1

2
3
Тактичка дејства којима се спасавају људи који не могу самостално напустити зону
угрожености (заробљени пожаром, димом, непокретни, бoлесни, повређени итд).
Евакуација људи је принудни процес самосталног кретања људи у пратњи ватрогасаца
из зоне опасности узроковане пожаром или другим ванредним догађајем,
елементарном непогодом или техничко технолошким акцидентом.
Распоред и начин спашавања људи одређује руководилац акције у зависности од
ситуације и стања људи.
Као путеви за спасавање људи могу да служе основни улази и излази, прозорски
отвори, балкони, терасе, отвори у крововима, као и отвори у преградама,
међуспратним конструкцијама и зидовима који постоје или које Ватрогасци-спасиоци
направе приликом интервенције.

4
Евакуација се изводи у складу са плановима који су саставни део Планова заштите од
пожара и Правила заштите од пожара.
Из просторије захваћене пожаром евакуишите се најкраћим евакуационим путем
Наставите кретање до излаза обележеним путем за евакуацију
Останите ниско да би избегли удисање дима и токсичних гасова. Ако у објекту нема
довољног дотока свежег ваздуха, пузите ако је то неопходно
Ако је могуће, прекријте уста и нос мокром марамицом да бисте олакшали дисање
Ако живите или радите у згради са више спратова, степениште је ваш примарни пут
евакуације. Већина унутрашњих степеништа у вишеспратним зградама су добро
изолована тако да обезбеђују безбедан пут до излаза. Без панике силазите
степеништем, лагано и пажљиво
Када напустите пожаром захваћени објекат, склоните се на безбедно место где ће
вам
се указати помоћ ако је то потребно

5
ИЗЛАЗИ: Пронађите два најближа излаза у односу на вашу локацију, и упознајте се са
најкраћим путем до њих.
АЛАРМ: Индентификујте најближи ручни јављач пожара. Упознајте се са звуком
општег пожараног аларма и како да позовете помоћ (192, 193,194 ).
АПАРАТИ ЗА ГАШЕЊЕ ПОЖАРА: Научите где се налазе, како и где их можете
употребити.
ОБУКЕ И ВЕЖБЕ: Обавезно присуствујте и усавршавајте се, јер можда нисте свесни да
СТВАРНА ОПАСНОСТ постоји.
ПЛАН ЕВАКУАЦИЈЕ: Упознајте се са планом евакуације и поступком у случају пожара.
Ретке су ситуације када руководилац ватрогасне јединице као примаран наступ за
спровођење евакуације се одређује ка равним кровним површинама, јер у неким
ситуацијама када је други начин елиминисан постаје оперативно решење.

6
Посебан проблем представља извиђање, утврђивање опасности и спасавање и
евакуација из зона где се појављују отровне материје (амонијак, сумпорни гас, хлор и
др.).

7
8
Спашавање и евакуација људи, у првом реду, врши се најкраћим и најбезбеднијим
путевима. Најчешће се користе основни излази и степеништа (људи познају излазе,
нема потребе за специјалним средствима за спашавање). Ако су ти путеви
задимљени врши се хитно одимљавање истих. Прозорски отвори и балкони, користе
се за спашавање, када су унутрашња степеништа и ходници и други погодни путеви
захваћени пламеном и густим димом. У тим случајевима за спасавање се примењује
специјална опрема (лестве, платформе, ускочни јастуци, спуснице, ужад и др.).
Ако нема друге могућности спашавања у преградним зидовима и међуспратним
конструкцијама праве се отвори за спашавање.
Начин спашавања људи одређује се у зависности од ситуације на пожару и стања
људи којима је потребна помоћ.
Основни начини спашавања људи су: самостални излазак људи, извођење људи под
надзором, изношење људи и спуштање спашаваних са висине.
Када су путеви спашавања задимљени или мало познати, а стање и узраст
спашаваних такви да је самостално излажење из опасних зона опасно, организује се
извођење спашаваних. Ако људи немогу сами да се крећу, врши се изношење (деца,
болесни и инвалиди).
- ако је на пожару ангажовано довољно снага и средстава руководилац интервенције
одмах организује спашавање људи уз истовремено постављање справа и опореме и
гашење пожара,

9
- ако нема довољно снага и средстава за истовремено вршење радње гашења и
спашавања, све снаге се ангажују на спашавању и евакуацији, и постављањем пруга за
гашење на местима где су људи непосредно угрожени од пламена, и на путевима
спашавања.
Редослед спашавања одређује се степеном опасности по људе. Кад је степен опасности
исти, прво се спашавају деца, болесни и стари. Ако је људе захватила паника,
предузимају се мере за њено елиминисање.
У појединим случајевима пут за спашавање људи пролази кроз дим или тополоту. У тим
случајевима, ако ватрогасац нема резервну маску и изолациони апарат са "Т" рачвом,
пре проласка кроз опасну зону спашавани се покрије по могућству мокрим
прекривачем, а глава му се обмотава са густом тканином натопљеном водом.

