1

2
Најмања формација је група
Ватрогасно одељење садржи најмање 2 групе
Ватрогасни вод садржи најмање 2 одељења
Ватрогасна чета садржи најмање 2 ватрогасна вода
Ватрогасни батаљон садржи најмање 2 ватрогасне чете
Ватрогасна бригада садржи најмање 1 ватрогасни батаљон и неколико мањих
самосталних формација

3
Подела комплетног одељења на групе условљена је захтевом да се оствари
максимални ефект гашења пожара са три млаза.
Осим комплетног ватрогасног одељења могу се формирати и мање тактичке јединице
од 7 чланова које се зову скраћено одељењe.
Комбиновано ватрогасно возило са седам седишта, па се у таквим случајевима имамо
формације скраћеног ватрогасног одељења.
Да би одељење могло наступити приликом акције гашења пожара са три млаза воде
мора пре тога обавити одређене припремне радње. Припрема за навалу одвија се у
три дела који се када је јединица добро увежбана, спајају у једну целину.
Први део рада обухвата постављање возила или пумпе, спајање усисног вода код
обезбеђења воде из отвореног налазишта или потисних црева код обезбеђења воде
из хидрантске мреже.
Други део рада обухвата постављање одводне "Б" пруге до разделнице.
Трећи део рада обухвата полагање одводних пруга за гашење првог, другог и, по
потреби трећег млаза. Када имамо одељење од 7 чланова, онда је могуће деловати
само преко једног или, максимално, два млаза воде.
Ако имамо комплетно ватрогасно одељење, а у акцији је довољно деловање са два
млаза воде, онда остали чланови могу извршити неке допунске радове, као што су
евакуација имовине коју пожар није захватио, отклањање препрека, рашчишћавање,
као и спашавање. У спучају потребе један или више млазева могу користити пену за

4
гашење пожара преко међумешалице.

4
Ватрогасни вод се састоји од 2 до 4 одељења са два до десет ватрогасно-спасилачких
возила, има знатно веће могућности за решавање основних тактичких задатака при
гашењу већих пожара.
Може, истовремено, при одређеним врстама пожара, вршити спасавање људи и
имовине и гашење пожара, може концентричном навалом заокружити пожар и
гасити са свим расположивим средствима.
Према ситуацији на пожару тактичке могућности и наступ вода може се одвијати као:
одвојени, паралелни, серијски, релејни и комбиновани наступ.
Ватрогасна чета састоји се од 2 до 4 ватрогасна вода, има знатно веће могућности за
решавање сложених тактичких задатака.

5
Увек када је то ситуација дозвољава добро је применити овај наступ.
При гашењу већих пожара, где ситуација захтева навалу са две или три стране са
циљем да се пожар заокружи, примењује се одвојени наступ вода. У овом случају
свако одељење из састава вода наступа назависно, са свог извора воде и ради на
свом сектору рада.
Одвојени наступ вода условљен је довољним бројем налазишта воде, а предност му
је у мањем ометању рада измеду ватрогасаца појединих одељења и бољем
размештају возила.

6
Паралелни наступ подразумева да два одељења наступају са истог изворишта воде уз
коришћење једног возила или једне пумпе
Услов је да капацитет пумпе мора да задовољи рад шест млазева, а изворишта воде
морају бити са знатним количинама воде.

7
Серијски наступ се примењује се у сутацијама када у неповољним условима
окружења (велика удаљеност изворишта воде, велике висинске разлике, губици
притиска услед дужине потисне пруге) је потребно у што краћем времену положити
млазеве воде. Омогућује активно гашење без обзира на ограничења

8
Релејни наступ се примењује када је потребно савладати велика хоризонтална
растојања или велике висинске разлике од изворишта воде до места интервенције,
односно када једна пумпа то не може савладати.
Прво одељење полаже пругу за гашење а друга одељења, по редоследу стизања,
спајају извориште воде постављњем центрифугалних пумпи. Врши се повезивање
потребног броја пумпи. Растојање између пумпи је одређено улазним притиском од
2 бара. На извориште се ставња пумпа највећег капацитета и редом пумпе мањег
капацитета, на крају је пумпа најмањег капацитета.
Идеално је ако располажемо пумпама истог капацитета. За одређивање потребног
растојања између пумпи мора се узети у обзир губитак притиска у потисним пругама
због савладавање хоризонталних и вертикалних растојања.

