko fun­kci­oni­šu.
U praksi
In­for­ma­ci­ona te­hno­lo­gi­ja je
od ve­li­ke po­moći ce­lo­ku­pnom
sek­to­r u zdrav­stva. Je­dan pri­mer
značaj­nog na­pret­ka ko­ji je IT
pru­žio bol­ni­ca­ma je ra­zvoj i
stan­dar­di­za­ci­ja elek­t ron­skih
me­di­cin­skih za­pi­sa (EMR). Ova
te­hno­lo­gi­ja pre­t va­ra me­di­cin­
ske in­for­ma­ci­je u je­din­stve­nu
ba­zu po­da­ta­ka. Ne sa­mo da se
sma­nju­ju tro­ško­vi „pa­pi­ro­lo­gi­
je“, već i pru­ža­oci­ma zdrav­stve­
nih u­slu­ga omo­gućava pris­tup
re­le­van­tnim in­for­ma­ci­ja­ma o
pa­ci­jen­tu, kao što su me­di­cin­
ska anam­ne­za, upo­t re­blja­va­ni
le­ko­vi i po­ten­ci­jal­ne aler­gi­je ili
Sli­ke go­vo­re više
Medical Imaging je skup te­hni­ka i pro­ces stva­
ra­nja vi­zu­el­nih pri­ka­za unu­tra­šnjos­ti te­la ne­
op­ho­dnih za kli­ničku ana­li­zu i me­di­cin­sku
in­ter­ven­ci­ju, kao i vi­zu­al­ni pri­kaz fun­kci­je ne­kih or­ga­na ili
tki­va u fi­zi­olo­gi­ji. Me­di­cin­ska sni­ma­nja nas­to­je da ot­kri­ju unu­
tra­šnje struk­tu­re skri­ve­ne od ko­že i kos­ti­ju, kao i da di­ja­gnos­
ti­ku­ju i leče bo­les­ti. Po­pu­lar­no na­zva­na „Ra­di­olo­gi­ja“ ta­kođe
us­pos­tav­lja ba­zu nor­mal­ne ana­to­mi­je i fi­zi­olo­gi­je ka­ko bi se
omo­gućila iden­ti­fi­ka­ci­ja a­bnor­mal­nos­ti.
Kao dis­ci­pli­na i u naj­ši­rem smi­slu, ra­di­olo­gi­ja da­nas
obu­hva­ta tra­di­ci­onal­ne ren­dgen­ske ra­di­o­gra­fi­je, ma­gne­tnu
re­zo­nan­ci­ju, me­di­cin­ski ul­t ra­zvuk, en­dos­ko­pi­je, elas­to­gra­fi­je,
tak­til­ne sli­ke, ter­mo­
gra­fi­je, me­di­cin­ske
fo­to­gra­fi­je i fun­kci­
onal­ne te­hni­ke nu­
kle­ar­ne me­di­ci­ne kao
što su po­zi­t ron­ska
emi­sij­ska to­mo­gra­fi­ja
(PET) i je­dno­fo­ton­ska
emi­si­ona kom­pju­
ter­ska to­mo­gra­fi­ja
(SPECT). Ova o­blast
obu­hva­ta i te­hni­ke
me­re­nja i sni­ma­nja
ko­je ni­su pri­mar­no
di­zaj­ni­ra­ne da pro­i­zvo­de sli­ke, kao što su elek­t ro­en­ce­fa­lo­gra­
fi­ja (EEG), ma­gne­to­en­ce­fa­lo­gra­fi­ja (MEG), elek­t ro­kar­di­o­gra­fi­ja
(EKG) i ne­ke dru­ge te­hno­lo­gi­je pro­i­zvo­de po­dat­ke ko­ji su po­
dlo­žni pred­stav­lja­nju kao gra­fičkih pa­ra­me­t ra.
Bez ob­zi­ra na to ko­ja od na­ve­de­nih te­hni­ka se ko­ris­ti, re­
zul­ta­ti i tu­mačenja ovih sni­ma­nja se sve češće po­ve­ra­va­ju IT‑ju
– kon­kre­tno me­to­da­ma ma­šin­skog učenja, a ka­sni­je i ve­štačkoj
in­te­li­gen­ci­ji u tu­mačenju sni­ma­ka, da bi se pos­ti­gli što pre­ci­
zni­ji re­zul­ta­ti u tu­mačenju ovih za­pi­sa i upo­re­di­li sa što većim
bro­jem sličnih uzo­ra­ka ili sličnih kli­ničkih sli­ka pa­ci­je­na­ta.
kon­t ra­in­di­ka­ci­je, in­for­ma­ci­je far­ma­ce­ut­skim in­for­ma­ci­ja­ma,
o osi­gu­ra­nju itd. Sa­mo je­dnim i pru­ža in­for­ma­ci­je o slu­žbi u
kli­kom mi­ša mo­že se doći do ve­zi s pre­ven­tiv­nim u­slu­ga­ma,
ovih in­for­ma­ci­ja, prem­da pos­ di­ja­gnos­ti­kom, lečenjem i pra­
to­je ve­li­ke o­gra­de po pi­ta­nju ćenjem pred­stav­lja dra­ma­tičan
spre­ma­nja ovih ose­tlji­vih in­for­ na­pre­dak u bri­zi o pa­ci­jen­ti­ma.
ma­ci­ja i pro­ble­ma­ti­ke oko to­ga Po­bolj­ša­nje i me­re­nje kva­li­te­
ko­me ta do­ku­men­ta­ci­ja sme da ta bi se o­dmah po­bolj­ša­lo ako
bu­de dos­tu­pna. bi svi kli­ničari ko­ris­ti­li EMR.
EMR ipak ima ve­li­ki po­ten­ Na pri­mer, bi­lo bi la­ko upu­ti­ti
ci­jal u kli­ničkoj are­ni. Spo­so­ kli­ničare da nji­hov pa­ci­jent sa
bnost da se bri­ne o pa­ci­jen­tu s di­ja­be­te­som tre­ba pre­gled oka
me­di­cin­skim za­pi­som ko­ji je ili ni­vo he­mo­glo­bi­na A1C. Da
in­te­gri­san s la­bo­ra­to­rij­skim i ne po­mi­nje­mo pros­te slučaje­ve
ka­da vam za­t re­ba me­di­cin­ska
po­moć u inos­t ran­stvu ili „vaš
le­kar“ je­dnos­tav­no ni­je u sme­ni
kad vam za­t re­ba sra­zmer­no hi­
tna in­ter­ven­ci­ja.
 Uz EMR, mo­de­li pre­pi­si­va­
nja le­ko­va po­je­di­nih kli­ničara
mo­gu se pa­žlji­vi­je pro­ce­nji­va­ti
i upo­ređiva­ti s utvrđenim stan­
dar­di­ma ili s le­ka­ri­ma iz pot­pu­
no dru­gih po­dne­blja. Po­ka­za­lo
se da kli­nička po­drška za­sno­
va­na na kom­pju­te­r u kao deo
EMR‑a, ta­mo gde je pri­me­nje­na
značaj­no po­bolj­ša­va efi­ka­snost
le­ka­ra, a sa­mim tim i i­zgle­de
pa­ci­je­na­ta na bržu re­ak­ci­ju i
is­prav­ni­ji tre­tman.
Pro­ve­ra sva­kog „re­cep­ta“
Sma­nje­nje me­di­cin­skih gre­ša­ka
pos­ta­lo je pri­ori­tet u ce­lom se­tu.
Po­ten­ci­jal­no šte­tni le­ko­vi ili
ne­od­go­va­ra­juća te­ra­pi­ja su čest
Per­so­na­li­zo­va­na
i­zvor kom­pli­ka­ci­ja kod hos­pi­
ta­li­zo­va­nih pa­ci­je­na­ta. Kao od­
go­vor na po­t re­bu da se po­bolj­ša
me­di­cina
Me­di­ci­na je odu­vek te­ži­la da bu­de per­so­na­li­
zo­va­na, u­sme­re­na ka sva­kom pa­ci­jen­tu kao
je­din­stve­nom slučaju. U ve­ku u ko­me ži­vi­mo
per­so­na­li­zo­va­na me­di­ci­na je na­šla čvrstu naučnu o­sno­vu u ge­
ne­ti­ci. Da­nas se sma­t ra da sve bo­les­ti čove­ka (izu­zev pov­re­da)
ima­ju ge­ne­tičku o­sno­vu. Ge­ne­tička in­for­ma­ci­ja je za­pi­sa­na u
mo­le­ku­lu DNK, a DNK je je­din­stve­na za sva­kog čove­ka. In­di­
vi­du­al­ne ge­ne­tičke ra­zli­ke među lju­di­ma utiču na sve nji­ho­ve
oso­bi­ne, pa i na one ko­je se tiču bo­les­ti i zdrav­lja. Per­so­na­li­
zo­va­na me­di­ci­na ko­ris­ti zna­nja o ge­ne­tičkoj o­sno­vi bo­les­ti,
kao i o ra­zli­ka­ma među lju­di­ma, zbog ko­jih se is­ta bo­lest kod
sva­kog pa­ci­jen­ta dru­gačije is­po­lja­va. Zbog to­ga je po­t re­bno da
se lečenje pri­la­go­di sva­kom pa­ci­jen­tu, na­ročito kad se ra­di o
i­zbo­r u i do­zi­ra­nju le­ko­va.
Za­hva­lju­jući na­pret­ku mo­le­ku­lar­ne ge­ne­ti­ke, po­se­bno
ra­zvit­ku mo­der­nih te­hno­lo­gi­ja za ana­li­zu ge­net­skog pro­fi­la
čove­ka, i sa­zna­nji­ma ko­ja su do­pri­ne­la ra­zu­me­va­nju ge­net­ske
o­sno­ve bo­les­ti, u kli­ničku prak­su se in­ten­ziv­no uvo­de prin­ci­pi
per­so­na­li­zo­va­ne me­di­ci­ne. U sve­tu se ge­ne­tički tes­to­vi na o­sno­ si­gur­nos­ti pa­ci­je­na­ta, kom­pju­te­
vu ko­jih se o­dređuje ko­ji lek i ko­je do­ze le­ka tre­ba da­ti pa­ci­jen­tu ri­zi­ra­ni sis­te­mi za unos na­lo­
(far­ma­ko­ge­ne­tički tes­to­vi), pri­me­nju­ju u sva­ko­dnev­noj prak­si. ga le­ka­ra (CPOE) pos­ta­ju sve
Ta­kođe se pro­i­zvo­de le­ko­vi ko­ji de­lu­ju na ge­ne­tički u­zrok bo­les­ češći. Ge­ne­ral­no, CPOE sis­te­mi
ti (mo­le­ku­lar­ni te­ra­pe­uti­ci), ko­ji su do­pri­ne­li da ne­ke ma­li­gne pri­mo­ra­va­ju le­ka­re da pi­šu sve
bo­les­ti ni­su vi­še smrto­no­sne, već su pos­ta­le hro­nične bo­les­ti. na­lo­ge online. Ovi sis­te­mi ima­ju
Mo­le­ku­lar­no‑ge­ne­tički tes­to­vi se pri­me­nju­ju i u na­šim kli­ni­ka­ spo­so­bnost da pro­ve­re da li su
ma, kao i naj­sav­re­me­ni­ji mo­le­ku­lar­ni te­ra­pe­uti­ci. pi­sa­ni na­lo­zi tačni – na o­sno­
Po­t ra­ga za fun­da­men­tal­nim zna­njem u mo­le­ku­lar­noj ge­ne­ vu pa­ci­jen­to­vog le­ka, oni mo­gu
ti­ci ka­ko bi po­bolj­ša­li kva­li­tet ži­vo­ta, u Srbi­ji se o­dvi­ja u In­sti­ auto­mat­ski da pro­ve­re do­zu i
tu­tu za mo­le­ku­lar­nu ge­ne­ti­ku i ge­ne­tičko in­že­njer­stvo (IM­GGI) kon­t ra­in­di­ka­ci­je. Po­ka­za­lo se da
Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du. Dr So­nja Pav­lo­vić, naučni sa­ve­tnik, to dra­ma­tično sma­nju­ju o­zbilj­
vo­deći je is­t ra­ži­vač u La­bo­ra­to­ri­ji za mo­le­ku­lar­nu bi­ome­di­ci­nu ne gre­ške u lečenju.
u ovom In­sti­tu­tu, a is­t ra­ži­vačke o­blas­ti ko­ji­ma se ba­vi obu­hva­ Kom­pju­te­ri­zo­va­ni unos