9
10
За спровођење евакуације мора постојати план евакуације или се он на лицу места
дефинише и остварује.
Код његовог спровођења се могу јавити бројне опасности:
Опасности код евакуације - ширење пожара, дејство пламена и топлоте, појава
експлозије, дејство продуката горења, рушење конструкционих елемената, паника,
повреде, здравствено стање угрожених;
Путеви и правци евакуације нису проходни;
Дефинишу приоритети приликом евакуације;
Забрана коришћења лифтова;
Заштита путева евакуације потребним бројем млазева;

Спасавање угрожених људи је приоритет и као такав се прво спроводи

Карактеристичну црту понашања масе представља паника. Већина дефиниција панику
повезује са испољавањем страха масе пред реалном или замишљеном опасношћу,
стањем застрашености и ужаса који расту у процесу реципрочног ширења у маси.
Паника се може класификовати према размерама, степену обузетости, трајању и
деструктивним последицама.
Могућност избијања паника није лако предвидети.
Панику и масу која јури може да заустави само најјача емоционална кочница. Ретки
су, равни чуду, случајеви када је одлучним и јаким појединцима снажне воље, који

11
поседују способност сугестије или уживају поверење окупљених, успевало да спрече
драматичан развој догађаја.
Друга средства су: одлучне команде, интензивно убеђивање да нема опасности, чак и
претња оружјем. У многим специјалним упутствима препоручује се физичко
савладавање подстрекача панике, јер је далеко лакше пресећи психолошки пожар у
зачетку него зауставити масу која јури.

11
Поред спасавања људи и животиња, као и непосредног гашења пожара често је
потребно вршити спасавање материјалних и културних добара која су угрожене
пожаром или средствима која се користе при гашењу пожара. У највећем броју
случајева угрожене материјалне вредности се спасавају уз заштиту са млазевима
воде, који спречавају ширење пожара ка њима, док се не изнесу на сигуран простор.
Стихијске радње као што је бацање имовине кроз отворе прозора, и сл. нису
допуштени јер могу проузроковати битна механичка оштећења.
Одлуку о евакуацији имовине доноси руководилац акције на бази процене да је она
неминовна, тј. када не постоји друга могућност њене заштите. Евакуација, у највећем
броју случајева тече паралелно са гашењем пожара, али се евакауацији може
прибећи и раније уколико то ситуација на терену захтева. Евакуација имовине се
врши кроз комуникационе путеве, уз заштиту људства од дејства ватре, топлоте и
продуката сагоревања.
Заштита и уклањање појединих експолозивних и самозапаљивих средстава као што су
разне врсте екплозива и запаљивих течности и гасова имају приоритет у избору
тактичког наступа.
За спровођење евакуације имовине и опасних материја, мора имати довољан број
ангажованог људства или за ту намену треба ангажовати запослене раднике,
обезбеђујући им при томе несметане услове.
За евакуацију посебно тешких средстава треба користити расположиву механизацију

12
(дизалице, транспортере, виљушкаре и сл.). У условима непостојања довољног
времена за спровођење целовите акције евакуације имовине, треба приступити
појединачној евакуацији највредније имовине, а потом евакуацији преостале.
Евакуисана имовина се не сме нагомилавати на ходницима и степенишном простору
јер може доћи до рушења појединих конструкционих елемената и изазивања
механичког оштећења, већ је треба изнети на безбедно место, тј. на спољни простор, и
обезбедити њено чување.

12
13
Распоред постављања ватрогасних возила мора бити јасно дефинисан сходно
одређеним правилима.
Правила лоцирања ватрогасних возила зависе од сваке конкретне ситуације на месту
интервенције.
Што је могуће ближе месту пожара – довољно безбедно по учеснике технику и
опрему;
Опасности – јако топлотно зрачење, нагло ширење пожара, рушење конструкција
објеката, опасност од експлозија;
Паркирана у правцу напуштања пожара – због појаве изненадних опасности да се
возило мора удаљити од места пожара, као и због прегледности рада млазева и
стања потисних пруга од стране возача (повећање притиска или прекид давања воде
– искључење пумпе)
Да не ометају одвијање саобраћаја;
Континуирано водоснабдевање – одлазак на пуњење и поновно укључивање у акцију
гашења. Несме се прекидати акција гашења због недостатка средстава за гашење
(воде).