9
Основни задатак ватрогасних екипа на месту интервенције је гашење жаришта,
заштита суседних објеката и простора зашта са ангажују главне снаге. Остатак снага
ангажоваће се на извршењу осталих задатака који прате ток интервенције.

10
За гашење унутрашњих пожара и пожара на отвореном простору, у зависности од
расположивих снага и средстава без обзира на врсту пожара можемо изабрати неки
од тактичких захвата.
Код гашења пожара на грађевинским објектима Основни задатак ватрогасне
јединице је истовремено спасавање угрожених, гашење жаришта пожара и
спречавање његовог ширења.

11
Користи се када то ситуација дозвољава, код пожара у објектима где се може
користити централни улаз, степениште и ходници. За ову намену могу се користити,
уколико постоје, помоћни улази и помоћне степенице којима се може несметано
прићи до жаришта пожара. Унутрашњом навалом се омогућава, улазак снага до места
пожара, унутар простора неког објекта, одакле се може ефикасно приступити гашењу,
евакуацији лица и имовине од пожара, заштита суседних простора. За омогућавање
спровођења унутрашње навале могу се користити средства којим се омогућава наступ
снага без коришћења стандардних комуникационих путева и излаза. Ту се најчешће
користе разне врсте ватрогасних лестава, (аутомеханичке лестве, хидраулична
платформа и др). Унутрашња навала, у условима када је то могуће, изводи се
безбедно по ватрогасце, омогућава максимални ефекат гашења уз минимални
утрошак средстава за гашење у што краћем времену. Такође омогућава сагледавање
тока гашења и изношење вредних материјалних добара из простора захваћеног
пожаром или у просторијама испод пожара. Унутрашњу навалу треба користити у
свим ситуацијама када је на месту пожара то могуће остварити.

12
Код избијања унутрашњих пожара, где је онемогућен приступ снагама до места
жаришта и где се не може из унутрашњости деловати на правце ширења пожара,
користи се спољна навала. Тактички захват спољном навалом, оправдан је само у
условима где се не може користити унутрашња навала, због изражене опасности по
ватрогасце, када је искључено коришћење класичних комуникационих пролаза и
улаза у објекат, као и коришћење ватрогасних лестава. Спољашња навала
подразумева акцију гашења са одређеног безбедног растојања, убацивањем кроз
отворе средстава за гашење на места избијања пламена. Ова навала се најчешће
користи у условима када је ватром у целости захваћен објекат, или пак у условима
реалне опасности од рушења конструкција. Добра страна коришћења спољашње
навале, је најчешће безбедан приступ снага и средстава месту гашења. Лоша страна је
неефикасан и често вишеструко већи утрошак средстава за гашење, дуго време
гашења и немогућност сагледавања правца и тока ширења пожара унутар објекта.

13
14
Све снаге се усмеравају на фронт гашења где је пожар најинтензивнији, у што краћем
временском периоду настојати да се пожар ликвидира.

15
16
 Користи се у условима настанка великих пожара и када је објекат са свих страна
захваћен пожаром.
Место пожара се напада са свих страна што је веома пожељно, када је то остварљиво
и када за то имамо потребних ресурса.
Користи се код гашења пожара на отвореном простору, пожара складишта и слично.

17
Унутрашњом навалом се омогућава, улазак снага до места пожара,
унутар простора неког објекта, одакле се може ефикасно приступити
гашењу, евакуацији лица и имовине од пожара, заштита суседних
простора
Спољашња навала подразумева акцију гашења са одређеног
безбедног растојања, убацивањем кроз отворе средстава за гашење на
места избијања пламена. Ова навала се најчешће користи у условима
када је ватром у целости захваћен објекат, или пак у условима реалне
опасности од рушења конструкција.
Комбинована навала представља упоредну комбинацију са
карактерним особинама спољашње и унутрашње навале.
На главне секторе се делује унутрашњом навалом. Спречавање
ширења пожара спољашњом навалом.