ta­ju mo­le­ku­lar­nu ge­ne­ti­ku ret­kih bo­les­ti, he­ma­to­lo­ške ma­li­ na­r udž­bi (CPOE – Computeri‑
gni­te­te i fa­ra­ma­ko­ge­no­mi­ku. Dr So­nja Pav­lo­vić je u me­di­ci­ns­ zed provider order entry), ko­ji se
ku prak­su Srbi­je uve­la mno­ge mo­le­ku­lar­no‑ge­ne­tičke tes­to­ve. ra­ni­je zvao uno­som na­lo­ga za
kom­pju­te­ri­zo­va­ne le­ka­re, mo­že
da sma­nji gre­ške u lečenju za
čita­vih 80 od­sto, a ne­ga­tiv­
ne (o­zbilj­ne šte­te za pa­ci­jen­te)
gre­ške za 55%, pa je u SAD ovo
pos­tao sko­ro oba­ve­zan alat
na mno­gim kli­ni­ka­ma. Po­red
elek­t ron­skog pro­pi­si­va­nja,
stan­dar­di­zo­va­ni bar kod sis­tem
za do­zi­ra­nje le­ko­va mo­gao bi
da spreči če­t vrti­nu gre­ša­ka u
do­zi­ra­nju le­ko­vi­ma, od ko­jih
su mno­ge gre­ške je­dnos­tav­ni
pre­vi­di ko­je sis­tem brzo uoči.
I­zne­na­di­li bis­te se ko­li­ko in­for­
ma­ci­je o pa­ci­jen­ti­ma, o ri­zi­ci­
ma po­je­di­nih le­ko­va i pro­zaične
stva­ri po­put ja­snih eti­ke­ta,
i­zbe­ga­va­nje sličnih na­zi­va
le­ko­va i pri­me­re­nih uput­stva
za upo­t re­bu mo­gu da utiču na
po­ja­vu ne­na­mer­nih gre­ša­ka u
pri­me­ni te­ra­pi­je.
Ne tre­ba spo­ri­ti ar­gu­men­te
oko uti­ca­ja informatike u me­
di­ci­ni i me­di­cin­skom o­bra­zo­
va­nju, ali pos­to­je mno­ge o­blas­ti
ko­je je po­t re­bno po­bolj­ša­ti pre
ne­go što bi­smo mo­gli stvar­no
is­ko­ris­ti­ti IT. I po­sle­dnje, ali ne
i naj­ma­nje va­žno, ma ko­li­ko
te­hno­lo­gi­ja na­pre­do­va­la, ona
ni­ka­da ne mo­že da za­me­ni in­
te­rak­ci­ju ko­ju le­ka­ri i stu­den­ti
ima­ju s pa­ci­jen­tom. Kli­nička
pro­ce­na na kra­ju ipak i­zdva­ja
one ko­ji se svrsta­ju u o­dlične
le­ka­re. U po­t ra­zi za mo­der­
nim te­hno­lo­gi­ja­ma, ne sme­mo
da pre­viđamo značaj o­dno­sa
i­zmeđu le­ka­ra i pa­ci­jen­ta.
7
Zdravlje
V
e­štačka in­te­li­gen­ci­ja je
već ne­ko vre­me poz­nat,
pa i veoma po­pu­la­ran
ter­min. Za­pra­vo, in­for­ma­tičari
ši­rom sve­ta ra­de na te­hno­lo­gi­
ja­ma ve­štačke in­te­li­gen­ci­je već
de­ce­ni­ja­ma, ali tek u po­sle­dnjih
ne­ko­li­ko go­di­na AI je zauzeo
značaj­ni­je mes­to u sva­ko­dnev­
nom ži­vo­tu lju­di. Na pri­mer,
ve­štačku in­te­li­gen­ci­ju danas
mo­že­te da pro­nađete u mno­gim
a­pli­ka­ci­ja­ma pa­me­tnih te­le­fo­na,
pre­t ra­ži­vačima, a posebno na
dru­štve­nim mre­ža­ma.
Ova te­hno­lo­gi­ja počela je da
tran­sfor­mi­še i sve in­dus­t ri­je i
de­la­tnos­ti, od pro­i­zvo­dnje do
tran­spor­ta, ur­ba­nis­tičkog pla­ni­
ra­nja i in­f ras­t ruk­tu­re. U o­blas­ti
zdrav­stve­ne za­šti­te ra­zvoj
ve­štačke in­te­li­gen­ci­je zna­tno
u­brza­va me­di­cin­ska ot­krića i
po­bolj­ša­va ne­gu pa­ci­je­na­ta.
Me­di­ci­na u o­bla­ku
Dva glav­na fak­to­ra do­ve­la su do
sa­zre­va­nja ve­štačke in­te­li­gen­
ci­je: prvo, u cloud‑u mo­gu da
se skla­di­šte o­grom­ni sku­po­vi
po­da­ta­ka i da se nji­ma u­prav­lja
i dru­go, cloud obe­zbeđuje po­t re­
bnu sna­gu pro­ce­si­ra­nja po­da­
8 PC Press 04/2019
Mi­cro­soft AI
ta­ka ne­op­ho­dnu za ve­štačku
in­te­li­gen­ci­ju i ma­šin­sko učenje.
Mogućnosti pri­me­ne ovih te­
hno­lo­gi­ja u do­me­nu zdrav­stve­ne
za­šti­te na­pros­to su ne­ve­ro­va­
tne. Bićemo sve­do­ci ve­li­kog
za­o­kre­ta od re­ak­tiv­nog lečenja
ka pro­ak­tiv­nom zdrav­stve­nom
sis­te­mu za­sno­va­nom pre svega
na pre­ven­ci­ji, ra­noj di­ja­gnos­ti­ci i
pre­ci­znoj me­di­ci­ni. Ova pro­me­
na se um­no­go­me svo­di na je­dno
je­dnos­tav­no pi­ta­nje: šta ova
te­hno­lo­gi­ja mo­že da pru­ži za­po­
sle­ni­ma u o­blas­ti zdrav­stva?
Iz per­spek­ti­ve Microsoft‑a,
po­ten­ci­jal ve­štačke in­te­li­gen­ci­je
os­t va­riće se u pot­pu­nos­ti ka­da
ona po­bolj­ša i po­jača ta­len­te i
ve­šti­ne svoj­stve­ne lju­di­ma. U
ovoj no­voj eri stručnja­ci iz o­blas­
ti zdrav­stva i ve­štačka in­te­li­gen­
ci­ja za­je­dno će re­ša­va­ti naj­veće
iza­zo­ve sav­re­me­ne me­di­ci­ne.
Na pri­mer, je­dna bol­ni­ca u Če­
škoj Re­pu­bli­ci ko­ris­ti Power BI za
una­pređenje ne­ge pa­ci­je­na­ta i po­
bolj­ša­nje me­di­cin­skih di­ja­gno­za.
S dru­ge stra­ne, bol­ni­ca u Polj­skoj,
s ko­jom sa­rađuje Microsoft, ra­zvi­
la je alat ve­štačke in­te­li­gen­ci­je ko­ji
po­ma­že le­ka­ri­ma spe­ci­ja­lis­ti­ma
da o­dre­de da li će pa­ci­jent ima­ti
u slu­žbi zdrav­lja
Veštačka inteligencija transformiše zdravstvo i
pomaže osobama koje pružaju negu da svima
obezbede bolje usluge. Kako cloud, Big Data
i napredni algoritmi preoblikuju savremenu
medicinu i povećavaju ljudske sposobnosti
u regionu Srednje i Istočne Evrope?
Voja Gašić
vi­še ko­ris­ti od tra­di­ci­onal­ne
kar­di­ovas­ku­lar­ne ope­ra­ci­je ili je
bo­lje pri­me­ni­ti ma­nje in­va­ziv­ne
pro­ce­du­re ko­je da­ju bo­lje is­ho­de
lečenja i brži opo­ra­vak pa­ci­jen­ta.
AI dos­tu­pna svi­ma
Philippe Rogge, pot­pred­se­dnik
kor­po­ra­ci­je za re­gi­on Sre­dnje
i Is­točne Ev­ro­pe po­ku­šao je da
pred­sta­vi ko­ju ulo­gu Microsoft
ima u to­me.
„Kor­po­ra­ci­ja Microsoft že­li
da ve­štačka in­te­li­gen­ci­ja bu­de
dos­tu­pna svi­ma. Plat­for­me
Azure AI, Machine Learning i Bot
Service omo­gućava­ju no­vo­o­sno­
va­nim pre­du­zećima, par­tne­ri­
ma, pro­jek­tan­ti­ma i kli­jen­ti­ma
da kre­ira­ju, tes­ti­ra­ju i pri­me­ne
no­vu ge­ne­ra­ci­ju a­pli­ka­ci­ja u
o­blas­ti zdrav­stve­ne za­šti­te.
Pi­onir računar­stva Alan
Kay je re­kao: ‘Naj­bo­lji način da
pre­dvi­di­te bu­dućnost jes­te da je
i­zmi­sli­te.’ A to je u­pra­vo ono što
mi ra­di­mo, uti­re­mo put bu­dućim
ino­va­to­ri­ma ka­ko bi sva­ka oso­ba
i or­ga­ni­za­ci­ja na pla­ne­ti mo­gla
da bu­de us­pe­šni­ja.
AI tran­sfor­ma­ci­ja zdrav­stva
Da­na­šnji računa­ri spo­so­bni su
da obav­lja­ju da­le­ko slo­že­ni­je za­
dat­ke ne­go što je brzo i­zvrša­va­nje
una­pred pro­gra­mi­ra­nih ru­ti­na.
Za­hva­lju­jući ML i AI te­hni­ka­ma,
računa­ri mo­gu da „vi­de“ i „čuju“,
pa i da ana­li­zi­ra­ju sli­ke i zvu­ke.
Je­dan od ci­lje­va jes­te da računa­re
na­te­ra­mo da pro­ble­me pre­po­
zna­ju, sa­gle­da­va­ju i re­ša­va­ju na
načine na ko­ji bi to ra­di­li lju­di.
Ne­sum­nji­va pre­dnost računa­ra
jes­te u to­me što to mo­gu da ra­de
na mno­go većem sku­pu po­da­ta­
ka i brže ne­go što je u sta­nju bi­lo
ko­ji čovek, pa i gru­pa lju­di kao
što je le­kar­ski kon­zi­li­jum. U ne­
kim slučaje­vi­ma, računa­ri su već
pre­uze­li pri­mat:
A­na­li­za me­di­cin­skih sni­
ma­ka ‑ Računa­ri mo­gu da pre­
po­zna­ju ele­men­te na snim­ci­ma,
kao što su snim­ci s ma­gne­tne
re­zo­nan­ce (MRI) ili kom­pju­te­ri­
zo­va­ne to­mo­gra­fi­je (CT), i na taj
način po­mo­gnu u o­dređiva­nju
di­ja­gno­ze i te­ra­pi­je.
Zna­nje ‑ Računa­ri mo­gu
da ana­li­zi­ra­ju o­dno­se i­zmeđu
po­da­ta­ka, lju­di i ak­tiv­nos­ti i po­
mo­gnu u u­prav­lja­nju po­nov­nih
pri­je­ma u bol­ni­cu, u op­ti­mi­za­ci­
ji za­uze­tos­ti bol­ničkih kre­ve­ta,
ge­no­mi­ci i mno­gim dru­gim
po­dručji­ma.
Go­vor ‑ Računa­ri mo­gu da
pre­po­zna­ju i tran­skri­bu­ju reči
ko­je i­zgo­va­ra­ju le­ka­ri i me­di­
cin­ske ses­t re i u is­tom tre­nut­ku
na­pra­ve be­le­ške ili i­zve­šta­je.
Je­zik ‑ Po­što ra­zu­me­ju
značenja reči i ni­jan­se me­di­cin­
skih ter­mi­na, računa­ri mo­gu da
pre­vo­de u re­al­nom vre­me­nu, što
je ve­li­ka po­moć međuna­ro­dnim
ti­mo­vi­ma.
O­sno­ve Mi­cro­soft
AI plat­for­me
Ako de­mo­kra­ti­zu­je­mo ve­štačku
in­te­li­gen­ci­ju i učini­mo je dos­tu­
pnom sva­koj oso­bi i or­ga­ni­za­ci­ji,
 Microsoft Research: inteligentno mo­že­mo da po­kre­ne­mo eko­nom­ski i dru­štve­ni
na­pre­dak i omo­gućimo lju­di­ma da pos­ti­žu vi­še.