14
Полазници треба да коментаришу распоред возила, полагање потисних пруга,
распоред млазева,
Који су детаљи лоше урађени а који добро итд.

15
Пожар на пумпној станици и складишту боца са гасом у Обреновцу ПРОМЕТ ГАС ДОО

16
Брзина акције гашења зависи од увежбаности екипа које формирају потисну пругу, и
бира се, ако је то могуће најкраћи пут због смањења губитака притиска.
Ватрогасна пруга се може формирати на 2 начина
Бацањем ватрогасних црева
Развлачењем ватрогасних црева
Формирање пруге на вишеспратницама се може извршити применом
метода код спољашње и унутрашње навале:

Спољашња навала
Вертикално повлачење уз фасаду зграде
Коришћењем хидрауличних платформи и ватрогасних лестава
Унутрашња навала
Полагање унутар степенишног простора између степеништа по вертикали
Полагање унутар степенишног простора по степеништу
Коришћењем зидних хидраната

17
Сабирница се пoставља на првој дужини “B” пруге са циљем континуираног
снабдевања места интервенције водом.
Ради на принципу разлике у притисцима, уз помоћ клапне
Притисак пумпе која се прикључује мора бити већи за 1 бар већи од постојећег
притиска у мрежи.
Разделница има улогу да подели доток воде и омогући наступ ватрогасне јединице у
акцији гашења са 3 млаза.
Код постављања разделнице, придржавати се следећих правила:
Спратни простор – спрат ниже
Приземни објекат – испред улаза или у ходнику
Кровне конструкције – у таванском простору
Подрумске просторије - на улазу у подрумски простор.

18
Континуирано снабдевање водом места пожара је активност која не сме имати
прекида и може се изводити коришћењем градске хидрантске мреже, (у објектима
који имају унутрашњу хидрантску мрежу треба је искористити у акцији гашења
пожара, у колико је опрема неисправна користити опрему са ватрогасних возила,
обезбеђује се уштеда у времену потребном за полагање потисних пруга),
допремањем ауто цистернама (ватрогасне или комуналних служби), коришћењем
воде из река и језера, бунара и других изворишта. Допремање воде на неприступачне
терене може се изводити употребом хелихоптера (пуњењем мобилних базена или
спуштањем затворених резервоара са вовод – мешине).

19
Навална група – млазничар, помоћник (Н1 и Н2) - први улазе у објекат у коме је
пожар покушавајући да ограниче његово ширење, а потом и да га ликвидирају.
Млазничари су искуснији и стручни ватрогасци први наступају у акцији гашења
пожара.
Улазак у простор захваћен пожаром уз услов: лична заштитна опрема, апарати за
заштиту органа за дисање, вода на млазници или друга средства за гашење,додатна
опрема за заштиту и спасавање, радио станице са ларингофонима, средства за
осветљавање.
Сам чин отварања врата у делу простора где се пожар одвија мора се извести крајње
обазриво, уз предузимање одговарајућих превентивних мера:
- улаз у део простора у коме се одвија пожар је дозвољен ако је пруга формирана и
ако је добијена вода на млазници;
- улаз у део објекта у коме је велико задимљавање може реализовати група од
најмање два ватрогасца, због могућег степена опасности од експлозије, обрушавања
или топлотног дејства проузрокованог пожаром;
- отварање врата се мора извести крајње обазриво. Уколико се унутар неког
затвореног простора чује пуцкетање, интензиван развој пожара, то значи да је дошло
до развоја продуката потпуног сагоревања, отвореног пламена и интензивног развоја
топлоте. Ако тога нема, а врата су топла, унутар простора где је избио пожар услед
смањеног дотока кисеоника проузроковано је његово принудно стишавање. Развој