18
Кретање мора да буде крајње опрезно због избегавања разних опасности које у
једном делу могу да се предвиде, а могу да настану и у току самог кретања. Кретање
кроз просторије у којима је смањена видљивост, носи опасност од пропадања, кроз
отворе у поду, или кроз слабо носиве делове пода, запињања и падови од разних
препрека на правцу кретања, удара главом о ниске делове таванице или греде.
Кретање уз и низ степенице носи опасности од саплитања и пада. Кретање по крову и
високим деловима објекта носи опасност од пропадања кроз слабо носиве делове
крова или пада услед клизања или силе реакције млаза. Рад на пожару са лествама
носи опасност од лошег постављања и пада истих, не везивања карабином за пречаге
лестви као и лош положај млазничара, што може узроковати пад и повређивање.
Заштита од набројаних опасности подразумева комплетну личну заштитну опрему
(шлем, опасач, секирица), коришћењем средстава за осветљавање, коришћење снаге
пуног млаза за уклањање како препрека испред тако и препрека изнад себе, ношење
ужета и везивање за носеће делове кровне и других конструкција приликом рада на
висини, заузимање правилног положаја при раду са млазевима под притиском.

19
Улажење у просторију захваћену пожаром врши се опрезним отварањем врата, са
водом на млазници а Ватрогасци-спасиоци се заклањају иза зида или самих врата.
Врата од просторије у коју се улази остају отворена (ако постоје затварачи врата се
подглављују у отвореном положају). Оквир врата и сама врата се пре отварања хладе
распршеним млазом воде.

20
Кретање мора да буде крајње опрезно због избегавања разних опасности – велика
консентрација дима –смањена видљивост обавезна заштита органа за дисање и
коришћење опреме за осветљавање, Сноп светлости ручних лампи, усмерава се
испред ногу, како би се видео пут кретања. У многим случајевима извиђачке групе
још у току извиђања успешно гасе пожаре са опремом која се затекне на месту
пожара (зидни хидранти, ручни ватрогасни апарати, приручна средства), или
евакуисати имовину која није захваћена пожаром, затворити прозоре и врата, износе
боце са запаљивим гасовима и др.
Интензивно топлотно зрачење –коришћење заштитних одела и кретање што ниже
поду.
Опасност од рушења конструкција – кретање што ближе зидовима и коришћење
постојећих отвора у истим.

21
Гашење пожара је скопчано са низом опасности које непосредно прете учесницима
гашења. Неке од тих опасности могу се предвидети и на тај начин, избећи већ у току
извидања пожара, док су друге скривене и прете приликом самог гашења.
У принципу све опасности могу се поделити на опасности приликом кретања на месту
интервенције; опасности од рушења конструкција; опасности од топлоте и високе
температуре; опасности од удара електричне енергије; опасности од продуката
сагоревања; опасности од експлозије; опасности од агресивних материја

22
Продукти горења, носе са собом опасности, од смањене видљивости, смањења
концентрације кисеоника у ваздуху, а самим тим гушења, често и од дејства на кожу и
друге органе.
Велики број различитих продуката сагоревања може се наћи у једном пожару. Ово
зависи од материја које горе (ЦО, ЦО2, СО2, једињења хлора и др.), количине
присуства кисоника у ваздуху и др. Заштита од ове опасности, је пре свега коришћење
апарата за заштиту органа за дисање, коришћење средстава за осветљење,
коришћење опреме за одимљавање просторија (димовуци, вентилатори).

23
На интервенцијама присуство топлоте изузетно много отежава рад и прети
угрожавањем учесника интервенције у смислу опекотина. Топлота која се
ствара приликом пожара делује на ватрогасце не само високом температуром
већ и зрачењем пламена. Заштита од ове опасности своди се на коришћење
шлема са визиром по могуцству тамнијим, заштитних одела и одела за прилаз
или пролаз кроз ватру, као и заштита хладењем воденим млазевима.
Опасности од повратног паљења: - Паљење гасовите фазе изнад места
пожара- Паљење гасовите фазе у просторима непосредно уз место пожара
- Паљење гасовите фазе на излазима из простора где је пожар,- Паљење
гасовите фазе услед наглог дотока свежег ваздуха

24
Flashover - је пламени удар затвореног вентилираног простора а догађа се у фази
између почетног и разбукталог пожара:
Температура дима и запаљивих гасова треба да буде преко 600 ⁰С. Тада се постиже
топлотно исијавање које је довољно да загреје сав запаљив материјал који се
налази у просторији на температуру паљења.
Треба да постоји оптималан доток свежег ваздуха кроз прозоре или врата. Ако је
превелик не може се постићи температура већа од 600 ⁰С
Предзнаци: екстремно густ дим поготово ако је толико врућ да се у њему не може
држати рука ,
Пламени језици који се појављују у задимљеној зони (одмах треба почети сам
гашењем или кренути у повлачење. Пораст температуре који се може осетити и преко
заштитне одеће.