zdravstvo pomoću veštačke U­ključite in­te­li­gen­ci­ju u svo­ju a­pli­ka­ci­ju ili re­še­

nje. Microsoft Azure plat­for­ma u­brzaće kom­ple­

inteligencije i oblaka
tnu di­gi­ta­li­za­ci­ju i uves­ti vas u svet ma­šin­skog
učenja i ve­štačke in­te­li­gen­ci­je. Po­me­ni­mo sa­mo
ne­ke od ala­ta ko­ji su vam na ras­po­la­ga­nju:

Projekat InnerEye Ko­gni­tiv­ni ser­vi­si (Cognitive Services) –

Sistem veštačke inteligencije
koji pomaže radijacionim
Po­moću ove ko­lek­ci­je moćnih API‑ja, mo­že­te
onkolozima u efikasnijem omo­gućiti svo­jim a­pli­ka­ci­ja­ma da in­te­li­gen­tno
tretmanu raka.
tu­mače svet i pri­ro­dno priv­lače ko­ri­sni­ke uz po­
Microsoft Genomics
moć fun­kci­onal­nos­ti vi­zu­el­nog pri­ka­za i pre­po­
Uz Microsoft Azure istraživači zna­va­nja, go­vo­ra, je­zi­ka, zna­nja i pre­tra­ži­va­nja.
i kliničari imaju pristup uslugama
ubrzane obrade genomskih Uz sa­mo ne­ko­li­ko li­ni­ja ko­da mo­že­te da na­pra­
informacija zasnovanim na oblaku. vi­te a­pli­ka­ci­je ko­je uče i pri­la­gođava­ju se to­kom
vre­me­na na svim uređaji­ma i plat­for­ma­ma.
Mreža veštačke inteligencije
u zdravstvenoj zaštiti
Proširivanje mreže Microsoft Intelligent
Network koja stvara mrežu fokusiranu
Du­bo­ko učenje (Deep Learning) – Microsoft
na veštačku inteligenciju u kardiologiji. Cognitive Toolkit je bes­pla­tan, je­dnos­ta­van, open
source kom­plet alat­ki ko­mer­ci­jal­nog ni­voa
Microsoft Azure Security i Compliance Blueprint
Ove usluge predstavljaju osnovu za ceo proces ko­ji tre­ni­ra mo­de­le du­bo­kog učenja o­grom­nih
razvoja krajnjih aplikacija, koje pomažu zdravstvenim ra­zme­ra. Azure pru­ža naj­veći su­per­računar
organizacijama da jednostavno, usklađeno i bezbedno
pređu na oblak. ve­štačke in­te­li­gen­ci­je ko­ji tre­ni­ra i pro­ce­nju­je
vaš mo­del uz vi­so­ke per­for­man­se obe­zbeđene
Projekat osnaživanja lekara po­moću GPU i FPGA je­di­ni­ca. Ra­zme­re su
Sistem koji sluša šta lekari govore, prati šta rade i na osnovu toga uči,
dramatično smanjuje potrebu za manuelnim unošenjem beležaka. go­to­vo bes­ko­načne u sva­kom ra­dnom o­kvi­r u
za du­bo­ko učenje, kao što su Cognitive Toolkit,
Predlošci-šabloni rešenja Microsoft 365 Huddle TensorFlow, Caffe i mno­gi dru­gi.
Novi developerski šabloni-predlošci aplikacije Microsoft Teams omogućavaju
zdravstvenim timovima da iskoriste sve prednosti najsavremenijih alatki za saradnju
i obezbede kvalitetne rezultate.
Bot plat­f or­ma (Bot Platform) – Kre­iraj­te
nov ko­ri­snički do­živ­ljaj i dođite do ko­ri­sni­ka.

Kako bolnice i lekari koriste veštačku inteligenciju

Uz Microsoft Bot Framework mo­že­te la­ko da na­
pra­vi­te i pri­me­ni­te bo­to­ve na mno­gim ka­na­li­
ma, u­ključujući Office 365, Facebook Messenger,
Cortana, Slack, Skype, Skype for Business i Bing.

Podrška Virtuelna pomoć,

u donošenju društveno umrežavanje
Plat­f or­ma za po­dat­ke i ana­li­ti­ku (Data
kliničkih odluka i trijaža and Analytics Platform) – Ot­krij­te naj­kom­ple­
Praćenje podataka
pacijenata u realnom tni­ju plat­for­mu za po­dat­ke ko­ja is­pu­nja­va sve
Zdravlje vremenu po­t re­be bi­lo ka­kvih struk­tu­ri­ra­nih i nes­t ruk­tu­
stanovništva
ri­ra­nih po­da­ta­ka, sa in­te­gri­sa­nim ana­li­tičkim
ala­ti­ma za tran­sfor­ma­ci­ju po­da­ta­ka u ak­ci­ju.
Upravljanje
ponovnim
Smernice za
prijemima Mi­cro­soft Graph ‑ Po­ve­ži­te po­dat­ke ko­ji
prediktivnu
negu
u bolnicu pod­stiču pro­duk­tiv­nost u va­šoj or­ga­ni­za­ci­ji –
po­štu, ka­len­dar, kon­tak­te, do­ku­men­te, ime­ni­ke
i uređaje.
Prikupljanje
i obrada
podataka o Upravljanje
medicinskim zahtevima
Pre­dlo­šci‑ša­blo­ni za re­še­nja ‑ Brzo na­pra­
snimcima vi­te re­še­nja na o­sno­vu una­pred kon­fi­gu­ri­sa­nih
pre­dlo­ža­ka‑ša­blo­na, mo­de­la ma­šin­skog uče­
nja, re­fe­ren­tne ar­hi­tek­tu­re i o­bra­za­ca di­zaj­na.