20
непотпуних продуката сагоревања је интензиван и уз постојање температуре и
жаришта, непажљивим отварањем врата, може да се изазове настанак експлозије и да
се интензивира процес горења. Зато навална група улази пажљиво отварајући врата,
заштићени неким преградним зидом. Уз заштиту водене магле или другог средства за
гашење они приступају гашењу пожара. Изван простора који гори као резерва ангажује
се још једна група са циљем пружања помоћи екипи која гаси, или је ангажована на
штићењу суседног простора. Уколико дође до повређивања неког од чланова навалне
групе, обавезно га треба извести на сигуран простор, пружити му прву помоћ и, ако је
то потебно, пребацити га до медицинске установе.
Када је то остварљиво - постојања резервне навалне групе – замена
Млазничар - рукује млазом, гаси пожар; одлучује који млаз да користи; води рачуна о
употреби средстава за гашење; уочава све промене у зони пожара, одлучује о
неопходности и реализује мере на спречавању ширења пожара, спречавању настанка
експлозија итд, и
обавештава руководиоца.

20
21
У грађевинске објекте спадају: стамбени, административни, јавни и други објекти који
служе за становање, друштвене и културне потребе човека. У нашој земљи ови
објекти могу бити различите спратности (1 - 30 спратова). У конструктивном смислу
ови објекти су изграђени на различите начине (скелетни, масивни) и од различитог
материјала (армирани бетон, дрво, цигла, стакло, метал, ватроотпорни материјали и
др). По начину изградње спратова, објекти могу бити са секцијским, где се станови у
свакој секцији групишу око степеништа на које сваки стан има излаз (најчешћи
стамбени објекти) и ходничастим типом (друштвени објекти, научне установе) код
којих свака просторија, или група просторија непосредно излази на ходник. По
ватроотпорности ови објкети могу бити различитог степена отпорности. Постоје
грађевински објекти који су изграђени од запаљивог материјала (бараке, контејнери).
У грађевинским објектима, по свим спратовима, кроз техничке канале или на други
начин пролазе, системи за грејање и вентилацију, електро и гасне инсталације,
канали за смеће, водоводна и канализациона мрежа. Такође у већини грађевинских
објеката уграђују се и лифтови. У већини грађевинских објеката, уграђени су у
зависности од важећих прописа, различити системи заштите од пожара (хидрантска
мрежа, системи за дојаву и гашење пожара, системи за стварање надпритиска у
одређеном простору, систем за одимљавање, противпожарно степениште и др.).
Унутрашња и комбинована навала;
Избор средстава за гашење.

22
Просторије у подрумима имају ограничен број отвора врата и прозора, који су врло
често мале величине. Распоред просторија у подруму зависи од њихове намене, а
велики и сложени подруми деле се на секције, које могу бити међусобно повезане.
Преграде које постоје посебно у стамбеним зградама, врло често су од запаљивог
материјала. У појединим врстама грађевинских објеката подруми могу бити из више
нивоа. Висина подрума најчешће износи 1,5 - 2 метра. Подруми могу бити повезани
са спратовима преко техничких шахтова, отвора за лифтове, вентилацију, канали за
смеће, и других отвора, који пролазе кроз међуспратне конструкције. Излази из
подрума обично воде у заједничко степениште, што потпомаже брзом задимљавању
целог објекта. У неким објектима, излази из подрума могу бити директно на улици.
Подруми могу бити употребљени за смештај котлова, подстаница за грејање,
складишта, радионица, остава станара и др. Зато се приликом пожара у подрумима
сусреће горење различитих материја (пожарно оптерећење креће се од 50 - 100 кг/м2
). Ширење пожара у подрумима, може бити различито и зависи од специфичности
подрума, врсте и особина горивих материја и места избијања пожара. У почетној фази
пожара, горење је интензивно, због довољне количине ваздуха у просторији. У
следећој фази (после 10 - 30 минута) смањен је доток свежег ваздуха, у зони горења и
смањује се брзина ширења пожара, брзина горења, а увећава се концентрација
продуката горења (дима). При пожарима у подрумима, ствара се висока температура
(до 800⁰С) и јако задимљавање. Због недостатка ваздуха продукти горења су често су