25
Повратни (пламени) удар - Backdraft – ограничена вентилација може резултирати
значајном концентрацијом смесе продуката непотпуног сагоревања и несагорелих
продуката пиролизе.
При продору нових количина свежег ваздуха, када се током акције гашења пожара
уђе у пожарни сектор где се створила ова смеса продуката, може доћи до њеног
изненадног сагоревања. Ово изненадно сагоревање се креће попут таласа кроз
простор према спољашности.
Предзнаци: трајање пожара- ако постоји сумња да пожар у затвореном простору
откривен касно постоји могућност за пламени удар, ако је дим зачадио прозоре или
на ударе излази кроз прозоре, брава на вратима топла може бити један од
предзнака, Усисавање ваздуха након отварања врата и ширење пламена.

26
Опасности од експлозије настају приликом пожара у просторијама где има судова под
притиском, или судова који садрже експлозивне материје. Посебно су опасне
експлозије настале услед хемијских реакција. Дејством воде на предмете са високом
температуром где се развија праскави гас (термолиза воде). До експлозије може доћи
и од прашина у прехрамбеној, дрвној, металној индустрији и др.
Заштита се своди на пажљиво руковање млазом воде, хлађење судова под притиском
и њихово евентуално изношење из зоне пожара, коришћење водене магле за
обарање експлозивних прашина, као и заузимање чврстих заклона приликом гашења
(хладења) пожаром захваћене средине.

27
Под конструкцијама подразумевамо носеће зидове, стубове, степеништа и оне
делове објекта који имају улогу носача осталих надграђених делова. Рушење
конструкција у пожарима се најчешће дешава када је пожар у разбукталој фази, када
су температуре такве да носеће конструкције немају више ону носивост, као на
нормалној температури (челичне и дрвене конструкције, конструкције од армираног
бетона и др.).
Опасност од рушења може да се предвиди у току извиђања само ако се зна да је
конструкција од челика и незаштићена од дејства топлоте. У другим случајевима
рушење може само да се наслути, не мора доћи до рушења. У сваком случају,
рушење конструкција представља велику опасност по учеснике акције гашења
пожара.
Заштита од ове опасности, пре свега своди се на добро извиђање и познавање
грађевинских карактеристика објекта, предузимање превентивних мера којима би се
рушење избегло (постављање потпора или намерно рушење), склањање у оквире
врата или прозора (посебно приликом пада таванице), као и праћење развоја
ситуације на пожару.
Праћење развоја ситуације може допринети да се предвиди рушење дела објекта и
да се на време екипе повуку из угроженог дела. Појаве које прате непосредно
рушење су: опадање малтера, вибрације, пукотине, искривљеност (код челичних
носача) и др.

28
Рад у условима искључења напајања струјом је пожељан и једино сигуран. Када
ситуација на месту интервенције то не дозвољава, јавља се проблем од електричног
урара.
У таквим условима морамо се придржавати неких основних правила безбедности (
опремање, заштита, кретање, пружање прве помоћи и др. Опасности код таквих
интервенција:
Електроприводници под напоном – струјни удар, контракција мишића
Опасности код ниског напона 220 -380V
Опасности код високог напона преко 380V
Оштећења електро инсталација при пожарима
Искључење напона на разводним ормарима – главно напајање,
резервно напајање,
Лична заштитна опрема - чизме, рукавице

29
Запаљиви гасови – у одређеним условима са ваздухом могу стварати
експлозивне смеше.
Експлозија гасова настаје као резултат цурења гаса у присуству извора
паљења. (гас, метан, пропан и бутан)
Прашине органског порекла у одређеним концентрацијама са ваздухом
могу градити експлозивне смеше.(прехрамбеној, дрвној, металној
индустрији и др)

30
31