Pomoć Upravljanje propusnošću, Na­pre­dna ana­li­ti­ka i ma­šin­sko učenje

u onkološkoj
dijagnostici
troškovima i operativnim ‑ Kre­iraj­te i vrši­te na­pre­dnu ana­li­ti­ku gde god
aktivnostima
da se na­la­ze va­ši po­da­ci i ste­kni­te du­blje uvi­de
i pre­dik­tiv­ne re­zul­ta­te ka­ko bis­te mo­gli da do­
no­si­te pa­me­tni­je, po­u­zda­ni­je o­dlu­ke.
+ Izvor: Microsoft i Frost & Sullivan Upravljanje osobljem
ÎÎ www.mi­cro­soft.com

9
Zdravlje
He­li­ant
u slu­žbi zdravlja
Zdravstvo je oblast u kojoj je
Srbija daleko odmakla u digitalnoj
transformaciji. Heliant je softver s
dugom tradicijom i prisustvom u
ustanovama svih nivoa zdravstvene
zaštite, a samim tim i jedan je od
najzaslužnijih za postignute rezultate
Milan Bašić
10 PC Press 04/2019
P ro­šlo je dve de­ce­ni­je od
ka­da je gru­pa pro­fe­so­ra
i stu­de­na­ta Elek­t ro­te­
hničkog fa­kul­te­ta u Be­o­gra­du
počela da ra­di na pro­jek­tu in­for­
ma­ci­onog sis­te­ma za zdrav­stve­
ne us­ta­no­ve. Da­nas srce te eki­pe,
u kom­pa­ni­ji Heliant, ra­zvi­ja,
im­ple­men­ti­ra i o­drža­va so­f tver
ko­ji u svom sva­ko­dnev­nom ra­du
ko­ris­ti vi­še od 200 zdrav­stve­nih
us­ta­no­va u Srbi­ji. Na pi­ta­nje ka­
ko su us­pe­li da o­svo­je po­ve­re­nje
ova­ko im­pre­siv­nog bro­ja in­sti­tu­
ci­ja, u Heliant‑u ka­žu da su i­zbor
te­hno­lo­gi­ja, ve­li­ko ra­zu­me­va­nje
po­t re­ba zdrav­stva i u­sme­re­nost
ka ko­ri­sni­ku naj­va­žni­ji, ali ne i
je­di­ni čini­oci ove us­pe­šne priče.
Ova tri ko­ja smo i­zdvo­ji­li ne na­
vo­di­mo pre­ma re­du va­žnos­ti, već
pre­ma vre­me­nu ka­da su pos­ta­li
sas­tav­ni deo priče zva­ne Heliant.
Is­ko­rak u no­vi svet
Kra­jem de­ve­de­se­tih, u vre­me
ka­da je sve počelo, In­ter­net tek
što je sti­gao u Srbi­ju, a brzi­na
po­ve­zi­va­nja na mre­žu bi­la je, za
da­na­šnja po­ima­nja, ne­za­mi­sli­vo
ma­la – ono­li­ko ko­li­ko je do­zvo­
lja­va­la mo­dem­ska ve­za kroz
ba­kar­ne te­le­fon­ske ži­ce. Tek
ilus­t ra­ci­je ra­di, pre­nos me­ga­baj­
ta po­r u­ka elek­t ron­ske po­šte tra­
jao je, ako ste srećni i is­ko­ris­ti­te
sve po­ten­ci­ja­le har­dve­ra, oko
po­la sa­ta. O In­ter­ne­tu se čak i na
naučnom ni­vou ma­lo zna­lo.
Ne­ko bi za­to re­kao da je ide­ja
da se ko­ris­te u to vre­me pri­lično
ne­po­zna­te i su­per­mo­der­ne Open
Source te­hno­lo­gi­je, u naj­ma­nju
ru­ku, ve­oma hra­bra. Linux je ta­
da bio mi­nor­no zas­tu­pljen klon
UNIX‑a, MySQL je tek pred­
stav­ljen jav­nos­ti, baš kao i Java,
PHP, HTML 2.0 i CSS, o­dno­sno
te­hno­lo­gi­je na ko­ji­ma je mo­guće
na­pra­vi­ti Web a­pli­ka­ci­je. Do­daj­
te to­me još i tro­sloj­nu ar­hi­tek­tu­
ru, ta­ko da je 1998. go­di­ne sve
to i­zgle­da­lo kao lu­dost u ko­ju su
sprem­ni da uđu sa­mo mla­di i
o­dva­žni. A tim o ko­jem pričamo
u to vre­me čini­li su u­pra­vo mla­
di i o­dva­žni.
Ni­je pro­šlo mno­go vre­me­na,
pro­je­kat je o­dmi­cao u kom­plek­
snos­ti i zdre­los­ti i sve vi­še se
kre­tao ka još je­dnoj ne­is­t ra­že­
noj i za­htev­noj o­blas­ti, pri­me­ni
in­for­ma­ci­onih te­hno­lo­gi­ja u
zdrav­stvu. Već ta­da se po­ka­za­lo
da su iza­bra­ni kon­cep­ti i te­hno­
lo­gi­je pra­vi put. Zdrav­stvo ni­ka­
da ni­je ima­lo pre­vi­še nov­ca ni
za o­snov­nu de­la­tnost, a ka­mo­li
za po­slo­ve ko­je da­nas pre­po­zna­
je­mo po uni­ver­zal­nom ter­mi­nu
di­gi­tal­na tran­sfor­ma­ci­ja. Open
Source omo­gućava, u tom smi­
slu, dve do­bre stva­ri: bes­pla­tan
je i o­t vo­ren za pri­la­gođava­nja
ko­ja su, s ob­zi­rom na broj­ne
ne­po­zna­ni­ce ko­je tre­ba da sav­la­
da­ju, ne­mi­nov­na i broj­na.
Pro­jek­tan­te su čeka­le zam­ke
iza sva­kog u­gla. Zdrav­stve­na
za­šti­ta je, u sva­kom smi­slu, kom­
plek­san sis­tem. Tu su tri ni­voa,
sva­ki sa svo­jim pra­vi­li­ma, a
unu­tar njih sva­ka ili go­to­vo sva­
ka us­ta­no­va ima svo­je po­t re­be, a
sa­mim tim i za­hte­ve ko­je pos­tav­
lja­ju pred so­f tver ko­ji će ko­ris­ti­ti.
To­me do­daj­mo da sva­ka ver­ti­ka­
la u me­di­ci­ni na ra­zličite načine
tre­ti­ra is­te po­dat­ke. Pri­me­ra
ra­di, ne­kim dis­ci­pli­na­ma su
je­dni re­zul­ta­ti do­bi­je­ni iz uzor­ka
krvi va­žni­ji, a ne­kim ne­ki dru­gi
pa sto­ga tre­ba da bu­du pred­stav­
lje­ni na dru­gačiji, ali ade­kva­tan,
ja­sno uočljiv način za sva­ku
dis­ci­pli­nu po­na­osob. Pos­to­ji ceo
niz di­ja­gnos­tičkih i te­ra­pe­ut­skih
me­to­da ko­je tre­ba da se u­zmu u
ob­zir i, sa­mim tim, tre­ti­ra­ju kroz
so­f tver. Mo­gli bi­smo ovu priču
da u­slo­žnja­va­mo sve vi­še, ali ni­je
nam to cilj. Priču o kom­plek­
snos­ti za­dat­ka do­pu­nićemo još
sa­mo činje­ni­ca­ma da je me­di­ci­na
je­dna od naj­di­na­mični­jih o­blas­ti
na­uke i da je o­t va­ra­nje pros­to­ra
za brz, efi­ka­san, ali i be­zbe­dno­
sno res­t rik­ti­van način ra­zme­ne
in­for­ma­ci­ja u fo­ku­su mo­der­nih
mo­de­la zdrav­stve­ne za­šti­te.
Re­še­nje za sva­ku si­tu­aciju
Pro­jek­tan­ti Heliant so­f tve­ra od
počet­ka su ima­li na umu da je
zdrav­stve­ni sis­tem Srbi­je ve­li­ki
i ra­zno­ro­dan i da bro­ji ne­ko­
li­ko sto­ti­na ra­zličitih us­ta­no­
va – od zdrav­stve­nih sta­ni­ca,
pre­ko do­mo­va zdrav­lja i bol­ni­ca
do ve­li­kih kli­ničkih cen­ta­ra.
Po­red držav­nih us­ta­no­va, tu su
i pri­va­tne, od ma­njih spe­ci­ja­lis­
tičkih me­di­cin­skih or­di­na­ci­ja,
do slo­že­nih sis­te­ma, a ne tre­ba
za­bo­ra­vi­ti ni apo­te­ke ko­je su
sas­tav­ni deo bol­ni­ca i kli­ničkih
cen­ta­ra, ali i us­ta­no­ve ko­je
pru­ža­ju u­slu­ge građan­stvu. Sve
u sve­mu, go­vo­ri­mo o ne­ko­li­
ko de­se­ti­na hi­lja­da ko­ri­sni­ka
i računa­ra, sto­ti­na­ma ser­ve­ra,
lo­ka­ci­ja, In­ter­net ko­nek­ci­ja...
Za­is­ta ve­li­ki, o­gro­man sis­tem,
mo­žda i naj­veći u zem­lji.
“Ra­zvoj sva­kog in­for­ma­ci­
onog sis­te­ma za­hte­va da se prvo
te­melj­no upo­zna­te s pra­vi­li­ma
ko­ji­ma se vo­di o­blast de­la­tnos­ti
za ko­ju ra­zvi­ja­te so­f tver­ski alat.
Is­t ra­žu­jući kroz li­te­ra­tu­r u i u
di­rek­tnom ra­du s le­ka­ri­ma i os­
ta­lim zdrav­stve­nim ra­dni­ci­ma,
ot­kri­li smo je­dnu sličnost ko­ja,
ne sa­mo da nas je o­bra­do­va­la već
je ce­lu stvar učini­la lak­šom“,
priča nam Vu­ka­šin Ra­du­lo­vić, je­
Kom­pa­ni­ja Heliant već godinama uspešno ra­zvi­ja,
im­ple­men­ti­ra i o­drža­va so­ftver ko­ji u svom sva­ko­dnev­nom
ra­du ko­ris­ti vi­še od 200 zdrav­stve­nih us­ta­no­va u Srbi­ji
dan od tvo­ra­ca Heliant‑a, i do­da­
je: „Pro­to­ko­li zdrav­stve­ne za­šti­te,
di­ja­gnos­ti­ke i lečenja, vi­zu­el­no se
pred­stav­lja­ju kroz še­me ko­je mi
so­f tver­ski in­že­nje­ri pre­po­zna­je­
mo kao al­go­ri­tme. Ov­de te še­me
ima­ju ne­ka dru­ga ime­na, ali su
u o­sno­vi u­pra­vo ono što je glav­ni
način za pre­zen­ta­ci­ju do­gađaja
ko­ji se o­dvi­ja­ju u so­f tve­r u. To
nam je u star­tu olak­ša­lo po­sao
jer, al­go­ri­tme smo u broj­nim
si­tu­aci­ja­ma već ima­li, sa­mo je
tre­ba­lo da ih ma­lo pri­la­go­di­mo i
re­ali­zu­je­mo u so­f tve­r u“.
To „ma­lo“ obično i ni­je ta­ko
ma­lo, već tra­ži vi­se­me­sečni
rad pro­jek­ta­na­ta i pro­gra­me­ra.
Ka­ko je Heliant po­la­ko pos­ta­jao