23
токсични и густи. Због повећања притиска продуката горења, исти се кроз разне отворе
и канале шири и продире на више спратове. Загрејани продукти горења преко врата и
разних шахтова и техницких канала, могу веома брзо да продру у степенишни простор
(1,5 - 3 минута), да се рашире у горње спратове објекта, при чему је највећа густина
задимљавања на вишим спратовима. При пожарима који дуго трају, може доћи до
прогоревања међуспратних конструкција и ширења пожара на спратове изнад
подрума. Основни задаци при гашењу пожара у подрумима су: обезбеђење или
евакуација људи који се налазе на спратовима објекта; стварање услова за гашење
пожара, одимљавањем и снижавањем температуре и гашење пожара запаљених
просторија подрума.
При пожарима у подрумима извиђање се организује и врши истовремено у два правца:
у просторијама подрума и на свим осталим етажама објекта. Извиђањем се утврђује -
распоред просторија, конструктивне карактеристике међуспратне конструкције, место
проласка пламена и дима на више спратове, степен задимљавања и опасност за људе,
присуство запаљивог материјала и могући начини одвођења продуката горења - дима,
врста средстава за гашење и места њиховог увођења на пожар, места отварања
конструкција. При присуству вентилационих канала, шахтова за лифтове и инсталације.
Извиђање у процесу гашења пожара врши РАГП и руководиоци сектора до потпуне
ликвидације пожара. Већина пожара у подрумима који су брзо откривени, успешно су
угашени са једним или два млаза.
Врши спречавање панике људи у објекту и спровођење евакуације и спасавања.
Средства за гашење се уводе у два правца. Основне снаге и средства усмеравају се за
гашење у запаљени подрум, преко степеништа, врата за улазак и прозора, а
истовремено се део снага шаље на заштиту спрата изнад подрума. Углавном се користи
вода (распршени и комбиновани млазеви). Пена боље испуњава просторије ако се
убацује у правцу тока кретања ваздуха (због тога се води рачуна о месту постављања
млазница за пену и пеногенератора). Пре почетка гашења пеном морају се извршити
приближни прорачун и одредити потребне количине пенила (концентрата за пену).

23
Спратови представљају основни део сваког објекта. Пожари на спратовима
грађевинских објеката, по правилу стварају опасност по људе, опасност од брзог
ширења пожара у хоризонталном и вертикалном поравцу а понекад и на спратове
испод пожара. У зависности од распореда просторија на спрату, присуства и врсте
инсталација, степена ватроотпорности и места избијања пожара, исти може бити
отворени и затворени (скривени) или код већих пожара истовремено оба случаја.
Пожарно оптерећење у стамбеним зградама износи (50 - 100 кг/м2) а густина
распоређености намештаја и опреме у становима износи (40 - 50%) површине собе.
Брзина ширења пожара у оквиру једног стана (један стан један сектор) износи (0,5 -
1,5 м/мин). После тога пожар се из стана преко отвора, (врата, тераса, прозора, и
других отвора и рупа) шири на друге станове, спратове изнад и на таван.
Код пожара у објектима са ходничастим или галеријским распоредом (интернати,
хотели, административне зграде) пожар се брзо шири по целом спрату, уз брзо
задимљавање ходника и степенишног простора а брзина ширења пожара по
ходницима достиже (4 - 5м/мин). Посебну опасност представља, ширење пожара по
шупљинама грађевинских конструкција, вентилационим каналима, шахтовима
лифтова и др. У тим случајевима пожар се истовремено и врло брзо шири и по
хоризонтали и по вертикали и наниже. Продукти горења појављују се и веома брзо
испуњавају просторе који могу бити доста далеко од места пожара, а често пута на
спратовима испод места пожара, што отежава извиђање и гашење пожара.

24
25
Основу конструкције таванског простора чине таванске међуспратне конструкције
(таванице) и кровови. Таванске међуспратне конструкције могу бити од различитог
материјала (запаљив, незапаљив, тешко запаљив). Поједине врсте таваница израђују
се од дрвета са различитим конструктивним решењима. Кровови могу бити
различитог облика, са већим и мањим нагибом, најчешће се покривају црепом,
лимом, а могу бити и од запаљивог материјала (трска, слама, тер папир и др.). Такође
поједини тавани могу бити адаптирани у просторе за становање. Тавани могу бити
подељени противпожарним зидовима на секторе, имају ограничени број улаза и
слабу видљивост.
При горењу таванских међуспратних конструкција, пожар се шири како отворено по
конструкцијама, тако и скривено по шупљинама међуспратних конструкција. У тим
условима задимљавање таванског простора је значајно и постоји опасност од ширења
пожара на ниже спратове. Често долази до обрушавања међуспратне конструкције -
тавана изнад појединих просторија

26
Брзина ширења пожара при гашењу кровних конструкција може бити и до 15 - 20
м/мин. Такође преко система вентилације и других техничких система који су
смештени на тавану или отвора и места проласка кроз међуспратну конструкцију,
доћи ће до преношења пожара на ниже спратове.
Извиђање се врши са спољње стране објекта, у таванима и на нижим спратовима.
Изван објеката, по спољашњим обележјима одређује се место пожара, путеви
доласка на таван, место постављања ватрогасне технике и опреме, постојање
таванских простора пожарна степеништа и др. Том приликом одређује се неопходност
заштите од пожара дригих сектора тавана и суседних зграда, истовремено се врши
извиђање спрата испод пожара, одређује се место могућег ширења пожара и потреба
евакуације и заштите имовине.
При већим пожарима формирају се сектори рада гашења са стране степеништа и са
стране крова објекта. У неким случајевима сектори гашења могу да се формирају и са
стране противпожарних зидова на крову ако исти постоје. Задатак сектора рада на
спратовима испод је гашење пожара у међуспратним конструкцијама (ако је
запаљена) и спречавање ширења пожара на ниже спратове и заштити имовине од
воде. Први млазеви за гашење најчешће се уводе по степенишном простору који има
излаз на таван. Истовремено уводе се млазеви за заштиту спратова испод пожара а
преко лестава и хидрауличних платформи уводе се млазеви кроз таванске прозоре и
разваљени кров. За гашење пожара у таванима, у принципу се користе “Ц“ млазеви са

27
распршеним млазем а при великим пожарима могу се короистити и “Б“ млазеви. За
гашење пожара може послужити пена средње експанзије.

27
Димњаци су самостално изграђени вертикални канали или везани за друге
конструкције, који служе за одвођење дима и других продукта горења из ложишта. На
овај начин се обезбеђује кисеоник у ложишту што потпомаже боље сагоревање.
Пожари димњака су врло чести, а због њих се врло често запале међуспратне
конструкције и кровови. Чађ која се постепено таложи у унутрашњим површинама
димњачког канала, може се лако запалити од искри или пламена из ложишта.
Обзиром да чађ представља чист наталожени угљеник (најчешће у виду смоле),
приликом сагоревања чађи ослобађају се велике количине топлоте тако да
температура може бити и до 1300⁰С.
Пожари у димоводним калалима се углавном не гасе, основни задатак је спречавање
ширења пожара на непосредну околину. У пракси најчешће срећемо два типичнија
случаја - код грађевинских објеката од тврдог материјала, где су димњаци добро
изведени, а у близини димњачких отвора се не налазе запаљиви предмети и не прети
опасност од ширења пожара, није потребна никаква интервенција у погледу
сузбијања пожара чађи у димњаку. Пажња се наррочито усмерава на места пролаза
димоводних канала крај дрвених конструкција, на запаљиви материјал и предмете у
њиховој близини, као и на дрвену кровну конструкцију, проверава се степен
загрејаности димњака пипањем са спољне стране канала.
Код грађевинских објеката са дрвеним таваницама, дрвеном кровном конструкцијом,
са запаљивим покривком, и у случају када искре непосредно угрожавају околину,

28
потребно је предузети мере активне заштите таванског простора, крова и просторија
кроз које пролази димоводни канал.. Основни задатак је спречавање ширење пожара
на непосредну околину. У ту сврху потребно је поставити стражу која мора пазити на
летење искри, а у свим просторијама, где се налазе отвори у димњаку, затворити
вратанца и пазити да се у близини не запали гориви материјал.
Пожар у димњаку је тешко угасити, јер се налази на површинама на које је тешко
деловати неким средством за гашење. Зато се најчешће примењује угушивање
затварањем свих отвора мокрим крпама. При томе треба имати стрпљивости, јер је
потребно дуже време да се горење утиша. Потпуно гашење је тешко постићи. После
угушивања ватре запаљену чађ треба челичном четком и куглом скинути са
унутрашњих површина димоводног канала и кроз димоводна враташца у подруму
очистити. За ту сврху користи се комплет димничарског алата. Ако је горење у димњаку
тако јако да прети опасност од ширења пожара, онда је потребно и почети гашење
апаратима са прахом. Не сме се употребљавати вода за гашење, јер би димњак пукао и
срушио се. Вода се у усијаним зидовима димњака одмах тако загреје да прелази у пару
која повећава своју запремину (око 1500 пута) и врши притисак на зидове димњака.