sva­ko­dnev­ni alat u sve vi­še us­
ta­no­va, a to­me ima pe­tna­es­tak i
ne­što vi­še go­di­na, ta­ko je pos­ta­
ja­lo ja­sno da je za us­pe­šnu i brzu
im­ple­men­ta­ci­ju po­t re­bno da se
pos­ti­gne vi­sok ni­vo flek­si­bil­nos­
ti, na­ročito na pre­zen­ta­ci­onom
slo­ju. Upo­zna­jući nas s ka­rak­te­
ris­ti­ka­ma Heliant‑a, još je­dan od
pi­oni­ra ra­zvo­ja i da­nas di­rek­tor
kom­pa­ni­je, Vo­ji­slav Ma­cić ka­že:
“U počet­ku, Heliant je bio
a­pli­ka­ci­ja ko­ju bi­smo naj­lak­še
mo­gli da opi­še­mo kao di­gi­tal­
nu za­me­nu za onaj do­bro nam
po­zna­ti le­kar­ski kar­ton u do­mu
zdrav­lja. Ve­oma brzo smo kre­
nu­li da­lje u ci­lju da ko­ri­sni­ci­ma
omo­gućima bržu, lak­šu i pot­
pu­ni­ju ma­ni­pu­la­ci­ju po­da­ci­ma.
Ta­ko su i­zdvo­je­ne ka­te­go­ri­je ko­je
je do­bro da bu­du struk­tu­ri­ra­ne
ra­di po­u­zda­ni­jeg uno­sa i ka­sni­je
lak­še pre­t ra­ge i ana­li­ze. Pri­tom,
is­ti po­da­ci ne­ma­ju is­ti pri­ori­tet
za ra­zličite me­di­cin­ske di­ci­pli­ne,
a zna se da za što bo­lje o­dređiva­
nje te­ra­pi­je naj­va­žni­ji re­zul­ta­ti
tre­ba da bu­du na­juočlji­vi­ji“.
Po­put Le­go ko­ckica
Ide­ja na ko­joj počiva re­ali­za­
ci­ja, ko­ja se po­ka­za­la izu­ze­tno
po­u­zda­nom, pri­la­go­dlji­vom i
eko­nom­ski pri­hva­tlji­vom kroz
ove dve de­ce­ni­je ra­zvo­ja i ko­
rišćenja, pro­nađena je u le­go
ko­cki­ca­ma. Po­je­dnos­tav­lje­no
rečeno, sva­ki po­da­tak ko­ji mo­že
da bu­de pre­zen­to­van na e­kra­nu
je kao je­dna le­go ko­cki­ca, a
ona za­je­dno s dru­gim oko se­be
mo­že da na­pra­vi ono­li­ko o­bli­ka
ko­li­ka nam je ma­šta. Ta­ko se
način na ko­ji vi­de po­dat­ke, na
pri­mer, re­do­sled pa­ra­me­ta­ra do­
bi­je­nih iz uzor­ka krvi, pot­pu­no
pri­la­gođava ne o­blas­ti me­di­ci­ne,
ne­go i ni­vou zdrav­stve­ne za­šti­te,
pa čak i na­vi­ka­ma le­ka­ra u kon­
kre­tnoj zdrav­stve­noj us­ta­no­vi. I
sve to bez du­go­t raj­nog pro­gra­
mi­ra­nja „od počet­ka“, već sa­mo
kroz im­ple­men­ta­ci­ju u in­te­rak­
tiv­nom ra­du s ko­ri­sni­ci­ma.
“Ovih na­ših le­go ko­cki­ca
ni­ka­da dos­ta, stal­no pra­vi­mo
no­ve. Heliant se ra­zvi­ja sva­
ko­dnev­no i sa sva­kom no­vom
im­ple­men­ta­ci­jom jer uvek
ot­kri­je­mo ne­ku no­vu po­t re­bu
ko­ri­sni­ka. I kroz sis­te­me ko­ji su
go­di­na­ma u ek­splo­ata­ci­ji uvek
do­bi­ja­mo za­hte­ve ko­ri­sni­ka
ko­ji naš so­f tver čine sve bo­ljim
i ko­ri­sni­jim, a sva una­pređenja
dos­tu­pna su svim ko­ri­sni­ci­ma“,
do­pu­nja­va priču gospodin Vu­
ka­šin Ra­du­lo­vić.
Tri po­glav­lja je­dne priče
Heliant je kom­plek­san sis­tem po­
de­ljen u tri glav­ne ce­li­ne. Heliant
Health je srce ce­log sis­te­ma i
glav­ni je di­gi­tal­ni alat u in­te­
rak­ci­ji zdrav­stve­ne us­ta­no­ve i
pa­ci­je­na­ta, ali i ra­zme­ni po­da­ta­
ka među de­lo­vi­ma zdrav­stve­ne
us­ta­no­ve i s Re­pu­bličkim fon­dom
za zdrav­stve­no osi­gu­ra­nje. Nje­ga
upo­tu­nju­je, s je­dne stra­ne Heliant
Infolab LIS, o­dno­sno la­bo­ra­to­
rij­ski in­for­ma­ci­oni sis­tem ko­ji
u je­dan sis­tem in­te­gri­še vi­še od
200 me­di­cin­skih la­bo­ra­to­rij­skih
uređaja, a re­zul­ta­te ana­li­za di­rek­
tno pro­sleđuje u Heliant Health.
Na dru­goj stra­ni je Heliant Moneo,
po­slov­ni in­for­ma­ci­oni sis­tem
u ko­jem su o­bje­di­nje­ne po­slov­
ne fun­kci­je ko­je ni­su spe­ci­fične
za zdrav­stvo, već su sas­tav­ni
deo ši­ro­kog spek­t ra po­slov­nih
su­bje­ka­ta. Tu su fi­nan­sij­sko i
ro­bno‑ma­te­ri­jal­no knji­go­vod­stvo,
ka­drov­ska evi­den­ci­ja, skla­di­šno
po­slo­va­nje, o­snov­na sred­stva,
ali i ne­ke od fun­kci­ja di­gi­tal­ne
ra­zme­ne po­da­ta­ka s Re­pu­bličkim
fon­dom zdrav­stve­nog osi­gu­ra­nja.
Za lju­de u Heliant‑u svi ko­
ri­sni­ci po­dje­dna­ko su va­žni i
svi­ma je uvek na ras­po­la­ga­nju
po­moć slu­žbe za po­dršku. „Sva­
ki pro­je­kat bio je iza­zov za se­be i
na sva­kom smo mo­ra­li da re­ši­mo
ne­ki no­vi za­da­tak. Na pri­mer, sa
ulas­kom u ve­li­ke pri­va­tne zdrav­
stve­ne sis­te­me, kao što su Bel
Medic i Euromedik, sre­li smo se s
di­na­mičnim po­slov­nim o­kru­že­
njem u ko­jem ko­ri­snik nji­ho­vih
u­slu­ga ni­ka­da ne sme da čeka i
gde se sve u tom po­gle­du pra­ti
do tančina. Tu stečeno is­kus­
tvo kroz Heliant ši­ri­mo po ce­loj
Srbi­ji, baš kao što i naj­no­vi­ja dos­
ti­gnuća u pre­ven­ti­vi, di­ja­gnos­ti­ci
i lečenju ko­ja im­ple­men­ti­ra­mo u
je­dnoj us­ta­no­vi, čini­mo dos­tu­
pnim svi­ma ko­ji se u svom ra­du
o­sla­nja­ju na naš so­f tver“, is­tiče
na kra­ju gos­po­din Ra­du­lo­vić.
ÎÎ heliant.rs
11
Zdravlje
Zdrav­stvo
u Srbi­ji 2.0
Da li zdravstvo u Srbiji uopšte može
da se digitalizuje? Kada kažemo
digitalizacija, pre svega mislimo
na tehničko‑tehnološka rešenja na
kakvima radi Health Tech Lab
J
e­dan od do­brih pri­
me­ra di­gi­ta­li­za­ci­je je
online bi­ra­nje le­ka­ra i
za­ka­zi­va­nje ter­mi­na. Iako ove
mo­gućnos­ti do­no­se mno­go
do­brih stva­ri, čes­to se jav­lja­ju i
kon­t ra­ver­ze. Pre sve­ga u ve­zi sa
za­šti­tom po­da­ta­ka o ličnos­
ti, u­ključujući pi­ta­nja ku­da se
ti po­da­ci kreću, do ko­ga sve
mo­gu da dođu, s ki­me se de­le i
ka­ko se ti­me utiču na ži­vo­te pa­
ci­je­na­ta van dok­tor­skih or­di­na­
ci­ja. Za us­pe­šnu di­gi­ta­li­za­ci­ju
se mo­ra­mo o­sla­nja­ti i na za­ko­
no­dav­stvo, te je i GDPR (General
Data Protection Regulation) kao
ev­rop­ski stan­dard u pro­ce­su
im­ple­men­ta­ci­je i u Srbi­ji.
12 PC Press 04/2019
Na di­gi­ta­li­za­ci­ji ni­je mo­guće
ra­di­ti na je­dnoj ver­ti­ka­li. Po­
tre­bno je da ce­la za­je­dni­ca ra­di
na to­me da bi­smo prve kva­li­te­
tne re­zul­ta­te vi­de­li na­kon par
go­di­na. Je­dna od ver­ti­ka­la je i
edu­ka­ci­ja, od o­snov­nih ško­
la, pre sve­ga pre­du­ze­tni­štva i
te­hno­lo­gi­ja u svim o­blas­ti­ma i
to prven­stve­no u me­di­cin­skim
za­ni­ma­nji­ma i na­uka­ma. Pa
haj’mo re­dom.
He­alth Tech Lab
U Srbi­ji da­nas ima­mo Health
Tech Lab. Pos­to­je od ja­nu­ara
2018. go­di­ne od ka­da spro­
vo­de u de­lo ne­ko­li­ko ci­lje­va:
učes­t vu­ju u for­mi­ra­nju no­vih,
ino­va­tiv­nih re­še­nja u zdrav­
stve­no‑te­hno­lo­škim o­blas­ti­ma,
pru­ža­ju po­dršku već nas­ta­lim i
omo­gućava­ju nji­hov kon­ti­nu­ira­
ni rast. To­kom 2018. go­di­ne or­
ga­ni­zo­va­li su osam meetup‑ova
sa vi­še od 600 po­se­ti­la­ca, a
omo­gućena je i sa­ra­dnja sa vi­še
od 50 alum­nis­ta. Par­tne­ri su na
pred­sto­jećem Western Balkans
Digital Summit 2019.
Naj­značaj­ni­ji po­mak je što
su pos­ta­li deo ECHAlliance,
da­kle rav­no­prav­ni, par­tner­ski
eko­sis­tem u Ev­ro­pi. Je­dna od
pre­dnos­ti član­stva je, po­red
op­šte sa­ra­dnje, ra­zvoj lo­kal­nog
eko­sis­te­ma kroz fo­ku­si­ra­ni rad
i re­ša­va­nje pro­ble­ma lo­kal­nog
zdrav­stva.
HTL se sva­ko­dnev­no su­
sreće sa broj­nim ino­va­ci­ja­ma.
Ne­ke od njih na­pre­du­ju sa­me,
ali je svi­ma u ne­kom tre­nut­ku
ra­zvo­ja po­t re­bna po­drška. Evo
ne­ko­li­ko za­nim­lji­vih pri­me­ra
baš iz Srbi­je.
In­te­re­san­tni pro­jekti
Easy Tech tim ra­zvi­ja pa­me­tnu
ru­ka­vi­cu za sle­pe oso­be, ko­ja
fun­kci­oni­še u skla­du sa be­lim