28
Грађевински објекти виши од 22 м сврставају се у високе објекте. Ови објекти су
обично изгађени од незапаљивог материјала са већим степеном ватроотпорности. У
грађевинском смислу могу бити изграђени као једно или више секторски, са
стенепицама, лифтовима, техничким каналима и другим комуникацијама, које врло
често, омогућавају брзо задимљавање спратова изнад и испод пожара, ширење
пожара и онемогућавање евакуације угрожених. Важећим прописима, који се већ
дуже време спроводе у пракси у појединим објектима новије изградње, пројектовани
су и изграђени системи заштите од пожара. Ови системи обезбеђују, незадимљавање
путева евакуације као и ефикасније обављање активности на гашењу пожара
(надпритисак у степенишном простору, подела простора по зонама из којих пожар не
може да се прошири, заштита лифтовских канала од задимљавања, системи за дојаву
и гашење, лифтови за интервенисање ватрогасаца-спасиоца, зидна хидрантска мрежа
и др.) посебне пожарне степенице за евакуацију, мердевине које повезују терасе и
омогућавају спашавање преко тераса, системи за одимљавање из ходника спратова,
суви системи за снабдевање водом и др.
У високим објектима у којима нису уграђени савремени системи заштите од пожара,
(у случају ширења пожара преко прозора и фасаде објеката), при настанку пожара
карактеристично је брзо задимљавање виших спратова и степеништа, лифтовског
простора и техничких канала, интензивно ширење пожара у горњим спратовима,
посебно при ходничастом систему. Томе доприноси повећани утицај ветра, значајни

29
падови притиска ваздуха изнутра и споља због велике висине објекта. Из праксе је
утврђено да при пожару од првог до трећег спрата за објекте од 12 - 16 спратова, за 5 -
6 минута од избијања пожара продукти горења се распростиру по целом степенишном
простору (кретање је немогуће без заштите органа за дисање). Кроз 15 - 20 минута од
почетка пожара, пламен се највише шири преко балкона, лођа, прозора, врата
просторији спратова изнад. И у високим објектима у којима су уграђени савремени
системи заштите од пожара, у случају ширења пожара преко прозора и фасаде, исти се
врло брзо шири као и у објектима без уграђених система заштите од пожара.
Извиђање врше извиђачке - спасилачке групе од 3-5 чланова, које уједно врше и
спасавање. У зависности од плана просторија у објекту, степеништа и ситуације на
пожару, извиђање се врши у више праваца. Извиђачко - спасилацке групе се опремају
са комплетном заштитном опремом. Улазак ових група у објекат мора бити под строгом
контролом (евидентирају се број људи и време уласка у објекат). Основни задатак ових
група је одређивање опасности за људе у запаљеним просторијама и спратовима изнад
пожара.
Истовремено са обављањем евакуационо - спасилачких послова, предузима мере за
спречавање ширења пожара и дима на путеве евакуације, одимљавање и смањивање
температуре на правцима спашавања и евакуације. У ту сврху, ако постоје и ако су у
исправном стању, у првом реду користе се зидни хидранти, стабилни системи за
гашење пожара и систем за одимљавање са запаљеног спрата.
У колико је пожар већих размера на лицу места може се формирати оперативни штаб
за гашење пожара. Одређују се сектори рада и спашавања и њихови руководиоци са
којима се остварује стална радио веза. Сектори рада се могу форморати са стране
сваког степенишног простора уз истовремено гашење пожара и спашавање угрожених.
За организацију и обављање спасилачких радова и гашење пожара по обиму и објекту,
стварају се посебни сектори рада. Приликом употребе средстава за спашавање мора се
строго водити рацуна о брзини доминирајућег ветра (при одређеним брзинама ветра
строго је забрањена употреба већине опреме за спашавање са висина). Код већих
пожара сектори рада могу се формирати са једног степеништа у неколико спратова а
за координацију њиховог рада одређује се јадан руководилац.
Врло често истовремено са гашењем пожара, одређене екипе спроводе заштиту
материјалних добара од воде, која може да нанесе додатну штету. Због тога се
најчешће користе распршени млазеви воде и водена магла. Материјалне вредности се
покривају са специјалним шаторским крилима, најлонима, подижу се на палете и др.
Вода се одстрањује специјалним пумпама (усисивачима за воду), лопатама, кофама,
помоћу пиљевине и других средстава. По завршетку гашења пожара у зградама
потребно је да ВСЈ згариште оставе у што чистијем стању (из стана се износе изгорели и
нагорели предмети, одстрањује се вода и др.). Мере безбедности које Ватрогасци-
спасиоци примењују код извиђања и гашења исте су као и код пожара у подрумима.
Посебна опасност за ватрогасце и грађане који се налазе непосредно у близини објекта
представљају делови објекта (ролетна на прозорима, стакла, малтер са спољњих
зидова, делови бетонских плоца идр.) који могу да падну, зато се препоручује
удаљавање свих из непосредне близине објекта.

29
Гашење пожара на објектима у изградњи и рушевинама представљају додатну
опасност односу на гашење пожара на завршеним објектима. Основни фактори који
непосредно утичу на брзину развоја пожара и ефикасност гашења на објектима у
изградњи су :
- јако струјање ваздуха, коме поред отвореног простора потпомажу незастакљени
прозори, непостављена врата, отвори за лифтове и др., што повећава брзину ширења
пожара по вертикали и хоризонтали;
- присутност веће количине запаљивог материјала (дрвене скеле, даске за шаловање,
боје, лакови, разређивачи, стиропор и слично).
Посебну опасност за избијање пожара и експлозија представљају радови на резању и
заваривању, при чему се користе челичне боце са компримираним гасовима. Код
гашења пожара треба посебно водити рачуна о овим боцама, које се евентуално
налазе у пожару.
Пожари већих размера на објектима у изградњи утичу на промену структуре челичних
и армирано бетонских носећих конструкција и доводе до њихових деформација, а
често и рушења међуспратних конструкција. Ове деформације се код пожара на
објектима у изградњи дешавају много брже него код завршених објеката, због
незаштићености носећих конструкција у тренутној фази грађења. Рушење носећих
конструкција представља велику опасност за ватрогасце, као и додатну препреку при
гашењу.

30
Отежавајућу околност при гашењу пожара вишим спратовима представља допремање
средстава за гашење (воде), у колико није паралелно са изградњом објекта изведена и
хидрантска мрежа, не уређени и закрчени приступни путеви и немогућност адекватног
коришћења ватрогасне технике и опреме. У таквом случају је неопходно ангажовање
већег броја људи за постављање потребне опреме. Посебну пажњу треба обратити
приликом постављања доводне пруге за гашење преко недовршених степеништа без
заштитне ограде.
При акцији гашења и спашавања могу се користити кранови и дизалице за преношење
потребне опреме, уколико нису у зони угроженој пожаром.
Пракса је показала да се најчешћи пожари на објектима у изградњи догађају у
просторијама за смештај радника (бараке) као и просторијама у којима су смештени
изолациони материјали или место њихове уградње.
Опасности при гашењу оваквих објеката су нарочито изражене у ноћним условима,
због непостојања одгаоварајуће расвете.
Код пожара објеката који су у фази рушења, сусрећу се слични проблеми као и код
пожара на објектима у изградњи. При гашењу оваквих објеката посебно треба
водити рачуна о томе да ли је објекат у потпуности напуштен (заостали станари,
скитнице, тинејџери и слично).
Људство на оваквим интервенцијама не би требало да буде непотребно изложено
опасностима при гашењу у унутрашњости објекта, јер је у њима садржај и цела
конструкција безвредна, самим тим што је објекат предвиђен за рушење. Расположиве
снаге би строго требало распоредити на границама сектора ради спречавања ширења
пожара и вршити гашење споља.

30
31
Пре него што се приступи било каквом гашењу, мора се искључити напајање
електричном енергијом, а по могућности треба и додатно уземљити водове. Гашење
пожара на трафо станицама изводе само територијалне ватрогасне јединице у
садејству са радницима електродистрибуције.

Гашење пожара на трафо станицама – ослобађање топлоте, мање експлозије, пожар

на кабловима и трасформаторима, паљење уља у трафоима.
Мере безбедности – искључивање напона, мере заштите, избор средстава за гашење,
сува средства, за пожаре уља и пена
Гашење пожара на носачима електричних водова и водовима – мере безбедности,
искључење напона, избор средстава за гашење, избор млазева.
Водове који су пали треба подићи на изоловане носаче. Дрвене стубове гасимо
водом. Млазничари морају имати заштитну опрему (гумене чизме и рукавице,
Гашење пожара на разводним ормарима и таблама – продукти горења су токсични и
канцерогени, (коришћење личне заштитне опреме иопреме за заштиту органа за
дисанје). Карактеристике пожара – варничење, светлосно исијавање и могуће мале
експлозије, процес горења се прекида једино искључењем напона (прекидањем на
водовима). Мере безбедности, искључење напона. Избор средстава за гашење,
углавном сува средства за гашење (угљендиоксид, прах и халони), вод се користи
када је напон искључен и то искључиво распршен млаз и водена магла.

32
33
34