šta­pom, za­me­nju­je ga i na­do­
pu­nju­je, sa ci­ljem da po­mo­gne
sle­pim u obav­lja­nju sva­ko­dnev­
nih ak­tiv­nos­ti, a pre sve­ga pri
ori­jen­ta­ci­ji u pros­to­r u. Po­moću
pri­me­nje­ne te­hno­lo­gi­je ru­ka­vi­
ca mo­že pro­tu­mačiti emo­ci­je i
nji­hov in­ten­zi­tet, što sa dru­gim
in­for­ma­ci­ja­ma ra­zvi­ja ce­lo­vi­tu
sli­ku iz stvar­nog sve­ta. Ru­ka­
vi­ca ima vi­še od de­set fun­kci­ja,
u­ključujući iden­ti­fi­ka­ci­ju in­
ten­zi­te­ta sve­tla i pre­ci­znu bo­ju,
mo­že vam reći vre­me i da­tum...
U ra­zvo­ju ovog pro­jek­ta ve­oma
je va­žna sa­ra­dnja s u­dru­že­nji­ma
sle­pih i sla­bo­vi­dih pa­ci­je­na­ta.
AsthmaPal je mo­bil­na a­pli­ka­
ci­ja ra­zvi­je­na za pa­ci­jen­te ko­ji­
ma je di­ja­gnos­ti­ko­va­na as­tma, s
mo­gućnošću pre­dviđanja na­pa­
da as­tme na te­me­lju sta­nja ko­ri­
sni­ka i tre­nu­tnih u­slo­va oko­li­ne
ko­ji utiču na as­tmu kao bo­lest.
Na te­me­lju AsthmaPal‑ovog
is­t ra­ži­va­nja, tim iden­ti­fi­ku­je 13
glav­nih u­zro­ka as­tme i o­snov­ne
načine nji­ho­ve in­te­rak­ci­je, ko­ji
se sa­da uvo­de u mo­der­nom AI
al­go­ri­tmu. Al­go­ri­tam mo­že brzo
naučiti o sta­nju as­tme ko­ri­sni­ka
i nji­ho­voj ose­tlji­vos­ti na „oki­
dače“. To omo­gućuje ko­ri­sni­ku
da pre­dvi­di ve­ro­va­tnost i o­zbilj­
nost do­la­zećeg na­pa­da as­tme,
za­je­dno s tre­nu­tnim ni­vo­om po­
le­na, pro­gno­zom pra­ši­ne i vla­ge.
A­pli­ka­ci­ja se mo­že i pri­
la­go­di­ti sva­kom ko­ri­sni­ku sa
per­so­na­li­zo­va­nim sa­drža­jem za
as­tmu i pre­dvi­de­ti bu­duće na­pa­
de sa vi­še pre­ci­znos­ti. Glav­ni cilj
je u­sre­sre­di­ti se na pre­ven­ci­ju
as­tme, o­hra­bru­jući as­tma­tičare
da već ko­ris­te pre­vi­še pre­ven­
tiv­nih le­ko­va za za­us­tav­lja­nje
bu­dućih na­pa­da.
Bi­otech bu­dućnost
Ni­su sve o­blas­ti po­dje­dna­ko
ra­zvi­je­ne u Srbi­ji. Od še­zde­se­tak
Biotech zahteva više ulaganja i znatno uređeniji ekosistem,
jer dovoljno pametnih studenata i stručnjaka već imamo
star­ta­pa u health tech o­blas­ti
sa­mo dva su iz o­blas­ti biotech‑a.
Biotech očito za­hte­va vi­še ula­
ga­nja, uređeni­ji eko­sis­tem ko­ja
će po­drža­ti ra­zvoj ove o­blas­ti
u Srbi­ji, jer do­volj­no pa­me­tnih
stu­de­na­ta i stručnja­ka već ima­
mo, ali im tre­ba­ju bo­lji u­slo­vi,
tre­ning, is­kus­t vo i pri­li­ka. Je­dan
od ci­lje­va HTL‑a je da omo­gući i
ojača ra­zvoj i ove o­blas­ti, ka­ko u
for­mi na­uke ta­ko i u for­mi tran­
sfe­ra te­hno­lo­gi­je i for­mi­ra­nje
in­ku­ba­to­ra u o­blas­ti biotech‑a.
Do­da­tno pi­ta­nje je i ka­ko
mo­ti­vi­sa­ti le­ka­re, me­di­ci­na­re,
naučni­ke da po­ve­r u­ju u ra­zvoj
ove o­blas­ti u Srbi­ji i nji­ho­vom
os­tan­ku na du­že sta­ze baš ov­
de. Ovo su „ek­spo­nen­ci­jal­na“
vre­me­na, pa su nam po­t re­bni
„ek­spo­nen­ci­jal­ni“ lju­di ko­ji
ra­z­mi­šlja­ju i efikasno de­la­ju
van svo­je zo­ne kom­fo­ra. Do­bri
pri­me­ri su stu­den­ti Far­ma­ce­
ut­skog fa­kul­te­ta pri u­dru­že­nju
stu­de­na­ta NAP­SER i Me­di­cin­
skog fa­kul­te­ta pod na­zi­vom
EM­SA. Već du­go go­di­na sa­mos­
tal­no or­ga­ni­zu­ju kon­fe­ren­ci­je,
edu­ka­ci­je, se­mi­na­re, u­dru­žu­ju
se sa ev­rop­skim u­dru­že­nji­ma
stu­de­na­ta i bo­re se i us­pe­va­ju u
ono­me što im je ne­op­ho­dno.
Prak­sa ko­ja ne­dos­taje
Naj­vi­še im ne­dos­ta­je prak­sa.
Prak­sa zva­nično pos­to­ji, ali ne
omo­gućava tre­ning u re­al­nim
u­slo­vi­ma, ne obe­zbeđuje tra­že­
no is­kus­t vo na od­go­va­ra­jučim
in­stru­men­ti­ma, tre­ning u te­
hni­ka­ma ko­je će im omo­gućiti
do­da­tno usav­rša­va­nje u inos­
tran­stvu ili ko­je će im do­ne­ti
kom­pe­ti­tiv­nost na svet­skom ni­
vou. Stu­den­ti far­ma­ci­je i bi­olo­gi­
je ka­žu da ni­su is­ku­si­li broj­ne
te­hni­ke i in­stru­men­te. In­že­nje­ri
ETF‑a ni­su ima­li prak­su na in­
stru­men­ti­ma o ko­ji­ma uče.
Je­dan od o­snov­nih me­ha­
ni­za­ma fun­kci­oni­sa­nja HTL‑a
je i sa­ra­dnja sa di­jas­po­rom na
naj­ra­zličiti­je načine. Sam HTL
je nas­tao na je­dnom ova­kvom
do­gađaju, prvom me­di­cin­skom
MIT ha­ka­to­nu ka­da je Iva­na
Kos­tić svo­je kon­tak­te sa čuve­
nog MIT‑a po­ve­za­la sa lo­kal­nom
pre­du­ze­tničkom sce­nom ra­di
i­zgra­dnje nečeg no­vog i ko­ri­
snog za ce­lu za­je­dni­cu.
Dru­gi o­dličan pri­mer je i
stu­den­tki­nja sa Uni­ver­zi­te­ta u
Kem­bri­džu Sta­ša Stan­ko­vić sa
ko­jom je HTL us­pos­ta­vio sa­ra­
dnju i or­ga­ni­zo­vao prvi ak­ce­le­
ra­tor­ski pro­gram u Srbi­ji. Ova
sa­ra­dnja će omo­gućiti da se čak
dva ti­ma iz Srbi­je i­zbo­re na glo­
bal­nom ta­kmičenju u Kem­bri­
džu za broj­ne, fun­kci­onal­ne na­
gra­de. Je­dna od bi­tnih stra­te­gi­je
je sa­ra­dnja sa us­pe­šnim lju­di­ma
iz di­jas­po­re ko­ji su na inos­t ra­
nim fa­kul­te­ti­ma ko­ji­ma bi se sa
je­dne stra­ne omo­gućio kva­li­te­
tan pov­ra­tak u zem­lju ili nji­hov
do­pri­nos sa bi­lo kog mes­ta u
sve­tu gde već je­su u za­je­dničkoj
sa­ra­dnji sa npr. HTL‑om.
O­tvo­re­ni po­daci
Da bi zdrav­stvo kre­nu­lo u pra­vu
di­gi­ta­li­za­ci­ju, ne­op­ho­dno je ba­vi­ti
se o­snov­nim stva­ri­ma. Po­me­nu­li
smo edu­ka­ci­ju, po­me­nu­li smo
re­gu­la­ti­ve i za­ko­ne sa nji­ho­vom
ak­tiv­nom im­ple­men­ta­ci­jom pa­ra­
lel­no sa i­zgla­sa­va­njem za­ko­na.
Ali tu su i o­t vo­re­ni po­da­ci
ili po­pu­lar­no open data. Po­da­ci
su broj­ni, pos­to­je, ali još uvek
za­t vo­re­ni za vi­zu­eli­za­ci­ju i ko­
rišćenje. Za­što je o­t va­ra­nje tj.
nji­ho­va tran­spa­ren­tnost uop­šte
bi­tna? Po­da­ci, uko­li­ko se vi­zu­
ali­zu­ju, do­vo­de nas do ključnih
pro­ble­ma ko­je je lak­še uočiti, a
sa­mim tim i re­ši­ti. Ne­ka od već
pos­to­jećih re­še­nja AsthmaPal‑a,
EasyTech‑a i dru­gih bi do­bi­la do­
da­tnu kom­po­nen­tu i pri­men­lji­
vost svo­jih re­še­nja za pa­ci­jen­te.
Za­nim­lji­vo je da Srbi­ja već
ne­ko­li­ko go­di­na ima IZIS – In­te­
gri­sa­ni Zdrav­stve­ni In­for­ma­ci­
oni Sis­tem, ali se nji­ho­vi po­da­ci
još uvek ne ko­ris­te. Plan je for­mi­
ra­nje i re­ali­za­ci­ja broj­nih re­še­nja
od stra­ne stručnja­ka kroz ha­
ka­to­ne i dru­ge do­gađaje. Sto­ga,
ape­lu­je­mo da se što pre os­t va­re
u­slo­vi za nji­ho­vo o­t va­ra­nje.
Sa je­dnog od sas­ta­na­ka HTL
eko­sis­te­ma Srbi­je za­ključeno je
vrlo ja­sno sta­nje o­t vo­re­nih po­da­
ta­ka u zdrav­stvu u Srbi­ji: Podaci
su spremni, ali sistem nije. Dok
čeka­mo vi­dlji­ve i po­dat­ke ko­je
mo­že­mo ko­ris­ti­ti, dok se re­gu­la­
ti­ve ne odo­bre i ne im­ple­men­ti­ra­
ju, os­ta­je nam da se ba­vi­mo onim
što naj­bo­lje ume­mo. Pa ta­ko, HTL
nas­tav­lja sa svo­jim ak­tiv­nos­ti­ma.
Glav­na vi­zi­ja je da kroz ino­va­ci­
je učine zdrav­stve­ni eko­sis­tem
Srbi­je ja­kim. Glav­ni cilj i za­da­tak
HTL‑a je u­hva­ti­ti naj­no­vi­je ta­la­se
trži­šta zdrav­lja i omo­gućiti Srbi­ji
i re­gi­onu da na­kon vi­šes­t ru­kih
ra­zdo­blja uni­šta­va­nja i ra­to­va
do­pru do os­tat­ka Euro­pe i sve­ta.
To će se pos­tići u­glav­nom pri­
ku­plja­njem i po­ve­zi­va­njem svih
po­t re­bnih ni­ti eko­sis­te­ma kroz
vi­šes­t ru­ka par­tner­stva i sa­ra­
dnju. Na­zdrav­lje!
ÎÎ htl.rs
13
Zdravlje

I ako te­hno­lo­gi­ja os­tav­lja

tra­go­ve u sva­kom se­gmen­
tu ži­vo­ta, na zdrav­stvo ima
po­se­bno po­zi­ti­van uti­caj, pa
ćemo čak reći da te­hno­lo­gi­ja
Ima­gi­ne IF!
i­gra značaj­nu ulo­gu u tran­
sfor­ma­ci­ji ra­da tog sek­to­ra.
Zdrav­stve­na in­dus­t ri­ja uvek
ima po­ten­ci­jal za po­bolj­ša­nja,
ino­va­ci­je i rast, i to je u­pra­vo
ono što Imagine IF! ta­kmičenje i
ak­ce­le­ra­tor­ski pro­gram pru­ža.
Imagine IF! je pro­gram Inovation
Forum Cambridge‑a. ko­ji oku­plja
star­ta­pe iz zdrav­stve­nog sek­to­
ra, u­ključujući no­ve ili dru­gačije
vrste te­ra­pi­ja, uređaja, di­ja­
gnos­ti­ke, te­hno­lo­gi­je plat­for­mi,
di­gi­tal­nu zdrav­stve­nu ve­štačku
in­te­li­gen­ci­ju, bioin­for­ma­ti­ku te
dru­gih o­blas­ti ve­za­nih za zdrav­
stvo, far­ma­ko­lo­gi­ju i kom­pju­ter­
ske na­uke.
Ino­va­ti­on Fo­rum oku­plja star­ta­pe iz zdrav­stve­nog sek­to­ra.
Plat­for­ma ECG for Everybody U prvom lo­kal­nom pro­gra­mu učes­tvo­va­lo je 12 ti­mo­va dok
ECG for Everybody je plat­for­ma
za vi­šes­t ru­ko sni­ma­nje bi­ome­
je njih osam pre­zen­to­va­lo svo­ju ide­ju na zav­ršni­ci pro­gra­
di­cin­skih si­gna­la, pri­ku­plja­nje ma, 7. mar­ta u Naučno‑te­hno­lo­škom par­ku. I­zdvo­ji­li smo
po­da­ta­ka i ana­li­zu ka­ko bi se pet za­nim­lji­vih ino­va­ci­ja pri­ka­za­nih na lo­kal­nom fi­na­lu
pro­ce­ni­lo uku­pno zdrav­stve­no
sta­nje srca, ni­vo stre­sa i kon­
Ima­gi­ne IF! ta­kmičenja Ma­ri­ja­na Pečić
di­ci­je. I­zmeđu os­ta­log, pu­tem
ove plat­for­me mo­že da se pra­ti me­tnog te­le­fo­na pra­ti pa­ra­me­t re plat­for­me, ko­ja do sa­da ima vu „oki­dača“ i u­slo­va sre­di­ne
zdrav­stve­no sta­nje na o­sno­vu po­put cir­ku­la­ci­je krvi i krvnog vi­še od 200.000 pri­ku­plje­nih ko­ji utiču na as­tmu kao bo­lest.
ko­ga se pru­ža­ju per­so­na­li­zo­va­ni pri­tis­ka. A­pli­ka­ci­ja za­tim re­ za­pi­sa, 3.000 o­brađenih po­r u­ka Na o­sno­vu is­t ra­ži­va­nja ko­je je
sa­ve­ti za po­bolj­ša­nje pri­me­nom zul­ta­te po­je­din­ca upo­ređuje s s mno­štvom re­sur­sa i vi­še od spro­veo, ovaj tim je pro­na­šao 13
ve­štačke in­te­li­gen­ci­je i ma­šin­ dru­gim po­du­dar­nim ko­ri­sni­ci­ 6.000 ak­tiv­nih ko­ri­sni­ka. glav­nih „oki­dača“ as­tme i o­sno­
skog učenja, uz pri­ku­plja­nje ma i da­je pre­dlo­ge ak­tiv­nos­ti za ve nji­ho­ve in­te­rak­ci­je, oku­piv­ši
zna­nja i is­kus­t va ra­zličitih po­bolj­ša­nje sta­nja i praćenje na­ As­thma­Pal – a­pli­ka­ci­ja ih u mo­der­nom AI al­go­ri­tmu
stručnja­ka kroz crowdsourcing pret­ka. Ide­ja se, ta­kođe, za­sni­va za as­tma­tičare ko­ji mo­že brzo da uči na o­sno­vu
me­ha­ni­zam. Re­še­nje omo­ i na um­re­ža­va­nju sa stručnja­ci­ AsthmaPal je mo­bil­na a­pli­ka­ sta­nja bo­les­ti ko­ri­sni­ka i nji­ho­ve
gućava ko­ri­sni­ku da pu­tem pa­ ma iz o­blas­ti me­di­ci­ne, spor­ta, ci­ja na­me­nje­na pa­ci­jen­ti­ma s ose­tlji­vos­ti na oki­dače. Ko­ri­snik
fi­tne­sa, pre­ko crowdsourcing di­ja­gnos­ti­ko­va­nom as­tmom, je u sta­nju da pre­dvi­di ve­ro­va­
ko­ja pre­dviđa na­pa­de na o­sno­ tnoću i o­zbilj­nost pred­sto­jećeg
na­pa­da as­tme tri da­na una­pred,
za­je­dno s tre­nu­tnim ni­vo­om po­
le­na, pro­gno­zom pra­ši­ne i vla­ge.
ECG for
Everybody
Do­ka­za­no je da du­go­ročno
tre­ni­ra­nje olak­ša­va sim­pto­me
as­tme, te ova a­pli­ka­ci­ja omo­
gućava svo­jim ko­ri­sni­ci­ma
pot­pu­no per­so­na­li­zo­va­ni plan
tre­ni­ra­nja, te će moći da pra­te
in­deks kon­t ro­li­sa­nos­ti ko­ji se s
vre­me­nom me­nja u o­dno­su na
praćenje te­ra­pi­je i pla­na tre­nin­
AsthmaPal
ga. A­pli­ka­ci­ja je per­so­na­li­zo­va­

14 PC Press 04/2019


na i pri­la­gođava se sva­kom po­je­
di­načnom ko­ri­sni­ku, a fo­ku­si­ra
se na pre­ven­ci­ju, obes­hra­bru­jući
as­tma­tičare da pre­ven­tiv­no
ko­ris­te pre­vi­še le­ko­va ka­ko bi
za­us­ta­vi­li na­pa­de. Do­bra vest je
da će AsthmaPal a­pli­ka­ci­ja bi­ti
na o­t vo­re­nom trži­štu počet­kom
ma­ja 2019. go­di­ne.
Sa­fe­Cath
– ino­va­tiv­ni ka­te­ter
Tim SafeCath o­smi­slio Sa­ je fino­
e­Cath
va­tiv­ni ka­te­ter, ko­ji u o­dno­su
na pos­to­jeća, pred­stav­lja no­vo
te­hničko re­še­nje na trži­štu, jer
sprečava tran­sfer bak­te­ri­ja u
ste­ril­ne de­lo­ve uri­nar­nog trak­
ta. Ovaj ka­te­ter prven­stve­no
je na­me­njen za uri­nar­ni trakt,
ali se mo­že ko­ris­ti­ti i u dru­gim
hi­r ur­škim i ne­hi­r ur­škim me­to­
da­ma. Kao uri­nar­ni, ovaj mi­ni­
mal­no in­va­ziv­ni ka­te­ter mo­že
da se ko­ris­ti kao unu­t ra­šnji ili
in­ter­mi­ten­tni. Mi­ni­mal­no in­va­
ziv­ni ka­te­ter ima no­vo te­hničko
re­še­nje ko­je for­mi­ra her­me­tički
o­prem­ljen pros­tor s je­dnos­tav­
nim prin­ci­pom pos­tav­lja­nja i
u­kla­nja­nja, ima pre­po­zna­tljiv
di­zajn ko­ji sprečava uvi­ja­nje tu­
bu­lar­ne mem­bra­ne i obe­zbeđuje
si­gu­ran pro­tok uri­na kroz
ka­te­ter. Na taj način sprečava
se i kon­ta­mi­na­ci­ja ka­te­te­ra i
uvođenje bak­te­ri­ja u ste­ril­ne
de­lo­ve uri­nar­nog trak­ta.
Čitav pos­tu­pak mo­že da
bu­de i ma­nje bo­lan za pa­ci­jen­ta,
što sve­uku­pno mo­že da sma­nji
i even­tu­al­ne kom­pli­ka­ci­je (ure­
tri­tis, cis­ti­tis, o­štećenje ure­t re,
in­fek­ci­je i slično). U­pra­vo je
SafeCath izum, o­dlu­kom struč­
nog ži­ri­ja, o­dneo po­be­du na lo­
kal­nom Imagine IF! ta­kmičenju.
Spre­ad i Sur­ro­un­ded
Tim Educated te­ži da stvo­ri pot­
pu­no nov i ori­gi­na­lan har­dver
i so­f tver, te mo­bil­ni sis­tem za
upo­t re­bu to­kom te­ra­pi­ja kod
po­re­mećaja go­vo­ra i slu­ha, kao
i u sen­zor­nim so­ba­ma, ra­zvo­
jem no­vih ala­ta i in­te­gri­sa­njem
pos­to­jećih do­ka­za­nih me­to­da.
Tim je sas­tav­ljen od lo­go­pe­da,
psi­ho­lo­ga i audio‑in­že­nje­ra ko­ji
su do sa­da ra­zvi­li tri pro­to­ti­pa,
in­sta­li­ra­na u spe­ci­jal­ni od­sek
za po­re­mećaje slu­ha i go­vo­ra –
„Dečja kuća“ u KBC Zve­zda­ra, s
na­me­rom da do­da­tno kre­ira­ju
mo­du­lar­nu so­f tver­sku plat­for­
mu s me­to­da­ma ko­je su te­ra­pe­
uti SLP‑a na­vi­kli da ko­ris­te, uz
do­da­va­nje no­vih ori­gi­nal­nih,
ko­ri­snih ala­ta, je­dnos­tav­nih za
upo­t re­bu, za­bav­nih i međuso­
bno po­ve­za­nih. Je­dan uređaj
zo­ve se Spread i vi­zu­eli­zu­je
pros­ti­ra­nje zvu­ka, a dru­gi je
Surrounded i emi­tu­je zvu­ko­ve
iz ra­zličitih pra­va­ca, za ve­žba­
nje lo­ka­li­za­ci­je kod ko­hle­ar­nih
im­plan­ta­ta i os­ta­lih pa­ci­je­na­ta
s po­se­bnim po­t re­ba­ma. To su
sti­mu­la­tiv­ni, audio, vi­zu­el­ni i
vi­bro‑tak­til­ni uređaji ko­ji pro­i­
zvo­de zvuk i sve­tlo u in­te­rak­ci­ji
pa­ci­jen­ta i te­ra­pe­uta.
Na­me­nje­ni su svim pa­ci­jen­ti­
ma s pro­ble­mi­ma u go­vo­r u, slu­
hu, sen­zo­mo­tor­nim sme­tnja­ma
i dru­gim po­se­bnim po­t re­ba­ma.
Još uvek su u ra­zvo­ju i pri­la­
Spre­ad i Sur­ro­un­ded
gođava­ju se po­t re­ba­ma te­ra­pe­
uta i pa­ci­je­na­ta, s vi­zi­jom da se
in­te­gri­šu u ceo te­ra­pij­ski sis­tem,
ko­ji bi una­pre­dio, olak­šao i
u­brzao rad prven­stve­no lo­go­
pe­da, kao i dru­gih spe­ci­jal­nih
te­ra­pe­uta. Sis­tem će se ba­zi­ra­ti
na ko­mer­ci­jal­nom PC računa­r u s
mo­gućnošću da se po­ve­že i kon­
tro­li­še os­ta­le uređaje. So­f tver će
bi­ti spo­so­ban za audio sni­ma­nje
i ar­hi­vi­ra­nje, o­bra­du zvu­ka u
re­al­nom vre­me­nu, vi­zu­eli­za­ci­ju
audio‑fre­kven­ci­ja i kon­t ro­lu dru­
gih uređaja pre­ma gla­su pa­ci­je­
na­ta, dok će har­dver­ski uređaj
bi­ti je­dnos­ta­van za ru­ko­va­nje,
prak­tičan i vi­so­ko­pri­la­go­dljiv
po­t re­ba­ma kli­je­na­ta.
Pa­me­tna ru­k a­vi­ca za slepe
Pa­me­tna ru­ka­vi­ca
za slepe
Easy Tech ra­zvi­ja pa­me­tnu ru­
ka­vi­cu za sle­pe i sla­bo­vi­de oso­
be, ko­ja fun­kci­oni­še po prin­ci­
pu na­vođenja sličnom be­lom
šta­pu, me­nja ga i do­pu­nju­je, s
na­me­rom da po­mo­gne sle­pi­ma
i sla­bo­vi­di­ma da se lak­še sna­
la­ze i olak­ša im sva­ko­dnev­ne
ak­tiv­nos­ti. Po­moću pri­me­nje­
ne te­hno­lo­gi­je, ru­ka­vi­ca na
o­sno­vu tre­nu­tnog i­zra­za li­ca
tu­mači emo­ci­je i pro­ce­nju­je
nji­hov in­ten­zi­tet, a ko­ri­snik u
kom­bi­na­ci­ji sa onim što čuje
do­bi­ja pot­pu­ni­ju in­for­ma­ci­
ju iz re­al­nog sve­ta. Ru­ka­vi­ca
ima vi­še od de­set fun­kci­ja, a
i­zmeđu os­ta­log, mo­že da po­
mo­gne sle­pim lju­di­ma u bo­ljoj
ori­jen­ta­ci­ji u pros­to­r u oko
njih, iden­ti­fi­ka­ci­ji in­ten­zi­te­ta
sve­tla, tačnom de­tek­to­va­nju
bo­ja i još mno­go to­ga.
15
Zdravlje

In­for­ma­ci­oni sis­tem
za bol­ni­cu bu­dućnosti
Uvođenje in­for­ma­ci­onog sis­te­ma kru­ci­jal­ni je ko­rak u
una­pređiva­nju sva­kog po­slo­va­nja. To po­se­bno va­ži za
zdrav­stve­ne us­ta­no­ve i bol­ni­ce kod ko­jih je ovaj ko­rak
od ne­pro­ce­nji­ve va­žnos­ti. U­pra­vo je to bio po­vod
na­šeg ra­zgo­vo­ra sa dr Ja­smi­nom Kne­že­vić, suo­sni­
vačem i di­rek­to­rom Opšte bol­ni­ce Bel Me­dic. Pričali
smo o počeci­ma, sa­da­šnjim iza­zo­vi­ma i bu­dućim pla­
no­vi­ma, kao i o to­me ko­li­ko je va­žno pra­ti­ti te­hno­lo­
ške tren­do­ve u zdrav­stve­nom sek­toru
Ma­ri­ja­na Pečić

PP: Ko­ja su sle­deća te­hno­lo­ška

dos­ti­gnuća i ko­li­ko je va­žno pra­
ti­ti tren­do­ve u o­blas­ti me­di­ci­ne i
zdrav­stva?
OO: Ži­vi­mo u vre­me­nu in­
ten­ziv­nih pro­me­na na svim
po­lji­ma i ako ni­smo u sta­nju
da to učimo i da se me­nja­mo,
nećemo moći da os­ta­ne­mo u
i­gri ni kao po­je­din­ci ni kao
fir­me. No­ve te­hno­lo­gi­je pro­
me­ni­le su nam ži­vot u svim
o­blas­ti­ma, ali i­zgle­da da
će u zdrav­stvu to učini­
ti po­naj­vi­še. Po­tre­be za
do­brom zdrav­stve­nom
za­šti­tom sve su veće, lju­
di je sve vi­še na pla­ne­ti,
ži­vo­tni vek je sve du­ži, a
sa­mim tim je i po­tre­ba za
lečenjem sve veća. Sle­deća
ve­li­ka dos­ti­gnuća je­su ma­šin­
sko učenje i ro­bo­ti­ka, s ko­jom se sa­da
pre­ci­znost ra­da hi­rur­ga do­vo­di do
sav­ršen­stva, jer sva­ki po­kret hi­rur­ga
kon­tro­li­še ro­bot u ko­jem su po­hra­
nje­ne hi­lja­de is­tih ope­ra­ci­ja i ko­ji
pi­ta hi­rur­ga da li je si­gu­ran da že­li
da ide u tom prav­cu i tom brzi­nom.
Ro­bo­ti će bi­ti ne­op­ho­dni sa­ve­zni­ci
le­ka­ri­ma da se me­di­cin­ske gre­ške
sve­du na mi­ni­mum.
PP: Da li za­to što ste
pri­va­tna op­šta bol­ni­ca
mo­ra­te vi­še da vo­di­te
računa o ino­va­ci­ja­ma
ko­je se po­jav­lju­ju u me­di­ci­ni
i zdrav­stvu?
OO: Da­nas bi­ti us­pe­šan, znači bi­ti brži,
efi­ka­sni­ji, kre­ativ­ni­ji od kon­ku­ren­ci­je, a
to je ne­mo­guće os­t va­ri­ti bez IT‑ja i no­vih
te­hno­lo­gi­ja. Na­ma je uvek glav­ni kon­ku­
rent bio bes­pla­tni držav­ni sek­tor. Da bi­smo
pri­vu­kli pa­ci­jen­ta, mo­ra­li smo uvek da
bu­de­mo brži, efi­ka­sni­ji, stručni­ji, lju­ba­
zni­ji ka­ko bi pa­ci­jent uop­šte imao ra­zlo­ga
da dođe do nas i pla­ti u­slu­gu. Mi smo, na
pri­mer, go­to­vo se­dam go­di­na pre držav­nog
sek­to­ra uve­li in­for­ma­ci­oni sis­tem.
PP: Ko­je no­vi­te­te tre­nu­tno uvo­di­te u
svo­ju prak­su?
OO: Sa­da naj­vi­še ra­di­mo na di­gi­ta­li­
za­ci­ji pro­ce­sa, uvođenju BI (business
intelligence) i DMS (document management
sis­te­ma). Us­ko­ro ćemo da­ti mo­gućnost
sa­mom pa­ci­jen­tu da za­ka­zu­je pre­gle­de
pre­ko saj­ta, kao i da sam pris­tu­pi svo­jim
me­di­cin­skim po­da­ci­ma i u­prav­lja nji­ma.
PP: Ka­ko ste o­sno­va­li Bel Me­dic, šta
ste me­nja­li i una­pređiva­li to­kom go­di­
na i ko­ji su vam pla­no­vi za bu­dućnost?
OO: Bel Medic pos­to­ji 24 go­di­ne i kre­nuo je
od ma­le or­di­na­ci­je da bi da­nas bio sis­tem
ko­ji čine bol­ni­ca sa apar­tma­ni­ma, ope­
ra­ci­onim sa­la­ma i in­ten­ziv­nom ne­gom i
do­mo­vi zdrav­lja u ko­ji­ma ra­di 400 stal­no
za­po­sle­nih i 400 kon­sul­ta­na­ta, vrhun­skih
le­ka­ra Srbi­je. Bel Medic je pos­tao ve­li­ki sis­
tem i bi­lo je izu­ze­tno va­žno do­bro u­prav­lja­ti
i ima­ti kon­t ro­lu nad svim pro­ce­si­ma i pro­
to­ko­li­ma, ko­ji su glav­ni ga­rant si­gur­nos­ti i
be­zbe­dnos­ti je­dne bol­ni­ce i nje­nih pa­ci­je­na­
ta. Što se tiče pla­no­va za bu­dućnost, cilj mi
je da us­ko­ro pos­ta­ne­mo Paper free bol­ni­ca.
ÎÎ bel­me­dic.rs

16 PC Press 04/2019